За време док је, по пространој дворани судској одјекивала ова реч адвоката — тужиоца, председавајући судија морао је неколико пута упућивати опомене публици, која се није могла уздржати, да, код појединих места ове беседе, не дадне гласна израза својим осећајима: туге, сажаљења, одвратности, гнушања, одобравања, па чак и проклетства.{S} А кад је завршен говор, дворана се разлегаше тапшањем и узвицима: живила правда! смрт вештици!!{S} Од таквих гласних изјава нису се могле уздражати чак ни даме, које су непрекидно пратиле ток суђења, (што је до тада био први случај код пожаревачког суда), а које су имале своја нарочита седишта, одмах иза оптуженичке клупе.

Услед тога Стана се обрте па на своје сестре по Еви, баци један мрк, страшан, продирући поглед, — а кроз зубе пусти јетку, опору реч, пуну сатанске мржње: „што ме грдите кучке, Бог вас нагрдио“.

Председавајући се наљути, те ударив нервозно у звонце, саопшти, да ће све слушаоце уклонити из суднице, ако би они сличним узвицима и изјавама, још само једанпут нарушили мир, који, за време суђења, не сме бити ремећен.{S} А за тим објави гласно: да имају реч браниоци оптужене Стане и оптуженог Мише....{S} Наста опет свечана тишина.

Стана и Миша имали су три бранитеља, а Стојадина је бранио адвокат Бранко „прика“ писара Саве, кога су читаоци познали приликом, кад су оптуженици доведени били из Средњева у Градиште.

Бивши министар, адвокат београдски, коме су они пожаревачки адвокати (бранитељи оптужене Стане и сина јој Мише) уступали првенство у одбрани, — подиже се лагано са свога места па тихим гласом, у коме се огледаше његова обична, опште позната равнодушност која личи на доброћудност, — изјави, да ће он и његови другови поднети завршну одбрану зисмену, коју ће, пре но што је предаду суду, прочитати један од бранилаца.

Са највећом пажњом, од стране суда и публике, праћено је читање ове дуге одбране, која би, по свему, заслуживала да буде овде у целости изложена, кад писац ове приче не би страховао, да већ и до сада не буде сувише злоупотребљавао стрпљење читалаца.{S} Само читање трајало је пуна два сахата, не рачунајући у то прекид за време одмора, који је председавајући морао давати како због судија, који су већ били заморени слушањем, тако и због адвоката, који је, услед дуга читања, малаксавао гласом.

Жалећи што не може да изнесе овде целу ову нитересну одбрану, писац ће се постарати да есенција њена ипак не буде оштећена скраћивањем, а поједина важнија места исписаће тачно, од речи до речи.

Почетак овог бранитељског акта гласи овако:

„Првостепеном Пожаревачком Суду

„Схватајући потпуно озбиљност дела, за које се оптужују Стана удова, и Миша син пок. Ивка Јовановића, ми приступамо да на овај начин извршимо дужност према правди и према туженима, који су се нашој одбрани поверили.

„Ми нећемо порицати да је било основа истрази, која беше управљена против наших клијената.{S} Тајанственост, место и предмет убиства, све то и могло је зар оправдати сву ону напрегнутост, којом је ово убиство против тужених истраживано.{S} Али исто тако, не може се порећи да је сад, после нове истраге овога дела, невиност тужених несумњива.

„Узимајући у одбрани онај ред којим је ишло судско решење о стављању туженика под суд, као и тужба државног тужитеља, ми ћемо доказати, да, у тим актима побројани основи, или нису ни пре имали стварне вредности, или да су судском истрагом обеснажени.

„Први основ против тужене Стане, то је оно, што је убијена Рада нађена у својој соби са закључаним вратима од предсобља, која су се врата могла отворити само подрумским кључем, а овај кључ био је у рукама тужене Стане.

„Процењујући овај разлог тужбе, морамо одмах приметити, да је сасвим једнострано сваћена могућност и начин извршења овога дела.{S} На име, узето је да су Ивко и Стана, пошто су извршили убиство, врата од предсобља тим подрумским кључем закључали, а Раду унутра мртву оставили.{S} Узето је дакле, да никоме ван куће није било могуће извршити убиство, пошто се претпоставља, да нико други није имао нити могао имати кључеве, којим би се могла отворити врата од предсобља Радина одељења.

„Ми налазимо да баш та најглавнија тачка оптужбе у овоме претресу, озбиљно и објективно разматрана и цењена, може пре да одбије сумњу, у какво било учешће тужене Стане, у овом злочину, него што би могло да тврди што противу ње.{S} Стоји да су вршиоци дела ушли у собу Радину и тамо убијство извршили.{S} Али није објашњено, нити је у томе погледу чињен какав покушај: на који су начин зликовци могли ући у собу Радину“.

У овој одбрани својој браниоци су изнели три поставке за улазак зликоваца у одељење Раднио: или су ушли са њоме једновремено; или после, пошто је она ушла и закључала се; или су још раније увукли се и прикрили у њеном одељењу.{S} Први случај могао би бити, ако би убијце били Ивко и Стана, јер са страним којим лицем Рада, ноћу, не би улазила у своје одељење.{S} А како су они обоје стари, те нису имали физичке снаге потребне за извршење дела, како се оно представља по лекарској сведоџби, — Ивко још и са тога, што је био болестан, а тога вечера и пијан, те није из своје собе излазио ни на вечеру, — онда је јасно, да тај случај није могао бити.

Навели су да није могао бити ни други случај, да су зликовци ушли после, пошто је Рада отишла на спавање, и за собом закључала врата од предсобља; јер, у том случају, природно је, да она не би вадила кључ из браве, те се други с поља не би могао утурити.

Једино је могућан трећи слућај, да су се зликовци (а њих је морало бити најмање двојица, по лекарском мишљењу) израније увукли и прикрили у предсобљу или соби Радиној, што је могло бити за време, док су Стана и Рада вечерали у оделењу, где су боравили Ивко и Стана, које оделење, растављају пет зидова од одељења Радиног.{S} Зликовци су се тамо могли увући док су они и момци вечерали, јер је капију од авлије затворила Стана тек после, пошто је испратила слуге на спавање.{S} Кад је и Рада после ушла у своје оделење и затворила се, онда су је зликовци дохватили, још док се није свукла, стегли је за гушу да не би могла викати, и, угушили је.{S} Браниоци држе да су зликовци, после извршеног убиства, откључали, кључем који је био у брави, врата од предсобља; да су тај кључ извадили из браве и метнули на прозор, па онда изишли на поље и врата затворили с поља другим кључем, удешеним, или којим од оних, који су пређе нестајали, о чему су сведочили Стојан Радовановић и остали.

Свакојако, баш то, што је Рада нађена у својој соби, под затвореним вратима с поља, баш то (по тврђењу бранилаца) одбија од тужене Стане сваку сумњу о учешћу њеном у овом злочинству.{S} Јер, ако би оно било вршено, ма и са њеним знањем само, онда она не би никако допустила да та врата остану затворена.{S} Напротив, она би убицама наредила, да разбију прозоре, или да обију врата, или би све то сама урадила, како би тиме истрага била одстрањена од ње и њенога дома, те упућена на кога ван куће.

О томе, што је тужена Стана била на месту дела у време кад је оно извршено, а што је тужбом држав. тужитеља изнесено као основ подозрења противу ње, браниоци тврде да тај основ сам собом ништа не вреди.{S} Јер: присуство туженика на месту дела или близу тога места, може бити основ, ако оно представља везу између кривца и дела, и неку нередовност у одношајима кривца, те да је он нашао се ту само за то што је у делу учествовао.{S} То се види и из речи законских: „без да се други основ са вероватношћу узети може“.{S} И сад, ако се цени шта је вероватније: да ли је се тужена Стана нашла ту за то, што је била умешана у ово убиство; или за то, што је то место њена кућа, — онда је одговор и прост, и јасан.

Ни онај основ који се ставља Стани па терет, — као да је прикривала трагове злочина, — нема никакве вредности.{S} Према сваком мртвацу рађа се поштовање и осећање пијетета.{S} Чим се угледа мртвац, прва изјава која се из уста једне жене може чути, то је изјава бриге и старања, да се мртвац, час пре окупа и намести.{S} И Станиној изјави те врсте, не може се придати онај смер, који јој тужба даје.{S} Речи, што их је Стана изговорила том приликом, — по казивању Огњана Недељковића, — не могу садржавати тежњу њену да уклони трагове дела, прво стога, што је насилни узрок смрти оставио тако видне и дубоке трагове, да их ни какво купање не би могло уклонити; а друго и зато, што су сви ти трагови били познати људима који су видели убијену Раду, и женама које су је купале.{S} Ако би се могло веровати да је Стана мислила купањем уклонити трагове злочина, она би се онда старала да се то изврши у ужем кругу најпоузданијих жена, а не би допустила јурију по кући од људи и жена, те да свакоме падне у очи, да је Рада угушена.

„Без икаква смисла везана је за ову околност“ — вели се даље у одбрани — „и она друга: да пок. Ивко и тужена Стана нису о случају известили месну власт; јер, извиђајем је утврђено да је пок. Ивко писао одмах писмо своме зету Тану Протићу, да јави среској власти, — што је овај и учинио по сведоџби самога среског начелника, — која је власт и била надлежна за извиђај, а не месна.{S} Но, одговорност за нејављање власти, — ако би био тај случај, — не лежи на Стани, која је имала жива мужа, и који је глава куће“.

Додирујући сведоџбу Јована Костића, одбрана признаје да би речи тужене Стане, како је се Рада сама изгребла од падавице, могле, ма и ограничено, да представе покушај тужене Стане да се уклони сумња, да је Рада злочинством уморена.{S} Али, те њене речи нису доказане; јер, по закону, сваки основ треба да има за себе потпун правни доказ.{S} А исказ Јована Костића, као усамљен, није доказ, осим што је Јован такав човек, да се његову тврђењу не може вера поклањати, јер су на њему дубоко урезани знаци пијанства и развратности.

У основе против тужене Стане стављено је и то, што су дућански кључеви увече дати Ради, а изјутра их Стана дала момку Николи.{S} Кад се узме да је то сеоска кућа, и сеоски дућан, те су и Стана и Рада сваки час биле у дућану, — који је у самој кући за обитавање, — онда је кључеве примила ма која од њих две, која се, у време затварања, десила на домаку.{S} Рада је могла примити кључеве, па их одмах, још за вечером, предати Стани.

Оптужбом, а и извиђајем иследника, износи се, да је ово убијство извршено из мржње и освете.{S} Ако би то стајало, онда би тврђење, да је Стана мрзила Раду, заслуживало неке пажње суда: кад би та мржња била и доказана; и, кад би то била „она јака мржња“, какву тражи тач. 4. §.{S} 121. казн. суд. поступка.{S} Али, (у овој одбрани тврди се даље) не само да није било мржње, него напротив „утврђен је несумњиво добар и леп живот између убијене и тужених“.{S} У одбрани се потом именују сведоци, који су пред судом сведочили, да су тужени са убијеном врло добро живели. „На спрам тих сведока, — (вели одбрана) шта стоји на супрот?

„а.{S} Стоји један Живота Марјановић, који тврди да је Стана пред њим казала, како „мрзи Раду као кучку“.{S} Али, тај исказ не вреди, прво по томе, што је сам и недовољан према § 229. а друго зато, што он потиче од Животе, који је понашањем својим пред судом, противречним исказима — што је ушло и у судски записник, — целу своју сведоџбу осумњичио:

„б.{S} Стоји један Милосав Јовановић, који тврди да је Стана казала: „ја сам мога сина упропастила; ја сам га заробила; ја ћу га и одробити“.{S} Али то је тврђење поништено сведоџбом дућанског момка, Николе Стојковића, који је био тада у дућану, и који није чуо да је то Стана казала;

„в.{S} Стајао је до сада исказ тога Николе о причању тужене Стане, како је Миша једном приликом хтео заклати Раду перорезом.{S} Али је Никола пред судом објаснио тај случај у томе: што је Рада усула била ракију у буре с вином, те све вино покварила, и онда Миша рекао да хоће да је закоље.{S} Одбрана доказује да „тај догађај не значи савршено ништа; јер, у свакој кући и породици, у којој стоји сталан благослов мира и домаће слоге, може бити тренутног неспоразума, па да опет, у опште, буде лепа живота.{S} Зар правници, зар судије, зар добри и разумни људи, могу, из те тренутне раздражености, изнети побуду и решеност на један страховит злочин?{S} Помишљали се, колико би се домова угасило таквим непромишљеним суђењем?“

Одбрана даље гласи: „ради правилнијег суђења о одношајима између тужених и убијене, ваља узети у обзир и ове околности;

„По венчаници, тужени Миша венчао се са Радом пре 18 година.{S} Тај дуги период заједничког живота говори најбоље о слози и љубави између брачника и родитеља мужевљих.{S} Тај дуги живот најубедљивије говори о немогућности, да се Стана и Миша реше на овај злочин.{S} Незадовољству је извор и снага, младићска бујност, која опада са годинама.{S} Ако је Миша у данима младости и имао разлога за незадовољство са Радом оно је ишчезло, и код њега и код родитеља његових, у дугу животу; оно је за све њих постало редовно стање, навика.{S} Је ли Миша раније зажелио био да кида са Радом, — у годинама у којима је сада, та је жеља остала празна, као што ће ближе објаснити и следећа околност.

„Познато је у целом Средњеву, у свем срезу рамском, — а о томе има доказа и у истрважним актима, — да тужени Миша пати од падавице.{S} Жена, која трпи мужа 18 година са таквом болешћу, не може се мрзити.{S} Човек, који има жену толико предану, не може, а да према њој не осећа дубоку љубав и поштовање.{S} Мати, која зна болест свога сина а види преданост снахе према њеноме јединцу, — та мати шта може осећати друго према таквој снахи, до најчистију љубав материнску?{S} Све то кадро је да убеди у природну немогућност, да се Стана и Миша реше на убиство, према Ради, за коју су се бринули толико, да су је слали чак и у бању на лечење.

„Неједнако казивање тужене Стане, о положају у коме је нашла убијену Раду, не може бити никакав основ против ње“, — вели се даље у одбрани, у којој се о томе овако разлаже: „огласити то њено казивање за „лажан изговор и противречје“, а не испитујући околности у којима је ова жена била, није основано.{S} Да ли је она положај мртве Раде могла свесно запазити? да ли га је могла запазити у тој мери, да и 19. октобра, на првом свом испиту, и после тога на три месеца, па и сада, једно исто о томе одговара?

„Први утисци који су пали на Стану од сазнања за смрт своје снахе, то су утисци дубоки, силни, утисци које несрећа рађа и који душу и ум потресају и узмућују.{S} Пред сазнањем те грдне несреће, губи се све друго што је споредно.{S} Узбуђење, жалост, запрепашћење, које отуда потиче, чине немогућном потпуну свесност за разбирање и памћење сваких ситница.{S} Све то требало је имати на уму, кад је цењена ова околност.{S} Није ни сваки сведок могао да даде тачан одговор о положају убијене Раде, кад ју је први пут видео, а то се тражило од једне старе жене, коју је несрећа непосредно погодила; то се тражило од једне бабе, која је одавно у стадијуму умнога опадања; од једне сељанке, која се ни пре, са оскудице образовања, није одликовала тако јаким памћењем, да би о овакој ствари, и у редовним приликама, могла дати потпунога обавештења!“

Јаки резони изнесени су у одбрани и за обарање онога основа, који тужба износи против Стане у томе, што је момке терала на спавање.{S} Одбрана објашњава то множином и разноврсношћу послова, тако једне велике куће и имања, а не да би се из тога могло извести намера тужене Стане, да уклони сметње извршењу дела.

Најзад браниоци налазе, да се Стани не може стављати на терет ни то, што је најпре рекла да није ништа из куће однесено при убиству, а после тврдила, да су однесени кључеви од касе и накит; јер „треба имати на уму онај крш и ону светину, која се врзла по кући за све време док Рада није сахрањена и док није ислеђење у Средњеву завршено; а под тим стањем Стана није могла ни запазити шта јој фали у кући.

У одбрану туженога Мише, наведено је, да не стоји ни један тужбени основ, против њега изнесен.{S} Тако: сведоџба Васе Мирковића не вреди: што је невероватно, да ће се Миша ноћу, на улици састајати са туженим Стојадином; и, што је утврђено сведоцима, да су Миша и Васа у свађи и парници.{S} Исказ девојке Анђе и Боге Стевановића, не може такође теретити Мишу, нити се може стављати њему на рачун оно, што девојке по селу говоре.{S} Анђа сведочи, да јој је Доста причала, како јој је Миша, преко Стојадина, слао новац и поруке да ће је узети за жену.{S} А Доста пориче на суду, да је то Анђи и Боги причала.{S} Но баш кад би казивање Анђино признала и Доста, шта се то може тицати Мише, кад се не износи да је он ма са којом од тих девојака говорио, и кад девојке своје казивање доводе од Стојадина, између кога и Мише није доказано јединство ни у радњи на убиству, ни о тачки о којој Анђа даје своју сведоџбу (тач. 2. § 229. суд. пост.)

Пошто су додирнуте још неке ствари од спореднога значаја, — одбрана баца један општи поглед на ово убиство и на улоге тужених у њему.{S} Браниоци веле да су ранијим излагањем факата доказали, да Ивко и Стана нису могли бити физички извршиоци убиства.{S} Тај су посао вршили и извршили други снажни људи, и то најмање два лица као што гласи и лекарска сведоџба. „Па који су то људи?“ пита одбрана. „Да није ко од слугу тужене Стане? не, то се и не претпоставља, ма да би тужени ако би имали разлога да се курталисавају Раде и ако би најимали за то људе, обратили се прво коме од слугу својих, који су их читав низ година служили Једина је вероватност, — веле браниоци у овоме свом акту — да су то били људи из Средњева који су мрзели ову кућу богату и најугледнију у целом округу пожаревачком, па су, извршивши убиство, завили га у тајанственост, да тако пажња истраге падне на кућане.{S} И само таква, ванкућна мржња, могла је извршити, у овоме случају, не једно, већ два злочина, од којих је други у томе: што су једноме угледном а са часности и поштовања у целом округу признатом домаћину, загорчали тешком жучи последње дане његова поштена живота, завршенога у судском притвору; и, што је једна седа и поштена домаћица, праве српске куће, незаслужено носила последице туђега недела“.

Пошто су доказали, (веле браниоци) да тужени нису могли бити физички способни, треба испитати: да нису они можда у овоме делу, имали улогу интелектуелних криваца.{S} На то одговарају овако:

„Као што се зна, радња интелектуелних криваца у томе је: да дејствује на вољу другога ради извршења злочина.{S} То се може чинити на разне начине: поклоном, обећањем, претњом, наговарањем, саветом (тачка 1. и 2. §.{S} 46. казн. законика).{S} Треба дакле да буде доказано да је тај неко, појединим или неколиким од показаних начина, покренуо кога на злочин; да је тај злочин последица узрока, који би био у наговарању, претњи и тако даље а то опет под следећим условима:

„Ако је радња умног кривца у заповести, та заповест треба да је потпомогнута принудом, насиљем, претњом или неком влашћу;

„Ако је то било наговарањем, оно треба да је снабдевено поклоном или обећањем, које је кадро произвести пријем наговора на злочин;

„Ако је вршен саветовањем, уз њега треба да иде и поука и настављење, кадро да покрене вољу на злочин.

„Настаје сад питање: где су докази за то, да су Стана и Миша дејствовали на вољу физичког кривца и чиме?{S} Камо физичког кривца?{S} Ко је он?{S} Јер, ван сваке је сумње да тужени Стојадин није тај.{S} Како може бити речи о интелектуелном саучешћу наших клијената, кад та њихова радња, не само није доказана, него правога кривца и нема?“

Адвокат — бранилац, који је читао ову одбрану, изговарајући ове последње фразе, хтео је да даде на знање, и гласоударом, и жестима и свима особинама извеџбана и позната беседника, да је то кулминациона и тежишна тачка одбране.

Пошто је одбрана, са пуно адвокатске рутине, обарала вредност вештачког извиђаја, чињеног на месту убиства, — она се још једном осврће на живот у кући између тужених и убијене па, поред ранијих разлога, користи се употребом познате народне изреке: „где има ватре, ту има и дима“, или, како су бранитељи то исказали: „где нема оџака ту се не пуши“.{S} Бранитељи тврде, да од такве мудрости нашега народа, која је производ искуства и проматрања живота, не може се тражити поузданијег мерила за оцену унутрашњих одношаја једне домаћинске куће.{S} А та мудрост значи да нема куће у којој би живот текао тако, да се у тој кући не чује нигда осорна реч једнога укућанина према другоме.{S} Те, ако је кад и било неспоразума у кући тужених, не треба из тога изводити јаку мржњу и повод за убиство.{S} У смислу оцене одношаја тужених са убијеном, не треба сметнути с ума ни то, да је ова кућа једна од старијих српских кућа.{S} Појмови и погледи на друштвене одношаје, јако се у њој разликују од појмова новијега доба.{S} Погледи старијих људи на брак, идеални су и другачији но погледи новијих људи.{S} Они гледају на брак, као на установу која је по превасходству религиозна.{S} Ценећи дубоко веру, они цене и брак по вери, у којој му и налазе основу његову.{S} Код њих тешко иде са разводом брака, и путевима признатим и законским.{S} А како би се могло замислити, да су они кадри приступити злочину, у циљу развода брака?!“

„У осталом, ако се на зор хоће да тврди, да је Миша био незадовољан и хтео да се ослободи своје жене, — зар му је за то требало злочинство?{S} Зар је злочинство требало оцу и матери његовој?{S} Зар они, имућни и угледни, нису могли употребити миран начин, да се до развода дође?“

„Један лекар, који се нашао пок. Ивку на самртном часу његову у болницу, тражио је од њега реч о овоме злочинству.{S} Ивко му је издишући одговорио: „ни ја, нити ико од мојих зна штогод о томе неделу.{S} И полазим мирне душе на онај свет“.

„Ако сваки човек мора у свом животу да по нешто понесе и незаслужено, — патња и несрећа, која је снашла тужене од убиства Радина, и сувише је велика.{S} Једна невина жртва из тога дома, требало би да буде довољна.

„С тога и молимо суд да их као невине ослободи“, — то је била последња реченица која је прочитана.{S} Одбрана је, одмах по прочитању, предата суду и придружена протоколу.{S} Али, после те реченице има још једна којом се закључивала коначно ова писмена одбрана.{S} Изгледа по свему, да је та последња реченица остала намерно непрочитана, а она гласи овако: „најзад за разматрање акта и за одбрану, за трошкове путне и присуство при извиђају, тражимо награду по умерењу суда“.{S} То тражење бранилаца нису требали да чују и њихови клијенти.

Ова смишљено написана, вешто изведена, и, са афектацијом прочитана одбрана, није, истина, могла разбити раније стечено уверење слушалаца, да су оптуженици, а нарочито Стана и Стојадин, одиста прави кривци и убице; али ипак осетило се, да је та одбрана имала силна дејства како на слушаоце, тако и на оптуженике и присутне сроднике њихове.{S} Физиономија публике у опште, правила је утисак изражене бојазни да суд не буде заведен одбраном, па да убице измакну испод казни; а они из Средњева и блиских му села, којих је био велики број међу слушаоцима, плашили су се освете, кад би се, Стана и Миша као моћни богатством, а Стојадин као опасан зликовац, вратили својој кући огорчени а... слободни.

Оптужена Стана, још за време читања одбране, освртала се од времена на време, на публику, бацајући на њу, нарочито на даме, поглед, у коме је била изражена нека врста триумфа и претње.

После мале паузе, — за које се време чуо тихи жубор у публици, — онај други адвокат пожаревачки — бранитељ оптужене Стане и Мише, — подиже се са свога седишта и затражи реч.{S} Настаде опет дубока тишина.

Исписаћемо овде, из судског протокола, и овај говор, који је, и ако кратак, начинио у опште леп утисак.{S} Њега вреди изнети читаоцима и због тога, што овај адвокат, — и ако је и он, као и његове колеге, био богато награђен за бранитељске услуге, чињене оптуженицима и фамилији њиховој, — и ако је дужан био, по своме позиву и положају, да чини и чинио је, без повреде свога достојанства, све што би ишло у прилог ослобођења тужених, — умео је, ипак, да остане на достојној висини и да му, и после брањења оваквих зликоваца, не буде замерено што се овога посла примио.

Његов говор гласи:

„Господо,

„И ја, као трећи бранилац оптужене Стане, сматрам за потребно да кажем неколико речи, управо да свратим вашу пажњу на једну околност, која није општом одбраном додирнута, а која стоји и са којом се мора рачунати.

„Као што се тврди, господо, оптужена је Стана у дубоким годинама старости.{S} Она је сада, по гласу извода рођених, на измаку 70. године.{S} Међутим, опште је познато, да је њена кућа најчувенија и најугледнија не само у срезу, него и у округу: са богаства, са гостопримства, и, са угледнога порода.{S} Она је до сада оженила једнога сина, а удала четири кћери.{S} Од њих, она има до сада деветнајесторо унучади.{S} Она је дакле, као што се види, имала и уживала сва она добра и задовољства, која на овом свету, сачињавају људску срећу.{S} И сад настаје питање: да ли се може замислити, да ће она сву ту своју срећу поништити уласком у извршење овога мучкога убиства?{S} Каква побуда за то?{S} Какав би циљ она тим убиством имала да оствари?{S} Ислеђење нам ни побуду ни циљ не открива, те за то, господо, на све ово свраћам пажњу Вашу у вези већ дате и прочитане заједничке одбране.

„Као што се види, ништа извесно противу Стане није изнесено, да би се она могла осудити; и с тога би господо правилно урадили, ако данас донесете пресуду, да оптужена није крива.{S} Боље је у неизвесности пустити и крива, него у неизвесности казнити невина, вели једна стара правна изрека.

„И код таке Ваше одлуке, оптужена Стана неће остати без казне, ако би она у овом делу одиста учесницом била; јер, њу ће стићи Божија правда, коју нико избећи не може.

„Молим вас да ме чујете ради потврде овога.

„Овакав исти случај тајанственог убиства био је пред једним француским судом 1823. године.{S} Оптуженога је бранио славни француски адвокат Беријер, који је на завршетку своје одбране упутио судијама ове знамените речи:

„Судије нека знају, кад немају јасноће о злочину, да је то доказ, да је Бог задржао одлуку за себе.“

„Ето излаза Господо за вашу одлуку у овом делу.{S} А ако је ова стара душа била одиста учесница у овом злочину — што ви данас не можете констатовати, — она ће за то изићи пред суд највећега судије — Вога!“

После овога говора, и после одбране, коју је дао за туженога Стојадина његов бранитељ, адвокат Бранко, позивати су оптуженици, један по један, да даду последњу реч у своју одбрану.

Кад је и то извршено, председавајући судија објави: да је завршен претрес; и, да ће сутрадан, у 4 сахата по подне, бити јавно саопштена пресуда, коју ће суд по овом делу донети.

26. априла 1891. у 4 сах. по подне силан свет слегао се био око колосалног кружног здања, а испунио и просторије које припадају суду првостепеном.{S} Дуги и пространи ходници, и они на горњем боју, где је велика дворана за поротска суђења, и они приземни, па и велике широке степенице беху притиснуте густом гомилом и сељака и варошана, и људи, и жена.{S} Ма да је дворана, у којој је било суђење, тако велика, да јој у Србији нема скоро равне, — она ипак није могла да прими ни половину оних, који су дошли да чују пресуду, те је председавајући наредио био да се отворе оба крила великих врата на дворани, и она су остала тако отворена за све време, док је трајало саопштавање пресуде.

Председавајући је говорио течно, разговетно и толико гласно, да је готово свака његова реч допирала и до оних слушалаца што беху у ходнику, па и до оних на степеницама.

Суд је најпре утврдио:

1.{S} Да је полицијским извиђајем као и лекарском секцијом и мишљењем доказано: да постоји дело хотичног убиства са предумишљајем, кажњиво по §.{S} 155. казненог законика;

2.{S} Да оптуженици имају једну олакшавајућу околност у томе што су, по уверењу своје општине, били до сада доброг владања; а Стана и Миша да имају и једну отежавајућу, јер су овим злочинством повредили још и нарочите дужности које су имали:{S} Стана према снахи, а Миша према супрузи; и

3.{S} Да се оптужена Стана и Стојадин имају сматрати као главни кривци, а Миша као саучесник.

После овога, суд износи основе, који, по његову нахођењу, војују против оптуженика, да су они извршиоци дела.{S} Ти су основи:

а) Против оптужене Стане:

1.{S} Што је признањем њеним и полицијским извиђајем утврђено, да је погинула Рада нађена мртва у својој соби, а врата од предсобља да су била закључана и кључ од њих нађен на прозору изнутра; да су врата и прозори неповређени, а ни једно крило прозорско није било отворено, те да би ко с поља могао кључ унутра па прозор убацити.{S} Даље, Стана признаје, а то се утврђује сведоџбама слугу:{S} Јована Павловића, Симе Јовановића и осталих, да је онога вечера, она изишла за момцима те капију закључала, а у јутру је опет закључану нашла и собом је откључала.{S} По полиц. извиђају и вештачком прегледу, ни са које стране није се могло ући у авлију, осим прескакањем преко тарабе или капије, у коме случају морали би остати трагови од блата, на тараби или капији, — јер је та ноћ била кишовита, — а тих трагова по свестраном прегледу, нигде није било.{S} То значи, да у авлију нико није могао ући без знања тужене Стане.{S} Унутра пак, по казивању момака и признању саме Стане, били су само: она, пок. Ивко, и пок. Рада.{S} Пок. Ивко опет, био је тога вечера пијан, по тврђењу сведока Јована Павловића, и спавао у својој соби.{S} Из овога стања ствари, као и из тога: што је Стана имала при себи кључ од подрума, којим је сутра дан и отворила предсобље, — кад је Раду нашла мртву, — те је она могла и ући у собу покојнице, па по извршењу убијства, тим кључем затворити предсобље, пошто је прави кључ оставила на прозору изнутра; и, што се ничим другим не да објаснити, зашто кључ није остао у брави, ако би Рада сама била закључала предсобље, — све ово, кад се доведе у везу са другим, ислеђеним околностима, даје несумњиво уверење, да је тужена Стана извршилац овога убиства — §.{S} 121.{S} тач. 7. казн. суд. поступка.{S} Овај основ поткрепљује се још и тиме, што је Стана тога вечера, — по казивању момака:{S} Јована Павловића, Симе Јовановића и осталих, — наваљивала на њих да што пре вечерају па да иду на спавање; а по казивању Животе Марјановића, долазила и по други пут, те их терала да иду спавати.{S} То, и што је убијена Рада нађена обучена, онако, како је тог дана пред убиством била, — може се несумњиво извести, да је она убијена још с вечера, одмах чим су момци испраћени из авлије, коју поставку, као основану, утврђује и та околност, што врата од Радине собе нису била зариглана, а што је Рада, по казивању саме Стане, увек чинила, па би, без сумње, учинила то и, сада, да није убијена пре но што је отишла на спавање.

1.{S} Сведоџбама:{S} Животе Марјановића, Милосава Јовановића, Богосава Стевановића, госпође Ј. А. Д. и г. Ј. М. инжињерског капетана, доказана је јака мржња оптужене Стане према Ради.{S} Да је она Раду смртно мрзила, и да је тежила да се ње што пре опрости, види се из оних израза њених: мрзим Раду као кучку те не могу да је гледам очима"; и, „мој син друга нема, с браћом није; ја сам га заробила, ја ћу га и одробити“.{S} А једном приликом је рекла: „нека иде лоћа из моје куће, не треба ми“ — §.{S} 121. тачка 4. казн. суд. поступка.

2. У томе: што је тужена Стана најпре пустила била глас, да је Рада умр’ла; и што је, на опомену сведока Огњана Недељковића и Милунке жене Милутина Недељковића — да не дира Раду док власт не дође, јер се по греботинама на њој види, да је жена удављена, — одговорила: „шта ће нама ко, кад се види да је жена умрла“, па Раду окупала и наместила, — у тим поступцима њеним огледа се намера коју је имала, да трагове злочина прикрије а по могућству и уништи.{S} Овај основ поткрепљује се исказом Јована Костића, кога је Стана позвала „да види Раду како је пала у фрас па се изгребла“ — §.{S} 121.{S} тач. 11. казн. суд. поступка.

3.{S} Сведоџбама:{S} Николе Стојковића момка дућанског, и Животе Марјановића покућара, утврђено је: да је Никола кључеве од дућана дао увече Ради, и ова их метнула у свој џеп; а сутрадан, пре него се сазнало за убиство, ове кључеве дала је Николи Стана, што и она сама признаје, — а међутим, ни чим се не доказује да је Рада те кључеве предала после Стани (основ из тач. 8. §.{S} 121. каз. суд. пост.).{S} Против Стане стоји још:

5.{S} Неједнако казивање њено, и код иследне власти, и на претресу пред судом.{S} Тако, тврдила је најпре да је Раду нашла мртву „с главом на патосу“, а кад јој је примећено да би у томе случају морало бити крви и на патосу, она је после изменила свој исказ, тврдећи да ју је нашла на кревету, ничице лежећу и покривену јорганом.{S} Она је о овоме стању свој исказ мењала неколико пута; а лажно је наводила да се оним кључем од предсобља, који је нађен на прозору изнутра, не могу лако отварати врата од предсобља, те да су се због тога служили подрумским кључем, који много лакше отвара ова врата; међутим, извиђајем је утврђено противно стање.{S} У томе лежи основ из §.{S} 125. и околност из §.{S} 238.{S} тач. 1. казн. суд. поступка.{S} Овај се основ појачава још и тиме: што Стана сама казује, да је Рада увек врата за собом и зариглавала; а кад је Стана могла та врата откључати с поља, подрумским кључем, то је доказ: да је Рада убијена пре но што је могла зариглати врата, и да је то стање било познато Стани, онога јутра, кад је узимала подрумски кључ да њиме врата отвори.{S} Поред тога, њу терети и то, што је она наводила, да је краден или изгубљен кључ од предсобља Радиног; а сведоци, на које се она позвала да јој то потврде, сведочили су: да је био изгубљен кључ од подрума.

Суд је нашао, да је овим основима прибављен саставни доказ против тужене Стане, по §§.{S} 236. и 237. казн. суд. поступка.

б) Против Стојадина стоји само казивање сведока Васе Мирковића: да је се Стојадин, одмах сутрадан по убиству, састајао са туженим Мишом, тајно и у невреме, и са њим разговарао о убиству пок. Раде; и, да је Миша питао: „зашто ниси одмах извршио, као што сам ти казао, већ си чекао да то буде сад, кад се ја враћам“; а Стојадин на то одговорио Миши: „сад сам могао ући, па сад сам и извршио“.

Суд је нашао да, осим овога основа о коме говори тачка 2. §.{S} 123. казн. суд. поступка, — не стоји ништа друго против Стојадина.

в) Против туженог Мише, стоји казивање девојке Анђе и оца јој Богосава Стевановића, а у неколико и госпођице Катарине учитељице: да је Миша, преко жене туженог Стојадина, слао девојци Достани, ћери Живка Рајковића, поруку: да ће он њу — Достану — узети за жену, па да га чека, док он своју жену не отера или не склони, о чему се Достана фалила пред овим сведоцима.

Овим поступком Миша је открио своју мржњу наспрам Раде, и опредељено дао на знање, да жели и мисли, да се курталише своје законите жене, што је на скоро после тога и било.{S} Ова се мржња и намера његова види и из сведоџбе Николе Стојковића: да је Миша једном приликом викнуо на Раду: „сад ћу те заклати“.{S} Ово је основ подозрења из §.{S} 121.{S} тач. 4. казн. суд. поступка, а он се поткрепљује и сведоџбама: госпође Ј. А. Д. и Богосава Стевановића.{S} Па и исказима г. г. Д. М. и Ј. М. официра, утврђује се рђав живот пок. Раде у кући туженога Мише.

Суд је нашао да ови основи, против туженога Стојадина и Мише нису довољни за осуду, по §.{S} 237. казн. суд. поступка, те за то, да се оба имају ослободити од казне из недостатка довољних доказа, по §.{S} 242. казн. суд. поступка.

Пошто је изнео, за шта је који од оптужених одговоран, што се тиче накнаде трошкова, таксе, дангубе сведоцима, бранитељ. награде и т. д. суд је

Пресудио:

Да се оптужена Стана казни са двадесет година робије, која јој се има рачунати од тога дана (26. априла 1891.), као дана изречене прве пресуде;