— Пристајем, али сутра на ноћ, онда ћеш имати више времена за то.{S} За данас мораш бити сламна удовица!

На то му Зебра баци његов чек у лице.

— На, ево ти твоје грдне паре!{S} Кад ме више не волиш, не требају ми твоје паре.{S} Идем кући да поломим све што у њој нађем па да скачем у воду ја не могу без тебе живети, разумеш?

— Лудо једна!{S} Ко то каже да те ја више не волим?{S} Ходи овамо да се пољубимо, али паметно, само један пут!

Али од тога једног пољупца направи се читава серија док је праунука Алкофораде пристала да узме натраг бачени чек и да чека 24 часа на посету свога љубавника.

— Али је с’ чуо, Ми?{S} Вечерас морам те бар видети, иначе живота ми долетећу у твој Клуб као каква бомба!

— Но, то би само фалило.{S} Не мораш да правиш никакве скандале, видећемо се данас три пут, најпре у Буљонској шуми за време корза, па онда на тркалишту у мојој ложи, најзад вечерас у опери.{S} Ти играш данас?

— Играм.

— Но дакле.{S} Мој земљак треба да те види кад играш.{S} Па онда морам да га водим и иза кулиса; том приликом посетићемо те у твојој облачионици.

Балеткиња стаде да тапше рукама.

— То је мило, то је врло лепо од тебе.{S} После подне ћу гледати да будем што лепша, а довече ћу играти само за тебе.{S} Играћу тако да морам одмах после представе заспати као заклана, не би ли цео сутрашњи дан преспавала, само да те дочекам, ти чудовиште Ми, знаш ?

И олуја од свиле, кадифе, перја и брилијаната одјури из салона.

— Па знаш, то је стара кућа, зидана пре него што је барон Хосман париску варош тумбе окренуо.

Они сиђоше с кола па низ степенице и онда уђоше у једну приземну велику дворану претеране скромности у намештају, у којој беше више постављених столова.{S} Код њих стајаху неколики лордови врло достојанственог држања, барем се Лазићу на први поглед учинило да су врло поштовани лордови, док није видео да од појаса носе беле кецеље, те је разумео да су то управо келнери.

Један врло импозантан господин, али без кецеље, у врло елегантном оделу, који је око врата имао некакву металну огрлицу налик на колије од Анунцијате или од силванског највећег ордена, изађе гостима на сусрет, поклони се дубоко и упита

— Заповедају ли г. гроф свој обичан сто у великој дворани или засебну собу?

— Остаћемо овде — рече Емилијан.

Човек с огрлицом одведе их до једнога стола, са кога се могла лепо видети не само цела дворана, него и добар комад улице.{S} Двојица од оних лордова с кецељама прихватише од господе њихове шешире, штапове и рукавице.

— Саставите нам — рече Емил када је са својим гостом за сто сео обраћајући се господину с огрлицом — саставите нам један доручак који ће по мало бити и ручак.

— Бићете служени, г. грофе — рече огрличар па стрпа опет у џеп један блок артије на коме је хтео да записује наручена јела, даде некакав знак кецељашима, па га некуд нестаде.

Кецељаши одмах догураше један сто на точковима, који је дотле стајао на сред дворане, и на коме беше свакојаке закуске, ајвара, најразличнијих сланих риба, масла, ротквица и т. д. па стадоше служити шта је ко миловао.

— Сад можемо на тенахни ћаскати — рече Емилијан — На моје прво питање о Краљу одговорио си ми као маљем по глави, збунио си ме тако, да сам све заборавио шта сам хтео да те питам.{S} Казуј сад редом.{S} Шта раде Намесници?

— Први и други терају партизанску политику а трећи гледа да заглади њихове погрешке.

— Та они су у прокламацији, којим су примили краљевско намесништво, свечано обећали да ће као Намесници увек стајати над партијама? ...

— Јесу, али знаш како је?{S} Кад човек осети краљевску власт у својим шакама, онда лако заборавља не само обећања, него чак и заклетве.{S} Један се стара да даде хлеба својим присталицама који су тако дуго гладовали, други хтео не хтео мора да се стара да што већи број модрих увуче у државну службу и у парламенат, а трећи да не крива ни тамо ни амо направио се заштитник црвених, па пошто је влада црвена, то се сад црвени и парламенат и државни савет, и Касација и Апелација и главна контрола и сви судови у земљи.{S} Какво је сад законодавство и какво је суђење по земљи то само један Бог зна.{S} И то је твоја заслуга.

— Молим, не устручавај се ни мало

— И нећу, и несмем, јер је твоја абдикација крива што су данас недоучени учитељи сеоски срески начелници, што су надришумари окружни префекти, који цео народ премазују црвеном бојом, што су људи који су постали новинари, јер ничим другим нису могли себи зарадити парче хлеба, данас директори и професори средњих школа; што црвени енжењери данас за скупе паре конструјишу мостове који се руше под првом пробом оптерећавања; што се наши негда дивни друмови никако не оправљају, те се по њима не може возити ...

Бивши Краљ слуша и само црта писаљком некакве фигуре по белом застору стола.{S} Доктор настави:

— Пореза се наплаћује само од владиних политичких противника, а од црвених се и не тражи.{S} Па како је сад већина народа црвена, то је у државним касама настала таква суша, да поједина министарства не могу да добију ни оне бедне кредите, које им је завидљиви сељачки парламенат у државном осакаћеном буџету вотирао.{S} За то се и саме чиновничке плате и додатци врло неуредно исплаћују, а камо ли се може мислити на корисне нове инвестиције.{S} Не само што се најхитније државне потребе не подмирују, него је влада морала да „у интересу штедње“ осакати и оно мало војске што имамо.{S} Две трећине сталнога кадра налази се на „неодређеном одсуству“ код својих кућа у место у касарнама.{S} Црвени радосно трљају руке, јер они су увек били противу војске, противу тих „преторијанаца“! — ~

У том тренутку г. огрличар положи пред свакога по један сребрн тањир с остригама.

— Хвала, нећу — рече доктор.

— Шта?!{S} Ти нећеш острига!{S} Мораш барем пробати!

— Нећу.{S} Један пут у животу сам пробао па сам после боловао недељу дана, а знам једног секретара посланства, који је био здрав као дрен, па је од острига умр’о трећи дан.

— Хајде, не будали.{S} Знам и ја за тај случај из новина, али он се десио у Цариграду, где су остриге вадили између лешева побијених и у Златни Рог бачених Јермена, а ове су остриге јутрос из Остенде, са свим свеже.{S} Ево видиш, исцеди у сваку пола лимуна, одвој' је виљушком из шкољке па посрчи.{S} Диван је укус!

— Хвала за тај укус.

— Добро, онда ћу ја појести и твоје туце, а ти међутим настави причу о мојим злодјејанијама.

— Наравно и за тебе важи оно бурбонско: après moi le déluge .{S} Шта се тебе тиче што онај народ, који теби плаћа ове остриге, често нема ни довољно проје да једе?

— Батали декламације.{S} Казуј факта.

— Факта?{S} Завађени, слаби, немоћни Намесници.{S} Услед тога једна министарска криза за другом, и то не онакве какве су биле под тобом, које су решаване за 24 часа, него кризе које трају недељама.{S} Те вечне кризе упропашћују целу државну машину.{S} Док оне трају сви државни чиновници престају радити свој посао, само читају новине и гледају ко ће постати њихов министар па да се према томе управљају.{S} Како због тога и полиција не ради, то се злочинства умножавају.{S} Под тобом смо имали криминалитет какав је обичан и у другим државама.{S} За три године цифра злочинства учетворостручила се.{S} Шта се чудиш ?{S} Под тобом су газде и угледни људи били кметови, и полиција је могла да се бави само чувањем реда и извршењем судских пресуда.{S} Данас су бескућници и бивши робијаши кметови и председници општина, а полиција тера партизанску политику.{S} Знам једну белу врану међу окружним начелницима.{S} Он је јадник модар и остао је у државној служби под црвенима једино благодарећи заузимању првог намесника.{S} Кад и у његовом округу учесташе опасне крађе и убијства, он се дигне сам на лице места да собом води истрагу.{S} Трагови злочинства одведоше га право у кметовске куће, и то молићемо кметова, који су уједно чланови парламента...{S} Он је одмах дао оставку и сада је адвокат у престоници.{S} Хоћеш још факата ?

У том тренутку угледа Емилијан једног великог господина, који се разговарао са г. огрличаром, па одмах рече Лазићу.

— Онај господин што сад разговара с Maitre d’hôtel-ом, то је бивши краљ Мавритански.{S} Чини ми се он ће к нашем столу.{S} Ја ћу те њему представити!

— Немој молим те.{S} Остали пенсионисани Краљеви хич ме се не тичу.{S} Мени је доста овај наш !

Емилијан се насмеја, устаде, баци салвету на своју столицу и оде на сусрет свом колеги.

— Здраво!

— А, ти си?{S} Добар дан!{S} Како си?

— Свакојако.{S} А какав ти је оно тип, с којим доручкујеш?

— Оно је један од мојих бивших Министара!

— Чувај се тих људи, немој више ни једнога да примаш.{S} Сви они цркавају за тим да нам опет натакну јарам на врат, само за то да они опет постану активни Министри.{S} Они један пут мене преварише те потроших грдне паре и опремих читаву експедицију, па пођем с њима да на ново освојим моју краљевину.

— Срећом си успут наишао на једну твоју пријатељицу па си њој за љубав одложио твоје путовање за једну ноћ.

Мавританија шкрипну зубима.

— Јест, а кад сам сутра дан стигао на границу, полиција је већ била извештена.{S} Она бештија беше ме издала, и тако мене зауставише на граници, а моју експедицију, која беше отпловила морем дочека мавританска војска и сву ми је уништи, а мени оста само штета и срамота.{S} Зато ти кажем: чувај се твојих бивших министара.

— Хвала ти на савету, али самном је сасвим другачији случај.{S} У мојој земњи није још проглашена република, него је мој син на краљевском престолу.{S} Ваљда нећу ја дизати буну противу мог јединца?

— Јес, Бога ми — насмеја се Мавританија — ја сам то са свим заборавио.{S} Ти си се паметније од свију нас извукао.{S} Да, шта оно хтедох рећи?{S} Јес, знам.{S} Јеси ли чуо шта се десило нашем брату од Илирије?

— Ни речи.

— Е, то морам да ти причам.{S} Ти знаш да се он загледао у ону малу касапку, што држи дућан на ћошку улице Мира?{S} Ми смо му се смејали, али он није марио за то. него је наставио опсаду, док му се та свињска шницла није предала, и он ју је синоћ одвео у засебну собу код Пајара.{S} Али тек што су стигли, угледа ти он кроз прозор њеног мужа, који са највећим ножем своје касапнице у руци шета по тротоару...{S} Уз то оштро пази на све изласке из ресторана.{S} Шта да се ради?{S} Нема му спаса; мањ да бежи преко крова.{S} У тој невољи имао је први келнер Пајаров једну срећну мисао; баш у том тренутку беху два колачарска шегрта донели- пуну корпу тората и других колача, те ти мој Луји натера малу касапку да се преруши у колачарског шегрта, метну јој испражњену корпу на главу и тако она са другим, правим шегртом, под руку, изађоше из ресторана, а крвожедни касапин није ни гледао за њима, јер је он чекао његову даму да изађе...

Емилијан се стаде смејати.

— Чујеш, Силванијо, хоћемо ли ноћас терати белу лалу?

— Немогу.{S} Имам с Илиријом партију бакара.

Ваљда ће после несреће у љубави имати среће у картама, јер је јуче грдно губио. -

— Е онда ћу и ја доћи тамо.{S} Страшно узбуђује гледати вас двојицу кад играте-.{S} То ми је милије гледати него све велике трагедије у великом позоришту!{S} Дакле до виђења!

— Здраво!

За време овог разговора, доктор који није ништа чуо, јео је мирно у толико пре, што је дотле само говорио.

Тек што је Емилијан опет сео на своје место, г. огрличар поднесе им грдну тепсију од сребра, на којој беше печен фазан, па онда одмах однесе ту тепсију.

— Што се овај човек луди?{S} Донео нам бајаги печење, па га опет олнесе?

— Показао нам је да се уверимо да је тај фазан само за нас печен, да нам неће служити оно што је претекло од других гостију, и пошто нас је о томе уверио, сад, као што видиш, пред нама сече печење у кришке, које опет саставља тако да изгледа као да је фазан још читав.

— Глупости — гунђаше доктор.

Док се служило печење, Емилијан упита.

— Где оно остадосмо?

— Не сећам се.{S} Али да узмемо твоје данајске поклоне народу редом.{S} Ти си поклонио све тако зване „слободе“ које.су црвени тражили.{S} Ја знам префињени рачун са којим си им ти дао све слободе: бајаги да их њиховим сопственим делима доведеш до апсурдума, да се сами учине немогућним на влади.{S} Бравос!{S} Врло фино смишљено.{S} Па јеси ли задовољан са досадашњим ресултатима н. пр. неограничене слободе збора и договора?

— Ја сам са тим ресултатима изванредно задовољан.{S} Црвени су ту слободу приграбили само за себе.{S} Када су модри хтели да се користе том слободом па сазваше свој велики збор, црвени власници напустише сокачку руљу на њих која их је излемала на мртво име, која је њиховим свештеницима почупала браду, која их је јахала по улицама као коње.{S} Хајка на модре трајала је два дана и једну ноћ.{S} За цело то време није могао човек видети ниједног од оних 800 престоничких жандара.{S} Ти си ми сам у једном твом писму описао то страдање модрих из целе земље само за то, што су и они хтели да се користе једним законом, који су црвени узаптили само за себе.

— Да.{S} Ја сам мојим очима гледао кад је сокачка руља престонице тукла тојагама једног сеоског свештеника, ја сам мојим очима гледао министра унутрашњих дела у безпрекорној реденготи на месту тога дивљаштва, и мојим сам ушима слушао како министар личне безбедности мољака руљу да престане тући једнога човека, па још како мољака „Доста, браћо, доста је било!“ Али сокачка руља беше лазнула људске крви, беше се уверила да ни за какво злочинство неће бити кажњена, па је стала да напада и на куће модрих, па нападе и на г. Митића, и тек када је овај у легитимној одбрани своје породице и свога дома стао да пуца у руљу, и кад је у самоодбрани убио једног човека, тек онда се појавила полиција са својим жандарима, али не да растерује руљу или да хвата и хапси нападаче на приватну својину, него да ухапси нападнутога.{S} И Митић беше једини који је том приликом ухапшен, па после, кад се руља задовољила, пуштен да бежи у иностранство.

— Како му је сад?

— Хвала на питању.{S} Живи као бегунац са својом породицом у туђини и благосиља доброчинства црвеног Устава.

— А ја замишљам само са коликим ће задовољством баш тај Митић после свега тога радити на томе да се Црвени за навек сруше.{S} А он није сам.{S} Има их већ много које су Црвени тако задужили да једва чекају да им се одуже.{S} Јер, тачно како сам ја рачунао, црвени се нису задовољили са тим силеџилуцима.{S} Острвише се.{S} Оно што се десило у престоници, беше само предигра.{S} У унутрашњости су отишли даље.{S} Почели су да ударају на муке своје политичке противнике.{S} Стали су да их поткивају коњским плочама, утерујући гвоздене клинце у живе табане, или су их бацали живе у врелу џибру да се у њој кувају.{S} Поједине бивше чланове парламента извлачили су из каване па су их стрељали.{S} Ја имам тачне податке за 400 политичких убистава.{S} Хиљаду породица пало је у највећу беду због ових црвењачких баханалија.{S} Е сад реци ми зар ти мислиш да такво стање неће изазвати реакцију?{S} Црвени су направили у целој земљи такву анархију, да ће сам народ, ако не кроз коју коју недељу, а оно за цело до пунољетства мога сина, сав устати да се спасе црвене напасти.{S} Док дође време да мој син узме државне дизгине у своје руке, народ ће оберучке тражити просвећени деспотизам, и мој ће син постати велики Монарх, и ти ћеш морати признати да сам ја тачно рачунао кад сам дао овај устав и када сам се повукао ! -

— Јеси ли готов са твојим разлозима?

— Јесам.

— Е, онда чуј још једино што имам да ти кажем.{S} Народи су као и родитељи.{S} Најмилија су им она њихова деца која су најгора.{S} Кад ова деца-изроди вређају најближе рођаке па и саме родитеље, кад својим поступцима увале у несрећу целу породицу, када своје родитеље доведу до просјачког штапа, родитељи увек нађу разлога да извине своје љубимце, и они их увек више воле него своју добру децу, нарочито за то „што они, јадници нису имали среће да постану угледни људи као остала њихова браћа или сестре“.{S} Такву мајмунску љубав има и наш народ према својим црвењацима.{S} Могу они још толико несреће навалити на нашу земљу, народ ће њих ипак увек више волети него све нас беле и модре.{S} Ти си једини био у стању да раздробиш ту кобну партију до у њене најситније молекиле, и да земљу спасеш од те политичке чуме.{S} Али ти си нашао да је лепше живети париским животом.{S} Вараш се, Господару, твој је рачун био врло погрешан, и дао би Бог да се моје пророштво не испуни, али ја се бојим да си ти твојом абдикацијом спремио трагичан свршетак целој твојој династија:

— Нема — рече Емилијан, док су слуге сипале шампањца у помпејанске чаше — на целоме свету незахвалнијега посла, него бити пророк у политици, јер баш на томе пољу често пресуђују импондерабилија.{S} И ако нећу одрицати да сам имао и личних разлога да се одречем престола — и ако дакле нећу одрицати саможиве мотиве, опет могу са чистом савешћу рећи да сам абдицирао поглавито у интересу династије и државе.{S} Неће проћи ни година дана, па ћеш ми и ти казати да сам имао право.{S} Тако.{S} А сада да махнем овај горак разговор.{S} Деде да се куцнемо у здравље твојих на дому.

Доктор се куцну и рече.

— Нека Бог чува нашега младог Краља!

— И нека му да таквих пријатеља као што си ти мени!

Тај бајаги „доручак“ никако да се сврши.{S} Лазић није више хтео ништа да окуси, и одгурну своју столицу од стола, запали једну цигарету, па стаде посматрати врло елегантну публику у дворани која се непрестано обнављала.{S} Особито му паде у очи врло достојанствено држање неколицине лепих жена, које улазећи предаваху својим ливреисаним слугама своје мантлете и своје „боа“ да их однесу у њихове екипаже, а оне улажаху у разне засебне собе.

— Је ли — упита доктор свога старог Господара — зар овде и даме из велике аристократије долазе у каване на ручак?

— Хоћете бити мирна ?{S} Какво вас Величанство напало ?{S} Зар сте већ заборавили да ја изношене титуле тако исто не носим као што не носим изношене хаљине ?

— Опростите ми, Монсењеру, нећу никад више.{S} Али као доказ да ми је за овај пут опроштено, молим грофа од Бруснице макар само за једак миг, на којега коња треба данас да метнем највећу суму у кладионици ?

— Госпођо, неутешан сам, што ми баш данас моја скромност не допушта да вам саветујем!

— Ах, то је мени доста.{S} Хвала Монсењеру, хвала по хиљаду пута.{S} Одмах трчим у кладионицу!

— Онда ћемо заједно, госпођо, јер и ја још нисам данас ни на једног тркача ништа записао !

Емилијан окрете назад, а његов доктор и она Димина бресква за њим, док стигоше у оне дашчаре у којима беше кладионица.

Ђоки се најежи кожа када је чуо какве суме његов бив. краљ „сецује“ на поједине коње.{S} И она „дама“ кладила се у луде суме, али кад је чула какву суму Емилијан записује на „Егмонта“ она се чисто запањи.

— За Бога, монсењеру, па то значи насигурно изгубити тако огромну суму ?{S} Нико од целога света на тркалишту не „сецује“ ни пет пара на „Егмонта“!

— Онда цео свет греши, јер се поводи само за изгледом.{S} На овом тако мало угледном „Егмонту“ могу се данас зарадити велике суме !

У томе тренутку зачуо се кратак знак звоном.

— Џокеји већ излазе.{S} Збогом монсењеру!{S} Морам хитати да заузмем моје место, да не пропустим представљање тркача !

— Ја — одговори барон са свим мирно. — Гарантујте ми за мир и ред, за поштену администрацију и неподмитљиве судије у Силванији, па ћу јој ја нећу колико јој год треба милиона.

— Гарантију — насмеја се доктор, али горким смехом — гарантију за све тп тражите?{S} Ја бих вам је с места дао, кад би сте Ви хтели да будете тако добри да ми кажете, где би се могао наћи један просвећени деспот, или бар један савестан радник који зна шта је дужност, па да га посадимо на престо Силваније.{S} На жалост сад је и старе и младе владарске династије захватила једна болест, од које нема лека.

— Аха — рече Емилијан — сад ћу ја извући фуру!

— То ни у нас више не помаже — одговори Ђока — јер смо и ми већ на путу да стигнемо у једино спасоносну републику.

Разговор се прекиде, јер онај Емилијанов агенат на берзи дође.{S} Емилијан устаде, одвоји се с кулисијером на страну, где му је овај предао „реализирану“ добит од данашње „операције“ и где је примио свој провизион.

— Врло сам задовољан како Ви свршавате послове.

— Бићу срећан, ако ме Монсењер и од сада буде одликовао својим наредбама.

— То вам је осигурано драги мој.{S} До виђења.

Агенат оде све натрашки, а Емилијан се врати своме столу.

— Колико је донело данашње разбојништво на берзи? — упита доктор.

— Толико — насмеја се Емил — да ћу ноћас у клубу моћи богато накнадити штету мога партнера у игри, а да не дирнем ни једну пару од оног „народног зноја“ који ми народ даје као пензију за двадесет година службе.{S} Помислите, драги бароне, овај дивљак зове разбојништвом и најпоштенију операцију на берзи.

— Са извесног гледишта — рече Ван ден Маркен — цео живот није ништа друго него разбојништво и отимање.{S} Монсењер је сигурно радио с оријенталцима?{S} Била је врло подесна констелација.{S} Наша је кућа на њима данас један милион зарадила!

— Хм, „зарадила“ — прогунђа Ђорђе љутито и развали кашичицом једну јабуку сладоледа на свом тањиру — допада ми се тај еуфемизам : „зарадила“.

Барон се само фино осмехну а Емилијан окрете разговор на другу страну, док није случајно погледао у часовник.

— Драги бароне, ја бих Вас и гладан слушао, а камо ли после ручка, али на жалост ја морам у оперу куда сам дао позвати један млад пар наших земљака.{S} Хоћемо ли се видети у опери ?

— Жалим, Монсењеру што не могу имати ту част, али ноћас морам још неколико часова радити!

— Е, онда, до виђења драги бароне !

— До части да вас опет видим Монсењеру!

Кад се барон праштао са доктором изјавио је жељу да се нарочито састану њих двојица те да у појединостима претресу цео докторов привредни програм.