на истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. |
у, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није доса |
ње кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у мл |
не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалек |
> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска |
ругим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој М |
rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, |
о, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те прету |
рекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, ст |
Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-та |
st">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а |
њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје |
то је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... |
под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко з |
о жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ен |
лете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сре |
ла само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла |
к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, |
од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и ст |
е живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац ста |
ужила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ о |
едасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p ren |
{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из |
ак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> < |
ле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је пре |
ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригам |
греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно изв |
ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, |
помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около |
је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко нак |
p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш |
осу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по с |
е јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па |
</p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чис |
, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узв |
дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће би |
ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p |
, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p |
алутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мис |
<p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шт |
шно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и |
ш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуниц |
но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више |
Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начин |
ре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Доб |
ио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакр |
азвлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљи |
где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јач |
ршини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледало |
те мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, |
нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курја |
х се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какв |
јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, к |
Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види |
то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л |
ом у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, |
гу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко |
ekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... с |
купила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у кошт |
се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се п |
/p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} |
де светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, ко |
кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... < |
вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, |
ђује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се м |
угих не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, е |
га иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, |
а песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења.. |
рабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Св |
S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трог |
, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: |
ове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, п |
речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да |
ња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом. |
се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не з |
д њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Мил |
и и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира |
пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и ша |
Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо поло |
p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где све |
њају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи |
Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо |
ама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S |
о их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend= |
иадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{ |
брасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем |
днеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тоб |
. </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ј |
пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
рпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он |
ала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка |
рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, |
сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загр |
.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о н |
Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује с |
муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, ко |
Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу |
ши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, |
Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Teks |
нђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и ми |
, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А |
а он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зеј |
се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке п |
вно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на ми |
; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштв |
ма, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се нади |
p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јест |
у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што |
обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све гото |
ке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком |
.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика |
лу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редар |
чесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је |
измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, к |
але и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да дад |
гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у ко |
ле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снај |
олима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје и |
опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Ч |
ца о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чи |
} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! |
ватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанк |
</p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља |
д', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада |
сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна |
Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... |
олази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} |
, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> |
е цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и |
шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету |
надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену ст |
а средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је т |
p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst" |
иже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају |
посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, с |
ложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, |
па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, |
аше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука |
ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планинс |
алазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукур |
т почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса |
ко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто ка |
и, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили но |
се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чар |
н сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо... |
а ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, т |
ка тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и за |
нда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко г |
а, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплав |
но доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се |
nd="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што б |
се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипариц |
луша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју ч |
st">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, |
</p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p |
ушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цв |
да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у |
нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, мо |
па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— |
хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst |
nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p ren |
ај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па зна |
туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к |
итај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, |
и ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд з |
па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst" |
ве, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— |
ћи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубо |
м и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају |
ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Е |
тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом |
лу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој |
</p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— |
остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету п |
' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Teks |
ве редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'а |
</p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, |
ије 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволс |
>— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај с |
д све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без |
rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} |
— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend= |
"Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst |
, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лози |
сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, з |
весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта коре |
к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
ако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, |
започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се |
коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвој |
е малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицам |
се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и т |
е летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жаго |
па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа р |
и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући |
виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђ |
них како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кик |
> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у сел |
омрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и |
вом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те |
се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена |
еку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те |
kst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрч |
дно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Н |
, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се у |
ласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо |
ише и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч |
неше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заго |
<p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватр |
Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старинск |
му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па |
, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочил |
звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо од |
начити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце вис |
свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео |
каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p |
, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на кисел |
p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш п |
— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, |
end="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. |
t">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Оч |
вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. |
је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, |
мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, |
он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени гово |
оје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend |
стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послу |
nd="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвај |
ви мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, |
но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tek |
, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели |
мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У т |
на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, мој |
у да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободн |
погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брат |
ам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам на |
</p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја |
кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од пр |
Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекн |
ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мен |
осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш г |
се бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије н |
те или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први п |
већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђавол |
{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, |
p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени |
ој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако с |
е, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се пе |
на и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајт |
ља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се |
{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, шт |
ејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па ј |
човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} |
воре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, |
авна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па |
рава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па |
ђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се д |
ekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, т |
олини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће. |
певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и н |
.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Н |
.{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стран |
'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар |
бухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, мо |
си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом о |
о именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} З |
магај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту |
ника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, ка |
пу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па с |
је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, ра |
и густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} По |
тајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p |
а, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски ут |
вим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од камено |
пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па поне |
ту помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за |
ближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у |
nd="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} М |
је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасн |
здраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зач |
</p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви |
во ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало |
наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{ |
га чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најп |
о са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад |
ажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p |
апетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, ' |
њаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— |
а, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јест |
мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, |
ебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, |
тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend= |
јо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> |
на овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> < |
Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци |
, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине |
руга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Teks |
а ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tek |
ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком |
мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти |
Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но |
викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају |
здао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tek |
>бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, |
ако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким посло |
рца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подру |
крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет |
ских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење мален |
сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се |
а шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па јед |
седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа |
на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту |
емој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма |
еко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И |
ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tek |
Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи куку |
ад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p ren |
дне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш |
се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше |
'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама |
вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и п |
па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из |
емо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати |
атема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недр |
, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Ми |
... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. < |
а, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па м |
>— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попи |
највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> |
ад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти |
комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима |
<p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуш |
а вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молит |
p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p re |
ењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прља |
на Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да с |
но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреп |
Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, д |
те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме |
гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста су |
ирга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа сам |
ц обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о н |
љушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке пр |
>— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p r |
. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Teks |
од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију во |
изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из |
буке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Т |
. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Te |
{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па |
вара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па к |
етече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А |
трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, ту |
ва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један |
жином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав |
кће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве |
p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> |
па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и ма |
и« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чека |
раш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране г |
о, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, |
пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у |
момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг ср |
ад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загреј |
ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једн |
знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и |
че домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитв |
нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се пола |
људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате |
ања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко |
Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те |
они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и |
ком броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад |
' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо |
у... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а дево |
атру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док д |
ије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, о |
рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвар |
ке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као |
е го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лој |
ен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чисто |
'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је паме |
купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} П |
шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћи |
хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, |
, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се |
претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и пл |
ећ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, пор |
војке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Teks |
је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! |
му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за |
њати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Ј |
јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не ве |
и се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину све |
end="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном круг |
не рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах д |
, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше |
хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодим |
ekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с то |
убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва ј |
јска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, нате |
е прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима |
што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што |
ај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, |
лаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља |
а на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прсну |
Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгреја |
без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> |
жио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — |
их не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што ве |
> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је т |
ена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леде |
ено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег о |
аш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, ж |
у, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обу |
еђ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретк |
риљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} З |
јмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Тор |
е уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, с |
у се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким ма |
два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо |
це!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила |
ве метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго пот |
или се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да при |
е бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак |
аце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун орај |
а.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љето |
.. ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се |
рима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, ди |
и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, |
ока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукуруз |
љан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево на |
. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати. |
авај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о сле |
ила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} |
">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наје |
пред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединце |
ју.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, пита |
, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућ |
пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори в |
за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, |
рогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па |
села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото |
ене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
ујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
е у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице д |
рипевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице |
<p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, а |
а вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављ |
икну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућ |
мну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Не |
Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се |
пша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина. |
чу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, нади |
х на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... < |
и, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би |
а, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до |
да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па ' |
На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде. |
..{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом |
с ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, |
Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако |
е преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе |
="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с |
ише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом |
»Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам г |
ио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла |
иних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отрг |
а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио вес |
шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањ |
</p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог б |
стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега |
доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види |
и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш св |
н гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, |
еда само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта м |
тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом ч |
и срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бур |
... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке |
st">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst" |
p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p r |
ати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилос |
се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна по |
ене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн |
извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p r |
S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tek |
та, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Исп |
"Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?.. |
Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо |
<p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече гос |
дног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин кој |
куд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало |
Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> |
бог оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га ј |
ућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— |
rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућа |
у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је |
ш из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да |
истају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци |
ивену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсја |
о затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се |
да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због |
, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и |
о као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend |
Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p |
е ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p re |
} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву |
аг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у д |
сли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болниц |
г мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, |
у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите |
<p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада |
<p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend=" |
="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма |
јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим |
ање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'на |
бњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, |
ија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере т |
е се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Бл |
у, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати ш |
rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да с |
отурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, |
м тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, |
живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p ren |
лагоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви |
ћ. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="T |
ца баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз гу |
сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst" |
зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лиц |
везде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се п |
победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сум |
једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' мла |
м. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуца |
="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
"Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
лици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што к |
тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно |
туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало |
није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем |
омиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удр |
ш млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— До |
е лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате |
ла, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} |
о, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— |
и вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> |
зи Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цве |
Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p |
<p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама ком |
— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте |
чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, од |
аде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, |
иште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да м |
нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к' |
помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су н |
за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да сед |
/p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају |
изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман |
. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том ј |
st">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми зна |
з главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, |
н чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене сли |
ана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, |
ме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на про |
остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, п |
чије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвеј |
</p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки м |
се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— |
к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p ren |
="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, н |
} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја |
питује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону |
смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... |
езброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор пре |
рима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, |
то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отп |
ekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати |
звије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице су |
е ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. |
есам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend |
одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си по |
Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако |
... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви |
они сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласо |
се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је ст |
t">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћ |
Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремил |
d="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
</p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend= |
ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас с |
чином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле о |
ц се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком... |
плаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подиз |
лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Куп |
, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, и |
Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
<p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак. |
</p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не бу |
p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. < |
и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што г |
копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, |
кну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал' |
има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S |
отати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, тр |
па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоће |
м!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од вра |
ца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијек |
пше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука |
је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, п |
сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки |
бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' ко |
стресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, |
о кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти каже |
и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне |
па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она |
жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о |
е, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па |
ој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: |
и замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи |
о? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле |
ије досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, дру |
не, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а |
, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брат |
та прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tek |
у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, и |
славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. |
к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' ж |
што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти ве |
оје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> |
се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под |
на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају |
мљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање |
оћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лаже |
отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас |
... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} О |
тле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене д |
ратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само |
рен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује пре |
нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, ш |
убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле |
лити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — храните |
Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend |
а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... |
цима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су |
Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} С |
смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst"> |
ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепић |
д, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst |
ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле н |
селих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се у |
<p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да на |
ио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд |
нђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобр |
ица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="T |
> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S |
се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци н |
па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С дру |
ушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до кућ |
ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> |
ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Teks |
Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове п |
од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћ |
начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, раз |
Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнеб |
селим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ ниј |
успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жеш |
јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p ren |
, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над гр |
дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина. |
и кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="T |
се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с |
већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и |
ко граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мо |
...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш пом |
оцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и з |
ећ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се |
х се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом ком |
шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу |
аву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst" |
тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег па |
ар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун ов |
шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће |
од, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хла |
клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које с |
двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од |
урумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах... |
узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планин |
одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но |
зграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха усп |
бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише |
ти, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински |
Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успроти |
ко касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат |
гледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јова |
Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ет |
кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, д |
пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша |
шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и » |
у на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лиш |
шће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по |
г, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме |
елке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и теж |
двајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају п |
старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авли |
ekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог мома |
куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрада |
рело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате |
коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како т |
ам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што |
те, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend= |
радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клу |
натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </ |
етаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас |
— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} В |
се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође д |
д да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револ |
са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро ве |
кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова |
. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми р |
сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!... |
стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им |
енемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јов |
> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачу |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it |
Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и |
rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас з |
е ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама |
вити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ |
јаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, |
ута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов |
лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p |
ије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да |
/p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте |
варали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend= |
викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викну |
и њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' ис |
баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p |
ајчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те |
метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а веш |
е, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, пон |
ава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре п |
а: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и п |
ekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, б |
kst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишљ |
ко ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта |
примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опрош |
а ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а |
вица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бак |
гама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се р |
пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и пе |
је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а д |
<p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза ме |
по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Teks |
ница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, |
p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени |
воју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници по |
кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то побл |
Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="T |
</p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, |
н појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да |
st">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде |
p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво |
ипевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, |
дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко и |
што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте |
</p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе побе |
t">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе |
ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst"> |
уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад изво |
ицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа А |
и био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о шт |
> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јач |
е нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Teks |
ш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа |
и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, пра |
њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена и |
већа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst"> |
мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључе |
: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, |
st">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, г |
да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све |
претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у коша |
рже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, |
ћ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез |
p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снаж |
добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми |
тнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, |
срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га в |
">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, п |
има за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зе |
и, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим |
то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово по |
rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tek |
се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p r |
и...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не |
е светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређ |
rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="T |
оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвик |
помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, |
од разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а |
">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућа |
у, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, |
S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и са |
се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, |
мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рп |
воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосм |
аш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} |
уља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром де |
трашна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развес |
тупа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} |
ком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, |
сма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све леп |
им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале куку |
суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Teks |
бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... |
цима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у тр |
какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> < |
м носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође |
м жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така |
једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, |
често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се |
вега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, д |
које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек |
шке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, |
d="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се с |
ње малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, прек |
t">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се |
ом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, |
рче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњ |
ешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за |
, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се |
цо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо полови |
казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend |
е... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку |
на, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди |
раци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покриве |
rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува бук |
пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојк |
зушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мач |
акше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и |
а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са б |
/p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, о |
акаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови |
ом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ев |
хватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица |
царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампир |
е бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти |
ни... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и пон |
ина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезд |
кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор по |
потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p |
певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, |
те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипањ |
/p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— П |
еру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се п |
се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње |
ри вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Ма |
мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема |
етарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара ди |
араде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић |
шине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S |
диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве пра |
онце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— |
нинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! < |
њаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend |
параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не |
— цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, кој |
кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборав |
би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после |
ашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend=" |
епери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, проне |
имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. |
и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жен |
лина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепот |
цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и л |
ју вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана м |
добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мал |
ља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета у |
жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> |
лео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Teks |
ако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! |
/p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нек |
="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— |
ама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> < |
де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с |
ногог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> |
rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да пр |
кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо |
жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек |
Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... |
Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту |
ука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише н |
сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? < |
з лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst |
планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о |
коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p r |
како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, п |
арци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: о |
на, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бард |
..« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код |
и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркаст |
ако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, к |
, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми! |
тлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помр |
">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом! |
Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S |
е више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неко |
еленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула. |
да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде јед |
ло ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њи |
г Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрд |
викне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом |
у тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p |
ећ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још н |
Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!. |
/p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика |
бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Х |
к... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам |
Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и |
Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо м |
мети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и кру |
о, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, ст |
ачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису |
иве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и сла |
шене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и два |
ије куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се сам |
м се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај |
кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је ру |
пробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видет |
...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње н |
Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена све |
а л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је ба |
st">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend= |
ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па |
ости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти р |
а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се |
то са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момч |
под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да с |
лију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек |
и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори пла |
е ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са св |
<p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на који |
муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, |
"Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> |
">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њени |
<p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p ren |
м. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и н |
о сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо |
иво децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељ |
се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, ни |
више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Ма |
> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џум |
</p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ч |
rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. |
/p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поч |
ве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, приј |
ом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p |
кијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Teks |
ивади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} П |
ампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и св |
вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије треб |
з парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела пад |
свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз к |
ама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' по |
кића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стењ |
адним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој |
="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака |
ач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу |
ендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и |
p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћил |
се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладов |
војим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, ч |
сану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми |
сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, |
чак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шу |
ице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што г |
ини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом. |
тва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док н |
у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у пра |
одузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, |
ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци |
ледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушка |
ихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш дру |
"Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{ |
чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмља |
{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти с |
ај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те ма |
ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, |
, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми |
{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} |
половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да пут |
rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Ј |
ежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, |
' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка |
ега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне |
>— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање |
њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милиц |
стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно... |
егових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ра |
е међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлач |
луцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, |
удног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђ |
свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p r |
од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... |
а.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} При |
адовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> |
Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или |
то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' |
не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуц |
рдаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend=" |
</p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек к |
ке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и треп |
hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су мој |
а и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што ј |
p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Te |
ало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом |
сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, гд |
г, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала |
S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти у |
да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend=" |
ма и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцну |
х уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца |
на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жут |
и на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, таки |
љају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и кола |
, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пре |
> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend |
ем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што |
пање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, |
ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst" |
е и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од друг |
"Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. |
да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко м |
те мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, |
звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређ |
сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се |
мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, |
благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst" |
м јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма к |
па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег |
торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво |
е у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концол |
до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не кр |
вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« п |
end="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} |
p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се |
обу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а |
а 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst |
х бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} |
у: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p |
/p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под г |
е дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до |
нком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> |
ад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' |
тро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији ра |
ремена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се но |
нуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p re |
{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По |
и, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћем |
Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа к |
најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те |
а избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, п |
е придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst" |
} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке |
опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Марко |
анати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се по |
d="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобан |
ијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комиш |
под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трча |
од густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда ми |
свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остра |
ашном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противн |
ашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стр |
еле комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} П |
душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по ка |
ед, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Диго |
ар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> < |
ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука п |
им лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и |
езети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друшт |
иш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина |
глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то насту |
руза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, и |
, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би с |
а брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, |
ушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела |
се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи |
обница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује н |
/p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst |
nd="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још |
st">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="T |
престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајућ |
зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и |
гањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкај |
па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове |
етили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најст |
главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуниц |
акука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако |
st">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун |
еском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утул |
зују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, |
одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, |
чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и умо |
чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани |
ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, д |
о вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на в |
. </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће |
пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џако |
у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst |
з комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пур |
чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти жи |
ekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, |
уле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> |
ло се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да сми |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
не, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? пит |
дулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћу |
даку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', н |
ли му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је бил |
kst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пр |
d="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи к |
<p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p ren |
иди да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се пот |
ре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу |
о и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се пре |
весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ |
отивник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њ |
епка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, ок |
ија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и гра |
оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад. |
ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше |
ико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире |
га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, |
ва знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">С |
ислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се от |
је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајд |
опо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, кро |
даред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Д |
тана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p |
уши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна |
че наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — |
а«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се |
ekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поме |
чке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки б |
<p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Te |
м жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. |
ета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састан |
и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати к |
моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужн |
напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их д |
од цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а жд |
а позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S |
и задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, поплас |
тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend=" |
ма...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p |
евом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и за |
гледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загл |
подин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, |
на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти н |
игну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, |
а чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код |
> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вел |
брте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, |
ekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе |
нам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та |
се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »посл |
па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а вар |
чким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са |
умна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода ни |
смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} |
и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{ |
разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и |
ак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и пл |
старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они » |
н, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је ок |
d="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— |
е бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у сре |
е вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајн |
, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} П |
ћ, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети пр |
а, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве |
е мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне барда |
рт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци прим |
љке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као гр |
аменови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} |
ње по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо с |
тока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p r |
да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако |
празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане |
ца по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те уг |
мејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по |
ивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматр |
ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, он |
о сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружил |
/p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или |
да на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је доче |
брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, бр |
з другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим свет |
..{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пунач |
есму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и мо |
} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних |
драв ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend= |
д ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tek |
ик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Гр |
оји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз |
дмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста. |
огоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend= |
море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавил |
коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном та |
страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина поглед |
а зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина. |
а неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а ви |
ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторок |
њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је |
не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а др |
да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпун |
е, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња ле |
на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз д |
пере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стег |
ој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој |
закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се |
већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио |
!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепш |
ићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чар |
до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово прес |
да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p re |
дужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се л |
по...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Ж |
на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде |
..{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се как |
ном круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се м |
, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њ |
.. о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у шт |
ебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> |
иге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </ |
ледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су |
барских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш п |
вим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракља |
а, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, за |
ету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се једи |
исока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина |
раве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се бли |
е...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} |
а ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у |
се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је |
јке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши о |
ко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, |
ила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану го |
} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst |
авије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу... |
напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недопл |
лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели |
вара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зек |
петаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи н |
>А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} |
S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S |
, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst |
чке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, ти |
, и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам ка |
/p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Б |
.. </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Сам |
ко би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама |
гледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврс |
ико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти наше |
ла, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Сл |
не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стр |
јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и |
и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па неће |
ни, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, к |
t">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
егове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је. |
брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви |
јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' о |
, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} |
ане врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга врем |
зна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске |
ма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> <p re |
ан и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомил |
а то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти ј |
nd="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Д |
а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но в |
и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} |
ади лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се ра |
д испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви |
деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, т |
ругог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукур |
десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши з |
уве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишан |
лађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, ј |
аве једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корен |
а тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи сави |
но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћуш |
пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли |
« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа |
ила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови |
ка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не пре |
ве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца |
сли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека насл |
вник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима |
на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем срет |
чак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар.. |
ела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим др |
з гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака прок |
и поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само |
{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, |
рже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке |
свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то |
? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, по |
Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракиј |
има ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и |
уџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну д |
а и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека друг |
утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а |
сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Ст |
, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглод |
ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, |
ш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што |
/p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја |
ају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и з |
d="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковин |
самићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у |
p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов мо |
пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пре |
лапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе поч |
учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи |
арко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, к |
тина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> < |
ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу |
међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} |
Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати |
уцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које |
своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... |
па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз гр |
њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим о |
а' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и з |
пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. |
уње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим повета |
а кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и др |
тарку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сло |
у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставил |
све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и |
че Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Соз |
ука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но шт |
а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, ис |
ачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; |
епо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма |
кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> |
и бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чу |
ријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, прек |
стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га |
, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе оп |
тиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си |
крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бу |
ву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, |
ва од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend |
не, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од |
<p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор |
отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа н |
јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнут |
ком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пу |
S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из |
<p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладно |
и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац |
и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво мет |
ним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малакса |
дај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само |
знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуњ |
а... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, |
бој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} С |
ује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и |
равог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, |
, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надима |
уташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше |
еног сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гра |
и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се пе |
ациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се |
се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и пес |
клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљик |
S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу ок |
шти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, |
сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради л |
ани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом забл |
развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око сто |
више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње с |
па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже |
из гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жи |
ш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји по |
и ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у |
ездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промр |
па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, |
ладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало |
им се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и св |
астим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, свој |
ј лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ниш |
љиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као |
к лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около. |
ама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан |
тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење во |
њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани |
ане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слаба |
шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навиј |
нку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се |
нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па |
ам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p r |
ма, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, |
гоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> |
i> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вал |
је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па |
ио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— |
</p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам |
је путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и |
сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то |
ље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се нат |
у.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми |
ашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та |
ећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не |
"Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта |
планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде б |
тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су та |
мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде |
'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате |
</p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend= |
им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би и |
rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst" |
ња, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њ |
илица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како |
шања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнем |
вица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да |
и.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у |
да и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетан |
Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »к |
селе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је |
} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјер |
..{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гле |
</p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Не |
дно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задрем |
</p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, |
уст и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Teks |
води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће |
да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си |
да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tek |
а њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због о |
мо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="T |
</p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а |
рају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразниш |
="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да призна |
хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер |
p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
во. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да |
стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш |
грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по |
рдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла |
скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, н |
по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим |
и момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, вриса |
е до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти дина |
. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— |
е и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">К |
полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема ш |
end="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst |
е улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} |
t">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како |
вори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p ren |
твар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst |
end="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. < |
st">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако |
шка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, |
"Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p |
Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
ани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити |
пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Ан |
ући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она |
rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе о |
у се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, |
м пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, о |
вана, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућу |
па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend=" |
е мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и н |
ју се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tek |
трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, |
збуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но |
end="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? < |
ећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, св |
: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p ren |
м још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst"> |
двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас |
ћно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p r |
по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како б |
е бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Te |
ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци пр |
, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, |
доше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за к |
="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? |
и не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са гро |
Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач ( |
требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји јед |
по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке |
а тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год поглед |
н, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе п |
еш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или |
ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мо |
ео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, |
. </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу |
и....« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милиц |
војке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. |
мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се п |
ла се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљц |
иди тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсја |
end="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро |
Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или радник |
</p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, |
еселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хран |
... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га |
p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапу |
ад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по в |
мо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мил |
а млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узаб |
се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зов |
де да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p |
rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода |
окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу к |
дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па |
х боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш |
/p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брат |
гу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда лев |
радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падн |
оба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне |
е то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p |
е носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа |
шље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst"> |
е...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мр |
н грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштрка |
.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му об |
И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек |
џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне |
чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend= |
и своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве |
rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p |
ћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и п |
залуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приб |
Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све |
'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога с |
јде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' |
Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="T |
p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{ |
ају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, |
њаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризе |
Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш |
ти, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу |
ш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накрич |
ло умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кик |
нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Н |
ре мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, а |
ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на |
вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници м |
бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јасту |
је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend=" |
к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, оч |
наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је |
стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљик |
заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега |
ш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.. |
'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p |
="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пу |
.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се |
како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бац |
ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p |
о, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио н |
</p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наш |
бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд' |
ц Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа |
иљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend=" |
, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није |
="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у |
мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса. |
у, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадиј |
дак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али с |
га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари |
се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон |
Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p |
st">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Деде |
е још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tek |
а, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се |
ах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне зве |
ка пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове. |
ну...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да ост |
и плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, ко |
">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш |
ј призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, |
дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уш |
st">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— |
ли Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="T |
} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког п |
} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако т |
S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам ж |
d="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="T |
ра, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend=" |
ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише |
d="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst"> |
ну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јар |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
а одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црев |
омци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и |
' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница |
соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tek |
толицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на ње |
' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што |
<p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst |
Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива... |
а да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поква |
— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но са |
ој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним ог |
веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Ста |
ери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стен |
гла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крај |
дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p |
t">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. |
комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то п |
дају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легне |
српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на с |
је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијел |
мрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' |
оја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, око |
сени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у |
дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажн |
и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, про |
ом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, |
ну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, оба |
p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе |
намо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </ |
а пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скач |
аробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погле |
не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p re |
си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— |
доше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p ren |
га.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst"> |
ји је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — |
чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и |
} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а |
а га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема |
ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се |
ј, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, б |
песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p> < |
урене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појест |
а сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак |
своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му ње |
елу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви веч |
узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје је |
је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', |
.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком ларм |
ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочи |
а Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Шир |
S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{ |
ма.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод |
е пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S |
д тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше же |
нате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досад |
улаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окр |
rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десета |
ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај сло |
о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па |
мог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџол |
вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви |
Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tek |
одавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, с |
кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се |
секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се пр |
ноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш с |
чаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, |
се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој |
а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и |
ну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш н |
у кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, |
ас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ла |
у једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех вес |
; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!. |
">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је |
матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="T |
икну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке |
У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдн |
м сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепа |
увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија поч |
беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осе |
"Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И от |
љоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} |
е смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви ка |
берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, в |
сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па |
ећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћ |
ало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ |
"Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst |
, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек ј |
је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване |
и мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване |
куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бе |
иноћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећ |
је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да ни |
/p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хо |
мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате |
="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend=" |
ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, |
/p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> <p ren |
ича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p |
од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. < |
причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама прич |
ленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мири |
андуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бер |
д 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако |
ај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак |
.. остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи плам |
етрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«... |
вљује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p r |
ан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни |
даш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледа |
расеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падат |
nd="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је |
у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предај |
S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, п |
врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почел |
и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе у |
ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </ |
десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хит |
варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, |
виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже |
па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у н |
утачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полет |
е је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати |
спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо |
дска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </t |
милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, |
rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ ора |
ати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико |
ок се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и |
само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је |
јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изред |
матрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, |
о пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти с |
ж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак д |
хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, |
и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други |
Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те |
регажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро |
инка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући.. |
севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радн |
а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> |
Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анате |
у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџа |
и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну |
чу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али г |
је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи кур |
ла, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом ул |
бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први з |
, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се |
анка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само че |
у и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо ре |
се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лије |
на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— |
d="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Te |
d="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нек |
Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, ма |
rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле т |
d="Tekst">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам |
е и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сиво |
да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, |
rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend= |
p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, са |
<p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само |
рову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се |
омци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... |
ше и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољ |
к, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко |
ух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна |
ола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зач |
епе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... оста |
краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега |
} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гар |
ликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила |
</p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'д |
end="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Teks |
це прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метл |
а гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жуб |
на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, |
t">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога зна |
неш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend |
пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударил |
еже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </ |
па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Он |
Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице« |
">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend |
шила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није |
се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом но |
о ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу |
е, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а т |
ђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадо |
асцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... о |
да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Та |
џак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе ма |
rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај |
ије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм! |
kst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се |
ђеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш |
kst"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
ућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и ху |
огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној |
ли и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути |
</p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође к |
ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало коми |
ко је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде ш |
.. </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна |
ају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а |
сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољ |
st">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у др |
т ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из д |
пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позаба |
богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tek |
последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p ren |
уца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже |
а, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опро |
а другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло с |
седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Т |
ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, а |
ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p ren |
ош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend= |
њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти п |
Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? < |
скрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p |
поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка р |
алко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђ |
а њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tek |
ца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — |
ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} |
а не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на др |
па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде св |
одењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањ |
е, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за |
а осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, |
више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути |
..{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелам |
долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. < |
доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, |
rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им д |
броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју рук |
атко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} |
н и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрек |
поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црв |
кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони с |
х онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој к |
, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p |
ају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим |
у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, |
о друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну |
ва мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечи |
бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јо |
есечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на њего |
и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; коли |
ћајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо. |
ој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нођ |
рчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S |
ој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, |
прича, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Teks |
дра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме |
ли, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, в |
а страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мр |
а само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вре |
и на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свак |
тигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносн |
а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни п |
како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'а |
о бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и |
ekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> <p r |
S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије... |
у и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље |
риш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме де |
е па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tek |
капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецај |
</p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта |
"Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како из |
и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} К |
вину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује у |
говорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам за |
и за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је |
да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино |
а прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — п |
и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три |
ман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— М |
end="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћут |
но на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне ре |
d="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и |
nd="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> |
евали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио |
ј: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак о |
еније«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслу |
брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми |
ац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом |
Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, јо |
у у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тре |
ти, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' |
свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало аш |
но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p |
да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се с |
p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам |
једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, |
вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена сла |
н, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, см |
ом, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо |
, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, |
а ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tek |
d="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже р |
с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, |
rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђо |
rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред се |
ела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за |
крилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова си |
st">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, н |
преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, |
це!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћ |
end="Tekst"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
гате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, уреш |
ељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само он |
у у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у |
nd="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је д |
релива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак |
ан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна |
rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{ |
азбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о г |
злегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз |
е. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је |
им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, т |
е, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздво |
клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у тро |
наје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на мор |
еш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да |
епо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате м |
p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је |
ор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако |
ј, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, бра |
сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак |
.{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад с |
ардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете у |
рчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </ |
.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за ку |
стуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као |
/p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти |
. не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst |
} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд ј |
леће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни |
му, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да |
целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на |
се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на |
змену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, кој |
Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најза |
рљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од |
"Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетин |
па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гво |
око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње |
ари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и куп |
— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! |
p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и вес |
ара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако сла |
Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке н |
е на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од |
ике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кр |
е међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, |
све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... |
уст облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом |
оловина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не ми |
тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те |
ше и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не |
рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га |
том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају |
ли се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се и |
а, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и |
менце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се сп |
себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истр |
гне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... н |
">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изнен |
овом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је |
Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би |
. </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јару |
е, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све в |
ладеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S |
> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} У |
стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </ |
низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{ |
м и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што ку |
о?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са ва |
/p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p ren |
грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си бра |
ни једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетн |
стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазни |
ekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> <p rend |
љиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету пр |
ђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, др |
примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела |
т се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке |
d="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах сма |
а њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретам |
о чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на ш |
га, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечер |
ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, це |
тидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија |
че нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> |
страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провали |
есен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на бре |
теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да |
o_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и ду |
девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке т |
ас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили |
обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз |
облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му |
, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} |
равећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај пр |
седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на кр |
} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као |
радан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да |
пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало |
ог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p ren |
се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и. |
аже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нече |
ацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малк |
спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Пог |
p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... |
и, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гл |
, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никак |
на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну |
и над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шале |
само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; ле |
вали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћња |
са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш ше |
овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишањ |
p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си купо |
<p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светл |
обом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео све |
ругом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој |
резала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробн |
моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... |
жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, |
rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душ |
о ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p ren |
.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— |
t">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— |
kst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, л |
ту..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="T |
ресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она ист |
туљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гоми |
ека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака |
st">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мач |
то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе |
p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви |
а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа |
ца: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, |
мо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој в |
. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, |
брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прел |
им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу |
Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвиј |
реломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим |
ока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а круп |
динама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се |
м она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знад |
вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавн |
дњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tek |
p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, |
/p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи |
ицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче |
</p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p |
а однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас а |
Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се пос |
н, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појко |
ићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гл |
Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш |
сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst |
е сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tek |
евана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припев |
че и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише |
а је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не зн |
ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, |
>— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tek |
он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', х |
малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим л |
на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="T |
ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нам |
Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо карав |
вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А п |
kst">— Поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миле |
а ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst |
и ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да |
а и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а з |
је највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </ |
>— Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
путале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твој |
, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу к |
ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо п |
у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... |
се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара п |
ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </ |
он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до |
рицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тоб |
t">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о |
ва, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита |
="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— |
nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако |
трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Ча |
есте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, вик |
ком, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у ша |
ч'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га ку |
и помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' ко |
о из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а |
t">— Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend= |
ра под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, |
прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпоч |
но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање. |
расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend= |
јеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебел |
'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, |
рате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече А |
ене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али по |
ер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ |
у голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на |
ном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— К |
то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Д |
к....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уре |
есео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни |
шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то м |
у што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу |
рани, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо |
> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задирк |
даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, пре |
о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Отк |
t">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све |
тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, заг |
м усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви |
и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира к |
дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њи |
реча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе ни |
'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сић |
рко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна |
ко кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати ора |
е овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чо |
крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи ба |
ек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е ли |
војке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, под |
д ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, |
е на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, б |
се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру. |
је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Ст |
отегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> |
ане их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа |
... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а не |
kst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на п |
ко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и опр |
тле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо |
ше... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Б |
ње«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па не |
е жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о д |
још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бард |
је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, |
је се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума стр |
д! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако |
p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили ра |
нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, |
="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="T |
/p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> |
говор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова |
м китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, п |
но све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доб |
е мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошан |
рело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си |
орављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судби |
и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, та |
а: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— А |
шајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p re |
ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во |
ћ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!... |
страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо н |
јеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марк |
у!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан |
S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе |
астови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све ј |
, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на св |
ицима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива |
ице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас |
ких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра |
ео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... < |
.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даск |
и сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'на |
кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst"> |
ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђе |
оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — |
ем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд' |
дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти |
у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера рас |
притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу |
а опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се н |
и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сет |
ој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели |
а се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова че |
бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомб |
ладе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак. |
распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не |
пунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, |
/hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се |
што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, |
а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p ren |
е, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, |
ача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног де |
инограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелем |
ти, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела |
квењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша |
међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледа |
помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грче |
ро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то п |
иве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало о |
вега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у |
упреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све нам |
као до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар ра |
рењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је |
кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, |
де га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, |
st">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смр |
је, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се мом |
ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S |
, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, д |
транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа р |
ину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: |
м руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуш |
nd="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о |
>Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мра |
а у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{ |
р, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко је |
његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што ј |
сења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутар |
} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не |
онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> |
ружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње |
бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина |
nd="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, |
а удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтел |
ма вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да траж |
а. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, не |
то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Д |
еко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војно |
ева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бак |
озицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p ren |
чки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лага |
п на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуц |
>Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а та |
и наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> < |
е више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш |
а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико |
ад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' |
азива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови |
ад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а |
о се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже |
st">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам |
куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S |
</p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, |
аста корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, |
рожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, |
брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се |
а, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, ј |
есму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, |
опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у |
шише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> < |
им, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сли |
после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} Т |
и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{ |
>— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p ren |
жише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Ви |
справи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише |
ог бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис |
а широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, ка |
чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и гл |
бузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне рос |
душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а би |
. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муц |
чког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend=" |
kst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам |
не слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, |
S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд |
е око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовин |
уку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу |
м у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst |
кло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа! |
у да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише с |
nd="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} |
око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend |
збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend |
каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуна |
ајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха |
шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељаво |
ацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — |
им те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голу |
д се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако |
и је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш |
</p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> |
н, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, п |
већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">П |
дног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; в |
даш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну |
емо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео к |
ека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задо |
аглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по н |
а задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окре |
...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узе |
есма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пун |
те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="T |
елику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се н |
шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је с |
мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголиц |
и му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава с |
ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод |
робао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те |
ише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док |
мо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> |
не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван |
у неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S |
ајпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у р |
иш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те напада |
ошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а т |
е, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање. |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
у ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бу |
а буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четвр |
и! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо |
ругова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сун |
плетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је |
ојска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </ |
витог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на пред |
..{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, п |
к су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође |
лу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; |
агињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на |
на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове см |
Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </ |
рашно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на ка |
раћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором |
викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p |
</p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!... |
уцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза гор |
ћушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских друго |
амен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по не |
ог плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шу |
ења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора |
ћанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — к |
које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном |
..{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја |
ежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst" |
ело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да ж |
ш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на кис |
шнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под план |
, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре д |
се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, з |
твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бер |
ekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, |
неш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од |
шан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан н |
и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; |
, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па |
очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припе |
тво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у с |
ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипу |
нта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви поср |
</p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав |
ти. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио |
rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Б |
асни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Д |
"Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> |
на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а |
жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?. |
ушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знат |
била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стој |
И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зан |
јаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега н |
.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за |
з кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се |
ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} |
ћа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак |
н, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада |
че да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глав |
што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама |
попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst"> |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
онесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блеш |
ице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује |
је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало |
и заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано ж |
па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">На |
рка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање з |
е се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић |
није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, |
p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— |
, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино м |
тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си трен |
</p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p |
орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској. |
а ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p re |
ртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка пр |
елики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваз |
nd="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буд |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> |
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst" |
ка гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' |
и радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу м |
, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и с |
аљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шт |
укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче |
ане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало |
а-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш |
еш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </ |
черњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затре |
жног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија о |
спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгре |
широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од сво |
милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што |
да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} |
о неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светл |
места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, о |
о, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па тр |
ко слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује с |
у се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку |
жних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!. |
="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst" |
вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p |
> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, |
rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? |
тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакр |
ања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, |
ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— |
{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше цр |
гу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} В |
испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити |
аком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Бог |
ека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу |
ју чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је |
} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, |
ко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', гото |
пу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се |
ошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаес |
рт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену |
што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гл |
д сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и т |
rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну ц |
крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара ви |
"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да |
ња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла |
ко да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су |
t"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">» |
вце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уо |
и, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре н |
} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га |
ама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога ст |
и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде |
ије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептел |
ва им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шуш |
уји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, |
е, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се |
, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели ј |
/p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst" |
st">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, |
st">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Teks |
! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу. |
, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу |
комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' |
, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на С |
амо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па пита |
не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А к |
ћати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst" |
зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p ren |
"Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јеле |
кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p |
ш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst"> |
а ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p |
— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на |
/p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти не |
нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо до |
<p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да |
могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, |
'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики |
и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.. |
жо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевал |
'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} С |
> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варени |
стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој |
' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово св |
Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на |
kst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне |
каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? < |
kst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она |
Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да |
ди тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tek |
st">— Ђе, болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар об |
> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обу |
идљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S |
ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш |
може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} К |
ница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардак |
>Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти на |
{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> < |
<p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, д |
ац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, |
же куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет п |
вну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе |
идба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора |
прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни обла |
хо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животво |
p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва |
зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ |
</p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{ |
до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, |
а ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p |
е с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се |
рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о таба |
морне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос |
Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} |
рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мо |
што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, в |
скрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са |
земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кр |
сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и |
тлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предме |
ушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залут |
агоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измала |
падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је за |
е да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда |
лу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају је |
маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и |
слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} |
</p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, |
Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулил |
rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... сам |
p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени глас |
</p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p r |
исину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако леп |
иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' |
ова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одоз |
еђали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају |
ри Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, |
авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу |
..{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше |
ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има до |
лину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом прелива |
грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку.. |
се у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепот |
де својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су ве |
лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око р |
end="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девој |
о човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чуј |
<p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да |
d="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти |
ака. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам |
аборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш суд |
опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најл |
или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и св |
ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш |
> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се при |
благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и п |
ekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пу |
st">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нау |
који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрз |
...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову з |
ценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се |
весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше зној |
ку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног г |
на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити в |
, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивањ |
е певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, п |
е тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци |
хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника |
дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и |
туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, |
а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и |
ану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почис |
л' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајућ |
аче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, |
велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p re |
кнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију |
г парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкават |
вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено |
е долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како |
рав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst |
це задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend= |
а урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и ш |
ј није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаж |
ићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне сре |
анитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора |
з помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа |
тране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш најве |
обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе |
ебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но |
те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{ |
, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... < |
ирока бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу |
бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка |
смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{ |
а »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се усту |
ути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна ру |
<p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо |
им крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано |
} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} С |
не, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А о |
е просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којим |
се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава скла |
, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend= |
е, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} |
.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не |
ичарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а д |
це зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и прија |
овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на к |
страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на |
лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са дру |
, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ј |
чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst"> |
> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на ко |
тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend= |
кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — |
ро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд |
рне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прег |
ан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако |
снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се |
д тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло |
!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми зам |
што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула |
ма и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, друг |
{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, |
аје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучј |
капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи |
о чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола с |
и, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор м |
{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' |
t">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, |
; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, в |
ама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују |
"Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Г |
ovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и |
је се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај |
слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На |
обар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> |
отрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје |
ј...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучј |
цу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти |
ј комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да м |
уд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пл |
их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркун |
г неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш т |
и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину |
рипевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— |
Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst |
ра језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пу |
рах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу дас |
ре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем ср |
сец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о |
{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, к |
шљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корењ |
вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гум |
сто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже к |
кују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и луп |
з свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, |
лика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, а |
А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом |
и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и |
оје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркн |
а земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и |
p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ о |
та, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, п |
d="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он с |
еди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше |
ово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он б |
ле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, х |
енуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабу |
е се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају |
шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend |
а крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, к |
али, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушнича |
ј на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз |
удниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а он |
/p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редо |
p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи |
ад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p |
е.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одгова |
ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши. |
ема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз |
шег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову |
потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' ми |
сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава |
ње кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Д |
виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> |
је »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, и |
од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале |
луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчиц |
товима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и вод |
д гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не |
се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде |
} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највр |
мна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељ |
мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакош |
ј гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то т |
.{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се до |
опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Ив |
.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти |
боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Тама |
љачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али |
рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tek |
и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле |
веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се |
нела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу ју |
ица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти цр |
{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни ка |
бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечер |
мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., |
латко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све |
пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по |
ачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, |
о потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за ста |
p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле |
дим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени |
да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза... |
се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и п |
ебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend=" |
аш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се |
у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад |
ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, весел |
неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (а |
у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме о |
ањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку н |
не шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуњ |
мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и |
чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка сто |
селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви в |
да на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља св |
лос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудн |
»чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад |
<p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгод |
Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, ме |
ајнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> |
ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, |
песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, п |
о ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука |
два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, |
грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота |
пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, |
ћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под пл |
ењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ај |
ачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше |
ekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато ви |
едеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} |
ју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код пос |
} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћн |
} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви с |
али радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу |
Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта |
лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чу |
ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са |
е...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће |
на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у паме |
клања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке |
пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно |
Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рука |
астидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчади |
ње воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у |
е друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно |
зи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснут |
о никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те уб |
ни је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га о |
у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а |
/p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{ |
оја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, прими |
а и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и |
едне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмота |
зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд |
љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке |
ekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="T |
урчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле |
мо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, |
ође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Пав |
{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прв |
се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, |
песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Жу |
лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, |
јима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у ав |
{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразд |
ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоц |
, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноград |
d="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јес |
са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке |
а рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика |
, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p |
д страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орон |
здух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваз |
жа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што |
свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме |
...{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чо |
: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена ов |
рама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{ |
о сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну |
у пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо |
халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе п |
а громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше |
ера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} П |
задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </ |
Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезуј |
ићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорел |
ви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и нерав |
дех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова |
ође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодн |
са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се срет |
, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици |
али.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гр |
же и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде |
а, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p |
у....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »ву |
ти... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а |
ру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћ |
ећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на |
ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још прв |
валија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморни |
за...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је у |
туто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавање |
жње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа распл |
сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш н |
...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега не |
гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми |
да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао |
јни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге ки |
. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина |
</p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у |
з дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухват |
сењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеск |
ак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благ |
ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јо |
а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледа |
иже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру з |
како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цура |
и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, |
узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst"> |
меј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="T |
у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и |
> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Мор |
мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карл |
судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачи |
> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке поче |
ј и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало н |
м млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души |
лаве, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ра |
це од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију |
Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи к |
ничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, |
а даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, п |
т'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} О |
о, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом прот |
'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића |
о, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење |
дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десниц |
ичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{ |
на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа |
мен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... др |
аврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогл |
зда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румен |
сма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и ст |
, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу |
уга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова |
них облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ћ |
птелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' |
фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из с |
плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из х |
се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права |
лети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не н |
="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!.. |
ницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у |
у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци |
окров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек пре |
које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хита |
kst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осо |
ван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине |
од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кида |
арнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа н |
тене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава |
ликом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете ка |
ласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком |
орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попу |
ед њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као з |
и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p r |
ружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са |
ем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја |
о обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </ |
већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану ј |
и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па |
му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере пл |
ланински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне |
</p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с то |
»шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче пол |
е знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Ми |
Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«. |
где и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се гр |
међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај... |
есу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога |
осле неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао |
ушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурн |
е све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и мил |
је ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас |
} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што се |
смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да поглед |
ове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и з |
...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека те |
и врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обуз |
је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и прија |
Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} |
уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па |
и ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнул |
сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим ка |
другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених с |
о крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свије |
овских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење мал |
м сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само |
са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па ј |
ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »по |
, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на ско |
њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је о |
опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да п |
Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с |
Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту |
а, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шу |
преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend=" |
kst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверав |
ај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте го |
рња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежин |
ј кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за |
из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S |
...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће |
би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— По |
end="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, ж |
рестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на в |
у стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' |
д се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} |
пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања т |
стише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па г |
.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један п |
ге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и за |
ео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које |
оти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — |
сне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништ |
еким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му н |
и, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове |
поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис |
ма, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисн |
апљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безб |
аоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{ |
ачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила ј |
рице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова.. |
нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жаго |
пет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тр |
ене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њ |
{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страхов |
о, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — |
т довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби |
љике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гоми |
један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају |
ика разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend |
</hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо |
"Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох совр |
пат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, ча |
о неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до |
покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ват |
е задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе |
етићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од ч |
поче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на гл |
а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струж |
тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Нај |
поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док |
Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако |
ра расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p ren |
ујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, |
склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те |
> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам |
је рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим |
беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, х |
победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} К |
нажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а ве |
ало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче д |
уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} |
овлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном |
ијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му с |
(за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се ж |
а, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' |
ке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Ј |
г »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомил |
ја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање |
ебра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајућ |
пе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десет |
е ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S |
е побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па с |
дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше к |
, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, п |
усиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те напа |
г проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га з |
буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу |
— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стр |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi r |
почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужиш |
t">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки |
и, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, |
продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне простор |
чију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме д |
катака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњак |
st">— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комиша |
е, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и |
но је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота |
ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо ве |
у на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу и |
иш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} С |
диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко! |
гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се |
ekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у |
ђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да |
тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајку |
латкој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладни |
уруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишин |
е чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комиш |
вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што |
у пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику г |
еш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а |
се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Са |
</p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помага |
е начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а |
к, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend=" |
>У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душо |
ењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми м |
и Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? < |
из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p r |
е устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радници |
ја из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли |
главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући |
кама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, ко |
смо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је к |
ко пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже п |
дмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p r |
уруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p ren |
, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла ба |
глица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз в |
и из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака п |
ј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читав |
</p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад |
S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јо |
длаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, шт |
nd="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дре |
ко одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило вил |
у.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице |
то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућ |
ина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад |
аче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из |
иле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави чове |
е потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо де |
ко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о в |
rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, ве |
е закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви та |
адило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да |
Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко поток |
наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака |
ехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши пл |
а.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, |
ецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву окол |
оношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, |
st">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље н |
облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пож |
kst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита |
ди, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, н |
а, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања |
место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићу |
о ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, с |
унце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохв |
ума чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Су |
рви петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, |
</p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p r |
end="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја п |
гоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst |
d="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— |
ватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, |
е тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тоб |
а уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, |
оји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам |
вио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} |
rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... |
а свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас |
а, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је б |
тлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој |
Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што с |
— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело |
Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, изб |
рд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> < |
та, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Е |
ну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, по |
гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!... |
хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа |
урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само пр |
опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великоду |
ио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребр |
гу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p re |
">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p re |
и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у |
р после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда |
амимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо н |
"Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> |
што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви к |
ешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то |
прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst |
а, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у |
ла ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане |
утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, |
не винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — м |
гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији во |
сењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готов |
.. или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на |
{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, п |
ку што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је |
ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што |
к, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црк |
реја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и |
сто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жу |
ока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз |
крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слаб |
омени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), ил |
водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја |
!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже |
р'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' |
ју, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по некол |
караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак |
јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да |
лију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо |
том.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S |
штена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да про |
чину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend= |
о, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, |
ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им т |
ekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шак |
тарци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак ј |
те, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> < |
певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подвриск |
те мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> |
ке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи.. |
у на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, а |
плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и |
е, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница подне |
осе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе ју |
<p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио м |
рговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са м |
путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и пре |
">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад см |
све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="T |
внеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, |
та ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'а |
кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђав |
Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> < |
nd="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p |
">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p re |
јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш |
тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћ |
rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђо |
S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! |
ј, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака |
вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти |
, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се |
ра...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, |
троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали |
море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, в |
арају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да |
регрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад |
то га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило! |
раг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, н |
о, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, |
"Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он срк |
ј, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се |
у неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p rend="Tek |
у си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> < |
. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јован |
м гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћ |
ардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, п |
!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш |
'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за гр |
ни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у п |
тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихва |
тавили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, |
ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стр |
nd="Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, ' |
та је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти |
бом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању... |
орака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рого |
кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, А |
егале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свак |
рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и |
граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руж |
типања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се мал |
арнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се при |
а ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела |
год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да |
ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола |
ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} |
те и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— |
st">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! < |
а сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. < |
p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... |
! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко |
"Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, |
nd="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Te |
крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' |
опузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— |
рени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па мо |
о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да |
ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p |
иш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да |
итам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst" |
, викну домаћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У |
ва се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> < |
омишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> < |
пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Teks |
откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо ма |
д' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћ |
баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла |
Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад с |
јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p ren |
>— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, |
ив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — |
сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега |
'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви рад |
оји је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p re |
ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на П |
!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога |
. боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p |
ју не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме див |
p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није р |
ју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчо |
> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И |
е Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и |
</p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="T |
илица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е |
p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p r |
ко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« |
t">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке в |
ој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет. |
Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— |
kst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бог |
е погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p re |
нем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! |
е лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми |
сек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуљ |
а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслат |
жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што |
зима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу |
није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све ј |
нем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' б |
не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста |
унца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд |
ери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, на |
, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но са |
, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину. |
p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем н |
мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из по |
сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале о |
и ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих |
ве, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме рато |
лаве ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се |
окипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру |
смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог |
да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик |
у.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила ста |
t">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у м |
тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлу |
тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tek |
рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим т |
rend="Tekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то ко |
ала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо н |
естише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза све |
понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празн |
а комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и |
се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су гр |
че и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке... |
се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински г |
ва други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... |
аци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па |
В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. < |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два г |
ам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су с |
инео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с ле |
ш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначки |
јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> |
припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Teks |
ва Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и |
Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p ren |
p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p re |
и дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' |
rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend=" |
наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А |
адовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио |
..{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p ren |
које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по се |
но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун |
човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па об |
све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткри |
.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не наг |
kst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је |
р; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— |
</p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јеса |
ушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од д |
ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' |
="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви |
дницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну ј |
иком, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш о |
ош.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst" |
Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш ка |
ладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу |
ојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да т |
ан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— |
м се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је |
ишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и са |
егнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало умо |
не! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> |
сто бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, |
укће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајил |
к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казал |
/p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и св |
игови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућури |
<p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња диг |
падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас |
ачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са |
адне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — к |
лити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p re |
а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} С |
.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он |
ма шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од н |
ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан глед |
ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Бо |
ише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> |
ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гње |
Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припев |
њем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно ст |
и: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди |
мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагн |
је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и |
нула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла |
је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи |
док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна |
ене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне ш |
Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мањ |
се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све |
ни је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све ост |
ама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан м |
аском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} М |
амен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, |
ekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Так |
ате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. |
зведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти из |
е Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако од |
па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати |
зо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше прип |
Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, |
Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend=" |
војица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти |
уо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни |
он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ај |
поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p r |
ете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту из |
не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, |
о гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, поне |
и, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он г |
«у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку |
е жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те |
ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Н |
st">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' |
<p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан |
леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не |
аквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако |
ала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> |
.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним шт |
и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог ве |
тоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо ви |
иша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се |
nd="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како |
t">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за о |
<p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица |
живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, |
<p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред |
овачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко у |
гим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеск |
p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p ren |
вају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути |
брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но |
глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пл |
те мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из |
ате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и пон |
ична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења |
нац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар д |
о лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао стар |
и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, |
ћи се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} |
а, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— |
{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећ |
на и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође |
у ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Te |
ци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је в |
што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p r |
а чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' |
о, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле н |
ће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одма |
Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, как |
што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоц |
Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога |
се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ни |
<p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше |
<p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић |
d="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </ |
акрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије најве |
ли раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихв |
зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst" |
агрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко в |
твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти |
, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављ |
ље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са |
ије време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се о |
рака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год ј |
> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' |
Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили |
реслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си |
дње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за |
d="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p |
с.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли и |
и тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако ка |
узето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милиц |
на рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} |
све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после н |
у малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. |
како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и рад |
чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окрет |
твар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је |
о ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општи |
ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> < |
ривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану |
је, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз п |
аменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројан |
од, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мач |
аља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим лис |
милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да уран |
селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је с |
езрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и д |
што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и |
, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се |
дна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим ком |
рцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле |
и снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате |
ћурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се в |
з врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{ |
у зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такну |
не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћ |
ађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. < |
је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не прич |
а да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и че |
се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече |
товима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама каме |
олица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те |
дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осе |
донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, |
г, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним |
ештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, |
.{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S |
ун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, |
ици се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан с |
клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; в |
упа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </ |
Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују там |
итегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ам |
до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јов |
емо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и п |
ekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ |
се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и |
ајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, ос |
оте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним |
ости, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Тре |
{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ра |
потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па ист |
ну гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рад |
ко, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам по |
ше је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и п |
»шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Он |
, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна по |
јне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да |
у наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како |
инка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне к |
ко они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — |
и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </ |
ста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. < |
.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде |
ицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Ку |
за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присет |
> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— |
претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела |
тко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крча |
, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... |
ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, |
ар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи о |
узима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, |
не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на иво |
, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не о |
ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, |
кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петоме |
о метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни с |
исли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други в |
па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' ор |
е, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добр |
а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате м |
ника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се до |
а, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу |
, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи |
полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па ид |
адвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама з |
ажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумн |
на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са |
шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, |
ушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; це |
кћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из сна |
ербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом |
врљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом |
а другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милин |
бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стоже |
а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чуј |
м шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха. |
ки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко |
при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гр |
ди се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, шт |
end="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже |
лаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осе |
ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад |
бар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{ |
t">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оће |
се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} |
јслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. |
S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за |
па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напи |
а једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим |
тоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но |
је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам |
си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискал |
t">— Поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Милени |
на ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејк |
r">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготра |
<p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светл |
и.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате даро |
гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су |
моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, д |
куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојн |
0"> <text> <body> <div> <p rend="Glava">ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ</p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C |
</p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се т |
ранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресам |
/p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти о |
="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend= |
на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена |
астуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз от |
пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девој |
">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми с |
се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... < |
ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, |
Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend |
два га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst"> |
t">— Знам, знам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst"> |
сије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу |
хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst" |
и, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама |
ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да ви |
а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опе |
шће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tek |
једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> |
е, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој |
, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом зак |
аљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p r |
} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и |
у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— |
о, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— |
да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— |
ко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— М |
песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— |
kst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: |
прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </ |
</p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend |
оју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и |
<p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док |
Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а т |
је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати на |
надох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> |
</p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па |
лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и ст |
</p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја |
тово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Наст |
{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шап |
' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну |
во? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst"> |
шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим |
а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећ |
окина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штип |
t">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p re |
вој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Бо |
ekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти ј |
е? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је |
њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту поч |
ша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како |
">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја с |
те; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, |
си ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p r |
>— Зар обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst |
певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p |
своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати б |
дну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend= |
аца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, |
{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве |
, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </ |
у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Рашири |
да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија с |
ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш к |
њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разу |
е поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о б |
end="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила а |
војни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео ж |
Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> |
t">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, |
ал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како |
к понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточ |
се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе от |
е бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p re |
е трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабук |
ија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
а да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања! |
. </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их |
="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, |
везде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој |
онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, |
чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за дру |
Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогод |
епи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опро |
па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стот |
осматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га |
и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер посл |
јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње |
зале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди св |
...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток |
громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, |
, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума |
их сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескра |
ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му ли |
неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до са |
глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде све |
ојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, к |
— »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег |
тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и пос |
ш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица |
ине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хлад |
сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушн |
ге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p |
ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође |
p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто каже |
е знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша... |
д старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, б |
машније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се |
аво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради |
гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, чове |
S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Наста |
код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Зна |
иве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и вера |
ицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже |
и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе |
не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира |
</p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се |
ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се сп |
ло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрс |
ри!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У то |
драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце рад |
де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из |
рана опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живо |
казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима |
кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радниц |
еје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и наме |
ово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на |
ијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти с |
ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, |
{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне пот |
п и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бе |
павим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и |
ужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасиј |
половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу. |
ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> |
а нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакр |
ко преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља мла |
ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то |
знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене |
а убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти |
мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило |
ш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меден |
е, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за ум |
са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим т |
забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у |
лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван пло |
ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе |
аволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи з |
> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... |
Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? < |
авио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћу |
и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама |
куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџи |
д кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} |
'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или |
</hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, |
удном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког |
... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђав |
се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тиш |
ог радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, |
е: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па ј |
ца Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног |
види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у |
ате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} |
<p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с |
цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука |
буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} |
и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост по |
. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> |
> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? |
па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају |
дишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује |
/p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да |
арци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти |
p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> |
! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о |
<p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу |
rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend= |
идљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </ |
до' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо |
="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Te |
rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend=" |
лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и |
ећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па т |
ларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, |
за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто |
, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лу |
умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми с |
и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} С |
троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара гост |
епша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја |
страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хо |
одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, в |
дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред а |
у, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледај |
опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у доли |
оноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све ј |
<p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, п |
ћустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете |
{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне в |
подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукур |
дени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгаж |
н који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једна |
а Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, в |
rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, ' |
<p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу л |
мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за п |
<p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека б |
ста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код ст |
у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубов |
</p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> |
, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајд |
знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p r |
дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p r |
> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? |
ију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S |
ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst"> |
<p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам |
Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> |
Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, |
и име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то |
јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви ј |
. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p rend="Tekst |
ша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </p> <p rend |
kst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S |
аробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ |
им стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живо |
а га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са |
t"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">П |
и заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, |
а каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помр |
м. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришу |
малане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, |
тане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, го |
роба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста |
ама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} У |
нили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p re |
о, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, п |
мо се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и ста |
Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Бла |
ња... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} |
рила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о по |
nd="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим |
ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> < |
е од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, |
чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије. |
rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате м |
елики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="T |
ј примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S |
', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p |
но, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито ст |
ица.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали ради |
у ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst |
ћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради |
ока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је |
ну, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говед |
ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини. |
>—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.. |
— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, не |
ајбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти |
' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш. |
доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се п |
е живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак |
Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом простр |
p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, глед |
аборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не к |
трашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада |
ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' ум |
'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p |
к не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче б |
ти, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Сл |
{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не д |
тог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што |
... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> <p rend="T |
. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А ј |
им светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких |
пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на п |
спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а |
ији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама м |
не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> |
то пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно |
едаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман |
бори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се ра |
осу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хи |
е ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од са |
његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend |
тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло ј |
вају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугини |
зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маг |
, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати кап |
: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста |
авије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти је |
и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst"> |
о што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје |
као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, мој |
му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Кол |
а и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
у довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p re |
дено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно |
па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речи |
екра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје |
е краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео |
на мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весел |
на гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на ср |
од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу с |
сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред |
читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Te |
само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација |
лико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој да |
лажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су мо |
крилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о |
ри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушк |
е видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје мил |
им бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пож |
t">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потег |
тпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у |
бом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се |
обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пр |
истрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, |
више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... |
мо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље мил |
авиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, св |
иле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, |
зми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а о |
по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу ба |
а, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, ис |
Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, |
он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим г |
мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвења |
јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивам |
атрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па са |
вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смок |
један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче. |
ekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори |
је ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке |
м, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онак |
успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним |
аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend |
и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па н |
rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, д |
о клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на г |
јке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маш |
чадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend |
ни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, |
ад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе |
лан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> |
о ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, |
м сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним б |
маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дн |
на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра |
ekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви веч |
тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо с |
ушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела др |
и, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову |
дети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле во |
е дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p ren |
те у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке |
о мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би |
заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и |
оме нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, ј |
наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћер |
закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са ст |
теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже с |
чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе п |
к се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S |
чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији |
рис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлиц |
Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу сто |
амо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одгова |
Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка пре |
це и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимај |
да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говед |
p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадо |
/p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чво |
позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад за |
р.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе? |
је тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти б |
за њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. < |
о у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">П |
kst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst" |
би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него |
ко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> < |
ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> |
рестале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да |
о кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве |
ми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћ |
около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео |
rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... |
<p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале п |
Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док он |
к и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца |
а сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гла |
<p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... ви |
ама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика |
S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осе |
">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— |
релети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине |
, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме с |
Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате |
. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је поз |
>— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— |
гом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више |
чу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме |
> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дођ |
nd="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и |
"Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? < |
end="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господи |
у к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пу |
разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска |
м. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, |
вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се сти |
кем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... |
кида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћ |
..{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, |
тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, |
брчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила |
а комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се |
га. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко |
kst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар |
да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспал |
ко мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. |
мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко |
душно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује |
говара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћ |
м вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку из |
оњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шуш |
чним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се |
, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и |
главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се |
да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра ст |
е а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, м |
ора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дра |
који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће |
.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбољ |
е жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не зна |
али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце зад |
ати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њ |
па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о |
из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у забор |
на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препуни |
ажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан |
уди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> |
, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао... |
прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим тр |
мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне с |
ј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> < |
ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје |
уљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко |
="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, |
ричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Који не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму |
над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа |
која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заје |
ед, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, |
стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду н |
те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p ren |
једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца цр |
мишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гл |
акчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. < |
препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p |
ове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојн |
ра сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз п |
...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветр |
па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Te |
t"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">И пе |
им, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга |
</p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује |
са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три див |
и се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Там |
паљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њо |
ан последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми во |
ка деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти |
лева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и |
. </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, |
а, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p |
јира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се |
»Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, |
елу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док |
.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја |
узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим |
а ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана п |
куруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под тр |
На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци... |
па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе радни |
тром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други кра |
"Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица |
тко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!. |
нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив |
у ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају гот |
— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле |
е ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend |
те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна |
, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни п |
купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовне |
е ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тре |
општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав к |
а, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени |
>— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p re |
адовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које сп |
="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! < |
ју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека |
лама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и леп |
rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и |
дају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рп |
st">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није |
} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна |
редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презева |
ене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} |
а, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробај |
d="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах |
изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и ос |
азе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз |
а га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само |
оноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним п |
пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже плам |
дна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мо |
} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, |
...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештај |
Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tek |
ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви вече! </p> <p |
грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера... |
st">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, |
пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се сл |
"Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте |
а, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође оп |
и зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани повета |
ремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и |
гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још |
ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у по |
крећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камењ |
и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пу |
рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на г |
ред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу од |
град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре ра |
е рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој стр |
се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жа |
р, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује сув |
Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно |
и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се |
дним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руко |
, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst |
пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, ви |
стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка |
попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти |
ао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а с |
једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и |
Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћк |
њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумариц |
нске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на |
од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са кол |
Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} С |
пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко |
рају клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку |
нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд |
а и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном м |
та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или сн |
, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница ба |
у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешт |
и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће по |
ивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S |
неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнето |
издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазим |
рији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па |
меј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна |
речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба са |
">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине дево |
отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено |
на и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Р |
се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, д |
сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је п |
редину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге А |
иче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача |
и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнил |
уза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђет |
крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио ри |
а и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила з |
нку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или ара |
">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tek |
и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају о |
чи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угаси |
ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђав |
искују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се и |
орила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у т |
млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим |
ликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнем |
стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> |
се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се п |
е, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењач |
ше му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претер |
док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« кру |
а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је ст |
кне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Та |
а ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све |
ком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро |
бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p r |
иле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај |
у њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива |
претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући к |
плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се ле |
сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање |
аман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по само |
а баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих с |
а осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">С |
шена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе |
чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваља |
, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; |
рвог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на мо |
адају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитри |
ва у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча |
амичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане о |
за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач |
е 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} |
Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и |
мало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диж |
а атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни |
рдак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је |
и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мук |
дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки боле |
ша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да |
е и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је послед |
ути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају т |
мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградск |
лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну |
тила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке |
а, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се |
вса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на кач |
ра«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на л |
ш јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и |
вако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабиц |
камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кро |
зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на |
ас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница« |
е смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пр |
сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— П |
.. </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </ |
тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над глав |
а погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, у |
се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти |
/p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се |
а, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте пр |
је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, |
дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд го |
рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, |
крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као |
арко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина |
лутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће др |
е Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђ |
већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... ша |
радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о |
се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, |
и готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, |
ше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири ве |
Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници по |
Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна го |
и поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редар |
трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и цело |
kst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а |
н преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са |
љају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p r |
зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задирку |
<p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути н |
ина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца ко |
однесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се г |
а је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слу |
а кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобил |
/p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто |
е. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам |
га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p re |
{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наи |
не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: |
<p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако |
ћу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хлад |
епши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зе |
игаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Купите ме купиоци, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
егнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Купите ме купиоци, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend |
/p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми |
> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене |
тке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Са |
теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... < |
опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејав |
, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} |
оче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, |
ци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама |
ви лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на |
димо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а бе |
ланином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мр |
шиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима |
...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Об |
"Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин по |
петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се н |
t">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{ |
и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јо |
време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — |
и мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу бра |
Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на кршт |
крач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и |
ава мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мај |
атан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, |
ако, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с на |
ћи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почес |
карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, до |
{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним с |
к си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међ |
екар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">У |
st">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од |
. </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ч |
о, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, |
се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама |
ње и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокоми |
ве брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевит |
ази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале |
ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким г |
ам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p |
певалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst"> |
Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одм |
енија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend=" |
<p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend= |
прену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника |
..{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен |
е рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst" |
Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жи |
е перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта л |
си се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек по |
омишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S |
к понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се |
нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет до |
зевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено |
мака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уст |
а после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рек |
ојеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, |
ју Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош с |
страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше |
друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, |
на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не мора |
... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашу |
рга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше ј |
не, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, |
rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог |
гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова св |
па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загреј |
и срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игд |
до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њи |
..{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки све |
ли поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кић |
/p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и и |
лод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који |
а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких б |
боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга пр |
се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, с |
о је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, |
еш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом |
адимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ |
— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о |
ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p |
' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се пр |
ака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је та |
ије друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S |
сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те ди |
' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пр |
инограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушће |
сисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бит |
да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на г |
</p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је з |
да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна |
ава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве де |
е л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гара |
друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковат |
није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!.. |
ругим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони ј |
не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида |
им тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом в |
војке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, так |
оја ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е |
и, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу с |
нца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке |
не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, |
од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вар |
али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p |
еревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гл |
поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је н |
, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, |
шилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на с |
ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p |
а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, |
лађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка |
аде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, ја |
Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} |
е редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије |
продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tek |
лази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око |
.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбир |
е, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па ви |
отиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис' |
нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p re |
есу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, |
Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће |
p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гај |
kst">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни са |
ато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па ни |
</p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> <p rend=" |
цају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину |
S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, |
p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећат |
rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, |
то је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и о |
rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="T |
довина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жу |
{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, |
p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
ајежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Так |
веда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила с |
. </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеле |
има јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по рас |
ука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, ш |
акрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче |
ете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана глад |
се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели |
а ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'в |
но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па о |
о!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, п |
је и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па |
овр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па прету |
е утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опе |
ак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гле |
предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p ren |
, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледат |
његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери свој |
рада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним ми |
а од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчиц |
се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом чел |
ни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на не |
обом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на њ |
задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си ве |
на, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њем |
p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз дру |
е рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чи |
м цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, |
лу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те по |
ке стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљ |
ма вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} |
</p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љ |
утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавр |
чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина С |
и бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа |
чкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене т |
емљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све |
мо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије свој |
е крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... а |
ма славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... п |
S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој |
.. </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру |
а, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго |
целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро |
ља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, |
као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на кос |
ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{ |
ј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tek |
оз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се |
и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шап |
} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а |
нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде |
ка, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људ |
t">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем |
пис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спрем |
јке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, |
је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели.. |
ле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е д |
, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну д |
је се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а неже |
ом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брат |
t">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жен |
још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком бр |
, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} И |
nd="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да прост |
казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишин |
ам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је |
ирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; |
и на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са |
</p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, |
kst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p re |
знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она ве |
ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Бла |
, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, д |
и мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаки |
S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом про |
а се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сј |
ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљ |
, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, |
е се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, ка |
осна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те све |
е више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, |
уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак |
се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи си |
ба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим |
?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочис |
им тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, |
м оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, |
...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с |
нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p r |
пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђ |
ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, |
ије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унап |
!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, |
бројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад |
еђ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, |
тину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти |
ас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад ниј |
лештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву |
, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и к |
атрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе |
, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, број |
ици подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још пе |
Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то не |
а сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, н |
пих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо дос |
, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и |
кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисм |
унца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљ |
уборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} К |
ана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те |
забаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради.. |
.{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан |
од виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Диг |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <h |
"Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ital |
и метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо н |
се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} Н |
га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а |
образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} |
rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти м |
p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да даруј |
ле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дрен |
редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асн |
. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама |
/p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а |
е 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволств |
све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без н |
end="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} На |
ekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst"> |
половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинк |
те ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заб |
иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p |
d="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, как |
d="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... |
сели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења |
комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, в |
} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек |
девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst" |
пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или пон |
а: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац г |
е. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о |
пће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} |
Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји нек |
тране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="T |
у. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. |
} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ п |
мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци |
е....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа |
оњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће |
кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак п |
сели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У с |
ке, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили |
, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцеп |
олице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме |
лима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и |
продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tek |
Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> <p rend=" |
rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је с |
Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p r |
умиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Купите ме купиоци, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли |
ј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. |
мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, |
... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечер |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама |
ах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи |
или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} |
раљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили |
и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве |
, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне в |
а усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се |
а жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког про |
ушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казу |
старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе. |
гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац |
су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да |
рењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала |
куруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, гд |
г Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позо |
о доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују н |
рану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{ |
ован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава |
d="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рек |
лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, |
црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава |
је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цу |
ди и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише. |
ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само п |
само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам |
</p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{ |
це са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми |
rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? < |
st">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> |
.. </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p |
враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну |
p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p ren |
">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, |
ekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend |
p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend="Tek |
кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи с |
i rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Н |
— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, |
у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. |
"> <hi rend="italic">Дадо' га драгој до мене, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зак |
"Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала н |
мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, по |
проштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, п |
за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, |
а и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа зап |
лоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па ка |
/p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; |
'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти н |
/p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си |
дуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински |
лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и |
ве се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са |
.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој |
. није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге |
гству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, |
ма живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе н |
и поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна па |
ми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар |
е густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} По |
о плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на мили |
rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то н |
ад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије |
">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, д |
комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да мог |
е сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујн |
на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цел |
о, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже кре |
оји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читав |
то седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend=" |
st">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како с |
дберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и п |
мало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, |
кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђ |
ке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и тр |
</p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, в |
ле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу |
а' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> |
опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је |
сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље |
је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин |
е знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst" |
е? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— |
end="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено |
ћи!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p |
ма, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, м |
иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а |
сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... |
</p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми ниј |
ажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о сан |
шим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, |
ко да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли |
волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. |
> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше а |
Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив« |
око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Te |
е бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа ба |
<p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очиј |
код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, |
ло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тр |
nd="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала г |
...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скуп |
ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, |
а каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: |
p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p r |
све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из |
Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p> <p re |
у, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, |
во.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба |
стиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на |
а »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити воч |
Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, |
! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend=" |
ричати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А х |
кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим ј |
ше једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, с |
уће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за с |
не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tek |
море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш |
јде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајат |
сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дне |
цу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему с |
="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но гов |
прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p |
е би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред |
купљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и к |
<p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам |
— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </ |
водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а |
зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, |
на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама |
ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Н |
и говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога |
</p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— |
ео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; оти |
е и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет |
х, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, бог |
кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће |
<p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марк |
Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш |
rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, ко |
слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајн |
нула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Teks |
p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму з |
ekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна |
о све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био |
st">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни чет |
и ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend= |
ослужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, |
тарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, |
} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап |
у за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал |
, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна |
навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звезди |
даљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле б |
атких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пласт |
астичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не |
</p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Милица Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог |
, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' |
. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Te |
ало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још |
мо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, прип |
Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разле |
Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend=" |
rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише |
"Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свак |
ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst"> |
то ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да дарујем драгу. </p> <p rend="Tekst"> |
шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јо |
ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јов |
елико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend |
и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и |
"Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђокину? </p> |
ух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију т |
ије пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мисли |
="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашар |
је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па си |
а. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал |
аде љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу п |
стаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прс |
Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p rend="T |
о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst"> |
еље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} |
аже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, ш |
до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радни |
се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, |
мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава д |
ај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спуш |
асред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије |
прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, п |
а провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по |
већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А |
, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око |
у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој |
највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се у |
заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па п |
ест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно се |
t">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повик |
ши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарк |
радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењ |
реко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љ |
влаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива |
S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вр |
огове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задово |
наци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену |
це.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се |
о је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у обр |
етох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумо |
се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли |
оре укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан м |
p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код ме |
а сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— |
<p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, |
, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пош |
збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не |
дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, |
в отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала |
kst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја к |
празнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> < |
те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, |
уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, |
аге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане з |
S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико |
помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме оте |
"Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о сто |
раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо |
онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ |
е, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дар |
ају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клања |
ане дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић |
е и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдн |
т ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све |
тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом м |
се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од |
не курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или б |
краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџар |
ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одо |
.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} |
качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бе |
редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема |
стумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима |
ко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, |
купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из бу |
и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде м |
и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p |
rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst"> |
ећ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небр |
ди се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти су |
а се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, забо |
>— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја |
Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајт |
</p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда се |
не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко с |
т, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гро |
вали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> < |
d="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је др |
">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је он |
S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледај |
ну, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан ч |
хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst"> |
олико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, д |
тањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, |
талом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — |
се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... н |
им, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да |
ледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепе |
реба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само ка |
дигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати |
оже радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну |
чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p |
оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па |
рича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћа |
вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p |
да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те за |
} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вр |
rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за пес |
л' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек |
ишта, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради д |
у. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, |
маћин. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поч |
ста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи |
сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјес |
е' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, пог |
па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до |
им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе с |
/p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не с |
н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' |
ет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћи |
, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, п |
, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док н |
ићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и н |
г печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, |
ресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме т |
згубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат |
љика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде |
и, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти |
ерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, бр |
> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, бр |
садило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, тр |
уга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђа |
ави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, |
ди — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, п |
не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, н |
</p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p r |
јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би |
и Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вј |
бус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tek |
оје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, |
.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' |
ао што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и с |
И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену |
адачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend= |
ма видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сјед |
ји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студе |
моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </ |
о да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— |
="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, нећ |
ена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, |
— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: д |
је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен |
="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успоме |
с сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к |
и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> |
/p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к |
прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти |
одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одм |
d="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песм |
</p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> < |
путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џ |
лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љуб |
kst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати |
а, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се ст |
А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све |
а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? |
рење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј весе |
е понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад |
образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну |
е питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То |
кују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке уз |
војке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини |
...{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуру |
ска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брж |
kst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а |
ве и да гледају, како било, да заварају момчадију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци |
ичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отп |
аче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго |
>— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а |
еко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над т |
а поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Ди |
пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају м |
ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћ |
би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о |
ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, |
по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велик |
говарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> |
омишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне |
г момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p |
болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане у |
шом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tek |
раго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него |
а сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад |
и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не б |
што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend= |
вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бо |
вре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке, камо вам Милица? </p> <p rend="Tekst">Де |
ира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </ |
ледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви ј |
убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко |
е.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </ |
А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити |
а, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, не |
његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмич |
еком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{ |
rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек поне |
нице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не |
тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend |
себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p |
</p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, |
тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те |
нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само к |
није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже |
по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задово |
, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ |
орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и с |
kst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по т |
дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је |
; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о |
те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месе |
м...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врис |
{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није те |
и не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из |
, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји. |
дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико |
светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне пре |
пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p |
о и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање |
премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све |
кне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није з |
одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p r |
и уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковањ |
а не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту |
ијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му на |
не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на дв |
ли га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара уда |
ла и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, ко |
е му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише та |
воња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет |
о бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело па |
на, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука на |
, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... |
е поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, повета |
жити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. |
реврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети сређ |
о погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, |
вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он |
ста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види та |
азуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун ки |
адника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p r |
ама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере |
end="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати М |
ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље |
аску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољеват |
о ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смеј |
да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tek |
да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојев |
једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Прип |
не среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна |
погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари |
наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачи |
оводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, ла |
цу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па поч |
се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Te |
»рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устума |
одимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово П |
лагодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и пре |
аса уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашљ |
итељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, |
силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се п |
е залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, т |
мо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, бла |
ајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твој |
бом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за трену |
и дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише |
лачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зе |
али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> < |
оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, ш |
но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Ко |
о измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: |
једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у м |
чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне |
хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па |
ојим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа упла |
д од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се |
ма стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се |
ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја |
оће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да |
ани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засме |
амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун |
аиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде |
} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да из |
са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и тава |
е, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па з |
пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун с |
на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају |
S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји |
опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела ус |
о белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и |
од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови |
једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и б |
болан? </p> <p rend="Tekst">— Знаш ђе, на киселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? < |
а, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљи |
а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црв |
буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и |
он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудн |
свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па |
ти кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он |
ш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и |
ле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за ба |
што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате м |
nd="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десе |
рења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатки |
вет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком ра |
винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — |
во; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ра |
ивот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у |
ечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке м |
асици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки за |
брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по |
анци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и ч |
ледња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и ме |
kst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, из |
ekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама |
које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и ст |
асла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и |
позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке пра |
S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рп |
..{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале гл |
а суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окоми |
ушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да н |
шти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слећ |
.{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где |
се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око |
} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снаж |
ам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба |
је ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отп |
ђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tek |
доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве з |
цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да |
за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, др |
омилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају |
иђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено |
ћкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисм |
углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице |
има и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само жив |
натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, |
по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умива |
о чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стр |
Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под ц |
лива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој п |
ћој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би |
ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилил |
одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти |
карамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одг |
rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу |
} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? |
се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S |
ле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чо |
грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> < |
kst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају к |
игољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' сви |
. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— |
, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао с |
умно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више |
буке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па |
ножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, |
припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са |
ра сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst"> |
ом тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу све |
ао вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{ |
е, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле |
другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... |
ја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу |
гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљиц |
м поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово по |
ли у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танк |
то мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је сла |
кујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се |
то ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквења |
црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и леп |
аманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или |
или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они |
су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује. |
а срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у по |
з Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом |
<p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко ј |
пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткач |
>Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, ути |
њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Teks |
, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка |
потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати до |
.{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из св |
Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини |
она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се |
ут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о |
светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њен |
Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tek |
мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти |
сти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{ |
на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомиш |
види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, |
Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми |
га навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних зве |
</p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к м |
а своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници |
м.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле |
ше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по |
Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Te |
како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... |
је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз |
ивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... |
st">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? </p> <p |
је и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну |
грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tek |
ди већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, |
ење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} |
врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној |
па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном р |
и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почињ |
т. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећ |
, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте |
а има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђ |
и... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се ј |
четила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јуна |
t">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> |
на, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све бр |
главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу ко |
не, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесе |
што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S |
л' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширг |
ако би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} |
њу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се ди |
бели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутар |
е, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлиј |
алише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се пре |
за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув теп |
тко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни не |
дахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мис |
теде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? |
Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млате |
а којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, м |
очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу |
редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом с |
арјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде |
Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман доне |
редисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је вод |
у.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам |
што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје.... |
у на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен ки |
<p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— |
о неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места |
ло, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцн |
дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' |
кат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком |
} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' н |
и му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гл |
ени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђ |
ила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ ора |
да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим |
крач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман он |
лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, от |
мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба |
а како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе |
пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се пол |
о рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је |
— хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што |
по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере си |
може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орах |
жица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по |
оји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} |
петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' с |
епуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О А |
е у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, |
се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у л |
ичај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="T |
смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst |
вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ћ |
Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов |
стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, по |
end="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, |
гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат пр |
во.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира |
и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој гла |
ме, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој прим |
а у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па пла |
м те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, з |
у бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину. |
свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке |
ве један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ |
оноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први |
и с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... |
е џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два мес |
па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечера |
"Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst |
Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стран |
ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га с |
росторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима с |
о чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна п |
перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше к |
страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петл |
оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш тр |
Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на м |
воме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend |
ире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују |
, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p re |
лада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легне |
, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих. |
d="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећо |
а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно |
пу? </p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна |
ање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда |
— танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видр |
р сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он б |
и од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, |
р, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је стр |
послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да |
ога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се ос |
пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фан |
ретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива др |
"Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бит |
} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — |
а.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебел |
ију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: р |
та ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А |
ико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта |
је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути т |
и му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекл |
о... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst |
премимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жик |
исмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p r |
окате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Ка |
о могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p ren |
изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' |
адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, |
>— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. < |
е ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала |
змио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, |
мо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p r |
м џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend |
ем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, к |
на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе |
овра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци го |
е можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се |
rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Мар |
>— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па |
стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} |
ас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сн |
/p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не |
руги! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како |
ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', |
море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то |
арма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упа |
санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? |
">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научи |
е то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S |
с, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне |
дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> |
ој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па |
нда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта |
ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </ |
рж' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! |
ора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, |
азда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{ |
за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, п |
ко Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она пре |
или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти до |
и једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p ren |
же, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корак |
nd="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је |
ekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке |
">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је |
ошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити |
, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Проб |
>— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst">— Д |
им се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе д |
, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга пр |
ну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро ви в |
, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам |
ку: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци в |
поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да |
Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми п |
о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурења |
/p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз |
е морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша кор |
непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а |
вој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само дев |
, па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и |
дова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са |
миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, |
и бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви |
, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају |
вољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="T |
> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p |
ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' |
преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези по |
кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује |
у Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој |
моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а |
, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, |
од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зач |
на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С |
ављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобиш |
> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све |
није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је за |
маћински гигови... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се оп |
о бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{ |
адника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зре |
ју само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењ |
мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, пл |
ирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} |
ардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst |
p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} |
те, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се. |
t">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМ |
да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, ка |
д'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим ј |
акаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> |
баџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} М |
С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или |
а почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подвриску |
о гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— |
кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њи |
крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио |
или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на ж |
его ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год |
<p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Teks |
па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад |
ство прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свеча |
је, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и г |
>— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' т |
них, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти д |
аним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице |
овеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по ста |
Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с |
'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа н |
ате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, бол |
и си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend=" |
тови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... |
јбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, ј |
Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, нем |
чице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераз |
ор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију стра |
крећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска |
ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Teks |
г. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p |
ица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледа |
ћи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови... </p> <p rend="Tekst" |
у. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда |
Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бр |
се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p |
нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи п |
. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? < |
end="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат |
ода може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S |
њи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад |
ежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усија |
Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, |
у.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend=" |
rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend |
<p rend="Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p re |
Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо |
има вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака |
ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселни |
ље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући ко |
уло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, |
поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга |
зују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... |
иван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и ж |
nd="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на ј |
веравај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о |
ј ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend |
крви је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p ren |
ци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Teks |
з пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до |
м; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> |
знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Teks |
ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </ |
еш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> |
">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, а |
а треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само |
очеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на жи |
, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гор |
шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућу |
неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било |
ekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? по |
еш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но в |
ла, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малк |
вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешт |
око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага |
ekst">— Е добро, добро, али без јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас ад |
говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, п |
облила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{ |
најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— |
end="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, |
, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </ |
ојаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чар |
посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја |
подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натера |
. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим ред |
е већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец јо |
="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разл |
Ама ако дође? </p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! |
јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Гове |
сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој ре |
уди и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, п |
три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, |
ћена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и леп |
ћи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у |
кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на |
p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море |
влије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на |
бове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око рте |
d="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке |
е и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и |
рдаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера. |
је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окр |
сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и |
се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао мо |
е рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и зад |
кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задо |
би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те |
ет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се |
Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чује |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Који не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и жу |
. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' кап |
вет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из |
p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адет |
<p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend |
{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива |
ом, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону ве |
и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и |
уштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чај |
ини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој |
а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче |
јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног изме |
да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p ren |
амртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не см |
па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од теб |
муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене |
ом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ни |
зна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забел |
/p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p ren |
да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на кр |
ње воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђ |
t">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти |
st">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти |
, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S |
уго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се |
е може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту ди |
хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобо |
је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. |
руги рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан |
брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, н |
м заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend= |
/p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
м, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљ |
з последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у |
својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо тре |
</p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, |
читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као |
p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим висок |
ало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, |
ше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две ле |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Закле' је небом и земљом: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вамп |
.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и умо |
ци, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залут |
одењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране |
... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми |
, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико |
ке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми мака |
и, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погл |
проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке.. |
куруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овесел |
макоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје |
а једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха |
е и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду |
дим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем |
уви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмев |
на поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде д |
рате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst"> |
побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија |
на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p |
наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако с |
помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа о |
пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо по |
/p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' |
њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђ |
ђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst" |
Име јој Милица. </p> <p rend="Tekst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми |
притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе т |
поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште |
, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори |
уну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend=" |
даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале |
дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с |
ж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет |
Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговар |
end="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тај |
о и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије |
"Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, |
ју; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се |
беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, |
смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} |
ина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' |
но жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек |
и истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Он |
светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо из |
био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже |
аве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не |
пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, до |
ркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на |
с адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донес |
е му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак с |
> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пиј |
гом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p |
аци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и в |
у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p r |
елу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањи |
хов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Е |
S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, |
или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, |
в, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— |
о тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, |
} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, з |
е и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице ут |
t">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p r |
е ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, бра |
ки.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а о |
/p> <p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, |
вне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, п |
баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празн |
пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} |
робаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плод |
е чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоко |
!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у п |
.. </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладн |
се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и за |
="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Teks |
ти у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки бе |
rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend= |
немирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p |
знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ј |
">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу с |
сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p |
лицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а |
/p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. < |
p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, |
ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова |
цркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Жи |
се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најб |
t">— Јок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де с |
нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </ |
згрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуб |
дајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, |
.{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу б |
ој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше п |
јица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S |
е борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мр |
и — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог |
тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци с |
воје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а в |
рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем |
парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, |
нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоћ |
знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst" |
че се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викну |
ља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више |
е, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био |
а велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе |
омрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво коми |
... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'а |
евана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за |
ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! < |
да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате м |
d="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tek |
ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, ка |
ако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita |
</p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> |
днако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота ол |
нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог |
рећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке до |
а од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p |
тело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се нећ |
рата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти |
ли Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> |
аче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка |
без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Сте |
о виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </ |
е се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни др |
, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми г |
устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, д |
мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне |
преплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни |
у је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје |
акашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Teks |
муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да |
="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ако дође? </p> < |
што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле |
, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује с |
о и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као на |
кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то доб |
шћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе рашт |
и? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Te |
пше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му |
о жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S |
t">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, |
"Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic"> |
"Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, п |
ави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и на |
се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p re |
</p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а на |
</p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још |
се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залу |
, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је |
естих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом |
ма старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га |
а земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за м |
а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помр |
а је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се |
ена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасј |
брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате |
? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend="Tekst">— Ама ак |
арма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="T |
штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!. |
оста комишалаца? </p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам доброс |
ег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вел |
ца Ђокина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је |
леже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не |
о једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је закл |
ве испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — |
ви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> < |
и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а зна |
ије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани с |
хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се |
лела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p |
му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом |
ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бар |
S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... |
d="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst |
> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с др |
ица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на |
сељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је |
е дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како |
е светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и г |
о по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко |
угог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, јед |
к, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, в |
против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и от |
Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их |
ете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Te |
ђи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бе |
ји су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам м |
Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред би |
утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке |
kst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, слав |
цима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој |
и његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, гор |
руге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила мек |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
</p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p |
. </p> <p rend="Tekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да |
ћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун |
еђу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... |
ујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те т |
st">— Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p |
Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па ка |
Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... р |
">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је п |
ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} |
ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене |
} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед |
е пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може |
и онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује |
="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </ |
једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, шт |
мирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, |
макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се |
да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ен |
још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst" |
пу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Д |
, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији |
часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде свој |
о ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а |
Ништа. </p> <p rend="Tekst">— Зар ниси ништа казала? </p> <p rend="Tekst">— Јок. </p> <p rend= |
rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио мног |
мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад ме |
тан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је |
kst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку о |
њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да зав |
— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га уби |
="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, |
о.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељк |
ретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... |
, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој |
аспламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену |
kst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да |
јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило |
Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, п |
стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да о |
p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не о |
грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... < |
ерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где л |
ој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, |
.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш пос |
па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са ку |
оди, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на |
и!... </p> <p rend="Tekst">— Не будали, но говори брже, како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— |
за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша ј |
ан против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и |
end="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се |
">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет |
њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче |
ekst">— Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне ж |
d="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </ |
добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу |
пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једр |
од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно |
ћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује д |
дан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а |
ад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца |
е л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? < |
виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, б |
p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа |
S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу с |
</p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха |
о, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђец |
и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад не |
но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју |
ш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за |
се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајир |
амо гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кла |
помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца |
Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' |
шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му к |
к нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан п |
е, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије |
">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то |
Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока ч |
ји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим |
ног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима |
ветла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти забора |
на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све |
уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче м |
весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре |
И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и |
ише од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш пол |
не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје |
Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p |
t">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p |
у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се |
уже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и сн |
ека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ ст |
реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх |
мо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекић |
rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ мо |
јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех ј |
мбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а |
гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто г |
.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не |
се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда |
ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S |
е и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако пр |
ром и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори |
нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукур |
абушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле зад |
p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И не |
а се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој повр |
S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га. |
аца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S |
ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта при |
селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од |
је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле |
и води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скуп |
етнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне м |
жди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рог |
кну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њи |
камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска.. |
ичењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, « |
Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{ |
а нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, |
p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, |
в успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, ш |
итам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и год |
е на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде да |
загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаљ |
за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благод |
мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, в |
ац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али |
!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој |
d="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо |
и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, |
ранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се н |
јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцен |
и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединст |
не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађуј |
и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst" |
стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињав |
састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, р |
ловина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви |
жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог |
а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара и |
краве... </p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране |
корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се |
војих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њ |
врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора го |
>Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт б |
а полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док |
вле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак с |
rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поно |
радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано |
тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, |
не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се |
ха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се н |
рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем |
т са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па |
вносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} К |
ветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји |
сма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука за |
лази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који |
али се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају ва |
ико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се пре |
а остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се |
} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадош |
и свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море |
е сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња св |
и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и зад |
куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци п |
Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће |
има (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела |
p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз |
мишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да |
ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му |
ину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умота |
чар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело |
гу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове пр |
та супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сун |
миче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скок |
и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, |
јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствар |
, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо |
се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мр |
>— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Мил |
пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној |
<p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, н |
ака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те |
мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и |
ма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, |
говом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је у |
ред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. |
се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапави |
Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </ |
осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд о |
S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај... |
">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те |
туд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу јед |
з брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне |
стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да п |
ма, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија |
се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре пор |
више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се |
-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ј |
овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи |
опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а |
, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти |
ов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен вел |
гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода |
{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати г |
потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p |
} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец изгре |
пружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урн |
ика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бус |
rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече т |
енак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја |
вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend= |
ад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се умор |
ци! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p rend="Tek |
ћу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, |
па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо |
е. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} |
им.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што л |
све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и |
е.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне |
ићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушниц |
, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p r |
акије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, |
<p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. |
знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... |
старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, бра |
шније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се с |
о к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради се |
едам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек |
Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде |
д нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате |
у. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к |
бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, |
на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсни |
агоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раден |
!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г |
на опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот |
зује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и |
волан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај ш |
сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим |
терују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом др |
шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћу |
и: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам |
и га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. |
rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте |
куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу |
, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо в |
цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе |
е нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и |
поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Л |
ија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p |
ако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Ж |
rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— |
, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти не |
ле све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи б |
а и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} |
прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брат |
мо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst"> |
си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се |
па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла |
ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује. |
ом.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љуш |
иселој води. </p> <p rend="Tekst">— Зар обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друг |
— па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке. |
е иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, |
атрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним к |
стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићани |
{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа |
="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи |
ћала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Ниј |
на у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утра |
прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије |
еда... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па |
наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће |
су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </ |
и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гр |
противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање... |
ед ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како знадох. </p> <p rend="Tekst">— Аа! </p> < |
једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити |
.{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зеб |
а.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда пр |
сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје тур |
копа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: е |
ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он |
росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сја |
копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и пов |
нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже |
, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као не |
под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око в |
ка пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, д |
а се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано р |
год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, |
се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{ |
и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољ |
p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Ску |
алутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње ви |
Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p r |
ли? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> |
он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Пер |
миље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш |
јација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у ве |
дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном магл |
на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају мил |
Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах п |
адости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоцено |
но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Te |
а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досади |
анинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљеш |
ekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и с |
моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst"> |
истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S |
Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не ти |
одвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све так |
/p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћем |
Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми ј |
Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога |
видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, берб |
а гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, |
е — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништ |
он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејти |
rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, |
>— Даћу му надницу, ако ми каже који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шт |
rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се |
t">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина м |
, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још |
Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, в |
S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од П |
ије изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусм |
p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst"> |
само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не зау |
у, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун в |
дњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа |
како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купов'о |
јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а |
S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само |
урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шар |
ајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на др |
и из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу гр |
тљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџир |
табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете са |
па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се |
док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице |
опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пад |
рвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само ле |
учио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ја б |
ј ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, |
е нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} |
нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет |
ролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног би |
S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушк |
.. али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце |
аш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те у |
тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до |
, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо |
ekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но з |
"Tekst">— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> |
јајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна но |
Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи |
у, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудни |
да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опал |
главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а на |
а се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне |
зну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји |
рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... |
очиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца |
очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у |
тлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљи |
је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Гора, као босиљак!... </p> <p r |
, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш п |
у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти ужи |
ако ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини. |
, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија |
</p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њо |
, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко заб |
оћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само стар |
} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самрт |
ог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се бор |
зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и |
аступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... |
ић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... |
како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовиц |
ећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни |
ој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их б |
уд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, п |
и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амба |
ад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend=" |
.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене |
, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у ост |
и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња |
’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо |
ни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, |
и плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти |
весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tek |
к прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и |
да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, в |
д' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно пре |
. </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ по |
ру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу |
ају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко |
уштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају |
м преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледин |
t">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна |
а, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем |
и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека до |
незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха |
е шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуру |
њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа |
. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је об |
ити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, до |
је; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S |
деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до во |
чистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу |
ужина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и ја |
у.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на рав |
тају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Teks |
ма коме? </p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одвед |
">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У |
еко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору до |
, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се пр |
ити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да |
</p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, ку |
p> <p rend="Tekst">— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, |
уцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им |
нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после ста |
, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, ко |
ше се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend |
неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снаж |
ју га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му с |
ке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који |
викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да |
Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: |
уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води |
заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и ју |
баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, |
за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док |
о.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осе |
једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, |
држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перо |
/p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобо |
сам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан, зар да ми |
рпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под |
ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам |
> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, ни |
у — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... |
ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеш |
ваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати св |
и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' св |
брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, т |
асмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend= |
ке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц |
к у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке |
поче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на |
nd="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p |
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
у њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узб |
љице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безбро |
ј!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако |
. ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споме |
кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се д |
пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песм |
е се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а |
S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S |
Аго, викну Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја вели |
весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{ |
зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, как |
лића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к' |
А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, |
"Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђ |
Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да и |
е гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Teks |
веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти |
ло, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вра |
="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима |
жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, |
омрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около у |
бе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све |
е вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, |
ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, так |
ету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="T |
од планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у то |
ушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, вр |
..{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' оке |
рач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали |
дакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више |
а се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим ж |
Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхот |
рним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' г |
окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пун |
S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повеће |
стаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јур |
своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' |
раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па |
отово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Т |
оњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод |
х се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш |
але и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би |
ице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича |
end="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залута |
моли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Насту |
већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те би |
">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а о |
се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве |
к, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се |
здигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За |
и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, излом |
че и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по |
он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати |
</p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пош |
знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно |
у се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на ва |
з најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} |
rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу б |
диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{ |
ка твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те виш |
то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе |
г вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tek |
еп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезд |
и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се ст |
ивиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, |
рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, а |
ити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у |
иђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одм |
мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на гран |
.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му |
срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на сас |
ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p |
d="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, |
и те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз в |
урузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љ |
ији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прат |
инут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, и |
на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази т |
уку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... |
а, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... т |
е мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека |
и самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не |
ази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И |
и се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека д |
ну? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с |
руда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; |
p> <p rend="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. |
шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како |
како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха |
!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... викну Та |
асност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлеп |
земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и го |
} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво |
у, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од |
им магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не |
« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и |
колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се п |
це, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend |
о, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и м |
шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst" |
из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича |
жемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у |
S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst"> |
мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је сре |
приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа з |
ић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S |
младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакриј |
руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво |
ађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у коми |
па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се јед |
kst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. </p> <p rend="Tekst" |
и и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече |
ниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она |
зео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— |
млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{ |
тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, бр |
мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p |
Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, моја ле |
nd="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим свети |
ки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не др |
иришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања |
цање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док с |
се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз п |
није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по гл |
ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, |
најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пр |
рднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждр |
kst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгледала, док се песма хори |
мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти о |
ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч' |
аке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу б |
поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, си |
уцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале |
мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, н |
их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="T |
> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да |
идиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се пог |
га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Ж |
ну, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају |
те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у нао |
а јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће ник |
дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунча |
ели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и т |
ај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, |
ашна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето они |
же, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опро |
етанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зе |
алом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају то |
те утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред |
пила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац |
се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се о |
гла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишио |
марајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за |
} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача |
њак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да т |
не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> |
се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутр |
ло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Teks |
о мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p rend |
л' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што |
"Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p ren |
ајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту |
танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је о |
рем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p |
Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара о |
ази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, см |
и, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би т |
да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи |
.{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудно |
р обадвије? </p> <p rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— А |
ави табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Может |
е у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак |
све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готов |
ад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска |
ткуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман п |
ница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једн |
тркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се с |
ћом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У ку |
рта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође св |
рођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, ср |
е и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p |
, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледн |
ekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми нећемо за Гај |
, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком |
хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу |
t">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, |
ранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, шт |
риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не |
собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све |
поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпо |
ди, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} |
лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p |
{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вурун |
у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте |
а. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам др |
S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохв |
а, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, |
стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и |
така, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку |
st">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ла |
воје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} |
ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш |
а око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S |
и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештица |
е скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и при |
не. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, п |
осе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и о |
а што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, |
мњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све ви |
пита их да нема још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и н |
.. јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst |
па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} |
ло; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, ' |
другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се |
врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћ |
ока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће |
њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се муч |
газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се |
ењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на ка |
ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, |
адвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да т |
ирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све с |
ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију и |
п — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал |
ма, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се |
ина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и пр |
ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је |
репери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом |
овина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} |
се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојк |
ихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак |
мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али |
о се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула п |
а, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко |
та шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скри |
ком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} |
ћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина |
от око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро |
преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кућ |
ђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, как |
шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази |
{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бес |
м високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј мла |
ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке кре |
е роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се над |
и и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} |
месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се |
јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и |
па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst" |
бе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst" |
ом котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — п |
пири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се |
ука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина |
па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију.. |
ноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за је |
за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, |
/p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— |
онекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неб |
Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи |
раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке |
рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на го |
о, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{ |
, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ет |
шиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији с |
је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </ |
ним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокин |
а.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се |
ти преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наи |
само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— |
јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог |
е простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљеск |
у. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који |
ама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, в |
довина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштв |
њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито |
<p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекај |
, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравни |
ласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се |
најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="T |
сом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком о |
ред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велик |
ни дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Анд |
се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе« |
, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа |
а њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са броје |
љива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагн |
одужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst" |
авреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која |
под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешк |
омишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се с |
ојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је је |
прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокат |
лим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и |
— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана |
<p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Te |
ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} Није код мене ни долазио. </p> <p rend=" |
ајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и |
— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p |
..{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућка |
тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале па |
међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу з |
еба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, |
или на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ |
о да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли доста комишалаца? </p> <p rend="Te |
уташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши... |
очнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише |
ња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници с |
} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховит |
по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} А |
а главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде |
полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} |
по дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала |
ризор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чар |
'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце к |
а и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика гомила меке и мири |
стио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућ |
о мени говоре. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е |
end="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и сед |
nd="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, море, ' |
амо природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окре |
Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградо |
о 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више в |
део сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst" |
к ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} |
године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p |
шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте |
{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, |
столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, ш |
деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вик |
рис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим |
д хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="T |
ажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p r |
је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но |
ekst">— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. |
о ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
очињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend=" |
уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, |
</p> <p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружи |
су се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуг |
гу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, |
орело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, |
ци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што р |
ну, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то муч |
заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па зати |
, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад |
је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. < |
тица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, |
S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњи |
лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="T |
} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а барда |
рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не да |
погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јов |
ека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гл |
ио код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш г |
рате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се |
Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, |
то премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве |
корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та г |
ако клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шаш |
ам? </p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте ш |
ца«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подру |
омишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле |
од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролећ |
.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари |
илу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла |
и и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. |
х су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па ри |
агледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, |
'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те |
сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, ниј |
ш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, т |
кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу |
ирила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банк |
ли и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' |
сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{ |
док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини... |
утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред нек |
који, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Teks |
м одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако |
<p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува |
арошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате |
е уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица. |
кања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, |
<p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћ |
зде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи |
ду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну год |
а, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом |
рајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа |
едали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу |
а висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а полови |
ам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst" |
Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst" |
и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће |
ли, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појк |
але пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје д |
} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се |
ло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређ |
притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: |
е припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst |
раше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радо |
и.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, п |
авим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа |
му присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази |
че дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пре |
е гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то в |
што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа |
ш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну д |
, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а с |
иње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког |
, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тих |
те, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ће |
лу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему при |
ли што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, |
олована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, |
, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> < |
до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, |
, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људ |
падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све |
<p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећ |
е у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а о |
неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а |
јке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је |
до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини и |
де, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p ren |
на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' д |
шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и |
н, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хте |
е јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја |
и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брат |
ј глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хла |
ветло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst" |
ује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} |
една уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Вид |
Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, так |
} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити |
другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.{S} Но гле, |
енике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} |
уден, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног ра |
о тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео |
ekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмор |
p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки закло |
ла је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ ј |
d="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. </p> <p rend="Te |
нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на к |
ђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло прол |
rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортал |
неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш |
</p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, г |
е кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, |
м бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, г |
споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, |
а ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о |
а Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, |
већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћ |
p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном к |
а ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, пот |
не се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало д |
је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај |
ш то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељку отраг, па одозгор, од врата до крста |
ења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегн |
па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измак |
S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p r |
rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му п |
нула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' |
' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, |
ату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају г |
дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се изми |
, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де л |
, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и |
— Но! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш, |
лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још |
.. </p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, |
орним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које с |
ју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сј |
леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, п |
уштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> < |
. струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пас |
S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено |
ебе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... |
а и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред с |
уша хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, |
мчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, под |
дели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, |
легале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под бре |
<p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, ко |
, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа |
ирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још |
почеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепш |
здо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву |
ш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шап |
видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо |
кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна |
к, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муца |
нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла о |
rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у гроз |
у бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако |
очну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе и да гле |
ту...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бу |
јесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме пос |
арају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend=" |
Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред |
снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да ј |
асту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велик |
ама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају циг |
ања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва |
ружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, |
ком...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и с |
кује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња |
а, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И |
није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се |
у, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> < |
па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у д |
нком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелиј |
ј кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једв |
јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора ч |
и.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред |
... </p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше |
а старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, п |
са.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са ви |
ту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца |
p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушил |
, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он н |
. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћ |
да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' |
' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате м |
опара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А |
а, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецо |
шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чи |
»мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале |
светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину |
Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Воје |
Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате в |
е који је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p |
ш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tek |
јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кула |
нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, 'ајд', и мене, велим ја, јер видим да о мени |
е твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да ви кажем.{S} Име јој Милица. </p> <p |
оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">П |
"Tekst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. < |
'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па |
но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је |
ако изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку |
">— Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Бл |
се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, б |
па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst |
st">— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он поб |
утио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </p> <p rend="Tekst">— Немој Анђо, |
се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима |
му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још трај |
на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је |
еке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си |
} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се п |
буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, |
kst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p r |
у, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш |
елена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те |
таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, |
рче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а |
његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље |
више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо... |
S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео оп |
?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне |
чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко |
вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грож |
бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од |
ајстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Т |
еко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радниц |
ћ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јал |
есмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у |
ав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком |
и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, |
ац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, |
мара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред |
вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шу |
{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прав |
едра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце |
м рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, к |
у преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на з |
етрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело |
не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа |
е.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p |
ekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до |
м а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, м |
Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> |
исту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниј |
/p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, м |
и на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрек |
nd="Tekst">— Па јесте, жешће но Дуле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се |
би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту |
љено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по |
уга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S} Жив |
kst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А л |
тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рук |
н плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће |
аве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и пра |
у и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у по |
сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се |
... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем мо |
ба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунц |
рушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млек |
етва? </p> <p rend="Tekst">— Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови |
се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тоб |
ила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац д |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Који не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш |
о, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу |
лада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узабра' |
њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу |
се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све ути |
ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отвара |
</p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p ren |
nd="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам? |
даред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мр |
<p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми |
суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Teks |
те, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни |
ући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећ |
ш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатл |
е ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те р |
етрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим |
d="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не по |
ша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чаш |
су? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p ren |
<p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се са |
сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде л |
мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? в |
кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред |
но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зв |
"Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не прест |
су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брж |
деничке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комиш |
м... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад с |
че, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, |
елики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцањ |
видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, св |
и, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар |
релој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недоглед |
га брзо обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помо |
d="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жен |
тпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> |
е то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... </p> <p r |
акупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је |
.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом... |
ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди р |
а разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај... ај... ај!... </p> <p rend=" |
ва.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А |
t">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и к |
еш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, |
с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а |
<p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, |
а на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вамп |
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren |
, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише сув |
друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и на |
, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само глед |
а највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се |
чине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однес |
коло.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} |
и са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све |
па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш |
пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо с |
t">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и |
прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну д |
за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, |
два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати његове |
леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p ren |
</p> <p rend="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапу |
старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и ста |
st">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tek |
</p> <p rend="Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово П |
је те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на ор |
о, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас |
</p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p re |
што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро ј |
неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле |
код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се |
и је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га |
на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук' |
д тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је ср |
не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се ра |
жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стан |
и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су |
ној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда |
пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; о |
ођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опа |
а на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мр |
шање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле ид |
kst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић |
у први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, |
лећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надг |
, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора |
ч је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакр |
Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су |
ао змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст ни |
још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у в |
nd="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се не |
ављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радниц |
ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше |
ркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на дру |
<p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, брате м |
ледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака |
лиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад.. |
већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечиј |
гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гоми |
ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у |
ју хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: |
у.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тањ |
исти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји |
лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њ |
ад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажму |
о киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом |
светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ |
лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло прола |
ке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и де |
прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најм |
ак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче д |
неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви |
ордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке |
<p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше |
ореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И |
зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} М |
S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо |
— пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то пој |
рукчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Ц |
рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништ |
а водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гр |
осребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у пут |
Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и а |
је се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, п |
од осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зеч |
, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмо |
слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, |
илу.{S} Где ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да б |
ветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати |
ш под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда |
еку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати |
најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tek |
<p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Пр |
рате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне ба |
готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њи |
па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' при |
— зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина |
свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и оп |
лупање плоча по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то про |
бу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а тамо |
тане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџа |
на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне |
ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{ |
дове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице |
... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за свак |
бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend="Tekst" |
игоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само с |
људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метани |
е, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема |
над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже |
а најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} |
ријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпе |
а.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије |
ће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш |
говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупил |
t">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва г |
е пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се на |
рко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих т |
Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Дел |
d="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јест |
{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га |
а. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било т |
а, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења је |
ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'н |
енскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне |
насије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге |
претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, |
ицу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори |
поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и ш |
рака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и зади |
лети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено |
ки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жу |
шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »п |
а, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане |
</p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend |
а проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облак |
е опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну |
потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старе |
уст облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет |
">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, прист |
<p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, |
м, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба об |
не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико |
етвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али |
не да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако м |
на, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и сам |
окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови ком |
ако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, |
главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на |
аш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, |
} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, |
' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смол |
пеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наступа |
="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето |
су с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... </p |
/p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варе |
иш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување |
м и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једнач |
чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и прити |
селим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... |
вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницам |
. </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све |
целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивањ |
сечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и |
{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које |
"Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, сме |
страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони |
ада, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен гро |
провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ в |
и ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хл |
товарен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује |
а не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла.. |
жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница. |
посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, п |
к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане н |
на хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш |
ша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је н |
аоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна |
но помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} |
читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарај |
/p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма |
све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милиј |
анину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника |
ивот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јал |
ласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за млад |
вољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и |
баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и д |
беду.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад |
па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... < |
куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend |
пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на |
ва.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па |
S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајд |
послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залуд |
p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се |
руги се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићан |
и Милица, ал' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend= |
љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћо |
же се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, к |
и, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p ren |
љу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње об |
рица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst"> |
а да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, па добро, да окрене |
>— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p |
сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p rend="Tekst">— Поздраво. </p> <p rend |
у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и |
сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чар |
и...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним |
па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам |
и на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они на |
} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се је |
ко окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На прв |
Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам |
а сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све |
из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту карам |
а окренемо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В |
rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. < |
оборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst" |
ва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се |
рицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Сам |
кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— |
вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по |
у, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће па |
у за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, |
а труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му |
p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, ал |
лило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљ |
било, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрац |
стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути с |
риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепеља |
е раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте |
">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш |
олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш по |
, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend=" |
муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па |
иси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикуј |
и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да |
рују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи |
rend="Tekst">Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх |
трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу |
.. </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека |
трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан |
слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, |
че матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Teks |
се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друш |
пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, |
умарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Најед |
банке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јун |
јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па н |
p> <p rend="Tekst">— Није, море, још ни половина дошла.{S} Далеко нам добросрећне њиве, а народ |
. </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p |
очели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </ |
kst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту п |
е из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо |
ашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, п |
арац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати гус |
ића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} |
их страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци |
S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти тв |
d="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend="Tekst |
</p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми |
а била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој |
уди се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу |
уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастук |
ати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљач |
ога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рог |
} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објас |
ко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} |
светљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обав |
ро ви вече! </p> <p rend="Tekst">—— Бог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p |
ећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте с |
радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p ren |
и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{ |
се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помо |
ост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од |
сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену б |
> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би |
d="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели |
те да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p> <p rend="Tekst">— Нећемо, вала, |
угој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђав |
ље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштр |
те, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па проду |
лисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се оз |
уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образо |
ви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клет |
лаве, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' б |
више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се вид |
шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а ба |
езде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њи |
себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред |
чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличасти |
диш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сен |
мем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да ј |
у и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни повета |
понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подви |
и.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гран |
и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од св |
ј, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., п |
и и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачки |
е завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њ |
омишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узв |
анина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, |
ог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике л |
е да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће ст |
развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, о |
ет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чуј |
е страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страши |
он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, с |
ви... </p> <p rend="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили |
"Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је жи |
живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје |
">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца |
е кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је |
не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су |
p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код |
жиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огром |
ја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман |
. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та нас |
нео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепш |
да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког пл |
ашан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} |
адници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше с |
, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па г |
/p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Teks |
е из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па |
опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p |
уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да про |
у учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, с |
па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не |
густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но |
иси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширил |
је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и п |
т па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst">Нек |
дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S |
и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком |
..{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом рук |
се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са |
шких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутн |
ј, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, |
даред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вр |
задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst" |
је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{ |
S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им ј |
ри му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="T |
залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину д |
и — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима |
трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију к |
три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чис |
p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, |
васкрсења... јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба... </p> <p r |
нопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за |
rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају |
е и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> |
битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су м |
бриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уж |
. </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту стр |
тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео |
, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се по |
остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад ви |
атрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане бл |
брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, посматрам о |
т његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Трес |
е у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њен |
све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под качаром пол |
знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p |
Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Т |
х, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и |
и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкр |
умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као |
со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бел |
о, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате већ, 'нако, как |
авама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више |
Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да сти |
ећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако прек |
густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморно |
ес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док с |
да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко п |
из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечиј |
.. </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше |
и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачуј |
стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни сток |
рда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{ |
жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...{S} Нагне, брате мој, једна крњу барда |
ји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Маши |
смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе |
. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst"> |
d="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Teks |
ушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} |
"Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се |
караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и п |
t">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пл |
е »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјано |
у, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти |
зго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па са |
аборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Te |
камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређос |
е. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну |
е још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу |
="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато |
<p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока з |
од танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куца |
} Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко |
да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst |
отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава лар |
.{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће су |
ама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ |
авило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале |
ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо |
а.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и п |
.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна уз |
што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, сто |
ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Tekst">И отпочеше »кара |
јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та о |
ладице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један |
и ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу |
им, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> |
</p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у |
. аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи поду |
ли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно! |
сног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да |
нажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се ј |
и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но |
м јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује с |
дсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја.. |
а, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Стане |
у и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S |
и је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има дост |
а високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује с |
ивинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, бог |
ка и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' |
повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збр |
бачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по |
натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, |
олети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветри |
тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па в |
рним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш |
нице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћ |
још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, |
би, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну с |
е се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра |
које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му |
ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из помрчине. </p> <p rend="Tekst">— Ан |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Teks |
рашила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави |
и у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend= |
кија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p |
блаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помол |
ајо. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и пр |
лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... |
и друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот |
на вашару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде ма |
.. напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој |
ја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас иск |
и, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год по |
чаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око те |
авио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не и |
трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршуј |
{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са |
обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, |
ест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Же |
лабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама слав |
> <hi rend="italic">Прва мана — блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
<hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
st"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
kst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и баче |
ке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице с |
д нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на ос |
лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са тре |
, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна плам |
к све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са |
ажећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једи |
пење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене |
ве око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Најед |
гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица |
аше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаш |
и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па |
влију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, дру |
арице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Te |
стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p rend="Tekst">—— Добро |
чи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гл |
а, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка ру |
средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је там |
и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, |
ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га ма |
p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо |
} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S |
и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се |
ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst">Ја му објасних како |
око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепај |
а смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у б |
е, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго |
смо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле отвори вратниц |
е ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча- |
редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Ено под ка |
rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи б |
диру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног р |
гледаш помамног бика како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном рико |
тић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, |
ку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан |
па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, |
ти капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлиј |
и »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше л |
и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Пр |
ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, |
које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, |
из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну вид |
бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и |
шини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мрш |
не унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним ј |
иве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се на |
незда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То |
о се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шт |
чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од |
к и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — х |
крсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну к |
ен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом ти |
етен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија с |
дребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола ст |
ма, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} |
, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сл |
окопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се ста |
спречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Једа |
ажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге ма |
не, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред виноград |
у тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу |
'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти рад |
јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над глав |
већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји при |
ацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џиновск |
t">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на |
а сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша |
.{S} Понегде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки |
е бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, пр |
бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за барда |
ан се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчин |
мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p |
t">— Па 'ајде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу. |
бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш н |
и му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да и |
а' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све |
о чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунит |
..{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, |
год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слат |
оветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрв |
ре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и кру |
дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина |
мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи н |
.{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе |
ор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па и |
че се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити |
ко се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, |
> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
st"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
ис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, |
ац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се ус |
бузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тог |
се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па |
и и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламе |
дају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас ок |
се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гу |
том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Ид |
љаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропа |
тарешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун |
оћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обиша |
st">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беш |
га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опробати |
адоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише |
или, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p |
ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај н |
снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о б |
ица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варни |
д метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... < |
јајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да ид |
се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са рак |
уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут м |
а ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну неш |
па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш ка |
руди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред винограда, осетићеш њен |
че за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо |
rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које |
м, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst"> |
rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признав |
ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p rend="Tek |
..{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед |
м кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудн |
а грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend |
чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клоп |
гда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнез |
.{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорб |
ћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила с |
врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме |
p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. </p> <p rend="Tekst">Настаде ларма к'о на |
ле неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на два корака пред њима, стао п |
аву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S |
<p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се приву |
е ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громко |
кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у |
пе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој ле |
зове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пр |
ма, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јес |
леде ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; о |
па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и |
пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа н |
ут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, уз |
е за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и |
<p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst">— Је л' Ђоки |
ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милицу! </p> <p rend="Tekst">— Куку м |
нећемо за Гаја. </p> <p rend="Tekst">— Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. </p> <p rend="Tek |
дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си |
изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, |
..« </p> <p rend="Tekst">— Ама 'ајте да припевамо Анђу, кад она нас 'волико дира, вели Милица. |
рко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. </p> <p rend="Teks |
> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst">— Е, ал' ми н |
а ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst |
бровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Ма |
аш истински наљути, ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољи |
ло — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, би |
атра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола |
ним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд |
леди у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у то |
шу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравиц |
страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> |
нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, п |
ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, |
р под њим.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— |
сак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, ма |
вима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењ |
ава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из |
снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p |
, или видрица (ако је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend |
} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну |
е, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти |
ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодит |
ега не може ништа бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степанов |
Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај д |
поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">П |
вао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </p> |
ко смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што д |
>— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst" |
нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брат |
с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p r |
/p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> |
дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p re |
>— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, |
м си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S |
зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с то |
, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси |
ет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно неб |
муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пр |
ишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »леп |
..{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да оставе |
да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; вет |
друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа леп |
најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купи |
метнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега ок |
све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и н |
p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад |
ут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а н |
срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И обл |
колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, п |
ке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} |
ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју |
кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst" |
.. </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у ч |
бледи пламичак лојанице, једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, по |
, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гл |
ладежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, как |
S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по о |
"Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћа |
еше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, |
а веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом |
пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и о |
и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, пр |
!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend |
ти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани коп |
кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а и |
те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат |
и се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бе |
брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и |
то, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и му |
, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, пр |
и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не |
ина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, |
це из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је на |
аш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оста |
ити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје о |
ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет ме |
ако ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трб |
и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А |
руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, |
дном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби |
рви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља |
иваде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по дес |
ека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране |
и ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и |
, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном о |
здух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере зве |
аму.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошк |
па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа ј |
овек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити |
тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пре |
е, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне |
{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо пр |
светле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове |
епша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{ |
st">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tek |
сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од т |
о је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и пр |
му не остаје ништа друго, но да позове противника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бу |
ет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да при |
очиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један пр |
есна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' д |
е л' Ђокину? </p> <p rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па к |
ово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Б |
о: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића, па т |
ди уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst |
е орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом |
римамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ |
помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова |
, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, |
, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па с |
пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; не |
оге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од |
Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и |
p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју |
се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају ви |
>Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се |
: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на |
ајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну |
низно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом |
кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш н |
Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пун |
мену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други |
, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун раки |
слиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва с |
а, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов л |
друму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, п |
и опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst" |
пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на |
бе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и |
црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, н |
ет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењач |
.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана |
ачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре сти |
малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, |
ојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и |
шуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим нау |
помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци с |
оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на |
па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш д |
се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, н |
ене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој |
...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јаси |
смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди. |
оведача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </ |
на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун |
пуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p r |
сле његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То в |
ekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да |
, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна |
и. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p |
огодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па |
тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на в |
а и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на |
лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из не |
ова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима ком |
живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику р |
пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничар |
кина... </p> <p rend="Tekst">Е, да није пустог мрака, волео бих онда видети Милицу како је изгл |
гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} |
уштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећа |
="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и |
низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, да не залутају.{S} Пред њима зинула провалија, обр |
у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може рад |
а... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог |
тарци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и ве |
рили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости. |
ем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S |
љама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза пл |
. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију |
ти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком |
и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто |
ли се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О в |
почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, се |
з »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, |
чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко глав |
Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику у |
d="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чич |
ј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљ |
наш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаник |
е тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо |
мо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, ш |
вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим |
е смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти |
</p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} |
е мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало |
ђевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њи |
е осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи |
свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »ме |
и, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... |
се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапћ |
уги крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, к |
ају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно бе |
е... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила гове |
ешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово |
поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетње |
рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од |
момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p |
пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани |
им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а п |
rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи |
S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један пре |
матрам други, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очим |
вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша деб |
помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! |
>— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и зд |
мо срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p |
на ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила |
седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p |
...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је |
се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Та |
љи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролам |
оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Б |
</p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо. |
м, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Добро вече!...{S |
На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке с |
ко нам добросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми |
е испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о |
е обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплин |
а, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и стар |
и из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </ |
срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од ве |
киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, |
би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово |
овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst"> |
тавља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се п |
рође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре к |
највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, о |
ђане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуца |
оветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> |
се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце |
ма и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму зам |
ке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака |
згледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседа |
и пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или ви |
. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p |
сматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све |
е на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман |
уза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, п |
ра у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, с |
љи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад види да је нико не сл |
end="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље ожи |
е на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радн |
аша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} Т |
није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол' |
слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после ње |
се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се |
се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење« |
дан поклон и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају х |
омишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страш |
ади сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се нос |
рејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле г |
сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се заст |
искују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слу |
тицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели |
зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатн |
све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесн |
осмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама |
рља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплаше |
} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се |
жном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где |
' Анђа започе, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јова |
ста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка мла |
' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: а |
асјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим |
леже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска пес |
оји би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно |
и се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа |
пељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила ч |
раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је вино), па ко први прихвати |
Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљив |
а одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, |
ако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче с |
ајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готов |
ве по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене ј |
тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{ |
етврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је сва |
лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно |
> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова нећ |
осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице |
шару..... </p> <p rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па |
...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, ка |
рост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице |
nd="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, |
</p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало |
.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера |
о како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst" |
а други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака |
ува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна |
јде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Ду |
S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. |
што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник после неколико скокова, н |
мичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки |
тнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора |
лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пештанци |
и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> < |
се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло |
чиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на |
. </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека |
еше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} |
, вели му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је |
<p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар н |
нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.{S} Знате в |
редњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у ко |
а сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, |
ве краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, |
<p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend= |
о, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и в |
st">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радниц |
ијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и п |
мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млек |
} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посмат |
гли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла ве |
ра од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редов |
> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина С |
иље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за |
> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корењ |
p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајт |
ју, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасв |
, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне |
аје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличином... </p> <p rend="Tekst">Месец |
ју.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p ren |
би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о |
дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst" |
напред, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ до |
а глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> |
х и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и за |
их баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног |
ечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а |
Tekst"> <hi rend="italic">И петлића без репића, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К |
ац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </ |
чудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p |
не, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек тр |
мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p ren |
немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни м |
Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tekst" |
е!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; мора |
ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, ва |
зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио п |
немо.... </p> <p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., зва |
куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вел |
тнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, ве |
S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S |
мчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> < |
ука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка |
мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћо |
међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, |
ебрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу п |
> <p rend="Tekst">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> |
уком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште |
ро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да пос |
, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и |
пашу.{S} Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S |
јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!.. |
још кога, који би желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му |
дан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве пр |
а како је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусењ |
то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке. |
ваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се гр |
ву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом п |
илијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве маг |
се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће |
тајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четир |
раја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а |
... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је ос |
у, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и мување деце око |
релу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девој |
реко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{ |
емој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како |
еш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'о |
ике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па лево |
на, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих |
један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем |
ју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' преб |
} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си |
премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} П |
довине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћ |
е, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама |
песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... |
ишта страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара |
ји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ гр |
ако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако |
одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађ |
пред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="T |
е воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ залутала... </p> <p rend="Tekst">— Куку — куку |
то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка су |
ри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних гр |
ају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне гра |
та и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио ве |
д види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне |
рже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и |
о гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ве |
отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се вриса |
ље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови сноп |
прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песм |
како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух |
конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала |
само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пу |
ебарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, |
ате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије с |
једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берач |
ину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој |
гох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо |
е опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и п |
разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p |
ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мум |
улу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... ама |
репере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — |
ћи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p ren |
{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд |
и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је |
, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{ |
посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, о |
ољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и |
ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend |
ролеће: биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојн |
е.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништ |
' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене |
ило?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са |
ад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро |
бови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој |
p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас |
средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге |
бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи |
ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што и |
тало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, |
дниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кука |
. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја |
заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: |
д смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јуна |
ог помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, |
/p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова н |
го и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја на крај.... </p> <p rend="Tekst">Дневно плаветн |
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна |
а сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! |
.{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш га, па |
>— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припев |
даред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око теб |
предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опе |
нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ |
Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мај |
{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спу |
Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst"> |
двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S |
<p rend="Tekst">Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска п |
гим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљ |
у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претр |
о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чист |
кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће |
узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се кре |
аље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и гр |
они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и с |
ед нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради пар |
ру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је |
ла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, к |
уначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се |
, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролаз |
о тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вође |
но.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да т |
и да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па |
ја не докопа повећег парчета, па клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко |
»ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и ур |
ницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S |
, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, прит |
Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза |
могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза...{S |
јући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу |
танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или |
} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то |
парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где |
по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунак |
t">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.{S} Незгода је за пушке |
ико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се пров |
о пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њих |
звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање с |
</p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и |
кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под |
а зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, де |
чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о |
потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола пролазе, а за њима и говеда јур |
сти моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи |
полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмач |
... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! ви |
рпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао |
о, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш как |
па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Teks |
јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst">Павле иде напр |
се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи |
та силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак |
недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, ши |
побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте |
сплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, узд |
"Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да |
rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти |
а дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла.. |
радости, па вели: »Да ми га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му |
се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи |
зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком про |
на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst" |
носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраш |
ве ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend= |
kst">— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, |
аш двије. </p> <p rend="Tekst">— Ене де сад!{S} Па 'ајд', признајем, имам. </p> <p rend="Tekst" |
там ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би г |
ђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p> <p rend="Tek |
су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ |
мпирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само |
и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег по |
Благоје. </p> <p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="T |
остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој |
апљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најч |
тео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа друго, но да позове противника н |
ама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На зе |
дмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само д |
rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> |
Tekst">— Па нисмо, Аго, заборавиле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми са |
и си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће |
ољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио |
ушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p |
бросрећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, д |
аве ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— |
ру... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о с |
е ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се с |
ekst"> <hi rend="italic">Зато ме Господ саздао.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' |
иди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и |
p rend="Tekst">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом |
— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Ел |
не де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући рук |
ам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> |
/p> <p rend="Tekst">— Нисте ниједан, ја сам. </p> <p rend="Tekst">— Анђа је прва, викну неко из |
пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p ren |
но кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам ви каз'о. </p> <p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да пе |
шаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p rend="Tekst">— Јок, ја сам! </p> <p r |
је ово... </p> <p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend= |
rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тоб |
<p rend="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ |
то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви |
nd="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу с |
човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш |
="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочел |
само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">На |
а јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам |
а ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо ук |
окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је нај |
ровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с кр |
борав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је заре |
кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} |
чи. </p> <p rend="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p ren |
ли Милица. </p> <p rend="Tekst">— Давно сам ја, Мило, припевана и опевана. </p> <p rend="Tekst" |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i |
е, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Е |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам висок, превисок, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi re |
end="Tekst"> <hi rend="italic">— »Зашто сам блијед, преблијед, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
о... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— |
рекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у гро |
и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и з |
не, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао |
сна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће |
</p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst |
Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага |
или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничко |
лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— |
ш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка |
намо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. </p> <p rend="Tekst">— |
селих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи р |
руди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Teks |
p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend=" |
и ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и |
ледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугач |
а ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. </p> <p r |
оли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; |
рдаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна ш |
шка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им |
nd="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, |
убаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкр |
> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегству Миличин |
аде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људ |
кипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним се |
таде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара |
м те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немо |
немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не ч |
како наредисте? </p> <p rend="Tekst">— Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па д |
на се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз |
е већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли |
трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: |
а банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити при |
нђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он |
јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте |
але свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под бресто |
иле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па |
ући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва с |
S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, к |
то је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од |
сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не зна |
вати бакчованџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све' |
ју пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином |
та бити, па, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{ |
в разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Ма |
а росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије |
му се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па |
st">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао с |
и Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар |
nd="Tekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, |
је ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, |
лекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити је |
ати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоће |
>— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— |
и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта мож |
уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јендека, приђи оној гранатој дуњи насред вин |
д 'ноликог пласта корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова г |
тегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у |
ламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S |
им морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко.. |
а и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена |
st">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немо |
певати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е |
побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па сам |
са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало |
чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кик |
ђеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да с |
, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и |
— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> |
"Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па |
ам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </ |
зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке и, док оно жму |
ка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак.. |
а сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend |
<p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог |
дише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им н |
ју уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пу |
<p rend="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн п |
ки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњ |
ика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. |
кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га |
народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш |
само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун мл |
љује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!.. |
обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то |
угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду |
у, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бе |
ача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се с |
end="Tekst">— Па 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само |
вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То |
је спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, |
> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Знам, |
а дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца |
упиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле |
сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки о |
т, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се луд |
; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова...{S} Но гле, В |
"Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' тргов |
, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о |
па прижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура |
{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">От |
уо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке |
>— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, |
једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, љ |
и се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прав |
дби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и п |
шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш св |
но жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су м |
мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за лепшом, милију за милијом |
у... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, с |
ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је с |
у отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрил |
Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, |
леда, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију |
ноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поно |
комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио |
јвећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлач |
онамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува коре |
{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се |
д....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруз |
ч, пун млека; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазуш |
наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није ва |
nd="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst" |
ело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пр |
шке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело ј |
препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> |
крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани |
ло, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">П |
е да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, |
чињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што ј |
ији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници |
и, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све |
ушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао |
рица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залуд |
иве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, |
и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чароб |
око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп на гумн |
ојима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, млад |
оћ његових рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихо |
му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћинс |
и, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегн |
труже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја |
kst">— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p |
а иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, при |
<p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend=" |
се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што |
то оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђ |
алим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p |
рате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што наги |
елика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају сам |
Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, до |
о ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све о |
{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> <p |
рпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко с |
ла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп |
јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Рук |
ре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува. |
се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се зав |
{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{ |
чеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне с |
тадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend=" |
, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гла |
kst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако не |
а нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жер |
е и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, све лепше и лепше... </p> <p rend="Tek |
само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; |
{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком стр |
</p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стри |
ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собо |
уке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико с |
шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да |
код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни опрела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван |
е тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: |
ње поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а |
опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, |
ог чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— О Аго, викну |
се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... < |
, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јов |
а-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жут |
отворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала к |
кла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend |
њен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{ |
и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успа |
е и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, |
знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... </p> <p rend="Tekst">Све |
као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребр |
кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољ |
} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуш |
ба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору |
адника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на |
и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљ |
, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пада на зем |
ан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче |
не у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне сл |
јој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и п |
очељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси вел |
е око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тре |
ров, избушен на милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек преле |
како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли |
ина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним |
тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун |
тра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци продир |
умовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна |
, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, те |
ата, на равној ледини.{S} Кроз помрчину светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само гл |
адахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао об |
аке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, ка |
ан пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом |
ора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средин |
на, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </ |
а, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, се |
здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајт |
S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пу |
/p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, сам |
д подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p |
ршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно |
st">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој, да оне дођ |
rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам прв |
"Tekst">— Ко кога одведе? питају готово сви. </p> <p rend="Tekst">— Одведе Јово Перов моју приј |
ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Ту |
но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њи |
.. </p> <p rend="Tekst">— Е, па не могу сви да пласте и копају. </p> <p rend="Tekst">— Ја, ја, |
"Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица |
није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— |
е мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, |
је се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црн |
</p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свилене мараме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што |
и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са |
p rend="Tekst">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал |
а другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе вес |
ђу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади ле |
све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне |
ишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и го |
к, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш тан |
ше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срче |
ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend="Tekst">По ливадам |
у, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе свој |
те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и |
а криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене з |
"Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну |
ше такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> <p rend |
"Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву |
... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине |
е даље, а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин |
ег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола |
релети залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо |
промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, |
е привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се при |
у се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </ |
— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p rend="Tekst">— Јок ја. </p> <p |
једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и сл |
ци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је |
меш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу ст |
"Tekst">И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, л |
е помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Н |
а, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се во |
нина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, т |
м мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испреча |
с — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако |
ати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим |
кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне краве... </p> <p rend="Tekst">Наст |
галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изреди »послужење«.{S} Поустајасмо обојица и пређосм |
Анђа. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припев |
егде бљешти вирић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ об |
ади... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта корења, сад је |
сец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тиши |
ем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска |
S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се све више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, |
p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Te |
S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у њег |
и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном. |
> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, |
сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те |
онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Кама |
>Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако не |
у ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа |
d="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од п |
ебовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна |
не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе преп |
> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па |
.{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне |
розд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала |
ниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Te |
nd="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p re |
им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте |
end="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} |
.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, вик |
нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо.{S} Ова неће овога, она онога, па мука.... |
ко се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш |
небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се с |
то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина х |
у по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти св |
ивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму |
жи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре заг |
обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе |
у, не могу довољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... < |
зи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend="Tekst">— је |
епше и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи |
он и диван плод пада на земљу и разбија се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве |
ац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут |
вати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу |
само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бри |
— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђ |
мене, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </ |
...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог корења... </p> |
им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} |
, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она |
зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и цр |
само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти |
но; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пурењака, к |
кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не може радника тако ове |
тре поређали, а међу пушничарима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst |
авише... </p> <p rend="Tekst">Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре.{S |
рану.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила |
се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса. |
.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена гора, гора од шљива |
се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја |
баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне ја |
јагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, |
па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!. |
ије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад ки |
умку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце жи |
{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена |
е ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вешт |
. </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми |
ко њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нароч |
д тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео |
е људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице |
d="Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се |
око нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гра |
ду јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије гл |
са кукурузом падну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збил |
те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заг |
.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи са |
пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа о |
ке, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А |
је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је о |
Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend |
љим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољ |
им сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се з |
во збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p r |
дија почиње са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подври |
и се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гла |
сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, |
ла, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна... |
па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, |
.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре |
</p> <p rend="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, к |
{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висок |
етлост, мислиш пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а |
ковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одл |
Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би желео опроб |
урузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отис |
арац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком |
деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у п |
загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакл |
ке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце заш |
а крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млек |
прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси |
у са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну |
а у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљ |
end="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зра |
ад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмла |
е...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте ил |
ашна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, |
штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини п |
ихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се само живи, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а |
цама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчисти |
е прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу па |
аусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!.. |
це, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамн |
и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче |
>— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! |
</p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што |
ији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »нала |
затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... није, мал |
ачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме |
апоче, а дружина је подухвати и разлеже се песма припевалица: </p> <p rend="Tekst">Јоване бећар |
ју виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника р |
ош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p re |
, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те |
ике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, |
ек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... бијела, брате мој, па гледна, па обичн |
} Они је и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што г |
Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, |
rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. < |
мо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="T |
о код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, |
рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије |
за милијом... </p> <p rend="Tekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ра |
им ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на друг |
ђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај |
а и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу.... |
страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и прот |
м виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и аши |
ратке, па попуштале витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младиц |
окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и |
ну студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад |
мљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљави |
страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није |
глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојени |
д велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пу |
хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у ов |
ка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опкол |
цем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чуј |
</p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и зад |
види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти |
да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јуре вам |
се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћ |
гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискуј |
, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отв |
но жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у бли |
ам Милица? </p> <p rend="Tekst">Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећ |
метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики |
но поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема проле |
су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је до |
аш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваз |
је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу |
желео опробати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањај |
, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се т |
ог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst |
погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако ла |
Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а миса |
би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко ча |
.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким пове |
ивезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слам |
ацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета |
руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је пос |
и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} |
ламте, а за младе и не питај...{S} Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема |
е... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страш |
небу светлуцне по нека звезда, пронесе се по неки залутао облачак и опет затрепере звезде, а т |
пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Дево |
од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али узал |
в и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, |
голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Te |
на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одговара |
ћим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И |
, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па с |
ешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' |
ојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен |
па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Осле |
оред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу |
rend="Tekst">— Ја, прошапта он и одмаче се. </p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се |
тивника на двобој.{S} И ено га, примиче се једном бурумку и отпочиње изазивање...{S} Пролама се |
е уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, по |
Девојке се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурн |
један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му |
им јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} |
Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрст |
мо часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде с |
дију... </p> <p rend="Tekst">Испразнише се бардаци и пљоске.{S} Јовина млада оде да наточи, а д |
<p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, брате мој |
p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако |
једно на друго; најстарији вочић, да би се допао петомесечној кравици, гицне се ногама, надигне |
ам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она |
p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би г |
зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све з |
у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{ |
"Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њ |
бе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} |
џеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува р |
не предмете, поређане около.{S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p |
ва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!....{S |
жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени |
поче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то |
риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, х |
</p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!... и приљуб |
едећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, |
адеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, ча |
, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груд |
ј ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта и... </p> <p rend="Tekst">— Ене де, з |
утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од стра |
t">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клањ |
">— Јок. </p> <p rend="Tekst">— Дира ли се зорли? </p> <p rend="Tekst">— Море, не знам ни сама. |
вампирима и вештицама позабаве.{S} Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.{S} Сад се с |
е и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S |
д нас кипи живот и рад....{S} Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те састави |
} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и |
. </p> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобан |
rend="Tekst">На првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах |
ла, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог |
ого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се св |
Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па по |
уши песма: </p> <p rend="Tekst">»Љубили се два голуба, </p> <p rend="Tekst">бели, бели....« </p |
стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга в |
... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. < |
а свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а сн |
ну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p |
да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпочели.{S} Имаш ли до |
сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох |
{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба мак |
Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи |
једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, свет |
у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, |
> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Мо |
хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет вид |
и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз |
ак... </p> <p rend="Tekst">— Море, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на веч |
и дигну ларму, ка' на курјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадниц |
тајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, |
по камењу и затим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пре |
, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, пр |
се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па |
агано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дој |
е зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А |
иселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинче |
било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst |
је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се зав |
раву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш |
м и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бира |
иње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спал |
мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако леп |
вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обм |
зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад |
ма...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливада |
ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечил |
к први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазби |
живање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и о |
, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... </ |
од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst |
ези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Т |
ти мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не тр |
ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику |
отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А коми |
ани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пешта |
и ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође и |
..{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати |
ву зебњу, а он остаје опет весео, крсти се и благодари Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и т |
пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, |
се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p |
ко љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слат |
Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p |
но, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, |
једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђи |
пање...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог |
ко себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један п |
ом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то ј |
рчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раштркали.{S} Око кукуруза остала само младеж и |
"Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћај |
p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја |
Tekst">— Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst |
<p rend="Tekst">— Нећемо, вала, не бој се.{S} Где је још било мутаво комишање! </p> <p rend="T |
kst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој |
="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend |
и.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је по |
тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Зв |
омбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне упл |
да видети Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, |
се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, па клисне са њим пре |
хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брат |
е пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чу |
шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. |
тосмо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи |
те ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; иск |
.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двој |
d="Tekst">Дневно плаветнило неба сасвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, |
ече!...{S} Жива била, жива била, браним се ја, ал' не помаже. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Б |
и се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без в |
анко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и т |
крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим ка |
е светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заб |
три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружил |
ова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све |
аружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, |
ме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако је в |
це, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си т |
сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом т |
саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељк |
ругог и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се |
бу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из с |
деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: ту |
} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се |
зе. </p> <p rend="Tekst">— Очију ми, он се љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љути |
и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, |
ост и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег |
љу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо |
асвим се изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и |
нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жи |
од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на б |
вог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, |
ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{ |
се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продужи започету причу.... |
ри млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са дру |
у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепи |
напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, орај |
она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се |
да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, |
мичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сет |
S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А комишиоци готово престали радити.{S |
а, ваљд', ни — прича... — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајт |
а и разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао. |
, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу довољно да се надишу, а леђа |
' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну |
га и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која |
ћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и сла |
с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Д |
d="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт. |
препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више.... </p> <p rend="Tekst">— |
нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језик |
зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Та |
, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица и деч |
Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истинс |
Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко оног прелаз |
вој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор н |
тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одозд |
прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst"> |
ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послуже |
="Tekst">— Би' ја, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењ |
жем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља |
ако се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са |
икну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Te |
измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' |
аске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне со |
ми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, к |
авестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у |
ресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву о |
ија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им пут, |
е задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња ок |
и ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, т |
kst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst">— Па, да буду лепш |
="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с |
је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види дретва? </p> <p rend="Tekst">— Дретв |
ђи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} |
од њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. |
рамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, |
е га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лози |
о се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, |
у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају |
ко нестаје испод њих кукуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет |
алудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и к |
лак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који му и песму замењују: ај... ај. |
не росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци |
ан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Сла |
куруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана« |
Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко чи |
орбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не доко |
у се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље |
ебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренул |
треле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лиц |
} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче |
ју, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју |
већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да |
одврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако окренуло на своју руку, па да |
мишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, беле краве све ви |
овори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend |
ле, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над г |
та ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' |
лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља; види тамо |
ме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он, горд и задовољан, пун кипећ |
дна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита |
среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна ст |
канити.{S} Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, |
, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му |
кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди расплам |
Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} |
медовина, кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а дру |
и клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућо |
еба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је |
рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S |
још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густ |
кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела |
/p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле |
па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вешти |
ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требов |
мо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо припев |
олим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, болан |
...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо вино |
уга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst" |
.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о |
rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си |
а је залутала на њеним недрима.{S} Зачу се мумлање. </p> <p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора |
ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не |
се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За мину |
уп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти |
.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. |
светлуцају пламенови од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане п |
де једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... </ |
јде, де. </p> <p rend="Tekst">Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг низ Букуљу.{S} Радова |
да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павле зове |
сао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на ј |
брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој |
се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну |
ено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, |
којима је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у |
ед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бр |
, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо |
/p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се расту |
, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не мо |
ашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над' |
ну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим |
асе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брз |
не сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина |
о лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над то |
се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} |
у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....{S} А радници се понамештали око |
скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни |
оћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спре |
буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не докопа повећег парчета, п |
корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка |
сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и |
е не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око |
не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћу |
редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па продужите.{S} Немо |
никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убил |
десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђах |
kst">— О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, д |
олим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, добро, али без |
прућио по мекој комишини, а неки, онако седећи, клања и метанише...{S} А младежи се не дрема.{S |
t">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су |
' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, п |
рате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени с |
родиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, |
је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не |
о поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> < |
лики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупре |
<p rend="Tekst">Послушах десетаровицу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам ре |
јој већ орапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, |
вој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао и |
p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти |
боље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </p> <p rend="Tekst" |
а...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло |
како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, |
мишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад |
ше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве плани |
равним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зач |
гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га |
раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела |
свечаником, брате мој, има доста и нас сељака, Елем, седим ја, брате мој, са мојом лушом и гле |
> <hi rend="italic">»Волиш ли још ког', сем мене?« </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
st"> <hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" |
летњег зеленила, али зато видиш огромна сена, по десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили |
ивадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се |
луде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, п |
у околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од |
адесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труд |
а, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се |
е више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </text> </TEI> |
и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа |
d="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вр |
страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’ |
Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољу |
, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море |
постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају |
се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се см |
о не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да |
и не осете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружа |
младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то |
една узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, п |
о куће... </p> <p rend="Tekst">— Их, да си ми по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар з |
и, не бој се. </p> <p rend="Tekst">— Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... </p> <p rend=" |
ину, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају |
, мрднеш мало и притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голу |
А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лиш |
</p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, свил |
>— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p |
nd="Tekst">— А јеси знала да је он, кад си оно вриснула? </p> <p rend="Tekst">— Јесам. </p> <p |
</p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, до |
d="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па |
rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја |
да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, све |
ајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend=" |
бе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољ |
емо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, па м |
ња те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкри |
.{S} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован |
позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се |
к, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, |
њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> |
ледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мо |
командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не |
сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет |
но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти |
м, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог блеска...{S} Го |
тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога с |
, кад види да јој није до ашиковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да |
оће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у оструг |
обом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим драгим камењем, које се не прелива, али ти ј |
тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и пр |
</p> <p rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ |
е; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силес |
акојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица |
d="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, |
е, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, |
вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{ |
p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, ђе си синоћ био? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, доље |
лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и |
и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> |
шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и |
све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће скла |
, бираш најлепши плод, окусиш га, па си сит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају вес |
ази сама медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} О |
ћутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми |
Tekst">— Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да |
реродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Te |
">Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} |
} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску, а са ње, као вода низ гладак |
се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га |
ја, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се |
убе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчи |
амно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звездицама, које се застидиле, к'о наше вођевин |
милијуне места оштрим и светлим зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ |
ује на пуначке дојке и, док оно жмурећи сише, мати га крсти и одгони сваку нечисту силу...{S} И |
пожар... није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пру |
рић на месечини и прелива се беличастим сјајем, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, |
едам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз дру |
зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш |
rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јес |
азнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа мож |
.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са ти |
магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало |
и, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном, бербом виноградском...{S} И |
бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце |
осиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p ren |
младе, па, ка' да није ништа ни био.{S} Скаче наш Жико од радости, па вели: »Да ми га је, 'нако |
ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке ру |
Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун |
у овце кроз врљике, или од дуга времена скачу једно на друго; најстарији вочић, да би се допао |
очисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хо |
о лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако |
ољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ скло |
д сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање ко |
орац побеже, а противник после неколико скокова, напушта га гордо и прилази њима.{S} Ево га на |
нински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне п |
па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. </p> <p rend="Tekst">Павле от |
па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се |
говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ло |
ма бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играј |
и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а |
Tekst">Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осу |
ој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, к |
њују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска |
њи ред кукуруза и натоварен на кола.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог |
чину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу к |
болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и от |
ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слабина... јесте 'ванђеља ми!... ама ка' пребијена овца |
ога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца бледи пламичак лојанице, једва му зраци |
</p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не б |
Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона м |
то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није!.. </p> <p rend="Tekst">— Јаој!... зачу |
kst">— Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' ни |
Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p ren |
вца, ет'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p re |
га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, на сваком раду и залудниче |
њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, ка |
окомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне наше припевалице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је |
у и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним |
ничарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница |
треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчи |
м увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш кмет са капетаном...{S} Кола |
</p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је послед |
а чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једнач |
</p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажни |
ле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљ |
виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разл |
е... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, са |
две лепе, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, п |
кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себ |
је је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају теш |
чу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док |
ући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жут |
лим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst |
јабуке...{S} Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и |
учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сама медовина... </p> <p rend="Tekst">Погле |
разгони врео ваздух.{S} Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао...{ |
те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући |
бним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначит гла |
а ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз гр |
њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. </ |
знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p ren |
ку, а са ње, као вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре рад |
тни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и бла |
е, посматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разноб |
и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све |
ekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, об |
xt> <body> <div> <p rend="Glava">ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ</p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С< |
! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не см |
ј!... зачу се из помрчине.{S} На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, ср |
а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кроз помр |
сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премеш |
ту на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Гајо.{S} А Перо се прив |
дну јој на крило, а она се примакне, па слуша и гледа, како се све друштво збило у круг, све је |
не залудниче, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило |
ане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце |
њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате |
зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не зал |
се, свако окренуло на своју руку, па да слушаш поиздаље к'о на вашару..... </p> <p rend="Tekst" |
Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само девојке још певају, гласно, не осећају у |
се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend=" |
тне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме н |
к, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћи |
рест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корењ |
е радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-т |
шање иде својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци |
чу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, проламају се из њиве у њи |
руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њ |
ом руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме дев |
<p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? < |
залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се смеј и жагор. </p> <p rend="Tekst">— Пушти ме, вештицо! |
све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst">И ја |
ко не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, |
<p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надницу, ако ми |
рипева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што |
покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, |
и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се, дозивљу се, разговарају се, свако о |
="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под неки заклон, па |
ћем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска је |
га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... </p> <p rend="Tekst"> |
н и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене |
у сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потурио нешто у |
за пушке: далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </ |
ка песма, пролама се врисак момчадије и смех веселих комишилаца, а рад кипи све брже и брже, св |
есела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хл |
л' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> |
причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> <p rend="Tekst">— Причај, причај слободно, в |
S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је подне |
rend="Tekst">Месец изгрејао, па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, |
ма жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, |
ница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и натоварен на |
ш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресе |
мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пан |
ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, п |
rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tekst">— Ђе, болан? </p |
rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, р |
p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p |
rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tek |
џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош |
у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог с |
присетити.{S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази вој |
} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја к |
остепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, без послед |
им се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без јарких боја, бе |
ише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} Краве престале пасти, подизале главе, па гле |
он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно и |
х облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће |
начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне |
>— Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. |
ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају |
што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветара |
у густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го |
пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, о |
а се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. </p> <p |
ко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се круго |
треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела не |
епере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак |
а, диже се слама и пра' под облак, а из снажних груди радника разлежу се једначити звуци, који |
кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушт |
пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се с |
спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p r |
ле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти |
у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а |
кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне рад |
уче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је т |
мо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и аши |
више и више и најзад метут је последњи сноп на гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и |
на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут је последњи сноп |
kst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке и носе |
орбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмак |
белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, ви |
овара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— ' |
..{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи и његову зебњу, а он остаје опет весео, крст |
и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тум |
у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с в |
ли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледа |
ихватимо сира, а одоздо, са доњег краја совре, викну Анђа: </p> <p rend="Tekst">— Море, девојке |
уку.{S} Павле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и по |
, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково |
S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> <p rend=" |
end="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам соја господског; </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
им, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи |
ећ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гле |
р, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге п |
и момчадија из комшилука, и њима се не спава.{S} Из »вуруна« лиже пламен, севају варнице, пуца |
То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље ком |
дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди н |
у.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих |
притиснеш је главом, па си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, |
деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Tekst">Е |
у.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бити, па, ваљд', ни — |
од луча, а око њих се виде само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помисли |
з млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина го |
се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Tekst">Бого мили, |
пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже |
, мало помало, поче дизати.{S} Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све д |
{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне |
<p rend="Tekst">— Нека до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst |
у мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесмо, 'нако, преко он |
в с дружином!?... викну Пајо изненада и спусти бакрач са вареном ракијом. </p> <p rend="Tekst"> |
недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево бр |
чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуца |
нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устума |
ћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, |
/p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, кој |
н, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, |
Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не сре |
ећ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче дом |
дови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се о |
памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С је |
!....{S} Лепше је и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Как |
нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз |
ње зрео и сладак плод, а весела дружина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти |
зи чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет се продужује рад.{S} Девојке плету кот |
е крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а с |
а.{S} Скупљају се радници под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гу |
леђима земљу.{S} Но гле, једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно ост |
дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и најлепшег посла: |
Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и |
"Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти ж |
и вредна, из добре куће, па, нек' им је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође пор |
арму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst |
се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он н |
рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p rend="Tekst">— Е, п |
о му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, ж |
а.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне мало, а ови, био нека добричина, па му каже да је |
рче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' |
Гајо.{S} А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе |
е, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка песма, пролама се врисак момчадије и |
То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет у |
прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst" |
Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пше |
умно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зној |
а, почеше се све брже и брже кретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} |
дему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} |
само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сељак и пом |
о су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца |
сеоска песма...{S} Кипи рад, весели се срце, а рука се све брже и брже маша дебелог, једрог ко |
а од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је клек |
ко овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — |
се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да с |
се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, не |
и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} |
<p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут п |
има, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже |
ите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се мо |
.{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="Tekst">Једва се изр |
Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Teks |
ац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже с |
nd="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је поду |
и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, |
а! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— Вала, б |
противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се пречати, но н |
<p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се пе |
ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се наче |
Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst"> |
!.... </p> <p rend="Tekst">Неколико њих стадоше се смејати. </p> <p rend="Tekst">— Даћу му надн |
тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припевати све редом.{S} Изредише све, па и само |
се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, |
сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако |
лудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пу |
кне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи о |
е о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегор |
ца, поћушнута лаким поветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се |
свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и погледаш, а пред |
о ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ако она вели.... </ |
има.{S} Ево га на два корака пред њима, стао па се преча, пита их да нема још кога, који би жел |
јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и та |
на шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} Дебло јој већ орапавило, по негде на |
ђим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, међ' ретким крња |
вим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, си |
сму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај...{S} Журе |
ојено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази по |
а бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у ко |
само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла с |
језиком, међ' ретким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуна |
не смем казати... </p> <p rend="Tekst">Старији људи и жене већ куњају; неки се прућио по мекој |
а ми знаш, с нашим појком, све 'нако по старински.... </p> <p rend="Tekst">Није вајде, нема се |
тача и кукача; снажна мушка рука зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и с |
е њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а |
ресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад мног |
Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највред |
и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, |
то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! |
, мани се лудорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{ |
дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst">Пружиле с |
т, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаро |
— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче |
ио многог момачког ђаволства.{S} А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. |
ив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} С |
ог' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, је |
нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не средимо половину, |
. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате мој, |
/p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst">— Ј |
ша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, |
довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби ј |
це куца!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у т |
у биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења. |
е Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S |
шти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе |
ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, |
. — Гле само како се, због њега, Јовица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p r |
рга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све кра |
ола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну |
јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу |
а си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> <p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је |
дати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е добро, кад није друк |
која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно н |
чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!...{S} Славне на |
а гумно...{S} Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и |
мила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики куп... </p> <p rend="Tekst">С |
и плева.{S} Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око |
е га дижу снажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и на |
се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога |
е, сјајне звезде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгле |
смо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> |
туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учин |
м улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање кукуруза и |
d="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друштва, јер вид |
' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног |
и вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће |
кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над |
разлежу се с краја на крај, а пред њима стоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука зацима |
ру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а друга иза свекра, па нам потурају сто |
ekst">Вије се дивна песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегн |
вом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </ |
И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још приј |
боке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посмат |
около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухвати |
о се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, п |
nd="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока |
евојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде н |
ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код после |
не, а друга иза свекра, па нам потурају столице, а ми се, као аге, спуштамо...{S} Машисмо се ра |
.. </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том |
ekst">— Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, бела |
да ми није рада.{S} Дај, дијете, високу столицу и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножа |
апослетку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, |
путање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она пошт |
де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забуши |
не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ... |
ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни плас |
Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се недогледна гора...{S} Ништа не м |
е.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда мож |
биће јагањаца к'о јаглица...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, |
а није рада да буде с краја.{S} С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с |
велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око теб |
да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, |
је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомиш |
и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Там |
ицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend="T |
е да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p |
<p rend="Tekst">Окрећеш главу на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, |
S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опазиш |
ју«, а он, горд и задовољан, пун кипеће страсти, још издалека наслађава се погледом на гојне кр |
ка за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово |
р ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па от |
под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, л |
ње изазивање...{S} Пролама се долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, п |
е сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад јој још образи горе од пољубаца и мишице |
Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То ј |
изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с кра |
чје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што д |
{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не |
са њим и његове страхоте.{S} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују |
страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...</p> <p rend="Tekst">Ал’ веселим комиши |
им песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не осете кад наступи, они је се и |
и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у се |
посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и |
Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а противник |
.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те оп |
е и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, |
време. </p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обич |
едње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет н |
у слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткра |
авиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се но |
. </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог т |
планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у |
ђи и једну жену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> < |
е, каква сам ја, ка' конџолос, вајка се стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> |
S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо |
се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... < |
гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу не |
rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend= |
, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет |
е, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је |
и, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и са |
"Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, |
е, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend |
хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила с |
лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велик |
умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветиње, ал' би га брзо обавестио весео кикот, |
веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска песма...{S} Кип |
уга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледа |
ретати, а срце све јаче куцати.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и неми |
ту силу...{S} Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му с |
и.{S} Руке су биле најнемирније.{S} Оне су грчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу |
сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако прима |
рла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се т |
адости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав от |
не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљиви. </p> <p rend="Tekst">— Е доб |
омрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густ |
па им је сад много лакше.{S} Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо |
nd="Tekst">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз как |
омишине и корења не престају.{S} Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше |
лницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па |
"Tekst">— Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?...{S} Скупиле се, брате мој, н |
ено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} П |
у варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела се |
к угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро з |
мој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, |
моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, ст |
су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... |
тудена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје годин |
укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му |
ше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу |
а!....{S} Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том зан |
и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога |
љио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач |
дан пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му гус |
ово поцрвенела од жесне ватре.{S} Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвиј |
ај... </p> <p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у с |
пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања |
> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукур |
вито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша |
Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти |
у пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, к |
понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући |
Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, |
еће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише |
м, светлим, младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У |
, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву |
ило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што |
и се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека изле |
му да покипи.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили |
е док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да п |
равим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми ј |
е...{S} Са громком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и |
а тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... </p> <p rend="Tekst">Ала је страшно! </ |
езана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, |
p rend="Tekst">— А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће |
ици под брест.{S} Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканиц |
нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ њ |
морна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као ш |
а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује пу |
мо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... </p> <p rend="T |
ом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и ле |
је у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим оба |
те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </ |
а крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче |
е то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и п |
студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је |
спојише и постаде једно велико, светло сунце.{S} Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше |
ај... ај... ај!... </p> <p rend="Tekst">Сунце високо одскочило, па прижиже, коњи изведени из вр |
их »двојеница«.... </p> <p rend="Tekst">Сунце се смирило.{S} Обран последњи ред кукуруза и нато |
ирио велики куп... </p> <p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони вр |
обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и |
твене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирим |
' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} Ал' обле, |
ekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми |
појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти ј |
па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' |
у баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто |
це и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна стран |
а видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се |
па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и н |
суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пу |
еку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над |
ико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Б |
.{S} Знате већ, 'нако, како је притез'о табане нашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лаж |
уриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, |
рела... </p> <p rend="Tekst">— Имам пун таван вуне, па преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Ш |
ово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве. |
ив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над |
ашно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва жив |
тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шап |
, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци |
певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па |
је вино), па ко први прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо |
оја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш по |
младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликам |
Који Делија? </p> <p rend="Tekst">— Па тај мој, Благоје. </p> <p rend="Tekst">— А, деде, Блажо |
">— Не бери бриге, знам ја њега.{S} Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помр |
о се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу с |
> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама при |
, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, н |
решти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет његове |
адника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет |
шу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће |
латкачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава крила |
сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, |
ка до Божића, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, за |
ови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој |
...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош ш |
и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— Е, тако се можемо погодити. </p> <p rend="Tekst">Налише му |
ј...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се |
ко лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к т |
end="Tekst">— Ја, ја, брате мој, јесте, тако је... </p> <p rend="Tekst">— Еј, људи, ми се загов |
док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те ист |
ет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна сто |
А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем к |
чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, звони једначи |
ли за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не мог |
она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале с |
мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изглед |
нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нест |
стоји једна пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} |
мутаво комишање! </p> <p rend="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим вој |
јастука не дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Намест |
гледна гора...{S} Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже |
се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са висо |
ојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где |
а викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па |
лаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама |
припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше припева |
виш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и греје, зв |
има угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, |
rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Tekst">— Ко здрав с дружино |
оји те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи |
. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде баш и тако, кад 'оћете. </p> <p rend="Tekst">Послушах десетар |
. </p> <p rend="Tekst">— Ене де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте в |
в! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, с |
хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војн |
ут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о дра |
цу и седох међу момчадију.{S} Седео сам тако дуго и нисам речи рекао, а очи ми блуђаху с краја |
к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даљ |
ма глава склања к њој...{S} А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљи |
="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst">— Нећу, само рец |
у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, траже |
ветно смиље. </p> <p rend="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да п |
nd="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S} Док не |
ма, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићим |
ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закук |
су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се добро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чуј |
S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани |
ме се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, дв |
ћ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, а одоздо, са доњег краја с |
очићи прегли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. < |
оће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а |
те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али |
рајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје ср |
ци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види се лице није |
и очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а г |
и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним звезди |
преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потисн |
ме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне |
буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну гробницу од бучја и грмевља...{S} Тада наиђе пове |
чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш. |
тово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на ц |
ата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав |
ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вил |
ом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини |
последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зн |
еје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извиј |
а!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, с |
утао облачак и опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мисли |
светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које |
авле зове на вечеру.{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{ |
отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје |
има и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изр |
, готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'н |
е се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и |
тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипарица |
оре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио |
летине и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор. |
х џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперењ |
е отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на |
<p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.{S} А тамо се растурил |
иковати, ал' он се нешто премишља; види тамо доста супарника, па му се неће да иде међу њих.{S} |
нека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до врат |
и!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> <p rend="Tekst">Осу се см |
тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, |
влете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, |
гор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец |
"Tekst"> <hi rend="italic">Друга мана — танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
nd="Tekst"> <hi rend="italic">Зашто сам танак, претанак, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" |
орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... </p> |
Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај се |
већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Прекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, |
end="Tekst">— А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус... |
а 'нако, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што |
еко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче дизати.{S} Пла |
p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже |
} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније ку |
ужиш ноге по таваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнеб |
јао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсирома |
жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим |
родужује рад.{S} Девојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипи |
це танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... |
јчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накри |
лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од те |
>— Који Дуле? </p> <p rend="Tekst">— Па твој, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђи |
p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже |
p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта |
е, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, баш, да |
епићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, н |
Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаровица. </p> <p rend= |
е се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима |
{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: |
rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те пољубио? </p> <p rend="Tekst">— Но! </p> <p rend="Te |
и под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} |
>Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Д |
} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим леп |
из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо |
орним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има ж |
брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Tekst">Стадоше п |
гачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза.{S} Један се истурио з |
љике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашиковања.{S} С |
аиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, пов |
чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пр |
ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било. |
окривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и од |
<p rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пр |
бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума |
дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Б |
једва му зраци продиру кроз густи мрак, те показују тамне предмете, поређане около.{S} Не види |
рах од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.{S} Звезде светлуцају, али у |
у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Јед |
је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst |
кривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике.... |
rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз глав |
коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежи |
ољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је главом |
а па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. |
уд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближ |
... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tek |
p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, за |
девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну ру |
антастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и |
етрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи |
олако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те с |
м и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, |
си онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето т |
тргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, |
муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, |
аме се руке крећу на посао...{S} Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дрш |
о и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде |
и рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, с |
не де, зар ви тако знате, заварали мене те ви причам а ви посркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо |
ршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух, на небу светлуцне по нека звез |
клопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче |
.... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз ку |
иш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... |
исмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душ |
едају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други |
м, док не наиђе на њега неки густ облак те огледа, на његовој глаткој површини, своје туробно л |
ице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени. |
. </p> <p rend="Tekst">— Иди сад, молим те, к'о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто |
иш. </p> <p rend="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. |
st">— Немој Анђо, моја лепа Анђо, молим те, отпоче је сад ова молити, ал' је заглуши песма: </p |
p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend |
</p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend="Tekst">— Децо, |
Куку — куку — ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок! |
тио, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу |
етилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова |
ово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те |
усио, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца пол |
ећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овд |
м? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад нећеш да нам кажеш име твоје девојке. </p |
све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао |
о комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се |
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">На тебе људи мане казују: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi |
се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, |
ву на другу страну.{S} На пет корака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њ |
> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. |
се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виноградска, не смем те више гледати, ни те |
крипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. |
d="Tekst">— Пушти ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— |
иноградска, не смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </bod |
kst"> <hi rend="italic">А одсад нећу ни тебе. </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">На |
<hi rend="italic">»Не волим никог, сем тебе, </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">А о |
/p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне да |
јајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану |
nd="Tekst">— Живко, брате, Живко тај до тебе, нико други! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај нам |
е деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке...{S} Све зрел |
душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим живот |
постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, |
енеш...{S} Куд год погледаш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и |
о поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти са |
<p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га з |
долина од страховитог букања, од кога и теби срце живље закуца, па гледаш помамног бика како је |
тишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца! |
аја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са с |
</p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчино |
ки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и п |
ли узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} |
>А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, ког |
А комишиоци готово престали радити.{S} Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша |
е, младице се заљуљају лево и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још је |
, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву... |
крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца за |
м зрацима сићушних звездица.{S} Понекад тек прелети залутао, густ облак, остављен од својих џин |
ећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше ов |
а песма, ал' и рад не стоји.{S} Онда се тек и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се |
} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчица, поћушнута лаким поветар |
а једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, па смот |
одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кућ |
се носе по пољу, а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гле |
и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак окупи куражног вочића |
љика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљике, или од дуга времена ск |
љуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитр |
е много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри |
о задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; дру |
у и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом се зачу бат.{S} Мач |
шти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају |
лико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повла |
nd="Tekst">Камара се развршује; велико, тешко снопље пада на гумно, одакле га дижу снажне руке |
уст воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава |
р и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко наканити.{S} Док је се само јавио, већ му се одаз |
але витке младице, које се прегибају од тешког плода...{S} Ветрић пирне, младице се заљуљају ле |
се ја. </p> <p rend="Tekst">— Ја мишља' ти нећеш доћи. </p> <p rend="Tekst">— Како да не дођем, |
алице!.... </p> <p rend="Tekst">— Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јов |
а траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се поче |
. </p> <p rend="Tekst">— 'Оћемо ми, ал' ти нам кажи име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то |
ит.{S} Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ти не дају весели купиоци, који те нападају кишом од шљ |
<p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— |
рад! </p> <p rend="Tekst">— Да Бог да, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Како сте, сви та |
<p rend="Tekst">— Аха, орлушино матора, ти ли си!{S} Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вам |
е. </p> <p rend="Tekst">— Кад је лепша, ти иди њој. </p> <p rend="Tekst">— Би' ја, и вари и пом |
зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с нашим појком, |
<p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, ти немаш девојке.{S} Казала је нама поша.... </p> <p re |
</p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили |
велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа оду |
у чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p ren |
. </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend="Tekst"> |
е тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p ren |
ваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону |
у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend="Tekst">— Па 'ајде, де |
жним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, б |
почиње једначит кас око стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса с |
тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све пробао, од свега окусио, па си сад сит и задо |
оћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p rend="Tekst">— Ништа. </p> <p rend="Tekst"> |
почету причу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се ј |
опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе р |
ардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, |
о... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи п |
е. </p> <p rend="Tekst">— Ама дај, Бога ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумил |
rend="Tekst">— Јок, ону једну, а друга ти је доље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па к |
е Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p |
ко мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...{S} А око ње су тако |
ј, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку: ама лијепо се виде лу |
е и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то |
и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> <p rend="Tekst"> |
те зовнем; ти си му, вели, накричио, да ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ва |
ekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш з |
овима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по лив |
а, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео... о, ућусте |
воја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и |
о брата! </p> <p rend="Tekst">— Само да ти нешто кажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију |
док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из ја |
у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама |
/p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, која ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Лепото девојко, Мил |
оље. </p> <p rend="Tekst">— Ама здравља ти, па како изгледа ова? </p> <p rend="Tekst">— Па 'нак |
ша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком |
авнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst">— Ја, п |
ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{S} А ватра пуцка и гре |
/p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћ |
м ракијом. </p> <p rend="Tekst">— Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend=" |
срећан рад! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јест |
че, радници! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о! </p> <p rend="Tekst">— Срећан рад! </p> <p |
ог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!. |
="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Али поздраво? </p> <p r |
о, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био до дућана, купо |
<p rend="Tekst">— Ама причај нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да |
, да се спремим...{S} Немо' тако, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад |
Не брини! </p> <p rend="Tekst">— Славе ти, прођи се! </p> <p rend="Tekst">— Сад', ил' никад!.. |
>— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек припева Милицу за ме. </p> <p rend="Tek |
т'!... </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Te |
nd="Tekst">— Тако, Анђо, благо мени; де ти командуј ноћас твојим војницима и 'нако си десетаров |
st">— Е јесте, неће мачка рибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst |
/p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, а ђе ти је драга? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у с |
ледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p |
и уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће |
<p rend="Tekst">— А, деде, Блажо, вјере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо |
ију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна, крви је било.... |
>— Ја сам. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Мићо? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Teks |
познадох. </p> <p rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. |
код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> <p |
е стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p rend |
> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да да |
и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништ |
, пријатељ Ђоко!... не даај... одведоше ти грлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, п |
ину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, |
ес од деце, но редара их све намирује и ти се спокојно предајеш посматрању.... </p> <p rend="Te |
ма је кошар пун кукуруза.{S} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авли |
јајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш нов |
клања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те ш |
на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бог |
</p> <p rend="Tekst">— Е не знам; кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Не знам! </p> <p rend=" |
и, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Каж |
ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, нек |
драгим камењем, које се не прелива, али ти је његова сива »маглица« дража и лепша од каменог бл |
уда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре к |
ових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти? пита Милица. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам. </p> <p |
извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опиз |
т лези под дуњу, па кад се одмориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S |
ман се војска одмакла од ноћишта, а мој ти Дуле закука из свег гласа, издвоји се само из вронта |
ок ја. </p> <p rend="Tekst">— Ама немој ти продавати бакчованџији краставце, но реци де само, к |
еђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти прича Делија. </p> <p rend="Tekst">— Који Делија? </ |
end="Tekst">— Како да не дођем, кад сам ти сам казао да ми се јавнеш.{S} Но ви, ка' да већ отпо |
е тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљ |
а. </p> <p rend="Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> < |
љим јунацима, а де ли Дулу из Г. Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како |
овати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не |
ејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend= |
</p> <p rend="Tekst">— Знам, знам како ти је све'дно.{S} А не би се љутио на Станицу? </p> <p |
загризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медови |
зме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у |
би, знаш, највољели да седнеш, не било ти заповеђено, с оне стране рпе. </p> <p rend="Tekst">— |
ekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји |
="Tekst">— Ама причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, |
="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да п |
литвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'н |
та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, |
луждрава деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на кара |
.{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јована са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише |
ађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} Одбе |
ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се |
Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњани |
смеја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> |
... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се дираш тако, боли ме!... </p> <p rend="Tekst"> |
</p> <p rend="Tekst">— Ама немој, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p rend="T |
ло. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Па ет', 'нако, кад но беше к |
— Не знам! </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, кажи ми. </p> <p rend="Tekst">— Кажи ти мене. </p> |
име знаш. </p> <p rend="Tekst">— Очију ти, немо' да ђаволиш, но кажи име. </p> <p rend="Tekst" |
p rend="Tekst">— Куку мене, немој очију ти, стаде молити Милица, ал' Анђа започе, а дружина је |
их, глатких и окомишаних пурењака, коју ти је милина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се |
'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он њег |
брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац |
знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и |
се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} А к |
ређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па »пе |
оре, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, је |
баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш. < |
по Богу брат, одсад па до века... даћу ти динар за сваки метак... </p> <p rend="Tekst">— Море, |
ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто опизмио на њега.{S} Кле га куд год пође |
обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд знам.{S} |
</p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и прите |
ати и посисати!... </p> <p rend="Tekst">Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта |
ача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, и опет ње |
вор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И |
, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p rend="Tekst">И опет јутро, |
оју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева |
у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како т |
анитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што сам |
rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, тебе смо, кад |
мо ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, |
ренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и |
S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш к'о наш |
нкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на |
ла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... < |
ку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и рад....{S} Испречали се |
заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... |
ле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице у |
аурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки |
мо и амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним вет |
{S} Не морамо ми баш све знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиш |
близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби |
ге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно т |
, а кулаш полако каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро сп |
вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, |
пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту |
оњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> <p rend="Tekst">— Нисам све ни |
="Tekst">— Не могу; морам још поњава да ткем... </p> <p rend="Tekst">— Ткаћеш их код мене. </p> |
провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази, па са собом носи |
ја шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tek |
молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни д |
се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој |
име. </p> <p rend="Tekst">— Е, Бога ми, то не знам. </p> <p rend="Tekst">— Е јесте, к'о санћим, |
но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчи |
се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз дево |
вају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе ми, није! |
} А како је страшна сеоска поноћ!...{S} То је доба кад се појављују највећа страшила на свет и |
старци, ал' не дрема ни — бардак...{S} То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника |
ла чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и ок |
а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, саст |
а утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="Tekst">Па како |
дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду б |
што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу оп |
мрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће рука, па грчевит |
а корења, сад је остало само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, гл |
.....« </hi> </p> <p rend="Tekst">— Ама то ви ка' да мене певате, Милице? </p> <p rend="Tekst"> |
чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветр |
рдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће |
д којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа у |
колико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страш |
и, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту ка |
и, био нека добричина, па му каже да је то неки зејтин који, с опроштењем, није за пиће, ал' ка |
бучје са високим грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, шт |
!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p |
рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак |
дам. </p> <p rend="Tekst">— Тако ви је то код нас адет. </p> <p rend="Tekst">Наместише нам, та |
ђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога ми је то поблизу.{S} Ми би, знаш, највољели да седнеш, не бил |
им једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако мо |
ј, из Г. </p> <p rend="Tekst">— Како је то он побеђивао? </p> <p rend="Tekst">— Ето, нек ти при |
p rend="Tekst">— Е јес, да знаш како је то. </p> <p rend="Tekst">— Не знам, баш.{S} А је л' те |
, па не смеш ни да се почешеш, и ако те то добро сврби... </p> <p rend="Tekst">Окрећеш главу на |
ере ти! </p> <p rend="Tekst">— Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с |
не њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се ма |
И отпочеше »каравиље миле мој.« Свршише то, па продужише редом,, све песму за песмом, лепшу за |
гајтан на јелеку, ет'!....{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти |
знати...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миле |
мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро |
</p> <p rend="Tekst">— Јок, вала.{S} Ми то свакад певамо на комишању. </p> <p rend="Tekst">— Зн |
и га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас |
d="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? </p> <p rend="Tekst">— Ја био |
ворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, навраћаш воду на своју воденицу? </p> <p ren |
виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... < |
Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо |
виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; |
p rend="Tekst">— Е, ми нећемо да певамо то.{S} Девојке, да почнемо каравиље! </p> <p rend="Teks |
</p> <p rend="Tekst">Па како је страшно то наступање поноћи на селу!...{S} Тада се обично све, |
S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеже, а |
ће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по |
укуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар |
"Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, па избушила атељк |
, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се ш |
грмну пуцањ опет. </p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— |
еш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намиру |
је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окићена сивоплавим дра |
бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; |
ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и |
.{S} Обузме те јутарња свежина.{S} Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисер |
, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље... </p> <p rend="Tekst"> |
ни редова, сагнеш се и погледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даљ |
оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго каме |
.... </p> <p rend="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро до |
ви? </p> <p rend="Tekst">— Ја но, Бог с тобом!... па још то ништа, но лијепо дошла, брате мој, |
</p> <p rend="Tekst">— Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гл |
сете кад наступи, они је се и не сећају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заб |
вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживањ |
а видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија мед |
и отпочеше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба |
е девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти...{S} А све је то обмотао тако густ и веран, |
стаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два |
Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се већ спусти |
баш ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призра |
осркасте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, ост |
шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се |
комишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрад |
е су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, са |
урно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше |
робати његове рогове.{S} Разуме се да о томе нико и не мисли, сви му се »понизно клањају«, а он |
увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџиј |
rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики зас |
Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} |
задовољан, спушташ под густ орах...{S} Трава те заголица по врату, мрднеш мало и притиснеш је |
ићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комб |
рц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ни |
једног измену срећа и он се простре на траву, а други великодушно оступа и гордо прилази чобан |
и, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, наједаред, пред тобом се |
алеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. </p> <p rend=" |
квари. </p> <p rend="Tekst">А ларма још траје.{S} Само ко је био нем — није ништа рекао о бегст |
тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга |
медовина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези |
понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником, брате мој, има доста и на |
, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, полегале овце, |
очеше да бркају... </p> <p rend="Tekst">Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.{S} Павл |
о пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар да га споменемо; без њега не може ништа бит |
еђуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и једну жену. </p> <p rend= |
вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од |
средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend="Tekst">Отпоче бардак |
уди се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду и |
ку, па, брате мој, ако би им то послије требало, нек ме посијеку ђе сам најтањи... </p> <p rend |
адржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око о |
па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стубли |
} Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и П |
зни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жу |
тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почистише је и дадоше женама на транџирање.{S} |
дим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама ви |
p rend="Tekst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и јед |
жеља младе љубе за милим војном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле |
оје се застидиле, к'о наше вођевине, па трепере и дршћу....{S} А око пушнице поређали се људи и |
лавом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И све то мученик гледа и слуш |
амо и закрије својом тамном одећом тихо треперење малених сунаца, па, потиснут снажним ветром, |
ух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи вазду |
лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загле |
ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њ |
ји, а ждребак окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst"> |
ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, ра |
својим редом.{S} Песма, говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају.{S} Старци су већ |
рче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је |
руги, још лепши, још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика |
ајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са |
вамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени |
, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека м |
, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа, ваљад', ради параде.... </p> <p rend="Tekst">— Д |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Трећа мана — висок, превисок«. </hi> </p> <p rend="Teks |
у, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема ништа лепше ни слађе од тога вр |
клонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: в |
/p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Дец |
ни се пењу на орах, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, с |
урјака.{S} Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу |
јавио, већ му се одазива други, а овоме трећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају |
м гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} Настаје изручивање ку |
леве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. </p> <p |
, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остад |
оне дођу да им ја комендирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате |
реба ти ни да се мучиш, само зини...{S} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће |
rend="Tekst">Смирује се сунце, слама је три пут прегажена и претресена и сад је последња дигнут |
јепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не нагледа... б |
већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара прост |
е зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мораш све то појести, у |
одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после |
ен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждреб |
годац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашику |
и би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукур |
је.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па с |
очише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да |
и јастук. </p> <p rend="Tekst">— Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седе |
="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза мене, а д |
ог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му се суши, а он не сме ни |
Богу...{S} И ето, све прође: и мука, и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, пр |
ак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт |
у — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колико тешких дана проведе он, док све то |
тим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... |
најмилијег и најлепшег посла: бере плод трудова својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{ |
негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попуштале витке мла |
ритисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека добро |
кају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца.{S} Ветрић пирне још јаче, а око т |
кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза.{S} Диж |
дрекавца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватил |
ре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чека |
и? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, трчкарамо.{S} Дијете, јесте метули јастуке на клупу? </ |
али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p re |
е, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави тргов |
што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је |
де се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља...{S} |
поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до ње мања, па |
ега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спремили што се тре |
p rend="Tekst">— Јок, море, 'нако, нема ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ј |
терати срце да брже лупа, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, кол |
мљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p r |
«.{S} Поустајасмо обојица и пређосмо на ту страну, откуда се непрестано разлегаше ларма.{S} Опа |
ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш истински наљути, ал' девојке је брзо при |
} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, п |
рапавило, по негде накљуцнуто секиром и ту почиње да трули.{S} Гране дебеле а кратке, па попушт |
ја. </p> <p rend="Tekst">— Немој дер ти ту, Јовица, да извољеваш ништа, вели му Живко. </p> <p |
души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате д |
од кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу до |
м, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а ср |
неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш так |
. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Ш |
у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покој |
осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по кући и клопарају по долапу и полицама, перу |
млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом |
у јаловицу.{S} Сад тек отпоче мутљава и тумарање.{S} Њих двојица одраше овцу за тренут, почисти |
ме, вештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори! |
вало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туња око они стаклића нође.{S} Погледа, стоји једна пол |
едаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се |
кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотр |
а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на |
прострла, али су слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју |
еда, на његовој глаткој површини, своје туробно лице, па иде даље, а вирић опет бљесне и затреп |
смо почели, 'ајде, де!{S} Војевали ми с Турчином, па, рато к'о рато, досадило се и бољим јунаци |
то у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину |
А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовиц |
ашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута |
p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p |
ти. </p> <p rend="Tekst">Налише му пуну ћасу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се о |
аша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила |
војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, н |
ену. </p> <p rend="Tekst">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Teks |
се одиста зачудише.{S} Згледаше се, па ће тек једна рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у |
ти на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, одгова |
ди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! </p> |
амо преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис од меса.{S} Жене тумарају по |
ечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са ш |
шћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} |
ом: ево, сад ће се провалити!...{S} Сад ће смлавити све до тла...{S} И облак за облаком пролази |
рећне њиве, а народ подуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се |
све остало...</p> <p rend="Tekst">И куд ће сад Милица Ђокина да се сети поноћних страхота, кад |
само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напу |
дуже ради; но сад ће то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p |
је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце |
уле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара очи онима нође, п |
тале пасти, подизале главе, па гледе ко ће победити.{S} Јунци и јаловци примичу се ближе, да се |
едне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!... </p> <p r |
</p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, да |
испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је видети с |
брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?... < |
нити једрим кукурузом и — на кесу, коју ће напунити продајом изобилне летине и стоке.. </p> <p |
nd="Tekst">— Е да, Бог с тобом, ја кога ћемо.... </p> <p rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну м |
удорије и динара, но наређуј ствар; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово.{S} Нађи и ј |
некако ми је лепше.{S} Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море |
ојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend="Tekst">Е ту се Анђа баш и |
</p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева |
виле, али сад..... не знамо.... па како ћемо, муца Анђа.{S} Ми саме нећемо док нам он не каже. |
лута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара, на каквим лепим, пуначким груд'ма... ил' каква |
>А пуначке груди, под танким јелецима и ћенарликошуљицама, почеше се све брже и брже кретати, а |
— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону |
nd="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да ср |
<p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је за |
</p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="T |
већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, |
најем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend="Tek |
е...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш |
о и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом в |
ичког проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па |
ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз сам |
анџији краставце, но реци де само, коју ћеш? </p> <p rend="Tekst">— Мене, вала, све'дно. </p> < |
прави' варошана, ту ти је и понеки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечанико |
кићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне |
то је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...{S} Гледаш па н |
о ми рекли па прошла и година.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опрош |
исмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...{S} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус |
»Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више |
да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, па, ка' да није ништа ни био. |
>— Не дам! </p> <p rend="Tekst">— Е, ја ћу да причам. </p> <p rend="Tekst">— Де, ако смеш! </p> |
">— Е добро, кад није друкче.{S} Ево ја ћу овде, за вашим леђима. </p> <p rend="Tekst">— Бога м |
nd="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. </p> <p rend="Tekst">— Та наспите му пуну |
— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама кажи ми само, |
ека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име знаш |
Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Д |
, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend="Tekst">— Како, бо |
атраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда |
јек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним кри |
ена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опру |
ретвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ши |
па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p rend="Te |
end="Tekst">— Море, не знам ни сама.{S} Ћути, сутра ћу ти причати. </p> <p rend="Tekst">— Ама к |
Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се наже и пољуби је. </p> <p |
ажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море, Жико, сви знамо, да ти је ћео да исправи та |
Ево је, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се нап |
у; сваки се завук’о под неки заклон, па ћути, тек понеки од страха заурла...{S} А бучје још шап |
му се после стадоше смејати, но и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. |
ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се без нужде накараде.{S} Саздао их Бог лиј |
во. </p> <p rend="Tekst">— Е јесам, али ћути! </p> <p rend="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се |
ирка га Анђа. </p> <p rend="Tekst">Јово ћути, па само ломи кукурузе. </p> <p rend="Tekst">— Очи |
а ту извољевања, сам си ми прич'о, него ћути ти сад, да ја причам.{S} Елем, наш ти се Жико љуто |
ке и младе, па продужите.{S} Немојте да ћутите, па да ме отерате, по овој помрчини, натраг. </p |
мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светл |
ћи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, та |
де ли им је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с кра |
во Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка.{S} Ја се сагох и једва га познадох. </p> <p rend |
и црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука |
е, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то |
, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара |
Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кук |
другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђ |
амо и амо... о, притегла се, брате мој, у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не кри |
мориш, очи ти се отимљу на густ воћњак, у долини под виноградом.{S} Тешко се дићи, ал' те маме |
оље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у конц |
rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим све |
{S} Кад љетос, зову мене и Жику, 'нако, у концоларију.{S} Спремимо се ми, па 'ајд'.{S} Кад бесм |
</p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, у сред села мога. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, к |
отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куц |
док си тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи м |
ш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' с |
, нисам заборавио, но не знам ђе је.{S} У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу. </p> <p |
хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута п |
љује.{S} Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.{S} Мало, па |
кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млек |
о — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, к |
неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А у селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући з |
ни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку |
о пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.{S} О веригама виси велики бакрач, пун млека; |
сеље, к'о слепци на даћу.{S} И неста га у помрчини... </p> <p rend="Tekst">Комишиоци се већ раш |
а кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p ren |
Како, болан, зар да ми не назовеш Бога у кући!{S} Е, ти си поборавио наше адете, а ми знаш, с |
виком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окуси |
најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега је свакад најбоље комишање, |
рковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину.{S} Код њега ј |
мука.... </p> <p rend="Tekst">Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћуш |
и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола ост |
не девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке |
адгледа над свима, тумарајући из буџака у буџак....{S} Таман они са овцом готови, кад ето ти Јо |
о, гледна... ка' и свака варошка; танка у струку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу |
{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{S} Распитује Дуле: да л' ће баш поздраво бити бо |
га тканицама.{S} Женскадија се скупила у гомилу, па се ту повезује и оправља за пут, а људи са |
еном котарицом.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — |
точак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети |
млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst" |
кије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о ступац, |
S} Торба обешена о ступац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} |
сена и сад је последња дигнута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} |
еокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутр |
оје су нас са свију страна опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, |
.{S} Тамо пада вода са високе стене, па у овој ноћној тишини прави лом и грмљаву...{S} Тамо, од |
, које се враћа опет на њега и претвара у прах...{S} Но и противници не ћуте.{S} Ено, Видроња м |
а, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... |
</p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик.{S} Одвојио се од свог друшт |
S} То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њи |
ве у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у п |
сте, сви тако редом, и не видим сваког у помрчини.{S} Седајте, седајте девојке и младе, па про |
са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи... </p> <p rend="Tekst">Био сам млад а |
р, врисак и песма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора |
је клекнуо на предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које |
мој, у помрчини истресале и муцале све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, |
ekst">Није вајде, нема се куд, но 'ајде у кућу.{S} Идем преко авлије, а очи ми се не одвајају о |
није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чу |
клисне са њим преко прага и нестане је у помрчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се |
рећи: </p> <p rend="Tekst">— Сигурно је у кући. </p> <p rend="Tekst">На томе се и прође.{S} Поч |
е мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.{S} Онда ти, брате мој, |
дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза |
неле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени др |
ошке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају к |
трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под обл |
<p rend="Tekst">— Милице девојко, доље у дућану. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си ку |
ина.{S} Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад ље |
на је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматрам ту јесе |
st">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, на |
ај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а |
ар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Б |
ун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, н |
} Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да с |
да се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара |
је памет?...{S} Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.{S} С |
играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне грашке зноја тек |
ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други к |
д себе.{S} Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. < |
уги, прави, као свећа, редови отегли се у недоглед.{S} Станеш на средини редова, сагнеш се и по |
и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па |
спод кога још није роса спала, бациш се у ту свежину, па осећаш како се груди надимљу, не могу |
</p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, |
Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »ш |
м у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p rend="Tekst">— Вала ја бих волео овде с |
ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо |
е редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спре |
ебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жу |
вца...{S} По брдима јуре вампири и трче у село...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило кол |
њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш д |
... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </p> <p rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара |
st">Пружиле се равне ливаде, покошене и у пола попашене; нема пролетњег зеленила, али зато види |
ваком раду и залудничењу; он га прати и у гроб, па и после његове смрти обилази тужну совру за |
} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у оно стакло, док ће се тек нечему присетити.{S} Завара |
S} Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело |
ина... </p> <p rend="Tekst">Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим |
не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте д |
ица, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину...{S} Отпочну, тако, по неколико њих да проб |
то, за по сата сви ће бити. 'Ајдемо ми у кућу, да се мало одмориш. </p> <p rend="Tekst">— Немо |
ха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те ж |
О, белаја, Бога ми ја бих волела седети у соби на клупи, само да ми није рада.{S} Дај, дијете, |
подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као пра |
ше једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке.{S} Настаде нема тишина међ' м |
а, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, |
Здрав ти! викнуше готово сви комишаоци у глас. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам први! </p> <p ren |
шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две |
рах и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и |
селу права мртвачка гробница...{S} Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога са |
ндирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то посли |
ном, бербом виноградском...{S} И гледам у ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а |
ја, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не |
јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији |
st">Ал’ веселим комишиоцима, сакупљеним у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, |
лан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо' зна |
а Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.{S} Ту се Дуле задржи подуже, док су му спрем |
а пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кула |
јећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend="Tekst">— 'Ај'те у собу! </p> <p r |
nd="Tekst">Био сам млад а била је јесен у мојој Јасеници и она је зарезала дубоке и светле успо |
се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="T |
шу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма |
есма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчин |
луша и гледа, како се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, д |
о год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени |
е и стоке.. </p> <p rend="Tekst">А тамо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Т |
rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута подигла се |
Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас ист |
е мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кљу |
а мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — |
p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики з |
ица и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p re |
у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? |
својих... </p> <p rend="Tekst">Ево нас у њиви.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна |
о десет-петнаест, па понегде и двадесет у гомили.{S} Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши |
мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Е |
ратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Марков |
еним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим краје |
рема.{S} Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испо |
S} Завара очи онима нође, па смота олбу у торбу.{S} Ништа!...{S} Сутрадан полази војска у бој.{ |
у јарму, па гледа само да сакрије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудо |
и јаловци примичу се ближе, да се нађу у нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех |
, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па не |
ла уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукобе се са каквим једрим и пуначким обра |
нужди своме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових р |
и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом круном |
и попи сву ону олбу, па је баци празну у коров.{S} Таман се војска одмакла од ноћишта, а мој т |
<p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а д |
се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опет поређа око вуруна и продуж |
end="Tekst">И ја задремах, па се прућих у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набаца |
г, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе рад |
ери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стидљи |
чу.... </p> <p rend="Tekst">А ти гледаш у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са |
п, пун »сока«.{S} Све готово, ти седнеш у кошар, опружиш ноге по таваници, а леђа одупреш о тан |
<p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p rend="Tekst |
једно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.{S} |
милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда леп |
ђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst">Смирује се сунце, |
Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на д |
рлицу из гнезда... </p> <p rend="Tekst">У страни, преко потока, грмну пуцањ опет. </p> <p rend= |
, једрог корења... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, |
тренутни дарак... </p> <p rend="Tekst">У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје |
илази тужну совру за пуну годину дана, «у оно именије«, покојниково.{S} То ви је... ал' доста, |
му Живко. </p> <p rend="Tekst">— Рђа га убила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. |
end="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није |
ојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, |
и 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лијепо види |
свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, поле |
стрина Сара, бришући руке и намештајући убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, х |
тамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује.{S} Девојке већ оте |
к пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.{S} Торба обешена о |
ене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехе |
ноја...{S} Слама је претресена, коњи се уводе и опет почиње једначит кас око стожера...{S} А ти |
ковања.{S} Сивоња га гледа и мрда левим увом, а тиме му казује, да се потпуно слаже са њим, баш |
.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад испио рак |
> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче хладна леде |
е му сув тепељак и — кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} |
а: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави |
онда миран и спокојан.{S} Из авлије те угледају голуждрава деца па, и не питајући те, ето ти ц |
њаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па те |
ку...{S} Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забаци |
бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном.. |
.{S} Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па |
; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листов |
kst">— Ја, па ми рече господин појка да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. </p> <p re |
зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му, вели, накричио, |
и је било.... </p> <p rend="Tekst">— Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија. </p> <p rend=" |
ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак у реку, па отпоче да одјекује лупање |
rend="Tekst">Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.{S} Пред |
тренуо, оне већ пред вратима.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу соб |
а, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само ст |
ока бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напослетку, изгледа, да је на крају само стопу ши |
. </p> <p rend="Tekst">Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но |
лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти се најпре кожа |
радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто у торбу: и врућа проја, и лук |
м, из подрума у кућу — спрема радницима ужину... </p> <p rend="Tekst">Ужина готова, све метуто |
у.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај |
учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p |
p> <p rend="Tekst">Наместише нам, тако, уз ватру, троношце са јастуцима.{S} Једна сна стоји иза |
првој раскрсници подели се друштво.{S} Уз нас остаде мало, па се и ларма одмах смањи.{S} Само |
и ради, кад се њени гласи разлегну.{S} Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груд |
езде, близу кумовске сламе, стоје једна уз другу.{S} Светлуцају наизменце, па изгледа, да се св |
а младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близини гладне курјаке |
научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште. </p> <p rend="Tekst">— О, белаја, Бога ми ј |
о нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шт |
еш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморни |
и знамо, да ти је ћео да исправи табане уз даску, само да признаш за ону овцу, вели му Благоје. |
kst">— Сад', ил' никад!... и приљуби се уз њу... </p> <p rend="Tekst">Бејах се привукао до њих, |
Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Добро ви вече, стрин |
ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у уво, па вик |
ије главу у остругу.{S} Бик Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира ју |
р, трећа ребра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, |
ари по свој кући...{S} А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... </p> <p rend="T |
мо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци. </p> <p rend |
Дај ми троножац, молим те; ја најволим уз огњиште на њему седети. </p> <p rend="Tekst">— Е доб |
ка; око ватре поређани лонци, све један уз други.{S} Ту ти се раширила највећа »мазушка«, па до |
све у наоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бар |
енеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише |
— ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... </p> <p rend="Tekst">— А ш |
се све друштво збило у круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш |
а«, па до ње мања, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и |
регорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог вр |
друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво ув |
ле овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од трчања и водењача; свака с |
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Узабра' стручак до земље, </hi> </p> <p rend="Tekst"> < |
ијатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се ма |
ара, подврискују и вичу, да даду одушке узаврелој крви...{S} Смеј и жагор, врисак и песма, прол |
ишта не види.{S} Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало осл |
а сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њи |
ина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи |
жина срета га сложним и бурним смехом и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са ру |
уз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима |
Редара купи судове и меће на кола, па, узгред, баци и по неку суву гранчицу да са њом вари мле |
о само дно; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаних пур |
и дадоше женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке |
} Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.{S} Ћути он, ћути и она.{S} Он се |
набацах на себе, окретох очи у небо, па узех да гледам и да мислим. ...{S}Видим две лепе, сјајн |
пила око њих па »мезети« и »одбира«.{S} Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су |
— Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. </p> <p rend="Tekst">А ларма |
, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате |
т.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бак |
вире...{S} Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што |
х рогова...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратобор |
лико тешких дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних |
опет затрепере звезде, а тамо иза горе укаже се румена, блештећа светлост, мислиш пожар... ниј |
ла га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно пог |
е и лепше... </p> <p rend="Tekst">Ја се укипио на столици, па баш ни мрднути.{S} Само ми очи бл |
} Кле га куд год пође и 'нако, да виш', укле га.{S} Ишћераше ти нашег ћопу Иву, због оне младе, |
, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот и смрт...{S} |
</p> <p rend="Tekst">Наступају њиве.{S} Улазимо у планину од кукуруза.{S} С обе стране пута под |
, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »р |
ај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету...{S} Кад уђосмо кроз врбљак |
највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чу |
ту сјајну диадему, па ми очи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепото |
, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.{S} Е лијепа је, брате мој, понека, да је |
{S} Приђох соври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихв |
. </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно! |
оври, а тамо се радници већ умивају.{S} Умисмо се и поседасмо.{S} Таман да се прихватимо сира, |
девојке још певају, гласно, не осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Б |
end="Tekst">— Немој, молим те, нисам ја уморан.{S} Код рпе ћу се најбоље одморити. </p> <p rend |
здрав! </p> <p rend="Tekst">— Јесте се уморили радећи? </p> <p rend="Tekst">— Помало, вала, тр |
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>уморна, влажна, студена и дуга јесен.{S} Суморна као шт |
грожђем, пуним меденог сока — мелема за уморне, малаксале груди...{S} Прескочи само преко јенде |
Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња зора и сви се |
та обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p rend="Tekst">Пролази поноћно до |
идеш тамо.{S} Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разгова |
лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.. |
е само главе, спреда осветљене, а около умотане помрчином.{S} Помислио би ко да су какве аветињ |
и, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколик |
<p rend="Tekst">Отпоче бардак да путује унаоколо.{S} Људи се већ крсте, молитвају и пију како т |
, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... </p> <p r |
аца, па, потиснут снажним ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности |
о брекћу од трчања и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге |
и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају малим: ако могу да дирн |
ше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа.{S} То беше велика рпа кукуруза, највећа |
г ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.{S} Кад љетос, зову ме |
по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше незграпним крилима кроз тамну |
да и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке...{S} Грло му |
ше се пречати, но ниједан се од тога не уплаши...{S} Укрстише рогове и отпоче се борба на живот |
кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да урани своје миле вочиће, своја говеда и овце!... </p> < |
а са пилићима (за нашу грешну душу).{S} Уредише и њих и све приставише... </p> <p rend="Tekst"> |
лике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајни |
а.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, смеју се, псују се |
е па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но редара их све намирује и ти се спок |
вољно да се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend=" |
ујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јеч |
ризеш онако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. |
end="Tekst">Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а |
ако на грани, па осетиш како ти усна за усну пријања а кроз грло пролази сама медовина. </p> <p |
вља...{S} Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје с |
о, па си сад сит и задовољан; ветрић те успављује, зелено лишће склања те од сунца, деца полако |
оме ратоборцу; они и не сумњају у његов успех јер је сваки од њих опробао моћ његових рогова... |
еници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души.{S} Стојим на брежуљку и посматра |
е му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара |
вају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени момци, пуни жара, подврискују |
им, пуначким груд'ма... ил' каква врела уста са гаравим наусницама, заврљају у помрчини и сукоб |
е се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с к |
осећају умор, а људи већ ређе отварају уста.{S} Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи.{ |
с; лези под њу и гледај, како ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти |
а'нути.{S} Таман нека веселница поднесе устима и нагне, а ђаволани опале кукурузима и дигну лар |
два, три...{S} Како је ко принео кашику устима, тако и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а |
це око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подр |
..{S} Машисмо се разбибриге, а снаје се устумараше да спреме »послужење«.... </p> <p rend="Teks |
о нас обавио јесењи мрак.{S} Планина се утајала ка' гроб, љушне се тек понеки листић ил' гранчи |
е, пред неком страхотом, и сам свој дах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танк |
о! </p> <p rend="Tekst">И пси се сеоски утајили, па не смеју ни да лају; сваки се завук’о под н |
нчицу да са њом вари млеко.{S} Певачице утањише и друштво се крену. </p> <p rend="Tekst">Уз пут |
ка, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашниј |
едам кад ће да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу т |
S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најсла |
вадама, на мах умукну.{S} И тада се све утиша.{S} Тако постоји неколико минута, па ти све око т |
Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tekst">— Децо, то никако нећу! вик |
ко узме да заговара госте или раднике и утом се донесе бакрач (ако је ракија), или видрица (ако |
тупац, па претурена у кошар, а рабаџији утрапљен велики ћуп, пун »сока«.{S} Све готово, ти седн |
е дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....{S} Месо већ стављено у велике лонце и пријатн |
све тако.{S} Онда ти, брате мој, полете утуљени угарци, па све по главама, а они ђаволан, кад и |
жи, ако си баш и самог печења јео... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'н |
у Благоје. </p> <p rend="Tekst">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst |
ком брду«, сасвим се смрачи.{S} И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи пр |
омком лармом противници се сукобише и — ућуташе.{S} Стадоше један против другог и отпочеше се п |
стано разлегаше ларма.{S} Опазише нас и ућуташе.{S} Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' |
тким крњацима.{S} Па и старији се малко ућуташе... </p> <p rend="Tekst">А пуначке груди, под та |
, но кад види да је нико не слуша и она ућути; руке са кукурузом падну јој на крило, а она се п |
љуби је. </p> <p rend="Tekst">— Миљо... ух, пос'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој |
вапут па дрекну: </p> <p rend="Tekst">— Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... </p> <p rend="Tekst" |
рчини....{S} Млеко се стаде збрчкавати, ухвати се озго танка корица, која се, мало помало, поче |
е, а они се играју клиса.{S} Два ђетића ухватила се у коштац, па се носе по пољу, а крупне граш |
ело...{S} На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вук |
ва комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и |
на« лиже пламен, севају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу |
аш, све је око тебе препуно, преродило, учврсло, забрекло, све пуно и сито, све слатко, ка' сам |
">Наступила је поноћ.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, |
пол' окењача, пуна ракије — тако му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он |
ekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Заш |
црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш |
{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждребак оку |
, гицне се ногама, надигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и ост |
раго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хте |
kst">Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама |
t">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst">— В |
у лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она б |
ндиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— |
Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Tekst" |
буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им о |
а Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Teks |
или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разор |
ачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код |
девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а та |
nd="Tekst">— Аа! </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... стадоше се кикотати сви. </p> <p rend="Te |
лагојеве ћасе... </p> <p rend="Tekst">— Ха, живо децо, половину смо давно претурили, викну ч'а |
, да буду лепше. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће |
ле на Пандиралу. </p> <p rend="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend=" |
на трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па хајд', готово комбрљајући се, до у долину, а тамо те че |
ваници, а леђа одупреш о танко пруће па хајд' у њиве.{S} За тобом се дигао урнебес од деце, но |
ће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе се деца |
Е, Анђо, ти вечерас једнако побеђујеш, хвалим је ја. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, жешће но |
ти се јавнемо. </p> <p rend="Tekst">— Е хе, па ти си ваљад' био код куће? </p> <p rend="Tekst"> |
сне се само развлаче од весела срца.{S} Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на |
петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра.{S} Њему се није тешко накан |
задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="T |
кр!.... остаје го, углађен кицош, кога хитра десница баца на гомилу....{S} Слабо светлуца блед |
ачак, прав ланац.{S} Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала |
и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и гово |
ке, падају на гумно.{S} Тресу се виле у хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају кру |
ком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусиш |
о стожера...{S} А ти се дохваташ дебела хлада, испод кога још није роса спала, бациш се у ту св |
м и узвиком....{S} А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, |
<p rend="Tekst">Сунце зашло за брег, а хладан ветрић пирка и разгони врео ваздух.{S} Осећаш ка |
асу варенике, он је мету на крила да се хлади, па се обрте да слуша, како се претерују Анђа и Г |
ило се, а за њим се, постепено, примиче хладна ледена смрт... смрт без васкрсења... јесен без ј |
на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... </p> <p rend="Tekst">Једна је рука већ з |
а вирић опет бљесне и затрепери својим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} |
м.{S} Тешко се дићи, ал' те маме дебели хладови, зелена трава и слатко воће.{S} Дигнеш се па ха |
Tekst">Зада'не те мирис од воћа и дивна хладовина, па се, задовољан, спушташ под густ орах...{S |
рате мој, тако, па муцни првој до себе: хм! ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако |
S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрч |
руку, а бардака нема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није |
ема.{S} Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подви |
ондај она узме те истресе, па другој — хм!{S} Тако ти оне, брате мој, у помрчини истресале и м |
Милицу како је изгледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је о |
с тобом да се погоде, са мном, ваљад', хоће, викнух ја гласно.{S} Ето, припевајте Јова и Милиц |
<p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p rend="Tekst">— Д |
{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она се стиди од Сивоње у јарму |
д пред нас ћопо?« — »Куку и до Бога, да хоће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у |
све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи.{S} У то доба и пов |
руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до с |
е мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећ |
.{S} Таки ти је код нас адет.{S} Кад се хоће да промени пиће, неко узме да заговара госте или р |
ују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти се |
ина. </p> <p rend="Tekst">Сит си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под д |
ибе.{S} Деде ти само почни, па да видиш хоће ли. </p> <p rend="Tekst">— Та оне баш и нису с рас |
гли па грабе да пре стигну.{S} Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. </p> <p re |
nd="Tekst">— јесте, вала, па питај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред т |
па гледна, па обична, ка' молована, ал' хоћеш, погледај је побоље, па да ти се стужи, ако си ба |
спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све п |
</p> <p rend="Tekst">— Нећу, само реци: хоћеш ли?... </p> <p rend="Tekst">— Не могу; морам још |
вице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш дати надницу? </p> <p rend="Tekst">— Не дам! </p> |
ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш да срчеш туђе, а твоје да не мирише!... </p> <p r |
ли му обећала? </p> <p rend="Tekst">— А хоћеш ти обећати Мићи? </p> <p rend="Tekst">— Откуд зна |
ано је још.{S} Док не средимо половину, хоћу да је свако како треба, виче домаћин. </p> <p rend |
> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... хоћу ли поћи... </p> <p rend="Tekst">— А ти? </p> <p re |
ј нам, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од |
си десетаровица. </p> <p rend="Tekst">— хоћу, вала, не бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш |
о, славе ти! </p> <p rend="Tekst">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tek |
и ти мене. </p> <p rend="Tekst">— Е, па хоћу, ет'.{S} Кажи сад ти мене. </p> <p rend="Tekst">— |
st">— Ама хоћу сад, закона ми, сад, сад хоћу... </p> <p rend="Tekst">— Немо', очију ти, да се д |
огледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрилило над тим драгоцени |
а, као поглед на ту дивну, зрелу гору — хранитељку.{S} Колико зноја, колико труда и муке, колик |
је срећно!... </p> <p rend="Tekst">Јово хтеде да прође поред мене; ја га повукох на страну. </p |
јном....{S} Трепере мило сићане звезде, хтеле би ма како да осветле густу помрчину што се над з |
чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се мало ашиковати, ал' он се нешто премишља |
, дугиних боја...{S} Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да |
агнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не оста |
привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И сад му не остаје ништа |
а провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' су |
а ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми се носе у памети |
, уз какву коку, а поноћ је отпочела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити ав |
'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, каква сам ја, ка' конџолос, |
омог'о! </p> <p rend="Tekst">— Како с', Цвејо? </p> <p rend="Tekst">— Добро, како ти.... а, ти |
те?!.... </p> <p rend="Tekst">— Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? </p> <p rend=" |
з лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Ч |
сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, н |
сма, проламају се из њиве у њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — храните |
ветром, јурне унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за |
драва деца па, и не питајући те, ето ти целе гомиле.{S} Једни се пењу на орах, други на караман |
у се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, |
end="Tekst">— Ха, ха, ха... осу се смеј целог друштва. </p> <p rend="Tekst">— Који Дуле? </p> < |
} Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, ст |
То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве |
нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst">А у вече мрзи те да л |
ини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет, и живиш новим, светлим, младим животом и благ |
дана, кад свет угледа, он га прати кроз цео живот, на свадби, на слави, на састанку, на моби, н |
и кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење |
ту котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чв |
а грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и |
ог ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диж |
, и вари и помагај, но се бојим Сандуле Циганина.{S} Ал' истина ми ћемо се мењати. </p> <p rend |
езује и оправља за пут, а људи савијају цигаре, пуне луле и припаљују.{S} Редара купи судове и |
.. шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p |
анове снаје....{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или |
..{S} Славна помрчино, у теби се мање и црвени, ал' за то, како клето срце куца!....{S} Дршће р |
шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, |
ма на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, т |
ту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедерев |
изгубило, а место њега навук'о се густ, црн покров, избушен на милијуне места оштрим и светлим |
е, до мене. </p> <p rend="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{ |
лина погледати.{S} За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, та |
ја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју |
е знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше ду |
то у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен |
опколиле, па у том мраку изгледају к'о црни пластови.{S} Свуд тихо, само код нас кипи живот и |
Погледаш ли у грозне винограде, окићене црним, ка' смола, или жутим, ка' ћилибар, грожђем, пуни |
елија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' ис |
суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очи |
мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа |
{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је |
е шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа |
релу. </p> <p rend="Tekst">— Које жене, ч'а Стево? </p> <p rend="Tekst">— Зар не знате, брате м |
.. </p> <p rend="Tekst">— Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? </p> <p rend="Tekst" |
и остаде, нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету |
ал' девојке је брзо припеваше за Јована ч'а Марковог, те је тако одобровољише. </p> <p rend="Te |
све редом.{S} Изредише све, па и самог ч'а Марка и стрина Сару. </p> <p rend="Tekst">— Е није |
а. </p> <p rend="Tekst">— Ој, одзива се ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Ја велим да припевамо |
није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаво |
t">— Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. </p> <p rend="Tekst">— Море, не поверавај |
Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">— Море ћути, граде се б |
<p rend="Tekst">— Анђа и нек пије, вели ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">И Анђа однесе победу.{S |
">— Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. </p> <p rend="Tekst">— Ама коме? </p> <p ren |
d="Tekst">— Децо, то никако нећу! викну ч'а Марко, диже се и седе уз девојке. </p> <p rend="Tek |
цо, половину смо давно претурили, викну ч'а Марко. </p> <p rend="Tekst">То беше давно жељена ло |
га сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно. </p> <p rend="Tekst">— Па нисмо, Аго, |
, весели и ради... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Маркова се рпа расплинула.{S} Од 'ноликог пласта ко |
а к'о на вашару... </p> <p rend="Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tek |
рко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.... боље наш'о, боље вас наш'о, збуних се ја. |
rend="Tekst">— Бог ти помог'о, одговара ча-Марко за мном. — Ене де Цвеје!...{S} Их, куку мене, |
ко комишају.{S} Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа |
.{S} У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу.{S} Сад |
rend="Tekst">— Добро дош'о!... викну ми ча-Марко иза леђа. </p> <p rend="Tekst">— О, ча-Марко.. |
ца...{S} С друге стране врљика, отуд из чајира, начетили се гојни теоци, њушкају овце кроз врљи |
окупи куражног вочића, па трепте преко чајира ка' звезде... </p> <p rend="Tekst">Кола стадоше, |
дигне реп и начуљи уши, па полети преко чајира, ка' смушен, а за њим и остало друштво.{S} Стоји |
шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљ |
под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница.{S} Ту ти се они »налазе«, гледају, как |
колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшениц |
и.{S} Кола стадоше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све |
пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угле |
укуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи газда у другом се |
... </p> <p rend="Tekst">И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма г |
ка леденог неба... </p> <p rend="Tekst">Чамотиња и туга продиру у душу... </p> <p rend="Tekst"> |
ед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање прекида оштра студен, од које ти |
ти се над устима вије опушћен грозд од чардаклије... не треба ти ни да се мучиш, само зини...{ |
ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипн |
а вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} Кад забели јутарња |
end="Tekst">И опет јутро, и опет његове чари!...{S} Стојим у воћњаку и посматрам други, још леп |
{S} Ослепићу од блеска твога, занећу се чарима твојим...{S} Окрећем лице од тебе, бербо виногра |
обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати... </p> |
е смем те више гледати, ни тебе, дивна, чаробна сеоска јесени... </p> </div> </body> </text> </ |
стим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако |
рој младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....{ |
Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, по |
, очију ти! </p> <p rend="Tekst">— Само часком. </p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... |
, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио!... </p> <p rend="Tekst">— Зар се баш лиј |
st">— Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. </p> <p rend="Tekst">— |
">Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. </p> <p rend="Tekst">Сркну двапут па дрекну: </p> |
асте варенику.{S} Вамо дер, Пајо, с том чашом! </p> <p rend="Tekst">— Ама причај, море, оставић |
">И Анђа однесе победу.{S} Наточише јој чашу — ђоровачу и поднеше њих троје...{S} Таки ти је ко |
а и исприча, како му је потурио нешто у чашу, док је он сркао из Благојеве ћасе... </p> <p rend |
па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. </p> <p rend="Tekst">— Ко то дирка ћасу? викну Бл |
ук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе.{S} Јовица се придиже, |
причај, море, оставићемо ти пуну Анђину чашу. </p> <p rend="Tekst">— Нека, нека, да попијем, па |
ви прихвати поздрав, тај испије највећу чашу. </p> <p rend="Tekst">— Е, Анђо, ти вечерас једнак |
ад љутио на припевање, одговара Благоје Чворић. </p> <p rend="Tekst">— Ка' да ти то, Блажо, нав |
кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. </p> <p rend= |
воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А тамо, преко пута у зо |
="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{S} А чега да се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш |
з коју пропадају тешка, једра зрна, па, чегрљајући кроз парошке, падају на гумно.{S} Тресу се в |
и ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а ов |
комбрљајући се, до у долину, а тамо те чека други рај!.... </p> <p rend="Tekst">Зада'не те мир |
тко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да живиш...{S} А ти си све п |
ра за купус, планинка стоји уз бакрач и чека млеко, стрина Сара надгледа над свима, тумарајући |
а и водењача; свака се уоблила, па само чека доброг мркунца, па не бери бриге на пролеће: биће |
виње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца.{S} Око врљика, под брестовима, |
анинка спремила крпу и кутљачу, па само чека.{S} Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ ј |
тнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ |
се; веће парче полети низ брдо, где га чекају халапљиве прасеће њушке, а за мање трче и грабе |
ређале мачке и мачкови, па само преду и чекају да провру лонци, кад ће осетити пријатан мирис о |
пун смока, на винске буриће, који само чекају бербу, на кош и таван, које ће препунити једрим |
ну чајира под цером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд |
ок да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња |
а крупне грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Поло |
хитрим рукама, срце све брже куца, а са чела падају крупне грашке зноја...{S} Слама је претресе |
а се надишу, а леђа се кале, као усијан челик, кад бациш у ледену студ... </p> <p rend="Tekst"> |
туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око |
ижиже, коњи изведени из вршаја, а свако чељаде, које је кадро, дохватило виле, те претура сламу |
ска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...{S} Понегде бљешти в |
шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не |
а, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце греје, ветрић пирка, па |
рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа опасност: велика го |
p> <p rend="Tekst">— Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели... рано је још.{S |
за, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. </p> <p rend=" |
га ти, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта м |
ве више једна другој примичу.{S} Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно вели |
срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепен |
у...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио, па не смеш ни да се почешеш, и |
бани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend="Tekst">А |
е женама на транџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кром |
се наткрилило над тим драгоценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весел |
вода низ гладак камен, слеће и скаче на чисто гумно, где је дочекују хитре радничке руке...{S} |
и јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.{S} Обузме те јутарња |
d="Tekst">Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, |
ко каска за њим.{S} Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се г |
нута и бачена у крај гумна.{S} На земљи чисто, једро жито и плева.{S} Ради лопата и метла, а ок |
гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишани |
је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу.{S} Где ли им је памет?...{S} Ј |
е са бројеницама.{S} Мало, па се начини читава ларма и урнебес: певају, броје, подврискују, сме |
њиву, преко цела недогледна поља, преко читавог мора горе — хранитељке...{S} А небо се наткрили |
кће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са кр |
d="Tekst">— Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. </p> <p rend="Tek |
<p rend="Tekst">— Море, не поверавај се чичи! </p> <p rend="Tekst">— Не бери бриге, знам ја њег |
</p> <p rend="Tekst">То беше одговор на чичину ларму. </p> <p rend="Tekst">— Нек' им је срећно, |
end="Tekst"> <hi rend="italic">Зато сам чколе учио: </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali |
чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.{S} Кола се |
и стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} Стока пасе, а они се играју клиса.{S} Два ђе |
око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу.{S} Матора Зекуља већ огладне |
евојке плету котарице танком лозицом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од |
руги великодушно оступа и гордо прилази чобанкама, које га веселим пљескањем сретају.{S} Опет с |
грашке зноја теку им са висока чела.{S} Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке.{S} Половина стре |
ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хоће, ал' жене, прости |
">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изрод |
} Е лијепа је, брате мој, понека, да је човек три дана гладан гледа, па опе' да је се не наглед |
минута, па ти све око тебе изгледа као човек, који је, пред неком страхотом, и сам свој дах ут |
свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време. </p> <p rend="T |
ња, па »пештанци« па већ уз банак мале »чоњице«.{S} На банку се поређале мачке и мачкови, па са |
о се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.{S} Хтело би му се |
ирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе....{S} А тамо по буџацима, отимају се мачке око б |
нџирање.{S} Једна узе да чисти црева за чорбу, друга сече бутке и плећке за кромпир, трећа ребр |
.{S} Почесмо да једемо.{S} Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...{S} |
друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на трећем месту и све се утиша. </p> <p rend="Tek |
/p> <p rend="Tekst">И, више се ништа не чу... </p> <p rend="Tekst">А комишање иде својим редом. |
не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...{S} Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојаг |
ст и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси, чара... али ти уживање пре |
ла па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуни |
се пруже дуге црне сенке...{S} Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасн |
ћи убрадачу. </p> <p rend="Tekst">— Ала чудне моје бабе, хоће да је кицош и уз лонце... </p> <p |
перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под ј |
тој дуњи насред винограда, осетићеш њен чудновати мирис; лези под њу и гледај, како ти се над у |
дају тамо и амо, а груди, препуне неког чудног задовољства, само се надимају све више и више... |
ни мрднути.{S} Само ми очи блуде по том чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци м |
и грмљаву...{S} Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту гр |
амо у страни, код последње сеоске куће, чује се жагор.{S} Тамо је позна, јесења вршидба.{S} Ко |
начит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »дв |
весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог и у кућу! </ |
ше под велики брест.{S} Чак са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава чес |
војим хладним огледалом...{S} Мало даље чује се Вилин до.{S} Тамо пада вода са високе стене, па |
поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућа, које су нас са свију страна |
ветарцем, па опет стане и занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, н |
а тишина међ' млађим светом.{S} Само се чује неки безуби старац или бака, како клопара језиком, |
а... </p> <p rend="Tekst">У свакој њиви чује се жагор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале |
S} Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, |
очела да царује... </p> <p rend="Tekst">Чује се већ громовити аваз дрекавца...{S} По брдима јур |
па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и |
челу — и орах се скотрља на траву...{S} Чујеш кикот око себе, ал' ти се чиниш да ниси ни осетио |
="Tekst">А у вече мрзи те да легнеш.{S} Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо.{S |
у чему је ствар. </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, Јовице, не причај! </p> <p rend="Tekst">— хоћеш |
ах утајао...{S} Наједаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла.{S} То је петао из нај |
ро загледаш, кад — а одоздо, кроз лишће чујеш: туп — туп — туп, па тек; цврц по самом челу — и |
не пева.... </hi> </p> <p rend="Tekst">Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен |
полако измакне у помрчину.{S} Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака нема.{S} Онда она |
места и зашушта јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми б |
ером.{S} Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп... теоци прснуше куд који, а ждреба |
>— Ко... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори, не бој се. </p> <p rend="Teks |
мо је позна, јесења вршидба.{S} Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?...{S} К |
рекић. </p> <p rend="Tekst">— Ама јесте чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у год |
Tekst">Бејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стоти |
рчевито стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота ш |
и густој тами.{S} Приближисмо се реци и чусмо жуборење воде, али те тај ноћни жубор ни мало не |
не, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске |
залутао, густ облак, остављен од својих џиновских другова, промрда преко неба тамо и амо и закр |
јева баба, па полети к њему.{S} Настаде џумбус.... </p> <p rend="Tekst">У тој највећој ларми, в |
ју како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...{S} Не даду им ђаволи баш ни да'нути.{S} Тама |
} Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' хоћеш... струже ти 'нако мој Жико уз |
ekst">— хоћу, брате, како не бих; да ви'ш само, да поцркате од смеја. </p> <p rend="Tekst">— Не |
> <p rend="Tekst">— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио |
бери бриге; само ти седи тако да не мо'ш у нас гледати....{S} Знаш, моји су војници малко стид |
ирам вође два, три мјесеца, да им дам у шаке виле и мотику, па, брате мој, ако би им то послије |
трепте но и уста не залудниче.{S} Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима ст |
са дна њиве чује се песма, смеј, говор, шала, а све то зачињава често пуцање корења...{S} Сунце |
круг, све једно уз друго, па се завела шала и смеј, да очију не одвојиш... </p> <p rend="Tekst |
арима завела се прича и песма, свирка и шала.... </p> <p rend="Tekst">Пушничар вади лесе, а дру |
оздраво бити боја, па, кад виђе да нема шале, натеже и попи сву ону олбу, па је баци празну у к |
>— Седло. </p> <p rend="Tekst">— Од све шале, оно ми се не допада, вели ч'а Марко. </p> <p rend |
гор и песма.{S} Девојке певају, људи се шале и задиркују, жене им усрдно помажу, а нежењени мом |
се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или |
укуруза...{S} Већ се лакше ради, а више шали и задиркује.{S} Јово се опет довук'о до Милице, па |
<p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорити.{S} Бог би га з |
м у великом броју, развесељеним песмом, шалом и бардаком, поноћ није страшна.{S} Они је и не ос |
или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но |
"Tekst">Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: </p> <p rend="Tekst">— Над'о сам се; вортала га ј |
ш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безб |
nd="Tekst">— Је л' ту Миленија? зачу се шапат иза њихових леђа. </p> <p rend="Tekst">— Ко си ти |
исоким грмовима...{S} Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле пев |
оветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац |
rend="Tekst">— јесте ти, Јово? питам га шапатом. </p> <p rend="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst |
ма и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...{S} Ала је то |
ештицо!{S} Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. </p> <p rend="Tekst">— А, лишче матори!... ви |
с'ти твој, 'ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. </p> <p rend="Tekst">— Нека |
end="Tekst">— Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред.{S} У том је обухвати |
неки од страха заурла...{S} А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак.. |
хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па, јесте, |
ејах се привукао до њих, те сам чуо ово шапутање.{S} За минут ми прође кроз главу стотина мисли |
ку!.... не дирај се, ђаво те одн'о!... шапуће друга. </p> <p rend="Tekst">— Цмок!... чу се на |
ћући комиша корење, а Милица и Миленија шапућу: </p> <p rend="Tekst">— Је л' то он био? </p> <p |
о лишће склања те од сунца, деца полако шапућу и ти си већ склопио очи... </p> <p rend="Tekst"> |
> <p rend="Tekst">По ливадама бели се и шарени стока, а около сена скупила се гомила чобана.{S} |
а, брате мој, са мојом лушом и гледам у шарени свијет...{S} Људи, већ, к'о људи — ја њих и не г |
="Tekst"> <hi rend="italic">Заклаћу вам шарку коку </hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic |
о корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, како би се шалила, да је могла осе ћати и говорит |
опасност: велика гомила меке и мирисне шаше... </p> <p rend="Tekst">Но већ и цуре се умирише.{ |
х у комишину.{S} Задахну ме диван мирис шаше, коју набацах на себе, окретох очи у небо, па узех |
стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се др |
е греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудни |
стезале и немилосрдно гњечиле и чупале шашу око корења... </p> <p rend="Tekst">Сирота шаша, ка |
} Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапа |
ао да је кидаш... омиришеш је па приђеш шептелији, загризеш онако на грани, па осетиш како ти у |
клопарају по долапу и полицама, перу се шерпење, карлице, тепсије...{S} Наједаред, пред кућом с |
Tekst">— Не брини, ево ти мој револвер; шест метака доста је до куће... </p> <p rend="Tekst">— |
оји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под церо |
, други на караманку, трећи на ивовачу, шећерлију или на краљицу, водењачу, слаткачу или на поз |
њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као зми |
оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо... о, притегл |
е растуриле десетине девојака и момака, шипарица и дечака у дугачак, прав ланац.{S} Све се поса |
цом, а чобани им цепају и тање воћке за шипила и чисте лозу од коре и чворова... </p> <p rend=" |
зе, а за њима и говеда јуре у потес.{S} Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Ди |
Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...{S} Са громком лармом против |
да је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће бећар да ашикује, а она |
Дивоња лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није |
као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.{S} И са |
ажне руке и носе на ред око стожера.{S} Шире се кругови снопља све више и више и најзад метут ј |
чи засењују, ум се мути, а срце се брже шири и скупља, зането лепотом твојом...{S} Ослепићу од |
огледаш, а пред тобом се отегла велика, широка бразда, која је тамо даље све ужа и ужа и напосл |
тку, изгледа, да је на крају само стопу широка.{S} А над тобом се наткрилила зелена гора, окиће |
едаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи |
ном тавану, који му над главом зија, по широком оџаку, над којим трепере сићане звезде.{S} И св |
пио очи... </p> <p rend="Tekst">Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пр |
рака од тебе опружила се јаружица, пуна шљама и камења, а над њом се надвила стара водењача.{S} |
има велика, густа, зелена гора, гора од шљива.{S} Дуги, прави, као свећа, редови отегли се у не |
сели купиоци, који те нападају кишом од шљива....{S} И тако — цео дан..... </p> <p rend="Tekst" |
оси на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пре |
пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на винске буриће, који са |
се своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два- |
кроз грло пролази.{S} Одберу се осушене шљиве, па се лесе опет мету у пушницу, а друштво се опе |
још пријатнији рад.{S} Тресу се и купе шљиве.{S} Раширила се пред очима велика, густа, зелена |
арочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{S} Пробаш једно, друго и треће, па видиш да нема |
ко му се учинило — жути се, к'о варбана шљивовица.{S} Припита он једног дечка, нође, да сркне м |
p rend="Tekst">— Па ја сам, 'нако, дед' шта ћеш ми, вели Јовица. </p> <p rend="Tekst">— хоћеш д |
/p> <p rend="Tekst">— Анатема те убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која ј |
мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ствар. < |
ну. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, шта си куповао? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко, |
ти. </p> <p rend="Tekst">— 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. </p> <p ren |
у наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љубите, кад сам још млад.... </p> <p rend="Tekst |
ди, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ хо |
се са каквим једрим и пуначким образом, шта ми је то!...{S} Уосталом, момци се задовољавају мал |
осе ћати и говорити.{S} Бог би га знао, шта је она скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је |
брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? </p> <p rend="Tekst">— Седло. </ |
истаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?... </p> <p rend="Tekst">— Чуо сам све, него говори |
лежи уз врљике и посматра лудог Ширгу; шта му је, те дира јуницу, кад види да јој није до ашик |
ја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Шта лажем море, зар није тако било?... </p> <p rend="Te |
е љути на ме!... </p> <p rend="Tekst">— Шта ће се љутити, ко је се досад љутио на припевање, од |
да не мирише!... </p> <p rend="Tekst">— Шта, шта је то? повикаше многи не знајући у чему је ств |
је нама поша.... </p> <p rend="Tekst">— Шта ви је казала? </p> <p rend="Tekst">— Имаш двије. </ |
они ђидо укеба. </p> <p rend="Tekst">— Шта, зар су се одавно погађали? </p> <p rend="Tekst">— |
nd="Tekst">— Ја. </p> <p rend="Tekst">— Шта је? </p> <p rend="Tekst">— Славе ти реци јој нек пр |
преди код мене. </p> <p rend="Tekst">— Шта ће ти рећи бабо? </p> <p rend="Tekst">— Не брини! < |
признајем, имам. </p> <p rend="Tekst">— Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. </p> <p rend= |
вукох на страну. </p> <p rend="Tekst">— Шта би, пристаде ли? </p> <p rend="Tekst">— Ко... шта?. |
иђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео |
оштењем, није за пиће, ал' каже Дулу за шта је...{S} Одмакне се мој Дуле, па једнако гледи у он |
о! </p> <p rend="Tekst">— Их, болан, па шта ти каже? </p> <p rend="Tekst">— Па, 'нако, знаш,... |
kst">— Јесам. </p> <p rend="Tekst">— Па шта си, болан, врискала!{S} Знаш да је он стидљив. </p> |
>— Нека баш. </p> <p rend="Tekst">— Сад шта ћу ти, кад ми не верујеш. 'Ајде, Анђо, почињи, име |
и, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... </p> <p rend="Tekst">Над тобом т |
че, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.{S} Трогодац Ширга окупио младу јуницу, хоће |
вица Степановић расторокао.{S} Слушајте шта прича: </p> <p rend="Tekst">— Живко, брате, Живко т |
проте...{S} Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га зал |
се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није |
елаза, на киселој води, питам ја Жику: »Шта би ти радио, да изађе сад пред нас ћопо?« — »Куку и |
да па'не, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима, нема, но само кламићу тамо и амо.. |
ази горе од пољубаца и мишице од жесног штипања!...{S} Само старци и бабе, пошто их бардак небр |
задовољавају малим: ако могу да дирну и штипну, то је све, а 'нако, да рекнеш — није... славе м |
накараде.{S} Саздао их Бог лијепе, ка' што већ море бити, а оне се саме руже, вели Танасије Пр |
ила ко извоље'во, све ћу да причам, ка' што је било. </p> <p rend="Tekst">— Дедер, очију ти! </ |
је, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...{S} Ти не мора |
е праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пун |
и слађе од тога врелог и слатког плода, што ти, као најчистија медовина, кроз грло пролази.{S} |
док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером.{S} Он је њих баш и че |
...{S} Па'ајде и то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то ти је грдило над грдилима. |
занеми.{S} Не чује се ни жубор поточка, што се под планином вијуга, не чује се ни стока око кућ |
ом чудном кругу, по тим тамним сенкама, што ка' призраци мрдају тамо и амо, а груди, препуне не |
о обавестио весео кикот, говор и песма, што се отуд чује.... </p> <p rend="Tekst">— Помози Бог |
ту пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало с |
куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које |
а скривила цурама вечерас.{S} Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окоми |
осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.{ |
авлије, а очи ми се не одвајају од рпе, што је сложена баш више вајата, на равној ледини.{S} Кр |
ме. </p> <p rend="Tekst">Јоване бећаре, што ће ти мараме? </p> <p rend="Tekst">— Милице девојко |
То ви је... ал' доста, смејаћете ми се, што пишем оду бардаку.{S} Заслужио је, па треба макар д |
ку ка' ја у врату..... само оно, брате, што мећу неког ђавола остраг... шта им је оно, истина? |
па сија и смеши се на веселе комишиоце, што се полако, низ брдо, враћају кућама и осветљава им |
...{S} Но гле, Видроња све више узмиче, што то!...{S} Страшно је видети — њихов ратоборац побеж |
евају варнице, пуцају учврсли пурењаци, што су их око ватре поређали, а међу пушничарима завела |
пат, да ти се кожа најежи!...{S} Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну.{S} И тада |
{S} Или ћеш да гленеш на црвени дренак, што ти се готово уз саме уши отег'о, или на морасту там |
те чуо, Марко, и ви људи!{S} Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам дост |
ледала, док се песма хорила.{S} Мислим, што год је било у њој крви, све је отишло у образе...{S |
а тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.{S} Таман се доб |
и...{S} Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и Миленија |
кавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечијој.{S} То је најстрашније време |
ну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бр |
то год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти |
ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим |
е и милије му је видети сређену летину, што је није ни кап кише такнула.{S} Како ли ће лепо да |
аоколо, док неки ђаволан приш'о уз ону, што нагиње, па чек'о.{S} Она истресе, пружи бардак, па |
ио, испреврт'о, попластио и поденуо.{S} Што ће му зеленило!....{S} Лепше је и милије му је виде |
бодно, вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Што да не смем! вели Јовица и исприча, како му је потур |
ашем Живку.... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, болан!.... </p> <p rend="Tekst">— Ћути, море |
а све перја... </p> <p rend="Tekst">— А што лажеш, пасја те рђа убила! </p> <p rend="Tekst">— Ш |
ај ког' хоћеш. </p> <p rend="Tekst">— А што сте шапутале пред тим? </p> <p rend="Tekst">— Е, па |
смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, по |
то ти је грдило над грдилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Б |
се плаше, кад нема ништа страшно!{S} Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кош |
ха, брате мој, јадно ти га љепше.{S} Па што ће им она брука, не смем ни да поменем пред ђецом?. |
и он не ћути: </p> <p rend="Tekst">— Па што, лепша је од тебе. </p> <p rend="Tekst">— Кад је ле |
на селу!...{S} Тада се обично све, све што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни |
и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш |
јављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све док први петли не објаве зору.{S} Тада ти |
, немој да се.... протестују оне и чине што су наумиле. </p> <p rend="Tekst">— Море, шта ме љуб |
мо натраг низ Букуљу.{S} Радовао сам се што ћу бити на чаМарковом комишању.{S} То је најбољи га |
Дуле задржи подуже, док су му спремили што се требовало...{S} Залудан Дуле, па почне да се туњ |
<p rend="Tekst">— Можете сад извољевати што 'оћете; драго ви је. </p> <p rend="Tekst">— Јок, мо |
сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.{S} Тревим се, брате мој, на киселој води, |
ћају тог вечера.{S} Све је заузето оним што га окружава, заборављено је све остало...</p> <p re |
аре стублине; искупи се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета: ту ти је, брате |
к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденичко... </p> <p rend="Tekst">Ради сеља |
оценим морем, чисто као суза, плаво к'о што само оно може бити, весело, к'о што је срце раденич |
га је, 'нако, сад виђети, вол'о би, н'о што сам жив«. — »А шта би му ти радио?« питам га ја. — |
амна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв... </p> <p rend="Tekst">Чини |
о су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи |
што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја кр |
а, студена и дуга јесен.{S} Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје г |
дилима...{S} Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... </p> |
јаче.{S} Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље.{S} Не морамо ми баш све знати... |
Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне |
аћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш... </p> <p rend="Tekst">Камара се разв |
ме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну камени |
ле би ма како да осветле густу помрчину што се над земљом прострла, али су слабачки њихови зрац |
ане, диже се, мету прст у уво, па викну што игда може: </p> <p rend="Tekst">— Ехееј, пријатељ Ђ |
нит' је ко враћа ни срче.{S} Ч'а Милош што седи уз мене с леве стране, диже се, мету прст у ув |
т си, трбух хоће да се провали, па опет штрпкаш.{S} Опет лези под дуњу, па кад се одмориш, очи |
па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре...{S} Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и |
.{S} Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а поноћ је отпочела |
жељена лозинка за младеж.{S} Девојке се шћућурише једна уз другу, к'о стока, кад осети у близин |
е је дочекују хитре радничке руке...{S} Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача тре |
идише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним јеком...</p> <p rend="Tekst">А |
е, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно.{S} Прво отпочне шаптати густо бучје |
м.{S} Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом с |
ихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, под једром девојачком |
се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској...{S} Ћуви!... дрекне уплашена буљина и замаше |
ило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...{S} Преко зечице прелети вештица: ја |
и десно, па тек почну да клањају, ка' »шутачки светац«...{S} Још један поклон и диван плод пад |
/p> <p rend="Tekst">Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у ј |
епа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке |
.. </p> <p rend="Tekst">Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли |
н до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји... </p> <p rend="Tekst">И опет ми с |
о, дохватило виле, те претура сламу.{S} Шушти изгажена слама, кроз коју пропадају тешка, једра |
х, чак на други крај гумна...{S} Лупа и шушти једра пшеница о гвоздено сито, пада на косу даску |
ике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!... пуца корење, |
лија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним |
акање ветрењаче... </p> <p rend="Tekst">Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, по |
е убила, шта ћеш око мене! викну Анђа и шчепа једну руку, која је залутала на њеним недрима.{S} |
есе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину.{S} Она |
ог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на п |