• А 274
  • а 477
  • Аgеn 1
  • Ааа 2
  • Аааа 1
  • абдицира 1
  • абер 1
  • аваза 2
  • августа 2
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 2
  • агарјанске 1
  • агију 1
  • ад 1
  • адвоката 1
  • адет 2
  • адреса 1
  • адресанту 1
  • адресирано 1
  • адресу 1
  • Азија 1
  • Азије 1
  • Ај 1
  • Ајао 1
  • Ајаооо 1
  • ајаоооо 1
  • ајд 1
  • Ајд 6
  • Ајде 12
  • ајде 2
  • ајлука 2
  • Ајој 1
  • акат 1
  • акламацијом 1
  • аклиматисала 1
  • Ако 18
  • ако 46
  • акустична 1
  • акциз 1
  • акцис 1
  • Ал 3
  • ал 4
  • Ала 1
  • ала 3
  • алал 1
  • Алал 1
  • алата 1
  • алвица 1
  • алву 1
  • Александра 1
  • Али 41
  • али 82
  • алишвериши 1
  • аловитом 1
  • ама 15
  • Ама 81
  • Аман 1
  • амбари 1
  • Америка 2
  • Америци 3
  • америчке 1
  • амо 7
  • амонијака 1
  • Амос 1
  • Амоса 1
  • ан 1
  • анатема 3
  • анахронизам 1
  • ано 1
  • антеријама 1
  • антерији 2
  • антерију 3
  • антика 1
  • Антологија 4
  • анцуг 1
  • анцугу 1
  • апатичан 1
  • апатични 1
  • апетит 1
  • апогеју 1
  • апостоле 1
  • апотека 1
  • апотеке 1
  • апсе 2
  • апсу 5
  • арање 1
  • Арапин 1
  • Аргусовим 1
  • арендатора 1
  • арену 1
  • Аристид 1
  • аришта 1
  • артију 1
  • архаизмом 1
  • архиви 1
  • арчим 1
  • асасе 1
  • асли 1
  • асмонђа 3
  • аспирирао 1
  • астала 1
  • астале 1
  • атару 1
  • атентату 1
  • аутор 1
  • ауторитет 2
  • Аферим 1
  • Афис 1
  • Ах 3
  • Аха 3
  • ашчију 2
  • Б 1
  • баба 1
  • бабе 1
  • баве 2
  • бави 1
  • бавио 2
  • багрем 1
  • багрему 1
  • бадава 3
  • Бајаги 1
  • Бајонетима 1
  • бакалинова 1
  • бакрач 1
  • Бакунина 1
  • бакшиш 2
  • балови 1
  • баловима 1
  • банака 1
  • Банат 1
  • Банату 1
  • Банаћани 1
  • банбадава 1
  • бандера 1
  • Банке 1
  • бапске 1
  • Бар 1
  • бар 22
  • бара 1
  • Баратом 1
  • Барбоза 1
  • Барбозе 1
  • барона 1
  • бару 2
  • барут 1
  • Баруштина 1
  • басне 1
  • баснословне 1
  • Бастиље 1
  • батал 2
  • батале 1
  • батали 7
  • баталимо 1
  • баталио 2
  • баталиона 1
  • батаљона 1
  • Батина 1
  • батине 2
  • батли 1
  • Бацао 1
  • бацати 1
  • баци 4
  • бачен 1
  • Бачку 1
  • Баш 1
  • баш 55
  • башка 1
  • Башка 1
  • Бдин 1
  • бе 1
  • бега 6
  • бегају 1
  • бегенисао 1
  • бегенишете 1
  • беда 1
  • беде 2
  • бедни 1
  • Бедни 1
  • беднији 1
  • бедо 1
  • Без 1
  • без 31
  • безаконик 1
  • безакоње 1
  • безбедна 1
  • безбедност 2
  • бездушника 1
  • бездушним 1
  • безобразних 1
  • бекријања 1
  • бекријање 1
  • бекству 1
  • бела 1
  • Белгије 1
  • Белгији 1
  • Белгију 1
  • беле 1
  • белешке 1
  • бели 5
  • белога 1
  • белом 1
  • бенђелак 2
  • бенђелуке 1
  • Београд 5
  • Београда 2
  • Београдом 1
  • Београду 3
  • Бербери 1
  • бербери 2
  • берем 1
  • бери 3
  • берићетом 1
  • бес 2
  • бесловесан 1
  • бесних 1
  • бесплатно 1
  • беспослен 5
  • беспослена 1
  • беспосленији 1
  • беспослице 1
  • Беспосличи 1
  • беспрекорну 1
  • бестрага 3
  • Беху 1
  • беху 4
  • беше 38
  • Беше 4
  • бештек 1
  • би 124
  • бива 2
  • бивало 2
  • бивтеке 1
  • бившег 1
  • бивши 2
  • бидне 5
  • бије 1
  • бијем 1
  • бик 2
  • бика 3
  • Била 2
  • била 44
  • биле 2
  • били 14
  • Било 3
  • било 75
  • биљежила 1
  • био 101
  • Био 9
  • биографија 1
  • биографије 1
  • бир 1
  • бира 1
  • Бирам 1
  • бирати 1
  • Биров 1
  • биров 3
  • бирова 1
  • бирократи 1
  • бирократске 1
  • бирократском 1
  • бирокрацији 1
  • бирокрачина 1
  • бистар 1
  • бистре 1
  • бити 40
  • битку 1
  • Биће 1
  • биће 14
  • бифтеке 1
  • бих 3
  • Бихнера 1
  • бич 2
  • бично 1
  • бјеше 1
  • благодаран 1
  • благодарио 1
  • благодарност 4
  • благодарности 1
  • Благоја 1
  • Благоје 2
  • благостање 1
  • благостању 1
  • блажено 1
  • Блаз 1
  • бламира 1
  • блато 1
  • Блед 1
  • блед 2
  • блену 1
  • блеском 2
  • ближе 1
  • близина 1
  • близини 1
  • близу 1
  • Бог 1
  • бог 32
  • Бога 1
  • бога 29
  • богат 5
  • богата 1
  • богати 1
  • богатог 1
  • богатство 1
  • богиње 1
  • богме 5
  • богобојажљиву 1
  • богови 1
  • богом 2
  • Богопримца 1
  • Богосав 1
  • богословију 1
  • богу 9
  • боже 21
  • Боже 4
  • божијом 1
  • божица 1
  • божјега 1
  • божји 1
  • бој 2
  • бојама 1
  • бојао 3
  • боје 5
  • бојем 2
  • боји 5
  • бојиш 2
  • бојте 1
  • боју 1
  • Бокајра 1
  • Бокарје 1
  • Бокачија 1
  • бола 2
  • болан 2
  • болели 1
  • болесан 1
  • Болује 1
  • Боље 1
  • боље 24
  • бољег 1
  • бољем 1
  • бољи 2
  • бољим 1
  • бољих 1
  • бомбардовати 1
  • боме 2
  • борама 1
  • бораца 1
  • борба 4
  • борбе 2
  • борби 1
  • борбу 1
  • бори 2
  • Борисе 1
  • борити 1
  • Борка 2
  • Борко 4
  • Боркова 1
  • Борку 1
  • борци 1
  • борцима 5
  • бос 2
  • Бочарис 4
  • Бочариса 3
  • Бочарисових 1
  • Бошњо 1
  • бр 1
  • браво 1
  • Браво 1
  • Бравос 1
  • бравос 2
  • Бравост 2
  • браде 1
  • бради 1
  • брадом 1
  • браду 12
  • Бразилија 7
  • бразилијанског 2
  • Бразилијанци 3
  • Бразилије 2
  • Бразилији 10
  • Бразилију 4
  • Бразиљанци 1
  • Бразиљевац 1
  • брани 2
  • бранио 1
  • браниоце 1
  • браничу 1
  • брат 2
  • брата 1
  • брате 10
  • Братско 1
  • брату 1
  • браћа 4
  • браће 1
  • Браћо 4
  • браћо 6
  • браћом 1
  • брбљивости 1
  • брдима 1
  • бре 11
  • Бре 2
  • брезову 1
  • бреме 1
  • брже 1
  • брзо 4
  • брзу 1
  • брига 1
  • бригај 2
  • бриге 1
  • бригу 4
  • брижљиво 1
  • бријања 1
  • бријање 1
  • бријао 1
  • бријач 1
  • брије 3
  • бријеш 1
  • брију 1
  • бример 1
  • брини 2
  • Бринући 1
  • брисање 1
  • бритвица 1
  • бритвицу 3
  • брише 4
  • брке 4
  • бркова 4
  • бркове 7
  • бркови 1
  • брковима 3
  • број 6
  • броја 1
  • бројева 2
  • бројевима 1
  • бројем 2
  • бројенице 3
  • броји 1
  • броју 1
  • броћасту 2
  • брошира 1
  • брошуре 2
  • брука 1
  • Брука 1
  • брукам 1
  • бруке 1
  • Бруко 1
  • брчићима 1
  • бубама 1
  • бубањ 1
  • бубе 1
  • бубњају 1
  • бубњева 1
  • бубом 1
  • будала 1
  • будалаштине 1
  • будале 1
  • будало 2
  • будалу 1
  • будан 2
  • буде 19
  • будем 4
  • будеш 1
  • буди 3
  • буду 2
  • бујна 2
  • бујно 1
  • букагије 1
  • буквар 1
  • буквицу 1
  • Буки 2
  • букнула 2
  • букова 1
  • булеваром 1
  • буне 1
  • бунила 2
  • бунило 1
  • буните 1
  • буњишта 1
  • Бура 1
  • бурад 4
  • буради 7
  • бургије 1
  • буре 1
  • бурета 1
  • буржоазу 1
  • Бурики 1
  • бурики 3
  • бурмут 1
  • бурмутицу 1
  • бурно 2
  • бурног 1
  • бурном 1
  • бутину 1
  • в 1
  • Вnереd 1
  • вадећи 1
  • вади 3
  • вадио 1
  • вадити 3
  • важан 2
  • важне 1
  • важним 1
  • важној 1
  • важност 1
  • вазда 5
  • ваздуги 1
  • ваздух 1
  • ваздуха 2
  • вајату 1
  • вајде 3
  • вајду 1
  • вакат 1
  • вакелу 1
  • ваки 1
  • Вала 1
  • вала 22
  • валило 1
  • ваља 4
  • ваљада 6
  • ваљаде 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 9
  • вам 39
  • вама 9
  • вамилији 2
  • вампир 1
  • вампири 1
  • вамулус 1
  • Вандеја 3
  • Вандеје 1
  • Вандејци 1
  • вапај 1
  • варбе 1
  • Варваре 1
  • варвари 1
  • варијаната 1
  • варош 1
  • Варошани 1
  • варошанин 1
  • вароши 13
  • варошима 1
  • варошице 1
  • варошицу 1
  • варошки 2
  • вас 17
  • васкрс 1
  • васпитали 1
  • Васу 1
  • ватај 1
  • ватрено 1
  • ватром 2
  • ватру 6
  • ваш 1
  • Ваша 1
  • вашар 1
  • вашара 1
  • ваше 4
  • вашега 1
  • ваших 1
  • вашу 3
  • ве 2
  • Веб 1
  • ведрији 1
  • везан 1
  • везао 1
  • вејао 1
  • век 2
  • века 5
  • веку 1
  • веле 27
  • вели 149
  • великани 1
  • велике 7
  • Велики 1
  • велики 3
  • великијем 1
  • великим 3
  • великих 2
  • велико 1
  • Великог 1
  • великога 1
  • Велику 1
  • велику 2
  • Велим 1
  • велим 9
  • величанствено 2
  • величанство 1
  • величини 1
  • велиш 5
  • вељу 1
  • Венере 1
  • Венијамин 1
  • венчани 1
  • веома 1
  • вера 2
  • веран 2
  • вере 2
  • вересије 1
  • вересију 2
  • верицу 1
  • вермао 1
  • верну 1
  • веровали 3
  • веровао 1
  • веровати 4
  • Вероисповест 1
  • вером 1
  • вертхајмове 1
  • веру 1
  • веруј 1
  • верујем 1
  • верујте 1
  • верују 2
  • верујући 1
  • вес 2
  • веселе 1
  • весели 3
  • веселији 1
  • веселио 1
  • веселих 1
  • весело 1
  • веселој 1
  • весеља 4
  • Весеље 1
  • весеље 16
  • весео 1
  • ветром 1
  • Већ 3
  • већ 79
  • веће 3
  • већи 4
  • већим 3
  • већином 1
  • већину 1
  • вече 5
  • вечера 5
  • Вечерајући 1
  • вечерамо 1
  • вечерао 2
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечеру 5
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечитог 2
  • вечна 1
  • Вечна 1
  • вешерка 2
  • вешт 2
  • вештак 2
  • вештаци 1
  • вештачки 2
  • веште 1
  • вешто 2
  • Ви 1
  • ви 24
  • вивлија 1
  • виде 13
  • Виде 3
  • видеја 1
  • видела 3
  • видели 1
  • видело 1
  • видео 12
  • видесте 2
  • видети 10
  • видећу 1
  • видеше 1
  • види 17
  • Види 2
  • видим 3
  • видите 7
  • видиш 19
  • видосте 1
  • виђала 1
  • виђан 1
  • виђао 2
  • виђаћемо 1
  • виђења 1
  • вија 2
  • викали 1
  • викне 2
  • викну 8
  • викнуо 2
  • викнуше 1
  • Виктора 3
  • вилајета 1
  • вилајету 2
  • вилика 1
  • вина 2
  • вино 6
  • вином 2
  • вираунску 1
  • виршофтерка 1
  • висе 1
  • висили 1
  • висина 1
  • висину 1
  • Високо 1
  • витез 1
  • витезове 1
  • вихор 1
  • вихорове 2
  • виче 9
  • вичем 1
  • Вичите 1
  • вичу 3
  • вичући 1
  • виш 1
  • више 45
  • вједомство 1
  • Вјере 1
  • вјере 2
  • вјеро 1
  • Вла 1
  • влада 2
  • владе 1
  • влади 2
  • владика 1
  • владико 1
  • влас 13
  • власник 1
  • власници 2
  • власницима 1
  • власничке 1
  • власничку 1
  • власт 15
  • Власт 2
  • власти 9
  • властитом 1
  • Влах 1
  • влашћу 3
  • внутрених 1
  • во 1
  • вода 5
  • воде 9
  • воденице 1
  • воденични 1
  • води 3
  • водиљом 1
  • водим 1
  • водио 1
  • водити 1
  • водиш 1
  • водом 1
  • воду 9
  • вођен 3
  • вођена 1
  • возала 1
  • војевао 1
  • војена 1
  • војени 1
  • војни 1
  • војник 1
  • Војник 1
  • војника 2
  • Војници 1
  • војницима 1
  • војничина 1
  • војничка 1
  • војничких 1
  • војска 2
  • Војска 2
  • војске 3
  • војско 1
  • војску 1
  • војсци 8
  • воле 2
  • Волела 1
  • волели 1
  • Волео 2
  • волео 6
  • воли 2
  • волије 1
  • волим 1
  • волова 1
  • воља 2
  • вољан 1
  • воље 8
  • вољи 1
  • вом 1
  • ворма 1
  • воспитање 1
  • воћарство 2
  • воћарством 1
  • воћка 1
  • воштаница 1
  • врана 1
  • врат 6
  • врата 12
  • врати 3
  • вратима 3
  • вратио 5
  • вратити 2
  • вратнице 1
  • врату 2
  • враћа 2
  • враћала 1
  • враћати 1
  • врба 1
  • врда 1
  • врдају 1
  • врднуо 1
  • вредан 1
  • Вредан 1
  • вредео 2
  • вредети 1
  • вреди 1
  • вредна 1
  • вредни 1
  • врело 1
  • врелог 1
  • Време 1
  • време 32
  • времена 14
  • времја 1
  • врећом 1
  • врећу 1
  • вришти 1
  • врло 11
  • Врло 8
  • врну 1
  • врпољи 2
  • врста 2
  • врсте 1
  • врте 1
  • врти 4
  • врућину 1
  • врхове 1
  • врхом 1
  • врху 1
  • врхунац 1
  • врхунцу 1
  • вршиле 1
  • Вујица 7
  • Вујице 2
  • Вујицу 1
  • вук 1
  • вукао 2
  • Вукашине 1
  • вуне 1
  • вунице 1
  • вусекле 1
  • вуче 3
  • вучења 1
  • г 6
  • га 259
  • Гаван 1
  • гадна 1
  • Газда 11
  • газда 53
  • газде 1
  • газим 1
  • гаји 1
  • галаме 1
  • галаму 1
  • галант 1
  • гањан 1
  • гањања 1
  • гарантовала 1
  • гарнизонарке 1
  • гас 2
  • гаса 4
  • гаси 2
  • гаслук 1
  • гвожђе 1
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • где 43
  • геја 1
  • Геја 1
  • генеалогије 1
  • генералским 1
  • генерација 1
  • географије 1
  • геџо 1
  • Геџо 1
  • ги 8
  • Гизела 13
  • Гизеле 1
  • Гизели 1
  • Гизелом 2
  • Гизелу 6
  • гине 1
  • гинем 1
  • гину 1
  • глава 11
  • ГЛАВА 18
  • главама 2
  • главе 17
  • глави 14
  • главније 2
  • главнијих 1
  • главнога 1
  • главо 2
  • главобоља 1
  • главобоље 1
  • главом 8
  • главу 21
  • глади 2
  • гладни 1
  • гладница 1
  • глађу 1
  • глас 6
  • гласа 3
  • гласања 1
  • гласача 1
  • гласе 1
  • гласи 4
  • гласила 1
  • гласио 2
  • гласно 4
  • гласом 5
  • гле 2
  • Гледа 1
  • гледа 17
  • гледај 1
  • гледају 8
  • гледајући 3
  • гледали 1
  • Гледам 1
  • гледам 3
  • гледамо 2
  • гледао 2
  • гледати 4
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • глобе 1
  • глобу 1
  • глоговак 1
  • глуво 3
  • глувога 1
  • глумац 3
  • Глумица 1
  • глумце 1
  • глумци 1
  • глумцу 1
  • глупи 1
  • глупо 1
  • глупост 1
  • глупости 2
  • глухо 1
  • гнев 1
  • гнушања 1
  • гнушањем 1
  • гњездо 1
  • го 7
  • говечета 1
  • говор 1
  • говора 1
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • говори 12
  • говорило 1
  • Говорило 2
  • говорим 2
  • говорио 4
  • говорити 2
  • говориш 1
  • говорница 1
  • год 15
  • година 14
  • годинама 1
  • године 12
  • годину 2
  • годишња 1
  • годишњег 1
  • годишњи 1
  • гозбе 1
  • гозбу 1
  • голем 1
  • големе 1
  • големи 1
  • гомила 6
  • гомиле 2
  • гомили 1
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонила 1
  • гониле 1
  • гоњена 1
  • Горе 1
  • горе 4
  • гори 1
  • госе 2
  • госпо 1
  • Господ 1
  • господ 2
  • господа 2
  • Господа 3
  • господар 1
  • господара 1
  • господин 35
  • господина 3
  • господине 37
  • господинкапетан 1
  • господином 3
  • господину 2
  • господинучитељ 1
  • госпођа 1
  • госпође 3
  • госпоја 1
  • госпоствена 1
  • гост 4
  • госте 2
  • гости 5
  • гостију 1
  • гостима 2
  • гостинске 1
  • гостољубива 1
  • гостопримство 1
  • Готов 1
  • готов 5
  • готова 2
  • готовански 1
  • готовим 1
  • готово 1
  • готовом 1
  • гочобија 1
  • градио 1
  • грађане 1
  • грађани 6
  • грађанима 1
  • грађанина 1
  • грађанине 1
  • грађанска 4
  • грађанским 1
  • грађанских 1
  • грађанску 1
  • граја 1
  • гракнуше 1
  • граница 2
  • гранчицу 1
  • грбава 1
  • грдан 4
  • грде 1
  • грдна 3
  • грдне 3
  • грдним 1
  • грдних 1
  • грдно 1
  • грдном 1
  • грдну 3
  • грђе 1
  • грђега 1
  • греје 3
  • греју 1
  • грешан 1
  • греше 1
  • грешке 1
  • грешна 1
  • Грешна 1
  • грешни 1
  • грешник 2
  • грешника 2
  • грешног 2
  • грешнога 1
  • грла 4
  • грлати 1
  • грлатога 1
  • грло 1
  • грми 2
  • гроб 2
  • Гробари 1
  • гробљу 2
  • гробница 1
  • гробом 1
  • грожђе 1
  • грозна 1
  • Грозни 1
  • грозница 1
  • грозничавије 1
  • грозничаво 4
  • грозничавом 1
  • Грозно 1
  • грозно 2
  • грозну 1
  • громким 1
  • громове 1
  • громогласно 1
  • грош 1
  • гроша 5
  • грошевима 1
  • груба 1
  • грубе 1
  • грува 1
  • груди 7
  • групицу 1
  • групише 1
  • грчка 2
  • грчке 1
  • грчки 2
  • грчким 1
  • Грчкој 1
  • грчку 1
  • гу 10
  • губер 3
  • губера 1
  • гуја 1
  • гукни 1
  • Гукни 1
  • гумари 1
  • Гумари 1
  • гунгуле 1
  • гунђао 1
  • гуњ 3
  • гурбет 1
  • гурема 1
  • гуркају 2
  • гуркали 1
  • гурну 1
  • гуслар 1
  • гуслара 1
  • гусле 2
  • густа 1
  • густим 1
  • гута 2
  • Гутенберга 1
  • д 10
  • Д 2
  • Да 29
  • да 952
  • дабар 1
  • дава 1
  • давали 1
  • давати 1
  • давеја 1
  • Давно 1
  • давно 5
  • давори 1
  • Дад 1
  • Даде 1
  • даде 6
  • дадо 1
  • дај 9
  • даје 6
  • дајемо 1
  • дајете 1
  • дају 2
  • Дакле 17
  • дакле 20
  • дала 1
  • Дала 1
  • Далеко 1
  • далеко 11
  • Дали 1
  • Далмацију 1
  • дало 1
  • даље 24
  • Даље 3
  • даљег 1
  • даљине 2
  • дам 2
  • дамама 1
  • дамо 1
  • дамшиф 1
  • дан 28
  • дана 37
  • Данас 1
  • данас 18
  • данашњега 1
  • данашњи 2
  • дангубице 1
  • дани 1
  • даноноћно 1
  • Дантоном 1
  • Дао 1
  • дао 19
  • дар 1
  • Дарданела 1
  • дарежљива 1
  • дарежљивом 1
  • дарежљивост 1
  • дародавцу 1
  • даскало 3
  • даске 1
  • дати 3
  • дато 1
  • датуми 1
  • датумима 1
  • даће 1
  • даћу 1
  • дах 1
  • Дах 1
  • дахија 1
  • даш 1
  • два 12
  • двадесет 13
  • двадесета 1
  • двадесетој 1
  • Дваес 1
  • дваесешести 1
  • дванаест 1
  • ДВАНАЕСТА 1
  • двапут 5
  • дваред 1
  • Две 1
  • две 14
  • Двеста 1
  • двеста 4
  • двоје 2
  • двојица 1
  • двојице 2
  • двојици 1
  • Двојкаш 1
  • двојку 1
  • Де 1
  • де 10
  • дебела 2
  • дебеле 3
  • дебелим 1
  • дебело 1
  • дебља 3
  • Деведесет 1
  • девет 5
  • ДЕВЕТА 1
  • деветнаеста 1
  • деветнаестога 2
  • деветнаестој 1
  • деветнаестом 1
  • девиза 1
  • девојака 1
  • девојке 1
  • Дед 1
  • деде 1
  • дедова 1
  • дежмекаст 2
  • дејства 1
  • дејствителни 1
  • декламација 2
  • декламацијама 1
  • декламацију 1
  • декламовао 1
  • декламује 3
  • декорисана 1
  • дела 13
  • деле 1
  • делима 1
  • дело 2
  • делова 3
  • деловодни 1
  • деловођа 2
  • делом 2
  • дељање 1
  • дељем 1
  • деморалисала 1
  • део 1
  • департман 2
  • депеша 8
  • депеше 2
  • депешу 7
  • депутирац 1
  • дервиши 1
  • дере 5
  • дерем 1
  • деру 1
  • десет 7
  • ДЕСЕТА 1
  • десетак 3
  • десето 1
  • деси 2
  • десили 1
  • десило 2
  • десио 2
  • десна 3
  • десне 1
  • десно 3
  • десној 1
  • десном 3
  • дете 3
  • деца 2
  • деце 4
  • децембра 1
  • децентралисану 1
  • децом 1
  • децу 3
  • дечице 1
  • дечје 1
  • дечко 1
  • дешавале 1
  • дивизиони 1
  • дивимо 1
  • дивит 1
  • дивљач 3
  • дивно 1
  • дивота 1
  • Дивота 3
  • дигао 3
  • дигитализације 1
  • дигитално 1
  • дигли 1
  • дигне 5
  • дигнеш 1
  • Дигнимо 1
  • дигну 1
  • дигоше 2
  • дидаскалос 1
  • диже 9
  • дижеш 1
  • дизаше 1
  • дијалога 2
  • дијалогу 1
  • дијурна 1
  • дика 1
  • дико 1
  • диктанто 1
  • диктирати 1
  • дику 1
  • дилусус 1
  • дим 2
  • дима 1
  • димишћијом 1
  • димове 1
  • динар 2
  • динара 17
  • дипломат 1
  • дира 1
  • дирају 5
  • дирајући 1
  • дирала 1
  • дирали 1
  • дирао 1
  • дирати 1
  • дирек 1
  • дискутује 1
  • диспута 1
  • диспутима 1
  • Дистервега 1
  • дистрибуирање 1
  • дистрибуцију 1
  • диференције 1
  • дише 1
  • дјела 1
  • длаку 1
  • длану 2
  • дневног 1
  • дно 1
  • дну 1
  • до 44
  • доба 12
  • Добар 2
  • добар 6
  • доби 1
  • добивених 1
  • добијају 1
  • добије 1
  • Добио 2
  • добио 8
  • добити 1
  • Добиће 1
  • добош 2
  • добра 6
  • добре 1
  • добри 3
  • добрим 3
  • добрих 2
  • добро 44
  • Добро 5
  • добром 1
  • добротвор 1
  • добру 2
  • доведе 1
  • Доведе 1
  • доведу 1
  • довека 2
  • довече 1
  • Довече 2
  • довио 1
  • довјека 1
  • довољан 1
  • довољна 1
  • довољно 6
  • догађа 2
  • догађај 8
  • догађаја 8
  • догађајима 1
  • Догод 1
  • догоре 1
  • дода 3
  • додавање 1
  • додаде 7
  • додајем 1
  • додајући 1
  • додат 1
  • додаше 1
  • додирује 1
  • додуше 2
  • дођавола 1
  • Дође 1
  • дође 25
  • дођете 1
  • дођеш 1
  • дођи 1
  • дођо 1
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • доживео 1
  • доживети 1
  • Дозва 1
  • дозволење 1
  • дозволи 1
  • дозвољава 2
  • Дозвољавате 1
  • дозвољено 1
  • дознаде 1
  • дознајем 1
  • Дознали 1
  • дознао 1
  • Доиста 1
  • доиста 2
  • дојде 2
  • док 27
  • Док 4
  • доказ 1
  • Докле 1
  • докле 8
  • доконао 1
  • докусурити 1
  • долазак 1
  • Долазак 1
  • долазе 3
  • долази 5
  • долазио 4
  • доласка 4
  • доласком 1
  • доласку 1
  • Доле 2
  • доле 6
  • доливају 1
  • долинама 1
  • долини 1
  • дома 3
  • домазлук 2
  • домаће 1
  • домаћин 1
  • домаћина 2
  • домаћица 5
  • домаћицом 2
  • домаћицу 4
  • домовине 1
  • домостројитељка 1
  • дон 3
  • Дон 9
  • донео 2
  • донесе 5
  • донеси 1
  • донети 1
  • Донеше 1
  • донеше 2
  • доносе 1
  • доноси 1
  • допада 6
  • допадају 1
  • допадало 1
  • допаде 1
  • допадне 2
  • допала 3
  • Допало 1
  • допало 2
  • Допао 1
  • допао 3
  • Допис 3
  • допис 36
  • дописа 11
  • дописе 7
  • дописи 2
  • дописима 3
  • дописне 1
  • дописник 2
  • допису 12
  • допринели 1
  • допуњава 1
  • допусти 3
  • допустио 2
  • допушта 1
  • допуштене 1
  • Досад 1
  • досад 3
  • досада 3
  • досадањи 1
  • досаде 1
  • досади 3
  • досадних 1
  • досети 1
  • досетио 1
  • досетка 1
  • досетци 1
  • доскора 1
  • Доскора 1
  • доскочити 1
  • досле 1
  • доспели 1
  • доста 17
  • Доста 3
  • дотад 1
  • дотада 1
  • дотерај 1
  • дотерао 1
  • дотеривао 1
  • дотичне 1
  • дотле 9
  • Доћи 1
  • доћи 6
  • дофена 1
  • дохвате 1
  • доцкан 1
  • Доцне 1
  • доцније 4
  • доцнијим 1
  • доцнијих 1
  • дочека 4
  • дочекали 1
  • дочекало 1
  • дочекује 2
  • дочепа 2
  • дош 1
  • дошавши 1
  • Дошавши 1
  • дошао 16
  • Дошао 2
  • дошла 3
  • дошле 2
  • дошло 2
  • Дошљак 1
  • драге 1
  • драги 2
  • Драгичка 2
  • драго 1
  • драговићу 1
  • драгој 1
  • драгоцено 1
  • дрангулија 1
  • дрва 1
  • дрвене 1
  • дрвени 1
  • дрвета 1
  • дрекну 1
  • дремеж 1
  • дремежа 3
  • дремљивога 1
  • дреши 1
  • Држава 1
  • држави 1
  • државни 1
  • државски 1
  • државу 1
  • држала 1
  • држали 1
  • држало 1
  • држао 5
  • држаше 1
  • држе 6
  • држећи 1
  • држи 13
  • држим 2
  • дрипац 2
  • дрипцу 1
  • дрма 1
  • ДРУГА 1
  • друга 6
  • друге 10
  • други 49
  • другим 5
  • другима 3
  • других 4
  • друго 11
  • Друго 2
  • другове 2
  • Другог 1
  • другог 8
  • другога 5
  • другој 10
  • другом 5
  • другоме 1
  • другу 10
  • дружеван 1
  • дружески 1
  • дружина 1
  • друкче 2
  • друкчије 4
  • друкчији 2
  • друм 1
  • друмске 1
  • друмску 1
  • друство 2
  • друштва 1
  • друштвена 1
  • друштвене 1
  • друштвени 1
  • Друштво 1
  • друштво 4
  • друштвом 1
  • друштву 3
  • дрхћу 1
  • дубиш 1
  • дубоко 2
  • дува 2
  • дуван 1
  • дувана 2
  • дуваном 1
  • дувања 1
  • дувар 1
  • дуварима 1
  • дуварска 1
  • дуварских 1
  • дуг 1
  • дуга 5
  • дугачак 2
  • Дугачка 1
  • дугачка 2
  • дугачке 1
  • дугачким 1
  • дугачкој 1
  • дугачком 1
  • дугим 1
  • Дугим 1
  • дугих 1
  • дугмади 1
  • дуго 15
  • Дуго 2
  • дугом 1
  • дугу 2
  • дугује 1
  • дужан 4
  • дуже 2
  • дужем 1
  • дужи 1
  • дужим 1
  • дужину 2
  • дужна 1
  • дужнос 1
  • дужност 6
  • дужности 1
  • дуздисало 1
  • дуката 1
  • дукати 1
  • дунуо 1
  • дупла 1
  • Дуплом 1
  • дућан 3
  • дућани 2
  • дућанџијама 1
  • дух 3
  • духовита 1
  • духовито 1
  • духом 2
  • духу 2
  • Душа 1
  • душа 5
  • душама 1
  • душе 3
  • души 1
  • душо 2
  • душом 2
  • душу 6
  • Ђаво 1
  • ђаво 5
  • ђавола 1
  • ђаволски 1
  • ђаволства 1
  • ђаволство 1
  • ђака 4
  • ђаке 1
  • Ђаке 1
  • ђаком 1
  • ђе 2
  • ђеда 1
  • ђедови 1
  • ђерзонкама 1
  • Ђеслер 1
  • ђеца 1
  • ђецо 1
  • ђецом 1
  • ђецу 2
  • ђечија 1
  • ђечију 1
  • ђида 1
  • ђиде 4
  • ђидо 1
  • Ђизела 1
  • Ђизеле 1
  • Ђока 2
  • ђон 1
  • Ђорђа 26
  • Ђорђе 169
  • Ђорђев 4
  • Ђорђева 8
  • Ђорђеве 6
  • Ђорђевим 1
  • Ђорђево 1
  • Ђорђевог 1
  • Ђорђевој 2
  • Ђорђевом 1
  • Ђорђеву 5
  • Ђорђем 5
  • Ђорђу 23
  • ђубретаром 1
  • ђувече 1
  • Ђузела 3
  • Ђузеле 1
  • Ђузели 1
  • Ђузелу 1
  • е 10
  • Е 71
  • Евине 1
  • ево 6
  • Ево 6
  • Европе 1
  • Европи 5
  • егзецира 1
  • една 1
  • еј 1
  • Еј 2
  • економијом 1
  • економним 1
  • економних 1
  • ексер 1
  • ексерима 1
  • експлоатација 1
  • експлоатацији 1
  • ексцес 1
  • ела 1
  • елбета 1
  • Еле 1
  • еле 4
  • елегантно 1
  • елегије 2
  • електрисао 1
  • елементи 1
  • ели 15
  • Ели 3
  • елинска 1
  • елинско 1
  • Ем 2
  • ем 6
  • еманципација 1
  • еманципацију 1
  • еманциповано 1
  • Енглеској 1
  • Енглеску 1
  • ено 1
  • Ено 1
  • епитета 1
  • епитрахиљ 1
  • еполетама 1
  • епохалан 1
  • епохални 1
  • епској 1
  • Ерида 1
  • еротички 1
  • еснафски 1
  • еспап 1
  • Ете 2
  • ете 6
  • Ето 16
  • ето 20
  • ех 1
  • Ех 11
  • ехана 1
  • ешкољс 1
  • жабокречином 1
  • жали 1
  • жалио 2
  • жалосна 2
  • жалосних 1
  • жалосно 1
  • Жалост 1
  • жалост 2
  • жалостива 1
  • Жанеира 3
  • Жанеиру 1
  • ждребац 2
  • жели 1
  • жеља 4
  • жељени 1
  • жељи 1
  • жељно 2
  • жељом 1
  • жена 4
  • жене 8
  • Женеиро 1
  • жени 1
  • женидба 2
  • жениш 1
  • женска 3
  • женскарош 1
  • женске 2
  • женски 2
  • женскиње 1
  • женских 3
  • женско 2
  • женској 1
  • женском 1
  • жену 2
  • жењен 1
  • жењени 1
  • жесток 1
  • Жестоко 1
  • жестоко 6
  • жив 2
  • жива 2
  • Живе 1
  • живе 3
  • живела 1
  • Живела 1
  • живели 4
  • Живели 4
  • живело 1
  • живео 3
  • живети 1
  • живи 10
  • живим 4
  • живимо 2
  • живина 2
  • живине 1
  • живинску 1
  • живину 1
  • живиш 1
  • живо 1
  • живога 1
  • живост 1
  • Живот 2
  • живот 9
  • живота 3
  • животиња 1
  • животиње 1
  • животу 3
  • живу 2
  • жигице 1
  • жигосање 1
  • жигосао 1
  • Жика 14
  • Жике 1
  • Жики 1
  • Жико 1
  • Жику 1
  • жиле 2
  • Жиронда 1
  • Жиронду 1
  • житије 1
  • жито 1
  • Жице 2
  • жицом 2
  • жљеба 1
  • жртвеник 1
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жртвује 1
  • жуљеви 1
  • журбом 1
  • Журио 1
  • журити 1
  • жут 1
  • жути 1
  • жутих 1
  • жутов 1
  • жуту 1
  • За 13
  • за 305
  • забављајте 1
  • забављан 1
  • забављао 1
  • забагља 1
  • забашури 1
  • забележи 2
  • забележити 1
  • забије 1
  • забијете 1
  • заблагодари 1
  • забоде 1
  • заборави 5
  • заборавили 1
  • Заборавио 2
  • заборавио 6
  • заборавити 1
  • заборављати 1
  • заборављена 1
  • заборављено 1
  • забран 1
  • забране 1
  • забранима 1
  • забрану 1
  • забрањене 1
  • забријаним 1
  • завадише 2
  • завали 1
  • заварав 1
  • завезан 1
  • завета 1
  • заветине 1
  • завиде 1
  • завија 1
  • завијутак 1
  • заврти 1
  • завршетак 1
  • завршетку 1
  • заврши 5
  • завршне 1
  • завршује 5
  • завучену 1
  • заглаве 1
  • загладио 2
  • загледа 1
  • загледао 1
  • загонеткама 1
  • загонетке 1
  • загребао 2
  • загребе 1
  • загризе 1
  • загрли 1
  • загрлио 2
  • загрљени 1
  • загрмеше 1
  • загуди 1
  • задаје 1
  • задала 1
  • задатак 1
  • задатку 1
  • задахнуо 1
  • задеси 1
  • задиркивао 1
  • Задобили 1
  • задовољан 10
  • Задовољан 4
  • задовољење 1
  • задовољи 1
  • задовољивши 1
  • задовољни 2
  • задовољнији 1
  • задовољно 15
  • задовољства 6
  • задовољство 1
  • задовољством 3
  • задремао 2
  • задремах 1
  • задржала 1
  • задржао 7
  • задрузи 1
  • задувани 1
  • задуго 1
  • задужбину 1
  • задужи 1
  • зажмиривши 1
  • зажмирио 1
  • зазирао 1
  • зазјава 1
  • заиграше 2
  • заинтересованост 1
  • заиска 1
  • заиста 4
  • заитин 1
  • заједно 1
  • зајем 1
  • зајосало 1
  • заказанога 1
  • закачио 1
  • заклан 1
  • заковрченим 1
  • заколемо 1
  • закоље 2
  • Закон 1
  • закон 3
  • закона 2
  • законе 1
  • законик 2
  • законита 1
  • Законом 1
  • закопао 1
  • закопитио 1
  • закрати 1
  • закуња 1
  • закуцана 1
  • залаја 1
  • залепи 1
  • заличио 1
  • залогајима 1
  • заљевам 1
  • заљубила 1
  • заљубио 1
  • заљубише 1
  • заљубљених 1
  • замаја 1
  • замаје 1
  • замашан 1
  • замени 1
  • заменик 3
  • заменика 2
  • замењен 1
  • замерао 1
  • замерке 2
  • замисао 1
  • замислио 1
  • замичу 1
  • замишљен 2
  • замоли 1
  • замолим 1
  • замолио 2
  • замолити 1
  • замотаваше 1
  • замуку 1
  • занат 1
  • заната 1
  • занатлија 3
  • занатлије 1
  • занатлијски 1
  • занатлијским 1
  • занатлијских 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занимање 1
  • занимљиву 1
  • зао 1
  • заобишао 1
  • заокупи 1
  • запали 3
  • запалим 3
  • запалиће 1
  • запалиш 2
  • запалише 1
  • запаљене 1
  • запаљених 3
  • запамти 1
  • запамтио 3
  • запамтити 1
  • запантиш 1
  • запару 1
  • запева 4
  • Запевају 1
  • запеваше 1
  • запео 1
  • запети 1
  • запију 1
  • записаја 1
  • записан 1
  • записано 1
  • записник 1
  • записује 1
  • Запита 1
  • запита 21
  • запитају 1
  • запитао 1
  • запитате 2
  • запитати 2
  • запитаће 1
  • запиташе 1
  • запише 1
  • заплаче 1
  • заплеће 1
  • запне 1
  • запнем 1
  • запоје 1
  • започетог 1
  • Запрепасти 1
  • запрепашћење 1
  • запуши 1
  • зар 17
  • Зар 18
  • зарадити 1
  • зарађујем 1
  • заредила 1
  • зарезаја 1
  • заробе 1
  • засада 1
  • засвираше 2
  • заседе 1
  • заседне 2
  • засенио 2
  • засео 2
  • засијало 1
  • засјаје 1
  • заслуга 2
  • заслужан 2
  • заслужила 1
  • заслужио 1
  • заслужних 1
  • заслужује 1
  • заспа 3
  • заспао 1
  • застаде 3
  • застао 1
  • Застој 1
  • заступао 1
  • засука 1
  • Засулићеве 1
  • засути 1
  • засучеш 1
  • заталасало 1
  • затвор 1
  • затвора 1
  • затворени 2
  • затвором 1
  • затекао 3
  • затече 1
  • Затим 11
  • затим 18
  • затицао 1
  • зато 26
  • Зато 6
  • заточник 1
  • затражи 2
  • затреба 1
  • затребало 1
  • Затрпала 1
  • затрпати 1
  • затури 1
  • Затурила 2
  • заћатио 1
  • заћута 1
  • заћутао 1
  • заувек 1
  • заузе 1
  • заузимању 1
  • Заустави 1
  • заустави 2
  • зауставила 1
  • зауставили 1
  • зауставио 2
  • заустављања 1
  • захвали 1
  • захваљујем 1
  • захватао 1
  • захватио 3
  • захрка 1
  • захтева 2
  • захтевале 1
  • захтевање 1
  • захтевао 1
  • захтеве 1
  • Зац 13
  • Заца 6
  • Зацу 3
  • зачас 1
  • зачудите 1
  • зачудо 2
  • зачуђени 1
  • зачуђено 2
  • Зашто 1
  • зашто 6
  • збаци 1
  • збацио 1
  • збацујући 1
  • збачен 1
  • збиља 1
  • збитија 1
  • због 8
  • Збогом 1
  • збогом 3
  • збор 1
  • збора 3
  • зборење 1
  • збореше 2
  • збори 4
  • зборим 2
  • збориш 3
  • збором 1
  • збору 1
  • збунити 1
  • збуниш 1
  • звала 4
  • звале 2
  • звани 1
  • званичне 1
  • Званичне 1
  • званични 1
  • званичним 1
  • звао 6
  • звездама 1
  • звезде 1
  • звездицама 1
  • звездице 1
  • звездицом 1
  • звер 1
  • зверати 2
  • зверка 1
  • звиждаљке 1
  • звиждањем 1
  • звиждуће 1
  • звона 2
  • звонару 1
  • Звони 1
  • звони 2
  • звоном 1
  • звонце 2
  • звоњењу 1
  • звуке 1
  • згледаше 1
  • згодан 1
  • згодна 2
  • згоднији 1
  • згодно 6
  • згодном 1
  • зготови 1
  • зготовиш 1
  • зграда 3
  • зградама 1
  • зграде 1
  • згради 1
  • зграду 4
  • згрће 1
  • згрчио 1
  • здраве 2
  • здравице 4
  • здравља 4
  • здравље 5
  • Здраво 1
  • здраво 2
  • здравом 1
  • здрпе 1
  • Здрпе 1
  • зебезекнете 1
  • зева 2
  • зевајући 1
  • зевање 1
  • зевати 2
  • зеитина 3
  • зејтину 1
  • зељов 5
  • зељова 1
  • земаља 1
  • земана 1
  • зембиљ 1
  • земља 8
  • земљак 1
  • земљаци 1
  • земље 1
  • земљи 2
  • земљиште 2
  • земљу 6
  • зенско 1
  • зец 2
  • Зечевићеву 1
  • зид 1
  • зидају 1
  • зиду 1
  • зијамо 1
  • зима 1
  • зине 3
  • зинем 1
  • Зито 1
  • зла 2
  • златиборског 2
  • злато 2
  • зли 1
  • Зло 1
  • зло 8
  • злобни 1
  • зловољно 6
  • злоупотреба 1
  • злоупотребе 1
  • Злочин 2
  • Зна 1
  • зна 49
  • знаеш 2
  • знаје 1
  • Знајеш 1
  • знају 4
  • знајући 1
  • знак 10
  • знаком 1
  • Знале 1
  • знали 1
  • знам 22
  • Знам 3
  • Знамо 1
  • знамо 2
  • знање 1
  • знању 1
  • знао 14
  • знате 8
  • знати 3
  • знаци 1
  • значај 3
  • значајан 1
  • значе 3
  • значи 1
  • значио 1
  • знаш 44
  • Знаш 5
  • зној 1
  • знојем 2
  • зове 6
  • зовем 2
  • зовемо 1
  • зовеш 3
  • зовнем 1
  • зову 5
  • зоологија 1
  • зоологије 1
  • зора 1
  • зоре 2
  • зорт 1
  • зору 1
  • зраке 2
  • зрацима 1
  • зуб 1
  • зуба 2
  • зубе 7
  • зубима 1
  • зубобоље 1
  • зубобољни 1
  • зубу 1
  • Зулукафрима 1
  • зулум 1
  • зулума 1
  • зулуми 1
  • зулумћар 1
  • зурлају 1
  • зурлашу 1
  • зурли 1
  • Зуцкало 1
  • И 135
  • и 1896
  • иако 15
  • Иако 2
  • Иванковцу 1
  • ивицама 1
  • игара 1
  • Игра 1
  • игра 7
  • играју 3
  • играјући 2
  • играм 1
  • игранком 1
  • играња 1
  • играње 5
  • игрању 1
  • играо 1
  • играч 2
  • играчи 1
  • играчица 1
  • игре 3
  • игри 1
  • игру 2
  • игуман 1
  • иде 16
  • Иде 2
  • идеал 3
  • идеалисао 1
  • идеалисте 1
  • идеја 3
  • идеју 2
  • Идем 1
  • идем 3
  • идемо 1
  • идеш 1
  • иди 2
  • идиличном 1
  • идилску 1
  • иду 4
  • идућ 1
  • идући 2
  • иђе 1
  • из 129
  • Из 15
  • иза 13
  • изабере 1
  • изабра 1
  • изабран 1
  • изабрана 2
  • изабране 1
  • изабрао 1
  • Изабрао 1
  • изабраше 1
  • изађе 7
  • изађоше 1
  • изанђале 1
  • изанђалој 1
  • изаћ 1
  • изаћи 1
  • изашао 5
  • изашла 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избаци 1
  • избегавала 1
  • изберу 1
  • избећи 1
  • избија 1
  • избора 2
  • избријава 1
  • избријану 1
  • изброја 1
  • Изброја 1
  • избројани 1
  • избушили 1
  • Извади 1
  • извади 4
  • извадио 1
  • извађене 1
  • извађеном 1
  • извали 2
  • изваљај 1
  • изведе 1
  • изведи 1
  • изведосте 1
  • изведоше 2
  • извео 1
  • извесно 3
  • известио 1
  • извештавајући 1
  • Извин 1
  • извини 1
  • извинити 1
  • извињавају 1
  • извињавање 1
  • извлачио 1
  • изводи 1
  • изводљива 1
  • изводу 1
  • извол 1
  • Извол 1
  • изволуј 1
  • извољевајте 1
  • извор 1
  • изворе 1
  • изврће 1
  • изврши 1
  • извукао 2
  • извукли 1
  • извући 1
  • Извуче 1
  • извуче 3
  • изгласа 1
  • изгледа 3
  • изгледала 1
  • изгледали 1
  • изгледало 2
  • Изгледао 1
  • изгледао 4
  • изгледаху 1
  • изгледаше 1
  • изгледом 1
  • изговори 2
  • изговорити 1
  • изгрдио 2
  • изгубим 1
  • издалека 1
  • издања 1
  • издање 2
  • издатак 1
  • издашност 1
  • издигао 1
  • изелица 2
  • изиђе 1
  • Изишао 1
  • изјавио 1
  • изјављује 1
  • изједначио 1
  • излазиле 2
  • излазио 1
  • излазити 1
  • изларма 1
  • излетела 1
  • излети 1
  • изложене 1
  • излудим 1
  • Измакавши 1
  • измакло 2
  • измакне 1
  • измалана 1
  • измалао 1
  • између 6
  • изменило 1
  • измења 1
  • измењало 1
  • измењао 1
  • измењених 1
  • измењује 1
  • измери 1
  • изметну 1
  • измислим 1
  • измишљава 1
  • измотавам 1
  • измотавао 1
  • Измотација 2
  • изневерен 1
  • изненада 1
  • изненађене 1
  • изненађење 1
  • изнео 3
  • изнесе 1
  • изнет 1
  • изнети 3
  • изнето 1
  • изнеше 1
  • износи 1
  • износило 1
  • износити 1
  • изнутра 2
  • изобличава 1
  • изостављајући 1
  • изостали 1
  • изостао 1
  • изостати 5
  • израђена 1
  • изражава 2
  • изражавао 2
  • изражавати 1
  • изражаваше 3
  • израз 2
  • израза 3
  • изрази 1
  • изразим 1
  • изразио 3
  • Израчуна 1
  • израчуна 2
  • изређао 1
  • Изрезили 1
  • изрезили 2
  • изрезилио 1
  • изрекне 1
  • изруче 1
  • изузетак 1
  • изује 1
  • иједан 1
  • икад 3
  • икакве 1
  • икаквих 1
  • ико 1
  • икога 1
  • ил 1
  • Или 2
  • или 91
  • Илића 1
  • илузорна 1
  • им 43
  • Има 14
  • има 48
  • имају 6
  • имајући 1
  • Имала 1
  • имала 4
  • имали 1
  • имало 1
  • Имам 1
  • имам 8
  • имамо 2
  • имање 2
  • имању 1
  • имао 13
  • Имао 3
  • имаовину 1
  • имате 1
  • Имате 1
  • имати 4
  • имаће 1
  • Имаш 1
  • имаш 3
  • Имаше 3
  • Име 1
  • име 25
  • имена 13
  • именима 2
  • именом 4
  • имон 1
  • император 1
  • импоновао 1
  • импулс 1
  • инает 1
  • инат 7
  • иначе 4
  • инвентарисана 1
  • индивидуа 1
  • индиферентне 1
  • индиферентни 1
  • инертан 1
  • инертни 2
  • инзултације 1
  • иницијатор 2
  • инквизиторима 1
  • инстикат 1
  • инсултован 1
  • интелигенција 1
  • интервенирају 1
  • интервенција 1
  • интерес 1
  • интересантне 1
  • интересантно 1
  • интереси 2
  • Интересовао 1
  • интересовати 1
  • интересује 1
  • интересују 1
  • интернирани 1
  • интерпелације 1
  • интригантом 1
  • инћар 1
  • ипак 22
  • Ипир 1
  • Ипира 1
  • исе 1
  • исекао 1
  • Иска 1
  • иска 3
  • искају 1
  • искали 1
  • искапи 1
  • искашља 3
  • Искашљаше 1
  • искашље 1
  • искашљује 1
  • искидаш 1
  • искобеља 1
  • искона 1
  • искочише 1
  • искрени 1
  • искуси 1
  • искусио 1
  • искуства 1
  • искуством 1
  • испаде 2
  • испадне 1
  • испала 1
  • испечен 1
  • испијача 1
  • испити 1
  • испиту 1
  • исплатио 3
  • исповедале 2
  • испод 9
  • испоја 1
  • Исполај 1
  • исполај 2
  • исправи 1
  • испрати 1
  • испратио 1
  • испратити 1
  • испраћа 1
  • испред 1
  • испрека 2
  • исприча 3
  • испричан 1
  • испричане 1
  • испричаних 1
  • испрсио 1
  • испружи 1
  • испружује 1
  • испрућио 1
  • испунила 1
  • испунио 1
  • испусти 3
  • испустио 1
  • испушта 1
  • иста 1
  • истаћи 1
  • исте 2
  • истена 1
  • истераше 1
  • истерују 1
  • исти 7
  • Истина 1
  • истина 15
  • истине 1
  • истинит 1
  • истините 1
  • истинити 1
  • истински 2
  • истину 1
  • Исто 1
  • исто 14
  • истог 1
  • Историја 1
  • историја 6
  • историјама 1
  • историје 2
  • историји 1
  • Историји 1
  • историјски 1
  • Историју 1
  • историју 4
  • истрајности 1
  • Истрајте 1
  • истрљам 1
  • истрти 1
  • истрча 1
  • истрчао 1
  • иступљењима 1
  • исувише 3
  • исуканом 1
  • исукао 1
  • Исусов 1
  • исцрпао 1
  • исцрпљенога 1
  • ића 1
  • ићи 2
  • Их 2
  • их 57
  • Иха 1
  • ич 2
  • иш 1
  • ишао 3
  • ишибам 1
  • ишла 1
  • Ишли 1
  • ишло 9
  • ишчекивану 1
  • ја 139
  • Ја 25
  • јабанџија 1
  • јабуке 1
  • јабучица 1
  • јаван 1
  • јавља 3
  • Јављај 1
  • јављају 2
  • јављања 1
  • јавна 1
  • Јавна 1
  • јавним 2
  • јавно 1
  • Јавно 1
  • јавног 2
  • јавној 1
  • јавности 2
  • јагњеће 1
  • јагодинским 1
  • јад 2
  • јада 1
  • јадан 3
  • јадиш 2
  • јадна 1
  • Јадна 1
  • јадне 1
  • Јадни 1
  • јадника 1
  • Јадника 1
  • јадницу 1
  • јадном 1
  • јаз 1
  • Јај 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јакако 7
  • Јако 1
  • јако 11
  • Јаков 1
  • Јакова 1
  • Јал 1
  • јал 4
  • јала 1
  • јамачно 2
  • јамчи 1
  • Јанаћ 1
  • јанџика 1
  • јанџику 1
  • јараца 1
  • јаре 1
  • јарећа 1
  • јарца 1
  • јасмина 1
  • јасно 4
  • јастук 1
  • јатагане 1
  • јаук 1
  • јауче 1
  • јаче 4
  • Јаше 1
  • Је 10
  • је 1161
  • Јевреји 1
  • Јевропа 1
  • јевропејске 2
  • јевропејски 3
  • јевропејско 1
  • јевропејску 3
  • Јевропу 3
  • јевтиније 1
  • јегда 1
  • јед 2
  • Један 5
  • један 94
  • једанаест 3
  • ЈЕДАНАЕСТА 1
  • једанаести 2
  • Једанпут 1
  • једанпут 8
  • једаред 7
  • Једва 3
  • једва 6
  • једе 4
  • једемо 1
  • једеш 2
  • једик 1
  • једиком 1
  • једику 1
  • једине 1
  • једини 7
  • Једна 3
  • једна 48
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 32
  • једне 16
  • једни 2
  • једним 9
  • једно 15
  • Једно 6
  • једног 14
  • Једнога 1
  • једнога 6
  • једној 6
  • једном 19
  • Једном 2
  • Једноме 1
  • једномисленика 1
  • једномишљеника 1
  • једномишљеници 1
  • Једну 1
  • једну 33
  • једу 1
  • језик 1
  • језуитима 1
  • јека 1
  • јел 1
  • јела 1
  • јелек 3
  • јелека 2
  • Јелесија 1
  • Јелесије 6
  • Јелесију 1
  • јело 1
  • јеменијицама 1
  • јео 1
  • Јер 15
  • јер 72
  • Јерине 1
  • Јерином 1
  • јес 4
  • Јесам 1
  • јесам 2
  • јесења 1
  • јесењим 1
  • Јеси 1
  • јеси 4
  • јест 14
  • Јесте 4
  • јесте 8
  • Јесу 2
  • јесу 3
  • јесум 1
  • Јесум 1
  • јетко 1
  • јечма 1
  • Јоване 1
  • Јовице 1
  • Јовици 1
  • Јовицу 1
  • Јово 2
  • јој 21
  • јок 1
  • Јок 5
  • Јоксимовић 1
  • Јоксимовиће 1
  • јопе 1
  • јопет 5
  • Јоргаћ 1
  • Јоргаћи 3
  • Јордан 1
  • још 113
  • Још 7
  • Јоште 1
  • јоште 6
  • ју 2
  • Јуду 1
  • јунак 1
  • јунака 2
  • јунаке 1
  • јунакињу 1
  • јуначки 1
  • јуре 1
  • јурио 1
  • јурнуо 1
  • Јустинијан 1
  • јутарње 1
  • јутро 4
  • јутром 2
  • јутрос 1
  • јуче 5
  • к 13
  • К 5
  • Ка 1
  • ка 48
  • Кааажи 1
  • кабулимо 1
  • кабулио 1
  • кавани 1
  • кавге 1
  • кад 207
  • Кад 22
  • Када 1
  • када 3
  • кадгод 2
  • Каже 1
  • каже 12
  • кажем 19
  • кажемо 2
  • кажеш 4
  • Кажи 1
  • кажипрст 1
  • кажипрстом 4
  • кажњавао 2
  • кажњен 1
  • кажу 15
  • каза 1
  • казано 1
  • казао 8
  • казати 7
  • казаше 1
  • казначеј 1
  • Казнени 1
  • казни 4
  • казнио 4
  • казну 2
  • казуј 1
  • казује 1
  • казујеш 1
  • каил 1
  • каиш 1
  • каишарлуке 2
  • каишу 2
  • кајгане 2
  • кајгани 1
  • кајгану 5
  • Кајем 1
  • Какав 1
  • какав 18
  • каква 5
  • Какве 1
  • какве 7
  • Какви 1
  • какви 2
  • каквим 3
  • Каквих 1
  • каквих 2
  • какво 4
  • каквој 1
  • каквом 4
  • какву 2
  • како 138
  • Како 16
  • какоће 1
  • калабалак 2
  • калабрески 1
  • каланкусур 1
  • калеидоскопу 2
  • калем 1
  • калемиш 1
  • калемче 1
  • календара 2
  • калиграфија 1
  • Калигула 1
  • кам 1
  • Кам 1
  • камариле 1
  • камен 1
  • камоли 5
  • канда 2
  • кандидата 1
  • кандидовао 2
  • кандидуј 1
  • кандидујем 1
  • кандила 2
  • кантон 2
  • канцеларијске 1
  • канцеларијски 2
  • канцеларијских 2
  • канцелисту 2
  • као 218
  • Као 9
  • капаму 2
  • капе 3
  • капетан 20
  • Капетан 3
  • капетана 9
  • капетаница 1
  • капетанов 2
  • капетанова 3
  • капетановао 1
  • капетановати 1
  • капетанове 3
  • капетаном 5
  • капетанскога 1
  • капетану 2
  • капитализам 1
  • капом 1
  • капу 1
  • Карабурму 1
  • Карађорђеву 1
  • карактер 2
  • карактерише 1
  • Карла 1
  • карте 2
  • касарна 1
  • касарне 1
  • касарни 2
  • касарну 1
  • касе 1
  • касирки 1
  • Каткад 1
  • катрана 6
  • катранице 2
  • каћиперства 1
  • кафа 3
  • кафана 3
  • кафанама 1
  • кафане 10
  • кафани 6
  • кафанице 1
  • кафаном 2
  • кафански 1
  • кафану 10
  • кафе 1
  • кафеџија 1
  • кафом 1
  • кафу 12
  • качерског 2
  • квалитетом 1
  • квантитетом 1
  • квиту 1
  • ке 3
  • кевће 1
  • келнер 2
  • Келнерај 1
  • келнерај 2
  • келнераја 5
  • келнерају 1
  • келнерче 1
  • кесером 1
  • кесу 1
  • кеф 7
  • кецељу 1
  • ки 1
  • Кибаљчића 1
  • кидао 1
  • кијамет 1
  • кика 1
  • Кикандона 1
  • кике 1
  • кикоће 1
  • ким 2
  • кинђурила 1
  • кињила 1
  • Киријакиса 1
  • кирије 1
  • кисела 2
  • китио 1
  • кићанке 1
  • Кићо 1
  • Кићу 1
  • кифле 1
  • Кихота 1
  • кише 1
  • клањало 1
  • клањању 1
  • класе 1
  • класичних 2
  • клате 1
  • клати 1
  • клевета 1
  • клевете 1
  • Клеманса 1
  • Клемансо 1
  • клео 1
  • клерикали 1
  • клети 1
  • клефта 1
  • клече 1
  • клешта 1
  • клештима 1
  • кликнимо 2
  • клима 1
  • клисар 1
  • клисара 1
  • клицање 1
  • клици 1
  • кличемо 1
  • кличу 1
  • клони 1
  • клопавом 1
  • клупама 1
  • кљун 1
  • кљусу 1
  • кљуцао 1
  • кључ 2
  • кључеви 1
  • кмет 8
  • кмета 1
  • кмете 7
  • кметова 1
  • кметове 2
  • кметовој 1
  • кметом 3
  • кметски 1
  • кметство 2
  • кмету 1
  • кметује 1
  • Кнез 1
  • књаз 1
  • књига 5
  • књигама 1
  • књиге 12
  • књигу 7
  • књижевности 3
  • КЊИЖЕВНОСТИ 3
  • књишку 1
  • Ко 10
  • ко 61
  • кованлук 2
  • кованлуком 1
  • коваче 1
  • Ковачи 1
  • ког 1
  • кога 21
  • Код 2
  • код 27
  • кожа 3
  • коже 4
  • кожу 1
  • коза 1
  • Кој 1
  • кој 3
  • која 14
  • Која 2
  • Које 1
  • које 41
  • којега 1
  • којекакве 1
  • којекако 2
  • којечему 1
  • који 102
  • Који 4
  • којик 1
  • којим 3
  • којима 4
  • којој 21
  • којом 5
  • коју 22
  • кокошака 1
  • кокошарник 1
  • кокошка 1
  • кокошкама 1
  • Кол 1
  • кол 4
  • кола 6
  • колачима 1
  • колена 1
  • колико 11
  • Колико 5
  • Коло 1
  • коло 2
  • коловођа 1
  • колосек 1
  • колу 1
  • Колумбо 1
  • коље 1
  • ком 6
  • комад 2
  • комаде 1
  • коме 22
  • комедија 1
  • комедијашки 1
  • комендија 1
  • комендију 1
  • Коменски 1
  • Коменског 1
  • коментара 1
  • комерцијално 1
  • Комора 1
  • коморански 1
  • комору 2
  • комотна 1
  • комотну 1
  • комоцијом 1
  • компаније 1
  • компетентан 1
  • комшија 1
  • комшијама 2
  • комшије 1
  • комшијске 1
  • комшијски 1
  • комшилук 1
  • комшилука 1
  • конветовац 1
  • кондроћефало 1
  • конзерватизам 1
  • конзул 1
  • конкурисати 1
  • конопље 1
  • конспиратори 1
  • Константин 1
  • конструисан 1
  • контра 1
  • контрафама 1
  • контрафе 1
  • контрафу 1
  • контрола 1
  • контролише 1
  • контролишући 1
  • конференција 1
  • коња 3
  • коњић 2
  • коњића 1
  • коњске 1
  • копија 1
  • копирање 1
  • корак 2
  • корака 1
  • кораке 1
  • корацима 4
  • корена 1
  • корисније 1
  • корисних 1
  • корисно 1
  • корист 1
  • користан 1
  • користе 1
  • корица 1
  • корице 1
  • кору 1
  • косама 1
  • коснула 1
  • Косова 3
  • Косово 1
  • кости 1
  • костију 1
  • косу 1
  • котурове 1
  • коџа 1
  • Коџа 1
  • кош 3
  • коша 1
  • кошницама 1
  • кошта 3
  • коштаје 2
  • коштају 1
  • коштати 1
  • коштује 2
  • кошуље 1
  • крађа 1
  • крај 8
  • краја 6
  • крајину 1
  • крајње 1
  • крају 2
  • краката 1
  • краке 2
  • Краљевић 2
  • Краљевића 1
  • Краљевићу 1
  • краљу 1
  • Красан 1
  • красан 2
  • красне 1
  • красно 1
  • кратка 2
  • кратке 1
  • кратко 2
  • краткога 1
  • краћа 1
  • Краћа 1
  • краћем 1
  • краћи 2
  • краћу 1
  • крв 4
  • крваво 1
  • крви 1
  • крвљу 1
  • крвник 3
  • крвницима 1
  • крвожедним 1
  • кревет 5
  • кревета 2
  • креветом 1
  • креветске 1
  • кревету 8
  • кредом 2
  • крем 1
  • кренвиршле 1
  • крене 1
  • крену 2
  • кренуо 2
  • креста 1
  • кресту 1
  • крете 1
  • кретен 1
  • креће 1
  • крив 5
  • крива 1
  • кривац 1
  • криви 1
  • кривим 1
  • кривио 1
  • кривице 1
  • кривицом 1
  • кривицу 4
  • Криво 1
  • криво 5
  • криву 1
  • крије 1
  • кријем 1
  • крила 1
  • крило 1
  • крилу 1
  • кринолин 1
  • кристијанин 1
  • кристијански 1
  • критик 1
  • критичарским 1
  • кркају 1
  • кркате 1
  • крнтија 1
  • крнтијама 1
  • крнтије 1
  • кров 1
  • кровињаре 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • кроз 14
  • кротка 1
  • крочим 1
  • крочио 1
  • крочити 1
  • крпа 2
  • крпом 1
  • Крсман 14
  • Крсмана 6
  • Крсмане 1
  • Крсмановик 1
  • Крсману 2
  • крстачом 1
  • крстећи 1
  • Крсти 1
  • крстила 1
  • круни 1
  • крунисан 1
  • крунисани 1
  • крупна 2
  • крупне 1
  • крупније 1
  • крупнијим 1
  • крупним 3
  • крф 2
  • крха 1
  • крхам 1
  • крчми 1
  • крше 1
  • кршни 1
  • кршних 1
  • крштава 1
  • кћери 1
  • ку 2
  • кубна 1
  • кубни 1
  • кубним 1
  • кубних 1
  • кубну 1
  • куд 9
  • куде 1
  • кудравог 1
  • кује 1
  • кујну 1
  • кука 2
  • кукавац 3
  • кукавице 1
  • кукате 1
  • кукове 1
  • кукови 1
  • куку 1
  • Куку 3
  • кукурекањем 1
  • кукуриче 2
  • културна 1
  • културну 1
  • кум 1
  • кумакају 1
  • кумим 2
  • кумовима 1
  • кумује 3
  • Кундаћ 1
  • купала 1
  • купи 4
  • купим 1
  • купио 3
  • купити 2
  • купљења 1
  • купљење 1
  • купује 3
  • купујем 1
  • купус 3
  • курисао 1
  • курише 1
  • курјаче 1
  • кусур 1
  • кутија 1
  • Кутоне 1
  • Кутоном 1
  • Кућа 1
  • кућа 3
  • кућама 2
  • куће 9
  • кућеница 1
  • Кући 1
  • кући 16
  • кућице 1
  • кућњега 1
  • кућу 5
  • куфер 1
  • куфера 1
  • куферче 1
  • кухини 1
  • кухину 1
  • куцају 1
  • Куцају 1
  • куцнемо 2
  • куцну 1
  • кучине 1
  • кучићима 1
  • кучку 2
  • л 22
  • ла 2
  • лаворикама 1
  • Ладарија 1
  • ладно 1
  • лађама 1
  • лаж 1
  • лаже 1
  • лажем 4
  • лажеш 2
  • лајбу 1
  • лако 7
  • Лаку 1
  • лаку 2
  • лакше 4
  • лампа 1
  • лампе 2
  • лампу 2
  • лане 1
  • ланце 1
  • ланци 1
  • ларе 1
  • ларме 1
  • ларму 1
  • Ласала 1
  • Ласалова 1
  • ле 3
  • леба 2
  • лебде 1
  • левенте 1
  • левентовао 1
  • Левентовао 1
  • лево 1
  • левој 1
  • леву 2
  • легао 1
  • легне 2
  • леђа 4
  • леђима 1
  • леже 4
  • лежећи 1
  • лежимо 1
  • лези 1
  • лек 2
  • лектиром 1
  • лелек 1
  • лелулају 1
  • лењир 1
  • леп 2
  • Лепа 1
  • лепа 10
  • лепе 4
  • лепим 1
  • лепих 3
  • Лепо 2
  • лепо 62
  • Лепосава 1
  • лепота 2
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепу 2
  • лепша 1
  • лепше 7
  • лепши 1
  • лети 1
  • лећи 1
  • Лефтера 2
  • лецедерским 1
  • ли 72
  • либаде 1
  • ливаде 1
  • лижући 1
  • лизати 1
  • лизаше 1
  • лизну 1
  • лијепе 1
  • лијепо 4
  • лијеш 1
  • ликује 1
  • лила 1
  • лимон 1
  • лимунаду 2
  • Лимунација 1
  • ЛИМУНАЦИЈА 3
  • лимунација 5
  • лимунације 1
  • лимунацију 5
  • лисице 1
  • лисиче 1
  • лист 5
  • листа 4
  • листак 1
  • листе 1
  • листовима 1
  • листу 1
  • лиферант 1
  • лиферације 1
  • лице 5
  • лицем 1
  • лицитације 1
  • лицу 6
  • личило 1
  • личне 1
  • личним 1
  • лично 1
  • личност 2
  • личности 3
  • ло 1
  • лобањи 1
  • Лобо 1
  • Лобоа 1
  • ловац 1
  • ловца 1
  • логика 1
  • логике 1
  • логиком 1
  • лоз 1
  • лозинка 2
  • лоју 1
  • лолу 1
  • лом 1
  • лома 1
  • ломи 2
  • ломили 1
  • Лондона 2
  • лопате 1
  • Лотова 1
  • лоша 1
  • лошег 1
  • луб 3
  • лубом 1
  • луговима 1
  • луд 3
  • Луда 3
  • Луду 1
  • луђе 1
  • Луј 1
  • Лујем 1
  • Лујзе 1
  • лули 1
  • лупа 4
  • лупајући 2
  • лупати 1
  • лупи 4
  • лупка 1
  • лупу 1
  • луцкастим 1
  • љеба 2
  • љета 1
  • љубав 2
  • љубавник 1
  • љубавница 1
  • љубазни 1
  • љубазност 1
  • љубимац 2
  • Љубићу 1
  • Љубица 14
  • Љубице 2
  • Љубици 1
  • Љубицом 3
  • Љубицу 3
  • људе 5
  • људи 31
  • људима 3
  • људскога 1
  • људском 1
  • љуља 2
  • љусци 1
  • Љут 2
  • љут 3
  • љута 1
  • љуте 1
  • љутење 1
  • Љути 1
  • љути 6
  • љутине 2
  • љутио 3
  • љутит 2
  • љутити 1
  • љутито 13
  • љутиш 1
  • М 3
  • м 6
  • ма 5
  • магаза 1
  • магазаџијска 1
  • магазаџијски 1
  • магазе 2
  • магази 2
  • магаре 1
  • Мада 1
  • мада 4
  • Мадам 1
  • Мађарица 2
  • мађарски 1
  • мазила 1
  • маја 2
  • мајак 1
  • мајдан 1
  • мајке 1
  • мајко 1
  • мајковићу 1
  • мајмун 2
  • мајмуна 1
  • мајстор 2
  • мајсторија 1
  • мајци 3
  • маказе 2
  • макар 2
  • Макевија 2
  • макнуо 2
  • Макса 5
  • Максе 1
  • Макси 1
  • Максим 20
  • Максима 4
  • Максиме 6
  • Максимилијана 4
  • Максиму 2
  • Максино 1
  • Максо 3
  • мал 7
  • малају 1
  • малаксао 1
  • малакшите 1
  • мале 3
  • малецно 1
  • Мали 1
  • мали 3
  • малим 1
  • Малко 2
  • малко 9
  • Мало 7
  • мало 74
  • малог 1
  • маломе 1
  • малопређашњи 1
  • малочас 2
  • малу 3
  • Мамелуци 1
  • манастир 1
  • манастира 1
  • манастирским 1
  • манастирску 1
  • манастиру 2
  • мангупи 1
  • мане 1
  • мани 4
  • манифестује 1
  • манише 1
  • мања 1
  • мање 8
  • мањи 1
  • мапи 1
  • Мара 1
  • марамом 1
  • Марате 1
  • мари 2
  • Марије 1
  • марим 1
  • марине 2
  • Маринка 1
  • марио 3
  • марифетлуцима 1
  • марјаш 1
  • Марка 2
  • Марко 5
  • Маркса 1
  • Марку 1
  • Марса 1
  • маршал 1
  • маршала 1
  • масе 1
  • маслом 1
  • масна 1
  • масној 1
  • масом 1
  • мастан 1
  • мастило 1
  • материјал 1
  • материјала 1
  • мати 1
  • маторог 1
  • матору 1
  • маћија 1
  • маћијом 1
  • мах 2
  • махну 1
  • махнувши 1
  • махом 1
  • мача 1
  • мачак 1
  • мачије 1
  • мачиће 1
  • мачка 2
  • мачке 1
  • машамоди 1
  • маши 1
  • машине 1
  • машлијама 1
  • машна 1
  • машне 1
  • ме 26
  • меблу 1
  • мегдану 1
  • меда 2
  • медаљон 1
  • медени 1
  • меденим 1
  • меденице 1
  • међу 19
  • Међу 2
  • Међутим 2
  • међутим 7
  • мејана 1
  • мејане 1
  • мејанџија 2
  • мејанџијска 2
  • мек 1
  • мексиканског 2
  • Мељака 1
  • мемелуци 1
  • Мен 1
  • мен 11
  • Мене 1
  • мене 14
  • Мени 1
  • мени 9
  • Менчестра 1
  • Менчестру 1
  • мења 2
  • Мењају 1
  • мењајући 1
  • мењао 2
  • мераба 1
  • мерак 1
  • мере 1
  • мерећи 1
  • мери 1
  • мерите 1
  • мерити 1
  • мером 1
  • меса 1
  • месец 2
  • месеца 1
  • меси 1
  • месна 1
  • месно 2
  • места 6
  • местима 1
  • Место 1
  • место 18
  • месту 6
  • метак 1
  • метале 1
  • метао 2
  • метар 3
  • метара 1
  • метла 1
  • метлу 1
  • метне 4
  • метну 6
  • метнула 2
  • метнуо 1
  • метра 1
  • метрима 1
  • мећави 1
  • меће 1
  • Механа 2
  • механа 9
  • механама 4
  • механе 13
  • механи 18
  • механом 6
  • механска 1
  • Механске 1
  • механско 1
  • механску 1
  • Механу 1
  • механу 14
  • механчина 1
  • механџија 7
  • механџијама 1
  • механџији 3
  • механџијску 1
  • механџилак 1
  • мешина 3
  • мешине 3
  • мешину 1
  • ми 134
  • Ми 3
  • миг 1
  • Миленко 1
  • милије 1
  • милина 2
  • милине 1
  • Милисав 30
  • Милисава 8
  • Милисаве 4
  • Милисављев 1
  • Милисављеви 1
  • Милисављевој 2
  • Милисавом 2
  • Милисаву 4
  • милитаризам 3
  • милитаризма 2
  • мило 17
  • Мило 4
  • Милосављева 1
  • Милоша 2
  • милошевско 1
  • милује 1
  • милују 1
  • мимика 1
  • мимо 1
  • мимоићи 1
  • мимопролазећима 1
  • минерал 1
  • минимум 1
  • Министар 1
  • министар 13
  • министара 1
  • министарство 1
  • Министарство 1
  • министра 6
  • министри 1
  • Министри 1
  • министрима 2
  • министром 1
  • министру 1
  • мину 1
  • мир 1
  • Мирабоом 1
  • миран 1
  • миријаде 1
  • мирис 1
  • мирне 1
  • мирно 1
  • мирном 3
  • мирноћом 1
  • миру 2
  • мисао 3
  • мисије 1
  • Мисилаве 1
  • мисирске 1
  • мисленим 1
  • мислећи 4
  • Мисли 1
  • мисли 18
  • мислилац 1
  • мислилаца 1
  • мислим 6
  • мислима 2
  • Мислио 1
  • мислио 6
  • мислиоцем 1
  • мислите 1
  • мислити 1
  • мислиш 9
  • митмонђа 3
  • Мића 80
  • Миће 6
  • Мићи 6
  • Мићин 1
  • Мићина 1
  • Мићине 1
  • Мићиним 1
  • Мићино 2
  • Мићиној 1
  • Мићо 7
  • Мићом 3
  • Мићу 12
  • Михалаћ 1
  • Мицка 2
  • миче 1
  • Мишел 1
  • мишију 1
  • Мишин 1
  • мишку 1
  • мишљасте 1
  • мишљаше 2
  • мишљења 1
  • мишљење 2
  • мишљењу 2
  • мишљу 1
  • млад 2
  • млада 3
  • млади 1
  • младог 2
  • младошћу 1
  • млађа 1
  • млађаних 1
  • млађе 1
  • млађем 1
  • млађи 1
  • Млађи 1
  • млазом 1
  • млати 2
  • млатимо 1
  • млатио 1
  • млатиш 1
  • млитавије 2
  • многа 1
  • многаја 1
  • Многе 1
  • многе 8
  • многи 10
  • Многи 4
  • многима 3
  • многих 2
  • много 39
  • Много 5
  • многобројне 2
  • многобројних 1
  • многоме 2
  • мном 1
  • мноштво 1
  • мњења 1
  • мо 3
  • мога 2
  • могао 29
  • могаху 1
  • могаше 1
  • могла 3
  • могли 2
  • могло 5
  • могне 1
  • могу 7
  • могуће 1
  • могућнос 1
  • могућности 1
  • модеран 1
  • Можда 2
  • можда 4
  • Може 6
  • може 68
  • можем 1
  • можемо 1
  • Можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 5
  • мозак 1
  • мој 16
  • Мој 2
  • Моја 1
  • моја 6
  • моје 4
  • моји 1
  • мојој 3
  • моју 6
  • молбе 1
  • молер 3
  • молера 4
  • молерај 1
  • молерајем 1
  • молећи 1
  • молећим 1
  • моли 1
  • Моли 1
  • молили 1
  • Молим 11
  • молим 7
  • моловао 1
  • момак 2
  • момената 1
  • момента 1
  • монархија 1
  • монархије 1
  • монархији 1
  • монархијска 1
  • монархијску 1
  • монархиста 1
  • монастир 1
  • монолог 1
  • монументална 2
  • Мора 2
  • мора 7
  • мораде 1
  • морају 1
  • Морају 1
  • морал 1
  • Морала 1
  • морала 3
  • морале 1
  • моралне 1
  • морало 2
  • Морам 1
  • морам 5
  • Морао 1
  • морао 6
  • морате 2
  • мораће 2
  • мораш 3
  • Море 20
  • море 23
  • мори 1
  • морим 1
  • морнарима 1
  • мотику 2
  • Мото 1
  • мото 2
  • мотрећи 1
  • мотриш 1
  • Моћи 2
  • моћи 3
  • мрав 1
  • мрак 3
  • Мрачна 1
  • мрачне 1
  • мрда 3
  • мрднеш 1
  • мрднути 1
  • мре 1
  • Мржња 1
  • мржња 2
  • мржње 1
  • мржњу 1
  • мрзе 1
  • Мрзе 1
  • мрзеле 1
  • мрзели 1
  • мрзили 1
  • мрзим 2
  • мрзио 2
  • мрзити 1
  • мрзиш 1
  • мртва 1
  • мртви 1
  • мртвила 1
  • мртвило 1
  • мртвих 1
  • мртво 2
  • му 305
  • мува 2
  • муве 1
  • муву 1
  • мужа 1
  • музеуму 1
  • музиром 1
  • Мука 1
  • мука 5
  • муке 6
  • муку 3
  • мундир 2
  • мундиру 1
  • мустаћи 1
  • мутвак 5
  • мутвака 1
  • муфте 3
  • мученик 1
  • мучим 1
  • Мучио 1
  • мучно 2
  • мушема 1
  • мушеме 1
  • мушеми 1
  • мушицу 1
  • мушко 4
  • мушком 1
  • муштерија 1
  • муштерије 1
  • муштиклу 2
  • н 2
  • Н 2
  • На 17
  • на 398
  • набереш 1
  • набија 2
  • набијао 1
  • набије 2
  • набио 1
  • набити 1
  • набрецну 1
  • наброји 1
  • навале 1
  • навали 1
  • наваљивали 1
  • Наваљивали 1
  • наведених 1
  • навешао 1
  • навика 1
  • навикли 1
  • Навикли 1
  • навику 1
  • навише 1
  • навлачи 1
  • наврзао 1
  • навукла 1
  • навуче 2
  • нагнуо 1
  • наговести 1
  • награда 1
  • награђивало 1
  • над 6
  • нада 1
  • надалеко 4
  • надаље 3
  • надао 3
  • надгледају 1
  • надгледала 1
  • наде 1
  • надзорна 1
  • надмашио 1
  • наднице 1
  • надражио 1
  • наду 3
  • нађавола 3
  • Нађе 1
  • нађе 13
  • нађем 1
  • нађете 1
  • нађо 1
  • нађу 1
  • назадном 1
  • назва 2
  • назвала 1
  • назван 3
  • названој 1
  • назвао 3
  • назвати 1
  • назваше 1
  • назеб 1
  • назива 1
  • називају 1
  • називали 1
  • назначивши 1
  • назове 1
  • назовем 1
  • назоре 1
  • наивна 1
  • наивношћу 1
  • наиђе 1
  • наишав 1
  • наишао 1
  • најамника 1
  • најближа 1
  • најближи 1
  • најближих 1
  • најбоље 3
  • најбољи 1
  • најважнији 1
  • најватренија 1
  • највећи 2
  • највештији 1
  • највише 4
  • највредније 1
  • најглавније 2
  • најглавнијих 1
  • најглупљој 1
  • најгоре 2
  • најгрлатије 1
  • најдебље 1
  • Најдужа 1
  • најдуже 1
  • најжешћа 1
  • најзад 1
  • најзгодније 1
  • најимпозантније 1
  • најјачи 1
  • најкраћем 1
  • најлакше 1
  • најласкавије 1
  • најлепша 1
  • најлепше 2
  • најлепшем 1
  • најмања 1
  • најмање 3
  • најмилије 1
  • најнужније 1
  • најозбиљније 1
  • најписменији 1
  • најповољније 1
  • најповољнијем 1
  • Најпре 2
  • најпре 6
  • најпријатније 1
  • најприличније 1
  • најрадије 3
  • најсавесније 1
  • Најсветија 1
  • најсрећнији 1
  • најстрашније 1
  • најугледнија 1
  • најчешће 1
  • наказни 1
  • накаљао 1
  • наканиш 1
  • накањивао 1
  • накашља 1
  • накашље 1
  • накитивши 1
  • накитио 3
  • наклоњено 1
  • наклопио 1
  • Наклопио 1
  • накнађује 1
  • нако 3
  • наковање 1
  • наковњи 1
  • наковњу 1
  • накратко 1
  • Накратко 1
  • накриви 2
  • Накривио 1
  • накриво 1
  • Накупе 1
  • налазе 1
  • налазеће 1
  • налази 4
  • налисте 1
  • наљуте 2
  • наљути 3
  • наљутиле 1
  • наљутили 1
  • наљутило 3
  • наљутио 3
  • нам 10
  • нама 7
  • намазано 1
  • намазао 1
  • намала 1
  • намалан 1
  • намалане 1
  • намаланих 1
  • Намало 1
  • намере 1
  • намери 3
  • намерио 1
  • намерно 1
  • намести 2
  • наместо 1
  • намета 1
  • наметало 1
  • наметао 2
  • намештену 1
  • нами 1
  • намигну 1
  • намигује 1
  • намолили 1
  • нанела 1
  • нанесе 1
  • наново 2
  • нану 1
  • нануле 1
  • наодмет 1
  • наопако 1
  • Наоружан 1
  • наочит 1
  • напада 2
  • напамет 4
  • напаст 2
  • напаствује 1
  • напасти 2
  • напијених 1
  • написа 3
  • написан 2
  • написано 3
  • написао 2
  • написаће 1
  • написмено 4
  • напише 3
  • напишеш 1
  • наплаћивао 1
  • Наполеон 2
  • Наполеона 2
  • напоље 3
  • напољу 1
  • Напољу 1
  • напоменем 2
  • напоменемо 1
  • напора 2
  • напоре 1
  • напори 1
  • напослетку 5
  • направи 4
  • направимо 1
  • направио 1
  • направисте 1
  • напред 1
  • Напред 2
  • напредни 1
  • напреднијим 1
  • напредних 1
  • напредно 2
  • напредујемо 1
  • напрезања 1
  • напречац 1
  • напунио 1
  • нарави 1
  • наравно 20
  • наранио 1
  • наредбом 1
  • нареди 1
  • наредио 1
  • наредите 1
  • наредници 1
  • Наређује 1
  • наређује 2
  • наређујете 1
  • наређују 1
  • наречје 1
  • народ 19
  • Народ 2
  • народа 7
  • Народна 1
  • народна 5
  • народне 2
  • Народни 1
  • народни 4
  • народним 1
  • народних 6
  • народно 4
  • Народног 1
  • народног 2
  • народном 3
  • народну 2
  • народња 1
  • народњега 1
  • народњи 1
  • народски 1
  • народским 1
  • народу 6
  • нарочите 1
  • Нарочито 2
  • нарочито 8
  • наруквице 1
  • Нас 1
  • нас 21
  • насамо 1
  • наседне 1
  • насилник 1
  • насилно 1
  • насиља 1
  • насипају 1
  • Насипаће 1
  • наскоро 3
  • наслагане 2
  • насликана 1
  • насликано 1
  • наслов 3
  • насловом 4
  • наслову 1
  • наслони 1
  • наслонио 1
  • наслоњен 1
  • насмејао 2
  • насмејати 1
  • насмеје 1
  • насмеше 1
  • наспе 1
  • наспело 1
  • наспорава 1
  • насред 3
  • наставак 1
  • настави 7
  • наставља 6
  • наставу 1
  • настаде 1
  • Настаде 3
  • настало 1
  • настане 2
  • настани 1
  • настанио 1
  • настао 1
  • настрану 1
  • натоварило 1
  • Натпис 1
  • натраг 6
  • натрапа 1
  • натрљано 1
  • натрпа 1
  • натрпао 1
  • натурио 1
  • наћи 4
  • наука 3
  • науке 3
  • науку 1
  • научењачки 1
  • научи 2
  • научили 1
  • научио 1
  • Научио 3
  • нахери 1
  • начела 5
  • начелне 1
  • начелни 1
  • начелник 2
  • начелника 6
  • начелникове 1
  • начелниковице 4
  • начелникову 1
  • начелнику 1
  • начелниче 1
  • начелно 1
  • начело 1
  • начелства 1
  • начетише 1
  • начин 5
  • начина 1
  • начини 2
  • начиним 1
  • начинио 1
  • начињени 1
  • Наш 1
  • наш 18
  • наша 4
  • нашали 1
  • нашао 7
  • нашара 1
  • наше 2
  • нашег 2
  • нашега 3
  • нашем 3
  • наши 9
  • нашим 3
  • нашироко 1
  • наших 2
  • нашки 1
  • нашој 2
  • наштампана 1
  • нашу 5
  • не 311
  • Не 49
  • небеских 1
  • неблагодарни 1
  • неблагодарно 1
  • Небо 2
  • небо 4
  • небом 1
  • неваљалу 1
  • неверни 1
  • невјенчано 1
  • невоља 1
  • невоље 1
  • невољи 1
  • невољу 1
  • негда 2
  • негдашњи 1
  • негде 1
  • Него 7
  • него 87
  • недаш 1
  • недеља 2
  • недељно 3
  • Недељу 1
  • недостојне 1
  • недра 1
  • недрага 1
  • нежењен 1
  • нежењени 1
  • нежније 1
  • нежности 1
  • незадовољан 1
  • незадовољника 2
  • незаслужно 1
  • Незнам 1
  • незнању 1
  • неизоставна 1
  • Неје 1
  • неје 7
  • Нек 3
  • нек 6
  • Нека 2
  • нека 23
  • некад 3
  • некада 1
  • некакав 1
  • некакви 1
  • некако 15
  • Некако 2
  • неке 19
  • Некером 1
  • Неки 1
  • неки 27
  • Неким 1
  • неким 3
  • некима 1
  • неких 8
  • Неко 2
  • неко 22
  • неког 11
  • некога 7
  • некој 4
  • неколико 29
  • неколицина 3
  • неком 6
  • некоме 1
  • неку 9
  • нема 32
  • Нема 7
  • немаде 1
  • немају 2
  • немајући 2
  • немам 3
  • немамо 2
  • немар 2
  • Немачке 1
  • немачки 1
  • немачко 2
  • немаше 1
  • немила 1
  • немилосрдно 1
  • немилу 1
  • неминовно 1
  • немио 1
  • немирним 1
  • Немој 1
  • немој 3
  • необично 1
  • необјашњена 1
  • необријани 1
  • необријаног 1
  • неодолим 1
  • Неологос 1
  • неописано 1
  • неопходан 1
  • неоспорних 1
  • неочекивана 1
  • неочекивани 1
  • неочекивану 1
  • неочешљанији 1
  • неписмен 1
  • неповерење 3
  • неповерљиво 1
  • неповредан 1
  • непомичних 1
  • непосредно 1
  • непоуздано 1
  • непреспавана 1
  • непрестано 1
  • непријатељи 3
  • непријатељима 1
  • непријатељска 1
  • непријатно 2
  • непријатности 1
  • неприлику 1
  • непримчиви 1
  • непристојна 1
  • непробоју 1
  • непроизводне 1
  • нервозни 1
  • Нерон 1
  • Нерони 1
  • Несам 1
  • несам 5
  • несањана 1
  • неси 1
  • несретна 1
  • несретник 1
  • несретници 1
  • несрећа 6
  • несрећна 1
  • нестаде 1
  • Нестрећно 1
  • нестрпљивије 1
  • нестрпљиво 2
  • Несум 1
  • несум 3
  • Неће 4
  • неће 42
  • нећемо 1
  • нећете 1
  • Нећеш 1
  • нећеш 4
  • нећу 3
  • Нећу 5
  • неудесности 1
  • неумитан 1
  • неумитна 1
  • Неуморан 1
  • неуморно 1
  • неуморног 1
  • нехатини 1
  • нецу 1
  • нечисте 1
  • Нешто 4
  • нешто 59
  • ни 144
  • Ни 8
  • нигде 3
  • ниђе 1
  • ниже 2
  • нижих 1
  • низ 1
  • низу 1
  • Није 14
  • није 181
  • ниједан 2
  • Ниједан 2
  • ниједна 1
  • ниједно 2
  • Нијесам 3
  • нијесам 4
  • нијеси 1
  • нијесмо 1
  • никад 11
  • никада 1
  • никакав 1
  • никаква 1
  • никакве 1
  • никаквих 1
  • никако 14
  • Никако 2
  • нико 18
  • Нико 4
  • никога 1
  • никој 4
  • никоје 1
  • Никола 4
  • никуда 1
  • Нисам 1
  • нисам 5
  • Ниси 1
  • ниси 8
  • нисмо 4
  • Нисте 2
  • нисте 3
  • Нису 1
  • нису 17
  • Нит 1
  • нит 9
  • нити 8
  • ницале 1
  • ниче 1
  • ничега 1
  • ничија 1
  • ништа 38
  • ништо 1
  • но 3
  • Но 8
  • Нов 1
  • нов 9
  • нова 2
  • Нова 3
  • Новак 2
  • новац 1
  • нове 7
  • новембра 4
  • Нови 2
  • нови 3
  • Новије 1
  • новијем 1
  • новијим 1
  • новим 1
  • новина 6
  • новинама 12
  • новинар 1
  • новинари 1
  • новинарске 1
  • новинарски 1
  • новине 25
  • Новине 3
  • новину 1
  • нових 2
  • ново 5
  • новога 4
  • новоизабрани 1
  • новој 2
  • Новом 1
  • новом 3
  • Новоме 1
  • новост 1
  • новости 1
  • новцат 1
  • новцу 1
  • новчано 1
  • новчану 1
  • нога 1
  • ногама 5
  • ногаре 1
  • ноге 13
  • ногом 2
  • ногу 3
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножем 1
  • нојбољи 1
  • ноката 1
  • ноктом 1
  • норвешких 1
  • Норвешкој 2
  • Нос 1
  • нос 7
  • носа 3
  • носаше 1
  • носе 3
  • Носи 2
  • носи 4
  • носила 1
  • носиле 1
  • носили 2
  • носим 1
  • носио 6
  • Носиоци 2
  • носити 2
  • носом 1
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 7
  • ноћас 1
  • ноћи 2
  • ноћу 1
  • ну 1
  • нудећи 1
  • Нуди 1
  • нужне 2
  • нужним 1
  • нужно 3
  • нуто 1
  • њ 10
  • ње 10
  • њег 1
  • Њег 1
  • Њега 3
  • њега 50
  • његов 13
  • Његова 1
  • његова 16
  • његове 10
  • његови 4
  • његовим 11
  • његових 3
  • његово 14
  • његовог 4
  • његовој 2
  • његовом 1
  • његову 5
  • њезини 1
  • њезиних 1
  • Њему 1
  • њему 31
  • њен 1
  • њена 3
  • њене 1
  • њеног 2
  • њеном 1
  • њену 1
  • њи 1
  • њиве 1
  • њим 26
  • њима 22
  • Њиме 1
  • Њиње 1
  • Њих 1
  • њих 18
  • њихов 2
  • њихова 2
  • њихове 2
  • њихови 1
  • њихових 1
  • њиховом 3
  • њој 19
  • њом 2
  • њоме 4
  • Њу 1
  • њу 13
  • њума 1
  • О 11
  • о 92
  • обавести 1
  • обавестити 1
  • обавештавање 1
  • обавештавао 1
  • обагателише 1
  • обаљује 2
  • обгрлио 1
  • обделавању 1
  • обе 3
  • обедили 1
  • обелите 1
  • обема 1
  • оберучке 1
  • обеси 2
  • обесити 1
  • обести 1
  • обећа 2
  • обећају 1
  • обећању 1
  • Обећао 1
  • обећао 4
  • обећаше 1
  • обешен 1
  • обзине 1
  • обиђе 2
  • обикла 1
  • обилан 1
  • обиласка 1
  • обилно 1
  • обиљу 1
  • обичају 2
  • Обична 1
  • обични 1
  • Обично 1
  • обично 23
  • обишли 1
  • објавиле 1
  • објављено 1
  • објасни 1
  • објаснио 1
  • објаснити 1
  • објашњава 1
  • објашњавали 1
  • објективности 1
  • облачио 1
  • облачно 1
  • облигатне 1
  • облигације 2
  • облигацију 1
  • оближњи 1
  • оближњу 1
  • облику 1
  • обнародовао 1
  • обода 1
  • ободом 1
  • обоје 1
  • обојени 1
  • Обојица 1
  • обојица 4
  • обојици 1
  • обојицу 1
  • обори 1
  • обрадовати 1
  • образ 1
  • образа 1
  • образова 1
  • образован 1
  • образу 1
  • обратно 1
  • обрве 3
  • обријаној 1
  • обрнем 2
  • обрнуо 1
  • обрта 1
  • обузме 1
  • обукао 1
  • ова 10
  • Ова 3
  • Овај 3
  • овај 48
  • овака 2
  • овакве 1
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • овако 13
  • Овако 3
  • овамо 6
  • оваца 1
  • овдашњи 1
  • Овде 2
  • овде 23
  • овден 1
  • овдена 1
  • овђе 1
  • овђен 1
  • ове 18
  • Овена 1
  • Ови 1
  • ови 4
  • овим 8
  • овима 1
  • Овима 1
  • ових 2
  • ово 43
  • Ово 5
  • овог 2
  • Овога 1
  • овога 13
  • овој 19
  • оволика 1
  • оволико 2
  • овом 5
  • овоме 4
  • Ову 1
  • ову 12
  • овуд 2
  • огади 1
  • Огадио 1
  • огледалце 1
  • оглобили 1
  • оглобљеном 1
  • оглоданих 1
  • оглушке 1
  • огњишта 1
  • оговара 1
  • оговарале 1
  • огорченом 1
  • огорчење 1
  • огради 1
  • огрешио 1
  • огромне 1
  • од 235
  • Од 7
  • одавде 2
  • одавна 3
  • Одавно 1
  • одавно 3
  • одазва 1
  • одазваше 1
  • одазива 1
  • одазиваш 1
  • одаји 1
  • одакле 5
  • одалами 1
  • одан 2
  • Оданде 1
  • оданде 2
  • одао 1
  • одапнем 1
  • Одатле 1
  • одатле 9
  • одахну 3
  • одбегле 1
  • одби 1
  • Одбор 2
  • одбор 8
  • одбора 2
  • одборник 1
  • одборника 3
  • одборнике 1
  • одборници 1
  • одбором 1
  • одбору 1
  • одвајати 1
  • одвајкада 3
  • одвели 1
  • одвикао 1
  • одвоји 1
  • одговара 3
  • одговарају 2
  • одговарати 1
  • одговор 4
  • одговора 2
  • одговори 3
  • Одговорима 1
  • одговорио 2
  • одговорност 1
  • Одгурну 1
  • Оде 2
  • оде 9
  • одело 2
  • оделу 1
  • одем 1
  • одеран 1
  • одзиву 1
  • одиграју 1
  • Одиђи 1
  • Одједаред 1
  • одједаред 2
  • одјутрос 1
  • одлази 4
  • одлазио 2
  • одлакну 1
  • одлежи 2
  • одлете 1
  • одликовала 2
  • одличан 1
  • одломи 1
  • одлучно 2
  • одлучног 1
  • Одма 1
  • одмакли 1
  • Одмара 1
  • одмарају 1
  • одмарати 1
  • Одмах 11
  • одмах 36
  • одмењује 1
  • одмиче 1
  • одмор 1
  • Одмор 1
  • одмори 3
  • одморимо 1
  • однекуд 6
  • однели 1
  • однесавши 1
  • однесу 1
  • однети 2
  • односе 1
  • односила 1
  • односно 4
  • одобрава 1
  • одобровољи 1
  • одобровољио 2
  • одовуд 1
  • Одох 1
  • одох 3
  • одоше 2
  • одр 1
  • одраде 1
  • одрасла 1
  • одрати 1
  • одређен 1
  • одређене 1
  • одсад 1
  • Одсада 1
  • одсада 4
  • одсалутирао 1
  • одсвирају 2
  • одсели 1
  • одсечене 1
  • одсеченом 1
  • одскаче 1
  • одслужио 1
  • Одслужио 1
  • одстоје 1
  • одступило 1
  • одсуством 1
  • одува 1
  • одуговлачи 1
  • одужиће 1
  • одупире 1
  • Одустане 1
  • одучи 1
  • одушевљен 1
  • одушевљено 1
  • одштампан 1
  • ожаливши 1
  • оженио 1
  • ожењен 1
  • оживео 1
  • озбиљна 1
  • озбиљно 1
  • ознојим 1
  • ознојио 1
  • Ој 1
  • ока 4
  • оканица 1
  • оканице 1
  • оканицу 1
  • окапах 1
  • океана 3
  • окивате 1
  • окитило 1
  • окићеним 1
  • окићено 1
  • окле 1
  • оклеветана 1
  • окметили 1
  • окметимо 1
  • око 23
  • оковима 1
  • околини 1
  • околни 1
  • околним 1
  • околности 1
  • оком 1
  • окренем 1
  • окрену 1
  • окренуо 1
  • окретао 1
  • окретати 2
  • окрете 7
  • окретних 1
  • окретност 1
  • окреће 1
  • окречена 1
  • окриви 1
  • округа 3
  • Округа 4
  • округу 1
  • окружне 1
  • окружни 1
  • окружног 2
  • окружној 2
  • октопод 1
  • оку 2
  • окупан 1
  • окуси 1
  • олако 1
  • олупану 1
  • омакла 1
  • омакло 1
  • омање 1
  • омасти 1
  • Омира 1
  • омладина 1
  • омладине 1
  • Омладински 1
  • омотавају 1
  • омрази 1
  • омразити 1
  • он 167
  • Он 23
  • она 39
  • Она 8
  • Онај 2
  • онај 51
  • онаква 2
  • Онако 4
  • онако 71
  • онаку 1
  • онамо 1
  • Онда 2
  • онда 39
  • ондена 1
  • Оне 3
  • оне 32
  • они 36
  • Они 4
  • онизи 1
  • оним 7
  • онима 1
  • Онима 1
  • оних 9
  • Оно 1
  • оно 55
  • оног 8
  • Онога 1
  • онога 17
  • Оној 1
  • оној 5
  • онолики 1
  • оном 9
  • ономад 1
  • Ономад 1
  • ономе 3
  • Ону 1
  • ону 11
  • онуда 1
  • опака 1
  • опаки 1
  • опанци 2
  • опарен 1
  • опасно 1
  • опепелити 1
  • Опет 3
  • опет 62
  • опипа 2
  • опис 2
  • описана 2
  • описане 1
  • описано 2
  • описао 1
  • описати 1
  • описивати 1
  • описујући 1
  • опише 1
  • опклади 1
  • Опкорачи 1
  • оплеменио 1
  • оплемењивању 1
  • опљачкан 1
  • опозиција 1
  • опомене 2
  • опорочава 3
  • опорочавање 1
  • оправдала 1
  • оправдати 1
  • оправе 1
  • Опрости 1
  • опружив 1
  • опсују 1
  • оптужбом 1
  • опширна 1
  • опширно 2
  • опширности 1
  • општа 1
  • опште 5
  • општим 3
  • општине 3
  • општинска 3
  • општинске 1
  • општински 2
  • општинског 1
  • општинскога 1
  • општинској 3
  • општинском 1
  • општинску 1
  • ораторски 1
  • орах 1
  • орачева 1
  • орган 2
  • организам 1
  • ординирања 1
  • ори 1
  • оригинала 1
  • Оригинално 1
  • оркестара 1
  • ортак 1
  • оруђе 2
  • оружјем 1
  • осамдесет 3
  • осамнаесте 1
  • Осамнаести 1
  • осамнаестом 1
  • освануо 1
  • освете 1
  • освети 1
  • осветити 1
  • Осветлићемо 1
  • осветлише 1
  • осветљава 1
  • осветљење 2
  • освешћени 1
  • осврне 2
  • осврће 1
  • осети 1
  • осетила 1
  • Осећа 1
  • осећа 2
  • осећаја 2
  • осећаје 1
  • осећао 1
  • осећати 1
  • осече 2
  • Осилио 1
  • осим 1
  • оскудно 1
  • осле 1
  • ослонац 1
  • ослушне 1
  • ОСМА 1
  • осме 2
  • осми 1
  • Осмим 2
  • осмога 2
  • основној 1
  • основу 1
  • Особито 1
  • особито 6
  • осолити 1
  • осрамоћен 1
  • Ост 1
  • остав 2
  • оставе 1
  • остави 3
  • оставила 2
  • оставимо 1
  • оставио 5
  • остависте 1
  • оставите 1
  • оставити 2
  • оставише 1
  • оставку 1
  • оставља 3
  • остављају 1
  • остављао 2
  • остаде 2
  • Остаде 2
  • остај 1
  • остаје 1
  • остајем 2
  • остају 1
  • остала 5
  • остале 3
  • осталим 1
  • осталима 1
  • осталих 2
  • остало 5
  • осталога 1
  • осталом 1
  • остане 2
  • остани 1
  • Остани 1
  • останка 1
  • остао 12
  • остати 2
  • осташе 2
  • остварио 1
  • Острвио 1
  • осу 1
  • осуди 2
  • осуђен 1
  • осујетише 1
  • отад 2
  • отада 1
  • Отац 1
  • отац 4
  • отвара 1
  • отварајте 1
  • отворена 1
  • отворене 1
  • отвори 1
  • отворим 1
  • отворио 1
  • отворити 3
  • отвориш 2
  • оте 1
  • отеже 1
  • отежући 2
  • отезао 1
  • отекла 1
  • отело 1
  • отерао 1
  • отечество 1
  • отеше 1
  • отиде 1
  • Отиде 1
  • отима 2
  • отимао 2
  • отићи 2
  • отих 1
  • отиче 1
  • Отишао 2
  • отишао 4
  • отишла 1
  • отишло 1
  • Откад 1
  • откад 2
  • отказао 1
  • Откако 1
  • откако 3
  • Откуд 1
  • откуд 2
  • откуда 3
  • отоич 1
  • отпоче 2
  • отпочети 1
  • отпочне 2
  • отправи 1
  • отприлике 3
  • отпутовати 1
  • отпушчајеши 1
  • отреса 1
  • отресит 1
  • отреситији 1
  • отреситијим 1
  • отровала 1
  • отрпети 1
  • отрпи 1
  • отуд 1
  • отуда 1
  • Оћемо 1
  • оћинута 1
  • оћути 1
  • офајди 1
  • офајдио 1
  • Официр 17
  • Официра 9
  • Официром 3
  • официрском 1
  • Официру 1
  • ох 1
  • Ох 2
  • Охлади 1
  • охрабрени 1
  • оца 1
  • оцрнио 1
  • оцу 1
  • очајава 1
  • очајању 1
  • очеве 1
  • очевидно 2
  • очепио 1
  • очи 13
  • очију 1
  • очима 14
  • Очима 2
  • очистили 1
  • очита 1
  • очитао 1
  • очувале 1
  • очувао 1
  • очупа 1
  • ошине 1
  • ошинуо 1
  • оштар 1
  • оштре 1
  • оштро 3
  • П 2
  • па 418
  • Па 77
  • Пааа 2
  • Павла 1
  • павук 1
  • пада 2
  • падаше 1
  • паде 4
  • падне 4
  • пажљиво 1
  • пажње 1
  • пазар 3
  • пазаре 1
  • пазари 2
  • пазарићеш 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазила 1
  • пазили 1
  • Пазио 1
  • пазио 3
  • пазите 1
  • пазити 1
  • Пајић 1
  • Пајићу 1
  • пак 2
  • пакетом 1
  • паклићима 1
  • пако 1
  • пакосног 1
  • пакост 1
  • пакости 2
  • пакује 1
  • пакфонску 1
  • пала 4
  • паланачке 1
  • паланке 1
  • паланци 3
  • палац 1
  • пале 1
  • палећи 1
  • пали 2
  • палидрвца 1
  • палио 1
  • палмову 1
  • пало 1
  • палца 1
  • памет 16
  • памети 1
  • паметна 1
  • паметни 1
  • паметнија 1
  • паметније 1
  • паметно 1
  • паметну 1
  • памећу 1
  • памјат 1
  • Памте 1
  • Памти 1
  • памти 2
  • памтим 1
  • памћење 1
  • памуклију 1
  • памфлета 1
  • пангалоза 1
  • Пандократор 1
  • Пандократору 1
  • пандур 4
  • пандура 7
  • пандурисати 1
  • пандурова 1
  • пандурским 1
  • пандурско 1
  • пандурском 1
  • панегирик 1
  • панегирика 2
  • панорами 1
  • панталонама 1
  • панталоне 1
  • пантлици 1
  • пањ 1
  • пао 5
  • папир 2
  • папира 3
  • папрена 1
  • папрено 1
  • папрену 1
  • папуча 1
  • пар 4
  • пара 9
  • параграф 7
  • параграфос 3
  • параграфска 1
  • парадном 1
  • паразит 1
  • паралелу 3
  • паре 15
  • Паре 3
  • парића 2
  • парламентаран 2
  • партије 2
  • партији 1
  • партијске 1
  • пару 2
  • парче 1
  • пас 1
  • паса 2
  • Пасја 1
  • пасовао 1
  • пасусе 1
  • Пати 1
  • пати 3
  • патријарх 1
  • патриота 1
  • патриотских 1
  • патрола 2
  • паћениче 1
  • паћеничком 1
  • пауза 3
  • паузе 3
  • пацов 1
  • пацови 1
  • паша 1
  • пашажери 1
  • пашквила 1
  • Пашона 1
  • пашу 1
  • пева 5
  • певао 1
  • певач 1
  • певачу 1
  • певаш 1
  • певницом 1
  • певницу 1
  • певуца 1
  • Педагог 1
  • педагоге 1
  • педагогикама 1
  • педагогом 1
  • педагошке 1
  • педесет 5
  • педест 2
  • педља 1
  • Педра 2
  • Педро 6
  • Педров 2
  • Педру 1
  • Пелагића 2
  • Пелагићеву 1
  • Пелагићем 1
  • пена 2
  • пенате 1
  • пенџета 1
  • пењати 1
  • пера 1
  • Пера 13
  • пере 1
  • Пере 2
  • Пери 1
  • перје 1
  • перјем 1
  • пернату 1
  • перо 2
  • Перо 3
  • Перовске 1
  • персијски 1
  • персонал 1
  • персоналом 1
  • персоналу 1
  • персоне 1
  • Перу 1
  • перчин 2
  • перчином 1
  • песама 1
  • пескаоницу 1
  • Песма 1
  • песма 3
  • песмама 1
  • Песмарица 1
  • песмарице 1
  • песме 3
  • песми 1
  • песму 3
  • песник 2
  • песнике 1
  • песникове 2
  • песницима 1
  • Песталоција 1
  • пет 9
  • пета 1
  • ПЕТА 1
  • петао 6
  • пете 2
  • Петефија 1
  • петичаре 1
  • Петла 1
  • петла 3
  • петли 1
  • петлиће 2
  • петнаест 6
  • ПЕТНАЕСТА 1
  • Петнаести 1
  • петнаестом 1
  • петоро 1
  • Петра 2
  • Петре 2
  • Петрија 1
  • Петрополису 1
  • петстолетни 1
  • пећином 1
  • пеци 1
  • печат 1
  • печено 1
  • печење 2
  • печењем 1
  • печурке 1
  • пива 1
  • Пивар 1
  • пиво 4
  • пивчину 1
  • пијавица 2
  • пијавице 1
  • пијаница 1
  • Пије 1
  • пије 6
  • пијевницом 1
  • пијемо 3
  • пијететом 1
  • пију 6
  • пијуцка 1
  • пик 2
  • пикантно 1
  • пиле 3
  • пиличника 1
  • пило 1
  • пинчику 1
  • пио 2
  • Пиоњер 1
  • пипревку 1
  • Пир 1
  • пирамида 1
  • пирамиде 1
  • писама 1
  • писано 1
  • писање 2
  • писању 1
  • Писао 3
  • писао 8
  • писар 2
  • писати 2
  • писаћим 1
  • Писац 1
  • писац 7
  • писаше 1
  • пискарања 1
  • писма 1
  • Писмен 1
  • писмен 10
  • писмени 1
  • писменима 1
  • писмено 1
  • писмо 2
  • писму 2
  • писује 3
  • писују 2
  • писца 1
  • писцу 2
  • Пита 1
  • пита 18
  • Питагорине 1
  • питај 1
  • Питај 1
  • питају 6
  • питајући 1
  • питам 6
  • питања 5
  • питање 6
  • питао 2
  • питате 2
  • питати 3
  • питу 1
  • питујем 1
  • пића 1
  • пиће 3
  • Пише 1
  • пише 14
  • пишем 2
  • пишемо 1
  • пиши 1
  • пиштољи 1
  • пишу 1
  • пишући 1
  • пјеније 1
  • пјесна 1
  • плава 1
  • плаве 1
  • плавим 1
  • плаво 2
  • плак 1
  • плакати 1
  • пламен 5
  • пламено 1
  • план 2
  • плана 1
  • планету 1
  • планове 1
  • Плану 1
  • плану 7
  • плануо 1
  • плати 8
  • плативши 1
  • платим 1
  • платимо 1
  • платио 7
  • платити 4
  • платиће 1
  • платиша 1
  • платом 1
  • плаћа 13
  • плаћај 1
  • плаћају 1
  • плаћам 1
  • плаћање 2
  • плач 1
  • плача 1
  • плаче 1
  • плашити 1
  • плекану 1
  • племенито 1
  • пленио 1
  • плесан 1
  • Плетем 1
  • плетиво 1
  • плећа 1
  • плива 1
  • пливају 1
  • плот 3
  • плота 1
  • плотова 1
  • плотове 1
  • плућа 2
  • пљувачку 1
  • пљуну 2
  • пљусак 1
  • пљуцка 1
  • пљуцне 1
  • по 143
  • По 4
  • побегао 1
  • побегла 1
  • победили 1
  • победну 1
  • побеђен 1
  • побеђује 1
  • побеже 1
  • побележена 1
  • побијем 1
  • побогу 2
  • побожан 1
  • побојао 1
  • побоље 1
  • побољшању 1
  • поборник 1
  • побратим 2
  • Побратиме 1
  • побратиме 6
  • побратими 2
  • Побрзо 1
  • побуна 1
  • побунама 1
  • повади 2
  • повађене 1
  • Поваздан 1
  • поваздан 5
  • поваљало 1
  • поведе 2
  • повела 2
  • повео 1
  • поверене 1
  • поверење 1
  • поверењу 1
  • поверити 2
  • поверују 1
  • повећа 1
  • повечерај 1
  • повеша 2
  • повикаше 2
  • повиче 1
  • повичу 1
  • повишењу 1
  • Повлачи 1
  • повода 3
  • поводом 1
  • површини 1
  • повукао 2
  • повуку 1
  • повуци 1
  • повуче 1
  • погађа 1
  • погађају 1
  • погађао 1
  • погажена 1
  • погана 1
  • поганик 1
  • поганци 1
  • погаси 1
  • погасио 1
  • погаче 1
  • погибија 1
  • погибију 1
  • погле 2
  • поглед 3
  • погледа 5
  • Погледате 2
  • погледати 2
  • Погледаш 1
  • погледаш 3
  • погледима 1
  • погледом 3
  • погледу 1
  • Погоде 1
  • погодили 1
  • погрешили 1
  • под 35
  • пода 1
  • подави 2
  • подавијена 1
  • подајник 1
  • подајте 1
  • подаље 1
  • поданици 1
  • податке 2
  • подби 1
  • подбријавати 1
  • Подбуни 1
  • подвикну 1
  • подвикнуо 1
  • подвикнути 2
  • подели 1
  • поделиле 1
  • Поделило 1
  • поделише 2
  • подеси 1
  • подеснија 1
  • подивљају 1
  • подиже 2
  • подједнако 1
  • подлистак 1
  • подмигују 1
  • подмири 1
  • подмладак 2
  • подмлатку 1
  • поднаредник 3
  • поднаредника 1
  • поднареднички 1
  • поднебије 1
  • подобан 1
  • подоста 1
  • подрепка 1
  • подржи 1
  • подрума 1
  • подручје 1
  • подсеку 1
  • подсетити 1
  • подужа 1
  • подуже 3
  • подужи 3
  • подужом 1
  • подупрла 1
  • пође 5
  • пођу 2
  • позабавимо 1
  • позавадио 1
  • позавиде 1
  • позајми 2
  • позва 2
  • позван 1
  • позвао 3
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздрави 1
  • поздравио 2
  • поздравље 1
  • поздравни 1
  • позив 2
  • позива 2
  • позивао 1
  • позицији 1
  • позн 1
  • позна 1
  • познавајући 1
  • познавања 1
  • познавао 1
  • познаје 1
  • познајем 2
  • познајемо 1
  • познају 2
  • познали 1
  • познаник 1
  • познанства 1
  • познанство 1
  • познат 1
  • позната 3
  • познате 2
  • познати 4
  • познатији 1
  • познатим 1
  • познато 3
  • познатој 1
  • познату 2
  • познаш 1
  • позове 2
  • позоришно 1
  • позорнице 2
  • поиздаље 3
  • поизлепљивано 1
  • поименце 2
  • поиспрешивао 1
  • појаву 1
  • појао 1
  • поје 1
  • поједине 2
  • појединих 1
  • поједоше 1
  • Поједоше 1
  • појео 4
  • појкане 1
  • појмови 1
  • покаже 2
  • покажемо 1
  • показа 5
  • показала 2
  • показао 1
  • показати 1
  • показиваше 1
  • показује 1
  • покајао 1
  • покајати 1
  • поквари 1
  • покидала 1
  • покисла 1
  • поклања 1
  • поклањао 1
  • поклич 1
  • поклони 4
  • поклонио 1
  • поклонише 1
  • поклону 1
  • покојни 3
  • покојнога 1
  • поколењима 1
  • Покољења 1
  • покриваше 1
  • покривена 1
  • покрпити 1
  • Покрстила 1
  • Покрстио 1
  • покуља 1
  • покупио 1
  • покупити 1
  • покућанство 1
  • покуша 1
  • пол 4
  • пола 5
  • полагане 1
  • полажем 1
  • полазак 1
  • полако 7
  • полемику 3
  • полемици 1
  • полете 2
  • полетео 2
  • полетеше 1
  • полети 3
  • Поликрат 1
  • политика 1
  • политике 2
  • политиком 2
  • политиран 1
  • политичка 2
  • Политичке 1
  • политичке 3
  • Политички 1
  • политички 5
  • политичким 2
  • политичког 2
  • политичкога 1
  • политичкој 1
  • политичку 2
  • полицији 1
  • полицијски 1
  • полицу 1
  • половаче 1
  • половину 1
  • положај 1
  • положила 1
  • полугласно 1
  • полутине 1
  • пољак 2
  • пољака 1
  • пољачке 1
  • пољачком 1
  • поље 1
  • пољски 1
  • пољу 1
  • помагао 2
  • помагач 1
  • помажеш 1
  • помало 8
  • поменути 1
  • померио 1
  • помешано 1
  • помисли 2
  • помислио 1
  • помогла 1
  • помогнем 3
  • помогнеш 1
  • помодних 1
  • Помози 1
  • Помрчина 1
  • помрчини 2
  • понавља 1
  • понављале 2
  • понајвише 1
  • понајчешће 1
  • понамештао 1
  • понаша 1
  • понека 1
  • Понекад 1
  • понекад 5
  • понеке 1
  • Понеки 1
  • понеки 2
  • понеко 1
  • понеког 1
  • понекога 2
  • понеку 2
  • понео 3
  • понесе 1
  • понет 1
  • понети 1
  • Понешто 1
  • понешто 3
  • поникли 1
  • понова 1
  • понови 1
  • поново 1
  • понос 2
  • поносит 1
  • поноситије 1
  • поноситим 1
  • поносито 8
  • поносом 1
  • поноћи 2
  • понудио 1
  • поодавно 2
  • попа 2
  • попала 1
  • попи 1
  • попије 2
  • попијених 1
  • попијену 1
  • Попијеш 1
  • попио 2
  • попити 1
  • попише 1
  • поплашеним 1
  • поплашио 1
  • поплашити 1
  • попљуне 1
  • попо 1
  • попова 1
  • попови 1
  • попом 1
  • поправи 1
  • поправити 1
  • попреко 3
  • попрети 1
  • попрска 1
  • попу 1
  • популарно 1
  • попусти 1
  • попустио 1
  • попуца 1
  • попуштајући 1
  • пораз 1
  • порашће 1
  • поред 12
  • поредак 1
  • поређа 1
  • поређане 1
  • порез 4
  • порези 1
  • порезу 1
  • пореске 1
  • пореских 1
  • пореском 1
  • поркета 1
  • породици 1
  • породична 1
  • порока 1
  • портфеља 1
  • поручен 2
  • Поручи 1
  • поручи 2
  • поручити 1
  • поручује 3
  • пос 1
  • посаветују 2
  • посао 8
  • посвађају 1
  • посвећена 1
  • посвјетио 1
  • посвршавали 1
  • посвршује 1
  • Поседаше 1
  • посејано 1
  • посетнице 1
  • посећена 1
  • посечене 1
  • посигурно 2
  • поскокни 1
  • поскоро 2
  • поскурице 1
  • посла 9
  • послан 1
  • посланика 2
  • послао 7
  • посластице 1
  • послатих 1
  • послатом 1
  • Послаће 2
  • После 4
  • после 61
  • последица 1
  • последице 2
  • Последња 1
  • ПОСЛЕДЊА 1
  • последње 8
  • последњег 3
  • последњем 1
  • последњи 2
  • последњих 4
  • последњој 1
  • послије 1
  • послова 2
  • послове 2
  • послови 1
  • пословима 3
  • пословица 2
  • пословицама 1
  • пословице 1
  • послом 1
  • послу 9
  • послужаван 1
  • послужавник 1
  • послужен 2
  • послужење 2
  • послужило 1
  • послужим 3
  • послужио 2
  • послужите 1
  • послужитељ 1
  • послужује 5
  • послужују 1
  • посматра 3
  • посматрања 1
  • посматрао 1
  • посматрати 1
  • посмевају 1
  • посоли 1
  • поспешно 1
  • посредно 1
  • поставила 1
  • поставио 1
  • поставити 1
  • постаде 1
  • Постаде 1
  • постали 1
  • постало 1
  • постао 4
  • постара 1
  • постарао 2
  • постаријег 2
  • постаће 1
  • постељу 2
  • постигао 1
  • постидан 1
  • постиди 1
  • постојано 1
  • постоји 2
  • поступке 1
  • посуто 1
  • потад 1
  • потаман 1
  • потанко 3
  • потапка 1
  • потапкала 1
  • потврде 1
  • потврђује 3
  • потегни 1
  • потеже 2
  • потера 1
  • потерала 1
  • потесан 1
  • потече 1
  • потиљак 1
  • поткивачки 1
  • поткрепити 1
  • поткресаним 1
  • поткресиваће 1
  • потомства 1
  • потомство 1
  • потомству 1
  • потпис 3
  • Потписа 3
  • потписа 7
  • потписан 1
  • потписао 1
  • потписе 1
  • потписи 2
  • потписивао 2
  • потписима 2
  • потписника 2
  • потпише 2
  • потпишем 1
  • потпомаже 1
  • потпомогоше 1
  • потпредседник 1
  • потпуна 1
  • потпуно 1
  • потпуну 1
  • потражи 1
  • потражити 1
  • потраја 1
  • потребама 1
  • потребан 1
  • потребе 1
  • потребна 1
  • потребне 1
  • потребних 1
  • потребно 1
  • потресла 1
  • потрошеног 1
  • потрошити 1
  • потру 1
  • потрудио 1
  • потуцала 1
  • потуче 1
  • Поћута 1
  • поубаво 1
  • поузданих 1
  • поучавамо 1
  • пофторни 1
  • похвали 1
  • похвалио 1
  • похита 1
  • почађавела 1
  • почасне 1
  • почаствована 1
  • почасти 1
  • почастио 2
  • почастити 1
  • поче 7
  • почеда 1
  • почека 1
  • почела 2
  • почеле 1
  • почели 1
  • почело 1
  • Почео 1
  • почео 6
  • почес 1
  • почетак 2
  • почети 1
  • почетка 2
  • почеша 2
  • почеше 1
  • Почеше 1
  • почешће 3
  • почива 1
  • почиње 2
  • почисти 1
  • почитује 1
  • почитују 1
  • почне 2
  • почну 1
  • почујте 1
  • пошета 1
  • пошље 3
  • пошљем 1
  • пошљеш 1
  • Пошљи 1
  • пошта 1
  • поштанска 1
  • поштен 1
  • поштена 1
  • поштено 4
  • поштење 1
  • пошто 17
  • Пошто 3
  • поштованим 1
  • поштовао 3
  • поштогод 1
  • поштују 1
  • права 19
  • Правда 1
  • правда 2
  • правде 3
  • праве 1
  • праведник 1
  • праведника 1
  • праведникова 1
  • правећи 1
  • прави 8
  • правим 1
  • правима 1
  • правимо 2
  • правио 1
  • правите 1
  • правити 1
  • правиш 2
  • Право 1
  • право 25
  • правом 1
  • православни 1
  • Православни 1
  • праву 2
  • правца 2
  • прагу 2
  • прађедови 1
  • празна 1
  • празне 1
  • празноверан 1
  • практика 1
  • практику 1
  • практикују 1
  • прангија 1
  • прангије 3
  • прангијо 1
  • прати 2
  • пратиш 1
  • пратња 1
  • пратње 1
  • праху 1
  • прашина 3
  • прашини 1
  • Прва 1
  • ПРВА 1
  • прва 3
  • прве 5
  • првенце 1
  • Први 2
  • први 6
  • првима 2
  • првих 4
  • Прво 2
  • прво 3
  • првог 1
  • првога 1
  • првој 1
  • првом 1
  • прву 3
  • пргав 2
  • пргаво 3
  • Пре 1
  • пре 28
  • пребацивати 1
  • пребацити 1
  • преварити 1
  • превезла 1
  • преврће 1
  • превуче 1
  • прегази 1
  • прегаоштву 1
  • преглед 1
  • прегледа 1
  • Прегледа 1
  • прегледао 1
  • прегне 1
  • прегради 1
  • Пред 2
  • пред 39
  • преда 1
  • предавања 1
  • предавање 3
  • предавањем 1
  • предајеш 1
  • предати 2
  • предлог 1
  • предлога 1
  • предлогом 1
  • предложи 1
  • предложим 1
  • предмет 2
  • предмета 1
  • предњаче 1
  • предњачи 1
  • Председник 1
  • председник 25
  • председника 10
  • председниковице 1
  • председниковицом 1
  • председнику 4
  • председниче 3
  • председничко 1
  • председништвом 1
  • предсказивало 1
  • предсказује 1
  • представили 2
  • представио 1
  • представити 1
  • представљања 1
  • представљање 1
  • представник 2
  • представника 1
  • представнику 1
  • предузети 1
  • предухитрили 1
  • пређашњој 1
  • пређе 3
  • Презентирујем 1
  • Презиме 1
  • презиме 2
  • презрена 1
  • преканта 1
  • прекида 1
  • прекиде 4
  • прекидима 1
  • прекине 2
  • прекинуо 2
  • прекипело 1
  • преко 16
  • прекора 1
  • прекори 1
  • прекорно 1
  • прекосутра 1
  • прекрстити 1
  • прелазе 1
  • прелази 1
  • прелазило 1
  • прелиставајући 1
  • прелиставања 1
  • према 12
  • премеравати 1
  • премераваше 1
  • преместили 1
  • премештања 1
  • премештао 1
  • премештен 2
  • премештену 1
  • премишља 1
  • премишљам 1
  • премишљао 1
  • пренела 1
  • преноће 1
  • пренуло 2
  • преображају 2
  • препарандију 1
  • препирали 2
  • препиркама 1
  • препирке 1
  • препиру 2
  • преполови 1
  • препоручује 1
  • преправи 1
  • преправке 1
  • Преправљао 1
  • преправљати 1
  • прерађевина 1
  • пресавио 1
  • пресела 1
  • преселимо 1
  • пресело 1
  • прескаче 1
  • прескоче 1
  • прескочи 1
  • прескочити 1
  • преслиша 1
  • пресна 1
  • пресрећни 1
  • престаје 1
  • престали 1
  • престанак 1
  • престо 1
  • претекла 1
  • претекли 1
  • Претекли 1
  • претекне 2
  • претендује 1
  • претензија 1
  • претња 1
  • претпостављао 1
  • претрес 1
  • претреса 1
  • претресају 1
  • претресу 1
  • претурајући 1
  • претурао 1
  • претурати 1
  • претходим 1
  • претходним 1
  • претходно 1
  • прећера 1
  • прећутала 1
  • преузимају 1
  • преча 1
  • пречнику 1
  • при 3
  • прибегну 1
  • прибогу 1
  • прибрао 1
  • приватне 1
  • приватној 1
  • приведе 1
  • привезао 1
  • привредну 1
  • привремена 1
  • привремене 1
  • привремено 1
  • привременом 1
  • привукао 1
  • привуче 1
  • пригвири 1
  • пригодну 1
  • приде 2
  • придељење 1
  • придобио 2
  • придобити 1
  • придружи 1
  • Приђе 1
  • приђе 3
  • признај 1
  • признања 1
  • признао 1
  • признати 2
  • призор 1
  • призорима 1
  • пријатеља 1
  • пријатељи 3
  • пријатељима 2
  • пријатељски 3
  • пријатељству 1
  • пријатно 2
  • пријатности 1
  • прије 2
  • приказана 1
  • прикачимо 1
  • прикрајка 1
  • прикупио 1
  • прилеже 1
  • приликама 6
  • прилике 4
  • приликом 11
  • прилику 15
  • прилици 3
  • приличи 3
  • прилично 2
  • прилог 1
  • Прима 1
  • прима 2
  • примали 1
  • Примамо 1
  • примао 1
  • Примате 1
  • примаче 2
  • пример 17
  • примера 2
  • примере 1
  • примери 1
  • примерном 1
  • примером 1
  • Примеру 1
  • Примети 1
  • примети 2
  • приметио 3
  • примећује 1
  • прими 2
  • примио 1
  • примити 1
  • примљена 1
  • принавља 1
  • принављам 1
  • принесе 1
  • принети 1
  • принцеза 1
  • принципима 1
  • припада 1
  • припали 2
  • припалим 1
  • припасао 1
  • приписао 1
  • приповеда 1
  • приповедање 1
  • приповетка 1
  • Приповетка 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • приповетке 3
  • приповетку 3
  • приповеци 2
  • приповечице 1
  • припомогне 1
  • припомоћ 1
  • приређивање 1
  • приређивачког 1
  • прирез 1
  • прирези 1
  • природни 1
  • природној 1
  • природњака 1
  • присилио 1
  • прискочи 1
  • приспели 1
  • приставиле 1
  • пристаде 1
  • пристајао 1
  • пристаје 1
  • Пристајемо 1
  • пристајете 1
  • присталица 2
  • присталицу 1
  • пристанка 1
  • пристао 3
  • приступачан 1
  • присуствовати 1
  • присуством 1
  • присуству 2
  • присутни 1
  • притаји 1
  • притегнем 1
  • притрче 1
  • прифатим 1
  • прихватао 1
  • прихвате 1
  • прихвати 2
  • прихватим 1
  • прихватише 3
  • прича 8
  • причај 2
  • причају 2
  • причала 3
  • причама 1
  • причања 1
  • причањем 1
  • причању 1
  • причао 3
  • причати 1
  • причаш 2
  • Причекајте 1
  • причи 1
  • причињавала 1
  • причици 1
  • пришао 1
  • пришипетља 2
  • Пришипетље 1
  • пришипетљу 1
  • прљав 1
  • прне 1
  • пробуди 3
  • пробудила 2
  • пробудиле 1
  • Пробудио 1
  • пробудише 1
  • пробуђени 1
  • пробуђеном 1
  • пробуђену 1
  • провали 1
  • провео 1
  • провеселимо 1
  • провеселићемо 1
  • проветрено 1
  • Провир 6
  • Провира 4
  • Провире 2
  • проводећи 1
  • проглас 1
  • прогласа 1
  • прогласи 1
  • проговорио 1
  • програма 1
  • прогрес 2
  • прогреса 1
  • прогресивнијим 1
  • прогресиста 1
  • прогута 2
  • продавао 2
  • продаје 4
  • продајем 2
  • продајеш 1
  • продера 4
  • продужавале 1
  • продужења 1
  • продужи 4
  • продуживши 1
  • продужио 1
  • продужује 3
  • продуктиван 1
  • прође 9
  • Прођеш 1
  • прођу 2
  • проегленишемо 1
  • прождрљивости 1
  • прозвата 1
  • прозову 1
  • прозор 2
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • прозору 1
  • производну 1
  • пројекат 1
  • пројекта 2
  • прокламована 1
  • проклете 2
  • проклетом 1
  • проклињући 1
  • пролажаше 1
  • пролазећих 1
  • пролази 1
  • пролазили 1
  • пролазио 1
  • пролазно 1
  • пролама 1
  • проласком 1
  • пролетаријат 1
  • Пролетер 1
  • пролетос 1
  • промахати 1
  • промашио 1
  • промена 2
  • променама 1
  • промени 1
  • Промени 2
  • Променивши 1
  • променила 2
  • променио 2
  • променљиво 1
  • промену 1
  • промењена 1
  • Прометеј 1
  • промучио 1
  • пронађе 1
  • проналазача 1
  • проноси 1
  • проносило 1
  • пропада 1
  • пропадају 1
  • пропаде 3
  • пропадне 4
  • пропаднем 1
  • пропала 1
  • пропалим 1
  • пропалих 1
  • пропалог 1
  • пропалом 1
  • пропао 4
  • пропасти 2
  • пропатила 1
  • пропатио 1
  • Пропашће 1
  • прописменио 1
  • пропису 1
  • прописује 1
  • пропиштало 1
  • Пропиштало 1
  • пропустио 1
  • прос 2
  • просвете 1
  • Просветне 1
  • просвето 1
  • просвету 1
  • прославе 2
  • прослави 1
  • прославимо 2
  • прославу 4
  • прости 5
  • простирку 1
  • простиш 1
  • просто 7
  • простога 1
  • пространа 1
  • протеже 1
  • протекторка 1
  • протестује 2
  • протестујем 1
  • против 11
  • противник 1
  • противника 2
  • противниковој 1
  • противница 1
  • противно 1
  • противу 1
  • протокол 1
  • протумачи 1
  • проћи 1
  • проучи 1
  • Процепао 1
  • процепи 1
  • прочита 7
  • прочитају 3
  • прочитан 1
  • прочитаних 1
  • прочитао 3
  • прочитати 1
  • прочује 1
  • прочула 1
  • прошао 5
  • прошло 1
  • прошћавајте 2
  • прошће 1
  • прса 4
  • прси 1
  • прслук 1
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 2
  • прстима 1
  • прстом 1
  • прсту 1
  • пртљаг 1
  • Прудељ 5
  • Прудеља 1
  • Прудељана 1
  • Прудељем 1
  • прудељске 3
  • прудељских 1
  • Прудељу 3
  • Прудељци 1
  • Прудона 1
  • пружа 1
  • пружају 1
  • пружала 1
  • пружила 1
  • Пружио 1
  • пружио 2
  • псевдоним 1
  • псевдониме 2
  • псевдонимима 1
  • псевдонимом 1
  • психолошки 1
  • псује 1
  • Псује 1
  • публика 2
  • публике 1
  • публику 1
  • Пугачева 1
  • пукло 1
  • пукне 4
  • пун 2
  • пуна 1
  • Пундаћ 1
  • пунђом 1
  • пуне 1
  • Пуне 3
  • пунија 1
  • пуним 1
  • пуних 1
  • пуно 2
  • пуном 1
  • пуну 2
  • пупак 1
  • Пурка 3
  • Пурко 5
  • Пуркових 1
  • Пурку 1
  • пуста 1
  • пустахилак 1
  • пусти 6
  • пустим 1
  • Пустио 1
  • пустио 2
  • пустити 1
  • пусту 1
  • пут 21
  • пута 20
  • путеви 1
  • путем 3
  • путник 4
  • путника 2
  • путници 1
  • Путовање 1
  • путу 2
  • путујући 1
  • пућет 1
  • пухор 1
  • пуца 1
  • пуче 1
  • пуше 1
  • пушка 1
  • Пушка 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушку 2
  • пушташе 2
  • Пхи 2
  • пцетиште 1
  • Пцето 1
  • пцето 5
  • пчелара 1
  • пчеларство 1
  • Пчеле 1
  • р 1
  • раба 1
  • равне 1
  • равно 2
  • равнодушни 1
  • равнодушно 2
  • равнодушност 1
  • равноправност 1
  • рад 9
  • рада 3
  • раде 4
  • радени 1
  • Раденик 1
  • раденик 3
  • раденика 2
  • раденику 1
  • раденици 1
  • раденичка 1
  • раденичким 1
  • раденичког 2
  • раденичку 1
  • радећи 1
  • ради 28
  • радила 1
  • радили 2
  • радимо 1
  • радио 5
  • Радисав 1
  • радник 1
  • радних 1
  • радну 1
  • радње 1
  • радњу 4
  • Радо 1
  • радо 5
  • радова 4
  • радовима 1
  • радознала 1
  • радознали 2
  • радознало 1
  • радознао 1
  • Радоје 4
  • радом 1
  • Радосаве 1
  • Радосављевић 1
  • радосно 2
  • радосну 1
  • радости 4
  • радујемо 1
  • ражњу 1
  • разбарушен 1
  • разбери 1
  • разбије 1
  • разбијени 1
  • разбијених 1
  • разбио 1
  • разбира 1
  • разбирање 1
  • разбуди 1
  • разваде 1
  • развија 1
  • развика 1
  • развлаче 1
  • развлачи 1
  • развратним 1
  • развукао 1
  • развуче 1
  • разглављивао 1
  • разгледа 1
  • Разгледа 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледати 1
  • разговара 1
  • разговарају 6
  • Разговарао 1
  • разговетно 1
  • Разговор 1
  • разговор 4
  • разговора 2
  • разговоре 1
  • разговори 2
  • разговорима 1
  • разговору 1
  • разделио 1
  • раздера 1
  • Раздраган 1
  • раздраганим 1
  • раздрема 1
  • раздрљених 1
  • разиђе 3
  • разиђете 1
  • разиђоше 2
  • разилазе 1
  • разилазити 1
  • Разина 1
  • разишао 1
  • разјурено 1
  • разлегали 1
  • разлегаху 1
  • разлика 2
  • разлике 1
  • различне 1
  • разлог 2
  • разлога 2
  • разложио 1
  • размазује 1
  • разместио 1
  • размеће 1
  • размешта 1
  • размештати 1
  • размиче 1
  • размишља 1
  • размишљавати 1
  • размишљаваше 1
  • Размишљајући 1
  • размишљајући 2
  • размишљаше 2
  • разне 1
  • разним 2
  • разноси 1
  • разносила 1
  • разрезаћемо 1
  • разреши 1
  • разуме 7
  • разумевала 1
  • разумевања 1
  • разумеде 1
  • Разумели 1
  • разумем 1
  • разумемо 1
  • разумео 2
  • разумете 1
  • рај 1
  • Рају 1
  • Рајха 1
  • Рајхов 2
  • рак 1
  • ракамиш 1
  • ракија 2
  • ракије 6
  • ракијом 1
  • ракију 7
  • раме 4
  • рамена 1
  • ранжира 1
  • раније 8
  • ранијој 1
  • раним 1
  • рањен 1
  • расе 1
  • расипа 1
  • расказује 1
  • расклиматао 1
  • раскоканом 1
  • раскомадано 1
  • раскупусаног 1
  • распаковао 1
  • распакује 1
  • распикућним 1
  • распита 1
  • распитивао 1
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • расположен 2
  • расположени 1
  • расположено 1
  • расположењу 2
  • расположи 1
  • расположио 1
  • распоредом 1
  • расправља 1
  • распуштена 1
  • расте 2
  • растера 2
  • растеривала 1
  • растумачити 1
  • расу 1
  • ратарству 1
  • ратлук 1
  • ратова 1
  • рату 1
  • рационалније 1
  • Рачун 1
  • рачун 7
  • рачуна 1
  • рачунамо 2
  • рачунања 1
  • рачунао 1
  • рачуном 1
  • раширеним 1
  • рашчепио 1
  • рђа 1
  • рђавих 1
  • рђаво 2
  • рђавство 2
  • рђаву 2
  • реакција 2
  • реакционар 1
  • реакционара 1
  • реакционарне 1
  • реакционарним 1
  • реакционарског 1
  • реалисте 1
  • реалистички 1
  • ревизор 1
  • ревизорима 1
  • ревизору 3
  • ревносно 1
  • ревности 1
  • револуција 1
  • револуције 3
  • револуцијским 1
  • револуционара 1
  • револуционарски 1
  • ред 9
  • реда 1
  • редактори 1
  • Редактори 1
  • редакторима 1
  • редакције 2
  • редакцији 2
  • редакцију 1
  • редован 2
  • реду 2
  • редуцира 1
  • Ређа 1
  • ређати 2
  • режим 3
  • режима 2
  • режиму 1
  • резерви 1
  • резервисти 1
  • Резилак 1
  • резилак 2
  • резили 1
  • резолуција 3
  • рек 3
  • река 2
  • рекао 15
  • рекла 1
  • рекле 1
  • рекли 3
  • рекло 1
  • рекне 6
  • рекнемо 1
  • рекнеш 1
  • рекну 1
  • реко 6
  • рекох 2
  • Рекоше 1
  • рекоше 7
  • Ренена 1
  • реп 3
  • репа 1
  • репом 2
  • република 5
  • Република 5
  • републиканска 2
  • републиканско 1
  • републиканскога 1
  • републике 2
  • реставрације 1
  • реставрирао 1
  • Рестаурација 1
  • ресто 3
  • ретеново 1
  • ретком 1
  • ретку 2
  • рећи 18
  • Рећу 1
  • реци 4
  • рецимо 1
  • Реците 1
  • Реч 1
  • реч 30
  • рече 101
  • реченице 1
  • речено 3
  • речеш 2
  • речи 25
  • речима 4
  • речитост 1
  • речма 2
  • решавао 1
  • решен 1
  • решетају 1
  • решето 1
  • реши 4
  • решимо 1
  • решише 2
  • рже 1
  • рзао 1
  • риба 1
  • рибице 1
  • рика 1
  • римске 1
  • римски 1
  • Рио 5
  • Риста 1
  • Ристе 1
  • Ристос 1
  • Ристу 1
  • Роберта 1
  • Робеспијеру 1
  • рогови 1
  • род 2
  • рода 1
  • родбини 1
  • родила 1
  • родио 1
  • Родио 1
  • родитеље 3
  • родитељи 1
  • рођака 2
  • рођендан 1
  • рођени 1
  • Рој 1
  • рока 2
  • Роландовом 1
  • руби 1
  • рубрика 1
  • рубу 1
  • Руднички 1
  • рудничког 2
  • руже 2
  • Ружић 3
  • Ружићу 1
  • ружичасте 1
  • ружне 1
  • ружно 3
  • ружом 1
  • ружу 1
  • Руј 1
  • рука 3
  • рукав 1
  • рукава 1
  • рукаве 1
  • рукавице 1
  • рукама 3
  • руке 14
  • рукне 1
  • Руковаше 1
  • руководи 1
  • руком 9
  • рукопис 1
  • руку 11
  • рукује 1
  • румене 1
  • руна 1
  • рупу 1
  • Руса 1
  • руху 1
  • руци 2
  • ручаш 1
  • ручним 1
  • ручнога 1
  • рушевинама 1
  • руши 1
  • С 11
  • с 129
  • Са 1
  • са 85
  • сабља 1
  • сабљом 1
  • сав 10
  • Саванарола 1
  • Саватијеве 1
  • Саватијевићу 1
  • савесно 1
  • савесности 1
  • Савест 1
  • савестан 1
  • савести 3
  • савет 1
  • савете 1
  • саветује 1
  • савија 1
  • савијати 1
  • Саву 1
  • саг 12
  • Саг 4
  • Сад 6
  • сад 64
  • сада 20
  • Садржај 1
  • садржаја 1
  • садржина 1
  • садржину 1
  • сазв 1
  • сазнале 1
  • сазнали 1
  • сазнао 1
  • сазове 1
  • сазрева 1
  • Сајбија 1
  • сајту 1
  • сакати 1
  • сакова 1
  • сакупљени 1
  • Сакупљени 2
  • сакупљенима 1
  • Сал 1
  • сал 3
  • Салес 1
  • салетеше 1
  • салону 1
  • сам 111
  • Сам 3
  • сама 6
  • сами 8
  • самим 1
  • само 145
  • Само 16
  • самога 1
  • самој 1
  • самом 2
  • самоме 1
  • Самоса 1
  • самртна 1
  • саму 2
  • сан 1
  • сандук 2
  • сандуку 1
  • санитетским 1
  • Сантер 1
  • Санче 1
  • саобразила 1
  • саопштено 1
  • сапуном 1
  • сарадници 1
  • сарачане 1
  • саркастично 2
  • сару 2
  • сас 10
  • Сас 2
  • Сасвим 1
  • сасвим 12
  • састав 1
  • саставе 1
  • састављено 1
  • састаје 1
  • састоји 1
  • сата 2
  • сатирање 1
  • сатирати 1
  • сатисфакцију 1
  • сатљик 1
  • сатљиком 1
  • сатова 1
  • саучесник 1
  • саучесници 2
  • саучешће 1
  • сахат 1
  • сахата 1
  • сахрањивање 1
  • сахрањује 1
  • сачекао 1
  • сачуствовања 1
  • сашије 1
  • Св 2
  • Сва 1
  • сва 10
  • свађа 2
  • свађају 6
  • свађе 1
  • свађи 2
  • свађу 2
  • Свак 1
  • свак 4
  • свака 6
  • сваке 3
  • Сваки 2
  • сваки 23
  • свакидашњи 1
  • Свако 1
  • свако 4
  • сваког 1
  • свакога 3
  • свакодневног 1
  • свакој 4
  • свакојаке 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • свакојаког 1
  • свакоји 1
  • сваком 5
  • свакоме 5
  • сваку 1
  • свали 1
  • свалити 1
  • свануло 2
  • сват 1
  • свачега 1
  • свачија 1
  • свашта 3
  • свашто 2
  • све 174
  • Све 28
  • свег 1
  • свега 11
  • сведока 2
  • свеж 2
  • свежа 1
  • свеже 1
  • свеза 1
  • Свеједно 1
  • свеједно 2
  • свему 3
  • свес 1
  • свеске 1
  • свесни 2
  • свесник 1
  • свесним 1
  • свесних 1
  • свесног 1
  • свесрдно 1
  • свест 3
  • свести 3
  • свет 37
  • Свет 5
  • света 10
  • свети 1
  • Свети 5
  • светији 1
  • светине 1
  • светиња 1
  • Светислав 2
  • светлеће 1
  • светли 3
  • светлост 1
  • светлости 2
  • светога 1
  • Светозар 1
  • Светозара 1
  • Светска 1
  • светске 1
  • свету 12
  • Свету 2
  • свечан 1
  • Свечано 1
  • свечано 2
  • свешћу 2
  • Сви 12
  • сви 35
  • свијет 1
  • свију 10
  • свила 1
  • свиларство 1
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свилодеље 2
  • свим 1
  • свима 14
  • свиња 1
  • свиње 1
  • свирају 2
  • свих 1
  • свјема 1
  • свлачећи 1
  • свог 1
  • свога 10
  • свој 23
  • своја 5
  • своје 52
  • својим 20
  • својима 1
  • својина 3
  • својих 7
  • својој 7
  • својом 3
  • својски 1
  • својствена 1
  • своју 30
  • свом 8
  • своме 2
  • сврати 1
  • свратио 3
  • свраћао 1
  • сврдла 1
  • сврће 1
  • свршена 2
  • свршеног 1
  • свршетак 1
  • Сврши 2
  • сврши 4
  • свршило 3
  • свршим 1
  • свршио 3
  • свршити 1
  • Свршише 1
  • свршује 1
  • сву 5
  • свуд 1
  • Свуда 1
  • свуда 3
  • се 957
  • себ 1
  • себе 11
  • себи 22
  • себичност 1
  • седајући 1
  • седам 5
  • седамдесетпетогодишњег 1
  • СЕДАМНАЕСТА 1
  • седамнаести 2
  • Седамнаести 2
  • седамнаестога 1
  • седе 12
  • Седе 5
  • седело 1
  • седео 3
  • седети 1
  • седећи 1
  • Седи 1
  • седи 10
  • седите 1
  • СЕДМА 1
  • седмој 1
  • Седне 1
  • седници 1
  • седну 2
  • седоше 1
  • сеђаше 1
  • секао 1
  • секира 1
  • села 15
  • селамет 1
  • селима 2
  • Село 1
  • село 49
  • селски 1
  • селско 1
  • СЕЛУ 3
  • селу 73
  • сељак 2
  • сељака 2
  • сељаке 2
  • сељаку 1
  • сељанке 1
  • Сељаци 2
  • сељаци 26
  • сељацима 11
  • сељаче 1
  • Сељачка 1
  • сељачке 2
  • сељачки 2
  • сељачких 2
  • Сељо 3
  • Сем 1
  • сем 4
  • семе 1
  • сена 1
  • сео 2
  • сеоска 1
  • сеоски 1
  • сеоском 1
  • сепеткаш 2
  • сепетки 1
  • сепетку 1
  • Сервијањ 1
  • сете 1
  • сети 1
  • Сети 2
  • сетио 1
  • сетити 1
  • сетно 1
  • сећам 1
  • Сећате 1
  • сећате 2
  • сећати 1
  • сефте 1
  • сехирите 1
  • сехириш 1
  • сече 3
  • си 67
  • Сибира 1
  • Сибирији 1
  • Сигурно 1
  • сиђе 1
  • сија 1
  • сијасет 2
  • сиктерисали 1
  • Сила 1
  • сила 3
  • силавом 1
  • силама 1
  • силе 2
  • сили 1
  • Силна 1
  • силна 4
  • силне 4
  • силни 1
  • силним 1
  • силних 2
  • Силно 1
  • силно 3
  • силног 1
  • силом 1
  • символ 2
  • Симеоне 1
  • Симеуна 1
  • Симону 1
  • симпатисала 1
  • симсија 1
  • син 1
  • сина 2
  • Сингерове 2
  • синко 1
  • синове 2
  • синови 3
  • синоћњем 1
  • сину 1
  • синула 1
  • сињи 2
  • сир 1
  • Сирак 1
  • Сирогојна 4
  • сиромашка 1
  • сиротињу 4
  • сисам 1
  • сиске 1
  • Систем 2
  • ситне 4
  • ситни 1
  • ситним 2
  • ситница 1
  • ситно 2
  • сицу 1
  • сјајем 2
  • сједне 1
  • Скадарлији 1
  • скамијама 1
  • скамије 2
  • скандал 1
  • скаче 1
  • скидају 1
  • скиде 1
  • скикнуо 1
  • скин 1
  • Скин 1
  • Скинију 1
  • скинуо 3
  • склонио 1
  • склопи 1
  • скоком 1
  • скорашњих 1
  • скорим 1
  • Скоро 1
  • скоро 14
  • скот 1
  • скочи 4
  • скочио 1
  • скочише 2
  • скраси 2
  • скрасио 1
  • скровитом 1
  • скроман 1
  • скромни 1
  • скромно 2
  • скромној 1
  • скромном 1
  • скршиш 1
  • скува 1
  • скујете 1
  • скуп 3
  • Скупиће 1
  • Скупићете 1
  • скупише 1
  • скупљајући 1
  • скупљати 1
  • скупљеним 1
  • скупљеном 1
  • скупо 1
  • скупштини 2
  • скупштинске 1
  • скуте 1
  • слаб 2
  • слаба 2
  • слабе 1
  • Слабо 1
  • слабо 4
  • слабост 1
  • слабости 1
  • слаботиње 1
  • слава 3
  • Слава 7
  • славан 1
  • славе 4
  • славила 1
  • славља 2
  • славље 2
  • слављу 1
  • славна 1
  • Славно 2
  • славно 4
  • Славонију 1
  • славу 2
  • слагали 1
  • слагао 4
  • слађе 1
  • слађи 1
  • слажете 1
  • Слажу 1
  • слажу 2
  • сламе 1
  • сламка 2
  • сламни 1
  • сламњачу 1
  • сламњем 2
  • сламњи 1
  • сланик 2
  • сланином 1
  • слао 1
  • слатким 2
  • слатко 10
  • слатком 1
  • следеће 1
  • следећим 1
  • следовање 1
  • следователно 1
  • следовати 1
  • следоваше 1
  • следствено 1
  • следује 1
  • слепом 1
  • слепцем 1
  • слика 7
  • Слике 1
  • слике 4
  • слику 5
  • слици 1
  • Слобода 1
  • слобода 3
  • слободама 1
  • слободан 3
  • слободе 4
  • слободице 1
  • Слободно 1
  • слободно 2
  • слободној 1
  • слободоумне 1
  • слободоумно 1
  • слободу 4
  • словима 1
  • слово 2
  • словом 1
  • словца 1
  • сложио 1
  • сложни 1
  • сложно 2
  • сложној 1
  • слојеве 1
  • слома 1
  • сломе 1
  • Слуга 1
  • слуга 4
  • слуге 1
  • слуго 1
  • служба 1
  • служби 1
  • службу 1
  • служе 1
  • служи 2
  • служили 1
  • служим 1
  • Служио 1
  • служио 6
  • служитељ 1
  • слузи 1
  • слутећи 1
  • слутило 1
  • слутио 2
  • слутња 1
  • слутњама 1
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајно 1
  • случају 2
  • слуша 4
  • Слушај 1
  • слушај 2
  • Слушајте 2
  • слушајте 4
  • слушају 2
  • слушајућ 1
  • слушајући 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушаш 1
  • смањивању 1
  • сматра 1
  • сме 10
  • смежурано 1
  • смеј 1
  • смејали 1
  • смејао 2
  • Смејат 1
  • смејати 1
  • смеје 8
  • смела 2
  • смели 1
  • Смелима 1
  • смелих 1
  • смелог 1
  • смем 3
  • смемо 1
  • Смемо 1
  • смео 2
  • смерне 1
  • смета 2
  • сметало 1
  • смети 1
  • сметње 1
  • смех 1
  • смеха 6
  • смеш 2
  • смеши 2
  • смешно 2
  • смио 1
  • Смир 2
  • смирио 1
  • смисла 2
  • смисли 1
  • смислио 1
  • смислу 1
  • смишљао 2
  • смо 22
  • смота 1
  • Смота 1
  • смрдела 1
  • смркло 1
  • смркне 1
  • Смрт 1
  • смрт 3
  • смртан 1
  • сна 1
  • снабдевао 1
  • снабдети 1
  • снаге 2
  • снагу 1
  • снашло 2
  • снебивљиво 1
  • сниске 1
  • сном 1
  • сноси 1
  • сносио 1
  • сну 2
  • снујући 1
  • со 2
  • собарица 1
  • собе 3
  • соби 3
  • собици 2
  • собом 8
  • собу 6
  • Содоми 1
  • сокак 2
  • сокаке 2
  • солдатеска 1
  • солдо 1
  • соли 2
  • Соломуне 1
  • солуфима 1
  • сољу 1
  • сомо 1
  • сомотском 1
  • сомуна 1
  • сорта 4
  • сорте 1
  • Софије 1
  • Софију 1
  • социологије 1
  • спава 1
  • спавај 1
  • спавали 1
  • спавање 1
  • спавао 1
  • спадала 1
  • спаде 1
  • спала 1
  • спало 1
  • спаљивали 1
  • спао 1
  • спасао 2
  • спасе 2
  • спасемо 1
  • спасеније 1
  • спевао 1
  • спекулација 1
  • специјално 1
  • спијеш 1
  • спини 1
  • списак 1
  • списатељ 1
  • списатељске 1
  • списку 1
  • спокој 1
  • споља 1
  • спољних 1
  • спомене 1
  • спомену 1
  • споменуо 1
  • споменути 2
  • споменуто 3
  • спомињала 1
  • Спомињана 1
  • спомињао 1
  • спомињати 2
  • Спомиње 1
  • спомиње 2
  • спомињеш 1
  • споразумемо 1
  • споредне 1
  • споречкају 1
  • способан 1
  • спочетка 1
  • спрдње 2
  • спрдњу 1
  • Спрема 3
  • спреман 1
  • спреми 2
  • спремим 2
  • спремио 1
  • спроти 1
  • спусти 1
  • спустила 1
  • спушташе 1
  • сравнио 1
  • срамна 1
  • срамота 1
  • Срамота 1
  • срамоту 2
  • срачунаше 1
  • Срба 1
  • Срби 4
  • Србија 1
  • Србије 4
  • Србији 7
  • Србију 1
  • Србин 3
  • Србине 1
  • Србину 2
  • срдачно 1
  • средини 1
  • средњевековне 1
  • средњи 1
  • Средњи 1
  • срез 3
  • среза 1
  • Среза 4
  • срезу 2
  • Срем 1
  • Сремац 2
  • срео 1
  • срески 2
  • срескога 1
  • среском 1
  • Срета 205
  • Срете 8
  • Сретен 41
  • Сретена 7
  • Сретеном 1
  • Сретену 2
  • Срети 16
  • Сретин 6
  • Сретина 8
  • Сретине 4
  • Сретини 2
  • Сретиним 2
  • Сретиних 4
  • Сретино 1
  • Сретином 2
  • Сретину 1
  • сретна 1
  • сретне 2
  • сретно 1
  • срето 1
  • Срето 1
  • Сретом 2
  • Срету 13
  • срећа 7
  • срећан 1
  • среће 6
  • срећи 1
  • срећна 1
  • срећни 1
  • срећнији 1
  • срећно 1
  • Срећно 1
  • срећу 2
  • срж 1
  • сркнуо 1
  • српска 1
  • Српске 2
  • српске 3
  • СРПСКЕ 3
  • српски 8
  • српских 1
  • српскога 1
  • српском 1
  • Српство 2
  • сручили 1
  • срца 1
  • срце 1
  • срче 1
  • ссс 2
  • стављају 1
  • Ставраћ 1
  • Стаде 3
  • стаде 32
  • стадоше 3
  • стајале 1
  • стајало 1
  • стајао 1
  • стајаћем 1
  • стаје 6
  • сталан 2
  • сталеж 1
  • сталежа 4
  • стали 1
  • сталожио 1
  • стан 1
  • Стан 1
  • стане 10
  • станеш 1
  • станицу 1
  • Стану 2
  • стану 3
  • стања 1
  • стању 3
  • стао 2
  • стара 6
  • старати 1
  • старе 4
  • стари 14
  • Стари 3
  • старије 1
  • Старије 1
  • старији 2
  • старим 2
  • Старина 2
  • старински 4
  • старих 2
  • старица 1
  • старо 7
  • старог 2
  • старога 5
  • стародревном 1
  • старозаветни 1
  • старој 1
  • старом 3
  • старос 1
  • старост 1
  • старости 1
  • стару 3
  • старца 1
  • стати 2
  • Ствар 1
  • ствар 16
  • ствари 19
  • стварима 6
  • ство 1
  • створ 1
  • створена 1
  • створи 2
  • створио 1
  • створити 1
  • сте 9
  • Стева 1
  • Стеван 2
  • стегао 1
  • стегло 1
  • стенице 3
  • стенографске 1
  • степена 1
  • стереотипни 1
  • стецишта 1
  • стечену 1
  • Стигао 1
  • стигао 2
  • стигле 1
  • стигне 2
  • стигнем 1
  • стигну 1
  • стигоше 1
  • стида 1
  • стиже 5
  • стижу 1
  • стилизација 1
  • стилом 1
  • стићи 1
  • стихаре 1
  • стишавају 1
  • стишају 1
  • Стјенка 1
  • Сто 1
  • сто 13
  • Стога 1
  • стога 6
  • стоје 2
  • Стоји 1
  • стоји 10
  • стојим 1
  • стојички 1
  • Стојичком 1
  • стока 1
  • стола 1
  • столара 1
  • столетна 1
  • столицама 1
  • Столице 1
  • столице 2
  • столици 3
  • столицу 2
  • столова 1
  • столом 5
  • столу 2
  • стотин 1
  • стотина 1
  • стотину 1
  • Стражар 1
  • стражи 1
  • стражњем 1
  • страна 5
  • стране 12
  • страни 6
  • страну 6
  • страсно 1
  • страст 2
  • страсти 2
  • страф 4
  • страх 1
  • страха 1
  • страховита 1
  • страховито 2
  • страхота 1
  • страшан 2
  • страшни 1
  • страшно 6
  • страшном 1
  • страшну 2
  • стрељају 1
  • стрељали 1
  • стрефила 1
  • стрехе 1
  • стрина 1
  • стрине 2
  • строго 1
  • строгос 1
  • строгости 1
  • строфе 1
  • стрпи 2
  • струже 1
  • струк 1
  • струку 1
  • стубаца 1
  • стубова 1
  • студира 2
  • ступити 1
  • Су 1
  • су 136
  • суве 1
  • суверен 1
  • суверенитет 2
  • суверено 1
  • суверенства 1
  • сувишна 1
  • сувишној 1
  • сувремена 1
  • сувременијем 1
  • сувремених 1
  • сувременицима 1
  • сувременог 1
  • суд 1
  • суда 3
  • судбе 1
  • судбине 2
  • суде 1
  • судећи 2
  • суди 2
  • судница 1
  • суднице 2
  • судници 2
  • судницом 1
  • судницу 2
  • суђено 2
  • сузама 1
  • сузе 1
  • сузна 1
  • сујеверна 1
  • сујете 1
  • сукаше 1
  • сукна 1
  • сукоб 3
  • Сулиот 2
  • сулиотско 1
  • сум 19
  • сума 1
  • сумњам 1
  • сумњиво 1
  • суму 3
  • сунца 1
  • сунцу 1
  • супарници 1
  • супротни 1
  • супружески 1
  • сурвава 1
  • сургунисан 1
  • суседи 1
  • сутра 8
  • сутрадан 1
  • сутрашњи 1
  • суху 1
  • суче 1
  • сушта 2
  • сушти 1
  • сцену 1
  • т 1
  • та 23
  • Та 3
  • табака 1
  • табакером 1
  • табакеру 6
  • табора 1
  • таг 1
  • Тад 1
  • тад 6
  • тада 14
  • Тада 6
  • тазе 2
  • Тај 3
  • тај 59
  • така 1
  • Такав 1
  • такав 5
  • таква 3
  • такве 5
  • такви 3
  • таквија 1
  • таквим 4
  • таквих 3
  • таквога 1
  • таквом 2
  • такву 3
  • таке 3
  • Таки 1
  • таким 2
  • таких 3
  • такне 1
  • тако 154
  • Тако 37
  • такога 1
  • такође 1
  • такозвана 1
  • такозваних 1
  • Такој 1
  • такса 1
  • таку 2
  • таласи 1
  • Талијан 1
  • Талије 1
  • талира 2
  • талири 1
  • там 5
  • тама 1
  • Таман 2
  • таман 6
  • тамбурмаџорским 1
  • тами 1
  • тамо 37
  • танак 1
  • танким 1
  • танко 1
  • тање 1
  • тарифа 1
  • тата 1
  • татка 2
  • Татко 1
  • татко 4
  • таткове 1
  • тачка 1
  • тачним 1
  • тачно 1
  • ташту 1
  • Ташула 13
  • Ташули 1
  • Ташулина 1
  • Ташулино 2
  • Ташулу 1
  • твога 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 7
  • твојего 1
  • твојим 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • твојом 1
  • твоју 1
  • твом 1
  • тврд 1
  • Тврд 1
  • тврдиле 1
  • тврдити 1
  • тврђаше 1
  • Те 4
  • те 97
  • теб 3
  • тебе 18
  • Теби 1
  • теби 2
  • тевабијом 1
  • тевабију 1
  • тегла 1
  • тегли 1
  • тедо 1
  • тежак 2
  • тежачке 1
  • тежачких 1
  • тежње 2
  • тежњи 1
  • тек 32
  • Тек 9
  • текијама 1
  • тековина 1
  • текста 1
  • телеграм 1
  • телеграфа 1
  • телеграфиста 1
  • телеграфисту 1
  • телеграфском 1
  • телеграфску 1
  • телеграфу 1
  • тело 3
  • телом 2
  • телу 1
  • темену 1
  • тенцер 1
  • Теодора 1
  • Теодору 1
  • тера 2
  • терала 1
  • тераш 1
  • тераше 1
  • Терезије 1
  • терет 2
  • терзије 1
  • терзијо 1
  • терзију 1
  • термином 1
  • Тероања 1
  • тесак 2
  • тескоби 1
  • теслимим 1
  • тесно 1
  • тесногрудости 1
  • тестија 1
  • тестијама 1
  • тетику 1
  • тече 1
  • Тече 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешило 1
  • тешка 1
  • тешким 1
  • тешко 5
  • Тешман 1
  • Тешмана 3
  • Ти 12
  • ти 177
  • тија 1
  • тиква 1
  • тикву 1
  • тили 1
  • тим 13
  • тиме 3
  • типове 1
  • тиранија 1
  • тираније 3
  • тиранима 1
  • тиранин 1
  • тиранина 1
  • тиранином 1
  • тиријанску 1
  • тиријанства 1
  • тиријанство 1
  • титулирао 2
  • Титус 1
  • тих 4
  • тихо 1
  • тицати 1
  • тиче 7
  • тичу 1
  • тишину 2
  • тканица 1
  • То 24
  • то 303
  • тоалету 1
  • тобом 4
  • товари 1
  • Тога 1
  • тога 60
  • Тодор 1
  • Тодора 2
  • Тодоре 1
  • Тодору 1
  • тозлоци 1
  • тозлуке 1
  • тозлуци 1
  • тој 23
  • Тој 3
  • току 1
  • Тол 2
  • тол 7
  • Толика 1
  • толика 2
  • толике 4
  • толики 1
  • Толики 1
  • толиким 3
  • толикима 1
  • Толико 1
  • толико 17
  • толиком 1
  • толику 1
  • Том 1
  • том 20
  • Тома 1
  • томе 11
  • тон 1
  • тоном 1
  • торбу 1
  • торовима 1
  • тору 1
  • точак 1
  • точи 1
  • траг 1
  • трагове 1
  • трагови 1
  • траже 1
  • тражи 5
  • тражим 5
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 3
  • тражити 2
  • трајало 2
  • траје 2
  • трајица 1
  • трбух 1
  • трбуху 1
  • трговац 1
  • Трговачке 2
  • трговином 1
  • треба 38
  • Треба 5
  • требају 1
  • требале 1
  • требали 2
  • требало 5
  • требао 2
  • требати 1
  • требаће 1
  • требаше 1
  • требе 1
  • требили 1
  • требник 1
  • трезвеним 1
  • тренутак 1
  • тренутка 1
  • трење 3
  • трењу 1
  • трепавице 1
  • трепће 1
  • трес 1
  • тресе 1
  • треска 1
  • трести 1
  • трећа 1
  • ТРЕЋА 1
  • треће 4
  • трећем 1
  • трећи 5
  • трећој 1
  • трже 7
  • три 28
  • Триандафил 1
  • Тривун 1
  • тридесет 6
  • триесе 2
  • тријумфује 1
  • ТРИНАЕСТА 1
  • Трипуна 1
  • Трипуне 4
  • трипут 4
  • триста 3
  • Трифун 3
  • Трифуна 2
  • трља 3
  • трљање 1
  • трљао 1
  • Трљао 1
  • трљати 1
  • троглодитском 1
  • тројица 1
  • Трошак 1
  • трошак 2
  • троше 1
  • трошиће 1
  • трошкова 2
  • трошкове 1
  • трошкови 1
  • трошку 1
  • трошну 1
  • трпе 2
  • трпели 1
  • трпео 2
  • трпети 2
  • трпи 5
  • трпио 1
  • Труд 1
  • трудећи 1
  • труди 1
  • трудим 1
  • трудио 1
  • труду 1
  • трујем 1
  • трумбету 1
  • трупац 1
  • трутом 1
  • труц 1
  • трче 1
  • Ту 17
  • ту 87
  • тугаљиво 1
  • туге 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • туђих 1
  • туђу 1
  • тужи 3
  • тужио 1
  • тужни 1
  • тужно 1
  • Туј 1
  • туј 2
  • тукли 1
  • туку 1
  • тулуми 1
  • тумач 2
  • тумачећи 1
  • тумачио 1
  • тумбе 1
  • тури 2
  • турим 1
  • туриш 2
  • турнира 1
  • турнире 1
  • турниром 1
  • турске 1
  • Турске 1
  • турски 1
  • турско 1
  • турском 1
  • турцко 1
  • Турчин 1
  • тутњи 1
  • Тутњи 1
  • туш 2
  • Ћа 1
  • ћа 3
  • Ћаја 1
  • ћар 4
  • ћари 1
  • ћару 1
  • ћасу 1
  • Ћата 3
  • ћата 35
  • ћате 4
  • ћати 1
  • ћатина 1
  • ћатине 1
  • ћато 1
  • ћату 3
  • ће 132
  • ћебе 2
  • ћелер 2
  • ћелерај 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 8
  • ћео 2
  • ћерам 1
  • ћерамиде 1
  • ћеси 1
  • ћете 5
  • ћетена 1
  • ћеф 6
  • ћеш 8
  • ћивта 1
  • ћиде 1
  • ћилибар 1
  • ћилибарску 1
  • ћир 171
  • Ћир 9
  • ћирЂорђе 1
  • ћисела 1
  • ћисели 1
  • ћитајке 1
  • Ћопу 1
  • Ћорава 2
  • ћошак 1
  • ћошкове 1
  • ћошку 1
  • Ћу 1
  • ћу 19
  • ћузел 1
  • ћупови 1
  • ћурке 2
  • ћутати 1
  • ћуте 3
  • ћути 7
  • Ћухај 1
  • ћушну 2
  • У 45
  • у 655
  • Уа 2
  • убавачко 1
  • Убавка 1
  • убаво 3
  • убезекну 1
  • убијање 1
  • убијен 2
  • убију 1
  • Убила 1
  • убила 3
  • убио 2
  • убише 2
  • убојица 1
  • убрза 1
  • Убрик 1
  • убриса 1
  • уважавао 1
  • уважена 1
  • увати 2
  • увезује 1
  • Увек 2
  • увек 20
  • увелико 5
  • увелича 1
  • увеличаше 1
  • увео 1
  • уверавајући 1
  • уверавао 1
  • увери 1
  • уверио 2
  • уверити 1
  • увета 3
  • увече 2
  • увијати 1
  • увис 3
  • уво 1
  • увод 1
  • увредио 1
  • увредљивог 1
  • увређено 1
  • увређеном 1
  • увртао 1
  • увртати 1
  • уврташе 1
  • уврће 4
  • уврћући 2
  • угане 1
  • угаси 1
  • углед 1
  • угледа 2
  • угледна 1
  • угледне 1
  • угове 1
  • уговора 1
  • уговором 1
  • угојио 1
  • уграбио 2
  • угреје 1
  • угрожена 1
  • угурсузлак 1
  • угушена 1
  • угушено 1
  • уд 1
  • удави 1
  • удаду 1
  • удаљењем 1
  • Удаљио 1
  • удаљити 1
  • ударају 1
  • ударајући 1
  • ударати 1
  • удараца 1
  • удари 2
  • ударцем 1
  • ударцима 1
  • удеси 1
  • удесили 1
  • удесно 1
  • удесом 1
  • удешавао 1
  • удивку 1
  • удобна 1
  • удобно 1
  • удобнос 1
  • удовице 1
  • удовицу 1
  • удовичко 1
  • удуби 1
  • Удубио 1
  • уђе 9
  • уђоше 1
  • ужас 1
  • ужасан 4
  • ужасна 1
  • ужасне 2
  • Ужасно 2
  • ужасно 9
  • ужасну 2
  • ужаснути 1
  • ужива 3
  • уживај 1
  • Уживајте 1
  • уживају 2
  • уживанција 1
  • уживања 2
  • уживању 1
  • ужирио 1
  • Ужичани 3
  • Ужичанин 1
  • ужичке 1
  • ужичког 2
  • ужљебљене 1
  • Ужурбаше 1
  • уз 15
  • Уз 2
  • уза 3
  • узаврело 1
  • узвика 1
  • узвикну 3
  • узвикнуо 1
  • узволнују 1
  • уздајући 1
  • узданицу 1
  • уздах 1
  • уздигао 1
  • уздигнемо 1
  • уздише 1
  • уздишући 1
  • уздржао 1
  • уздржати 1
  • уздуж 3
  • узе 6
  • узеде 1
  • узео 4
  • узети 1
  • узеше 1
  • узима 1
  • узимао 1
  • узимати 1
  • узме 4
  • узмемо 1
  • узнемирено 1
  • узрок 3
  • узрока 1
  • узроке 1
  • узроци 1
  • узроцима 1
  • ујдурисало 1
  • Уједаред 1
  • уједаред 2
  • уједно 1
  • ујутро 1
  • ујутру 1
  • укаља 1
  • укаљано 1
  • укинут 1
  • укинуте 1
  • уклони 1
  • уклонити 1
  • уколико 1
  • укора 1
  • укочи 1
  • укочили 1
  • украденог 1
  • украо 1
  • украс 1
  • украси 1
  • украшава 1
  • укроте 1
  • укуса 1
  • укусан 1
  • укусним 1
  • укуца 1
  • улази 1
  • улазити 1
  • улево 1
  • улетео 1
  • улети 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улицом 1
  • улога 1
  • умакне 1
  • умал 1
  • умало 3
  • уме 4
  • умеде 1
  • умеју 1
  • Умела 1
  • умем 1
  • умемо 2
  • умење 1
  • Умео 3
  • умео 7
  • умеси 1
  • умети 1
  • уметничког 1
  • умеша 2
  • умешају 1
  • умешности 1
  • умирен 1
  • Умири 1
  • умири 2
  • умиривали 3
  • умирио 2
  • умирише 1
  • умиру 1
  • умирује 3
  • умирују 4
  • умирујући 1
  • умишљаји 1
  • умне 1
  • умних 1
  • умножио 1
  • умор 1
  • умора 1
  • Уморан 1
  • уморан 2
  • уморе 1
  • уморити 1
  • уморих 1
  • уморне 1
  • уморно 1
  • умотавам 1
  • умре 1
  • умреја 1
  • умрети 2
  • умро 1
  • унакрст 1
  • унаоколо 1
  • унапред 1
  • унеколеко 1
  • унеколико 2
  • Унео 1
  • унесе 1
  • Универзитета 1
  • униворму 1
  • униформу 1
  • унутра 1
  • унутрашњих 2
  • уозбиљи 1
  • Уосталом 2
  • уочи 1
  • Упаде 1
  • упаде 2
  • упали 1
  • упамтио 1
  • упис 1
  • уписивање 1
  • уплетено 1
  • уплеће 1
  • упљачкао 1
  • упознајемо 1
  • упознам 1
  • упознамо 1
  • упознао 2
  • упола 1
  • упоређење 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • управа 2
  • управе 2
  • управи 2
  • управљена 1
  • управо 14
  • упражњава 1
  • упре 1
  • упропашћене 1
  • упусти 1
  • упутствима 1
  • Упућени 1
  • упућивао 1
  • уради 1
  • урадим 1
  • урадио 2
  • урадисте 1
  • урађено 2
  • уредбе 1
  • Уредбе 1
  • Уредбу 1
  • уреди 1
  • уредио 1
  • уредити 1
  • уредник 2
  • уредништва 1
  • уређеним 1
  • уређеној 1
  • уренебес 1
  • урла 1
  • урнебес 1
  • урнебеса 1
  • усамљен 1
  • усамљени 1
  • уситни 2
  • уситнио 3
  • усклик 1
  • усклике 1
  • усклици 1
  • ускрати 1
  • услужан 1
  • услужно 1
  • услужност 2
  • услужности 1
  • усмено 2
  • уснама 1
  • уснице 2
  • успав 1
  • успавана 1
  • успављивана 1
  • успехом 4
  • успеху 2
  • успомена 1
  • успомене 2
  • Успоставио 1
  • усправи 1
  • успут 1
  • усред 3
  • уста 4
  • устава 2
  • уставе 1
  • уставна 1
  • Уставом 1
  • Уставу 1
  • уставу 2
  • Устаде 1
  • устаде 5
  • Устај 2
  • устајала 1
  • устајао 1
  • Устајте 1
  • Усталасало 1
  • устане 1
  • устаничка 1
  • установљених 1
  • устао 2
  • устати 2
  • устима 1
  • устрану 1
  • устручавао 1
  • уступам 1
  • усхићен 1
  • утврдили 1
  • утезао 1
  • утек 1
  • Утеха 1
  • утехе 1
  • утешило 1
  • утешио 2
  • утицаја 1
  • утока 1
  • утом 1
  • утоплим 1
  • уторника 1
  • утринама 1
  • утркиваћете 1
  • ућута 2
  • уфати 3
  • уфатимо 1
  • уфлекан 1
  • ухвате 1
  • Ухвати 1
  • ухвати 2
  • ухватила 1
  • ухватили 1
  • ухватио 1
  • ухватити 1
  • ухватише 1
  • учеван 1
  • учевни 2
  • учевно 1
  • учевног 1
  • учевност 1
  • учевњак 2
  • учен 1
  • Учен 1
  • учене 1
  • ученике 1
  • учено 1
  • учествовале 1
  • учествовали 1
  • учествује 1
  • учећи 1
  • училима 1
  • учимо 2
  • учини 7
  • учинила 1
  • учинио 3
  • учинити 1
  • учиниш 1
  • учињено 1
  • учињеном 1
  • учио 1
  • учионица 1
  • учионице 1
  • учионици 1
  • учитељ 21
  • учитеља 14
  • учитеље 3
  • учитељева 2
  • учитељеву 1
  • учитељи 3
  • учитељима 1
  • учитељица 1
  • учитељска 1
  • учитељски 1
  • Учитељског 1
  • учитељство 1
  • Учитељу 1
  • учитељу 13
  • учити 1
  • учо 8
  • учтив 1
  • учтива 1
  • учтивост 1
  • учтивости 1
  • ушао 5
  • уши 1
  • ушију 1
  • ушима 1
  • уштеду 1
  • ушуњао 1
  • ушчитате 1
  • фабрике 2
  • фабрици 2
  • фазона 1
  • фајде 2
  • фајду 1
  • факт 1
  • Факта 1
  • факултета 1
  • фала 3
  • Фала 3
  • фалангом 1
  • фалангу 1
  • фали 1
  • фамилија 1
  • фамилије 1
  • фамилију 1
  • Фамулус 1
  • фамулус 8
  • фамулуса 5
  • фамулусу 4
  • фанатик 1
  • фарбе 1
  • фасциклу 1
  • фатила 1
  • Фаћа 1
  • Фаћај 1
  • фах 1
  • фелера 1
  • феријама 1
  • фес 4
  • фигуром 1
  • фиђец 1
  • физиогномија 1
  • физиогномију 1
  • фијакеристу 1
  • фијакеру 1
  • филоксери 1
  • филологисао 1
  • фина 1
  • финансија 1
  • финанције 1
  • финанцијске 1
  • финији 1
  • фино 1
  • фирме 4
  • флашице 1
  • фонос 1
  • Фонсека 2
  • Фонсеке 3
  • формалне 1
  • формално 2
  • формалности 1
  • форме 1
  • форми 1
  • форму 2
  • фрагмента 1
  • француске 1
  • Француске 1
  • француски 2
  • Француској 1
  • фризуре 1
  • фустанела 1
  • Х 1
  • Ха 1
  • ха 3
  • хаир 1
  • хајде 4
  • хајдуке 1
  • хајдуци 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 4
  • харање 1
  • харемско 1
  • хармонику 2
  • хартије 3
  • хартијом 2
  • хартију 3
  • Хвала 4
  • хвала 7
  • хвали 2
  • Хвалио 1
  • хвалио 2
  • хвата 1
  • хе 14
  • Хе 15
  • херувику 1
  • Хехе 5
  • Хига 4
  • хигијене 2
  • Хиљада 1
  • хиљада 3
  • хиљадама 1
  • хиљаде 4
  • хиљадили 1
  • химну 1
  • хитао 1
  • Хитар 1
  • хитне 1
  • хитно 1
  • хлади 1
  • хладне 1
  • хладно 1
  • хлеб 2
  • хлеба 3
  • хлебац 1
  • Хм 2
  • хода 1
  • Хода 1
  • ходао 2
  • ходати 1
  • Хотентотима 1
  • Хоће 1
  • хоће 11
  • Хоћемо 1
  • хоћете 2
  • хоћеш 5
  • хоћу 1
  • Хоћу 1
  • храбрећи 1
  • храбрим 1
  • храму 1
  • Хране 1
  • храни 1
  • хранио 1
  • храну 2
  • храстом 1
  • Христа 1
  • хришћанин 1
  • хркање 3
  • хркати 1
  • хрче 2
  • хтеде 6
  • хтела 1
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 12
  • хтети 1
  • Ху 2
  • хубав 1
  • хукну 3
  • Хус 1
  • хуче 1
  • хучи 1
  • Хучући 1
  • цар 2
  • Цар 2
  • цара 4
  • цареви 1
  • царској 1
  • Цвети 1
  • Цвијо 1
  • цела 5
  • целим 1
  • целини 1
  • цело 1
  • целој 1
  • целом 2
  • целу 2
  • цене 1
  • цени 1
  • ценио 3
  • цео 7
  • цепа 1
  • цепидлака 1
  • цивиле 2
  • Цивили 1
  • цивилизације 1
  • цивилизацију 1
  • цивилизованој 1
  • цивилна 1
  • Цигане 1
  • Цигани 8
  • Циганима 1
  • цигар 3
  • цигаре 3
  • цигару 8
  • циглани 1
  • цилиндри 1
  • циљ 1
  • цименту 1
  • Цинцари 1
  • Цинцарина 1
  • цинцарски 3
  • цинцарским 1
  • Цинцарчету 1
  • Цинцо 1
  • циркулар 1
  • цитат 2
  • цитата 2
  • цитатима 1
  • цитатом 1
  • цитира 3
  • цитирано 1
  • цитирао 1
  • цитирати 1
  • цифре 1
  • цолшток 1
  • црвен 1
  • црвенео 1
  • црвени 2
  • црвену 2
  • Црк 1
  • црква 1
  • цркве 1
  • цркву 2
  • црн 1
  • црна 1
  • Црна 1
  • црне 1
  • црни 2
  • црним 4
  • црнога 1
  • црном 1
  • црње 1
  • црњега 1
  • црњи 1
  • црту 1
  • црћи 1
  • Ч 1
  • Ча 1
  • ча 5
  • чабар 1
  • чак 17
  • Чак 2
  • чакшира 1
  • чамотиња 1
  • чапкун 1
  • чапкуна 2
  • чардаш 3
  • чаршије 1
  • чаршијски 2
  • час 4
  • часак 2
  • часнике 1
  • часно 1
  • часова 1
  • часом 1
  • част 5
  • части 1
  • частим 1
  • частиш 2
  • чатање 1
  • чатеше 1
  • чачкаше 1
  • чаша 1
  • чаше 2
  • чашица 1
  • чашице 1
  • чашицом 1
  • чашицу 2
  • чашом 2
  • чашу 8
  • чворугу 1
  • чврст 1
  • чврстим 1
  • чега 2
  • чеда 1
  • чека 3
  • чекају 2
  • чекајући 2
  • чекао 1
  • Чекао 1
  • чела 2
  • челичних 1
  • чело 3
  • челу 6
  • чељад 1
  • чељаде 1
  • чељадетом 1
  • чемер 1
  • чему 5
  • чес 3
  • чесми 2
  • чесна 1
  • Чесна 1
  • чесни 1
  • чесно 1
  • чесну 1
  • чест 1
  • Чест 1
  • честита 2
  • честитали 1
  • честитало 1
  • честитамо 1
  • честитања 1
  • честитање 2
  • честитка 3
  • честитке 2
  • честитку 2
  • честито 1
  • честитци 3
  • често 12
  • Често 2
  • четворица 1
  • ЧЕТВРТА 1
  • четвртак 1
  • четврте 1
  • четврти 1
  • Четвртога 1
  • четвртој 1
  • четвртом 1
  • чете 1
  • Чети 1
  • четири 11
  • Четрдесет 1
  • четрдесет 3
  • ЧЕТРНАЕСТА 1
  • Четрнаести 1
  • чечварима 1
  • чешаљ 1
  • чеше 1
  • чешљала 1
  • чешће 6
  • чидили 1
  • чизмама 1
  • чизме 1
  • Чија 1
  • чија 2
  • чије 2
  • чијем 1
  • чији 1
  • Чим 4
  • чим 8
  • чиме 1
  • чин 2
  • Чини 1
  • чини 9
  • чинило 2
  • чиним 1
  • чинимо 1
  • чиновник 3
  • чиновници 1
  • чинодејствују 1
  • чињеница 1
  • чир 2
  • чирацима 1
  • чист 1
  • чисте 2
  • чисти 1
  • чистио 1
  • Чисто 1
  • чисто 9
  • чита 16
  • читав 1
  • читаве 1
  • читаво 1
  • Читаво 1
  • читавом 1
  • читаву 1
  • читају 4
  • читајући 1
  • читалац 3
  • читалачка 1
  • Читалачку 1
  • читали 3
  • читам 2
  • читања 1
  • читање 2
  • читањем 1
  • Читао 4
  • читао 7
  • читаоца 1
  • читаоце 3
  • читаоци 8
  • читаоцима 5
  • читаоче 1
  • читатељ 2
  • читатеља 1
  • читатеље 1
  • читатељи 6
  • читатељу 1
  • читати 5
  • читаше 1
  • Чича 2
  • чича 27
  • чкарт 1
  • чкиљећи 1
  • чколе 1
  • чколом 1
  • чкоље 1
  • чкољу 1
  • чл 1
  • чланак 1
  • чланова 1
  • чланове 1
  • чланови 1
  • члану 1
  • чобанинова 1
  • Човек 1
  • човек 64
  • човека 12
  • човеку 5
  • човечанска 1
  • човечанског 1
  • човечанства 1
  • човечанство 1
  • човече 1
  • човјек 3
  • чоканче 1
  • чоканчића 1
  • чоканчићи 1
  • чорба 1
  • чу 9
  • чува 5
  • чувала 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувена 1
  • чувењу 1
  • чувства 2
  • чуда 2
  • чуде 1
  • чудествија 1
  • чудећи 2
  • чуди 2
  • чудим 1
  • чудио 2
  • чудиш 1
  • чудним 1
  • чудно 4
  • чудновата 1
  • чудноватије 1
  • Чудо 1
  • чудо 5
  • чудовиште 1
  • чуј 1
  • чује 10
  • Чује 3
  • чујем 2
  • чујете 2
  • Чујеш 3
  • чујеш 6
  • чујте 1
  • Чујте 1
  • чују 2
  • чула 4
  • Чули 1
  • чули 3
  • Чуло 1
  • чуо 8
  • чупавији 1
  • Чути 1
  • чути 4
  • чутуре 1
  • чух 1
  • чучнуо 1
  • џаба 1
  • џабе 8
  • џавељају 1
  • џамији 1
  • џандара 1
  • џанум 5
  • џапа 2
  • џгољави 1
  • џеву 1
  • џезва 1
  • џезве 2
  • џезву 1
  • џелат 1
  • џепа 1
  • џепна 1
  • џепних 1
  • џепу 2
  • Џингисханове 1
  • Џингисханом 1
  • џубе 1
  • џумбус 3
  • џумбусу 1
  • ш 3
  • шајкача 2
  • шајкачу 2
  • шака 2
  • шаке 3
  • шаком 2
  • шаку 2
  • шала 5
  • шале 5
  • шали 2
  • шалу 1
  • шаље 1
  • шаљу 1
  • шамар 2
  • шамију 1
  • шаптала 1
  • шапће 1
  • шара 1
  • шарене 2
  • шарени 1
  • шаренилом 1
  • шарених 1
  • шареног 1
  • шареном 1
  • Шарлота 1
  • шаров 1
  • шарову 1
  • Швајцарску 1
  • Шварцвалд 1
  • шездесет 3
  • шеретлуке 1
  • шесет 1
  • ШЕСНАЕСТА 1
  • шеснаести 1
  • Шеснаести 1
  • шест 10
  • Шест 4
  • ШЕСТА 1
  • шестог 1
  • шета 2
  • шетати 2
  • шеће 1
  • шећера 2
  • шећерлеме 1
  • шећерне 1
  • Шефилда 1
  • Шефилду 1
  • шешир 11
  • шешира 2
  • шеширу 2
  • шиваљке 2
  • шиљања 1
  • Шиљбок 2
  • Шиљбока 1
  • шиљећи 1
  • шиљи 1
  • шиљте 1
  • шимширом 1
  • шири 1
  • Шири 1
  • ширина 1
  • ширину 1
  • широким 1
  • широм 1
  • шиша 1
  • шишарке 1
  • шишкама 1
  • шкартир 1
  • шкартирао 1
  • шкоди 1
  • шкодити 1
  • школа 2
  • школама 1
  • школи 3
  • школованог 1
  • школска 2
  • школске 2
  • школским 1
  • школских 1
  • школско 1
  • школску 2
  • школу 8
  • шконтира 1
  • шкрипца 1
  • шлепова 1
  • шлосере 1
  • шљиваре 1
  • Шљивић 3
  • Шљивића 1
  • Шљивићу 1
  • шмрка 1
  • шмрковима 1
  • шнајдера 1
  • шнајдери 1
  • шокачки 1
  • шокачко 1
  • шпанска 1
  • шпанским 2
  • шпарта 2
  • шпекуланата 1
  • шпекулант 2
  • шпекуланта 1
  • шпекулантова 1
  • шпекуланту 1
  • шта 103
  • Шта 32
  • штабни 1
  • штавише 1
  • Штавише 2
  • шталу 1
  • штампа 2
  • штампају 2
  • штампали 1
  • штампао 1
  • штампати 1
  • штампи 1
  • штап 1
  • штапа 1
  • штапом 1
  • штатисте 1
  • штатистици 1
  • штедио 1
  • штета 2
  • штетовао 1
  • штету 1
  • штивлете 1
  • штиглици 1
  • штиклу 2
  • штити 1
  • штифлетне 1
  • Што 17
  • што 287
  • штогод 4
  • штофа 2
  • штошта 3
  • штрајк 1
  • штрајковима 1
  • штрцаљкама 1
  • штуче 1
  • шустеру 3
38511 matches
ологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су 
дмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш« 
о (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под  
нице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је  
т и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што 
 остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта  
је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико ц 
ситији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па 
као у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па пр 
ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је св 
»многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмон 
дона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после нек 
 господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’. 
 у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend= 
з републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дн 
 и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напам 
а свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend= 
орђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каж 
а »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац 
износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: 
м ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога м 
 и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Так 
 за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и н 
ара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p 
 пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша 
а вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се од 
су гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst"> 
о на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасн 
о ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} 
 он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у о 
је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, 
десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, б 
р комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао 
ила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га 
ико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то хар 
 црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој тамо куриш 
уд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она чес 
а жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на  
није кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних 
ри, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а  
 па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге одн 
но гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није о 
лушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, ил 
 само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бо 
на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, 
смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се 
, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун л 
ђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најла 
у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Механа без св 
ли ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p>  
ку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завију 
 пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушиј 
 потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, ос 
рељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота!  
ао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S 
министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар т 
рко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове 
а једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим нас 
еитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend= 
{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и ни 
алијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундиру; плаве панталоне, ц 
усаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради 
као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро 
 пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и  
ка отворити.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака о 
, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује наче 
, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели св 
рија пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али н 
иганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљ 
би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} 
ним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и  
кори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безак 
, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре 
!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се при 
ис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и  
. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ  
 Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа  
> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу М 
p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Te 
од, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавиј 
озар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влад 
разилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p re 
не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p re 
 rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо  
Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S}  
окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обој 
о и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst"> 
о се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку 
а газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као 
о, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као ве 
амуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек  
 одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend= 
а, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чуве 
мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво 
 послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарск 
ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отпри 
е иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок!  
е прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека.  
 како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармонику«, па таман пар као поруч 
ељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође пос 
је што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона,  
не ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарски 
Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекн 
сирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гони 
{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нов 
 зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend=" 
андук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова ме 
и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да  
 је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изн 
тересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђо 
попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Мак 
ње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, 
 па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истин 
овек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела 
ekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђ 
к тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе 
е светине. </p> <p rend="Tekst">Он оде, а они осташе. </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а  
е тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусо 
ирна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе  
еле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарк 
 Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за  
="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима  
ир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Т 
 од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћи 
ошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то  
е, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном с 
па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за  
 другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и пон 
воје слободице, кукурекањем протестује, а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултов 
о виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпо 
 носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који са 
нским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки чове 
к веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, 
пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> 
радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под  
 и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке 
рај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пр 
ело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под имено 
човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав.  
не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се се 
овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механам 
и, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда о 
kst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, р 
> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а в 
н, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се 
шно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, нар 
не, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе  
руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји?  
е остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мен 
је храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми 
и поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend 
 године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти д 
сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама 
{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил. 
"Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дај 
, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим 
ко играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S 
} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш 
ову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антери 
 је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је оби 
ви морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћ 
 </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на сто 
м Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а нема 
. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај до 
нате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— 
ину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су м 
ар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не мо 
ији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под ми 
 <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајат 
аоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут, кад  
 о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају  
о: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви  
ацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај ч 
и дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гл 
, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље шт 
рада и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учит 
а«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је оду 
 вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели  
е стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденич 
уднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак ч 
 редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може виш 
Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за 
ић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор  
Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо,  
а параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на мој 
после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу  
 </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је 
ј мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} 
мо просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало сва 
.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досет 
ин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загриз 
 око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из друго 
 не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора 
ив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене бура 
е баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на мн 
едро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst" 
Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти 
што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! 
х тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона 
{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово се 
а се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти  
довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га з 
а црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те уби 
 што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па  
 у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио гро 
кошака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S}  
е сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само коп 
 повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација  
огледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зи 
t">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам  
 одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из  
, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збун 
е крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, м 
радова«.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редактор 
ста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши му 
о је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писа 
ицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и 
 је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако 
ри чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала ба 
 збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, уче 
рају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде н 
да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у м 
 а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. 
зити у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањ 
то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу стра 
управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у  
ио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па 
а се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, нара 
 Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој  
! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и з 
 назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном  
олети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па одатле, и 
л’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p r 
велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, 
у на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и т 
} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штам 
 г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то с 
онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем.{S} Све их  
у госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада мес 
господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и на 
а дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше. 
о гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штамп 
те њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела в 
старијег човека што сеђаше под храстом, а сељаци око њега стоје па се разговарају нешто. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} 
.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жр 
, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама 
о у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да  
а спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> < 
же и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово  
и да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p ren 
зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеман 
">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове! 
е »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S 
а му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као  
каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst" 
е, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај 
о селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се разговарају.{S} Шири се по  
S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати 
ета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потом 
а загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Ср 
на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот,  
 капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупио против њега ужасне податке од неких из механе 
дика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушим 
брани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескао 
ре батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове 
ато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му 
кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао  
и и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој поса 
није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет а 
ки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано,  
 </p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — ка 
е брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Т 
пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер он 
мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако подн 
ен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало о 
од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита дос 
био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава,  
и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај за 
 Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} 
та, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p>  
вади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S}  
ет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> 
то нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крс 
 живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а  
а им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Срет 
d="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је  
а лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од не 
— ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страш 
и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и 
е’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још 
вио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из 
 било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и 
учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ет 
него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S 
 то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Ср 
S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних ве 
у књигу, па се упусти у какав разговор, а у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на ње 
, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не поз 
, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не 
ну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој ст 
 </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступач 
лом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? < 
Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али  
уго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Teks 
, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p  
калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно р 
 понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чује 
 </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те  
 је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, и 
да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога премести 
анта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Ш 
жем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако т 
апетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету об 
скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђо 
Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија г 
помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А г 
 је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све п 
е и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пи 
клони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је с 
итичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба. 
} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фами 
и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нам 
опало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запев 
 </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> 
 ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо п 
едили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али М 
ог малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки д 
 глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ 
о тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример 
елу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро  
 Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немач 
на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле т 
 Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} То 
грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се с 
орија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, 
а онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна 
тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане, на томе се сломе кола.{S} О 
p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, 
а комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председни 
ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права д 
зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само 
сам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а  
 мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљен 
 писује: »Кој упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од  
пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши 
.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице 
клу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи п 
на пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти  
тан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па 
 управо поред начелниковице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу уде 
е тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај н 
ошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српск 
S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S 
ра, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће с 
осито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пе 
е?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Ср 
а нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је 
 нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опр 
 то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритви 
енитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Н 
и кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио  
а и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га вол 
S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи:  
р, капетана.{S} Он према њима као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказн 
а женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцка 
крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, б 
у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима ст 
ци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даљ 
пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p r 
може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је,  
и слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ јед 
то ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend 
мање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће м 
и што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио:  
ко и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а  
о ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’  
вадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше гро 
знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Ал 
 податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решет 
} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Te 
 се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој о 
ктом од палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као 
ених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати ду 
 ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и 
оже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, 
 дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднар 
 дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој ма 
гледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке репуб 
задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочек 
не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме ник 
а пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, 
 наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море,  
ндеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови њ 
ангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умал 
ма, лепше поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се 
 Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта 
господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево  
проти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што ј 
 бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Напо 
>— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p 
зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју уч 
сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се зад 
х права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« < 
end="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. 
 а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, гос 
предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их 
 rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то  
 у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Д 
и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без  
нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам,  
rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p ren 
ио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сеља 
тање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, бу 
/p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило,  
а.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивал 
nd="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица ка 
> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Teks 
-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend 
аре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, буко 
ери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна н 
инистри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу 
</p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се 
 Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хва 
е то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за  
 Све се то мени на плећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигн 
end="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — в 
о и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање  
то људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, ј 
ијал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и т 
 да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А  
ски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако 
с му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа 
 ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече 
се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На гл 
намо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S 
 адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу 
а? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И 
атурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Е 
ивост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од с 
kst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумит 
век натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обр 
то рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није изостао ни гусл 
е, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били љ 
»Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а о 
 читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетк 
знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо 
 није прихватао скоро никаква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он лев 
ија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује д 
 њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би  
у што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својо 
дно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо нек 
.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето 
ио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпостве 
 сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је у 
и да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је  
десет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend 
кају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадист 
 као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност њего 
 најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не см 
 га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу 
десет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у с 
 равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски б 
сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Tekst">— Хе, 
оман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је 
е и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од 
де такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао 
ош су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отр 
вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« 
кашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу соб 
се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На 
 и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан 
па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепш 
те ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји  
!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу 
и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па игр 
, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих своји 
p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти н 
без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему 
ekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унек 
Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако  
е ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на харти 
е сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депеш 
 шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не з 
после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпр 
а сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам,  
мо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Te 
о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ет 
а врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па к 
ђе а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, з 
ржи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волел 
човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ прид 
 мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја ст 
и уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, од 
 била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ћ 
ипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу уж 
разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p 
и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао  
ар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео ли 
ека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу чи 
 о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане,  
 Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седел 
ст година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерл 
ну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз 
и верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужи 
му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с 
и кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне кој 
 Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго  
 било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у 
дмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, 
х других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, чи 
 пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— А 
S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p>  
ека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран з 
ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — р 
о је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Бан 
 без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлеп 
ео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа в 
али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун  
заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p 
 ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па  
 пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око т 
ви реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и  
х.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— А 
цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, 
Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У 
 томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвене 
на од оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перч 
d="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у с 
онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није мог 
а неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тириј 
апут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки 
г младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту  
ује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар од 
и штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend 
 у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао 
 он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у  
rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је 
 седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капета 
у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помо 
оо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за 
 па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као 
чима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, што 
седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p r 
е бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће  
н извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зац 
и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак 
 сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} 
 Сто педесет само, — погађа се Срета, — а ресто... </p> <p rend="Tekst">— Море, остав’ ме, учит 
и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих грађанских пр 
затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му ни 
опови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и по 
исилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су слуге. — Све о 
 хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p re 
 новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло д 
 лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о м 
укну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и п 
ј, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’на 
 много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— 
« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича  
ства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смежурано лице, па не  
да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве ци 
 ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, 
ају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Прови 
та тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst 
епе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хи 
rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му 
амери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада 
од живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше 
ицијски чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена 
а сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Teks 
деју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашт 
ад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да 
равно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, 
нај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније 
Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— К 
ено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си  
>— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто  
лна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, 
е гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме по 
 свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </ 
к! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш как 
а? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. 
 ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два  
тио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Сре 
— увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Пер 
то! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан б 
дан не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад са 
учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’  
 чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— В 
а измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као ма 
 и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина,  
 — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шу 
... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p re 
нушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p  
а другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend=" 
пи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у 
же да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђе 
е — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и закол 
но са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по  
га ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> < 
и љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут ка 
 вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како  
Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за уч 
 допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му 
торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на прилику, куферче? </p> <p rend="Te 
сав, онај Пајић. </p> <p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Сре 
ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">—  
рета само хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од г 
ше неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема  
, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онак 
его да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на прим 
лао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Te 
ек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па т 
шља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и  
приличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, м 
служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море,  
аксиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он подави реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да б 
="Tekst">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А п 
kst">— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама,  
 би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мисли 
оралисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опе 
шља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме л 
 журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и 
но и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није 
о му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама. 
кли (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим бр 
стављања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута сед 
челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најд 
ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета м 
st">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па  
крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Teks 
оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за  
ише? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst 
 беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се дод 
 је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, 
ојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’  
што су се познали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говор 
око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једн 
ен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, 
S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или 
тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме  
о весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у  
ак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на ви 
 (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="T 
врне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је так 
руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако 
аде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, 
 зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку 
ромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу 
а ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Te 
те на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти  
лас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака  
иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — пре 
е ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше окретати 
асници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благо 
чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капе 
нас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламе 
овима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и од 
ре и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и д 
ојих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима п 
же војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ  
st">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегениса 
 (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да 
 хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend=" 
, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и  
а учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу 
ад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава поркета.{S} Хи 
nd="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p rend="Tekst">Срет 
уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, т 
угом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увел 
чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па 
кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« 
има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прн 
неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та каф 
је за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека  
дставнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте,  
 Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их з 
ако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па прод 
грмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend="Tekst">Кад С 
дно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) шт 
межа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </ 
ура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију м 
ет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били  
ир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те ж 
ретходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срет 
умује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и ска 
т је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гом 
ликом обиљу среће! </p> <p rend="Tekst">А овако, — таман како треба!{S} Он се само шеће по скуп 
 ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет наставља: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="i 
је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две го 
, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ 
 ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S 
тла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто небл 
 с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто 
 није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{ 
 како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и 
то јест Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут 
дседника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју 
премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и же 
таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге 
ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао  
петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у сел 
! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се до 
 — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Цр 
наестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек 
ну несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи 
таде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му 
председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{ 
ови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске сав 
 — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. 
Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар н 
зненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера наставља после мале паузе: </p> <p rend="Te 
га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
ришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се пол 
 не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан н 
ако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне 
и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у п 
ко асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да  
фамилија у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским  
то рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљ 
почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбиј 
 него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше  
крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта ј 
ова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, 
е на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од б 
 би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и  
је газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину- 
жасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај  
зео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџ 
и на телеграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и бр 
 мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио ма 
сим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да 
а и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после  
 немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов 
отпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му  
жу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај  
 пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« </p> <p rend="Te 
ет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем св 
се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офи 
а, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вел 
и бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад 
?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатс 
« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Г 
у дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Г 
де?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку 
велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао  
 добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да с 
публика, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Република« пише у новине?!{S} Ех, и 
во чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мал 
оже, само се не може на њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Teks 
о шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Б 
 и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да п 
ша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек од 
st">— Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p re 
ђај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци нај 
ин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су  
к видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од ко 
А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: 
и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је  
и аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога од 
ји је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га пра 
и, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{ 
оспо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеш 
би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend= 
р-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осол 
сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. 
она о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оп 
до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле за 
 се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да види 
ене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{ 
падају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је г 
вони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о 
а кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О 
 а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега 
ве од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те 
ње, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h 
 хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; д 
d="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећ 
"Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Ниједан не пристаде. </p>  
ви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се мл 
st">— Што рече? </p> <p rend="Tekst">— ’Ајд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћи 
икну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори  
равда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не 
ненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst 
 ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се  
иш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пи 
друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин 
ко дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p ren 
 Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p ren 
 све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне ма 
st">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А з 
орђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата ра 
једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађ 
! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из г 
е једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> 
хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; 
д ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа  
Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухва 
ине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. < 
тио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован друг 
<p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S}  
се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка 
и изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S} Тада ни 
ешто на форму нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је од 
еран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како 
под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није  
цу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— 
 кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој ма 
 на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису вер 
ећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — де 
S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преобра 
отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што 
е, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке с 
кају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским  
ом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био  
 Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда з 
зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој в 
оме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слик 
Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до п 
 синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно 
е да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од  
 Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p  
 кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, дај 
="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што др 
та из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио каф 
 ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онд 
ekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини пр 
S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице 
асио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Сре 
еш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разрезаћемо ми одборници у седници на наро 
варају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан матери 
 да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам  
— одговарају му. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан  
а, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p>  
 општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и  
ла, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Т 
зиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p r 
д десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се 
неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти 
{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код ме 
 им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">О 
ма и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спр 
м народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јам 
писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежим 
 раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећ 
да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педес 
каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без и 
одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала 
st">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Ј 
 мржња пренела на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту ов 
st">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако  
а ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу  
ко је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба 
ах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. < 
век замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се  
â своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, парагр 
 и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао узд 
е, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све 
век чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он  
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипа 
ном, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сат 
гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и дру 
бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је 
 — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Кр 
грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власт 
му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах изв 
ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија 
ита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p re 
у ћату. </p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин 
 да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друк 
">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?! 
у наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке 
ни! </p> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па р 
Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о л 
ара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »м 
ену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} За 
о га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Сла 
шину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> 
н!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S 
, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово послед 
е! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу. 
етен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за непо 
а танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с 
о.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. 
у, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собо 
 и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово с 
а је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се 
баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петн 
> <p rend="Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У  
о у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро по 
 из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га н 
дник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разнос 
једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је 
 већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запа 
{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па су свој 
ису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> < 
Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име но 
ог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па св 
илици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем  
скрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p>  
тила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато ш 
че мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говори 
d="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допа 
и пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толик 
р Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну сл 
ekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend=" 
веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, друго 
се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капета 
о наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око 
у »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати пит 
 и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, 
азуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га  
о, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа м 
е отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зу 
ло је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан р 
ивница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем  
права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за 
{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти г 
е на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, 
а рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако  
о је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то врем 
дио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку сла 
се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет 
ој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> < 
 био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те п 
ађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и т 
исак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p 
ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задов 
га села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и  
бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да  
ио од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао  
»броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend 
вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред пр 
рема њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би  
у њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под је 
он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што  
и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће  
смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је с 
у слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо  
, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се ов 
 читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да жив 
, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески 
Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих  
тавио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га ј 
здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу оч 
 које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и  
н и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у пом 
 услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку з 
ских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак ч 
 то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, б 
</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима 
 да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи о 
ином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је  
рио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића 
ала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана к 
и је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена.  
е, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба  
та од тога, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, п 
ао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживет 
 придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те  
нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да 
Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Ср 
, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвож 
, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене,  
nd="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од 
оласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели ску 
ге новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробн 
мо врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казни 
="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p  
е наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог кан 
ам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није не 
а онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као ш 
м га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S 
ентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога к 
Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да 
иликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер  
, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његово 
ље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не сме 
ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објектив 
 парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посл 
нуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела 
ли: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што 
 крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му  
 истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако 
шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend= 
во нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог св 
бом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се ого 
еће, јер у њој су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве 
једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и ру 
ила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој ни 
Јесте! </p> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У свак 
десет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школс 
har">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — о 
ера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ек 
немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Teks 
е.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим бо 
ст’о му тако адет! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не  
оменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу  
гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни 
т заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива, него продужује још јаче хркањ 
 једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта  
ога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако  
 производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића 
ије попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика. 
ком назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка 
раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској 
м Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, к 
гова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробу 
ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend= 
="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако 
/p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш,  
г за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да  
бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама каже 
> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Мил 
ета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е 
квим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљ 
} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне 
а се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте  
осподин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калаба 
кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> 
 збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село т 
ем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете 
 А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst 
о беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, п 
на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у  
 је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како  
осподин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу уба 
рету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му  
 воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трип 
, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како  
а више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све д 
учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет не 
st">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и  
>— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, зна 
} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Te 
тација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, а 
с’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! 
а неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај 
 тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ниси писмен? </p> <p rend="Tekst">—  
, ти си писмен?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да т 
о кондроћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend=" 
е, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Он 
Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— 
и његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни ње 
S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето 
, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад  
е може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="T 
огос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те бриг 
а, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам пи 
 Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Мож 
гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да про 
удељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не 
втиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S 
е и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један з 
 и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst"> 
д паметну ствар! </p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат  
а с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била је 
м ништа ружно... </p> <p rend="Tekst">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend 
ца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </ 
с као механџија. </p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> < 
као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S}  
 — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, ј 
 да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873.  
илије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... </p> <p rend="Tekst">— Молим! — про 
 па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе 
га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’  
? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p re 
 А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па сел 
ријске трошкове. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— А 
о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слобо 
играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне  
, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш  
писује у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан 
може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба за 
есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе 
аљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцелар 
ле долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он муч 
 неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — зап 
о, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропадн 
а последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је 
авац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај д 
ву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натури 
ре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те... нисам ништа ружно... </p> <p rend="Tek 
! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја! 
н и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«.  
— рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!  
р Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend= 
е! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно бе 
а народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst"> 
ри се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tek 
а палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, а 
ан, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву 
 село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с мно 
t">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, п 
еал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p 
ује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика о 
готовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим  
о твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели  
т застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p ren 
е допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна ј 
зајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељац 
ецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и  
«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја П 
 ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде  
е више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ре 
рко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, 
 стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да 
иће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, би 
јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама  
/p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских уч 
го лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама  
ући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потр 
оке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим зам 
 без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич 
 чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш  
ћ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године неш 
nd="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је  
рију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако  
ледњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; з 
p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S 
 тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајд 
ла израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгле 
допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то 
 И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилиз 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним 
ију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене п 
ибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не бе 
свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — потврђу 
лан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног 
»Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народни 
угом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише 
било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећ 
преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више вр 
зо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То  
ресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Таш 
 и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава порке 
о онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду 
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p rend="ASK prva strana"> <hi  
meTypesetSize="20" rend="color(858686)">Антологија</hi> </head> <p> <hi rend="color(858686)">СР 
 <body> <div> <p rend="ASK prva strana">Антологија</p> <div> <head rend="ASK prva strana" meTyp 
ypesetSize="100" rend=" color(858686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализаци 
, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у  
е долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па 
првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кума 
 несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је в 
једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му 
кав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у д 
а кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогн 
ању конопље, о филоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побо 
ита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је 
S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице н 
и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«. 
о не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне 
иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас б 
а се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дув 
уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ,  
 касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. 
ст, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери  
 равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна прос 
 Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима 
и су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прав 
у нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљ 
одор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, 
а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлеб 
е.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па м 
персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао л 
е поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и б 
кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој ма 
ћ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врел 
ео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис  
лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свеча 
 је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p  
пејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је н 
и у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И 
« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и 
тоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не н 
све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захв 
{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, к 
ћем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића  
 за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је ка 
мулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине уч 
па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има 
итвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и ј 
н геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Са 
о страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се  
 Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три  
ме! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше чов 
ш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него стр 
кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ сл 
к, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да про 
ни пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа к 
 привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила м 
а!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радос 
ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Трифун развуче оно његово смеж 
ако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где 
alic">Писац моли оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову глав 
а Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим  
.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне р 
шао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било  
оодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске к 
ену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је  
д је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвел 
Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај  
о онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па  
>А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дира 
ета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p 
 него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! 
е исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све 
пао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне 
ионара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакунина, Карла Маркса, Пугачева, Стјенка Разина, Кибаљ 
оручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. < 
озва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где им 
а, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приме 
едник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре  
и је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{S} Ал 
 доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је б 
још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љубавница« и побегл 
н, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен 
а десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон 
ом приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, р 
ш: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке кућ 
 Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се  
ове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи предс 
гао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако 
рбији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела  
а не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> <p r 
а, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку бор 
ом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што 
доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако  
о одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{ 
јлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S}  
пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо 
kst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страст 
 било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку публику наших новина неће м 
ицу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако 
</p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не 
олим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како 
а се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Dr 
 <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је с 
една разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{ 
"Tekst">— Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запи 
ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају 
а кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац  
, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао 
ла и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исув 
ко да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису  
а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћ 
овинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — ми 
министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу 
устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје 
послен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе к 
 те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако ја 
овање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припа 
 други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протест 
ојом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да  
ознатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле,  
им правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим бра 
 ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p 
 у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни  
ра или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гл 
че Максим. </p> <p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је д 
 бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо  
 само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што ј 
ници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благост 
ужној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом 
који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло о 
 поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послуж 
ста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако 
} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни позна 
 не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио. 
нио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока ракије и да 
 сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst"> 
о ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, 
 до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="T 
 од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst 
ија што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и меј 
 ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђ 
.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако љут, написа 
} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst"> 
без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски дога 
 <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па 
орђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend 
 у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{ 
вета:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љуба 
 и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што ј 
би од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А им 
, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па 
/p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (о 
не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да 
коро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> < 
вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас позн 
оро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend= 
за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђ 
ве, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господи 
твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, б 
требне објективности, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и  
врши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p>  
тлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. 
, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај мо 
и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци 
 је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му 
ећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао  
ar">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику доб 
 игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, 
kst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкр 
 </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> < 
ло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особи 
t">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се.  
на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељ 
сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се оп 
ћи толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst 
ото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и оно 
а мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам п 
ekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи 
га ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега 
стила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи  
 и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што није пр 
орђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека круп 
 купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по 
 кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, 
 а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека 
јаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Уме 
осле и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати  
вости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} К 
 је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И  
алогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистичк 
 ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су неср 
, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} 
 и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда 
ла!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи је 
људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немају 
ећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а т 
шега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му 
 хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу. 
ј причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас  
нању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у св 
уна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га  
несе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју треба 
а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета с 
женио ћата Пера, проводећи медени месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend=" 
рактика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно си се с 
ука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Teks 
свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопри 
време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи па ће свак 
естрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У с 
а напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре  
 бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелист 
сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и  
крете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето та 
Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима ш 
и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још је 
и добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да по 
од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите 
у муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst" 
а како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло  
запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господ 
просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска праши 
ма данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа у 
о сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види 
упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не 
е до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се 
 Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чуд 
 борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Не 
едао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републи 
им ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Х 
А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p rend="Tekst">— 
о председнику Милисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Ср 
ир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи медени  
то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, гос 
ј земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких т 
неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{ 
ори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био 
е и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи д 
је госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’  
ј чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи ње 
ко је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађа 
 к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све  
е.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане,  
 </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чу 
 из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запи 
огу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики с 
то радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А 
ељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза  
стављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послов 
лиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај н 
го ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врс 
 и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћат 
је; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини  
а код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али  
<p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом 
ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официр 
 ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сако 
стави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да з 
 И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о је 
о; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило 
 »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак з 
S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Н 
како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се 
ац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, 
ићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слат 
тео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов 
азнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих 
дбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у бекству налазеће се редакције, он стане пред њега као с 
 је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше 
анцуске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менч 
 широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је би 
м животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инс 
у, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му о 
 него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка м 
 омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те тво 
воје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете и 
 ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије  
а да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу  
ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој  
ка свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p>  
оре, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихват 
ро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend="Te 
, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама није тако он ми 
end="Tekst"> <hi rend="italic">У ракију бенђелуке,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
ђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је нес 
описима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им д 
ај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио 
!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарлији. </p> <p rend="Teks 
 Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарда 
в, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако узди 
ора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати 
е Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у се 
сти Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <hea 
јске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена 
 чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала к 
е врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну » 
свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегн 
строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Во 
 брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас з 
помињеш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој ма 
повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај чове 
лусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да трес 
 Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што  
st">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар л 
rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник.  
ко је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него  
 ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој све 
на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p 
S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртв 
трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не освр 
st">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе 
ко се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може много 
ије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му 
 се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од мех 
 служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S 
песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њ 
мотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не 
амо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну доб 
ек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или  
усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљањ 
вно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и 
 <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољ 
 rend="Tekst">А какви кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Te 
 овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старо 
ерају беху поређане многе ствари.{S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кан 
вине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од ут 
це изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, 
 ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није  
на, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи 
Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога  
 јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој 
а сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накрив 
угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам на 
ља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и наше 
А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе 
p_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механ 
»и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па  
п кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја кр 
а декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек зна 
као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} 
идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није так 
опу требник, метну на сто.{S} Међу њима беше, наравно на првом месту, Народни учитељ.{S} Јер ка 
ости, што јест, јест, — баш лепа механа беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се мо 
та то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фа 
Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што ј 
 Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на З 
ис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а  
ј на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује  
јице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако р 
е, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка  
ављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па  
 права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето 
е! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој  
/p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја сврши 
Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде 
у, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од 
ризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им гр 
 За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће д 
 акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели  
 зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена о 
почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каж 
а... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p re 
от, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи, а немаше ког 
 Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst 
е, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна вл 
 Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад ку крф наседне на очи,  
">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је  
 »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни  
о сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес!  
 — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне« 
е! — па се лупи кажипрстом по челу, — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend 
> <p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као пре 
са писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршуј 
о се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер 
дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био  
kst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле  
 умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фа 
} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, к 
ијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских школа 
чекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је 
пате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако  
Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (н 
 <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код жи 
ако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дел 
и!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако сам љут.{S} Читао сам те прокле 
 је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу,  
 »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S 
чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипа 
ало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је ве 
мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="T 
његово.{S} Ако ко чита те новине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му  
адано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо и згодно н 
не!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend 
емо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p 
итички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно ле 
ли управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Ја 
дан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чи 
руди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка  
је и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек уче 
рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачу 
ни осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst"> 
руди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, 
вих, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је 
арица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе сла 
ош ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, 
ekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онак 
ће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била к 
 па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џан 
 ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати  
S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на сам 
афа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, п 
{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је  
е било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да  
»љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није  
ли ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи нем 
} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи  
ш од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и п 
ватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРН 
нела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман,  
а платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример ка 
чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац 
>— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну  
стар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир- 
само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новин 
end="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и мож 
о кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зау 
врст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја!  
а разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — 
а га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нар 
отписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пор 
тали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман  
 опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен д 
 А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај пресрећни  
 прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово  
дајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим  
кли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата но 
="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и как 
 училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и  
Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Сре 
 деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен 
оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је ошт 
ст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један ч 
чаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели д 
.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би наши новинари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо деко 
ова као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао 
чтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S 
 би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој  
ве, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински п 
шта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по 
 се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има 
ну.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао 
амо чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му р 
о бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па наву 
и оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{ 
р-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка  
екла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мача 
ве: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема ни в 
инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад се стаде распи 
читао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам 
се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема  
и било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он 
о боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О 
d="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину  
гресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова св 
ално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа б 
али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на он 
акви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесе 
end="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад  
е остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пар 
сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛ 
d="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне 
а би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а в 
је Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете 
ога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бо 
на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда по 
и ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — к 
t">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да  
ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, 
јере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Не 
петан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели 
у. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вреда 
 па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је судбе те 
 препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао к 
 лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена,  
вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од б 
да видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Б 
ус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па  
прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господ 
 пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак не 
на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стеногр 
 скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом и 
S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за једа 
 па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем 
а« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер  
 чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на х 
оли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} 
ран!« Понекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који  
а не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик 
о је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старо 
ај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у меха 
енији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут 
Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђо 
Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... — пра 
у такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и 
а!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p>  
е — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Република, република, али н 
иваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу!{ 
море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину  
.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није попла 
баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S 
 сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газд 
му све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик  
платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трп 
него се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда 
сељачких механчина.{S} Није, на пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој мир 
уже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнак 
 тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема 
се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравн 
<p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="T 
ору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта  
това, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сва 
ле из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — со 
се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити кр 
шу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и  
 је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у с 
 и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале 
ар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да на 
онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са 
селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да је излете 
<p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брат 
 однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би о 
Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела  
ића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побра 
а проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај на 
тефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа 
лавно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од  
ичала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је  
поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лис 
 а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим  
е главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сре 
опио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме х 
ебало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са пот 
} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, 
кових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био 
 Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forw 
авно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се у 
гледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других,  
ица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Н 
а је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће 
лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика з 
 Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара 
ekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како  
и је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S}  
">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хт 
/hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао м 
 била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, 
име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутрашњих дела по ст 
их страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да  
 с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један м 
 и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Teks 
а причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — в 
t">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле 
аво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst" 
е и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак 
се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није м 
 јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћ 
едседник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Tekst">Нова општинска упр 
 избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су 
некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж 
дскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов 
родајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst" 
> <p rend="Tekst">Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речен 
на је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша пес 
ој није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад в 
његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било к 
!{S} Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч с 
Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше ка 
од нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија,  
чешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чут 
рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p 
ети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића з 
ало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак с 
Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend=" 
ије ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Како рече 
у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да од 
чеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијен 
p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p 
да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине п 
гар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога сто 
иске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на који 
простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и с 
и тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после нек 
-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Не 
/p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сур 
инама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он  
 војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало —  
ана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано кр 
осила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добро 
вију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредништва 
о је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слобо 
стра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланат 
е ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, 
 то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослон 
дине кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало 
ан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога 
е врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опа 
словом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и ра 
ојих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у 
ета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамт 
 често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи ве 
 </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне си 
депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S 
 га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички би 
 је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. < 
ка и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевал 
 да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игара, против дуги 
вана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Вик 
озвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крп 
 ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{ 
е.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па  
 Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети ко 
 као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зат 
тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се честитало 
по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсто 
о, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у 
 а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печа 
Срета. </p> <p rend="Tekst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па 
и Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир- 
 још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му сне 
</p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто ма 
ћера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти т 
 хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ 
ју се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је 
екторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско! 
нуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је он 
</p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у к 
веједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио  
део је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ 
end="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по 
тима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала пр 
прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног  
а — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стига 
S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћит 
?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас т 
end="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима ста 
да Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то с 
} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто и 
 бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, в 
мерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху 
атско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био св 
бирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend 
 — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај 
Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic 
људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на  
 имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! 
</p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S 
ај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p 
и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један у 
там?{S} Који би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га демо 
оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, с 
ао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер и 
колико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. 
 готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се в 
t">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио ј 
ивоту, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разб 
rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам 
 <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у 
, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао се 
е пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ  
стај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он  
 доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две годи 
 рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда 
жим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети 
је, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S}  
асипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst 
 </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; 
тавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима оче 
није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вече 
ра онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје допи 
уво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галам 
 повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао вид 
р; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S}  
сти, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај М 
<p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и го 
его: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вер 
није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{ 
.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад је 
деља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење  
 све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао пр 
љак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га 
!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари 
/p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св 
датора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све насла 
 има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укуса 
ш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окруж 
идео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво 
. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛ 
му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него 
ила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га по 
 то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи  
пак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај од 
 Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихор 
S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи ш 
е Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: 
нглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које 
ј план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} 
се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и  
набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend= 
 увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иа 
озбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. август 
етен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно ш 
 Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још оста 
">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је угово 
Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Te 
егирик слободној речи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде 
 опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни капетан ни начелн 
рсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза,  
} Тако конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства 
во, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био п 
ачелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да 
 глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једног 
к му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Повазда 
о три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p>  
ј породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из рев 
ав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио 
а каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а р 
а погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро ј 
ко ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше н 
 било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника  
 ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко ј 
е до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министр 
анци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држа 
ити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче  
ки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА 
 rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господ 
 <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да не 
и је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је  
во место... па шта мислиш ко би нојбољи био? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, госп 
лом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{ 
заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелн 
p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p re 
фициром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попи 
 »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обич 
исав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Ср 
но што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна прис 
о и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама,  
 на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је ду 
милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, ч 
а је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада век 
рђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављај 
зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А ка 
у међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име п 
ера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разг 
е могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако 
 трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p ren 
рети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираниј 
 га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео  
ли други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не  
 А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p 
 је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} 
отребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за а 
ећ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Г 
{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S 
lic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овд 
о већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Нек 
ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p 
 шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p rend="Tekst">— Сто педесет само, — п 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> < 
ато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Те 
</p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p ren 
онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео  
А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — 
st">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација 
ном револуцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутон 
 погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном предс 
 која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ре 
 пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Ср 
 Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неу 
/p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него  
за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> < 
о, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако с 
 ти кажеш: не може!{S} Може, само треба бити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — в 
де, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом вели 
а сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и 
осле: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S 
еро није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Ода 
слите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">— А ти си, учо, од нас најпи 
ј тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на с 
ра памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас 
друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још  
} А оне нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у 
гледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним па 
аест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Т 
те! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да ре 
астав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш 
ако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> < 
рамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило 
преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти  
ремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах први 
е, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толика учтивост — 
м делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађа 
превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и пот 
ћно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да  
е Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </ 
едини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из сло 
их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу  
rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и је 
чито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато 
не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто  
е после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се  
је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тог 
— »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S}  
штогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, 
 дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да н 
ова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у она 
р-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. 
st">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам п 
t">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да см 
— Ама не каже се тако.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p ren 
о жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p 
аница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Н 
а механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај  
 домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и  
/p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код  
Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењ 
права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend=" 
о је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарима, који траже безбедна пристанка 
ли се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да ј 
а Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања. 
 и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који г 
нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без је 
душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим  
 и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, 
лини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим нас 
а је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, м 
лавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend="Tekst">А што се о 
с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Триф 
шћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам  
слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је » 
ем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Сре 
литички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трж 
је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој поли 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Плетем бич —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да и 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зн 
во; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старо 
реза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S}  
S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто т 
бијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде 
 сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџи 
у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с они 
гла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и т 
, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био у 
м као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је  
и Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да поби 
ки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на др 
воја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то н 
ти око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе 
буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бр 
мет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би често, 
један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у о 
н пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ преки 
је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амон 
мелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S}  
о, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и до 
или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут см 
 Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Офи 
ао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити кр 
дакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану,  
по његову мишљењу, прилично непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> < 
ад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend= 
пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА  
ледње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно  
 телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, бог с тобом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, 
о, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад о 
ек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела и 
рета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst" 
: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после  
свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац ј 
а да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи к 
љно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а  
 прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, пад 
 све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много в 
} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни 
и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајд 
ekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо распол 
ан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи ме 
говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад  
личном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и п 
ог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир 
»Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О моли 
весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а дал 
end="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и  
рво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! 
ко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опе 
е, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </ 
p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — 
 да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је вид 
ема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за к 
бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S}  
други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а  
или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села про 
да у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака н 
извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p re 
у и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им п 
жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, 
> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да 
 новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од он 
 натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst" 
итало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове шт 
 свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је ч 
лазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканиц 
ише неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и  
слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћу 
еш! </p> <p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћ 
ин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој па 
ekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газд 
о? </p> <p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макс 
">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се 
 однекуд. </p> <p rend="Tekst">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него  
нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вај 
S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и 
тави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па само тол 
ило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни дом 
 газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари 
/p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан 
— наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се мо 
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} 
, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече М 
е, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати км 
">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ве 
. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај др 
’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а  
рају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо 
 Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се з 
к, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа 
> <p rend="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест  
 </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири 
богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дук 
 те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p rend="Tekst">— Што богат, како бог 
шака.{S} Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Сп 
постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћера 
 родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био 
 она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А она 
је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био доса 
редухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="T 
 вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend= 
 пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Ј 
лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што  
 те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше 
познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која  
амоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p> <p rend 
rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му 
 а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и овол 
ачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба т 
алом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао  
 Да нешто није свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна 
честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе не 
зрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана у 
вако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова тол 
 видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда не 
ља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ  
викну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend= 
а је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге 
 Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{ 
а Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из  
кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у на 
стати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако ис 
ц сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше сел 
ме оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га 
амо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав раз 
 и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А в 
 Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако 
гово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката,  
 се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst 
ма честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свак 
вни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, 
 а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </ 
и?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видел 
d="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисл 
ангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравиц 
p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један  
е, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће 
раћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију з 
олетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек ш 
рену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме 
то да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом бро 
S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се  
икога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} 
нако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, с 
 прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укро 
— један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш о 
тим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што 
е и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће 
ротив њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији 
ко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковић 
па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једн 
 народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио 
.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у кас 
потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Пого 
е за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не з 
та не могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и  
л’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надраж 
дети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, она 
S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S}  
еколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— А 
ку, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве ку 
дува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казн 
end="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst 
ворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. < 
о дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p  
и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, б 
они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којо 
 протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и С 
бавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели па 
етак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нист 
ајмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је з 
 Лобо — министар унутрашњих послова; К. Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбо 
око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не и 
 чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествов 
јстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, 
 своју раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како ом 
зилија постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Републ 
шље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом 
 те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после тол 
/p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Teks 
ај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело 
е му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто вид 
било би свачега. </p> <p rend="Tekst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend=" 
ео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни 
.{S} А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо ис 
е, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва,  
Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> < 
 тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада 
мо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како  
 није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, ниј 
о да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да  
{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи  
 црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме 
ве потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало  
 целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> 
 ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела ње 
олитички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи 
и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо,  
S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« р 
</p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији,  
илама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе 
претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него  
е. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они 
ј ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом  
 па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар 
рето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се н 
а, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учите 
и — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф...  
} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — 
е за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — в 
т, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па поручује пиво, плаћа одмах и да 
их слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате сло 
еш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком  
 Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све виш 
 </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави 
 му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га ј 
м, а с читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је 
хе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан  
ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не беше 
еби рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. </p 
му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај ж 
такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је 
евати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па ј 
ежећи у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна 
ши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој ом 
и одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљене у  
, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све с 
дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Te 
} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабљ 
и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а  
 кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
 и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцети 
ekst">— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. </p> <p rend="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, 
 вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом 
 смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пре 
нако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умирив 
p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и  
 запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за ид 
из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> < 
о капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! 
ечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо 
ашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета изме 
ског, Округа рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се так 
да беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и  
ојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се т 
ги сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао 
 је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Боч 
раљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, н 
аравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да 
а келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковим 
ми там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend="Tekst">Реп 
мињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога в 
и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Не 
 вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти 
еху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газд 
а сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, н 
ослови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако 
то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да ве 
рити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и од 
{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир 
— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој сл 
ајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоузда 
воју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend="Tekst 
е ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Не 
алека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америч 
зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у механу.{S} Срете 
о преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти,  
/p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и 
лусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писмен?! </p> 
ушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији  
озничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst 
 перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде 
и уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попре 
ету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се ма 
 у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рук 
 нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издале 
 до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека с 
аес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито 
монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend= 
ед кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљива 
у новине. </p> <p rend="Tekst">— Ама па Бразилија постаде република!{S} Република, болан брате! 
идиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета 
d="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} 
а: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две  
вом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечн 
све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку 
p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бр 
а резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да с 
 стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно 
ен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му  
де руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, предсе 
ато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend=" 
/p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{ 
на браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, в 
објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да про 
икама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p ren 
рими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине пруде 
 су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништвом мар 
 Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај о 
о страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за  
/p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S}  
end="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, па 
х одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} 
е и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То 
 овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бразиљанци</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
а се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> < 
d="Tekst">— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде св 
Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог 
к и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле д 
 више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и сувер 
а Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио 
јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други  
о умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегени 
тиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p r 
p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изели 
обом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и  
јик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да 
 са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да ви 
виче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко б 
 глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу 
и.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како н 
<p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам  
 постаде република!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, ј 
против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви пријатељи — »овога 
 си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«.{S} А још милије би му било кад му и 
ића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш једа 
дравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! </p> < 
а.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све 
а, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију  
таве астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избе 
Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза каче 
</p> <p rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Te 
знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И 
радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече о 
 Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend= 
> <p rend="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте 
 сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. 
 Срета наставља. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријат 
та да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваши 
Tekst">Сви ћуте. </p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осе 
да отпоче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме С 
р неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује он своју сиротињу, 
е испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </ 
kst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима 
и? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!{S} Несум неки чиновник,  
ине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација шт 
ко. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар с 
 по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчк 
аје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst" 
 чини.{S} У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, ка 
 из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не по 
?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зу 
оре јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше крвник!{S} Кад 
 га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море још 
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море 
та стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="T 
и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се тр 
 је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу 
време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клет 
ади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се мога 
 А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, зн 
м лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа 
у играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и оп 
уше« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </ 
"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао  
о сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дад 
и кажем, све ће ти се то платити, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта 
Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{ 
д његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га ј 
еш?!{S} Ко те то опет научи!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што 
у: »Пошљи по Мићу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, 
ом сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p 
већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он с 
 шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гле 
Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и 
, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сеља 
што се бријања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом  
епу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’  
 ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поре 
ом и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не  
 допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све 
, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље  
 запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом стиже пошта у  
а власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви јед 
 полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Г 
 <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За се 
 времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражава 
звољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарај 
 то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и  
овољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p re 
з бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша пон 
S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одск 
па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порез 
ба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од к 
ekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p 
ће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гне 
осио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">Н 
ћу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од д 
јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ свак 
 учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни п 
 са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). 
на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће бити; те овамо, те он 
 своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао 
само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацим 
риста, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђо 
као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити ант 
ир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ ни 
је ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на св 
па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче п 
 нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљив 
међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сеља 
ило још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај 
 у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли пон 
дници; а он, са његовим тамбурмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели 
о поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице исп 
, нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S 
е што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који к 
ене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омлади 
убну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »У 
 задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један 
ш више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те б 
ет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S 
е да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета  
ије дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и 
еда на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпост 
 подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педаг 
 треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор  
 — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше нај 
и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика пруде 
p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и 
ку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако 
p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана  
и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да  
 од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, к 
им оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, одговора), већ 
иротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени  
т одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S 
 ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S 
га. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало М 
<p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — п 
сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продуж 
Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш кмете,  
м, »на трумбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, ш 
; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у основној школи; ти 
 од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија кли 
 се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слоб 
ирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Вр 
 гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Срети 
 назва трутом, онога што шири свилодеље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога  
и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи н 
 речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div> </body> </text>  
се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелу 
м! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв 
> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} 
’Ајд’мо! — рече Радоје — а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па 
још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта 
ко је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S 
 и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ)  
оже до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. < 
 Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још  
> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst 
дин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има 
а нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. 
едседник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> < 
м (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Ј 
ј 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: посл 
 било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Е 
д и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу,  
ђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам  
е особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбо 
ући никаквих претензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде дел 
 — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти дон 
ропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће д 
уго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чич 
о на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повука 
а и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, 
 раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаови 
јој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај...  
оклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта т 
end="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним зн 
 ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Te 
века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са 
Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова,  
е оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вел 
чи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је 
ција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам 
ењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирок 
>Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по стародревном српском обичају, није  
. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се 
 бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: 
алова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога дру 
устеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а н 
рочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а ћата 
t">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— По 
: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже војска. 
">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срет 
ски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико р 
шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!! 
 Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш т 
г дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна ин 
ио врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да траж 
задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да с 
о свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта 
су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне п 
лужи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi rend="Dr 
S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги  
 небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, кој 
у. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то 
: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и игра 
гуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то  
т и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend 
јеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешин 
уради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба 
ређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задов 
аше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бу 
ра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука  
вијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваља 
 за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Teks 
ру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци  
двикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма  
а од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p 
!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера уграбио ту пр 
> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> <p rend= 
{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одре 
ђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И 
 се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много леп 
p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет ле 
на. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети 
последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин жи 
њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретино 
ског цара Максимилијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлик 
за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе  
кав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p  
ит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза  
вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је поне 
 се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупи 
 био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања 
ике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst" 
 rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и 
њигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот 
њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за  
ама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли  
 заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Te 
опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим 
"Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро у 
м да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде па 
ександра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га мета 
{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један так 
d="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару,  
онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба з 
и историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Пруд 
бог чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и п 
аборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дак 
} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да 
дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре и 
а сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча- 
p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да ј 
зилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p rend="Tekst">— Бравост! — пот 
 и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога  
ао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не 
ом!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Ср 
 има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпан 
ekst">»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и  
 не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst 
 звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst 
давна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њег 
енио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а на 
, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово  
а!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав как 
 рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо,  
ће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће виш 
 па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећ 
ило као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S 
ког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? 
д оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="T 
А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час ов 
тогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« 
зде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, рец 
дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— 
с! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, к 
; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако  
руги. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tek 
н не пристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам  
д вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађ 
тни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове после 
емо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше многи. </p> <p rend="Tekst">— Па како ми 
{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="T 
како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом  
 вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен 
 је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p re 
о! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капета 
или и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту 
S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у  
и, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} О 
p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’  
{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како  
st">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезиј 
 је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година 
метио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, 
отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни? — рече Сретен 
м! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а за 
ekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p> <p rend="Tekst">— Те још  
ало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, н 
ед пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабули 
а друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </ 
лаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ 
 ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сад 
p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако  
брим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који примером предњаче осталом с 
исао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капета 
 предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у ком 
да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно 
на по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас 
 мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} К 
ли како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија к 
> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуг 
ровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем 
ета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено 
 глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути о 
ули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје врем 
кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tek 
сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас 
 доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Gl 
правити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова гово 
гледате шта вам може то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пен 
ем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамул 
 тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи уве 
Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за  
вет? </p> <p rend="Tekst">— Па јесам ли вам прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-уч 
криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Вик 
тарог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства наро 
ква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сас 
 — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам 
Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p>  
омисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милис 
 пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то 
 тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важ 
ртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизел 
{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то 
та три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик  
ића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђид 
нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна 
ута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате как 
 rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто сво 
ању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне  
икућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет н 
плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у 
ли му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун  
ођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, 
о обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете 
 и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да гледа 
је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви к 
ала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета.  
ј исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} Пише вам  
ате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, с 
ако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весе 
 ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје гос 
фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p ren 
врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накривио шајкачу, онако поднареднички, на де 
а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други пет 
, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, госп 
<p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p  
ет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је 
_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода пре 
апред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошав 
о да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичко 
чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли је 
 ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђ 
 ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово наки 
да на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово ј 
н, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, 
је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не  
тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« 
у непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао ка 
читељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанк 
дној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и ста 
е Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по 
S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га ј 
жњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обич 
 да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мења 
и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) за 
им селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада сед 
овати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и један 
 чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне 
илоксери, о томе колико апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раде 
атио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим 
 да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). 
ња и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико 
е записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу  
 да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут  
, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. 
јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А,  
ли ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упо 
 би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, вели 
се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте,  
писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику 
 незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’  
војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити 
овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. < 
лакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима пр 
="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада 
чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви м 
него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој п 
ам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Ср 
о сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо н 
н помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно б 
 Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове  
им да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и сла 
ечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома.  
алостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На једн 
иставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероиспов 
та (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Свет 
 </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend 
} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљев 
о је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> 
.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а 
ка на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађај 
 просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид 
ако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живе 
жност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то ј 
 <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном 
о би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на за 
е: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту предати«.{S} Тако ће  
д куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst 
бес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у се 
авна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева 
одиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!!  
 то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било до 
мо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p>  
олуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте 
, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst" 
љи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај  
кнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да 
и: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски 
вљајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу 
е јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па  
ле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! 
{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div> <div> <head meTy 
 славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год  
к Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у 
укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на 
сти! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по 
 rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћут 
т треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ  
вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да 
 одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« и 
, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> 
аслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч 
грабио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, да 
 rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервег 
хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко 
а је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бриј 
седник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па 
ка!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за  
ође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и 
ајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугач 
 нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као  
скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у ст 
ет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend=" 
о решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ 
ле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрч 
: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst" 
к шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама  
нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, п 
аш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и в 
напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црн 
 ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на  
е могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут дого 
 се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Teks 
ко пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па 
па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, јед 
 И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам 
к штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, к 
 крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst" 
д своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи 
сподине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако 
спало, па не било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у  
nd="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било вес 
и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да има 
 порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раден 
дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и о 
нако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што ка 
о сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до сп 
— »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна ка 
ovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер  
 с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, ве 
« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да 
ебе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измота 
таде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Te 
о је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева јед 
овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, 
на пољски рад.{S} Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације девет 
гове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту  
стао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је  
ве. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свег 
ући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и ч 
д, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </ 
редите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међ 
 Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворм 
аском Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни п 
 толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви  
егенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ј 
d="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Te 
вности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође олако.{S} Али  
одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и мо 
Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се нар 
и, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми ст 
он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њ 
борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом  
оварају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче к 
 — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S}  
, а нисмо се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку  
мо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом« 
 се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да 
 пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета м 
нара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst" 
одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Ма 
марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио ко 
н-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, госпо 
е луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати 
 му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства 
="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је куп 
а.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. < 
<p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе  
а власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет тераш  
<p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћута мало Максим, уб 
> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи 
д воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери 
<p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведош 
<p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господи 
а!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писа 
 </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интерн 
p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће 
! </p> <p rend="Tekst">— Ама не може! — вели му ћата. </p> <p rend="Tekst">— Може, може; море,  
ј слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — вели Максим фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се 
 може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милош 
осподине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! 
а, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађан 
е. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да н 
емља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што  
p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се спор 
та друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мрт 
kst">— А што ме, рђа ниједна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старо 
ир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — пла 
да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">—  
ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта зна 
Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дув 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend 
мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете 
> <p rend="Tekst">— Па сам си обећао! — вели му Срета. </p> <p rend="Tekst">— Обећао сум, ама н 
д знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ј 
и, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то 
<p rend="Tekst">— Славно си се сетио! — вели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да м 
} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. парагра 
 да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав. </p> <p rend="Tekst">— 
ј на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бур 
мо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко. 
"Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Максим се уклони, а Ср 
 <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, п 
је ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче 
шу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам. 
 rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селс 
и се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S 
"Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си т 
nd="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један под 
аписаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p 
p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нуд 
="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. нове 
 већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном  
<p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му с 
из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се нал 
сије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рође 
nd="Tekst">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Teks 
’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, 
S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је б 
! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледа 
— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А шта се нас тиче Ам 
да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја ш 
уне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!«  
 — »А, ча-Трипуне, не ваља ти пос’о!« — вели четврти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш си 
тресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, р 
ошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упали, а, ча-Трипуне!?« 
, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »М 
ну. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, ш 
љ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно по 
ћу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми с 
ати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам о 
еби. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend 
/p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p rend="Teks 
/p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек м 
p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је п 
<p rend="Tekst">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд к 
 </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа по 
ерче? </p> <p rend="Tekst">— Код куће — вели учитељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спрем 
ђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </ 
 Не може, не може!{S} Мора се платити — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S 
пет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Е 
p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља, попа и  
ир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жане 
мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него напи 
d="Tekst">— Ама, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара,  
ешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{ 
ој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео 
писменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од 
 су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је за 
е место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успостави 
који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, 
у што му ни тај метак није промашио, па вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дј 
игне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна к 
е ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде  
е цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи у 
поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p  
i rend="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је  
а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге  
</p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу п 
p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека  
глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, 
а Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гл 
rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје 
и једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чис 
још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по ли 
ућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петна 
p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш с 
kst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p>  
р-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила по 
 његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји  
атим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћ 
како није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео сви 
на и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве прек 
 другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка  
и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредн 
> <p rend="Tekst">Мали узроци али често велике последице. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају 
људи, нов општински персонал, у који су велике наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални 
о истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и до 
 један уздах као човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst" 
 не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте  
а, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Ср 
ле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S 
в отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше  
бету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и див 
Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а ка 
 потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роб 
е узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих 
 оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Ж 
учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира нос 
лек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква  
олска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а нек 
лазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста п 
 дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удуби 
им:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели 
е?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она 
врши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад 
st">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, ме 
но на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овд 
 учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо 
мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо  
то саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динар 
и!{S} Не бери бригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни па 
ека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека 
војим браниоце своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га 
 шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p  
е и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур, то су 
иде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек 
е да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst" 
’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А велиш, љути се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Љу 
протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p> <p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зло 
сетпетогодишњег старца, највише. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова  
— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грб 
епши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гла 
ља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шарени 
 финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је расп 
 имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма ве 
ивши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са ј 
е се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не наз 
киде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Дост 
 Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предло 
Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и м 
на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића 
 то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни 
ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Не 
ши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светисл 
и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружно 
езу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо,  
 келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, ве 
ац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и  
ке главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брков 
то се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend="Tekst 
е, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бр 
 и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима сво 
 већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда ко 
солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Напо 
ћи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши р 
 од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих 
али, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта госпо 
 те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst"> 
ир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живе 
колачима. </p> <p rend="Tekst">— У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекула 
 живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше к 
 ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш зг 
едавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их м 
ди (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Све веле: то су бапске ствари!{S} А 
а зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Мо 
аваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као оно што се прича за Пи 
д чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и ју 
шета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{ 
ани, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он 
е је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата с 
есеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дар 
осито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контроли 
је.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, см 
ого раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом и 
есту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Кова 
рета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што вес 
о нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана 
скрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само  
многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p r 
нијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је све 
а једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио ни 
беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и 
вао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко др 
{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере  
ели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују  
рад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год мо 
у жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.{S} А по с 
p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је  
етовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend= 
="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, 
ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћ 
end="Tekst">А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из 
но славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задов 
 дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђе 
p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна и 
твовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љ 
те.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством 
о служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно  
ћу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се  
десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако 
о, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst 
ово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам 
d="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомун 
ргије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а 
вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — » 
ки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако  
 како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамод 
а скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S 
, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије  
ти у свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањан 
истри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу к 
 и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Офици 
револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републи 
<p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, и 
у доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких дес 
 невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смеја 
 је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајању кад га са 
село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупи 
о је политичка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар 
етановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса  
адио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек изм 
"Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, св 
ук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти  
ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога п 
и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, в 
о у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и  
">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је п 
 слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао 
речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, т 
Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неко 
а и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, 
и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, к 
ије тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, т 
потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана.  
 река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за н 
 свакојаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике 
висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не иско 
ез плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зида 
амо ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа  
е десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гиз 
и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?! 
у планету. </p> <p rend="Tekst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва т 
елу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! </p> <p rend="Tekst">Нов,  
вши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен;  
p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Сре 
о казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш? 
еће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже зд 
p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље 
е памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S 
једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Барушти 
 Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> < 
гао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — » 
гог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинско 
 згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче пар 
ко!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, та 
репка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, н 
 у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="T 
а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим  
да тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени 
а да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре 
авио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, ка 
 Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новин 
пет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет  
исао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела,  
вратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кме 
молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је 
ље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој 
ш ни спала на Крсмана, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и гене 
ло, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио наро 
ма, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј 
љено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сас 
ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па 
 је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и по 
S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана  
сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из клас 
 Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало 
ди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и 
свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морал 
 смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам 
S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst 
аше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend= 
ковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме км 
осле Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни  
али своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја 
и дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не в 
инског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам каж 
 уколико тој не би, на прилику, у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 
а што веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— 
 је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ак 
не.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодме 
а, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други  
 још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео  
квила, памфлета, панегирика, одговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предав 
војина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико,  
и те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа 
етен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S}  
еби Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом  
 до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро 
а кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а зати 
ве овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних  
век заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пр 
следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити,  
 данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p 
ор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно  
 гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље расп 
дин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде 
 Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе 
 <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па п 
ар није ни принети овоме џумбусу што се вечерас у селу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дал 
ао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зо 
рају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку 
 <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услуж 
ратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у  
о’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p rend="Tekst">— Фала, фала  
ке и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{ 
ође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим к 
д мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, па му отворим књишку па му ка 
исава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на многа таква питања.{S} Е 
ободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије  
 кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чич 
егова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бав 
ираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следстве 
ког раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република  
ро доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по се 
домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу, односно код Сретена. </p> <p rend="Tek 
стави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож 
отребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="T 
је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају по 
нако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{S} А и  
олер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст 
уло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свес 
ачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прег 
е назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p rend="Tekst">— М 
малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у  
Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако ле 
ekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Ма 
d="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектир 
 одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из 
 у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с бе 
— вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Шт 
ветога места на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p>  
ски од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: 
ких права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да  
 <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш в 
 срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p ren 
гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампал 
S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето,  
они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се и 
ас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна 
о и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом сел 
запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што г 
знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, 
ао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је С 
адесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта 
е, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срет 
еститање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко!  
а’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, остав 
сс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да  
о ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кован 
зн’о с тобом«. — »Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам т 
ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели че 
овек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан 
виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пр 
а.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати д 
вао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло.  
.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у о 
 Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспеш 
а!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступа 
ло да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и при 
а декламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све 
даље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред меха 
е сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу ве 
 ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај 
 српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих. 
> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости пр 
секе, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај ме 
му, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село п 
 па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу,  
p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чу 
 те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, —  
ла и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро! 
 као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тур 
тов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да јед 
op_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовоља 
да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а о 
ћам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, к 
ти одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он пр 
х забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим г 
и за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај пет 
ekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама 
вет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бури 
им брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десно 
страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не з 
му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћ 
тне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, мо 
тпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{ 
а се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако 
ању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопа 
d="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руково 
 једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од  
t"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно 
го с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио  
то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна  
талац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="T 
је ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без св 
то су бапске ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима  
i rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове исти 
па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tek 
аво га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— 
, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђ 
»’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се 
шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} 
иде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола, нит’ опет уз путника торбу или  
азак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али 
ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend 
а идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S 
 очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну  
 интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Te 
дњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да  
о је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека заг 
е лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни 
 јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, 
нали, пију, разговарају се а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти 
леда положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на  
p rend="Tekst">Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко к 
е бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога тв 
зражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице 
ни!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та с 
Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> 
бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама није 
! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу 
, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задо 
Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видит 
, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адресу:{S} Погледате, п 
вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пу 
говор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ип 
е ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </p> <p rend=" 
.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав 
ља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) 
панци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то 
 да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочи 
а да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у во 
 Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, п 
лише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да 
 видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ћ 
препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на  
ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служи 
 била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке механе,  
идиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти,  
к где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а  
ољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сеља 
 свест у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па 
ану да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни,  
аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Ср 
амо ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p ren 
 косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst 
 се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и та 
</p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем ј 
дњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добр 
S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине њего 
 видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки  
терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао, а покупи 
познамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да 
 ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцн 
обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Још с 
 срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове приповетке, бил 
ело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнт 
гледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића 
 кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а с 
nd="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти м 
С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Teks 
еша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па с 
</p> <p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање  
 на њ. </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што 
kst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А Мића поче: </p>  
лава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, п 
обивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које ј 
предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд 
ка да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S}  
/p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> 
 оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у свој 
} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима и 
 од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражав 
мо назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељ 
стоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, ј 
и две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и м 
а је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је она  
анице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! < 
у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице су све читаве, јер се овде свет још не 
учити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{ 
је џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst 
 уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет оно што мишљасте« с 
те, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бе 
где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, 
p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend 
уги рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> <p rend="Tekst">Поваздан тако седи у механи 
а, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко угово 
драде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се! 
ве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
е него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђе 
а-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гос 
 Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па  
ади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним  
петља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и  
род!{S} Јок! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога прот 
е изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p 
ме положила, па се стадоше окретати као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две по 
жни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта 
ка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке до 
икне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Мића.{S} После се ухватише; он њу обема рукам 
пет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и доби 
рђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде  
p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tek 
грању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци!{S} Тако ви  
»туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па  
 о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада с 
бух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћат 
цу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још је 
нгијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао 
 да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — про 
Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Учитељу, што правиш! — 
d="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, 
 очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шал 
та виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе 
алем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, др 
пође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на се 
} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није 
ађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроиз 
ера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су м 
а ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује рук 
не сакова«. </p> <p rend="Tekst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си им 
арод их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{ 
 <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p 
трашно подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су 
ио свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је помал 
Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst" 
ве«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређашњој честитци којом се чест 
а готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује  
д нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни 
за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу. 
њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек вид 
и. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла 
 и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац 
ма не познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, изв 
 познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији сам 
op_slovo_Char">С</hi>ретеново село није више ни Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »сло 
, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немил 
умим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">—  
а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијато 
 народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окив 
гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div>  
и насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p  
то, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово ме 
нам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Лу 
 Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, 
ку.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело  
, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А са 
ин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила 
ад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на к 
постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити  
мо наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« в 
ражају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело  
обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти две 
ти.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од оваца на к 
ђају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се  
талио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још д 
и је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tek 
адо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас  
к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти С 
зданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p ren 
уд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка 
увена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других,  
S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слу 
а беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </ 
во довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— 
се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају 
шала Тодора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех,  
лоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! —  
рство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су т 
тави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p rend="Tekst 
ашњој честитци којом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му г 
рости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио  
и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би  
ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљн 
ето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћи 
тан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’. 
н па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend= 
 вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без а 
 добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитује!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти 
S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p 
фос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај дру 
то, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">—  
ата како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му поделише међу сиротињу. </p> 
господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми шт 
 влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако ни 
 погле какво безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други 
и, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство  
} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње о 
није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали свој 
ослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — 
Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p 
а таку ми ракију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{ 
га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не д 
} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а све остало, сав онај каланкусур 
ће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу 
задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Teks 
ав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— Ваљда си хтео рећи: слуга 
ај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитари 
јим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> 
варају нешто. </p> <p rend="Tekst">— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ 
власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, пре 
ба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по д 
>— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p  
као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријањ 
сподин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </ 
его људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи пошту 
 пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом с 
 се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ 
род је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, вл 
 на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p  
е Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и у 
насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. 
— цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, е 
и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи  
орђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из дв 
S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом 
а тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. 
ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако  
оље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војс 
вно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села< 
а отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући тако, разбије му се сан.{S} Он  
екакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, слушају власт, скидају фес пред капетаном.{S} Ј 
Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику 
 га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са цр 
е и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ћ 
 ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Так 
Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} О 
лаве тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични  
 и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> <p rend="Tekst">— Ама 
рају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се 
ију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Teks 
 и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадг 
ксим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S}  
ене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p re 
зе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, 
е хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао  
му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> < 
st">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— А 
т.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се  
из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тог 
и дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари пе 
а узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико н 
д, читаоче, кад пливају ситне рибице по води, а нађе се понека крупна међу њима па, онако успут 
вео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И сам 
 поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">—  
 живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прек 
 Тада ће се, отприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Та 
носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одгов 
 нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чит 
у, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису ми они о 
, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Хвала! — вели му Срета. </ 
таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних  
d="Tekst"> <hi rend="italic">У вино сам воду лила,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио 
н говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах« 
вићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бур 
 шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах ук 
нога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!« А Свети Никола му 
p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њ 
 дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш:  
ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, 
има тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Teks 
д ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелст 
, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И он 
почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и п 
о пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђ 
правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. 
е ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пру 
 пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није вероват 
Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барона Ладарија«. </p> <p 
 рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почасти 
је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p r 
 благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су он 
, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ћ 
ekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћа 
а је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и 
у као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то 
квице које ужасне трагове остављају.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} 
републиканска револуција коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привреме 
е четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Ми 
је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. 
«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужири 
S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги чита 
 тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а свет бега.{S} Обично прво  
а растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође 
оста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па 
главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три ро 
је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био 
тити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних ж 
и онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Tekst">— Јесу, сви су резервисти! 
А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и бац 
!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p r 
рни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и б 
нови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапку 
 ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађан 
унило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је 
равно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак,  
ле му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег 
к имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мај 
сан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по  
— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p r 
 само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај,  
лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено изра 
вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавешта 
де напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расп 
шки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто 
/p> <p rend="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им  
 љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је  
d="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend 
ава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствуј 
ле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: леп 
е вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
чи, овај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, ал 
ити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао ј 
 руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читао 
е дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник с 
 зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у ци 
аја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отић 
а, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао  
а наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу ке 
једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и  
st">— Аха!{S} Ама, нису ми они онако по вољи.{S} А јесу л’ служили у војсци? </p> <p rend="Teks 
а поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме  
ио пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушањ 
што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Te 
 ви њему отварајте очи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад ни 
рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како  
етре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубам 
дат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: 
{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, ст 
 са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и и 
џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти  
ам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко панд 
ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— К 
рије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Х 
rend="Tekst">— У бели свет там’ крше си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабал 
о, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио, а црвени се као вампир.{S} Накр 
га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио:  
 и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер 
} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, вел 
ног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је косн 
е!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад п 
ама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} О 
лачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из р 
се!</p> <p rend="Tekst">Скин’те ми се с врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам 
а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трипуне, не ваља т 
 — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">У 
и одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да м 
опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу, а кад с 
омисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S 
 разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, 
S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис  
end="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред 
 га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад 
и се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко н 
ме носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, з 
е изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли ( 
редника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или  
сада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дан 
 није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="Tekst">— А што се ти, 
 ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж 
?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови 
тијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не рас 
урлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од р 
у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне свети 
а каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао в 
Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и 
ужина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра 
грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из 
ресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{ 
зао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, шт 
оје ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend= 
је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господи 
end="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend= 
 често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспора 
ир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је 
 рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене располож 
 из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш 
 причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покаже 
 занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље 
су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалн 
пио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало р 
="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
алисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Te 
као на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог 
у за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегаз 
end="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашу 
а Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очеви 
рава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте,  
авала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из ј 
акле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да ид 
 неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме та 
Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и мн 
морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а  
t">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник д 
nd="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава 
rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на с 
шта!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама с 
о платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог ка 
јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend="Tekst">Све нов 
 па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику См 
 rend="Tekst">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али  
угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и к 
 се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после с 
 ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За к 
 rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и  
правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Др 
kst">— Нема више механџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем  
="Tekst">— Много слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p r 
е најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И  
е чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с каф 
 се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контр 
оје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} 
 што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Te 
лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да с 
ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} Боже здрављ 
 кршни људи све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о опш 
ако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних к 
а беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и д 
ашула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати 
наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још  
вакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика;  
к његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало 
{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши ме 
војака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али 
пски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у да 
око! — рече Сретен пошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир- 
томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p 
петки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не о 
има.{S} Али он не чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних љ 
 је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним 
 а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир 
цепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети мило, па му све рас 
 се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр 
d="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама 
елу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим прек 
ине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторн 
ферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Рукова 
а тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! 
 суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А  
 ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше г 
цу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се  
е Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да 
очита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па  
слиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">—  
орио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изра 
о страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на пример, с  
дан је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан чове 
ну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно вид 
 тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газд 
д добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао стол 
ко конструисан одбор умало што није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад 
>А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ло 
p> <p rend="Tekst">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="T 
Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> < 
ирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.{S} Промени се човек лепо у лицу, па  
ко да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву,  
 време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо 
ултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S 
.. некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и М 
">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет та 
 да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска 
у, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да м 
ф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: 
Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S 
нако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегл 
еријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то 
им врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке уд 
сно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај да 
p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође в 
 кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе 
, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а км 
ђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу. 
а њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се ста 
 ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="Tekst">— Ама нећеш 
ако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ће 
Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јо 
устане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Te 
атити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у не 
rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једн 
ао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у  
а старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је  
нирања, трипут око цркве онако клештима вукао.{S} На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, п 
по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу 
де, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— С 
а раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефил 
 заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочи 
вај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао д 
че и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благо 
бољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Ми 
одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а  
} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз 
са из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета  
сподин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је нам 
са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* отказ 
</p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај дру 
 а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем уби 
е и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титули 
атацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте) 
 собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и 
оје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевр 
 прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst 
, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што  
логија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао ка 
/p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не б 
у за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p  
е у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Te 
же воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце 
 мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Пру 
који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst"> 
ао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и д 
тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није ра 
о кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевр 
ељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас је 
нате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p r 
мак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} З 
за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} Т 
 слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Срби 
 и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиж 
ва што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, т 
га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи  
га ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што  
редбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису  
напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад раз 
ко се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће у с 
претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, 
ло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја. 
е поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробуд 
колу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га пре 
збријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, » 
ијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужуј 
је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пр 
а греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, 
на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише по 
р најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А за 
о сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио. 
има седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мал 
полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи,  
на.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беш 
инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш 
овек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="T 
личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенб 
, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна 
ге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антериј 
.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: ода 
— обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да  
>— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види  
р тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а овај пошље људе, власт, да му пр 
ку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ,  
ну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се крену уз радосно клицање многобројне 
, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није  
 држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћи 
едставника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у кој 
> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема га било! — чу се са више страна од изненађене публике.  
о нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p rend="Tekst">— Куку мене, што не беше вођен 
 чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p re 
уре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја,  
дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух до 
а, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа  
је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљути 
S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора 
хвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, 
 је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све 
ао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истин 
у записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову га 
е, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. 
аш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће! </p> <p rend="Tekst">Јо 
н му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И 
} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти то, море, уради!?{S} Шта се то т 
ручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, 
">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{S} По селу се је 
су као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с 
о.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против 
 ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човек 
ичу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је угр 
 гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се в 
што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако зн 
nd="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу. </p>  
— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> 
шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, чи 
а не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батали ти те 
па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па п 
да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче 
и се чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; н 
и.{S} На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.{S} А код нашега Срете, јунака ове припове 
могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три 
>А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче 
nd="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — ве 
, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти в 
људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме 
га другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба? 
есовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зл 
е убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад  
лао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе  
t"> <hi rend="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="ita 
заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема 
али грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон П 
Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио ли 
 а оставимо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас  
видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се чо 
 на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раниј 
 и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p r 
је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донес 
и шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једно 
и) рекао своме начелнику, у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече минист 
е, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би м 
а један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах  
 се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{ 
 би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p re 
е на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst"> 
kst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати,  
а тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време  
. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p>  
Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из  
 могу. </p> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила  
end="Tekst">— Ама не може то! — умирује га ћата. — Није то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како  
е навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Так 
сило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на свој 
нио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; од 
ва, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела 
 за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли наср 
Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, у 
 само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} 
 банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво на 
!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За жени 
 умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у пам 
и да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на 
који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом, онога што шири  
управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љута по образу, па рекла: »Јај,  
и.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, је 
а његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па  
т и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — в 
 уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли 
{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао.{S 
 чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разл 
Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ниш 
сет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама шта ти 
нас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу г 
 синови; све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико ча 
Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да п 
уже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">—  
ситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и д 
е, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tek 
рђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнер 
, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи д 
 сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде ф 
ћ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! < 
d="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише;  
е.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегирика да га је С 
 да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоћ 
} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задов 
о име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугм 
 Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Teks 
о да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче г 
 писар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p 
нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздра 
уде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tek 
 понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p 
ераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend= 
говори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на 
де се шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту брад 
одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње ве 
>— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— М 
Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend= 
ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зо 
ама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже  
ити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре з 
 и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S} Али знате како је 
о да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш о 
p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех 
отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћи 
а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен 
е ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких  
ка. </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га она 
.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је  
је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и к 
, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим маш 
 <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена мини 
утило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и  
седник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, го 
га учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Teks 
и га чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с км 
ета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампај 
nd="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стража 
 сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија  
ку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко  
.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао  
зе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Te 
у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио од 
и да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би  
дитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима  
је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и д 
 и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и м 
личанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p r 
 и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, ч 
, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други 
ридобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му  
ндура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и  
 с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољс 
тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго 
дрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, у 
таве на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама ко 
задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попре 
опис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се 
 момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и прат 
чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазач 
} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро 
 знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не  
ичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је б 
 марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} 
ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни  
{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот о 
ј кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у селу.{S} Него га  
му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио,  
љаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да 
 гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Te 
вима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен 
сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љуб 
а задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да х 
Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Ср 
 надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срет 
хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угоји 
} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује 
нога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну ло 
е, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за час 
гице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p  
тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру. </p> < 
е, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој 
 и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
 нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те  
ровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задов 
 мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он ј 
о очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто 
агоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, с 
 макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад ј 
А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за кој 
е добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« к 
дну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разум 
 задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би о 
рата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад 
 нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а пр 
више. — »Шта велиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’  
st">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо. 
t">— Ама није човек мислио... — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје руж 
>— Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Са 
kst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради т 
ао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend="Tekst">— 
а коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу 
 Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него 
о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Зна 
о!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута п 
ркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и  
ао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га тужи председнику, а ов 
но, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзел 
век, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам ниј 
еле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици са танким но 
<p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="T 
сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му с 
јег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на 
 може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господин 
кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђор 
 не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ћ 
} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафе 
, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није ш 
читост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си  
p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend= 
маћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за 
о гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још ц 
лу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеи 
мишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци  
 уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стр 
а измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито 
није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је г 
ели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Ужива 
па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Ми 
газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као ч 
 играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S}  
, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи 
 газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-дв 
Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дукат 
спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких ди 
газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да с 
 попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили мног 
 она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онак 
><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. 
 добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и  
друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из п 
о, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видес 
ава би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи 
 казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S}  
 и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га ј 
 скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p re 
ову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и ка 
ад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био д 
, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p re 
а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претурао по кре 
ђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах бат 
оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} 
 навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваз 
p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ ј 
пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ниш 
, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нан 
ље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} 
вај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за  
на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непр 
 </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst 
не) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима 
мачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хв 
р-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није 
бавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови зем 
="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, о 
ђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно з 
 механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нар 
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Испол 
 у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јор 
Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда него ћир. </p> <p re 
 облигације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p 
енски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда  
— Хе, хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend=" 
, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује хран 
е његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу 
тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Рад 
 »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, о 
е онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одговор на мног 
ву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за 
 Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ 
 бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, јо 
све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И как 
.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S}  
нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Скупиће се људи 
форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је мањ 
оре споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој фор 
одора Фонсеке.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слабот 
рочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ћ 
бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tek 
 па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прош 
се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна  
 хукну. </p> <p rend="Tekst">— А она од гаса бурад? </p> <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па 
-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам  
ад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби покло 
који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend=" 
Tekst">— Ама, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти м 
 борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба с 
придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, 
аву свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица.{S} Ова част јак 
, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остављају.{S} Во 
боље ни по варошима а камоли по селима, где смо ми сада.{S} Колико пута седе браћа Срби у кафан 
руги један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потпи 
е њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хо 
та!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на 
ао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним марифетлуцима научио па се поне 
а је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону ст 
 број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио:  
ај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још 
. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз со 
кајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и 
који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна зем 
посла га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један 
> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и 
nd="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} 
одио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју 
како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А д 
, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у  
но било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао и 
 је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Г 
!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао 
; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — ви 
умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанп 
кашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изг 
новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улиц 
 сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tek 
а, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракиј 
ам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једин 
иров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарл 
ј петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полет 
данпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим 
д »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју  
у и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис гд 
о Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или он 
кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p ren 
ци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бав 
чи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан п 
ужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку с 
{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам«  
">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни п 
оше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Te 
"Tekst">Прођеш само улицом, а оно чујеш где се преко улице, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на 
 видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се  
 из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за непо 
е под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за 
ошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна пра 
и уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним уде 
ундиру; плаве панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним 
ке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), р 
ј механи, то неће бити наодмет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend= 
го боље под разним псевдонимима као:{S} Геџо, Геја, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узи 
киде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учит 
ука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим 
риво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво 
Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне ед 
а. </p> <p rend="Tekst">— Презентирујем ги пријатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши 
кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на терет. </p> <p rend="Tekst">— Море — прекиде г 
н’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао! 
дина не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p rend="Tekst">А ћата Пер 
потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.{S} Јер т 
е и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није 
ге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спала на Крсмана, као што ће се то в 
е.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачка 
 rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и с 
кову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутал 
им, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је ув 
 где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд  
акве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином израз 
бличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима  
ане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за 
ир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Te 
 разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере 
ви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобра 
е седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један и 
ажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут од 
 променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој 
аду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузета 
и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао. 
} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отиша 
 Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под 
је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, ко 
обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска при 
ути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — 
 код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} 
адисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате  
 што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита  
а да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S 
адесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој 
ћеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нам 
ву где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну Сретен ф 
кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир 
 јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата  
че ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се баве полити 
 је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли до 
дборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: три 
бра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend= 
х за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних 
уд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
а сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У к 
ла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У ко 
тина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У о 
ир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њо 
ошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к 
по и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У кој 
 човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из к 
 брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Он 
а и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
е близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic" 
у Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic 
, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која  
, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОСЛЕДЊА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">К 
 сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic" 
ћати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic"> 
="Tekst">ПРИПОВЕТКА</p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПРВА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из ко 
о потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао 
и се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави 
ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама.  
шетати, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако 
ушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женс 
ју, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, 
">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{ 
. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен позавадио са ћи 
е: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било не 
ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су  
ала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба  
"Drop_slovo_Char">П</hi>осле осамнаесте главе требале су следовати још четири: деветнаеста, два 
о, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА О 
 ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради купљењ 
 и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролам 
st">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опши 
hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане неке споредне али ниш 
очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па оп 
сти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило било.{S} Баш јуче пит 
гледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на 
, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му  
="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће се глави као у некој панорами, још боље, као у калеидоскоп 
ећ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst">< 
ло после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi r 
">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ни 
/p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор  
Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је  
end="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у к 
ехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику 
погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између нор 
запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и  
 дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{S} Али каквом мером мерите, онако вам с 
 дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом д 
и које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p re 
S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата 
>— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И  
оворити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавн 
 тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколико речи; те 
ију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и ста 
S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша  
механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газд 
а, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у с 
како...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило б 
 он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако пр 
»Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да пот 
ди телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу та 
димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као на 
иповетка морала напречац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, вл 
 И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цин 
бица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метн 
.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило ш 
дног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га ј 
 му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотера 
 још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно св 
к испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са 
 да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срет 
 па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
ти по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p>  
едне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећ 
ала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он м 
} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристојна близ 
о се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу соб 
.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир 
им машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ра 
го иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше  
 пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и 
у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Офици 
итатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те з 
ком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S 
S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из  
ељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала т 
кове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици 
 досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а бата 
, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; такво 
 неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из  
ас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног 
t">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна 
и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина бож 
на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на дру 
р знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tek 
 Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{ 
ако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све 
Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како н 
уну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихо 
{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Пис 
бацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« ј 
л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она 
тнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају 
 често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p rend="Tekst">»<hi  
видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалек 
да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилд 
 је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски 
ости учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Te 
петанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је,  
рети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, та 
 ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst"> 
да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту сам бригу скинуо с врата! — рече па покуша 
 мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим с 
, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак  
 слуга народни? — рече Сретен ударајући гласом на последње речи. </p> <p rend="Tekst">— Ама, бо 
, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право ј 
 Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сје 
ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи з 
тво свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И  
кером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно послу 
е да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим  
ством — обично није својствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе ви 
Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да 
? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, г 
 пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бо 
знајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају  
а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни с 
 испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама та 
 пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело 
понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и н 
ље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије,  
шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли прили 
ријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини би 
ац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чи 
у мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту  
као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко м 
ишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду,  
 и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S 
м... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спас 
а гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Ср 
кафа муфте попијених), стану обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету о 
 у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна к 
 Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица кој 
замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Три 
 се само подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А о 
механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst"> 
сују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да с 
 ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани зас 
нска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S}  
исао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако  
адна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, дос 
ставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, 
!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ 
у’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> <p ren 
 ви се канда опет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове посл 
ју, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда 
еко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си га глед 
ањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је  
а га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче, кад пливају ситне рибице по вод 
!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме 
редседника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће  
ој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и о 
шло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њез 
 да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне с 
у послу, а онизи там’ што су, нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и 
тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна  
 и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Ми 
пће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један у 
 џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој  
вољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све 
 се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу 
 у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог 
ело је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, 
»карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила њего 
 он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право  
м једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умире 
оручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је  
и табакеру, нит поручује кафу, а кад се глумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишл 
у, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна  
и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се ро 
</p> <p rend="Tekst">— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији  
редњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати. 
 противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и разме 
други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без зб 
 нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако се већ били навикли на новости! < 
све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно послужује  
p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трп 
допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима свој 
 из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет т 
гаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе уж 
ај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре » 
ез мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти са 
им печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пи 
ка леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па 
 донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, 
 што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у н 
се код његове куће нашао траг украденог говечета; бар тако су га неки »обедили«.{S} Сајбија га  
евку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј  
ла, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика шт 
Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.{S} Затим обе 
ставити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио с 
; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend=" 
ерка« његова. </p> <p rend="Tekst">Тако говоре по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један ва 
не за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако  
а погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, 
ешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од с 
и по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не гов 
рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли м 
а шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и поз 
не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ћ 
ри у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу  
 тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто ми 
седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S}  
 беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је 
ати, јер не говори нашки; некако смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тог 
ли што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као  
end="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није 
е несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили ш 
одивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се свак 
<p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они с 
послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је  
/p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело у 
тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, 
о с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако није био  
вечеру! </p> <p rend="Tekst">А шта ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне ко 
њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунак 
ак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти спомињеш?!{S} Ко те то опет  
: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад 
еселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне, смеши се на њ, а овај на њега.{S} Очима се  
d="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог  
ако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с муз 
 чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је би 
 другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и  
рђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, 
о пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Б 
аксо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p ren 
оме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те 
Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један к 
 за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте,  
играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А бић 
ош сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако уми 
иса их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи 
а нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са д 
ом, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тиј 
а је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« п 
итија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла.{S} Не 
 пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен ув 
ича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели 
осејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премерав 
о што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али ка 
бар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па пот 
е кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Teks 
оље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговин 
">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту окапах код чкоље.{S} Научио с 
 Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а сл 
 је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и форм 
арис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију има 
раде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како  
н замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одговори му ћата. </ 
бр. 246. од уторника, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и  
 било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, 
не цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља 
ан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свог 
еких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с  
атио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend="Tekst">Тако ће  
аписник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђо 
н одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој дав 
идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабра 
зио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео С 
подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} Ама ви се 
 ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и че 
је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је  
су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет 
 лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су раз 
 прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{ 
едан допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од 
е но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то! 
све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне  
Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је б 
ко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса —  
чај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један ин 
 не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пал 
> <p rend="Tekst">— Хоћемо! — одазва се гомила. </p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађа 
 </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозво 
сно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш!  
 </p> <p rend="Tekst">— Аферим! — викну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја го 
 <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути м 
 да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst">— Т 
="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — 
истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као веч 
е почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тра 
редила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је г 
Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председ 
е скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са нов 
иријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па вел 
пи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend="Tekst">— А, 
} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с 
ст и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то  
авести.{S} Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и преме 
ти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку  
иференције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то н 
уо га какав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све он 
ој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како  
 ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да  
испутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу  
> <hi rend="italic">Тад јој рече Ристос Господ:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ај 
ло ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и 
лика« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па от 
Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— А 
е!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир  
у о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао ка 
ст сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два нач 
бета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљив 
и апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па 
еснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу  
 му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да  
та задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нем 
ште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу 
 овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} П 
у отворим књишку па му кажем: »Чети си, господин-капетан, што пише у ову књигу у параграфос јед 
прочитао?! </p> <p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја с 
апетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te 
ело! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.{S} Малко чата 
} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Т 
/p> <p rend="Tekst">— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слу 
<p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{ 
ољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тих 
не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошље 
и ти! </p> <p rend="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у 
 </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па та 
џо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, н 
 што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше ка 
 крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не м 
nd="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сул 
st">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита ј 
, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p 
подине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар чов 
 вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« и 
 издатак неће признати контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то го 
скурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend="Te 
ш боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио  
 на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а  
 се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурк 
у се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама шт 
} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљи 
 питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ј 
кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се  
седник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> 
г, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Таш 
 механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања.{S 
есном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst" 
т динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате 
вој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Мор 
и човека. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е 
те тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и 
лус. </p> <p rend="Tekst">— Ка, кутија, господине! рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да 
 Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« свршује с 
о. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече М 
а те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst 
="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се 
 од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S 
ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, га 
ав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може, господине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много с 
>— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; све ка’ у  
ретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од 
овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Три 
rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме 
кса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо ов 
ekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу,  
тражи механско право, одмах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заув 
 време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пус 
<p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар г 
<p rend="Tekst">— Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што  
p rend="Tekst">— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи  
"Tekst">— Ама нијесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас би 
азда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће 
, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! </p> <p rend="Tekst">—  
а одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, господине, биће већ петнаест година.{S} Све сам ту, ту  
 у очи. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p r 
 књигу. </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како  
 лицу.« </p> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета  
н?! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лаж 
е јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p rend="Tekst">— Па сâм си кр 
p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он р 
ekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се више не море! — вели му Максим 
цима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман 
ажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се лупи кажипрстом по челу, — 
т до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добр 
kst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја вла 
нства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад г 
ика (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника ниј 
Срета чак ни г. министра није титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисл 
левета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све  
дан дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске године кад је лимунација  
ekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — ве 
 и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и о 
 још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пред бољим кафанама стане па  
розно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелниковице, председниковице и га 
ио крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпати 
све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штиф 
 је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S} Кад накриви ону његову пуст 
га ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позо 
е и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одла 
и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а 
ез њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако  
да посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али  
на, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужнос 
, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p 
тходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета  
е на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било 
»Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два да 
о бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубив 
ескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шта све учини полити 
« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му 
оштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати  
 кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир- 
 једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у при 
ласник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа  
 и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао 
алендара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под свој 
вори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst"> 
добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њ 
еша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се могао видети  
т начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, в 
еје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst" 
з рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из њ 
 раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И 
ју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и 
ед себе, па мало брије, мало посоли, па готово бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} 
{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за  
о прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро с 
 уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају бе 
е: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, 
p rend="Tekst">— А... како свет, народ, грађани, слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозни 
Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод 
p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p 
е овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету кој 
ом поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у 
 И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је  
епшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели ода 
p> <p rend="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! 
и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а св 
ре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена;  
о јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњев 
е народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што веће благостање у народу, биће  
о оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне об 
а. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш 
што овде народ пропада у незнању својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се за 
одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега це 
шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један ва 
 богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и 
а да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p 
але; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале само 
шће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пу 
ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! </p> <p rend="T 
астао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му с 
 <p rend="Tekst">— Осилио се безаконик, грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бо 
nd="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tek 
зилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат ре 
чку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од људи  
а!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари 
дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се д 
ам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрла 
ански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није  
епота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да  
његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила про 
з кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што 
римали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали 
орђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend 
 питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, 
прдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом свом обећању да 
упштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панегирика, 
шћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више није смела враћати, него с 
ели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео ве 
од небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођ 
његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Ср 
у које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно с 
вету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, г 
 јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни 
раније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као и 
нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Јед 
кта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" meTypesetHe 
"Tekst"> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="itali 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћи 
 кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} И 
"Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само з 
чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то 
, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће веч 
кције, он стане пред њега као смрт пред грешника.{S} Овима се само подсеку ноге, ћуте, па га са 
ко љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под р 
 већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир- 
е гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогодишњег старца, н 
ур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> < 
двикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно  
>— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајет 
 у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир к 
nd="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лим 
луцијским, а новога општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и кап 
рјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Ви 
S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цит 
дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!« </p> <p rend="Tekst">— Сасвим тако! — по 
праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувре 
рске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа 
 даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких по 
игну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је н 
ци, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се 
то и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је б 
па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и 
о и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације 
S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо, — рече мало  
а и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће 
зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти  
ћ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и прави 
аде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S} Онако  
слажу ли се? — пита Срета, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљив 
сна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S 
тима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју 
ране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли 
ара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао,  
фаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нар 
уњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst">Боже, 
чним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђак 
 из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И 
 само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па их  
ан грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога свето 
и мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успе 
ише од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но  
течество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели  
 бријање; сва комедија не кошта више од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, гл 
кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се 
 кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без  
спијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија о 
S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа,  
нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; ј 
же!« </p> <p rend="Tekst">— Побратиме — грува се Мића у прси — побратиме, молим ти се ка’ брату 
рини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p  
 велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали  
То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био 
ћа ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и  
свираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви располож 
 ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Мил 
ашне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељ 
е напред! </p> <p rend="Tekst">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у миши 
зовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и  
о тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три  
у се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући  
 клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христ 
век љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасми 
е време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје  
м, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Кр 
 је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из С 
 — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није! — в 
да гроша штета!{S} Бразилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још г 
а Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми в 
вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с 
кав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а 
ирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцет 
рице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћ 
 грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа ко 
вите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имо 
м, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послу 
на моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Te 
а у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па д 
у!« — вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Та 
">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели полугласно, —  
 себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац 
!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, тако  
<p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Te 
, беше најлепша. </p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> < 
а — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ С 
 Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш?! — викну ћирЂорђе на Ташулу кој 
 рачун. </p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мир 
ваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Од 
светљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великог 
} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и нема 
уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, 
 подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја  
на, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани  
 </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вел 
А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта  
већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али н 
 на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је 
ревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувал 
авали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос бу 
рпском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, в 
околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше к 
« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику мук 
екаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле 
во новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже 
ишло у онај страшни новинарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је  
ју.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе дру 
nd="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва 
а, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес  
 једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио 
 стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана 
требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали је 
« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га ум 
 и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tekst">Куц 
јао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога 
овину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли  
на неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а к 
се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и к 
рајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних год 
 хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више к 
зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао 
Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије ј 
удо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а нар 
"Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Док 
рамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p re 
ари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна  
оји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марине барон 
види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику за 
че фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше им 
раграфос седамнаести Уредбе о механама, да се казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадес 
е. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијам 
то, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни 
о часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молерај, те н 
 то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску« 
ених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p ren 
р ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одмах те стане бомбардоват 
Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се 
је, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међути 
фтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из 
 ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и пр 
’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Тре 
. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе 
лони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем п 
. </p> <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а н 
овинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни 
оре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно по 
 виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, го 
и и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у н 
а кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било рав 
 <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социоло 
р са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне шт 
е бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S}  
rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> 
још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p r 
ити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми сваки пут промахати  
чима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у 
ац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вал 
е не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава  
рају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p>  
 рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко м 
тина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта велиш? </p>  
 своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одла 
S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад ви 
е л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p rend="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић  
а руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето  
rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацим 
 учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говор 
 своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одма 
 не умем растумачити, а мучно, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај 
ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) 
аза Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали мн 
ани, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо и 
е л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи  
м и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа ни 
верни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године. 
на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по 
жасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst 
p rend="Tekst">— Јеси, господин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја ок 
д га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човеку ништа није отело, само кад прегне 
руго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> 
мије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend= 
опис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужуј 
ховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </ 
о ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон 
... </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да ми не треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто н 
ви. </p> <p rend="Tekst">— Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{ 
а, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да уради 
d="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо 
kst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у селу; ј 
м тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређ 
утио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, нара 
ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пру 
но, пошто сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу  
дети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И 
да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају ше 
ово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна п 
 господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је  
 rend="Tekst">— Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? </p> <p rend="Tekst">—  
дједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.{S} Нико га не би  
можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође к 
/p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије 
столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера саз 
 почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује се само  
 председнику, а овај пошље људе, власт, да му претресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него 
ише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S}  
лике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — само ако је, то ј 
ласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку  
end="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића 
 кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а онизи там’ што су, нек си г 
а. </p> <p rend="Tekst">— Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује и 
kst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и умо 
ета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селам 
ством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мрачна,  
а којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уве 
 гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="T 
t">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst" 
ије рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европе чести 
 да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затво 
цу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> 
вим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p 
или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни)  
кама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по  
паде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске  
књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за мех 
ако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако н 
љи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га 
Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Т 
завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се  
ћ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и о 
спружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с ра 
идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја 
одиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје д 
као је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Размишљајући та 
је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води  
е, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци  
н ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S}  
аланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као ју 
ље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ с 
ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху  
да, господине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву 
азда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да м 
сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из  
нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала би се, чини ми се, та 
ханџилак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му 
 газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. 
{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те 
к, човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не б 
rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то ј 
 је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху  
>— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чо 
е вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је по 
’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чуј 
е!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него много; да мрда, и 
аја на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим 
. </p> <p rend="Tekst">— Па, видећу.{S} Да спасемо колико се може. </p> <p rend="Tekst">То рече 
ега Сретена при погледу на све ово!?{S} Да нешто није свршио препарандију него богословију, јам 
мсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да  
 већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим  
Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе 
неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камо 
rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пуст 
писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоб 
 rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А в 
 rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један ке 
аравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, на 
азлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он ни 
а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнае 
ало помало али постојано разглављивао — да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим 
ло — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tek 
kst">— А како би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вуј 
у никој већи род од кривицу прелазило — да се казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик,  
ниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p ren 
продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Да 
и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — оговара Мића. </p> <p rend="Tek 
но решимо нешто. </p> <p rend="Tekst">— Да се реши! — продера се Мића. </p> <p rend="Tekst">— Д 
 да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ев 
ође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слу 
о и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не 
 ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </ 
што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја са 
nd="Tekst">— Нијесам, господине, а кам’ да јесам! </p> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је 
н-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја д 
 још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућ 
ст:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то ј 
сполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет неш 
тији, као, на прилику, Мића »Официр«, а да се не слажу с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па и 
 амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S}  
о Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове д 
е да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и п 
јесам писмен, очију ми, господине!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, го 
 реп кад му то реко’ па увати пут.{S} А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја 
е и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиља 
ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Teks 
сто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капета 
лиш ча-Трипуне« — питају га сељаци — »а да ти се ова нешто нађе у вајату, би л’ јој приписао са 
каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле  
 је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да разм 
ти иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па д 
итао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а о 
к учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> 
е писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај кап 
платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="T 
о у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за пр 
ди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала 
ко, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на сто.{S} Ме 
рби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале ве 
аш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S}  
политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не беше граница; пређе од 
држао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале  
вога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гле 
S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла  
ко.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме  
ор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ о 
ад ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, с 
> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p rend="Tekst">— Ама,  
, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, ка 
; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет  
 елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је гл 
p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада д 
рупише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p re 
 у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зеват 
авести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућ 
рија.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, С 
="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том  
 најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><h 
), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и ту 
епирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, и 
Па само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Te 
 се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену има 
ње лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевнос 
ас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врт 
 </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој зе 
">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на 
ле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; М 
еваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја 
аг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући  
 неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: 
 својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, кој 
грабио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јев 
ај тако одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није 
олску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно мат 
цето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав ј 
атности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била  
ује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу 
 причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљ 
оја је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и госпо 
каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се 
d="Tekst">— Ама ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Teks 
знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам б 
е може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку 
ата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би 
мо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p  
, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе пси 
реба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем м 
ика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то на 
{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони пре 
Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend="Tekst">— Презентиру 
ла, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и јед 
ећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми јед 
ом, пошто чича Милисав није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста 
 лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све н 
и сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас 
им пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. < 
kst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, п 
нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде. 
{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половач 
атно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да с 
кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p rend="Tekst">Сре 
пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко м 
 нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш  
оје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S 
фестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог 
ј слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да  
S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир 
еки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који  
му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; 
 Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би 
Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо 
ука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — п 
г Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет 
 вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсм 
о један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tek 
пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп п 
 какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте 
рхиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше неколицина главнијих, — кад је т 
о да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо т 
{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен  
ако да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Te 
а се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео 
о не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </p> <p rend= 
узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, бат 
— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум вла 
 Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запа 
стаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу.{S} Раз 
 беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све 
тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Он 
а пример, била само просто окречена (па да после видиш по њој миријаде мува) као остале сељачке 
!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати 
ораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник извесно неће хте 
p> <p rend="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, к 
им се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека 
— Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим м 
{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради ј 
 инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега 
није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Ц 
о се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог 
 за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у  
 и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ов 
 рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S}  
им књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог  
 да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да 
се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет 
и је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> < 
пљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Н 
један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета 
а удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А  
ој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе 
 <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни 
 (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">— Ама не може то! —  
ари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, доб 
 треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; 
 бригу скинуо с врата! — рече па покуша да хрче. </p> <p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу  
рета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
 молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И св 
тен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} 
ара слабо пада.{S} О боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет  
е знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> < 
забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пр 
е разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилази 
слиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник,  
 мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај. 
 момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S 
онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} Н 
алеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису  
="Tekst">— Пхи — вели полугласно, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — н 
але, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА < 
е, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за по 
авам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p rend="Tekst">—  
, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend="Tekst">— Ама тако ти части, ни 
е, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је п 
 ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не  
и, вели, брат ка’ од мајке!{S} Хоћу све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само  
 него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек т 
онеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па 
кује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој пртљаг по соби. </p> <p rend="Tekst">П 
и ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p rend="T 
 тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се  
цима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Зад 
 ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!{S} Х 
а слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови бри 
увства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај  
своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадн 
ламација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се т 
{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом к 
кога народа на страни, да они тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Н 
 Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Ф 
 Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па 
 разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му  
 <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p re 
 шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесе 
о за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало 
е на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ре 
ћи за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S 
и случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор,  
уди смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst 
бац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да 
S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање;  
>— Сас такве речи у моју кафану не може да бидне! </p> <p rend="Tekst">— Ама нисам мислио... —  
епо, разуме се!{S} А, што рече, ће може да ми се плати бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S}  
сподин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’а 
осподин-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет 
рчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што ј 
 сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{ 
ло и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног ма 
нче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Макс 
еш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радој 
ник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај С 
 ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут и 
рио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио  
о још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{ 
ста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли  
 с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља пит 
ађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да 
rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од пе 
е да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чи 
 палца пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждреба 
а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поно 
метом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред  
</p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Te 
 и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето,  
по носу као човек кад му се предсказује да ће се љутити.{S} Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мут 
 на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S 
ји се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра стра 
овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао ду 
 ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> < 
, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао,  
 оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога учитеља. </p> <p rend= 
икад он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра  
ј ти мени сад те твоје ужичке шеретлуке да продајеш, него чу ли шта те питам?{S} Који би онако, 
} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, 
ето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пу 
ешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">—  
је воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи прет 
о; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли  
то постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро де 
.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска п 
> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном 
о што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље ш 
један циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хи 
еча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради земља, како се по 
ве. </p> <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти каж 
опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p 
по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио 
{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у та 
И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте 
фос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје до 
оме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И на 
 rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао 
иоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођа 
овјек.{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што  
иш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: 
но трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst">А ни  
ретресу кућу.{S} Али Мића писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно чл 
не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек натрапа, а не 
плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша,  
у, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа ид 
’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на в 
, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Tekst">— Па... сад... — вели  
 Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украш 
ично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако г 
што се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од чланова у б 
 што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срет 
д га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} 
 ме... </p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек  
">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— 
сцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодо 
 по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg 
ачела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">—  
а се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне. 
Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председниш 
 кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљ 
есто затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило ув 
моћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа лепо намешт 
ржи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. < 
ше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темен 
авати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; с 
t">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже нека поштанска књига, 
 Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — 
шевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до С 
ио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или 
ајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе 
ити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не мож 
А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки 
ров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу 
 више времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно д 
и! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумуј 
">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. 
у. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до 
пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута дана 
а многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира доб 
 </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није 
та се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S}  
е ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се 
м, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго од 
тељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти  
и му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све 
јем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре деп 
nd="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Te 
 га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} 
"Tekst">Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> 
а умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они 
чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за се 
уде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већ 
е си врат од угурсузлак, па саг, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го пл 
о?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— М 
тво, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учи 
шко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> 
Tekst">— Може, може; море, како лепо ће да може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из  
одине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst"> 
ели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да 
 <p rend="Tekst">— Ама страф ме да неће да може?! </p> <p rend="Tekst">— Ама кад ти кажем, све  
ма који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могл 
грдан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трп 
 власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило  
 али он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком м 
, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то  
одине. </p> <p rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> 
ле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то 
и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће с 
ци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Но 
ред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића. 
ом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже 
ти.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по селу проноси: као  
у скоро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати М 
аду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и как 
ечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу. </p> <p re 
сничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, о 
м рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше  
 купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антери 
о изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="T 
и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво, па се 
механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али те 
аше још неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> 
на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је 
сподин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га  
о подивљају нарави!{S} Нећу о њима више да говорим.{S} Рећу ћу још неку о стварима које су се с 
 познајемо, али које Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињава 
примство у листу с речима: да неће више да штампа Сретине будалаштине. </p> </div> </div> </div 
ад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место.. 
сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">С 
у ни пиличника!{S} Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад. 
 а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их ум 
 селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи б 
, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако!  
<p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најпово 
о то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога,  
, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома 
 нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртви 
ку, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладни 
 натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, 
, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима 
деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архи 
> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патрио 
гао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend 
е дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. 
 и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било 
его као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао.{S 
но да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је је 
ајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p ren 
аре (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме 
нија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} 
ћу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљ 
пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у 
 да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обич 
и из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне изв 
шта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend= 
и изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </ 
рт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не но 
рала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ п 
ољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлучн 
 и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија вод 
ти мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су ку 
удем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем сауч 
 да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје ми 
е стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакуј 
 бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна ш 
да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотл 
рло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота! 
 »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодарно 
о за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине,  
е под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретен 
 петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, па  
ваног човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио з 
ислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још С 
га века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан 
рио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву таба 
ехана по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и да 
 много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p 
дељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p  
 наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допи 
ована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с  
љао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после  
 се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима зна 
 и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад  
} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствар 
ески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend=" 
, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као м 
 к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Тако ћеш ми  
Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да 
 па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било,  
та тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, на прим 
вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види  
к се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколик 
рише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.{S} Не прекида посао, него савесно 
м само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да 
 за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) г 
воли, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend= 
 па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник каз 
атељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвници 
Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. < 
итељ. </p> <p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно п 
хати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја? 
st"><hi rend="Drop_slovo_Char">А</hi>ли да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) наме 
> <p rend="Tekst">А то баш нису требали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали  
су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је 
ом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши т 
тању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нар 
аре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се 
d="Drop_slovo_Char">О</hi>бично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста 
"Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје мест 
} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и биће  
да су грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други 
у учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђор 
да кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег,  
де да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавају 
»Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једв 
ме претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прс 
удио глупости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је пис 
 мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за  
део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S 
 овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу п 
уд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </p> <p rend="Tekst">А то ба 
!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако гов 
{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst">— Шта вел 
чи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита 
t">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђ 
; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана с 
им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задруз 
ајрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је  
у је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи нек 
е оде тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и  
 — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend 
Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! </p> <p rend="Tekst">А гости слу 
и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје је 
сланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман г 
Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дозн 
оме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, 
 да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш  
 рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за ов 
.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем, џан 
а врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе прид 
а ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend 
е!! </p> <p rend="Tekst">— Ама кажем ти да не може!{S} Није сада милошевско време! — вели ћата. 
nd="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p> <p rend="Teks 
ка.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један до 
 чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније  
 се за петла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из з 
м.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрст 
лог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића 
S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђ 
дседнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, 
многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче 
о.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оно 
ного штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, 
е се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — 
ђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта 
хане.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насло 
.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стад 
 господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира с 
ле тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на  
а капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Te 
 тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! 
">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још  
.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tek 
дног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем 
омрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да 
а држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно 
рним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли  
и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир  
етли, па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а 
 Сретен, — па ми можемо још у мање речи да честитамо! </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђо 
увише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да 
довољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend= 
о дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: 
е даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао н 
Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки к 
ету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је  
век стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из д 
, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их 
 господине, лези ту па спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, п 
и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst"> 
н човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се 
инар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шез 
едну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> <p rend="Tekst">— А шта да ти ту умотава 
ла, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, ш 
мене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио 
ру ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар  
p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пр 
прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га  
таоци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да  
сле даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и би 
 добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико 
следњег вучења полетео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео  
оделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и 
ас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p 
а тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам пар 
 Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу  
} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подесниј 
Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код 
 и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="Tekst" 
 од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се 
о га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно 
етстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати као и  
kst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану  
допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога кр 
ику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно ч 
 душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побо 
о сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и 
а ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Про 
ве на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су кле 
 мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с ко 
ekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да пл 
 за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и  
јало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету 
риповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле 
и цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом 
дили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вун 
 те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p> <p re 
nd="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају  
сећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова за 
ао одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и 
љао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а з 
 ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ 
еменито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у св 
d="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако 
="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде 
 нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише приличи, упра 
ме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Teks 
, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како п 
рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p 
еханџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и с 
ekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта  
атко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, дон 
имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски  
ај никако није био ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га о 
а навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! — рече гласно. — Ту са 
ло обагателише молерај, те на тај начин да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је 
у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га  
{S} Код њега ти нема много.{S} Не да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди 
ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте л 
иче: »Ајао, ајаоооо!{S} Ох ох!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана пос 
</p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што сам вас толико  
 а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од 
: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке о 
а Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{ 
ко удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, 
а продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако размиче и крха  
ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су 
о два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ  
слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пу 
да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он 
ом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назва 
писмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто  
леском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе  
те у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и  
 ствари!{S} А сад ћете лепо видети, као да му се нешто предсказивало, да ће у њима нешто радосн 
 увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend 
S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! 
е из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или 
одмах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По сел 
. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разли 
ава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да 
онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом 
 пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад с 
 страни то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав 
 боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Teks 
сима где се наслонио на сто па хрче као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га 
ије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био п 
, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци 
и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend 
е у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је бесп 
? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми 
{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год 
"Tekst">Кад га написа, а њему чисто као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А 
 се разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="T 
ео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархијска чувства, и он се  
ма; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, па га чисто видиш како тражи штофа за 
ући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p 
 своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас 
ад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне 
изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољ 
нај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бо 
.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, јер толик 
« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека  
 све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пр 
ојој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинил 
ову ствар чита, он би га онда посматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и 
овој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где  
вој кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо леп 
nd="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах  
ога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend= 
му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) 
еха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само јо 
.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспр 
ио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су грубе бил 
амо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend= 
> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке  
ља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p re 
 Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад 
ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб јед 
итао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога дру 
ни он разумео, тек, као вели, боље него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га 
 Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата проду 
ekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А не би ништа могло 
 засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чис 
бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst"> 
 смешно говори, а, нађавола, воли много да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала о 
vo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S}  
ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он приј 
се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом трогло 
илом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по францу 
о, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="T 
док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројев 
 али се с пола пута врати.{S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправ 
 и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ 
по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове бо 
зим — собарица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Г 
у је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови уче 
једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tek 
сти, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли француски. </ 
, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пр 
 чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим 
 мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више ларме и галаме, п 
 режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Ср 
олазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p r 
итеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што 
да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек 
ик на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унек 
неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговорима. </p> <p rend="Tekst" 
 или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем  
Бразилији чуо.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за ба 
ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се на 
 лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити  
јој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он би га онда посматрао да ли 
зда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Ср 
 Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му с 
рати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«,  
тогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p>  
ом? </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па 
rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који ј 
 море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесмо чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш к 
 то тако... </p> <p rend="Tekst">— Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — ве 
ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">Поћут 
 ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар 
и л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам!{S} А шта, тебе ваљда пробудиле стенице? </p 
ити мушко.« </p> <p rend="Tekst">— Како да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти  
е за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречин 
а да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај чов 
не?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Макси 
о и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пр 
и некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега приј 
лара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћ 
ру, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цига 
ла на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише 
у дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега 
ду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом 
о целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и  
изор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А 
енске носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), п 
 и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га з 
једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> 
међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико д 
а је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се же 
p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити. 
бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко  
и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах за 
 време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. < 
исав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земан 
нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљи 
е за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и по 
награђивало га; јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад  
 као сеоски шаров кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрл 
S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ћ 
е била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, 
гао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на дла 
 се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка 
адише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p re 
ело, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може,  
ејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом б 
оникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба 
ик је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубац 
 да кажем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код 
о смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели пон 
кост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и 
онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба 
куланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је бил 
ројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и 
овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име 
ега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} 
а пропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку  
а је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врло мало усмено обавештавао.{S} Ту седи, 
 скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце ка 
редседника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људи скромни, вредни и рад 
хане, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p>  
 Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живел 
атлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установљених занатлијских шк 
о згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А 
вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој сва 
ријски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend= 
чка физиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допи 
} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству г 
још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не зн 
је и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p> <p rend="Tekst">Сви ум 
 неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend= 
 сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S 
сти ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу п 
етко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е 
не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљу 
ешише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилиј 
едмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написм 
 столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим  
овек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend 
шао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, гос 
 Не лажем те, бога ми, господине, а што да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, в 
а њима седети!{S} Аааа... овај... а што да га се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш,  
шљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? 
палим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече 
 позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујн 
тенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, господине, сам 
ед полазак у кафану, па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стић 
га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, т 
 А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочари 
 дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst"> 
свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« дома 
ан инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега,  
евету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно 
>Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борб 
рис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и 
сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ј 
 Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">—  
акитио, стане размишљавати какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа 
 што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар,  
за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се до 
 па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мо 
но.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће  
е, на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих допис 
st">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го,  
’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу 
ерином«. (Тако му однекуд паде на памет да назове Милисава председника, само зато што је овај т 
 — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је 
 запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, з 
обратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејс 
неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да 
ољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панег 
ћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми приг 
екако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе 
во носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само од 
пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и  
есела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мал 
сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о с 
до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Забора 
е, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада ди 
И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер о 
.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а стоје тако као, ако се сећате, у сли 
ле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпом 
rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? —  
 Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале во 
, а они му опет од своје стране обећају да ће скорим штампати нешто од његових »радова«.{S} Так 
а у неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне ош 
Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољ 
 а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и 
kst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа 
 ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа кажипрстом по и 
јте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, б 
у и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцел 
ром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд  
, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, 
 по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би св 
тно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе  
та — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господин-учитељ, теб’ ти 
rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска.  
погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог у 
е, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна  
 <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да про 
дне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и јед 
о, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, н 
е човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend 
ју требаше према властитом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали 
умемо да пишемо, а ми умемо, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устр 
/p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави  
оли; ти Миленко с кованлуком, ’хоћеш ту да се набереш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да п 
ку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су  
ла ноге улево, па само виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шесна 
и други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tekst">— А како се слагао с км 
 </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ј 
н поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушт 
p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним 
што му тесно у селу, па би оставио Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут 
алу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — 
 ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио  
; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tek 
во ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окре 
а!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета само хукну. 
лот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телеграфску станицу, пошто  
ажним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend= 
 и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гут 
Срета не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ћ 
kst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срет 
јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше  
S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А пр 
ер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наи 
 ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не 
 кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци мн 
е оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена 
та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милиса 
 где се већ увелико обикла.{S} Не можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена не 
о«, веле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... н 
 ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S}  
сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и свак 
> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича М 
 довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако се  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа 
дељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звук 
о, — у Бразилији?! </p> <p rend="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Teks 
а«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески  
»Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по 
ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели 
{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета у себи, па навуче опет 
жем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена т 
отресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао 
могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што про 
и реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свет 
rend="Tekst">— Какав ћар, какав ћар?{S} Давно нема ћар ни од паметну ствар! </p> <p rend="Tekst 
и чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад се стари пањ упал 
н допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио ј 
} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатко насмејао!{S} Памти само још једн 
 ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спа 
по и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушај 
е лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да 
иди где су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеж 
где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му 
т! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него с 
у! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депеш 
ну собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад о прилик 
} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине, — хе, хе! — па се л 
ово! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју брад 
љења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој памети а нешто по Сре 
S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, ис 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова 
не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвери 
ек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> < 
а те не пуста како павук мушицу.{S} Све дај, дај, а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и али 
е већ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и 
то његово тиријанство; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до нок 
а зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи кукавац сињи. </p> <p rend=" 
е окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као да нису, бож 
 чисто да позна своје сељаке; ни они ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">У сваком трећем-четвртом 
авославни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} П 
енском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на који 
 храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми,  
ише полако око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend= 
е да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не з 
а стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кр 
 приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дак 
тишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све р 
рану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније 
у ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми анатема!«  
ко он рекне. </p> <p rend="Tekst">— Хм! дакле се, — рече отежући — не слажете, мрзиш власт?! </ 
и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} 
 ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђо 
памти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој Сре 
ли негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћиј 
а просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим 
ир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по  
ошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао  
г нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се ра 
ко је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p rend= 
 и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од 
вести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У 
лази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешк 
вне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што  
у’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у вој 
г и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је 
> <p rend="Tekst">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов 
p rend="Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један 
и писати! </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим  
"Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси 
уста, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате 
ало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идили 
 за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју стран 
ако ћеш ми сваки пут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p  
у на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, —  
Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо б 
ћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?!  
>— Јесум, јесум! </p> <p rend="Tekst">— Дакле на посао! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— Са 
— предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени поверити ту ствар? </p> <p rend=" 
есам, господине. </p> <p rend="Tekst">— Дакле ниси? </p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И  
 прихватише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп  
да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и иша 
уковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи  
цу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су игр 
 све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово  
 сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познај 
вно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! < 
 ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село,  
епријатности причињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S}  
није.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село 
> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Ко 
а из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманет 
нети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> < 
 већ пре тога преместили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рође 
 све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше 
а!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од 
ро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одат 
говори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе ра 
невног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за 
ђу осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници  
 кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио с 
 абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, 
S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} 
лу направи! </p> <p rend="Tekst">Све се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебе 
тлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му с 
лима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и чита 
 па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију,  
тека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу наднице и  
 бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога што је тада п 
двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у гр 
бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а о 
лан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких 
опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. нов 
»А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну јоште и 
ије Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о ф 
уварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира  
ежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мисли 
 <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно та 
писују. </p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Л 
прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, 
ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, п 
шну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије,  
с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују  
 да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend="Tekst">Није одавна Сретен у овом се 
га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна  
 личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим призорима што тако страшно подивљају нарави! 
прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он ос 
ин, власник овога листа,* отказао писцу даље гостопримство у листу с речима: да неће више да шт 
 веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам  
ам« Пурка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} 
">Ха, ха, ха!</hi> </p> <p rend="Tekst">Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, је 
мљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p  
rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од 
ачерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна 
скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у  
ду, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна? 
што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је би 
само неколико речи; тек кол’ко аваза да дамо! — рече Сретен молећим гласом. </p> <p rend="Tekst 
к је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Te 
ора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци 
а! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они ш 
ине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек да види д 
и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</ 
 батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима огл 
ога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га 
ic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу С 
е, доста њих на своју страну; како који дан, све више незадовољника у селу. </p> <p rend="Tekst 
ћу још неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из границ 
ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још главније: ко би био тако луд да их 
Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Мож 
, а неколико, оне најнужније, што сваки дан треба да су му при руци као попу требник, метну на  
дседника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипа 
пним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу рад 
 умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на овај дан о 
та је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи ре 
е гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је 
ђају, него нека стишају страсти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p>  
ло кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пу 
золуција: да одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и 
 и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за  
кав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свр 
оци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да  
 овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакци 
><hi rend="Drop_slovo_Char">Д</hi>ан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним посло 
<p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или по 
са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst">Ову ма 
p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на пр 
адили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га ди 
о после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе  
скога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је 
нуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођеш само улицом, а оно чу 
јим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се  
 вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу 
p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима  
о, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто  
 <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочи 
{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend=" 
аветују. </p> <p rend="Tekst">Четвртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} С 
о »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од з 
то одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала п 
 јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца  
. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу 
а виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tekst" 
 </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр 
 је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану.{S} Био је  
ађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на з 
ва путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне 
есто, лупајући се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако  
има прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахр 
о у апсу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића по 
ју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедиј 
а свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом стра 
етан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га 
о и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је  
удешавао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и с 
на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе,  
дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови од грдна смеха.{S} 
миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ств 
што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и зад 
опису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ковачи, па с 
 му је потребан био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зо 
шу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">— Саг, саг!{S} Одма’.{S} Поб 
елику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих читајући о неким побунама и шт 
село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се ч 
Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један трен 
kst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дида 
м случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је свет 
аписан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда 
мах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече п 
у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Си 
ета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може то писати!{S} П 
тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими! — рече Срета. </p> <p rend="Tek 
о се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад не 
ну слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песм 
 прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на све 
р се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и пр 
ивине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена! 
нем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане  
 Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишку какву к 
ило: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било 
 спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брук 
не!{S} А да сам писмен, куд би мој крај данас био!{S} Незнам, господине, ни читати ни писати! < 
 од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчит 
 то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га  
Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стишају страсти на ов 
 рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао 
дан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека  
сан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend=" 
а механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било  
га општинскога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом 
 Спрема он све у својој кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се  
/p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги 
ли упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара слабо пада.{S} О боже, боже 
Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што  
и жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Е 
p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гл 
, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три ба 
руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гост 
ча с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му 
удим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од 
ј дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била  
раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим  
да му шконтира нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и ду 
ир«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи,  
ћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан  
 су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута 
 шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па 
село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S}  
о стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратњ 
рез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла 
у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у 
олазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право касирки, па јој 
овољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим  
 министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињен 
читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута чита 
ојени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, 
> <p rend="Tekst">— Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село.{S} Председник  
 пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даскало?!{S} Нестрећно време!{S} Ово више не може да се 
">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско со 
дук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова мест 
ш неколицина; још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p re 
то ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га сви 
рдном платом), какву сатисфакцију мисли дати министар, као слуга народњи, увређеном, огорченом  
 им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове 
 је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе о 
ра Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се  
страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где би напослетку могао човек да окриви вино, нег 
 на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и на 
.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан в 
новости! </p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима 
дском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву теваб 
би било — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ак 
="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а С 
ом политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу 
ekst">Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мис 
ваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље проти 
ри.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно 
ер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, о 
сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном  
ју!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватн 
у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се  
 и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим  
им радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да г 
ило — умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако пр 
ати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tek 
му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме 
од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо 
<p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече пц 
 тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Сретен п 
деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаест 
 влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми  
не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдес 
а у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар ма 
ни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> <p r 
 је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачн 
ештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток 
но право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој уп 
е су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> < 
. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви до 
 ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета!{S} Бразилија!{S} 
вац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро 
 rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви о 
ога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Писац  
, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и оп 
јања тиче међу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S}  
тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако...« даље не рекну н 
 иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казан 
онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет уста 
обро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнај 
вађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и  
 нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле  
</p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерс 
ти повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у с 
овољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{ 
{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађан 
красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као  
p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече 
рчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер  
м црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она 
елника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обиласка по срезу, није пл 
</p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гомиле, два непријатељска табора, па се коље ка’ жу 
и да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да пра 
о доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у 
ekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој  
сет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много  
д руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој з 
ини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p r 
ријских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала нема! — пл 
p rend="Tekst">— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусур 
 стоје тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p>  
у да гледа свој посао.{S} А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсман 
Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка м 
аспитивао о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најм 
 и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима нема 
емам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени 
у дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било  
ужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и 
бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каж 
"Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од 
аду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече  
е!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри  
ти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> < 
</p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чује 
 и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> < 
овољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска рев 
че читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« —  
r.{S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p ren 
ка и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени о 
коро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И т 
л динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S}  
ним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она жив 
ао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочоби 
 доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене циг 
ин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па п 
} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима, било је н 
а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке),  
е опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш  
поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и 
о тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, јо 
делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег в 
 честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и 
цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч  
, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти 
ега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница 
 праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој ј 
 главе требале су следовати још четири: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга  
 сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да б 
та на коме незаслужно седите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="T 
сет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис д 
тева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песталоциј 
та идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p 
 у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или ј 
 различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, а 
 и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће Милисав!{S} А ти кажеш: не може!{S} Мож 
саву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави се с 
 њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда ј 
веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црни 
је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капетан са црним солуфима — па отад памти доб 
а Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му 
и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одј 
Даље се од грдна смеха није чула ћатина декламација, јер све удари у смех кад виде да је то сам 
декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомен 
вом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скро 
>— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, ћата, анатема 
ао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свр 
ош две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S}  
укама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или 
 и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе и 
инари. </p> <p rend="Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се лан 
но копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорност за  
га тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила 
»по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гвоздена врата отвара«, вели пословица. 
мвол једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што 
ју измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p> </div 
показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.{ 
 вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис. 
а с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, зна 
кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« Понекад му се прође 
у за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту  
е прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао своме начелнику, у очајањ 
и“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзите 
управљена питања на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због н 
{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend="Tekst">— Сад... твоја воља, учитељу 
ио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама 
м позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. </p> <p rend=" 
чно рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: 
уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за пре 
ри годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих дев 
своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју б 
ању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише по 
ник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај посао. </p> <p ren 
, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што  
 лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тог 
 Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово  
 се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вич 
 тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S}  
 сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели 
г.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S 
 пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је зако 
 <p rend="Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пат 
лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, чести 
 rend="Tekst">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Teks 
 да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па да пропадне!{S} Кад јој није било суђено да  
ку публику наших новина неће мимоићи та депеша, јер Срета не дâ да пропадне ни какав мање знача 
ече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђо 
ета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет ј 
d="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем 
ије могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Teks 
 па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот 
а џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— 
часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто би 
. </p> <p rend="Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита 
ла дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња 
p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. 
му ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку исп 
па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. 
ти.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Потписа поименце одб 
 министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар пр 
о поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шп 
. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је  
p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судни 
на!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље 
е. </p> <p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Te 
 лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала ј 
е позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам  
ају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побрат 
да зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом,  
S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни кри 
свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{ 
ећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst"> 
. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром ста 
за.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће до 
{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године нешто закуња  
аслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У овој ће 
таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикл 
м удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и  
ац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта ће бит 
ица; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило се село у две гом 
 другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један иск 
има у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари)  
год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне к 
 и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакупљени учитељи били људ 
дње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: ка 
им непријатељима прогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархи 
 одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да 
ђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила, у тешким радовима његовим</hi>. </p> 
 <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Би 
к што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако ј 
 табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару,  
кривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се понос 
 све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Ми 
амигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје 
моли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фуста 
 Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила 
— рече па се стаде лупати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја пр 
, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благ 
е ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S} Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш,  
и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и  
 добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те 
 постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или с 
има као отац, а они опет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би чес 
довичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ,  
о како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим пес 
нале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на св 
већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, 
Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине укинуте! — одгов 
Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао 
одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend=" 
 да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домо 
а да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао  
ња о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, 
удима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst 
јој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и глед 
малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки друг 
ош неку о стварима које су се сваки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница св 
ама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим 
чесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да се радујемо успеху њихово 
 ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> < 
та насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све 
дуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају  
ни што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мрт 
 налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глав 
 самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p 
м преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је бил 
аху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима,  
 у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — 
 велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да херувику пева, п 
kst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и ка 
а да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се С 
ологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељ 
setSize="100" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавањ 
Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst 
« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p ren 
 замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово исти 
 му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом 
о ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’т 
{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{S} Кад нађе некога од члано 
но дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. </p> <p ren 
kst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима з 
страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разгов 
глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S 
— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p rend= 
ошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи.  
_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштова 
му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не 
S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју па 
ајући тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово 
тавили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти 
а потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије 
а, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и х 
ове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге,  
ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опкла 
леб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по новинама?« — он само одговара: »Ти не зн 
>Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и меш 
мимика, која обилно накнађује престанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у 
а друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накнађује престана 
смета да свака усред те свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта тр 
школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још мног 
ота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал 
 пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S}  
тито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, а он 
 за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така  
 терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напо 
не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече  
плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p>  
аже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... које је к 
ше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и чи 
ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој  
у, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="T 
 узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> 
 Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учин 
— умеша се неко — да ти, кмете, даш два динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претек 
, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — 
ла књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре д 
вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрен 
Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књига, па  
о саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. —  
а реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само тол’ко 
есет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет деве 
стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и  
атио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си са 
иђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Т 
рачуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли 
е да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе  
ета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. </p> <p rend="Tekst">— У 
да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи  
t">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — 
="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! 
ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по з 
у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два  
цима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један 
реше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, же 
далеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета п 
 сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седа 
грубе биле.{S} Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође  
нуо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Боча 
{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да 
, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Кр 
 »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p  
 па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шам 
агрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрем 
врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања 
ли ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Ч 
t">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједн 
S} После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни 
>Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не  
и пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела  
јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политичким погледима свога госе и његова  
их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и наг 
 rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашин 
р је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је  
S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради ког 
ли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквице које ужасне трагове остав 
ко уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да  
 њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих 
на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p 
се дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се казни«. </p> <p rend="Tekst">—  
 ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, 
зиђе, са Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па 
е из граница својих, које су од почетка до краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек мога 
раћати, него се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писм 
заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S 
} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово уш 
 додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је в 
/p> <p rend="Tekst">— Ама није мени сад до тога! — вели љутито Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А 
, обиђе око фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је 
 даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} 
} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да  
ци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али 
жала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук ис 
ако је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва от 
пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они  
не.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетљ 
 била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и шт 
уги! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошл 
 иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света 
 жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за по 
, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпу 
ута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и св 
х из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и  
 поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нови 
бе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S 
зну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво збо 
аве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока вл 
о деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јемен 
твором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триес 
nd="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио  
сле и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући с 
лавније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује кафу 
 казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срет 
на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — ба 
га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му 
казни по ћеси, то јест, новчано, од пет до двадесет талира«. — А, што мислиш, господине? </p> < 
 <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, св 
чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Te 
о! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Ц 
а се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у кла 
! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S}  
је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p 
њен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича  
сеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загреба 
Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем,  
 ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су дос 
 јер му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна шт 
; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од 
атимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запев 
Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција 
 браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за јед 
то га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало 
као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. < 
ром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе,  
ош напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однек 
е!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с т 
 примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема  
ин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије  
на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе 
t">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, —  
d="Tekst">— Па лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бе 
 истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А т 
kst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села  
ими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као д 
садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно 
се само по себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве 
Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. 
а народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног  
дмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за једа 
што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је  
еставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: по 
ча Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А им 
т и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на род 
граду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадес 
ако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новина 
а отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жало 
на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, 
о. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разреза 
вља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати и 
о купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташула!« биће вечити, стереотипни одго 
 у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребн 
зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му м 
 прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој  
</p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Г 
а њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и 
то имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку  
да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних страна, исп 
е да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао м 
 rend="Tekst">— »Не, нећу вас оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то  
лијепо, господине.{S} Он добар а сељаци добри, па свима потаман.{S} А попо га бегенисао још пон 
квим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том 
а молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и прек 
е одмах лећи, него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А  
акве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобољ 
На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошеви 
о гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је доб 
о газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту 
еван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро, чу ли бар шта те питам? </p> <p rend="Tekst">— О 
па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо поку 
е није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољ 
ај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама влас’ не почитуј 
end="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још б 
 се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим  
Tekst">— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си  
кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — рече Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— 
е Срета кад уђе. </p> <p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима,  
жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на је 
ах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, а 
шања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p re 
rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше з 
d="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па  
 као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се сас 
неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’  
њи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S 
 је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче 
чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за 
ју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаок 
тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио јед 
 Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ћ 
а намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са  
с с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не од 
њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све ј 
га, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ који уме да цени своје велик 
end="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим 
петан са црним солуфима — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја 
твари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и  
то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћи 
ена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и з 
би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана у 
а буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што г 
е и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tek 
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хле 
</p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у пофторни слу 
 кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, Максиме!{S} А он? </p> <p rend="Tekst">— А он по 
та по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да траж 
 господине? </p> <p rend="Tekst">— Врло добро, врло добро, славно! </p> <p rend="Tekst">— »А у  
есет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђор 
обода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео,  
 Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! < 
, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења  
којаких слика.{S} Ту су она свакоме већ добро позната четири годишња времена у четири слике и п 
рета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по  
Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му и 
од суда потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс сва 
d="Tekst">Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«.{S} Виде да се овај не да ни опепелити, а  
 до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима се само познају 
јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још  
клију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем сву 
и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да 
е игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; 
ртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспе 
покој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних послед 
у пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима 
kst">— Боље што ниси.{S} Неће ни његово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Не 
те и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођен пред судницом »лимунација« а то је 
м? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. 
ekst">Руковаше се. </p> <p rend="Tekst">Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у  
="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да  
} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те бо 
, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, ку 
дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То вам не умем растумачити, а мучно, бога м 
ца особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао.  
 смета, — »а већ гласача ће још мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био да 
е љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут  
ису!{S} Па му се учини да учионица није довољно ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака  
ви дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три го 
А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета кре 
 силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку бра 
 овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет ово мало геог 
догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас у Брази 
S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома —  
гане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </ 
мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онако како важност његова захтева. < 
емљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи,  
свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Још пре поноћи сви су се  
лимунацију... да свечано прославимо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> < 
овечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахронизам у Новом 
ове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економним приликам 
ацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе с 
и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Ам 
 места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> <p rend="Tekst">Његова 
мет ово мало географије ради разумевања догађаја</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slov 
 воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и с 
 далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао 
тичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>.  
јим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Сре 
латије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и з 
ј, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле:  
о шта да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се  
ва динара, па ако буде мало нека Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђ 
исника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и  
о издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта н 
ета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побрат 
</p> <p rend="Tekst">— Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} 
’Ајде па пазите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p r 
ш покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено 
а човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p r 
ало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш  
таво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, та 
прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написа 
што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви 
ти, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чуднова 
кона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо  
емља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S 
ekst">Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; 
, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кид 
а отворити.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он нап 
оћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога 
S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази ј 
ако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба  
, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" 
о, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он с 
 како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да до 
ше опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да пр 
.{S} Војска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S 
 у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Ср 
му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром 
а управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови 
 какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи 
е осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А т 
мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, јед 
осади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд,  
ир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шеши 
 да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас  
S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">И 
 весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене 
када.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна  
А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на раме, па право у апсу!{S}  
је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандуров 
 Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има!  
твари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у 
е се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> <p rend="Tek 
а грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Д 
смо на вашу адресу:{S} Погледате, пошто дођете мало к себи, да видите ко вам то пише, и још виш 
лико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича  
— »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« 
; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у мо 
 вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели 
озива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посав 
де је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Чита 
д ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога славља!{S} Читаво пламено море око меха 
ва мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Вујицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла 
 упражњава механску радњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос се 
опејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не 
овек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се ка 
d=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делов 
 из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један о 
etSize="100" rend=" color(858686)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог из 
 репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник 
кали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фа 
у нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо  
 допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски чиновник, је 
 своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да н 
гло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни  
о лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством 
урцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дојде: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — твр 
е га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и м 
тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и  
 дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="T 
 га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вал 
 је и данас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет год 
тале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала  
{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и  
 бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, ј 
а наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једа 
та у место, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{ 
есером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst" 
а кајгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на  
ани и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако му 
и, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и на 
как и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош у своју авлију.{S} Тек оданде лане! 
стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима увер 
 изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у на 
 ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Мил 
а њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је о 
 она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се узд 
 Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, ч 
а.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председн 
и за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све ка’ веле: не д 
S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се р 
ти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног ст 
 <p rend="Tekst">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ће 
сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на 
, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреш 
 Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добр 
фански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одла 
ва, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Ц 
и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по с 
end="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима да 
се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.{S} Писао је даље 
је па све какоће онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мал 
мота, море, резилак!{S} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га 
ио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишља 
а и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну 
сеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био 
е био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату 
еже се тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптуж 
 </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе! — па трпи ку 
за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново 
а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— 
артију све што му год паде на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џи 
S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од 
у тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочи 
тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се так 
ељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. </p> <p rend="Tekst">Крсти се чич 
м ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурем 
 од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да к 
гледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга 
стину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један м 
ekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван 
{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а о 
заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p 
е и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе 
авао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Милисав није могао 
тен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst" 
како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је  
рета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис 
орављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Н 
мет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше,  
 Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у сел 
ли: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратн 
им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме незаслужно седите, в 
тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о 
и (све неки штиглици са танким ногама а доле широким, »на трумбету«, панталонама, са малим брчи 
</p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да се 
 заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво Милисав. </p> <p rend="Tekst">— Ама не  
ели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Сре 
о у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних такозван 
риставиле џезве уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа н 
ма и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућам 
не у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="T 
 домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напо 
ни најмање опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и  
ити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове Ванде 
ше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А о 
 »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одгово 
кинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади 
ба пазити да се не постиди ни гост а ни домаћин. </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету 
 од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и нај 
н такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе,  
одине нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти дру 
ум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не зн 
, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спр 
 што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, т 
м кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="T 
савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир 
— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао  
 из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске  
јде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмо 
нем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О м 
ли може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S}  
 до Саватијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворика 
вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у селу 
nd="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан ј 
е да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах 
 rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председник ни срески писар, ни ка 
леда прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увре 
исаше: »Овако ће проћи сваки пришипетља дон-Педров!« </p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо,  
то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом предс 
и крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запит 
бија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место  
лопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е,  
апамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">За 
е шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио 
ледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и  
асмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском мундир 
а неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је 
за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и 
Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S}  
ка Вујица дода, а ако претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде 
иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их 
затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли,  
="Tekst">— Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска 
 очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој та 
 а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с 
 њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ ње 
вима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слатко од руже, чашицу раки 
Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета 
чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, в 
стим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допада ти се? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једн 
ешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— Т 
идиш, а оно ушао неки бес у село.{S} Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам  
S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади сва 
лус. </p> <p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ д 
p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. 
јке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише 
елу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, ч 
е тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S}  
уштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади  
ођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном м 
ао две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова 
а мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово не 
о ништа није приметио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах б 
а ми, остаде ту; не врати се натраг.{S} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време  
 Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и с 
ање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир 
 ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним  
азговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако по 
седник одмах на први поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски » 
речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ћ 
е се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му 
 и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (г 
едите, ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан  
 у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме 
ао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — ве 
италац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар чита, он 
ана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки  
о Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен би 
одан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник Шиљбока па ма се, 
d="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их 
.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Викто 
> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигде!{ 
одарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: »Народ кој 
ва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дреме 
им грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене 
лоша слуго лошег господара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p ren 
цуски. </p> <p rend="Tekst">А почиње се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интер 
 ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника;  
ој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се 
м-четвртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта  
 Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е 
и у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника. 
Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се  
ти мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. < 
ога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним пог 
 пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему чисто 
ад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра унутр 
рим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве с 
стој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псе 
глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милис 
ује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_C 
 млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи наћи  
ском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али 
е друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао 
<p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у 
га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољст 
даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху 
ији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке но 
 или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отиш 
 </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а они се тек једа 
е, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима пак који се 
за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво.{S} Тако 
илосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_ 
{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдо 
!« </p> <p rend="Tekst">Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла и 
рви поглед никако није допао), а на дну дописа потписао се:{S} Амос Коменски »Двојкаш«. </p> <p 
ши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Реда 
м цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се ч 
 па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изл 
оли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наш 
 стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је 
 у књижевности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под 
кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих м 
»померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем који је то 
и. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким  
е који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа нег 
о страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да у 
аравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсе 
и шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад тако дође о феријама у Београд, а он  
им се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«</hi>. </p> <p  
пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се  
вет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у Скадарл 
отписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, ја 
ekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — прихват 
јама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина  
исли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога н 
шта није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација  
ају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што г 
пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се т 
 »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забеле 
власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ни 
жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше 
ингисханове војске.{S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличник 
е од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«, цепа га Сретен у 
ше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али овак 
петана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милита 
kst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} 
нко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и у 
био ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевроп 
 је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко 
d="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tek 
вио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="T 
ложио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и сил 
џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend="Tekst">А наш Срета беше својс 
оје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, уве 
 он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном  
ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један прг 
во, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S} Штавише, гладни власници  
је нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко 
че и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је би 
је.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst" 
лисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на располо 
ави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конве 
kst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је  
ци од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="T 
аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд 
вропи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »ка 
 кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, п 
 </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници потеже не 
ота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђо 
 као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу преб 
шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и 
ије, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Д 
једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио  
је.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Тако, тако! </p> <p r 
ича-Милисављеви пријатељи — »овога чуда досле не беше у селу!« </p> <p rend="Tekst">Острвио се  
ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове  
ститка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитир 
евенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се 
а радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњ 
 хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном се 
ним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више неза 
авом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не 
џа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend= 
богом великијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосал 
 вели му Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако 
ека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На 
— вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него м 
орист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан пе 
ђу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом н 
о са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, С 
га, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци ци 
иса скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореск 
ша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштерија обично најлакше заборав 
а Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равно 
заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S 
том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том  
том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад неће доживети такога слав 
ekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно  
, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају порезу; нек одра 
p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се 
 Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па реч 
тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погл 
 собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајга 
да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> < 
о велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; Одиђи, грбава вјеро, кумим те богом великијем! < 
 су му слабе силе, још није време.{S} А дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи 
ају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем 
рнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иак 
дном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели ме 
е. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног  
или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.{S} Ти с 
нљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити!{S} 
орију« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговор 
 те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отим 
У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несре 
ст.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег вре 
ксер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласал 
сти и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је 
 шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: » 
чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни  
и ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте  
"Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend=" 
рета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend= 
ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Ка 
екне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох 
. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то 
ветлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета,  
да је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара 
 </p> <p rend="Tekst">Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква 
ућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне. 
е, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, ма 
 учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у шк 
</p> <p rend="Tekst">Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.{S} По кмет-Милисављевој  
Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је уз 
ник.{S} Њег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, госпо 
о видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он пр 
/p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху т 
ојничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртв 
p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не ма 
ве стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај  
 начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па  
сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове г 
 земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пу 
им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> < 
 rend="Tekst">— А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. </p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо  
 година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлем 
/p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, про 
.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. 
на мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти м 
сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо 
рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и ст 
еко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао виш 
мац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста 
 славила црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да пр 
</p> <p rend="Tekst">Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи ода 
 од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је 
оји је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није 
едео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, 
сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p> <p rend="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} 
">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ  
о, као рђаво адресирано писмо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и т 
какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p r 
а седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задово 
чевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењ 
бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Па 
 кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико 
 сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Шт 
 ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend="Tekst">Пре петнаест година д 
 </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер 
е вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да  
 срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!«, драги брате Србине, петстолетни паћениче од 
во новост да би требили најпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg>  
end="Tekst">Но напослетку, хајде што му драго, да разумемо што се мржња пренела на лепши пол у  
лаве, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: 
!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као  
годно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па 
мерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је слу 
рт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића за 
 год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све  
(и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветске хаљине у ћебе, а даске 
p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђ 
 </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst"> 
и Срета мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пр 
и није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени  
другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) 
ини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад 
ану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака 
и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p> <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели 
 више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук  
као неко мало предавање о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик,  
нистар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тра 
ебати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. </p> <p rend=" 
 лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је  
ваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлиј 
вар да су многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а моле 
ан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало место.{S} Нешто му тесно у селу, па би оставио М 
 шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха,  
 <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елег 
ик само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њи 
лао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда и 
еле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у држави пр 
 добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S} А она узме тако плетиво 
 бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервен 
е плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{ 
 и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели к 
дна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако 
хириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ствари, него реч-две па одмах прелазе на личност.{ 
им перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај  
о правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да  
једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравн 
 </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И т 
ог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, 
 не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, само се не 
ак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштого 
орава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке,  
вај уситнио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитањ 
 смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend 
акло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало вр 
по један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst"> 
утито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како арање ти 
ђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учитељу, да си гледамо нашу послу, 
9. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и л 
kst">Као одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, 
тва трљао руке, седећи онако у кревету, држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно рук 
и, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића 
ко некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на канцеларијски т 
ћ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, 
вета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони кра 
с, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на 
 у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће 
 украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане  
ни, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана срећа. </p>  
ог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ватру 
 стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа 
та, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двад 
седниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и изв 
стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима у  
а није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није  
: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПОС 
 свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је зах 
атим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S 
ао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. </p> 
ебо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том пр 
вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем х 
то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће прев 
 пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном сам 
ј другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како су се пређ 
ekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst">— Што му дајет 
ју шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде нос 
е, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, » 
еше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуш 
ом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелик 
st">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да до 
Ама није тако он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас ч 
ати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p>  
механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај за 
 каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— Ама не каже се тако.{S} Т 
и! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! —  
 се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти дана 
 што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у биро 
тинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Te 
ао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога нар 
 Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него  
nd="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? < 
ако су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уме 
Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не  
Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна вл 
 па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава мех 
на њих о благостању тога села, (а многи други престали да долазе у њу), отада је та кафана за и 
вао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваздан га држала у крилу, чешљ 
из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, д 
а то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како шт 
 бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем 
ве по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </p> < 
даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend= 
а господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос  
с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да служим. </p> < 
/p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — 
/p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давн 
де сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председ 
се представили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, 
 јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад ми тако правимо!« —  
јем потписа. </p> <p rend="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Ву 
 буде примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, сна 
 је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно с 
 па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се начини!{S} Виде ли  
петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, д 
рла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Ва 
х чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима р 
st">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— Сас такве речи у моју каф 
{S} Хе, хе!« — »Не би био сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало пр 
л?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а  
оје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се  
не успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би 
усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу —  
овек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога се 
о није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђ 
 него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, на пример, 
Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да и 
и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чуд 
о је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије. 
јице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојиц 
нументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких механчина.{S} Није, 
озове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је сли 
ли јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. </p> <p rend="Teks 
асулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена се 
трљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S}  
једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли министар што пре предузети нужн 
пати кажипрстом по десном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Б 
сном слепом оку. — Друго твоја наука, а друго моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, баш 
 знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти д 
пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, к 
што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш не 
да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да одем.{S} А  
но петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас 
руштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него само спавали! — вели Срета мислећи 
 могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви  
наје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Може 
 нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукоп 
Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири с 
 занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у 
н нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал  
} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме ниј 
тору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S 
е срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као да веле: 
ве. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео ку 
 зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета  
ају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ру 
оварају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или  
подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{ 
 као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука з 
неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи  
 Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна 
утило што му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не остав 
 Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетпетогод 
ејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи 
д њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измења 
видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи свака на прагу св 
и кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попуштајућ 
мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада 
дмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Как 
ње, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљиваре, пали сена, обаљ 
села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин о 
аксо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">И 
ој прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) 
ришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. 
о у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се 
а чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend=" 
Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу 
и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и  
 једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да прођу је 
ражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбоље  
пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао  
ле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, он 
ад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не м 
ета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписника.{S} Пот 
оварати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p 
вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге повади, а он 
о и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Рист 
ши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име св 
ејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, ј 
има дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и ре 
куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило шт 
<p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зау 
 rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара  
 две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази 
раво је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p 
кше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисле 
у« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али то ће пре бити она познат 
о је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то с 
му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији 
и су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још кад узме под мишк 
о.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време оскудно, пара сл 
 њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично 
 окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио 
ч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да 
, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште једа 
епосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и рад 
 друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па  
ста опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова друштвена пирами 
S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у селу, који се групише полако око Срет 
 нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радил 
 у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако  
рвог.{S} Он, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раниј 
ављао, у намери да сам поведе позоришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришт 
 и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је д 
ла.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне 
а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2- 
у они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S 
кућњега пријатеља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама 
 иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико циг 
појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту  
 последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим с 
пира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне св 
сврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и з 
</p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, а 
ма, што ми се ово нешто ноћас гаси овај дуван! </p> <p rend="Tekst">— Ама, немој ти мени сад те 
 му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспосл 
амује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три т 
ди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се  
 дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Д 
ше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто би 
лицу на главу«. </p> <p rend="Tekst">По дуварима кафане пуно свакојаких слика.{S} Ту су она сва 
 би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против же 
школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли би 
опис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend="Tek 
етку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Ch 
а зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час поглед 
ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се см 
и се наљутио ако то онај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А 
азда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину  
>А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору  
у браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жа 
лади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуж 
 беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, п 
пет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прости, као е 
ао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и  
 једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врх 
као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљк 
лијана стрељали.{S} Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте ка 
и по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше 
сле сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корацима премеравати кафану. </p> <p rend="Tekst" 
а), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тра 
 добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантли 
рета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакуј 
као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да  
, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је у 
">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наскоро, неколико недеља по д 
 што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је  
окуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће глав 
ла вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend 
није успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДВ 
пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, а 
 почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђид 
 срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски штап носио! — рече Крсман, па поносито зас 
ме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} Говорило се свашта.{S} Шта ти се св 
рошћавајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и  
 њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на сли 
јпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">Г 
 одговори му ћата. </p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да 
а воденични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, сп 
ве муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утвр 
нице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, так 
ву га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко ње припасао малу кецељу од плава  
мању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога гре 
 — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! </p> <p rend="Tekst">— Ах, господи 
ни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} 
иранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична памет није ту довољна!{S} То  
 и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију с 
ричињавала — јер јој није дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена 
ша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, зна 
t">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — бож 
 двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдоним 
ке да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персонал 
а ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну  
куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан 
ито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га само слуша, па м 
е помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« 
 газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, к 
 одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписим 
ким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве воденице  
дним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напр 
d="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као  
иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео  
r">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радо 
 <p rend="Tekst">— Па како му се све то дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, прича 
сав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање о 
богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лифера 
је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Ка 
 амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног наче 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Дуплом кредом биљежила. —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <h 
t">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а да 
рени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако пропа 
то мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а  
одсада сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућ 
 Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend= 
која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима  
уча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку 
а!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог, д 
г рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, п 
н би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђ 
Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је прес 
ога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше рад 
ојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напре 
ормално укочили у бирократском назадном духу. </p> <p rend="Tekst">Али Срета није малаксао, јер 
атриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само заврш 
ко апотека треба у вароши од три хиљаде душа; даље, о побољшању стања раденичког, повишењу надн 
 Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! 
ћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини м 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend=" 
над гробом његовим светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Душа клече, Ристу рече:</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi  
агуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедал 
 док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кметова, шпекула 
ге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику  
о човеку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала бо 
не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је з 
> <hi rend="italic">Ајд’ у пак’о грешна душо,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Греш 
 rend="Tekst"> <hi rend="italic">Грешна душо мејанџијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе 
паде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих 
вља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tek 
Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то њег 
онако ситно цинцарски, докле не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуш 
ребали да раде!{S} Само бадава да греше душу.{S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, шт 
не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео кале 
ије!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ 
бојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси  
а је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда 
ском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешто дакле то, нешто разговори, а н 
end="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и с 
зати, него да чује цео свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S}  
моди у Скадарлији. </p> <p rend="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S 
вајату, би л’ јој приписао сав мал?« — »ђаво си ти, ча-Трипуне«, вели му други! — »Море остав’т 
 чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend="Tekst">Мно 
ститке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у потписима,  
!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« — А Чича Три 
end="Tekst">Ђаво од човека!{S} Свако му ђаволство падне на памет.{S} Кад год дође у кафану, тра 
 акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и 
он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра в 
сну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле је 
 број добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама 
 ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је 
обио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио д 
човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би  
м Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. </p> <p  
е, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </p> <p r 
 Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја- 
ца!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па 
ика у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље, о филоксери 
лисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p 
> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чич 
е«, вели му други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Т 
куња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође п 
меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду 
наш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе  
ш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно 
учио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и  
овати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика 
ем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Је 
="Tekst">— Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све 
о! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">— ’Оћемо вала! — рекоше мног 
разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка  
сукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се т 
 у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да ј 
раћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пе 
то се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није могао да је одучи од то 
и она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока 
времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану обојица па г 
="Tekst">А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самом 
а. </p> <p rend="Tekst">Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. </p> <p rend="Tekst">А 
 светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— 
е за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута  
 је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, по 
а што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S 
ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школ 
ишипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца.  
ивицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та ген 
.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако  
инара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{ 
а, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждреб 
ова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p 
м. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дрем 
е Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге постави 
 за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кух 
и и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и веш 
nd="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И 
 ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p 
 се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета сп 
 болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа 
ијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побратиме, много м 
жује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђ 
а опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф  
поклони пред Љубицом, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се 
 тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — ре 
d="Tekst">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао  
ју опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе, да частиш! </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћи 
о, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чап 
{S} А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} 
же, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, сам 
 би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био 
 своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад си се сам 
 се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф о 
, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозов 
ика, 7. новембра 1889. године.{S} Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, г 
лана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је по 
ио политиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, 
ета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — 
, кој ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ор 
е легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли 
 изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов  
 боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p rend="Te 
звини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. </p> <p rend="Te 
че газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А доб 
rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца з 
ри! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не  
 сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио и 
а; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.{S} А кад није то дв 
да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци.  
t">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио 
S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за дома 
 </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на  
ације. </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend= 
хе! — упаде Крсман, онако ка’ наш газда Ђорђе написмено, малко облигације. </p> <p rend="Tekst" 
г наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шиш 
ву историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и дал 
 му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаше на 
ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. </p> <p rend="Tekst">— Молим, казао с 
t">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал пита 
 </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p r 
— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — о 
kst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побратими 
="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је једа 
 </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срет 
да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А Срети се допало што виде  
 <p rend="Tekst">— Молим, чујем! — вели Ђорђе. — Што коштује, па ће да видим. </p> <p rend="Tek 
ш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам 
/p> <p rend="Tekst">— Врло лепо! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} К 
напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама  
у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S 
ану дрипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан чов 
Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му Срета — ти си модеран човек. </p> <p re 
а поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пре 
<p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се!  
ла на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Ми 
ну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се,  
поче разговор о општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у н 
 плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па е 
ираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запар 
 јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђор 
 беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали допис.{S} Особито му 
о од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко«  
а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу као човек кад му се предск 
ија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </ 
жују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђорђе се смеје па све какоће онако ситно цинцарски, док 
толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе гр 
није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето 
 окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и 
и чиновник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима. 
ли му Срета. </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе га мери.{S} Ова учтива реч Сретина му се допала.{ 
џијска!</hi> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастир 
н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си им 
И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tekst">Беше то мо 
е искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’, питу!« Ако си гледао кадгод, читаоче,  
а, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо га није баш много ни трпео; ал 
оји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па  
<p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p ren 
имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало  
st">— »А у пофторни случај — цитира ћир Ђорђе даље — може да се кривац осуди уз новчану казну ј 
 rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чино 
 </p> <p rend="Tekst">— Што, — пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово д 
Нема више? — Све доле!{S} А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. </p> <p rend= 
с’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Tekst">— Ама јеси, како да 
власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не може!{S} Мора 
он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало 
вот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако! 
p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — реко 
сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што  
род. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну. </p> <p re 
да-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скан 
турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му тој дој 
 читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> < 
онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме с 
 поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хит 
="Tekst">— Сасвим тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књи 
rend="Tekst">— Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p 
p rend="Tekst">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктант 
} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један  
не дође на душу механџијску, кад се ћир Ђорђе мало уозбиљи па слуша Борка који пева </p> <p ren 
шао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше још 
<p rend="Tekst">— Хе, хе — смеје се ћир Ђорђе — свака комендија у свет.{S} А они па што писују  
о дућан без паре?!{S} А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише д 
 посла! </p> <p rend="Tekst">Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум 
оре, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">Сретен виде своје, што кажу 
од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p> <p rend="Tekst">— Љубице, мори, пос 
ебама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу с 
 <p rend="Tekst">— Хехе! — куцну се ћир Ђорђе кажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш нау 
па и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хв 
сешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач. </p> <p rend="Tekst">— Не треба  
а кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задово 
еш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се от 
Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слага 
 <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћир Ђорђе мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, он 
У нашу веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени п 
ekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљус 
 што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послуже 
! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом ракије и ч 
ламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чин 
ад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртв 
 дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пр 
е л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је  
теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. </p> <p re 
Tekst">— Сас чес’ нема шала! — вели ћир Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добр 
зилија!{S} Ћорава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако ј 
 неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га 
ода и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хе 
kst">— Фаћај си пут поскоро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондро 
 зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Te 
">— Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
<p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ — вели ћир Ђорђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? —  
ки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење з 
rend="Tekst">— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини.{S} У село овака механа под план, б 
<p rend="Tekst">— Добро вече — вели ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита в 
 ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; не држи 
м ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђ 
Tekst">Република, република, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да 
љу, што правиш! — вели му охрабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије 
Tekst">— Да дође, да дође! — уситни ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Треба наћи човека. </p> < 
 <p rend="Tekst">Тако обично говори ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит 
е знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар  
ститом свом обећању да дâ.{S} Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешно 
 обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. </p> <p rend="Tekst">Сад с 
ни’ тако, најбоље беше тој! — сврши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. 
 колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} К 
асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад по 
— Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише ст 
ме, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, и 
 треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не бој се, неће ти пропас 
ет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учес 
="Tekst">— Ваша воља — вели услужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Ср 
— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе 
 Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то вид 
ељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, наше 
 лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да може, господине. </p> <p  
тким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разг 
"Tekst">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се  
<p rend="Tekst">— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. </p> <p rend="Tekst">— Па сам си обећ 
 </p> <p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч?  
 плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понек 
 претекне, нека ти донесе кусур, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не приста 
. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за 
го паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Срета. 
rend="Tekst">— Ама, хоће да може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst 
ају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне ва 
зо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина,  
 га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио с 
у само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а 
ја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет сам 
 боже, боже!{S} Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум  
н; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Уб 
љак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац  
p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. </p> <p rend="Tekst">Срета му понови  
Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Фала, ћир Ђорђе — вели му 
аче осталом свету! </p> <p rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љу 
и и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој висили многи кључ 
ам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — 
мао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кр 
удноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога ба 
end="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Бе 
а до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите  
ашула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo 
инара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Tekst">—  
="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај до 
 од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе.  
сталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што ј 
егантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању де 
ључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. </p> <p rend="Tekst">Они су л 
а мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерк 
 од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а наравно Сретином 
јавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удови 
нам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ШЕСТА </p> < 
t">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="T 
схићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна 
 орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, ниј 
 ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да прочитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад  
тио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новина 
испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се та 
ехани и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров 
били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе  
ваничне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам госпо 
руга у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а зав 
држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су 
азано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир-Ђорђеву следоваше још неколицина; још тројица обећаше д 
 капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштав 
 што су га само могли омразити са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простог 
читаоци како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му  
ој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука,  
— вели Срета продуживши разговор са ћир-Ђорђем, који му се веома допао.{S} Допао му се онако ма 
еривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, ниј 
 на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштен 
вљује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом  
блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек и 
есто.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако вели 
 се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носи 
тлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као пред 
<p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газд 
мерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи  
d="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему гово 
">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће  
тено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, с 
лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је  
кога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно кри 
S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је са 
{S} Толика сума!{S} Ко сме поменути ћир-Ђорђу! </p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунит 
та.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто д 
ирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао  
ка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а 
то није био врло краткога века, јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтед 
ма.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других  
.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није 
S} Није смео да спомене толику суму ћир-Ђорђу.{S} Опет стаде преправљати депешу.{S} Преправљао  
деље бубом, онога што се одао ратарству ђубретаром, а онога што купи песме манастирским слепцем 
меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на зав 
ђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је фило 
куд, него јој сад допусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend= 
та, као:{S} Гизела, Ђизела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турск 
Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцим 
е ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако  
јер ћир-Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставк 
круга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси  
{S} А још ако му прескочи његов чланак, е, онда се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« 
ији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— 
еба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Па де  
 онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге 
..{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend= 
а лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од з 
о! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на гла 
час. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те 
адзорна влас’, па ме јоште помажеш?!{S} Е, што ће чини онај други свет, сељаци на прилику, кад  
е питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се напра 
end="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S 
о; све ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Ми 
видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види 
ази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Откад га дељем, 
ује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Teks 
а, пцето-ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p 
 га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је мора 
ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го убише!{S} Хе, хе! </p> <p rend="Tek 
е преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пе 
">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко, није вајде!{S} Бравос! </p> <p ren 
end="Tekst">— А, учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте  
kst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се 
бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удар 
 кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се изра 
јемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експ 
, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем дужан одговора!{S} Обична п 
илисаву, прозвата Механа без сведока. — Е, деде! </p> <p rend="Tekst">Чим уђе Срета, поздрави с 
а, па ти си човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо п 
 ми кажеш?! — рече Срета саркастично. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој 
ко је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му с 
аци на прилику, кад ми тако правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с такви 
им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и т 
к, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се  
 за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам п 
 реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend= 
пустахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по каф 
атични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже  
ници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да 
их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, кумим те богом, господине?{S} А овако с 
ости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није 
анима не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узе 
 мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— 
ише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p ren 
нако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, може онда! — вели ћир-Ђорђе. </p> <p rend="Tek 
ти — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка ( 
 кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђор 
ема самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио.  
 умирују га сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из мој 
ла си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... < 
, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </p> <p rend="Tekst">— Молим ве — рече 
 вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend 
 па ће да видим. </p> <p rend="Tekst">— Е, да видиш најпре депешу, па онда реци! — вели Срета и 
 је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба бе 
ито му се допао. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће  
 и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S 
лађе није појео. </p> <p rend="Tekst">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити до 
Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење  
о да сече нешто. </p> <p rend="Tekst">— Е, браво, бога ми, Бразилијанци.{S} Е, јесте били мушко 
ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{ 
аше своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно д 
 речитост своју. </p> <p rend="Tekst">— Е, газда Ђорђе — рече Сретен кад стиже. — Бога ми, кад  
 му понови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим ш 
е Ђорђу па рече: </p> <p rend="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замол 
а сам сад казао? </p> <p rend="Tekst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на пр 
црнога Маринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам  
ране влада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има  
. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разгла 
мим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви,  
Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове радости тога дана кад су стигле новине у село 
 запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајте! </p> <p rend="Tekst">У глави седмој  
е зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже,  
Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа 
Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљ 
 Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да с 
и се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Маме 
е задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала,  
ћа писмен, па не да, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава о 
end="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и 
кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје. »Да ми се ти не н 
р добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану ос 
="Tekst">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја она 
е ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну  
џанум, ама како? </p> <p rend="Tekst">— Ево како.{S} Место Милисава треба други да дође, је л’  
спавај!{S} Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! </p> <p  
/p> <p rend="Tekst">Не потраја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као  
 несањана срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи » 
о беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ вођена овај наш Милисав, анатема га! </p> <p r 
ако ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му от 
а, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечера 
порочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p re 
 и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како се Срета лепо довио. </p> <p rend="Tek 
у кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем ха 
његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="Teks 
мо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприч 
лоција у Дистервега!{S} У цивилизованој Европи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима 
претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они с 
алим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ов 
крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један 
ул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево  
же купус да се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе за 
зилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и  
 српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— Па само неколи 
едаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се 
 док се ђаком специјално бавио народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту н 
га догађаја у Бразилији, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу наче 
о луцкастим кокошкама, на велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p>  
у) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и 
p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој с 
о је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, учо 
е кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. минист 
оришно друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат  
зи. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна  
 то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег господара!« с 
 памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како 
фу, неко ракију, вино, — ко шта милује; еле трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, 
типни одговор на многа таква питања.{S} Еле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташу 
ешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео  
 овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо 
p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола 
тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и  
 пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ради тога.{S} Колико се пута и 
о је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их  
Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бит 
 опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst" 
долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђ 
 ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико т 
да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до триесе удараца да се  
и с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да има 
 петнаест дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати  
 то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, море, дао!{S} Време  
ба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезил 
појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве  
уди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, господин-учит 
Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа с 
?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </ 
равос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друство сас нас.{S} Т 
тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кож 
орочава, ели речи овакве о њима разноси ели расказује, уколико тој не би, на прилику, у никој в 
а ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас  
ласти ели од појединих чиновници усмено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели 
ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да г 
: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима 
st">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и п 
јим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с 
е човек; мушко, дипломат, бре!{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, 
га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... </p> 
ропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то м 
t">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с  
а гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол  
="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да 
лко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем 
т и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа,  
иперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини л 
га што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Ср 
 белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и п 
 чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му ј 
Ко, учитељу? </p> <p rend="Tekst">— Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег ч 
а где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо г 
 обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Ш 
која му се пружала, боже ме прости, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостат 
е панталоне, црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па  
рогреса човечанског — десио се ово дана епохалан догађај.{S} Последња монархија, тај анахрониза 
наде полагане. </p> <p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) ав 
его ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Gla 
 А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страс 
 пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије и свако 
паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште татк 
шао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, грош 
ф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј 
што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна 
 си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напи 
 ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама 
отка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада дома 
га, газда Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ете, опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда 
оти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, 
: леп, хубав, красан; хе, па од тај реч ете, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузел 
теља не буде. </p> <p rend="Tekst">— А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да  
на!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића скок 
.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један 
трошиће се пиће, пазарићеш.{S} А ти си, ето, власт, па дотерај Цигане, нека нам бар одсвирају п 
оји ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је пре 
 млад. </p> <p rend="Tekst">— Па дошао, ето, мало; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно  
и човек богат — вели Срета. — Е, добро, ето, дај ти сто педест динара, а ресто ћемо покупити. < 
нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута од 
м љут.{S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у нови 
да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта би валило?! </p> <p re 
е!« Толики свет, толики непријатељи!{S} Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека!{S} Све се 
тају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавни 
у ништа није отело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фала 
ојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то  
ав политички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диферен 
d="Tekst">— Па сâм си крив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер ов 
 канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двеста... </p> <p rend="Tekst">— С паре шала не 
патила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није  
хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласн 
и там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то ва 
 заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! < 
ече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; зба 
о ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ето, то ми фали!{S} Да гуја окуси од мене, — отровала б 
о! — вели Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ето па сад суди сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И 
.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па с 
н Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код ме 
рао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по с 
, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси 
у пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, п 
 може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и 
 свој обични, свакидашњи колосек, а већ ето стиже друга нова, неочекивана, ни у сну несањана ср 
моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst 
рестанак дијалога. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен 
 даље кроз сокаке. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десе 
три четири године. </p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и сво 
ко га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> < 
публика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели  
о, — куд да ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Ј 
ако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p ren 
о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, св 
ај проглас у Бразилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p>  
 </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p r 
товала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих  
 је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије шешир на очи, па 
 врат да скршиш! </p> <p rend="Tekst">— Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само  
дник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграш 
-четворица људи. </p> <p rend="Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што пос 
, прописменио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јоп 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ехана газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у 
<p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — 
де вода која не отиче, устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идил 
упац кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није п 
стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио б 
S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши,  
е мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво  
 сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимил 
доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако  
е његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамти што чи 
у чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла де 
пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, о 
ама дотичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако  
а још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца,  
љно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револу 
читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а ш 
чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено мин 
S} Bureau«:{S} Министар марине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend=" 
овољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скрас 
кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мић 
ис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је и  
жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају припо 
 као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место 
бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо онак 
 је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а т 
м и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с н 
 кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео 
kst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се 
као жалосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, 
ићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} 
 </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни јед 
ад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p rend="Tekst">— Па д 
јем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женс 
к« онај. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству у 
мрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето. </p> <p rend="Tekst">Поделило 
 него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су ж 
 једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким а 
бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш  
 не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу,  
 па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с вла 
> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале,  
де, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато 
и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразилија. </p> <p rend="Tekst">»Сакупљени овде 
 уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато шт 
чки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова 
">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му 
ле сељаци, »нећемо тако!{S} Нећеш да се жениш, а бријеш се двапут недељно, ама... то... некако. 
ао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Соф 
у свађи, али то ће пре бити она позната женска пакост.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је  
те (на којима носаше нануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад гов 
дно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то јест; а друго, што су га само могли омрази 
 скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао 
ских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире тако да је то најим 
 рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава бе 
евала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву. 
а је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно рад 
Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носил 
ам, суверенитет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су ск 
 носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шешира и турнира (о 
до би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јој:{ 
само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни 
својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу 
рштава православни народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђо 
едну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква д 
 да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до  
 звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у  
ком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако т 
другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске год 
. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара  
{S} Сви су послови стали.« — Дивота!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се 
стахилак беше! </p> <p rend="Tekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафан 
 гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и шт 
н џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">—  
ешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко, кад ти кажем!{S} А ти можеш; дао ти бог свега, 
">— Чујеш кмете, паде ми на памет нешто жестоко! — рече Сретен пошто се после неког времена мал 
амо да се почне, па би ти видео!{S} Шта жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда  
 зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде шт 
самнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’ 
тело, само кад прегне.{S} Ето Срете као жива примера; почео сâм, а с читавом фалангом смелих, с 
 у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и к 
ла, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио још мало,  
орове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу го 
итати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљ 
у му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с крнтијама реакционарним!« Н 
 »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! </p> <p rend="Tekst">Сви ћу 
дравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако в 
!{S} Жестоко!{S} Браво Бразилијанци.{S} Живели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џ 
усти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мић 
чите:{S} Живели! </p> <p rend="Tekst">— Живели! — продера се Мића »Официр«. </p> <p rend="Tekst 
А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — а 
поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумов 
 касе. </p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако 
о што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак 
нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst" 
 је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру к 
е питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да 
пи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S 
ји не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидр 
 и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд нек 
та не може више да гледа нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и 
 исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет шестог, као, на пример, ви. 
трећно време!{S} Ово више не може да се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те  
 је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </ 
 ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="T 
раде донети светлости овоме народу који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље 
е слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, не клони!« — те су речи песникове ужљебљ 
 папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански од двадесет ш 
ма одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у по 
 </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако ка 
, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли 
 његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак морнарим 
тражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису  
 се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о 
>Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас 
наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђен 
развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у селу 
н у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у прв 
рно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као кака 
S} Поједоше, вели у допису, сву пернату живину.{S} У целом селу ни пиличника!{S} Ни петла не ос 
а будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш... овај... с капетаном? </p> <p rend="Tekst">— Хе 
орђевом. </p> <p rend="Tekst">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </ 
, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — јед 
ице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се 
ге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој 
— вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А ме 
Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим т 
му се некако чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што жив 
ића »Официр«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Жив 
t">Све ново!{S} Нови људи, нов ред, нов живот у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је 
омучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора 
</p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши с 
га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у с 
"Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе  
а могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кре 
оследњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила ј 
е он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко 
ног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се 
да се није могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. 
 још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човек 
љење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан 
илици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеск 
урном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« цел 
арош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи » 
вим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће 
ану, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки  
сао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало сви 
 бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S 
«!{S} Он седи у механи, а ћата му чита, Жика само набија ноктом од палца пухор у лули па се сме 
ј одбор уђоше:{S} Срета као председник, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пе 
ђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у п 
 му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи у механи, а 
ма као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штого 
место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурск 
"Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend="Tekst" 
<p rend="Tekst">— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Х 
end="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. </p> <p rend="Tekst">— Јесу, вала! — п 
како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика. </p> <p rend="Tekst">— Дакле, хоћете л’ мени пове 
мљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пења 
нио?!« </p> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајд 
народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, 
подара!« свршује се допис, а потписан: »Жика Б. Шљивић — Сељо«. </p> <p rend="Tekst">Е, његове  
="Tekst">— Примате ли предлог грађанина Жике Шљивића? </p> <p rend="Tekst">— Примамо! — рече го 
.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту ме 
 rend="Tekst">Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. < 
Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) ка 
 из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многоброј 
ирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бу 
, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избор 
и девиза, док од ове Вандеје не начиним Жиронду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Мак 
оши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено  
а није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и о 
дан такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А  
е име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се по 
био позван, он би га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је за 
<p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујиц 
е крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак. < 
 катрана, коју свесни Срби поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стањ 
па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа 
ица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst">Тече весеље, што рек’о 
н ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести 
ио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они укра 
ета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend= 
ротив горе наведених порока њихових.{S} Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас 
врата!</p> <p rend="Tekst">У послу сам, журити се морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај 
купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћилибар, па танак како свила, а добро како ћете 
ва непријатељска табора, па се коље ка’ жути мрав, а Срета посматра то па вели Максиму, који је 
 или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по к 
, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Ср 
звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико 
ехану и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режи 
 Саг, саг!{S} Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и  
.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар? 
е да неће више ништа од мене да штампа, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста 
олим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Te 
 ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве спрдње, него људи.{S} Слажу се с влашћу, с 
зведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште ко 
 село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на приме 
 rend="Tekst">— Треба, господин-учитељ, за свако рђавство, ели неваљалу послу треба, што рече,  
да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за чес! </p> <p rend="Tekst">— Па могу, баш, вала, — ве 
 дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> 
за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли  
дњу, а нема никој дозволење, на пример, за тој по смисла од параграфос седамнаести Уредбе о мех 
лко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако 
 А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — 
је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је м 
="Tekst">— А, бравос, господин-учитељу, за тај реч!{S} Ели може да вечерамо у друство, у друств 
и’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спек 
ам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџ 
пита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, зна 
сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето во 
м не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промен 
<p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекош 
ли ћата. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} За књаз-Милоша ли ми казујеш?!{S} Оној беше човек; мушк 
а је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће бидне тој!{S} Учен човек, ама  
е им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе  
траја много, а ево ти Вујице натраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школо 
о знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича-Милисавом, рече д 
ашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.{S} За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господ 
 грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — гот 
ане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у  
, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да 
ече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tek 
граше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти  
имо тај догађај. </p> <p rend="Tekst">— За који догађај? </p> <p rend="Tekst">— Па онај проглас 
лимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па. 
а таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљу 
виче фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође 
S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци 
брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту  
о ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срет 
ив што ниси.{S} Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам.{S} Јер овако се више не може, баш 
 одмах до њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — реч 
а јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мис 
— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. 
ица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића у чизмама »на хармон 
d="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) 
едан мах прекинуо у причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах 
јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Te 
А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио  
 браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изуз 
, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, кој 
 сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну  
пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и 
бесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ дру 
тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета к 
nd="Tekst">— Треба, господине, ама мука за човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га 
 одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да с 
 одмах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, ј 
по, господин-учитељ, врло лепо!{S} Фала за час’! — вели тихо ћир Ђорђе — ама страф ме, неће да  
а казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с ту 
 ниједно његово млађе, а најмање Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио д 
ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим имено 
се живи, господине.{S} Држава те фатила за плаћање; па те не пуста како павук мушицу.{S} Све да 
вештавао.{S} Ту седи, на пример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се к 
} После се ухватише; он њу обема рукама за струк а она њему обе на раме положила, па се стадоше 
 време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам з 
е кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend=" 
вис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрм 
је. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између остал 
руга рудничког, кличемо храбрим борцима за народна права:{S} Слава вам, хиљадили се такви који  
.{S} Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман от 
али да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата 
 као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер 
ekst">Мрачна, лепа јесења ноћ, створена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је 
ве то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак. </ 
S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">—  
ени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авл 
ком некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С  
их догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s 
 и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко  
им, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне фарбе што му је  
о о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне 
rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин 
заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета 
 чита песнике, нема ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му  
и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у сел 
 А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакој 
ева, па га чисто видиш како тражи штофа за разговор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера 
} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе јо 
 ауторитет Сретин, као оно што се прича за Питагорине ученике да су веровали у ауторитет свога  
н изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте 
 рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малко него 
и и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се оп 
и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку  
ула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! </p> 
 да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају да ће  
ђе Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: с 
р Ђорђе столу, рукује се с њим, па седе за сто да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време  
у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју брад 
у љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем 
ежима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Teks 
ер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет би 
ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом,  
">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а  
игосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало  
ме, много ме љутиш с таке речи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побра 
 а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући на кров од коша па о 
 рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и 
ђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, господин-уч 
од се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Аја 
јвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које  
 цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала би 
азуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлик 
 се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћа с тестиј 
лазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Уме 
 потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глум 
никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена пита 
д вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало 
е бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у партије и зав 
е. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за које ти рекох.{S} Чини ми се да као мало врдају.{S}  
е и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог  
S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки! 
">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. </p> <p rend="Tekst" 
андократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му! 
о. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скрш 
Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а 
еж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С г 
 кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опис.{S} Пустио сам да г 
блика, али ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудиш 
па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, треба пазити да се не пости 
> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њима Сретен, а сав блед у лицу. — Пришипетље власнич 
 и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бо 
есту, Народни учитељ.{S} Јер као што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са с 
етила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, на пример, не може казати да није исувише еро 
ио премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинској управи чији му се предс 
оред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи 
ојој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој 
ио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и ст 
атске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која 
старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно да су сакуп 
икупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мал 
уго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особит 
еђу Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића » 
даје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у 
р, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући ј 
а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) 
ези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда 
био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија не 
 му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend 
 у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурму 
t">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с в 
 и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то м 
ако има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па кук 
е, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, што  
 у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политич 
нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изнев 
је то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они т 
аметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека се  
kst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке 
 Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, п 
st">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напред 
рола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш  
ви приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећниј 
авице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и,  
 свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, о 
хтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко 
измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаоооо! 
е сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно право; и па други парагр 
и за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је  
ке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доб 
>— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш  
, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек посл 
е ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегн 
Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре  
асти на овај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жан 
за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да изми 
уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о ус 
 не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Tekst">— Како да није брука! — в 
ља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то  
рио, да све то мора да ништа не ваља ни за учитеља, па, наравно, ни за њега. </p> <p rend="Teks 
и, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се 
Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема ви 
уо.{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је  
о.{S} Нико га не би кабулио да прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни  
адовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша слуго лошег 
ар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства. </p> <p rend="Tekst"> 
у варош у телеграфску станицу, пошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мић 
и прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад треба 
ад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tek 
каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер 
 у очајању кад га салетеше неки Ужичани за право: »Одсада, рече министар, који год Ужичанин зат 
гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле!{S} хоће да кукате црнога Марин 
ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако 
 душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, за 
мет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двап 
Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">—  
Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе 
’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капетановати, ни Пурко п 
ма све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и ш 
 Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде  
реко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара раденику-шустеру, а уз то вам 
p rend="Tekst">— Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, 
: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досад 
 познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад 
гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (т 
ој спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких 
вољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допи 
 шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p rend="Te 
а мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? < 
е ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То  
у и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога та 
је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај  
ет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поште 
ени би баш мило било.{S} Баш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, в 
st">— Е, господин-учитељ, ће те питујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте о 
а је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражава 
 вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-а 
влија, тол’ко дебела књига, па гу купим за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у кори 
е задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у п 
његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута него обично свраћао 
 ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старинск 
т, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да играју  
а изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се,  
ваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Мол 
.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавол 
на хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула 
да стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема дописа, а свима 
<p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги укр 
атраг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је праз 
д од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још ј 
аденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из фран 
p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p> <p rend="Tekst">— Јок 
ђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске т 
не скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одс 
 је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајим 
ана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим неприј 
 шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје стране обећају 
да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне бездушним људима у руке  
не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па  
амо какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да прихвате!{S} А 
атељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромн 
ив сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право глас 
о у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газ 
са газда-Ђорђем, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била 
редни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих пре 
у!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да м 
његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита 
дакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописи 
некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у 
д је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесе 
да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћ 
 онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милит 
 смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја 
учитељ, дидаскалос.{S} Е, много ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошл 
} А све оно што се после тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна кле 
ан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запи 
е, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеидоскопу 
шљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није место.{S}  
 зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{S} Дакле, доста да вам кажем да  
— пита ћир Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p 
м паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на дру 
оји је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди пон 
">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да у 
S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S 
е, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хт 
то је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек 
е занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфско 
ва предавања о Уставу, Политички буквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и  
етентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не 
тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да прости 
 rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одб 
ане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише пр 
стајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Tekst">— Пристај 
ишта не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам 
омној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог округа, које се звале 
р Ђорђе, — да неје нешто добро за акцис за пиће?{S} Ово досад пустахилак беше! </p> <p rend="Te 
 морам!</p> <p rend="Tekst">— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава  
а тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.{S} Кам’ срећа да пре учини’ тако, најбо 
и Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредн 
 тако! — потврђује ћир Ђорђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p 
иоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.</hi> </head> <p meTypesetSize="100" m 
аре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни  
ма које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{ 
 одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, а 
цем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst"> 
 им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који бе 
кста.{S} Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинал 
{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише  
ба; дакле, сасвим онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколи 
аво то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим 
 брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S}  
љи«, чоканчићи за ракију, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна те 
 света.{S} Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.{S} Не дâ он да га време претекне ни 
} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако  
 у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по т 
{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кне 
су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шт 
е две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не з 
, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра  
то који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу  
у како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног  
. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу за председника« — размишљаше Срета у кревету, претурају 
рђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за ону онако грдну суму коју требаше према властитом св 
 па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и  
пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао 
{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брз 
 Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја реч 
да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући пес 
">— Е, господин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па 
ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да 
ли часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто 
ме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју 
 се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати  
е, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништ 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се 
е једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газд 
 сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета 
 што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, 
ужаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у св 
kst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче пре 
 славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S 
уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="T 
вољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да с 
ћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па од 
твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета 
тамо, него се врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на кап 
ава, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо св 
ај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, 
 Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S 
ина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали ку 
се одмах, к’о што рекох, вратити.{S} Не заборави да отвориш прозоре, да уђе свеж ваздух.{S} Так 
">— Е, добро.{S} А ти спреми.{S} Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! </p> <p rend="T 
о — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« </p> <p rend="Tekst">— Хе 
тни, они које муштерија обично најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је руб 
та лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S}  
еки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио сум, несум учевњак како тебе... </p> <p rend= 
шипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације су 
ка овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. 
век кад га онаква виде пред собом.{S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придоб 
је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је и 
ватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио  
 старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красн 
разилији, ону промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst 
Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један д 
дафил.{S} А после се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у  
ађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Ј 
алу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Срет 
Ташулино«, биће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Та 
ена, обаљује плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се про 
и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S 
">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S 
 силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креветс 
 мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као 
 на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Ср 
S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш па 
пут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, п 
 Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту з 
селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане тако с Мићом 
 — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате.  
 са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако ку 
<p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару  
 кући (онога старога кмета), па стао да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо;  
м намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у око 
о мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. </p> <p rend="Tekst">Док с 
ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« 
сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да вам напоменем: да је Срета так 
’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и п 
ину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једе 
ему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су  
 него ће гледати да каквим добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана 
 ви Нерони деветнаестога века!« А допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. П 
сцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А  
p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изв 
ке. </p> <p rend="Tekst">»Не бојте се!« завршује Срета. »Не малакшите духом!{S} Нисте усамљени! 
носи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме добро познатим, да: » 
а имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политич 
и трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније 
коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, о 
ли напоље!« а свет бега.{S} Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.{S} Бербери п 
">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су  
е смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако лепо и в 
ву и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевић 
место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатл 
есмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корис 
љајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању својих  
кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао име 
е спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њег 
 ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер«  
сподин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сретен опет редуцира свој 
ровире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаро 
 му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бог 
ју!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старо 
 Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а  
 права! </p> <p rend="Tekst">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман слам 
ф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како с 
 нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећима толико смеха 
ог сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хтела 
љ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно п 
Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека.{S} Настаде пауза подужа, коју нај 
а политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непро 
је ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окр 
е звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је 
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Задобили право!</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="it 
адовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с квалитетом, али још више с квантитетом.{S}  
је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу не 
 исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,«  
сто.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S 
Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није држало м 
Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би 
звади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst" 
оји је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пар 
 И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и 
 селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен 
ћи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан с кв 
нијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па ре 
има: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst">А какви кршни људи све 
} Глумица Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не  
 огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема  
ине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине 
у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео д 
јало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и  
изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе нема довољно речи да похвали до 
елу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио 
d="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Зат 
Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Ј 
kst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели Срета задовољно. </p> <p rend="Tekst">— Е, господин-учитељ, ћ 
Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА </p>  
 тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе 
жим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и нач 
 пухор у лули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S}  
не после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо,  
 је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— Е 
d="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како 
ешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и о 
 rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’  
 rend="Tekst">— Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва,  
ађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира ј 
се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао к 
еља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; ди 
 Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жен 
 и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и 
 од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, држим д 
 не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао р 
 </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад  
нако маторог да прескаче преко штапа на задовољство свију гостију пред механом; а сада, гле, шт 
{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмич 
е.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интер 
кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне своје 
их такозваних папуча.{S} Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига  
S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев оти 
t">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја с 
вори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и 
 поднебије, него у механи?!{S} А после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно  
"Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда седи па повечерај. 
.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и  
дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend="Tekst">Њему дакле још сада ћир Ђ 
ји је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, те  
вајте, читаоци, што сам вас толико дуго задржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, з 
а чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у каф 
аветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их 
апоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако 
сле овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он р 
ича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја са 
колико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Te 
аа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst">— Ко, учитељу? </ 
!« а он би тада пријатно развукао лице, зажмирио очима као мачак љубимац кад га добра старица,  
д свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. 
 времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и н 
ekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се н 
один-учитељ, — рече ћир Ђорђе, а очи му заиграше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво ле 
њу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p re 
 нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му р 
’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> 
шће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милис 
оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао  
а народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!{S} Него, батал 
 требају? </p> <p rend="Tekst">— Она од заитин што су, продајем ги.{S} Што може купус да се ћис 
 неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је 
ушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, р 
 и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот 
циркулар којим позива све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ст 
кажу, ни пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који  
, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ног 
дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{ 
 да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. 
оље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му види мало крф; тол’ко што беше крвни 
ку крф наседне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ 
а новијем, сувременијем места учини.{S} Закон природни; логика догађаја.{S} Пивар Сантер.« </p> 
нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, кој 
ли кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, ис 
{S} Може, ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">—  
д звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграфу ваш телеграм не може се адресанту пр 
адњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Б 
ekst">— »Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници ус 
казни по параграф 359, тачка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес 
ф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску радњу, а не 
 место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако о 
rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су батине у 
 лепоту. </p> <p rend="Tekst">Одавно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад  
петкаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као  
Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави  
дина прије мене.{S} Па ове године нешто закуња па потеже па умре, а домаћица му с ђецом диже се 
d="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом  
згледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога 
 све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу  
а, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радник на пре 
анове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљајући баш ништа.{S}  
оји сам се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="T 
 као ћерамиде на циглани.{S} Али она се заљубила у неког сиромашка, неког младог канцелисту и з 
механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади те 
 главом окружни начелник.{S} Обојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож р 
 тако као, ако се сећате, у слици двоје заљубљених на лецедерским меденим колачима. </p> <p ren 
ем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у 
, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађанска права; па што 
ло бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последиц 
е Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако л 
 други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена н 
S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада десио ту уз плот везан коњ 
то Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре  
ке у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као председник 
ицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метн 
</p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године, којим су  
 по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S 
осталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и не 
пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија на 
гом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo 
 већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно бил 
јвише Азија.{S} За символ Азије највише замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирај 
Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани 
еђа од столице па се љуља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му  
овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако  
ме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »ми 
Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју једну 
је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst">— Молим, побрат 
вете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах ономе што се по с 
vo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец ка 
 Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа каж 
допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у 
орам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење к 
ио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије 
ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као оно Л 
аква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их с 
ија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињен 
 rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не  
писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах  
да би одмах после неколико установљених занатлијских школа ницале по Србији фабрике џепних и ду 
</p> <p rend="Tekst">Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је  
а »Официр« својим пандурским блеском не занесе ташту Љубицу, па ће онда ђаво бити крив.{S} Нешт 
авио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је 
ставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта 
наш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Д 
 се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; б 
есрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} На срећу човек 
тако, разбије му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је им 
руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно 
ва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања не 
 А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па 
им?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо довече ли 
! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? < 
е као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће 
ла, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 — кад нећеш ни два-три батал-бурета на запалиш?!{S} Море, негда су се народни борци као Хус, С 
сва та светлост небеских кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине  
нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: </p 
ива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блаже 
ићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се 
олу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из  
алосно што наша српска публика ништа не запамти што чита. </p> <p rend="Tekst">Е, дакле слушајт 
е и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у 
, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и  
е тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно три 
ам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали 
ја и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој! »Чесна жена требе, рече, да си  
рпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи за 
евао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив мног 
о? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића с 
он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режим 
 ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« 
 Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и 
а’ вампири! </p> <p rend="Tekst">Напољу запеваше други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико  
учи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, б 
може, газда-Ђорђе, само, наравно, треба запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, го 
 око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се н 
мти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе 
име, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у с 
 исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи 
st">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада сваке године на тај  
 <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! 
nd="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, 
="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— 
"Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а  
ер како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не може, не мо 
ekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу ћату. </p> <p rend="Tekst">— Т 
t">— А што се ти, море, врну, натраг? — запита га љутито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’ 
и то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Онако на к 
н-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Teks 
> <p rend="Tekst">— А јеси ли писмен? — запита га Срета прелиставајући онако од беде неку књигу 
Tekst">— Еј, море, јеси ли ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у оч 
може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели 
ула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — запита Срета гледајући оштро у Провира. — Ко те је посл 
 </p> <p rend="Tekst">— За какав ћеф? — запита овај. </p> <p rend="Tekst">— Па... за оно... у Б 
p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописник« онај. </p> <p rend= 
 <p rend="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па так 
.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, бог 
учитеља, па кад га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst"> 
 присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да запита ћир-Ђорђа за неку спрдњу баш онда кад овај чу за 
цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе  
="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst"> 
стаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на приме 
га оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па м 
е у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се 
уо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: »Како, како оно рече газда-Ђорђе, не чух добро 
 Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst 
ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је  
 наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S}  
ас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге с 
<p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p rend="Tekst 
 грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педр 
еко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend="Tekst" 
дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, сл 
 поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, п 
 стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се но 
а запети. </p> <p rend="Tekst">— Ама да запнем — лако, господин-учитељ, него ако пропаднем може 
лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, пр 
ао јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета.{S} Али на завршетку само још то да  
Фамулус Максим га дочека на вратима.{S} Запрепасти се човек кад га онаква виде пред собом.{S} А 
 лепо у лицу, па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst"> 
еколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S} Тада обично »о 
ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље 
 Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја са 
каза малочас. </p> <p rend="Tekst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S}  
 поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те 
> <p rend="Tekst">— Нијесам, господине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад к 
власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич?{S} Власт. </p> <p rend="Tekst">— 
њега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш« нема?! </p> <p rend="Tek 
рај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S 
ј кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако ни 
ану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{S} Зар ми, који смо најближи народу, ми, његова најближа њ 
d="Tekst">— Што рече пцето ниједно?!{S} Зар он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели 
{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— Несам мех 
 <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код те 
p rend="Tekst">— А што, што мислиш?!{S} Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?!{S} А? — осече 
«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!? </p> <p ren 
ам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво  
</p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— 
цама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас уч 
а то; мен’ ме неје то за џабе дошло.{S} Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм?{S} Паре сум, мо 
а, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми  
ита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви  
р ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се рационалније ради зем 
<p rend="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић) 
nd="Tekst">— А што па да ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend= 
kst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? 
е да батали. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита  
компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе 
виш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим глас 
-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец«  
јем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова главо! </p> <p rend="Tekst">— 
море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује цео 
 ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, ј 
друкчије да буде?! </p> <p rend="Tekst">Зар не? </p> <p rend="Tekst">Јесте! </p> <p rend="Tekst 
ује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="Tekst">Реците, грађани!{S} А?« 
у, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, п 
емо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб пазар,  
едан човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p> <p rend=" 
смо, док није дошла у Београд, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена  
ај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа ч 
 и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а  
наши свесни Прудељци осветлише ову нашу засада још републиканско-монархијску планету. </p> <p r 
азумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: 
грљени пар. </p> <p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се вр 
} Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разгова 
 он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вал 
Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!{S} А прво  
ти се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. < 
анствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не раз 
Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други 
игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио с 
е била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од за 
трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, за 
о! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕСЕТА </p> <p 
"Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оп 
ле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се 
ђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човеча 
/p> <p rend="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се ш 
ичан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и његов 
зара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређа 
род који уме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, нак 
о после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕВЕТ 
рен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.{S} Рој мисли му покуља онако у помрчини,  
p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend=" 
"Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} Отка 
">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље није продужио, по свој прилици стога ш 
st">— А он? </p> <p rend="Tekst">— А он застаде мало па ме погледа, па врти главом.{S} А после  
 он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти кан 
 чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одједаред се трже, грдан велики г 
е било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгор 
. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишље 
 штап носио! — рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. </p> <p rend="T 
женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко 
у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одма 
рело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придоби 
t">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој М 
ривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А, госпо 
вао — казни га капетан са тридесет дана затвора. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи 
а, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, боји се ћивт 
сваке године на тај дан буду сви дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз с 
 законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дан 
ку тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако!{S} 
скора господин Тривун.{S} Ту сам га већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет г 
мулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана бил 
ду!« </p> <p rend="Tekst">Дошавши кући, затече Максима где се наслонио на сто па хрче као да ст 
дговора), већином политичкога садржаја, затим Ласалова два предавања о Уставу, Политички буквар 
и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов  
ка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бјеше, није свијет  
ника, Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита на 
вине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва и 
змери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели 
о намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S} Мора да мисли сад 
 неких посланика на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (паш 
и а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима  
ртије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{ 
ст, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара так 
о у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па прод 
 ћир Ђорђе, а гледа га чкиљећи очима, а затим одмах похита вратима да види где су кола. </p> <p 
аног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали, Шта да се ради?, 
ри га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио се безакон 
ар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади. 
 да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend 
веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, з 
»чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису.{S}  
 столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.{S} Огадио му се комедијашки живот, ка 
ди, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} На 
"Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је мо 
во, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље кроз сокаке. </p> <p ren 
ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију 
едника Милисава. </p> <p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју«  
, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар ком 
пик, Јово, наново! </p> <p rend="Tekst">Затим се опет даде у мисли уврћући по свом обичају једн 
 пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју стра 
аће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже б 
уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А 
сног бразилијанског раденичког сталежа, зато кликнимо: »Вечна памјат!« монархији Бразилији, а ж 
 те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој 
о писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име  
а је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некак 
па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="T 
 баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не поверују одмах о 
а је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовољан.{S} Оде да се мало прође јер га није 
о је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе  
е.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато што су га многи млађи претекли (све неки штиглици  
ас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p>  
ут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужас 
лупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да су нехати 
зда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа 
 зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{ 
ва Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до р 
 супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци  
јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће о 
 вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А  
 исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке.{ 
 да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Teks 
{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад о 
е, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што  
рте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S 
е угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, бој 
ет да назове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да  
је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му се тада  
Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не може, а не може опет само зато што, иако је 
о зато што не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијан 
у је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега 
 једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} З 
монђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst"> 
има и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да  
ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечи 
">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из с 
дсада, рече министар, који год Ужичанин затражи механско право, одмах му подајте, господине нач 
дан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, — а свиларство, в 
и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одмах повичу: »Пошљи по Мићу »Официра«, па н 
е реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамн 
у с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} Одм 
 су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с р 
вице на прозору, а све њој у »труц«.{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улев 
Tekst">Љубица пада све више у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а  
х!{S} Црк’о да бог дâ, ћато!{S} О ко те заћатио!« — Недељу дана после тога, болели су га кукови 
ела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не  
послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на тебе.{S} Братско поздравље«. 
ачелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани ужив 
> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпо 
 свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остав 
стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде се шетат 
 стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око ње 
и ти писмен? — запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. </p> <p rend="Tekst">— 
ељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне  
 су сручили читав сланик соли док су му зауставили крв. </p> <p rend="Tekst">Сви се разиђоше, а 
акло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио читалац, да ли на оној на којој је његов допи 
а куд га ноге однесу!{S} Не би се близу зауставио. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА </p> < 
весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђош 
лижих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </ 
 ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, м 
јући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не размишљају 
 само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све  
ногобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и п 
 срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године прин 
кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника.  
ај прославимо онако како важност његова захтева. </p> <p rend="Tekst">Настаде пауза.{S} Сакупље 
 школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом 
је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на преображају — с 
ање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао 
ње свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, см 
rend="Tekst">Сретен опет редуцира своје захтеве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, км 
ка урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испре 
а где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђор 
да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метл 
и и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мис 
а прими ни за десет талира, а грешни га Зац доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га к 
е од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p ren 
вели! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели!  
па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p ren 
ита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Дон 
{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе, још није време.{S} А дот 
, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнае 
 плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару п 
ве се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо ка 
рши ћир Ђорђе љутито, па се набрецну на Заца ни крива ни дужна. </p> <p rend="Tekst">А Срета га 
а, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, 
Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или 
 с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога о 
сити антерију него немачко одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од ду 
и побеже за келнерај а гурну пред Срету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири с 
они и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је скл 
 тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да запише на мушеми, кол’ко до сутра. </p> <p rend 
то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у зна 
мио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p r 
да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што 
 дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, као и 
вија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само ј 
"Tekst">— А добро га трпио свет! — рече зачуђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи 
ао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима 
="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај си пут поскоро!  
 треба!{S} Што не треба, како не треба, зашто не треба!? </p> <p rend="Tekst">— Па шта ти треба 
итујем за нешто, ама љутење нема!{S} Е, зашто саг направисте овај калабалак.{S} Што се направи  
 да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум; татк 
 ги запалим?{S} Зар паре да запалим?{S} Зашто да запалим? </p> <p rend="Tekst">— Па да правимо  
ана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, 
онови суму. </p> <p rend="Tekst">— Е па зашто саг па то? </p> <p rend="Tekst">— Па велим шта ст 
... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра  
rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели пол 
 надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако це 
шљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће још 
ило:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије,  
амулус. </p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? < 
. </p> <p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у  
твари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> 
му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом  
да динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски напи 
у му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и 
а једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном 
тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пр 
 у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади које је поиспр 
 Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то  
дох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Т 
 питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децо 
> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш  
илисав. </p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно не 
ју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилиј 
 опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави 
ик; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> <p rend="Tekst">— Осилио с 
тензија, рекоше нека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се  
облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми за зборење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измисли 
} Јоште татко ми, докле не беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Ј 
ч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми 
ћет, па ха пред домаћина се поклони, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћи 
зи, Свети Никола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је  
да он да рогови прођу мимо уши.{S} Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!{S 
нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{ 
 рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, 
дана«.{S} А, господин-учитељ, ели убаво зборим?{S} Хе, хе! — рече па се стаде лупати кажипрстом 
p> <p rend="Tekst">— А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S 
хвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збо 
ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збориш, ама село што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама  
депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, 
ндан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="Tek 
p> <p rend="Tekst">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са  
 на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да го 
зати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имал 
је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последњ 
нале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p 
јенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали,  
 не његовог него другог округа, које се звале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под нас 
 га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живи 
 малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и поста 
{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Ко 
јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине« бр. 246. од уторника,  
 с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад 
-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати благодарност, што је про 
Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S} А после се мало помало поче 
дравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га к 
ио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Кр 
ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вуј 
у живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он 
 вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што  
p> <p rend="Tekst">Високо у плаво небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запа 
које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност наро 
kst">Небо се већ увелико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила 
ена за лимунације!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и разд 
е су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 15 закона о телеграф 
 rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија 
ле које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулу 
г) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фа 
амилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег окружног начелника, а 
ј и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду п 
 продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, шт 
д механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, нас 
ло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно  
не бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst" 
бележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско зво 
е под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кр 
а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— Ај... зар већ  
ењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, 
то је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијским, а новога општинскога бирова, грла 
 па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p ren 
дмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!{S} К 
лише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно школско звонце, па не звони него  
оже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с 
st">Настаде пауза.{S} Сакупљени се само згледаше.{S} Неко чисти шешир, неко шара прстом по праш 
о; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А м 
жити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад  
разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школс 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није слу 
шног Цинцарчету, које му у тај пар дође згодно под руку. </p> <p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста 
к радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљу. 
узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено свој 
устајала бара са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре нек 
 расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p rend="Tekst 
а, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било 
мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се ја 
{S} Остани те ми мало кајгане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту меха 
и собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S 
азда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то 
p> <p rend="Tekst">Беше то монументална зграда, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноно 
вуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће  
у свима осталим добро уређеним школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Te 
 између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинама подм 
ан допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у  
ти што пише: да нико не сме да дâ своју зграду да се употреби за механу ако неје добио месно пр 
, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио  
ли им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о ј 
арским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend 
ку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази.{S} Тада би Светислав оставио Тешма 
ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па с 
једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Ази 
ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанције и 
е то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне ст 
ва у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је 
се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p 
ле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде т 
сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац 
о дуздисало, — господин-учитељу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале пау 
ет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мука! </p> <p 
д ће се он свима њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испо 
лодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упо 
«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зит 
 учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по ш 
видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се приф 
 и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали 
сви. </p> <p rend="Tekst">— Е, па лепо, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-л 
одаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p re 
ше као пацов кад се ухвати у кљусу — за здраво лепу ствар ми збориш, ама нема могућнос’; ти збо 
и’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у 
а је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »споко 
листак у новинама. </p> <p rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми 
 за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо на вашу адре 
вратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што г 
 већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не 
па лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како сва 
ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за к 
рочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе ни трену 
фонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и с 
 кандила кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни  
са дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека 
 ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти с 
Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га 
 Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познани 
 авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора с 
них буради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; 
ротивник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у политич 
ј мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, п 
 у селу. </p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша  
да је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, зна 
ндена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! </p> <p ren 
 донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је  
евће кроз онај мрак!{S} Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мисл 
нио само корацима по механи; не држи га земља, нигде да угреје место.{S} Прима честитања и даје 
него све рже као ждребац.{S} Не држи га земља, нигде не може да се скраси. </p> <p rend="Tekst" 
ично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја 
<p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Црна земља,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Неб 
 правимо!« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. </ 
е да га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; 
ице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вриш 
лер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зов 
 имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, односно Љубица, а 
да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накити 
о развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, 
и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се 
којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истини 
ћ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде  
вођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом  
 трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад  
Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Сељаци дирали оно 
лаву сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Ј 
званој долини плача, како давно назваше земљу. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте о газда-Ђор 
 <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. </p> <p r 
 би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћ 
како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна ст 
вануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на ражњу са хартијом на којој писаше: »Овако ће про 
тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извади 
очи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у зид више кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси В 
х тридесет година најсавесније по плану зидају. </p> <p rend="Tekst">Нећу вам много описивати,  
бију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се с 
вољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по белом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! 
и, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Ис 
лику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију  
ш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен чове 
рбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе са 
зио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мало тврд на ушима. </p> <p rend 
усти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst">— Тако!{S} Тако ваља! — вели 
оже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би га мајци он дуго кметски 
мо ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА </ 
сим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће,  
И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше благодаран Срети што 
и нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који се светли, па распитује учене људе у палан 
питује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије 
е и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гво 
вине, господине? </p> <p rend="Tekst">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда пара 
и је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета в 
 на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Ванде 
ђени Крсман. </p> <p rend="Tekst">Е, па зло се трпи докле може; свет вели: не дај, боже, горе!  
коро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет припо 
а, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да 
на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад  
. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — ви нас морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или 
.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за  
итет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђ 
<p rend="Tekst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод 
 ми то не падне на памет!{S} Ех, — рече зловољно, — нема ништа од тога, него: пик, Јово, наново 
Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти упр 
 све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може б 
 <p rend="Tekst">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани 
st">— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, др 
а Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреба његових (то јест Пуркових). </p> <p rend="T 
едседника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог по 
к у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова 
код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. августа, пр 
.{S} Ти се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казуј 
м као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и пр 
Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То и 
">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежа 
и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад  
 чујеш где веле: »Е будале, ако ко бога зна!« </p> <p rend="Tekst">— Мамелуци! — дере се за њим 
ан мајци, — наставља Мића, — па неће да зна ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели 
ицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће свој 
ате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада нала 
 из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко од сваке партијске борбе,  
вља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том п 
S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има с 
 изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с много више  
">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио 
ри, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се в 
ин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!«  
и. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, разговарају се а није 
 исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на св 
љевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend=" 
блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича 
а.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако с 
ћу »Официра«, па не бери бригу: тај све зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна 
 овде свет још не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> 
пир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешт 
рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из к 
 да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отво 
је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, него хвата сокак 
ра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то так 
Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакеро 
а и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или ова 
питивати шта ће да кошта то.{S} Нико не зна, па ни ћата, ни Срета. </p> <p rend="Tekst">— А как 
и да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)! 
познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим суп 
о се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно об 
акој добро уређеној задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председн 
st">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако 
исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га пре 
ић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути к 
алеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се раз 
 а ниједан не види ни, беле мачке, нити зна шта он говори, нити памти шта му онај говори и бог  
, али кад кажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вра 
ле, слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго  
ла дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим дође у касарну, а он ћебе на ра 
еке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим ч 
пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказ 
му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Ба 
ости противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој 
т опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан ле 
ед њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз оч 
љају му се три питања.{S} Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јак 
едне на очи, а немаше кога да закоље, — знаеш што чини!?{S} Петла, море, закоље, сал’ да му вид 
еш?!{S} А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућ 
, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{ 
г, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за оног 
пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — твр 
они тамо?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу 
 читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир 
етпостављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар  
t">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један 
ађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет зн 
е опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, по 
/p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на л 
у.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту с 
а, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је о 
ек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање 
довао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је  
ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} 
обио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, пољак у селу наместо Провира.{S 
ру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и пос 
ж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на челу. </p> <p rend="Tekst">— Па како м 
а и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Миха 
 Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад с 
Бразилији. </p> <p rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Te 
ни.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину под 
је: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Макси 
га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! 
 rend="Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катран 
 рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па де 
а«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tekst">Ћата стаде  
:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати д 
тина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p> <p rend="T 
ма је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ет 
газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помог 
сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p  
афане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна  
жив човек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{ 
онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. </p> <p re 
то се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу причају да  
стем хигијене, све свеске, Шта прича не знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави  
јевницом.{S} Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се и 
ирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги д 
е или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година ка 
асенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не разумете, читаоци, а сами сте криви, јер је  
ам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— 
не, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадовати к 
d="Tekst">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по п 
е се допис овако: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с ово 
новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. 
е, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето ш 
атељски насмеше.{S} Очима као да веле: »Знамо се; наши смо!« А Жика ће мрднути главом па запита 
 моја практика!{S} Хехе!{S} Башка твоје знање, башка моје умење! </p> <p rend="Tekst">— Славно  
решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни про 
р Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да жен 
ример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сл 
 за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па  
итет, тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Нор 
де пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му ј 
ам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, ин 
 мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас своји 
, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био је б 
 Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. 
ита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута  
чки раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој одавно лепо  
<p rend="Tekst">— Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад зн 
а ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне су са 
ти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше  
е износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити н 
ка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђа 
"Tekst">— Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели  
у ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанств 
ећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и  
а се наредите без адвоката како најбоље знате, вели«.{S} А они влас’ узеше себи, а мал му подел 
е?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као 
 нисам у своје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Зн 
Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </ 
<p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као,  
звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе  
мено ели писмено, ели сас други некакви знаци опорочава, ели речи овакве о њима разноси ели рас 
вом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а после, према економ 
ао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет  
{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове 
р Срета не дâ да пропадне ни какав мање значајан састав његов, а камоли овај.{S} С њом ће бити  
о вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно 
разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су му он 
осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао н 
ак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути па не бира речи. </p> <p r 
ва погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу ка 
 па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p r 
.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окл 
end="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија праши 
мислима; механџија си, прошао си света, знаш чаршијски ред, — што да тражимо бољег! </p> <p ren 
боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега ти н 
 »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Ми 
 ту окапах код чкоље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глу 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, здравља ти, знаш га?! — запита онај Крсман, онај дрипац. </p> <p re 
>— Ама зар не би то могло онако некако, знаш, муфте? — запита Крсман дрипац. </p> <p rend="Teks 
Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и ста 
} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst">А прав 
Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — 
ли и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и почасти 
ло да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет 
 rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и  
 малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се за 
а ради још кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; 
ој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. < 
наге у себи.{S} Другог, другог кога!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p 
о чули, господине!?{S} Чули смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{ 
st">— Ама да ти мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! < 
! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? < 
теве на минимум. </p> <p rend="Tekst">— Знаш шта, кмете, — рече Сретен, — па ми можемо још у ма 
 Е, доиста, нико згоднији од њега!{S} А знаш посигурно да никад није служио у војсци? </p> <p r 
ут промахати собу.{S} Дакле, тако.{S} А знаш ли да зготовиш кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама 
nd="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је с 
 женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропе 
емо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. </p> <p rend="Tekst">— Хвала вам, браћо на повере 
е: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су? 
дин-учитељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво с 
Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо м 
 </p> <p rend="Tekst">— Знаш ти!{S} Шта знаш!{S} Па добро, шта сам сад казао? </p> <p rend="Tek 
оштује. </p> <p rend="Tekst">— Е па сад знаш. </p> <p rend="Tekst">— Много! — вели Ђорђе. </p>  
Дугачка депеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хва 
 себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихо 
дине, зар ти не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, 
 не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не сврће код тебе? </p> <p rend="Tekst">— 
орђе. </p> <p rend="Tekst">— Како да не знаш?!{S} Зар ти механџија па да не знаш?!{S} Зар не св 
азвуче оно његово смежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспо 
риса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ств 
 </p> <p rend="Tekst">— Хм!{S} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на 
о новинама?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавеш 
удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све  
 у старом селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} О 
 их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако не 
ажипрстом по глави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим,  
апом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред 
за златиборског, Округа ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend 
та. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту треб 
нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета брише зној с чела. </p> <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана 
се, реко’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">—  
 народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том  
име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, 
м, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизе 
је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен 
ђане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац. </p> <p rend="Glava">ГЛАВ 
пусти, рече јој:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устад 
стог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито  
то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему, него мени! </p> <p rend="Tekst">— Свејед 
а, а добро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p re 
ржи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које т 
а, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве 
у се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ради таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви с 
 И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама н 
оље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у моју кућу. </p 
.{S} Живе лепо међу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и а 
 на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је лу 
у Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију 
 свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газд 
 и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Ки 
надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао 
е еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су ув 
не облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђ 
 и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет 
волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> <p rend="Tekst">А ћата продужује: </p> <p re 
ћа настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога ми!{S} Стаде плакати ка’ свака стрина, па са 
м одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p rend="Tekst">Мр 
уке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако  
p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Бирам зраке врелог сунца —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi ren 
реје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме  
 један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако з 
ни па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих 
амо познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, ка 
Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« су 
, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столиц 
 врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред 
но као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труд 
">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S} Зито! </p> <p rend="Tekst 
 ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да 
обоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ордин 
 често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако опклади у оканицу вина.{S} Столице  
осле тога глава као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{ 
ју. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик  
ко седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и за 
пи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве  
 ем лепо ће да може!{S} Све по закон, а зулум, да речеш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај ј 
 И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо  
 — а би читао свет у никој Неологос ови зулуми! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о 
е био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било 
м бар одсвирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="T 
ве се дало на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна 
а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мић 
и и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћир-Ђорђе не жени само зато што не мож 
у, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде 
нцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његовим тамбурмаџорским б 
 механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом ч 
Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа 
капетаном (а наравно Сретином кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дош 
а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је чудовиште н 
ше кревета (то јест, ту ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обе 
ну (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако снос 
титулирао господином, а пандура јесте), и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном п 
ео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst">Затим оде ћир  
ка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље 
сникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} Али он не чита песнике, нема 
ви нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мрт 
осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«,  
 фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га у једном месту 
нкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо в 
а какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети те га прати као »вешерка« његова. </p> <p 
ића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год  
, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада је (за депеш 
дан број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознал 
> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst 
дједаред пробудише монархијска чувства, и он се разиђе, начелно разиђе, са Сретеном.{S} А ако ћ 
е се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете. </p> <p ren 
. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељац 
а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Кле 
 где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend= 
дине, ама не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S 
ено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни  
нских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, д 
и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да 
лику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију глад 
 ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је с 
p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето 
примити уредник Шиљбока па ма се, вала, и тукли насред чаршије, а што ми пише да неће више ништ 
ристаде. </p> <p rend="Tekst">— А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас од 
богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми се онда немамо ни за шта плашити од суда потомства 
си Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша сл 
га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чуј 
о одело.{S} Он Заца постаће ћир-Ташула, и тада га неће нико више од дуга времена, као сад, пита 
">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај мо 
 месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није! — Ко 
ајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели 
ћа вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S}  
а показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој 
ји, а после, према економним приликама, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власници 
ечему.{S} Писао о занатлијским школама, и надао се посигурно да би одмах после неколико установ 
био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А 
ђендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. </p> <p rend="T 
у многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако раздели 
није онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама 
 <p rend="Tekst">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми тр 
, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад 
вљања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем ред 
леж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награ 
љима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају, то обично више жене, за којекакве с 
 уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани  
ца.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђев 
запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби поклонише н 
p rend="Tekst">— Слушајте — рече Срета, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира  
но, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје 
то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му слабе силе,  
на је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и  
седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа 
једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чаш 
е рачуна у село.{S} Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. </p> <p rend="Tekst 
а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И 
ра кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковице.{S} Пре 
те!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе придобити... — па понекога и 
ти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисил 
з једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« </p> <p rend="Tekst">— Пхи!{S} Баруш 
забрао себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно 
S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту 
 Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом  
и треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш сл 
у овој причици следује ујдурисало овде, и то баш овога вечера. </p> <p rend="Tekst">— »Не, нећу 
 истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зову Зац нарочит 
не вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин  
Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и 
:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер 
а га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич бож 
 позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, а 
а једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на  
двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су г 
у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у ар 
а понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и 
а се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуговлачи!{S} 
 то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић,  
шине, онако згодно како то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где  
 многобројне своје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и 
атле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> 
ешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитн 
а кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим но 
а; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Н 
»Ако никој — цитира ћир Ђорђе — законе, и поступке власти ели од појединих чиновници усмено ели 
ело и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа  
 те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и произ 
"Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој  
о је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек к 
спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саст 
тио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без 
аковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засј 
е марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нека он буде пре 
ху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend= 
 осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно велик 
гнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг  
, море, уради!?{S} Шта се то тебе тиче, и зар ми ти ниси могао то насамо казати, него да чује ц 
 је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет С 
 слаб пазар, нема старо време што беше, и стари људи галант што бе’у! </p> <p rend="Tekst">— Ск 
 мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај  
о па право касирки, па јој тамо курише, и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њ 
ку кад му се свали велики терет с душе, и он узвикну: </p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} 
орези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газ 
.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај 
ржао у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је 
де, Провире, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задо 
т био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија  
зроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа одбора за прославу</hi>. </p> <p rend="Tekst">< 
све да урадим како ви бегенишете, вели, и наређујете, само ми, вели, оставите ову униворму и ов 
="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је ов 
/p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патр 
/p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и некол 
чима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира 
ога погађао време кад ће да се промени, и био нека врста вечитог календара за село.{S} А ујутро 
} Рој мисли му покуља онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ 
о човек да очајава што га нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио он 
аш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и 
господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачк 
ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист папира и стаде сав 
дружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи ј 
рава и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику мил 
бора, али се Крсман обећа да ће ћутати, и Мића настави. </p> <p rend="Tekst">— А он зорт, бога  
плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се пл 
грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, немајући куд, рече: »С драге воље!« </p> <p rend= 
ле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Седамнаести се вел 
о, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допу 
р су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке гвоздене наруквиц 
јем се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то 
ајући шта да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онак 
 помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.{S} Још док се ђаком специјално бавио 
лажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир 
ве спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комш 
сеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке  
адовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су  
ежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђизела, а н 
 Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге п 
ио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, 
 какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке они други ка 
 мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита  
— »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи ид 
 најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: »Много што ј 
и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнарод 
и живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку 
део од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отвор 
ез фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око Срете и старати н 
 који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, п 
нај чита просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи  
>— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> 
ном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење — он то јест Жика не ј 
S} Као да се неки ђаво настанио у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све т 
те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет приповетке 
ekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде ова 
који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а да се није офајдио, т 
Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не зна којој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И т 
ће опет одговор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све њ 
хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом паме 
ч божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао 
 у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње проп 
 бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су га многи необријани 
"Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расп 
ријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« У 
 пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одм 
о му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, 
Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога  
како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, просто силом околности и логиком дога 
што научи у Свети Пандократор монастир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за обли 
тине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наод 
о у вароши све док није одштампан лист, и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађе 
рђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ 
о у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази поносито па право к 
 и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му рекоше да то није ни нај 
едан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе држи  
 Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи ти 
о?!{S} Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и 
 једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој добро уређеној задрузи треба да се зна  
на рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође 
"Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт на 
 </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте саве 
а.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, да одмах отпочне рад на прео 
исао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесе 
тан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћи 
 незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на по 
трос се већ трећи пут свратио у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга време 
ши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања. </p> <p rend="Te 
ане, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па 
 </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне —  
а љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке 
рси — побратиме, молим ти се ка’ брату, и бољем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф.. 
а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и 
 на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљ 
тала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антик 
аравно, више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се 
да, гле, шта све учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мрж 
се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год  
о је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, 
леда зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које 
де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петр 
аш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бо 
и оно где сам ошинуо Трифуна одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку,  
} Пробудио сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајт 
тањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то онај чита просто од дуга 
то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која обилно накна 
, груба војничина, па му није веровати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први  
вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и  
ако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село од капетанскога намета! </p> <p 
и за механу ако неје добио месно право; и па други параграф, параграф двадесет и други у исти т 
, све, све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није н 
 rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове  
но слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и и 
а ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Те 
пишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p> <p rend="Tekst 
учини политика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га как 
миде, па ни сама смрт, ни сами гроб!{S} И над гробом његовим светлеће те речи као душа праведни 
, а то ће рећи на српски:{S} Напред!{S} И Срета после неког времена виде са задовољством како м 
ј чин вредети ради купљења вересије!{S} И, бога ми, он се баш даде на посао.{S} Нешто по својој 
па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кућ 
на.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то,  
и сам.{S} Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна ре 
ако подржи Срету — ни последње бити!{S} И од онога доба кад се ово десило, па до данас, кад ја  
и шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не  
ди мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас п 
орим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком пр 
ош тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Про 
 кад га метну на крило да га милују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну то 
 и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длак 
е, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут 
 он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допису пита господина министра, управо с 
ах му подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана 
 се прочује као »политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера« 
ос с речма: »Овако ћиде носе шешир«.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник 
 на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био шт 
 је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tek 
и је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у добром стању, сви обојени.{S} На некима  
 се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend 
мпи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним  
st">— Пхи!{S} Баруштина!{S} Вандеја.{S} И нико ни да пише, да протестује!! </p> <p rend="Tekst" 
ехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Ве 
је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се у 
 полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек 
стало заувек, све до данашњега дана.{S} И кад га Ужичани уживају, зар да га ћир Ђорђе »сепеткаш 
 и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру 
а Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, О 
знања, пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али  
три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове чет 
е требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у 
куд које од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексикан 
/p> <p rend="Tekst">— Ама ни словца.{S} И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, ч 
а, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропал 
и, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред свега тога што му кмет Милисав рече у чему је с 
римио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали грађани. </p> <p 
аш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, 
у премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је по 
 а, хвала богу, знате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у 
д се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде,  
о ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Ма 
st">Тако ће то бити кроз неко време.{S} И то осећа, и гаји наду на то, мали Зац, али још су му  
па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и је 
 ћир Ђорђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчк 
о ни способан ни вољан да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, 
 плотове, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та св 
весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде п 
итан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште 
ед Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, 
в није могао очима да гледа левенте.{S} И Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслу 
амотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио 
 то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Сед 
двадесет шестог, као, на пример, ви.{S} И ви га, рецимо, нађете мало после па га питате: »Ама ш 
л тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе 
и, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по ваздуги дан пред механом; мало гово 
ући, сете се да се нису представили.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није т 
атлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија ује 
домаћица му с ђецом диже се родбини.{S} И сад си ти други, што дође послије њега, кога ћу да сл 
 и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај, тако да га назовем, »друштвени крем« у  
еља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом предсе 
реглед неке апотеке у некој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно н 
 да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног про 
 после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читат 
.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су  
ађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао ка 
} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, ова 
о се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред 
 коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу  
ај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Мор 
 Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза мало 
, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стад 
сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истр 
доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине  
љаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио  
лаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом и 
{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се т 
 Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је б 
 Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с 
, на улици, на гробљу кад дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашниј 
Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у  
бница баш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима 
ио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне с 
 па, господинкапетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо  
о оно рече газда-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{ 
је велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и с 
могао уздржати да не рекне: »животиња!« и да не оде, плативши доцније попијену кафу. </p> <p re 
 казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојици мило бог зна како што су се познали, пију, ра 
афу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} О 
 окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p rend="Tekst">Ето  
живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни за 
S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учит 
И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија  
а.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио  
није оставила његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом саха 
 новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита ча 
певају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстој 
{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још остао глумац да га  
</p> <p rend="Tekst">Срета узе »збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико с 
 човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога  
ка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: »Мисли ли минист 
у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурка пандура. </p> <p rend="Te 
ле, ви видите да се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио 
уцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не може!« </p> <p rend="Tekst">— Побр 
ијатељству.{S} Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљ 
д Миће, другога морам тражити.{S} Ху! — и хукну Срета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је ми 
енографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са осамнаестом 
ела почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p re 
 се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од минист 
мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p rend 
 ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак поздрава — ваше посејан 
 се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисли.{S 
ти и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. </p> <p rend=" 
ове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре посла 
а се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на вел 
ете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и т 
p rend="Tekst">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — в 
!{S} Много лепо! </p> <p rend="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек. 
ше му оно старо! </p> <p rend="Tekst">— И нема, није ово средњи век! — вели Срета. </p> <p rend 
обом, какав чир! </p> <p rend="Tekst">— И ти се, кмете, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и 
исује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, 
и! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">— И с мен’! — додаде ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Зд 
па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријан 
е ти се платити. </p> <p rend="Tekst">— И треба да ми се плати! — рече танко ћир Ђорђе. </p> <p 
е међу сиротињу. </p> <p rend="Tekst">— И он то потписа баш? — запита Жика Буки Шљивић, »дописн 
јеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и 
н он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? </p> <p rend=" 
вати; и кад се дочепа, а он ће онда ка’ и онај Наполеон Први — да жртвује начело за власт, па е 
де. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ј 
на ни за бога ни за душу.{S} А људи ка’ и људи, трпели док се могло, то његово тиријанство; све 
ити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да м 
он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и  
порез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не б 
 човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дође си однекуд, па  
ији мојој; а вама ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвокат 
»Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац с 
на то.{S} Тако пропаде та резолуција, а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне  
ао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то би 
поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. </p> <p rend=" 
} Допало му се, па остао.{S} Онда се, а и још неко време после тога, звао Јоргаћи Триандафил.{S 
</p> <p rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здр 
 То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се увек тада љути, клати ј 
 пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst">— А он? </p> < 
лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако чинило да му од неко 
па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с врећом. </p> <p re 
е многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, ист 
е, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би човек радио без кафане у овој ода 
ан служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је б 
 такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао к 
другима немам шта ни да вам кажем.{S} А и о овој двојици баш нисам требао.{S} Кајем се.{S} Ето, 
уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако нешто у селу затребало, одма 
 много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вила 
мне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу н 
их навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима пов 
жа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> 
 знам.{S} Моћи ће, само, наравно, треба и ти да ми помогнеш. </p> <p rend="Tekst">— Да помогнем 
ршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p 
мо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће в 
 брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао!  
је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што ј 
м ужасан!{S} Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их сто 
, слава, слава борцима за народна права и прогрес човечанства!« </p> <p rend="Tekst">— Слава бо 
устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и 
ог ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе 
о у механу, и сада зева беспослен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац 
одсада »бити краћи«, узео десет бројева и вратио се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих д 
на ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ре 
 зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Т 
ава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде дугим корац 
 са жабокречином. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља  
ти једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива домаћина, и разиђоше се својим кућама у п 
 крви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља  
. </p> <p rend="Tekst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p>  
{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — 
 светлеће те речи као душа праведникова и доцнијим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета 
 један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин  
м изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе шпекуланта?« Спомињ 
нова, бакалинова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако п 
ова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и п 
транице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! 
: деветнаеста, двадесета, двадесет прва и двадесет друга глава. </p> <p rend="Tekst">У деветнае 
 седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелников 
илна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве пр 
.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана таб 
р је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београд 
 за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, покривена са пе 
а се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> <p rend="Tekst 
екрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">» 
знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред  
 поваздан га држала у крилу, чешљала га и кинђурила га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишл 
ај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{S} Коџа време про 
сар, ни капетан ни начелник; прекори га и попрети му удаљењем са збора, а затим настави. </p> < 
, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!« докле не диже ног 
 је доиста написао нов допис, послао га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{ 
рочито кад хоће да га наљуте, а зову га и Кићо кад су добре воље.{S} Носи дугу антерију а преко 
ли!« и пролази, ради свој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега и јесте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{ 
ше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, ме 
ше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђев 
дном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоологија пише да не трпи црвену боју), да га 
 него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода, петао. 
је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га обично зов 
. треба људе придобити... — па понекога и почастити. </p> <p rend="Tekst">— Сад за мен’ ме се н 
искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла мрзили у селу! </p> <p rend="Tekst">А м 
с поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили, седам ока раки 
ћи и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари с 
 корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend 
один-учитељ, него ако пропаднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пе 
да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући  
ком, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим пандурским блеском не занесе таш 
 селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосл 
он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. </p> <p rend= 
 неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво  
тра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о само 
">— Де, вере ти, учитељу, гукни коју да и ми знамо? — рече Мића. </p> <p rend="Tekst">— Пааа —  
 се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S} Он, дакл 
end="Tekst">— Па добро, већ боље ваљада и не може, господине.{S} Он ка’ отац, а они ка’ синови; 
ан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који ј 
не у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за  
 зевати као човек који не може без рада и борбе ни тренутка живети.{S} А Провир седи до њега па 
ралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој он сад стоји, а у којој ће годинам 
завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам 
 осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љутито на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и 
циповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они там 
ао да прекине приповетку, која се можда и читаоцима учинила дуга</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi 
и; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p r 
воту Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље р 
ше у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бур 
ма, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се ис 
зда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се  
рсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конструисан одбор умало што није био  
 извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p r 
 и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није вајде — рече Сре 
Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’ сад шта ће  
им.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гле 
како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али се  
а!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </p>  
</p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет за 
ме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једн 
 </p> <p rend="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар ни 
 тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа 
адовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мић 
коро! — вели ћир Ђорђе. — Дакле: ракија и бенђелак?!{S} А, селско кондроћефало?! </p> <p rend=" 
га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А Срета се само ш 
му му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатлије, какав су 
аље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико  
а) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, 
p rend="Tekst">Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село 
 нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тир 
ekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје кућ 
и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си 
неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Женеиро-Бразили 
тична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и виси 
 добивених кубних метара са бројем ђака и викну: »Ужасно!{S} Грозно!« У свима педагогикама које 
и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројитељка« у манастиру, било као »вешерка« у с 
јте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право м 
.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Уме 
kst">А Срети мило, па му све расте кика и за свој допис, а и за ово згодно упоређење капетана с 
да како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је по 
па од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му  
ко је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом пос 
епублике у Бразилији, од шест одборника и три заменика.{S} У тај одбор уђоше:{S} Срета као пред 
end="Tekst">— А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!{ 
чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српск 
, развлачи посечене забране.{S} И стока и живина поче да трпи откако се пробудила та свест у се 
 а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S} Хе, ал’ друкчији су били Сретини 
 </p> <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p 
и строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S}  
што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ћ 
метио, свима се особито допала честитка и акламацијом буде примљена.{S} Одмах буде образован др 
убу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за си 
 лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе 
 rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, и Пере ћате.{S} Се 
лу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу односила нека Теодора у сомо 
 Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пун 
end="Tekst">Да л’ су само, боже, видела и чула?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све  
се и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Брази 
ла?! </p> <p rend="Tekst">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ств 
а, и да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то 
о је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је 
 сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар се за петла, н 
да се послужим фигуром — општинска кола и кљуцао својим критичарским кесером стару и трошну опш 
 је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да с 
 како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја:{S} Упаде си човек у воду па к 
з, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар који 
о у село, и ушао у све без разлике пола и старости, тако се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци  
анегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестуј 
су се народни борци као Хус, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти да 
уке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?!  
ја присталица.{S} А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица.{S} Њу не сме писац да цитира зато 
е вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир Ђорђе.{S} Овај сам узе послужавник с чашицом раки 
м нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се ски 
»политички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неко 
саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Tekst">»Само сложно, 
елу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} Презиме му не морате знати јер је  
и какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не био позван, он би га одмах телеграфском жицом позд 
гово довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово 
о што збори? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима 
та, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом 
, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико главобоље, а мимопролазећим 
тељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да 
е Миће »Официра« о политичким приликама и о узроцима скорашњих догађаја у Бразилији, и листа од 
а учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар ни 
ма, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механ 
ејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по забранима и тор 
убио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је п 
ђанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је! 
, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху М 
Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечвари 
има, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још у општинској судници  
о једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, нег 
 песмама и пословицама, његовим причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и кор 
евање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим чељадетом ако га сретне где се враћ 
ку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а овај последњи беше само један греша 
 Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што, шт 
еђутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама 
могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — 
а, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исуви 
механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни  
де ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend="Teks 
тора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да с 
једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, 
гушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Новије тежње пропадају, реакција лику 
том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна историја на листовима  
ма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који  
реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који побеже за келнерај а гурну п 
 столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p> <p rend="Tekst">Срета није, ка 
што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.{S} Дознали би, даље, како се ћир Ђо 
ђу собом, кумакају се, зову пријатељима и комшијама, слабо се свађају, па, и ако се посвађају,  
само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених б 
, по долинама и чечварима, по забранима и торовима, по кућама и механама тога села.{S} Само још 
ужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, зар је  
слаба плућа, и масна дијурна ревизорима и слаба награда учитељева и још много штошта.{S} Није н 
зрачуна кубну садржину у кубним метрима и подели број добивених кубних метара са бројем ђака и  
Вујице.{S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врат 
 који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса ч 
ропи!{S} Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје сув 
погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!« виче опет Ми 
еба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се 
умбету«, панталонама, са малим брчићима и великим шишкама: тако звани канцеларијски, штабни и д 
е како сва дивљач, и лисице са чирацима и зец са крстачом, бегају куд које од ужасна сујеверна  
 већ добро познату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда забо 
тик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтева 
 у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перч 
ула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим вином газда-Ђорђевим, намала му још нешто и пр 
дила вештачки (а и насилно) успављивана и дуго успавана свест</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi re 
показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки по 
рсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе 
и.{S} Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу 
 буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не тре 
и допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, него ће гледати д 
је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлог 
аравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на м 
на беше!{S} Беше тако пространа, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине 
 бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве уз ват 
 по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне  
уди све то беху, ти људи новога времена и правца! </p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, 
лен; зева и ломи жигице од дуга времена и не осврће се што га Зац сваки час погледа и дува љути 
једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо з 
е су досада свачија врата била отворена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне 
ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим са срећа и што сам 
слушајте! </p> <p rend="Tekst">Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго през 
 противниковој, који мисли да нешто зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ств 
ко ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се г 
оже то писати!{S} Пише вам преко новина и пита вас кад ћете платити за она пенџета три динара р 
климатао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално ук 
 ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор 
 часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ва 
цу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, каз 
 скамије, ни они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се у 
 кад се запалише стара бурад од зеитина и гаса, и старе мешине од катрана, коју свесни Срби пок 
смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности  
 или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А  
сме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за дру 
јенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="Tekst">Да л’ 
му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српс 
 сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље про 
дне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ко 
оналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва  
ских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се м 
ати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а камоли  
менути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бор 
где да угреје место.{S} Прима честитања и даје част.{S} Задовољан, боже, па од задовољства и не 
теља свег раскупусаног од силног читања и прелиставања, а затим књиге:{S} Како су нас васпитали 
у коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, рекао.{S} А после тога,  
 ка’ веле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића зав 
спијеру, и ти, Марате, и ти, Кутоне, па и ти, шустеру Симеоне — и подиже свој шешир увис у знак 
сахата, кад се тако запију у кафани, па и у приватној кући, сете се да се нису представили.{S}  
 митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да он 
а неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.{S} И сада седи тако по в 
еђу осталима.{S} А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком.{S} А зато су г 
велику корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је к 
рад, а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатно 
 <p rend="Tekst">— Бурики од гас?{S} Па и то ће ми треба за нешто. </p> <p rend="Tekst">Срета б 
е, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. 
учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора госп 
ска растера »цивиле«, а патрола дође па и војску.{S} А Мића сутрадан зна шта га чека.{S} Чим до 
га ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Грозни терзијо«,  
знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. </p> <p rend= 
 подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим з 
S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па и сам Сретен), тек штогод!{S} Не верују ни у шта.{S} Св 
ао нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како  
и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што 
 је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту п 
 море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбре 
 се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си  
а се ћисели у њи, па да бидне една лепа и фина ствар, — мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да  
е. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! </p> <p rend="Tekst">Чује 
отписа све то у присуству учитеља, попа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан 
три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динар 
 три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у 
ст хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара.{S} Срети се окрете судница.{S} Толика с 
одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за  
ве стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, 
 је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Молим?! — вели ћ 
је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу старога режима и полете на ћир-Ђорђа који  
ва, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све што му год паде на памет.{S} До 
ко поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, 
у, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путни 
во с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога 
зну палац десне руке, очупа лист папира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend 
ских оркестара, женских помодних шешира и турнира (онда су женске носиле ужасно велике турнире  
га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре страшан поглед у њих па и 
едан ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре љу 
а ту на лицу места опипа било, посматра и студира ниже друштвене слојеве на којима почива ова д 
а су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или ш 
 није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве)  
деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма с 
ог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! </p> <p rend="Te 
амен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна вошта 
е, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти 
табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да  
 Краћа већ није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> < 
таде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, пред 
ашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори о 
да Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А 
p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту  
ут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, полит 
маља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском, сјајем и шаре 
 морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту на купљење потписа за неповерење 
nd="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није с 
ехане.{S} Све су то удесили Срета, ћата и Гизела, чланови приређивачког одбора за лимунацију и  
 љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео  
ли гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сре 
="Drop_slovo_Char">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико 
вољи? </p> <p rend="Tekst">Али се Срета и ту досети.{S} Сети се да се у општинској судници поте 
 се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је 
="Tekst">— Ти уживај само! — рече Срета и оде с одбором. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТНАЕСТА < 
">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побратими! — 
руго, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг 
јпре депешу, па онда реци! — вели Срета и прочита му депешу. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо!  
вам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. </p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно 
ekst">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче! 
Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr. 
оже изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.{S} Није смео да споме 
">— Па де ти сад! — вели зловољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да 
као да струже чутуре.{S} Приђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend= 
том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Ги 
p> <p rend="Tekst">А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чит 
на међу њима па, онако успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трб 
ојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза 
јгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да 
чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће 
, доведу брзо полемику до озбиљна обрта и жалосних последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је так 
 ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да баталимо, — викнуше 
ке елегије ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако  
еце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.{S} Знале су чак и им 
 депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Teks 
О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али се Максим не одазива 
нога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, је 
 доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!).{S} Љут сам — ет 
ети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату да 
зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око и 
а спекулација што гу ето водим са срећа и што сам батли. </p> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти  
згледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако лепо да се то друштво љуља, да не стоји н 
p rend="Tekst">Цигани засвираше, а Мића и Љубица заиграше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и  
="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.{S} Примети му да Дон Педро  
S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова.{S} Те ’хоће бити, те неће 
 и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир  
ај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена 
, написмено, знаш, људи смо — вели Мића и намигну — па може да се заборави, него написмено ти!« 
и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија присталица.{S} А поред ње се прочула и ћ 
д начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелни 
е.{S} Све се то поваљало од грдна смеха и клањало као дервиши у текијама, а најгрлатије се смеј 
зиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога остављ 
доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} Прудона, Роберта Овена, Бакуни 
 слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. 
 време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сла 
е у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању  
наш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш  
после напијених за »спокој душе« чашица и чаша, пуних глава, доведу брзо полемику до озбиљна об 
сада послужио речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, вла 
 побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови д 
њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S} Зар није боље да га учимо како се 
тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна ле 
kst">Мића му обећа и Сретен га преслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фо 
апитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p> <p rend="Glava">ГЛ 
} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. 
ао!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend=" 
t">— Аха! боје га се!{S} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајо 
 му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за антерију и  
слу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га напишеш: тој ви се поздра 
утиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него с 
но што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у би 
избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. </p> <p rend="Te 
па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фа 
 у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госпође начелниковице! 
ом селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и прија 
још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села промени 
ан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако паз 
ћима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« се звао, кога  
о и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску сло 
 упола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бој 
е свађе прекине у дијалогу свој монолог и наређује млађем у кухини шта треба; дакле, сасвим она 
 се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи  
ликом реставрације суверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну слу 
е име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, п 
барску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери 
како око то доба се стрефила у селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши  
 дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом 
Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. </p> <p rend="Tekst">—  
тавио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака 
о би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. </p> <p ren 
е и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче,  
 — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, им 
S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и два дуварска 
лавом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и 
 дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p r 
са к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде св 
иште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с  
ли онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке његовог подрепка Ристе 
и нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изн 
дским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљ 
о коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да  
и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} А 
ду; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од сво 
 у томе што су све девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S}  
старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не с 
нео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на  
овор. — »А онај забран тамо, и оне њиве и оне лепе ливаде?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — » 
ђаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S}  
ав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с кметом, као што сте имали пр 
 досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд 
и кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Гизела, Ђ 
ла за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он  
 </p> <p rend="Tekst">Ча-Милисав позове и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ре 
уља тако.{S} Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже з 
мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избри 
ли је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. </p> <p rend="Tekst">— 
н народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био и 
икама.{S} Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде  
р, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дирати за госпоја-Гизелу, как 
м вас оним у првој глави спремио на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срет 
о?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер моле 
оје краке на све стране, и захватио све и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S}  
 људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре извод 
мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све 
најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а после напијених за »спокој душе« чашица и чаш 
> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се ис 
"Tekst">Кад Срета написа депешу, устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко ш 
се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га м 
 — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим  
ара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p r 
што? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запева »многаја љета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића 
">Али се Срета не даде збунити.{S} Седе и преправи другу мало краћу депешу са мало мање потписн 
не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезв 
лан, — вели Макса, који се диже па седе и подави ноге пода се, па примаче своју пакфонску, ужас 
на нос. </p> <p rend="Tekst">Срета седе и заиска кафу.{S} Запита јесу ли дошле новине, и кад му 
а само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да о 
збогом« и оде. </p> <p rend="Tekst">Оде и Мића и оно неколико сељака. </p> <p rend="Tekst">Оста 
 рече Срета седајући, — чашу свеже воде и све новине од последњих дана. </p> <p rend="Tekst">—  
служавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, госп 
рабрени ћир Ђорђе држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p ren 
та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли ка 
 ваздуха; а он сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој  
де. </p> <p rend="Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од да 
им ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета с 
види!« </p> <p rend="Tekst">Слава прође и свет се разиђе, али он, бога ми, остаде ту; не врати  
st">У тај други одбор уђе Сретен, Ђорђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста  
има ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обој 
 </p> <p rend="Tekst">Плану газда Ђорђе и развика се, а други га стишавају. </p> <p rend="Tekst 
ад за мен’ ме се не брини! — рече Ђорђе и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а  
<p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му р 
. </p> <p rend="Tekst">Остаде ћир Ђорђе и Ташула. </p> <p rend="Tekst">— Гумари бре, што спијеш 
 тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у  
оље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а н 
дају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини 
аја, ете тај параграф! — вели ћир Ђорђе и показа чело. — Туј, море, туј! </p> <p rend="Tekst">— 
{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљ 
">— С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда  
<p rend="Tekst">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> < 
пет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво бацати речи на хартију пред собом.{S 
овор. </p> <p rend="Tekst">У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладн 
ретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се исп 
ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају 
њигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се н 
га другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и метну руке на леђа па се о 
 испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »О 
 невоља, и зато увек носи уза се маказе и клешта за силавом.{S} А и сами сељаци, чим би тако не 
ље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председник 
S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и нови  
и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем је 
го ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, далеко 
ивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубиц 
за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега и 
Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ревиз 
 ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>.  
канскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда ј 
менем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине кафан 
« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{ 
 прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џа 
ућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} 
паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је да 
S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка 
абакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе с 
пштинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend=" 
свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и силе њ 
цу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Te 
и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњава 
а’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} К 
 Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из рук 
оже свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ак 
ранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{ 
посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис 
ек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина  
">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечи 
м поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна  
<hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је би 
ако је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је  
стук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај 
тли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не 
кад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нит 
целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим н 
о све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као с 
end="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ 
је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан  
лу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све је 
омену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити са 
се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, н 
у, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме  
је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.{S} Онај кука, а  
м зрацима; оно само расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета пи 
то потребно ради угледа и образа Србије и српскога народа на страни, да они тамо виде да нисмо  
зговор се водио још мало, све млитавије и млитавије, с већим прекидима, јер се Срета био јако з 
ничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке 
 расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су увек далеко  
ад су онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пу 
ај сам узе послужавник с чашицом ракије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода 
едовање«: слатко од руже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети  
а тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Ама, председниче... < 
вићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Радоје што подби ноге ску 
ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне туге и бола, а пос 
ена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повел 
није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они 
ама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се  
е турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писао против окретних игар 
је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа; он само пије, а други плаћају.{S} И с 
ском пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst 
у пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише 
> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Истор 
!{S} Тек кад се жене поделише у партије и завадише — онда тек да видиш лома!{S} Само да станеш  
ју се ланци, начињени од шарене хартије и старих новина, па се од лампе на средини пружају у св 
ељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="Tekst">Неким чудним у 
еће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се д 
 стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта).{S} Хоће да зна шта се догађа по свет 
ставити упропашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што 
има, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чуп 
поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са њег 
S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округ 
којој ће учећи сатирати драгоцено своје и дечје здравље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гл 
а министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у гла 
end="Tekst">А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше ка 
се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке п 
м свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од кат 
ме да цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је об 
е прекида посао, него савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснам 
о и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.{S} Стаде да размешта свој прт 
ег’ питај, господине!{S} Он га дочекује и крчми му пиће.{S} Шта ће да му правиш, господин-даска 
ако то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима  
Новије тежње пропадају, реакција ликује и тријумфује на све стране.{S} Ужасно! — рече па седе н 
ари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне и 
свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ.{S} Ако кумује женском, дај 
. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу 
</p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нек 
им школским зградама у Европи прописује и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаест 
томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру 
тошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! </p> <p ren 
ного више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и ство 
довуд па све некако под његово подручје и »вједомство« спадала, било као рођака и »домостројите 
министар што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура 
оци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дел 
те и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако сте кадгод, љубазни читатељи, видели 
а четири годишња времена у четири слике и пет делова света у пет слика; а то је свега девет леп 
тписника.{S} Потписа поименце одборнике и дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи  
а!{S} Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! </p> <p re 
еограда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се как 
 антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш ч 
 и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне последице његове и тамо у Америци а и овамо у 
везује креветске хаљине у ћебе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са с 
ишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А шт 
ке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем хигијене, све с 
нци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одсада не зове Прудељ, него Бразиљевац.  
винарски кош који гута многе новинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није т 
одби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у н 
адовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p  
чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав жал 
 не малко него много; да мрда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ћ 
сав блед у лицу. — Пришипетље власничке и капетанове!!!{S} Бруко учитељска!!! </p> <p rend="Tek 
 народном економијом, одлазио би у мале и сниске кафанице да ту на лицу места опипа било, посма 
арочито неке удовице.{S} Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а  
погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају б 
вари.{S} Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.{S} Јед 
име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а нарочито начелник 
 све ка’ у сложној кући.{S} Сви га воле и почитују, само га помало мрзе оно неколико чапкуна у  
аксим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета ув 
. — вели Максим... — твоје толике чколе и науке... па гледај... </p> <p rend="Tekst">— Па, виде 
н био од напора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за с 
 начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.{S} Обојица се з 
рављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе  
тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш ту скоро могла с 
 додаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад вид 
</p> <p rend="Tekst">А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зе 
 дође у кафану, тражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Те 
ра, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и н 
цао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: це 
 паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш.{S} Шта се нас тичу они тамо?!{S} Нека с 
 то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад 
 својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и на 
е, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Проце 
">— Е, побратиме, није вајде.{S} Ево ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по ј 
Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски  
ачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај б 
 устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засули 
мо расипа зраке, греје и светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с гроз 
е све то манифестује с много више ларме и галаме, па да се чује и прича с краја на крај.{S} И к 
 <p rend="Tekst">После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици 
 Радоје што подби ноге скупљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде наро 
о исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p rend="Tekst">Мића му обећа и Сретен га п 
а спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај удеси с капетаном (а  
ји просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одмах укуца ексер у з 
 после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали н 
ојим живим немирним очима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а  
 се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њ 
страга папрена, па попусти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свог 
аширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.{S} Не знам баш која беше, о 
 штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година најсавесније по п 
авља!{S} Читаво пламено море око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимун 
вега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао се 
 небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе, а том  
, нађе да мене тамо њему зовеш!{S} Мене и то њему?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не зовем те њему 
кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога пет 
 и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, увезује креве 
анога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p rend="Tekst">Ч 
{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективности, што јест, јест, — баш лепа ме 
ијеве воденице ради »познавања домовине и света«, а он ће се одмарати дома на лаворикама.{S} Од 
пут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само  
 се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важн 
 ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као човек који не може без рада и борбе  
мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за Пелагића.{S} Одма 
Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не  
 пакује он своју сиротињу, своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у с 
 о бирокрацији у држави проклете Јерине и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање. 
масе осујетише прве лепе намере Сретине и умало што у клици не пропаде ова лепа мисао Сретина.{ 
ран поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова наче 
st">— Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? </p> <p rend="Tekst">— Све ми треба, бре, бра 
иде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафану, а ко не могне, него остане 
о неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако ра 
, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама,  
лу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа 
 и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се сваки дан понављале, а још  
е сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигн 
дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.{S} Носиоци пројекта не одговар 
 жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момената насликана.{S} На је 
или.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају пр 
ног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ј 
ове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по око 
ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација грозна!!! </p> <p rend="Tekst">— Ама, у 
амо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. </p> <p rend="Tekst">Било добро, било зло — 
)">Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта н 
ћир Пашона, да напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не 
гле, мало помало па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим ч 
нација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и ка 
з социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у нашем животу, па питао га  
 па тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’  
 студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не т 
 много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она  
имо ову будалу нек се млати кад га трпе и кад му се може!{S} Па други пут немој да нас зовеш ра 
агодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је му 
а«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша св 
">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову диже у небо. 
аслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после, Гизела није баш ни спал 
р што пре предузети нужне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овд 
{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и к 
слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћ 
е (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или 
ноге грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, 
 неколико чапкуна у селу.{S} Него га се и боје, па му баш ништа не могу. </p> <p rend="Tekst">— 
смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то поваљало од грдна смеха  
времена, а да се није офајдио, те да се и овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак 
 пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господину министру просвете, јер ј 
е а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима који нису строго женски били.{S} Лепо је  
 променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило 
} Седи свака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с б 
дна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде се окретати и 
а и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него  
ачеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се  
 га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend="Tekst">— Ама треба и он ла 
</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, ону већ добро познату поштованим чита 
лично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу никако није прихватао скоро никаква посла 
та ћете говорити тамо?{S} Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?{S} Скупићете се тамо 
бе, а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као о 
еш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и иг 
 се не заустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, мо 
!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p rend="Tekst">—  
ше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само чујеш где веле: »Е будале, ако ко бог 
мишљаше Срета у кревету, претурајући се и збацујући губер да му не смета, — »а већ гласача ће ј 
ли имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бра 
kst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">После опет коло, песме и 
дгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, и 
} Али каквом мером мерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако 
ом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гла 
им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мића, а кад сврши тоалету, приђе Ђорђу па р 
и ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та шт 
бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто  
 није могао да одвоји од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столица 
 и треће питање: »Ако мисли (а за то се и плаћа грдном платом), какву сатисфакцију мисли дати м 
о.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету допадне  
по човек шта ради! — Али, ето, данас се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слаб 
 се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не 
ра Мића. </p> <p rend="Tekst">Куцају се и пију, а Цигани свирају »туш« и деру се: »Може, не мож 
 пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђо 
 боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа 
евности, пишући страховито многе дописе и такозвана Сељачка писма, познат много боље под разним 
 <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао 
нције у политичким погледима свога госе и његова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопак 
кад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш 
 rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Te 
, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тога баталиона кад су онуда пролазили 
 вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са  
ра, против дугих шлепова, против сујете и каћиперства њихова и тражио за њих потпуну еманципаци 
господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и  
у свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и 
како су се ту почели скупљати око Срете и старати неколицина њих о благостању тога села, (а мно 
на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и почујте! — дере се грлати биров. — Довече ће бити вођ 
ино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохвате за кике и држе се као, ако 
 се кривац осуди уз новчану казну јоште и на затвор, ели апсу, од три до петнаест дана«.{S} А,  
> <p rend="Tekst">— Свеједно!{S} Ал’ ће и он бити тамо! </p> <p rend="Tekst">— Ама, па рад њега 
 тако бог те пита где, а бог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљ 
човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му  
 Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко од 
најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће  
е јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и  
шој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала 
« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је б 
с. </p> <p rend="Tekst">А врхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он ника 
зда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силн 
еби; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, ја 
морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ 
вршиле своје плаћање.{S} Трговачке куће и приватне држе се у резерви.{S} Сви су послови стали.« 
њима осветити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, по 
ла на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и 
тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океа 
нарочито начелниковице, председниковице и гарнизонарке.{S} У последњој окружној вароши (из које 
упљајући песме и приповетке и пословице и загонетке, — а што овде народ пропада у незнању своји 
и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду на параграф. </p> <p rend="Tekst">— Де, в 
ма ни времена ни укуса за те беспослице и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом,  
де и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тутњи земља, небо се прол 
шању стања раденичког, повишењу наднице и смањивању радних часова, о могућности шећерне фабрике 
 надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских пран 
рио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варва 
ета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду  
, а већ почиње грозничаво лизати уснице и још грозничавије и нестрпљивије увијати своју браду и 
акционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S}  
 кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још гла 
 бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} Јок! — рече Сретен одлу 
, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, величанство, — а  
ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине;  
лика!{S} Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p 
} Мићо!{S} Провире!{S} Уживајте! — рече и полете па загрли Провира који се убезекну и укочи као 
ти!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите 
 страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан би 
</p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој 
је неку лупу, као кад се полако размиче и крха прошће ту у близини. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
знак поздрава — ваше посејано семе ниче и сазрева и после сто година!! — рече Срета, па стаде д 
же и свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија в 
запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши 
што по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, с 
главом.{S} А после оде путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину 
ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам наћи кад му затреба.{S} Ту ви њему отварајте очи, 
ре, нарочито оне који му се не одазваше и не потпомогоше га онда.{S} Онога пчелара назва трутом 
бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђ 
lovo_Char">М</hi>рак се полако спушташе и замотаваше село у своје мрачне скуте.{S} И сам месец  
осле опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде 
ак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже пес 
усти.{S} Одустане и он од шиљања депеше и одборник Вујица свеза опет свога Мицка за плот. </p>  
је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава беше! </p> <p rend="Tekst">Тако обично  
у овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за т 
дних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате с 
еменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у  
н.{S} А попо га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад 
рети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су  
сваки Србин уме, као мало ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </ 
кад решише да се депеша не шаље, решише и то да се прими к најповољнијем знању та промена у Бра 
као да нешто одлакну.{S} Одмах се лакше и боље осећао.{S} А чинило му се не друкчије него као д 
и! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и чудећи.{S} Само  
и.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела.  
d="Tekst">— Здраво, побратиме! — рекоше и Срета и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Да бог дâ, побр 
 код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, 
а и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за народ наш 
завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго 
у овима и чича Милисав.{S} Он се додуше и није баш много љутио, јер се није много ни кидао што  
ост; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и не 
у, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај начин шкоди господ 
 мислећи ту наравно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очим 
 будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем са 
и види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује столице и уврће браду н 
} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ноге где је 
г дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, а гости га само гледају са знаком питања на  
ekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо време и нашега Максима данас шт 
Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и к 
 као печурке после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по 
и неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Милисава?!{S} Оно све друго — а веру 
изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио 
у кревету. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река  
у механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Срби 
Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета!{S} Па још ка 
дставили!« — »О молим!« вели онај други и диже се, како већ може, обори понеку пуну чашу, испус 
нате. </p> <p rend="Tekst">Затим повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него 
, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти ј 
тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледа 
д гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина, а знам да ти све то сад ништа не треба... </p 
и ранжира, а пламен од запаљених буради и мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно ли 
дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p rend="Tekst">Чуло се за ово бурно вес 
е могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одус 
баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа  
 дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога н 
 их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког су, хвала труду  
ере и коваче, јер су то били опаки људи и зли поданици, и кад се туку носили су на длану неке г 
{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. 
јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћ 
е »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа!« Сви расположени, п 
/p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{ 
а се окрете на другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као 
ела променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ 
само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића  
 сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а 
вета белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи 
повољнијем знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да 
 кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њи 
се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали 
воје.{S} Промени се човек; дође ведрији и веселији.{S} Хода поносито по селу; кога год сретне,  
!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде више времена, а  
 свакојако дужност била и као механџији и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он  
г, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, ве 
авље.{S} Нешто га стегло, па само стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије 
p rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек  
ни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред?!{S} Срамота, море, резилак!{S} Јоште 
а наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наст 
 увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јас 
к и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а  
И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштик 
ео у вароши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — ре 
. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређи 
 стара плесан, није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> 
оће за врело гвожђе да прихвате!{S} Али и ти да засучеш мало рукаве, и мало, знаш... треба људе 
 </p> <p rend="Tekst">Па што људи — али и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговара 
т другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину ревизору те школске г 
их Бочарисових бркова често објашњавали и препирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у глав 
 потресла.{S} И док су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исек 
</p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што л 
кад му рекоше како се чича Милисав жали и љути на њ.{S} Мило му што му ни тај метак није промаш 
а »моја Ђока«, на што се сељаци гуркали и смејали, а газда Ђока се понекад љутио, али није мога 
рске главе.{S} Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових брк 
кне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш нако 
 тако вештачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у д 
p> <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p ren 
</p> <p rend="Tekst">Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још ни 
рајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива  
Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из п 
је никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и 
Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу. </p> < 
} А болан, како су се пређе лепо пазили и живели међу собом! </p> <p rend="Tekst">Па што људи — 
»Официру« у руке, мада су га сви молили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је В 
 грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао г 
Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{S} Ухвати тако  
у бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо он 
јуцка, посматра и студира типове, мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S}  
је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје  
и и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им  
пали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Сре 
углед пред очима, био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну  
д му рече Зац да нису, а он се задовољи и старим новинама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их 
 управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и седамнаести, и сада знате шта му значе оне речи: »Сед 
ну, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим при 
вака на прагу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна к 
безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst" 
 и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову;  
>И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољно руке.{S} Дугим корацима, како га је  
, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. </p> <p ren 
она узме тако плетиво, па седи у механи и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико 
">— Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис. </p> <p ren 
ar">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из 
р то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Ба 
шкама: тако звани канцеларијски, штабни и дивизиони пацови) и постали наредници; а он, са његов 
пљени учитељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и  
тељи били људи скромни, вредни и радени и ниједан баш није марио за ове формалности и дангубице 
када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени народ устати као ј 
е једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као из 
рна, правда параграфска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то  
је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак  
 ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на људи кристијански и од еснафски ред? 
ни претња, ни сила, ни време које круни и руби мисирске пирамиде, па ни сама смрт, ни сами гроб 
све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пак 
ако сатљик за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и ви 
 дотле, бога ми, он ће мало да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend= 
овор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет 
дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Памте лепо сеља 
а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је  
миру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и пл 
н говори, нити памти шта му онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати ка 
ећ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајем 
 Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S} Заборавио 
 селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Ев 
 није могла бити!{S} И адреса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Te 
протеже се мало, а затим стаде одвајати и размештати повађене књиге.{S} Најпре узеде неке две и 
пет према њему као деца. — Какви сакати и наказни појмови, помислио би често тада Срета у себи; 
{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели 
тон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend= 
, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{ 
 јој прочита наслов и стаде се окретати и гледати, док се не заустави на фамулусу, усправи се и 
ао један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисав 
к могао штавише са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потре 
игама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српск 
нате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се  
 глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледати.{S} Нови Прометеј мораде донети светлос 
љао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да о 
година, па ћете видети лепо шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ћ 
и већ бог зна како, ради.{S} Ту ће бити и капетан. </p> <p rend="Tekst">— Капетан?! </p> <p ren 
м, и ћир-Ђорђа Некером, који ће уредити и на здраве ноге поставити упропашћене општинске финанц 
им јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме, тесногрудости женској, ба 
е баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један не 
о, бога ми, да би вам то умео објаснити и да га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна 
тео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као св 
ошто ни за живу главу не хтеде поверити и дати свога коњића Мићи »Официру« у руке, мада су га с 
опашћене општинске финанције и отворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара 
у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак честитке. </p> <p rend="Tekst 
— Скупиће се људи па ће сваки потрошити и поручити по нешто; неко кафу, неко ракију, вино, — ко 
Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равноду 
к и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> < 
 са собом понео као знак пољачке власти и силе његове.{S} За ту пушку, ту скоро у свађи са чича 
ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> < 
у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на председника.{S} Неће одмах лећи, нег 
мо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти м 
гула, Ђеслер, Луј Четрнаести, Петнаести и онај Шеснаести. </p> <p rend="Tekst">— Треба, господи 
жне кораке и мере и стати на пут обести и експлоатацији г. пандура?« (Овде Срета чак ни г. мини 
оју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, дакле, како 
ха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред његовим очима лебде они горе спомену 
м неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач.  
ма, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народњега славља.« </p> <p rend="Teks 
 Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламентаран!« П 
о зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђ 
ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И зачас се начетише око њега радознали гра 
један баш није марио за ове формалности и дангубице, и немајући никаквих претензија, рекоше нек 
 без своје воље, просто силом околности и логиком догађаја, морао неминовно доћи у сукоб с општ 
 се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЧЕТВРТА  
иде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. </p> <p rend="Tekst">— Е 
фалангу.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори б 
ршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овог 
ажити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том ј 
ику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.{S} О 
а шиљте, а газда Ђорђе да си седи, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли при 
о да се стрпи и много да отрпи; да ћути и да послужује. </p> <p rend="Tekst">Јесте.{S} Он ће до 
пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а јед 
. </p> <p rend="Tekst">— А он само ћути и дува на нос.{S} Е баш лијепо видиш како му није мило, 
ви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на зе 
лама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се. </p> <p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, б 
 га, дакле, радознали читалац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је 
дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку. </p> <p rend="Te 
 веће благостање у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта  
жем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо прегаоштву њиховом, да с 
ана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </ 
ног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао  
">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Промени се човек; дође ведрији и весе 
за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p> <p r 
kst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја 
м корацима ходао по собици размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним зал 
 је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај пет 
пају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе д 
м присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уред 
их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкар 
 од ових на зиду намаланих.{S} А сељаци и опет не верују, него се само гуркају, а неки ће чак и 
у која га донесе амо.{S} То раде сељаци и кад се наљуте на њ, а и онако од шале.{S} И Ташула се 
 било, вала, ни њега!« Тако веле сељаци и мало мало, па час овај час онај долазе у сукоб с њим. 
рему све дотле док нису приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је би 
о се све тумбе окрену.{S} Ни они сељаци и суседи, ни дај боже! </p> <p rend="Tekst">Мрзе се као 
био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и  
 еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји врло добро, ск 
ретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него д 
е и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се ша 
збријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини  
раше.{S} Ћир Ђорђе се врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Све 
 сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p  
а пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе,  
 речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак 
</p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па  
еће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.{S} Па ти 
триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S}  
о је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а руке метнуо на леђа, па га запитао: » 
жбом.{S} Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетани 
таница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога на 
би загладио те ружне успомене, прискочи и он.{S} Докле су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера  
а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, 
и.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за столом, а они му опет од своје с 
шаке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јунач 
етири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест по 
ћ посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам 
 дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо  
било широм света белога, и у Француској и у Белгији и у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис ј 
да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петли 
мање но што сувремена наука у Норвешкој и у свима осталим добро уређеним школским зградама у Ев 
ekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћ 
нео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом у левој руци, а фустанела му 
ана, удобна и лепа да би се могли у њој и балови Трговачке омладине давати, како је то лепо при 
рднеш, рече, малко с руке!« Хе, ете тој и саг за овај ствар.{S} Да мрда, господине, ама не малк 
ва. </p> <p rend="Tekst">У деветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви  
мах се припали и пукне у другој, трећој и т д.{S} Па кад погледаш наковњу (ѕіc!) како се преврћ 
ом пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак  
 стоји, а у којој ће годинама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази 
на репа на три ноге, па шиша кроз сокак и не осврне се нит’ пусти аваза све док не дође под кош 
држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И о 
се само чудиш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да 
азиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Tekst">— Ама, разбери се, учитељу 
S} Он ће дотле да послужује све, па чак и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сл 
 то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је н 
 и по сеоском атару, и по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не исп 
тије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и онај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном т 
не зна шта ради.{S} Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И г 
ед прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи званични преглед неке апотеке у некој паланци 
 овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао 
 било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Сре 
ју, него се само гуркају, а неки ће чак и рећи: »Море, газда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Д 
 своје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, С 
ку задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, 
нама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Нем 
ко на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак  
d="Tekst">Све спава у селу, и праведник и грешник, и онај мирне и онај нечисте савести.{S} Само 
урмаџорским брковима, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформ 
е чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власти и моћи«, како се  
е ни отићи одавде.{S} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га ве 
је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« »Ћир-Ташулино«, биће опет одговор. — »А о 
чи, — а свиларство, воћарство, кованлук и те ствари, то му нико ни досад није бранио да ради.{S 
ко је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до тридесет, а 
це, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоње 
едаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, учитељ и Мића »Официр«.{S} Овога ћир Ђорђе није марио, управо  
приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. </p> <p rend="Tekst">— Е, јесу били ђиде! — 
 rend="Tekst">— А шта да ти ту умотавам и кријем у кучине!{S} Ето, па тебе да окметимо!{S} Шта  
ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао ј 
</p> <p rend="Tekst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не  
 врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивот 
 како се Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа н 
писано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Официром«, који ће му бити десна рука, крила,  
је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме п 
 знао да женске трче за блеском, сјајем и шаренилом, па се бојао да и Мића »Официр« својим панд 
о’, посвјетио подмлатку, заљевам знојем и сузама суху кору љеба. </p> <p rend="Tekst">— Врло до 
маћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што 
робе.{S} Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, п 
рало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узроке и огромне послед 
, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде кркате пивчин 
мацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »кар 
нако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{ 
ио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; узрок 
 односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама.{S} Носи памуклију, навлачи 
о небо, звездама окићено, дизаше се дим и лизаше пламен од запаљених буради и мешина. </p> <p r 
е. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша благодар 
ом »Официром« и другим тамо отреситијим и прогресивнијим људима тога села. </p> <p rend="Tekst" 
end="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{ 
 и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче кафу, приђе му ћир Ђорђе столу, рукује  
’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност, господине 
ести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. 
ичанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Е, ово знам да не р 
ко мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали к 
 којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, не могаху сјајем својим конкури 
дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора 
азвао Лујем ХІV крвожедним, распикућним и развратним тиранином, — е, ту вам, читаоци, остајем д 
ђе газда Ђорђе као председник, а са њим и сасвим нови људи, нов општински персонал, у који су в 
реба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени 
е вадити опет неке силне брошуре, затим и друге школске и педагошке књиге, ту:{S} Рајхов Систем 
 Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако 
"Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно  
ао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst" 
« даље не рекну ништа, само врте главом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад 
и оног тамо необријаног у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што  
ародном.{S} Дивота!{S} Наоружан Уставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S}  
 своје скромно покућанство у свом новом и скромном стану</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D 
не бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни  
е шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи 
"Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, нег 
 је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала 
ео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«. (Тако му однекуд паде на 
 путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend="Glava">Г 
и оне читаоце који се не баве политиком и не читају дописе, да прескоче ову главу, јер је пуниј 
олазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поједоше, вели у до 
рао неминовно доћи у сукоб с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из о 
 да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник ка 
 се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу 
 спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поуздан 
е и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око јед 
, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста д 
ктрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало в 
 пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. </p> <p rend="Tekst"> 
ругу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немил 
 ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео 
као слуга народњи, увређеном, огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако  
је намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако  
скога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде  
рипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; 
и разиђоше се својим кућама у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима 
="Drop_slovo_Char">У</hi> дотада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах м 
оста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и свак 
ћнији дан у бурном, рада и напора пуном и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода  
ро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик са сољу поред себе, па мало брије, мало посоли 
st">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо, господ 
једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је 
 ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Срет 
Нуди свакога па чак и Крсмана табакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па с 
ражи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога прво 
"Tekst">Механа лепо декорисана шимширом и шареном хартијом; лелулају се ланци, начињени од шаре 
 устаде и прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на при 
Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. </p> <p ren 
Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.{S} Све поједоше, п 
а кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи сам себи, опружив уморне сво 
ао све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учите 
end="Tekst">— А како се слагао с кметом и попом и са сељацима? </p> <p rend="Tekst">— Па лијепо 
служаван новом председниковицом Љубицом и забављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у  
опет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ 
 и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко’, посвјетио подмл 
 црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p> <p rend="Te 
изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен таким и толиким успехом, реши се да сутра н 
S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Нег 
rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој невољи? 
 како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног у 
 на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувреме 
 јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, 
таде овако причати, а направио се важан и компетентан. </p> <p rend="Tekst">— Ама зар за њега м 
} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћа 
та не даде ни осолити.{S} Остаде сталан и не оде тамо, него се врати кући у намери да се забије 
га онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу св 
Тероања. </p> <p rend="Tekst">Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа заду 
, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да  
лованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио 
ме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убиј 
t">Срета спаде с ногу радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак 
апетан?! </p> <p rend="Tekst">— Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти д 
м гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. < 
е треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био 
: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај д 
терују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као она крпа којом се »цилиндри« од лампе чисте 
ло често. </p> <p rend="Tekst">А срећан и вредан човек.{S} Вредан, па му, што кажу, и бог наспо 
ји је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и истор 
">Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула  
е и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео  
же. </p> <p rend="Tekst">То рече Сретен и оде у своју собу. </p> <p rend="Tekst">Седе за сто, у 
ругог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповерење старој општинс 
е од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених), стану об 
аднем може да и одапнем.{S} Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господин 
 други петли. </p> <p rend="Tekst">— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до  
— А шта он? </p> <p rend="Tekst">— А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, 
ознаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Мо 
 длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend="Tekst 
 <p rend="Tekst">Мало после захрка и он и заспа као окупан; заспа сном праведника. </p> <p rend 
ара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци  
о око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— 
љава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога об 
, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад нема допи 
ине до тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда минис 
p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо изва 
 униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака 
диличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и 
ао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек у 
 краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му нас 
есто неколико дана, како се Срета надао и кривицу удешавао — казни га капетан са тридесет дана  
 у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче п 
колу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју с 
м ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S}  
али и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му 
 џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка 
{S} Е, онда, вели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> < 
а се угледа на Виктора Хига, да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је  
омислио би често тада Срета у себи; као и да није било Деведесет треће и Четрдесет осме!{S} Још 
 ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, гос 
ој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се приповеда како  
бјашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука 
 неочекивани срећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крет 
а задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет 
о ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један п 
тити!{S} Боже здравља, порашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваћ 
о речима Симеуна Богопримца и рекао као и овај: »Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда  
 длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хо 
исте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и 
 апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Жика одлежи 
} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто ј 
 још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручуј 
цуске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из р 
="Tekst">Још се честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој о 
производне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p r 
ји.{S} Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! </p> <p rend 
 на политичку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну неп 
ира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и  
тога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капет 
штро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А Срети мило кад чује да тако страшн 
о ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.{S} Па 
="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Шта хоћеш ти у 
ане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића 
као да и није у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни ил 
 намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насме 
шта не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раден 
ар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође. 
 речи песникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умо 
ето, вели, моја влас’ и моје госпо’ство и мој мал, па се наредите без адвоката како најбоље зна 
слетку могао човек да окриви вино, него и на самој чесми, поред чисте и бистре воде, па се дохв 
 онако у помрчини, и он размишљаше дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе леп 
атније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА  
наест и више година како се ништа друго и не декламује него »Луда« па »Луда«, — а код нас све л 
 басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даљ 
">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости 
положио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst">Сви су учествовали и с 
 што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битк 
нога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе п 
 али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући  
исав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче него као свога сина.{S} А имао је  
и га одмах телеграфском жицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта зн 
један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери  
тоји онако дугачак, па се мало пресавио и нагнуо над новине као жалосна врба над водом, па разг 
м, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем у 
а и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend="Tekst">— Какав ћа 
стиже. — Бога ми, кад си се сам понудио и пристао да будеш стари сват, а ти сад дреши кесу! </p 
ње Гизела за коју се он неуморно трудио и Аргусовим очима пазио да не да повода таким разговори 
је ради тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти 
т«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно миш 
о духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе,  
по срезу, па чак и по округу!{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године пр 
измом, неодолим био — и он тамо одлазио и курисао луцкастим кокошкама, на велику корист економн 
у његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p ren 
Tekst">Доскора се Мића с њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче п 
ош донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па  
помињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога 
о је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Не можеш га скоро више ни познати да је 
а за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, нано 
малао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па га је онда 
 са своје угледне персоне просто пленио и, да се послужим архаизмом, неодолим био — и он тамо о 
ар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живот 
 своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на 
о-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и ув 
 црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе позоришно дру 
много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председниковицом Љубицом 
ао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао  
 Да видиш само какве сам асасе прикупио и придобио за те, па, море, хоће за врело гвожђе да при 
итатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списате 
ошто се после неког времена мало умирио и ново нешто смислио, па дошао ћир-Ђорђу. — Али жестоко 
торији да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је  
гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по 
 ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тог 
ивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га  
што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и је 
 изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— » 
тога.{S} Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје ж 
!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по д 
 сам добар, а за зло сам баш такав како и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и л 
тана Џингисханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је с 
и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајс 
 богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога ми, тре 
 беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге. </p> <p rend="Tekst">Кад 
што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; њоме се оженио ћата Пера, проводећи 
ј задрузи треба да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило с 
ог зна где ће и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је од 
Tekst">Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Од данас да смо побрати 
 иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Рекоше нам.{S} Дође нам ’абер за тебе. »Е 
з те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и њему све 
нашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је  
ужић, па га данас свак у селу само тако и зна.{S} Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути 
не прудељске. </p> <p rend="Tekst">Тако и би урађено. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ов 
ли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а неко казао Зацу да за 
="Tekst">— Јок, брате.{S} Можда би неко и ћео, ал’ није смио.{S} А ко би и могао код живога Мил 
а нико не гони, и побојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колик 
бро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио многобројне своје кра 
— Дакле, кмете Милисаве, — заврши јетко и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо,  
ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све 
} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па н 
ко!« — веле сељаци.{S} Тада би као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући,  
и. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда тако тешко и  
 Сви га зову газда-Ђорђе, јер се помало и љути кад му кажу газда Јоргаћ, а после волије газда н 
арих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са куч 
му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, жив 
битку као бос у бару.{S} А то се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном ума 
 из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу свалити на телеграфисту. </p> <p rend="Te 
а му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра 
и тога дана кад су стигле новине у село и његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жи 
 шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели нар 
од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове  
ци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како  
о, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је б 
мах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се ма 
ала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше 
 га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло с 
Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву 
њига, тарифа нека.{S} Одмах одлете тамо и нађе шта стаје реч за у Бразилију.{S} Охлади се лепо  
кастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ов 
ко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се пред 
руги, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, што кажу, дружески одсад живимо!« вели први, »а баш  
ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печењ 
оје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим  
осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу њиховом; да се дивимо  
ли ми бити равнодушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не с 
Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо да пишемо, а ми умемо 
 да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио т 
је ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде оп 
ст, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога 
 Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Мило 
ворио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву та 
kst">Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а  
ш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и 
мљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{ 
ико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат;  
 своје.{S} Седамнаести се величанствено и суверено уздигао над Осмим и засенио га«. </p> <p ren 
Tekst">— Ама, учо, — рече мало увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — 
 мешина од катрана осветљава му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и 
 то написано и по целом свету објављено и познато, тако да нема тога ко то већ не зна, да су ин 
и извињавање што није то раније учињено и што немају при себи карте посетнице.{S} Чујеш само: » 
х прерађевина у Шефилду.{S} Све угушено и разјурено, и то чим: шмрковима и штрцаљкама!!{S} Нови 
 механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљи где је и  
ekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула довека трпети.{S} Доћи ће  
идосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђела 
 <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет  
о шта ће бити и од Заца, а следователно и од оних око њега.{S} Тада ће се, отприлике, оваки раз 
лосна врба над водом, па разгледа жељно и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута. 
ули па се смеје; а није да се задовољно и слатко смеје, него све рже као ждребац.{S} Не држи га 
italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карак 
ве свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаљ 
е и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е 
{S} Затурила се на стражњем сицу удесно и пружила ноге улево, па само виче фијакеристу да тера  
 потврђује Мића, разуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и с 
, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај вратио с пола пута. </p> <p rend="T 
же много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита Бокачија! < 
ику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треба му да чита  
S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињат 
запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песм 
ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p 
шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца 
 идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p> <p rend="Tekst">Ево, да 
> <p rend="Tekst">— . . .{S} Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу полови 
старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријат 
ј малопређашњи немио призор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ  
а Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај малопређашњи немио призор; онако  
жењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један гр 
век радио без кафане у овој одавно лепо и згодно названој долини плача, како давно назваше земљ 
а Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше да јој ту није  
сположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, 
>— Хе, хе! </p> <p rend="Tekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, 
слом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не одазваше 
ekst">— Добро и за нас, а бога ми добро и за тебе.{S} Млађи си човек, приступачан новијим, напр 
> <p rend="Tekst">Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду.{S} Затим устад 
акције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабурму!{S} А 
таоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра  
значе оне његове последње речи.{S} А то и јесте жалосно што наша српска публика ништа не запамт 
 оваца на каквој огради у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у  
опис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а таквих будала било је  
о се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да  
и цигару. </p> <p rend="Tekst">— Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични 
м причама и загонеткама.{S} Зар није то и лепше и паметније и корисније и за нас учитеље и за н 
да ради.{S} Штавише, гладни власници то и воле да се народ замаје тим а батали своја света грађ 
кући, а богата, дао бог, кућа, па му то и лако и мило му.{S} Спрема се за капетана; а ту, бога  
е бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће бирати кметове, нит 
ац не зна, те вас, драги читатељи, зато и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда 
празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако ниј 
 је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба на другој страни. </p> <p rend="Tekst" 
 дигао обрве. </p> <p rend="Tekst">Зато и сада, чим се Сретен послужио слатким и почео да срче  
па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало ни спомињати, пошто се само по себи  
ру; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, прича 
да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки 
, бели, апсу да лежимо! — вели поносито и још поноситије пљуцне устрану надалеко.{S} Па чак и о 
">— Молим! — продужује ћир Ђорђе љутито и одлучно, тоном као кад неко држи диктанто. — Ми, учит 
рава гу страна! — вели ћир Ђорђе љутито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада саве 
 у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо!{S} Силна војско!{S} Цивили напоље!« а 
о не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрд 
г и шареног живота.{S} Променивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се  
ов, а камоли овај.{S} С њом ће бити што и са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено,  
а у примерном и најлепшем реду, као што и приличи трезвеним грађанима. »Многи су — тако завршуј 
 и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију 
ном газда-Ђорђевим, намала му још нешто и преко уговора за сретна останка, онако приде, од оне  
end="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на то 
</p> <p rend="Tekst">— Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. </p>  
оче овако: </p> <p rend="Tekst">— Браћо и грађани!{S} Далеко тамо преко океана у Новоме Свету к 
 остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за н 
 је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из т 
p rend="Tekst">А затим прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на сво 
еног природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, П 
а ти само плаћај, а кмет ти отима пазар и алишвериши муштерије, путници и пашажери! </p> <p ren 
ретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав полицијски  
итаоце довољно само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега  
бу пропасти!{S} Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан! 
 наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност масе осујетише прве лепе намере Сретине и у 
ну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p re 
 потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend= 
вели Срета у себи, па навуче опет губер и склопи очи, решен да се преда слатком сну. — Тако! —  
краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице 
 да се мало више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде  
је куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председ 
 Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и очима гледат 
, па ето ти часом нов Осамнаести бример и милитаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; н 
 ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева</hi>. </p> <p rend=" 
рану и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима значај тога догађаја у Бразилији, а  
рода; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, сув 
била).{S} Велику већину поређа у прозор и на полицу у соби, а неколико, оне најнужније, што сва 
ова, о могућности шећерне фабрике у нас и о оплемењивању коњске расе у Србији.{S} Ех, о чему ва 
боду очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за и 
друштво — а он тада направи неки ексцес и допадне аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досад 
ма! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо:{S} Слава борцима за народна права! < 
, као: реакција и прогрес, пролетаријат и капитализам, суверенитет, тиранија, еманципација женс 
рудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. </p> < 
 света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љу 
е аришта.{S} Тада му се огади тај занат и досади тај хлебац, и он остави другове и дође у Беогр 
kst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се  
то како је Срета отимао општински печат и том приликом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је  
ик! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено 
арећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко 
аксим се уклони, а Срета леже на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљ 
} Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настав 
а, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу 
} Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.{S} А затим прилеже и стаде грозничаво  
дакле то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли —  
 нико за сав еспап дао више од двадесет и пет, реци и тридесет, гроша.{S} А сад, богме стоји вр 
} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уредбе«, а ти ми надзорна  
та, него додаде: »са још сто и двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потпис 
учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што 
а сваког ђака треба да дође по двадесет и два и по кубна метра ваздуха; а он сада тачним рачуно 
 и па други параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава м 
и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече  
d="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. </p> <p rend="Tekst">— Мо 
ја, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и  
има, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе 
еса и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то с 
nd="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и ш 
<p rend="Tekst">— Хехе!{S} Двеста шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева 
Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит и пескаоницу није мењао, него све задржао. </p> <p rend 
фицир«. </p> <p rend="Tekst">— На живот и на здравље! — пусти кроз зубе ћир Ђорђе.{S} Живели!{S 
една, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — ман 
 знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не декламује него » 
чи.{S} Неје за никоје рђавство.{S} Чест и поштење! (Молим те, побратиме, потврђује Мића, разуме 
st">— Бре, бре!{S} Само тол’ко.{S} Шест и пол динара!{S} Море грчка вивлија, тол’ко дебела књиг 
аје то саг? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђ 
 једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре!{S} Само т 
осамдесет и три речи.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет 
 шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко?! — вели Ђор 
то јест, где буде било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљб 
читалачка публика покидала лист по лист и разносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десе 
 и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе 
њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених пор 
му ништа није помогла сувишна љубазност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S 
 А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.{S} А ћир Ђорђе се само смеши, уситн 
орђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је 
ји би онако, по твом мишљењу, био чврст и сталан у својим принципима, и не би га деморалисала в 
ет си бери! — рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије  
ан наредбом позвао сељаке да оправе пут и да га насипају.{S} И њему није остао дужан!) У том до 
м марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове 
опа и ћате бразилијанског, па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њ 
ала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ПЕТА </p> <p rend= 
: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О мо 
тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена, тај,  
мет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Ги 
 газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p rend="Tekst">Гизела, одно 
ад вам га представити кад унеколеко већ и дела његова говоре за њ.{S} Она ће поткрепити мој опи 
ткако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">—  
 <p rend="Tekst">Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао 
односила нека Теодора у сомотском лајбу и с пунђом у »нецу«; учитељева најжешћа и најватренија  
рези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав  
врати кући у намери да се забије у собу и смисли допис у коме ће напасти и на капетана и на пре 
мара се тако, гледа лепо намештену собу и — и допаде му се.{S} Затим се даде у неке његове мисл 
н првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{S} Живе лепо међу собом, ку 
, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и  
оме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује до 
ље.{S} Научио сам се, знаш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S 
 Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> <p rend="Teks 
дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах 
твована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио  
 А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> 
ла је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је пр 
 цепидлака и радознао да види и наслову и ономе под »мото« право место, нека загледа тамо где ј 
о је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шећера. </p> <p rend="Tekst">А баш некако  
 rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собици размишљајући и снују 
вије и нестрпљивије увијати своју браду и правити од ње неке бургије. </p> <p rend="Tekst">— Па 
} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји онако дугачак, па се мало пре 
љског факултета Универзитета у Београду и компаније Microsoft®</hi> </head> <div> <head meTypes 
 rend="Tekst">»Слава борцима за слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у чести 
то је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те 
 како би ти главу за начела дао, у воду и у ватру скочио, — кад нећеш ни два-три батал-бурета н 
на свести доведе до ког су, хвала труду и заузимању његову, доспели они којима је долазио и ост 
лику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве  
 rend="Tekst">Здрпе се где се само нађу и стигну: у забрану, на чесми, на улици, на гробљу кад  
 </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S} Кад је новоиз 
 Затим се окрете важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им к 
уме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њих 
« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут  
чи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, се 
 подсеку ноге, ћуте, па га само гледају и чекају пљусак прекора и громове укора.{S} А он упре с 
о себи разуме.{S} Јер то право добијају и уживају и Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или 
свирају порезу; нек одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">—  
у, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе 
ављао да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и посл 
они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубо 
о им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе  
деси и ћата, онда претресају и решетају и оне (ствари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се 
а! </p> <p rend="Tekst">А гости слушају и гуркају се. </p> <p rend="Tekst">Срета га умирује и в 
нарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запали 
 и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му 
 запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. </p> <p rend="Tekst"> 
изелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престаје све!{S} Одмах набије ш 
фани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и јед 
 уз ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свак 
ути а особито кад га повуку за антерију и опсују му сепетку која га донесе амо.{S} То раде сеља 
мац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку, Срем и Србију.{S} Као глумц 
нови приређивачког одбора за лимунацију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећн 
нветовац) потанко описао ову лимунацију и весеље у Прудељу, и значај тога догађаја. </p> <p ren 
вљач сахрањује, и они што чинодејствују и пратња, све сама дивљач а на другој насликано како је 
="Tekst">А ћата Пера уграбио ту прилику и замолио председника да допусти Љубици да одиграју јед 
после кише.{S} Претекли би и Швајцарску и Шварцвалд и сваки би Србин тада могао по три џепна и  
овац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе како сва дивљач, и лисице са  
ећ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.{S} Удубио се у њих ч 
еф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S} Море, под носом нам беда, а ми зијамо по б 
дуго време.{S} И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зи 
читаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хркати, и та 
="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине 
ату поштованим читаоцима и по персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било ка 
">Спрема се живо.{S} Биров виче по селу и позива свет на весеље. </p> <p rend="Tekst">— Чујте и 
е храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана мн 
обро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе од 
p rend="Tekst">Уједаред се лупи по челу и збаци опет губер. </p> <p rend="Tekst">— Пхи — вели п 
ру о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </p> <p rend="Tekst">Љубица пада 
том приликом сахат, ћилибарску муштиклу и нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и к 
унацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S 
 мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да т 
њавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним  
а’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ј 
ин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не позавиде на толиком обиљу среће! </p>  
 Срета потписа скоро читаво село, па му и то не би доста, него додаде: »са још сто и двадесет и 
икијем! </p> <p rend="Tekst">— Доста му и оволико.{S} Само кад се заталасало и зајосало, — вели 
школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказан 
ију пеци!{S} Тако ви њему, власничку му и тиријанску.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је б 
и обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на слав 
е, само ми, вели, оставите ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевроп 
 ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да би требили најпре да каж 
о га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он т 
ге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако 
да се ви разиђете сваки на своју страну и да сваки у свом селу сазове збор и објасни сељацима з 
из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је г 
9. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пр 
а шнајдери.{S} Бербери понекад прибегну и досетци.{S} Запевају химну »Боже правде ти што спасе« 
 начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Али многи у се 
о звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере коли 
ир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета 
чуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долаз 
и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржин 
звади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубни 
 врпољи на столици и тужи се на врућину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи  
а с берићетом, а ви овде кркате пивчину и бифтеке!?{S} Што нисте штампали оно где сам ошинуо Тр 
ај дан опште радости.{S} Моли за тишину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 
лете па загрли Провира који се убезекну и укочи као сеоски шаров кад га метну на крило да га ми 
p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — дрекну и отпоче ћата декламацију. </p> <p rend="Tekst">— Куку, 
ш познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, кој 
 </p> <p rend="Tekst">Срета опет одахну и стаде вадити опет неке силне брошуре, затим и друге ш 
укавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и 
 Пустио сам да га најпре само по чувењу и по делима познате.{S} Пробудио сам заинтересованост у 
тељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Не 
 му се сан.{S} Он се диже, запали лампу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра деј 
 Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. </p> <p re 
 јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после з 
 жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о штиклу и виче нешто мађарски. </ 
љуцао својим критичарским кесером стару и трошну општинску зграду, док није постигао оно што је 
руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушт 
и и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке м 
воју пакфонску, ужасно олупану табакеру и стаде зевати, и лизну палац десне руке, очупа лист па 
их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи.{S} Пит 
{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газд 
а или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челичних прерађевина у Шефилду.{S} Све угушен 
ешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдн 
ваше, народским стварима, заборавили су и на себе и на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им  
Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у праху пред пробуђеном свешћу народном.{S} Диво 
ш?!« Не, онда ће он друге питати: ко су и одакле су?{S} А нада га неће преварити!{S} Јер који ј 
далеко од сваке партијске борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке виде 
етну руке на леђа па се окрете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend= 
остинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве верт 
">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ра 
браду.{S} Стаде се претурати по кревету и уздуж и попреко; окрете главу где су биле ноге, а ног 
е често по три ноћи претурао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе  
!{S} Он се само шеће по скупљеном свету и Циганима и ужива.{S} Наређује и ранжира, а пламен од  
кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно  
 него да се ћути.{S} Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразил 
астир, и још малко писање за неку квиту и, на прилику, за облигацију — тол’ко му!{S} А мен’ ми  
тога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и за ту Белгију и Енглеску.{S} А 
рида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. </ 
еког сиромашка, неког младог канцелисту и задала му реч.{S} А мати (разуме се: маћија) није хте 
 »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири 
есело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бразилија!{S} Доле с кр 
S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и замуку моју да такне!« Тако говори Мића, а све лупа к 
ји се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.{S} Кући се више н 
 и свлачећи нове рукавице поручује кафу и за себе и за њу и за све глумце и штатисте.{S} А сад, 
вине, Срета би сео према њему, пио кафу и равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} П 
и апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, друже 
 је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кри 
це, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обода шешир. </p> <p rend="Tekst 
у обојица па гледају премештену судницу и нове часнике.{S} И Срету обузме нека милина и неки по 
о! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе!{S} Много лепо! </p> <p 
 је умро на својој позицији, на браничу и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истинск 
 силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — 
ади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се доса 
 Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и ш 
нар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двес 
 женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. </p> <p re 
захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Бор 
ама стане па поручује пиво, плаћа одмах и даје обилан бакшиш, а затим наређује да се тера даље  
е пошта у механу.{S} Сретен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S 
} Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим!{S} Бајонетима се све може, сам 
 шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји она 
ч, и што од неко доба зна сијасет нових и корисних ствари, као: реакција и прогрес, пролетарија 
 своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуционара, као:{S} 
ekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то пре 
у, кожа на шталу за убијање безобразних и досадних мува и неизоставна тегла са слатким од руже, 
х школа ницале по Србији фабрике џепних и дуварских сатова као печурке после кише.{S} Претекли  
Сакупљени овде на две хиљаде непомичних и свесник Прудељана, Среза качерског, Округа рудничког, 
/p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја 
а измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само виче: »Ајао, ајаооо 
да и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па ка 
зрађена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетку, која с 
пристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џан 
зрачуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и 
">Срета му рече понова, и шта стаје реч и шта стаје депеша. </p> <p rend="Tekst">— Бре, бре! —  
rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч и хтеде га удаљити са збора, али се Крсман обећа да ће  
д механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. </p> <p rend="Tekst">А има јо 
олико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А  
">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одм 
српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обој 
је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки, да се осврне за њим кад га види где иде  
{S} Само да станеш па да гледаш, слушаш и да сехириш! </p> <p rend="Tekst">Оне се мало држе ств 
ским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет  
селићемо се пред твојом механом, па ћеш и ти зарадити што. </p> <p rend="Tekst">— Много слаб па 
ако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — осече се Срета љутито. — Ако коштају, разре 
го зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и про 
е: </p> <p rend="Tekst">— Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?{S} хоћеш ли ти то отрпети тек 
дама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим  
ма ко си ти, ко тебе посла да ме пратиш и мотриш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја 
јицу »представника«, дâ му добар бакшиш и посла га у срез, назначивши му сва села где има школа 
рви мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скр 
 позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је с 
Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је  
 после, задржао сам вас подуже овде још и стога што се све оно што у овој причици следује ујдур 
о. </p> <p rend="Tekst">Срета хтеде још и ово да се унесе у записник као резолуција: да одсада  
е.{S} Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, луп 
да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у  
лу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој веселој земљ 
 нашег окружног начелника, ако није још и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родите 
овита мржња кад се у начелне ствари још и личне умешају. </p> <p rend="Tekst">Но даље с тим при 
"Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend="Tekst"> 
своје хаљине и силне политичке брошуре (и допуштене и забрањене) у свој шарени дрвени сандук, у 
ка та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и само се клате), док се ове држе и свађају.{S} Морају  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> сада, кад сам вас оним у првој глави спремио на  
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi> Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мас 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчиј 
rend="Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, к 
пашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Мил 
 да чита Бокачија! </p> <p rend="Tekst">И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада  
петанскога намета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужас 
љно свежа ваздуха! </p> <p rend="Tekst">И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слут 
опет зна што живи! </p> <p rend="Tekst">И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног 
ди таких глупости! </p> <p rend="Tekst">И сви се дигоше и без збогом-остај одоше, крстећи се и  
, за то ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним 
о весеље надалеко! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а д 
кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да 
тари, »узволнују«. </p> <p rend="Tekst">И шта ти све није било.{S} Ко би умео и могао да исприч 
де, с овога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да  
и и рачунања нека. </p> <p rend="Tekst">И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не и 
и неколико писама. </p> <p rend="Tekst">И така свађа отеже се тако мирно по неколико дана, све  
тни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако 
трогос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви околни додаше знак Борку, и овај остави гусле и и 
ењу! — рече Срета. </p> <p rend="Tekst">И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републик 
радознали грађани. </p> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај 
ешто радосно наћи. </p> <p rend="Tekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их 
бакером и дуваном. </p> <p rend="Tekst">И гле, мало помало па се обично честитање и скромно пос 
јд’ овамо са мном. </p> <p rend="Tekst">И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одак 
ој да дâ за право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да  
ано и неповерљиво. </p> <p rend="Tekst">И Срета се стаде опет шетати по механи и трљати задовољ 
о оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се неки ђаво настанио у село, и уша 
о пандурско место. </p> <p rend="Tekst">И дуго после тога дописа, кад год би се срео са Сретом, 
аде Крсман и опет. </p> <p rend="Tekst">И опет му примети Мића да дон Педро није био ни председ 
те, и саму државу. </p> <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и поде 
ију и за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при поглед 
ије на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. </p> <p rend="Tekst">А би 
ерење кмету Ђорђу. </p> <p rend="Tekst">И Срета му се освети поштено.{S} Подбуни село и ово изг 
!{S} С-с-ссс!</hi> </p> <p rend="Tekst">и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о гру 
ам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа руком по сакупљенима у кафани.</p> <p rend="Te 
леба у ’вом селу!« </p> <p rend="Tekst">И власт остане, не сме даље.{S} Јер ако ћемо право и по 
јдуке. — »Хе, хе!« смеје се ћир Ђорђе, »и онда тешко било за људи за порез; да беше јоште остао 
егледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срет 
ш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Је 
м то знао казати. </p> <p rend="Tekst">»И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту  
Максим. </p> <p rend="Tekst">— Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S 
</p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! ре 
рвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p  
карт катранице дрвене!{S} А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића  
а-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и кори 
="Tekst">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А  
а; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића 
вобоље, а мимопролазећима толико смеха, иако се газда од понеке фирме често по три ноћи претура 
 другу страну, па продужи и он спавање, иако није могао да не чује неку лупу, као кад се полако 
ак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да  
 много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све дру 
агали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна  
Мића га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни ра 
 не може, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не  
ито и рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога ш 
ли и у жене уђе неки бес!{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то 
> <p rend="Tekst">— Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако  
су приспели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан ск 
 од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шп 
га с лимон звао?!« </p> <p rend="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је  
вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, духом смо ту међу вама, као искр 
иних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку брит 
бојени.{S} На некима се само познају по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назв 
је било на њима), писао против окретних игара, против дугих шлепова, против сујете и каћиперств 
ко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да 
аткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једна 
end="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} 
, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у иг 
али га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! 
ауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> <p rend="Tekst">Тут 
ш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није  
 игра с домаћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет 
ника.{S} Што ће, боже, онда министри да играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман гово 
ре и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку бат 
а поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а  
="Tekst">Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утеза 
ито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!{S} Ама таку ми ракију пеци 
и, па збори: »Ели може, газда Ђорђе, да играм сас вашу домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по ј 
ље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујте, црћи ће од муке он 
»тенцер« код господина Благоја у салону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љу 
лу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде играње.{S} Сврши се и чардаш. </p> <p rend="Tekst">Посл 
, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе.{S} Нек дође који год може, и нек 
ј:{S} Ђузела, побратим те зове на малко играње. </p> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је у 
фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газда Ђорђе да с 
а почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње.{S} Молим, забављајте гу; послужите се с њума ка 
е ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс 
S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и штиклу о ш 
чно непристојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама как 
ао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у вој 
што разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђ 
истојна близина у којој се тада играч и играчица налазе. </p> <p rend="Tekst">— Ама како, џанум 
 Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по о 
уда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу о 
га програма и пре оне облигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је с 
ствује.{S} Не ужива у песми, не ужива у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, з 
весели се! </p> <p rend="Tekst">Свршише игру.{S} Ћата се елегантно понаша.{S} Доведе Љубицу до  
ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за с 
ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до бога ми криво! </ 
звона и прангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као 
ропадне!{S} Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.{S} Читалачку пуб 
nd="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово довјека бити, а дотле; 
дан што се каже чиновник и господин, па иде у кокошарник селски себ’ на резилак а њим ги па на  
 у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. </p> <p rend="Tekst">— Аха!{S} Ама, нису м 
е увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз 
ко, тако! </p> <p rend="Tekst">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за 
ки, да се осврне за њим кад га види где иде сељачки а говори научењачки!! </p> <p rend="Tekst"> 
 и толиким успехом, реши се да сутра не иде на дужност.{S} Послаће децу у поље до Саватијеве во 
и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, с 
, а кмет Ђорђе? </p> <p rend="Tekst">Не иде ни ово.{S} Не пристаје ни Вујица, а још мање ћир Ђо 
; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; ку 
асне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље. 
о Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно шко 
ад тако дође о феријама у Београд, а он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове доп 
а право. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту свој 
 смо све.{S} Знаш како веле: добар глас иде далеко, а зао још даље.{S} Па тако и с тобом.{S} Ре 
ног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као намазано. </p> <p rend="Tekst">Примеру ћир- 
га!{S} Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам? </p> <p rend="Tekst">— Ама, што ми с 
ине како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године до триде 
 газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је так 
 размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајгану; суш 
стички наклопио на кајгану; сушта слика идеалисте дон Кихота и реалисте Санче! </p> <p rend="Te 
ети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да види, да се човек 
ер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савес 
ти, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који су из Европ 
, Саванарола и други, сами спаљивали за идеју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да  
данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend="Tekst">— А што па да ги 
ропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели, вамилији мојој; а вама ето, вели, моја влас 
у униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођ 
 противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз  
ве ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж 
сенио га«. </p> <p rend="Tekst">Него да идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто  
рађанским слободама.{S} Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве,  
ри пањ упали, а, ча-Трипуне!?« — »Море, иди ми бедо с врата!« — вели чича Трифун. — »А, ча-Трип 
ка ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p re 
та да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки  
м. (Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у  
азилазе; требаће сутра раније на рад да иду. </p> <p rend="Tekst">И гости се почеше разилазити. 
се поклони и ћир Ђорђе опомене госте да иду, а Зацу да очима знак да чини своју дужност.{S} Зац 
 »Луда« па »Луда«, — а код нас све луђе иду ствари.{S} Знам јој само почетак. </p> <p rend="Tek 
озе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред 
p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати шт 
 оставити, добри људи!« — мишљаше Срета идући дома. — »Напред! то ће ми бити девиза, док од ове 
 није за такву ствар!« рече опет у себи идући и храбрећи се и уздајући се у речитост своју. </p 
ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, 
 посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ре 
 се потуцала тако од немила до недрага, из места у место, као рђаво адресирано писмо, док није  
ма не допада. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео к 
 По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у ску 
о плота кући на кров од коша па одатле, из своје кућице своје слободице, кукурекањем протестује 
Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, добро ће би 
ко се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Таш 
мо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сре 
 Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерикали победили, а из М 
е од црњега, и то све на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије ст 
Ова учтива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити ник 
а је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само понешто бити цитирано, пошто сваки Србин  
бурики? </p> <p rend="Tekst">— Може.{S} Из партије одређене на канцеларијске трошкове. </p> <p  
ео са окићеним репом у своју авлију.{S} Из тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан наси 
и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су ј 
слав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који продаје Сингерове шиваљке и једнако у 
 да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико дру 
стижу гласи да су клерикали победили, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка 
му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе тече крв ужасно дебелим млазом као во 
дан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се сва 
увек се плаћа. </p> <p rend="Tekst">— А из канцеларијских трошкова? — запита Срета полако Перу  
естога) августа. </p> <p rend="Tekst">А из овога ће читаоци најбоље видети шта све може човек д 
м, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту нар 
шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Стану обојица хрка 
тече крв ужасно дебелим млазом као вода из жљеба кад дигнеш уставу па потече на воденични точак 
 псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва ве 
 уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p re 
 газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био н 
 пошто му се том приликом некако омакла из руку грчка бандера за коју се хтео ухватити, и он, н 
помена!{S} Тек видиш а оно полети метла из комшијске авлије за њим, а он прне преко плота кући  
се негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и на 
talic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом,  
твртога дана стигоше само седам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали  
о воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе 
аром својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у н 
и ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафа 
о! </p> <p rend="Tekst">И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлега 
"Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила  
ња с другим мисли и да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о с 
 је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а кад би се опет сељачки обукао, није см 
о.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо г 
ер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће р 
.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али сељаци га об 
то што ти он напамет казује као да чита из књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро н 
p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend="Tekst">— Што рече 
олико пута прочитао.{S} Тада није ништа из новина читао, само оно његово.{S} Ако ко чита те нов 
потребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, а кад је и са  
цка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.{S} Е, онда, 
е знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па 
ради.{S} Песма се ори, а нервозни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац т 
о, мастило и хартију.{S} Зац донесе све из суднице.{S} Срета се мало удуби у мисли, а после пол 
аво. </p> <p rend="Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју св 
ће да плаћа тај калабалак — газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, п 
ш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ.{S} Тол’ко! </p> <p rend="Tekst">— Ама чуј ме 
ику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и уж 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест 
понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш мило 
, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може има 
аро време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Срез 
опу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробу 
м, који ни сам није марио за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да 
шавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја остале с 
де! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похв 
 доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.{S}  
ekst">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне нов 
а.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Само писац не зна, те вас, драги ч 
олемици с неким цитирао поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их про 
ује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бун 
допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћир Ђорђе 
t">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужи 
мисли и осећаје, тежње и разговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том 
о, здраво лепо...{S} Дакле, молим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона 
">Још пре поноћи сви су се већ очистили из механе.{S} Но то ништа није сметало Срети да у привр 
одушни!?{S} Ми, који смо и сами поникли из слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза 
 се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко п 
 ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало ј 
д то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле ц 
 је боље непосредно посматрати и читати из самога друштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је  
иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да  
 мржњу начелникову и морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, о 
, као што ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p 
 друге, и карактерише поједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и пок 
дресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кривицу св 
 речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога ј 
{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи  
ипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за онај скандал између Марса  
ти контрола; мораће господин председник из свога џепа да подмири, а у то господин председник из 
а качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу:{S} Слава, слава, слава борцима за наро 
је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког, беше  
а га запитате и сам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач,  
 било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често 
говора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све и оћути; али кад га стану дир 
 прсту, па те тек залепи каквим цитатом из некога.{S} Не смеш ни за живу главу ступити у полеми 
ј стари поганик, онај пресрећни тиранин из Самоса, Поликрат, поплашити да му и сами богови не п 
, јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме  
nd="Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и 
, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу слам 
уби у мисли, а после полетеше мисли као из рукава, и за тили часак честитка беше готова, мада ј 
мена виде са задовољством како му посао из дана у дан поспешно одмиче напред! </p> <p rend="Tek 
ут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а д 
на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зачуђено око себе  
и месец баш онда кад се Срета премештао из села. </p> <p rend="Tekst">А у двадесет другој глави 
и је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« зато ш 
ађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начи 
ла црква у селу.{S} Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, 
да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред  
 па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин вредети ради куп 
анове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео 
што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из другог неког места (где је био преме 
 »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се к 
ите да нам обелите образ! — додаде неко из гомиле који није ушао у одбор. </p> <p rend="Tekst"> 
пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуц 
 и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав политички противник 
за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насил 
начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права.{S} Дед’  
 молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити.{S} Ето, ти двест 
га. </p> <p rend="Tekst">Ето тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Офи 
више еротички расположен (као што се то из зоологије и свакодневног посматрања зна), а такви су 
Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно  
ђе. — Бравост за тај реч!{S} Е-ли нешто из грчку књигу тој слово? </p> <p rend="Tekst">— Није!  
Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S}  
rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p r 
лашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop 
>Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још н 
вак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{ 
бачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица  
дуго и много, као што ће то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Gla 
d="Tekst">— Па Максо, Максим Јоксимовић из села Сирогојна, Среза златиборског, Округа ужичког.{ 
 руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. </p> <p rend="Tekst">— А 
зни зељов из комшилука урла, а жутов му из другог одговара; Зац точи и послужује, а Срета се ше 
да његово село буде међу првима који су из Европе честитали, па неће да батали. </p> <p rend="T 
дејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена с 
пио против њега ужасне податке од неких из механе па и њега оцрнио у допису као никога. — »Гроз 
онарке.{S} У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио з 
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав  
 </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети как 
чај тога догађаја. </p> <p rend="Tekst">Из двадесет прве главе сазнали би читаоци како се Срете 
павао, па ослушне. </p> <p rend="Tekst">Из друге собе се Чује сомо страховито хркање Максино. < 
ситни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће 
а још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Мини 
ели задовољно Срета. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан 
шину и чита даље: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: приврем 
а, и поче читати: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републикан 
ини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо до 
 плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, 
>Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па  
фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у пр 
st">— Ху! — хукну ћир Ђорђе и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Teks 
кад га добра старица, протекторка, чеше иза врата; тад би му мило било, па би кроз зубе пропуст 
{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као 
настир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале у старо доба, и дошла Срети 
 већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у соб 
 нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и 
овања, доста равнодушно.{S} А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мношт 
t">— Кол’ко?! — вели Ђорђе и метну шаку иза увета. </p> <p rend="Tekst">Срета му рече понова, и 
о погледати! </p> <p rend="Tekst">Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна муше 
ека он буде председник збора, а кога он изабере, нека буде деловођа, па да се што пре сврши тај 
ласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђу 
 тридесет, а тад би се кандидовао и био изабран за посланика.{S} Што ће, боже, онда министри да 
ње опасно, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му  
p rend="Tekst">Нова општинска управа би изабрана.{S} На чело управе дође газда Ђорђе као предсе 
не нит’ ће бирати кметове, нит’ ће бити изабране за кметове!{S} Тек кад се жене поделише у парт 
 казао, и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборав 
 како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле нове науке његове, и како је поли 
Ђорђу се бунила чувства кад му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или д 
нате наше честитке.{S} И кад срачунаше, изађе нешто ђаволски дебело!{S} Које у честитци, које у 
је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{ 
на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} Кад се дигну, они седну онако задувани 
одаше знак Борку, и овај остави гусле и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеш 
ре, ватај пут! — повикаше сви, и Провир изађе. </p> <p rend="Tekst">— Тако — вели задовољно Сре 
вље«.{S} А још милије би му било кад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за  
«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи  
очитају допис. </p> <p rend="Tekst">Кад изађоше из мутвака беху обојица особито задовољни.{S} Ћ 
уде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљ 
егове и тамо у Америци а и овамо у овој изанђалој Европи.{S} Затим замоли Мићу нека он то све л 
е клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге српске витезове?!« </p>  
иста шездесет динара.{S} С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с по 
 га и вечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> 
рви, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности у 
се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се вратио »у цивиле« 
воја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на т 
 човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, 
 писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске бел 
 од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни познати; много је о 
 списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница баш свију у 
примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особито д 
опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били опаки људи  
 а и оне две ћатине: да се Бразилијанци изберу за почасне грађане прудељске и да се Прудељ одса 
рија је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није ни Нерон, Калигула, Ђес 
Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.{S} Колико ће му само тај чин  
/p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што с 
 пословима — па дође и давно жељени дан избора. </p> <p rend="Tekst">Срета спаде с ногу радећи. 
та недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином 
х гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гиз 
дода »са још триста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесе 
 Бразилију.{S} Охлади се лепо човек кад изброја речи!{S} Дугачка депеша, бестрага много речи; н 
није још проветрено; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst 
ио није! — Ковачи, па су своје наковање избушили тако вештачки, да кад се барут припали и пукне 
друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена 
d="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља 
ури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у ми 
а. </p> <p rend="Tekst">— Е, из душу ми извади свако тој слово.{S} Сам да сам узео калемче, па  
} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе. 
у Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо прилике. < 
еле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године ка 
о говори Мића, а све лупа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка ма 
утро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет. </p> <p rend="Tekst">Мало после зах 
о уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се тако, гледа л 
би ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао 
ала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и свести и савести својој. </p>  
 ће доћи кревет) и обеси Васу.{S} Затим изведи некога Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто 
а изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу  
 Ђорђе, који се расположи тек кад онога изведоше. — Добро и много фала што га изведосте!{S} Ћа’ 
 и изађе, управо га на леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p r 
читавом фалангом смелих, свесних бораца извео свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био кр 
>Није од своје воље дошао амо, па неће, извесно, од своје воље ни отићи одавде.{S} Неуморан поб 
спослен, па да се бави песницима нашим, извесно би му пале на памет оне речи песникове: »То је  
 да подмири, а у то господин председник извесно неће хтети да загризе. </p> <p rend="Tekst">Сре 
о о приликама у селу.{S} Од ове двојице известио се о свему.{S} И слика не беше ни најмање ружи 
до зоре, остао за својим писаћим столом извештавајући свет о догађајима и променама у селу. </p 
дан па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пиј 
ремах ево. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти 
 већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.{S}  
а нити од њих да живи. — »Ама, човече«, извињавају му се они, »дођи ће и на то ред, стрпи се, н 
и.{S} И тек онда настане представљање и извињавање што није то раније учињено и што немају при  
марифетлуцима научио па се понеки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове к 
х у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народног учитеља свег раскупусаног од силног чит 
алазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend="Tekst">Дозва Ву 
та овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја 
део?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, извол’те бурики. </p> <p rend="Tekst">Руковаше се. </p> 
акије и чашом воде и принесе Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш јед 
посвршавали!{S} Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно ваше и сам н 
— вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, р 
 до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилав 
ворити и створити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном 
гледаш наковњу (ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у  
ци најбоље видети шта све може човек да изврши кад га идеја руководи.{S} Моћи ће, велим, да вид 
лисану, и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електриса 
илно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="Tekst">— »Смир’те се!« — д 
 очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога 
же се адресанту предати«.{S} Тако ће се извући из шкрипца, оправдати ћир-Ђорђа и село и сву кри 
доби за банбадава, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га  
а на некој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета 
го, а за ово душу дадо’! — вели Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг.  
Пир бездушника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и 
е освети поштено.{S} Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу  
"Tekst">И то тако иде из дана у дан, па изгледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику п 
 за сатљиком, и њему све црњи и беднији изгледа положај тога сталежа, и он осећа и види некако  
ечисте савести.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али на 
 главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе теч 
бријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допа 
ар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до  
био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био 
ову пусту кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се 
скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, 
 с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, ш 
 чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му шајк 
обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Teks 
S} Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флаши 
од зеитина, гаса и катрана.{S} И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и он 
 <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монумент 
тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. < 
онај каланкусур, то су слуге. — Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се 
те га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се да се ћи 
спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с масло 
есме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне с 
 много фала што га изведосте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не зн 
р бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а бе 
ерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.{S} Носиоци пројекта не преузимају одговорн 
трибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.</hi> </p 
00" rend=" color(858686)">Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисањ 
</p> <p rend="Tekst">— То може, ал’ тај издатак неће признати контрола; мораће господин председ 
 орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога 
оне речи: »Седамнаести се величанствено издигао над Осмим и засенио га«. </p> <p rend="Tekst">Н 
ек сум трговац!{S} Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир  
ekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем њ 
.{S} Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педе 
тало од зулума и тиријанства његова.{S} Изишао беше свима тамо на перчин ка’ прибогу ево нам’ в 
жени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p rend=" 
читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружић 
 намерно пандура титулирао господином и изједначио га с министром, а начелника није.{S} Тако је 
ко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И до 
ки дан дешавале; о препиркама које нису излазиле из граница својих, које су од почетка до краја 
де било.{S} Јер тај лист и није дуго ни излазио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на с 
ер народних тежњи које су ономад почеле излазити, а доле под звездицом написаће: »На основу чл. 
едан и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у редакцији, он се дигне да тражи оне одбегле.{ 
ком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре ин 
p> <p rend="Tekst">Тек видиш зељова где излети подавијена репа на три ноге, па шиша кроз сокак  
о ће се то већ читатељи уверити из ниже изложене биографије и генеалогије њене. </p> <p rend="T 
и Благоје. »Да ми се ти не нађе, ћа’ да излудим и да побијем све по кући!« — А Мића само слуша  
ојствена њима.{S} Гледа га поиздаље.{S} Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али м 
баш лијепо видиш како му није мило, ама измакло му се. </p> <p rend="Tekst">— А ти држи оне за  
равнодушно седео, али му се не би ништа измакло!{S} Пазио би на којој би се страни зауставио чи 
н да то разуме.{S} И Срета хтеде већ да измакне, али га овај тако одалами, усред онога панегири 
ковала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад ј 
једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код с 
слободу и права човечанска!« вели Срета између осталога у честитци. »Иако смо телом далеко, дух 
>Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">— Није 
 класичних земаља, знао за онај скандал између Марса и Венере, знао да женске трче за блеском,  
 једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких школских зграда и ове зграде у којој о 
 а ову диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности и 
p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону сурвава у пако а ову 
емена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга  
знату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом »Официром« и другим тамо отресити 
рани. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Tekst">— Па 
е новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, дивит 
 одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела.{S} Оригинално издање дела налази се на  
зиогномија села почела већ срећно да се измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi> 
лико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна 
се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је св 
лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учевност,  
ледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава, што рекли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А б 
нда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Збогом! — вели Срета и одлази. 
ао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од те 
 се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је  
/p> <p rend="Tekst">А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи  
 све глумце и штатисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушу 
Ћата стаде насред механе, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и  
тема га било! — чу се са више страна од изненађене публике. </p> <p rend="Tekst">А ћата Пера на 
а тек уједаред, на опште запрепашћење и изненађење, плану. </p> <p rend="Tekst">— Ајде, ајд’ —  
ле:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов 
ли писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ни 
ку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капетанова и каишарлуке њего 
додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад се човек наљути  
 допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама отезао кроз три броја); пао  
киваћете се ко ће више и бољих предлога изнети да скујете ланце и да окивате слободан народ!{S} 
лике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и ж 
свет, знате га, хвала богу: шта ти неће изнети и изговорити на своја погана уста!{S} Зуцкало се 
ак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том прили 
сада тачним рачуном нађе и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на јед 
е кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допи 
ворило се свашта.{S} Шта ти се све није износило као узрок!{S} Свет као свет, знате га, хвала б 
ости женској, баснословне клевете о њој износити.{S} Зато ћу, дакле, замолити читаоце да не пов 
ekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била монументална, него  
укао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бриј 
ица, па он није никако трпео да се тако изобличава ниједно његово млађе, а најмање Гизела за ко 
 изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега новога, ипак н 
ни тамо виде да нисмо варвари, да нисмо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у гла 
А по стародревном српском обичају, није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину сло 
д би се опет сељачки обукао, није смела изостати дугачка машна која му се пружала, боже ме прос 
слободе?!{S} Наш срез не само да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им пре 
о цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; ка 
љ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">Н 
упштинске стенографске белешке), морало изостати, — и тако се ова приповетка морала напречац са 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје 
да се, као и овај, бројевима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови до 
Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако по француски.{S} Понеш 
и о њему се најповољније и најласкавије изражавао, и увек кад би се о њему повела реч, рекао: » 
 уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражавао) и предати потомству, нека оно види какво је  
оши народски а у народу варошки и учено изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамул 
 и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.{ 
»Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у 
 се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским стварима, заборавили су и на себе 
стрине па трпе. </p> <p rend="Tekst">На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана. 
ма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Tekst">— А добро  
дседника и дошао кући.{S} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен и 
т и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. </p> <p rend="Tekst">— И пиле  
о од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов чланак,  
у народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатирати драгоцено своје и деч 
а код њега — да се санитетским термином изразим — собарица, па он није никако трпео да се тако  
а престо свој поставила«, како се Срета изразио. </p> <p rend="Tekst">Раздраган и одушевљен так 
таром председнику), како се то духовито изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово в 
и моћи«, како се то лепо Срета у допису изразио. </p> <p rend="Tekst">— А што ме, рђа ниједна,  
иста пореских глава«.{S} Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара.{S} С  
дужину и ширину и висину собе.{S} Затим израчуна кубну садржину у кубним метрима и подели број  
Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће с 
 поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p 
ише и да се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину 
nd="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> <p rend="Tekst">— А вели 
љалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја —  
а одборника; и онај други допис где сам изрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи 
 да расправља питања из социологије, да изрекне своје мишљење и свој суд о сваком појаву у наше 
ају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{ 
и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу осталима.{S} А 
 ни ћир Ђорђе није хтео да се за толико изује.{S} У њему као да се одједаред пробудише монархиј 
, богме стоји врло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би  
Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба 
е су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно човек д 
— смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да бу 
пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. —  
та просто од дуга времена, онако, и без икаквих израза на лицу.{S} А још ако му прескочи његов  
је се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! 
 ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, тол 
школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? </p> <p rend="Tekst">»Право вели! — реч 
Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје домаће ларе и пенате. </p> <p r 
јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, није главом платио.{S}  
 му пре тога не рекоше да хоће другога, или што га бар сад, после свега тога, не оставе на миру 
ро ућута.{S} Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово 
ио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она пота 
 надаље бити срамна и презрена Вандеја, или њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред  
 их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко из редакције због тога дописа — који је 
о поједине пасусе из тих својих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глу 
— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, 
и бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на сто 
t">На главу тада метне фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле 
вељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.{S} Песма се ори, а н 
 добро покрпити.{S} Ухвати тако лисиче, или мало курјаче, па га продаје поваздан по паланци; ил 
, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу.{S} Звони оно 
 знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> < 
ама подмладак и узданицу народну учити, или, како се он згодно изрази: у којој ће учећи сатират 
 и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend="Tekst">Седе тако по 
 десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин  
аг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да 
је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких  
та све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све мор 
ве, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне поне 
 хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, увера 
ли згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле, па се под креветом рашчепио код Сретиних  
тише сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једноми 
 му »Ђузелу« изабраше и хтеде да тражи: или да она дâ оставку, или да и он уђе у тај одбор.{S}  
зрезилио, ка’ биров кучку, председника; или онај трећи где сам изнео злоупотребе и насиља капет 
 или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који мисли да нешт 
аче, па га продаје поваздан по паланци; или нађе какав минерал, на пример »мачије злато«, који  
ред, стрпи се, немој да си тако пргав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-ше 
о: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: » 
па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контраф 
од насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље 
а другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова оној спомиње з 
ђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p ren 
 да примети, да се што, на пример, дода или избаци.{S} Нико ништа није приметио, свима се особи 
урка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још по 
и. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника 
ого речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитк 
ело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је 
к читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — п 
свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке 
дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у Менчестру и фабрици челични 
ароду који живи у најглупљој тами, — па или тај свет неће и надаље бити срамна и презрена Ванде 
то досади а они седну па играју џандара или погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гле 
онај говори и бог зна да ли ће се сутра или прекосутра и познати кад се виде.{S} Таки смо ми! < 
>Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај уситнио само корацима по механи; 
ознају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па и у при 
ју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као неки подлистак у новинама. </p> < 
овађене књиге.{S} Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњ 
но само подсетити, па макар и после две или три године, а они ће се већ лепо свега сетити.{S} А 
и понамештао уз припомоћ фамулуса, седе или управо извали се да се одмори мало.{S} Одмара се та 
ежурано лице, па не знаш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирал 
се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дана. </p> <p rend="Tekst">Прођ 
у у нашем животу, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету п 
Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се или згрчио у кревету крај ногу Сретиних, или пао доле,  
 подрепка Ристе шпекуланта?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадниц 
.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће или певуца кроз зубе.{S} Опкорачи столицу, наслони се н 
јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази.{S} Ко му па 
ћу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана чита 
</hi>за келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак,  
уду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{ 
у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за 
ју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, и 
end="Tekst">Поваздан тако седи у механи или пред механом.{S} Мало говори, само ћути па звиждуће 
е беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши.{S} Овај бивши, Провир, одјутрос се већ  
 им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући, или кровињаре њихове. </p> <p rend=" 
 морате чути. </p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болу 
Ужичани и Цинцари у Србији од прве речи или молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један мин 
</p> <p rend="Tekst">Чути или наш вапај или наш усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд 
ах.{S} Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа нис 
/p> <p rend="Tekst">Бринући се о општим или, како се то Срета лепо изражаваше, народским ствари 
оји га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А 
ко све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вином. </ 
је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и 
департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од иско 
Tekst">Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела С 
.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{S} Какве ствари чујеш!{S} Ова 
жипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може јед 
свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа з 
о.{S} Ти увек можеш бити он, а он мучно или никад то што си ти! </p> <p rend="Tekst">— А, браво 
, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И 
а који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на главу. </p> <p rend="Tekst">Служи 
ртом броју новина тек читају неки допис или против капетана или против председника. »Шта је ово 
 му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек н 
еханом кола, нит’ опет уз путника торбу или куфер. </p> <p rend="Tekst">— А куде остависте, на  
згледа човеку, као да су ту своју свађу или полемику поделиле на главе или на продужења, као не 
се разговарају о општим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претреса 
риповетку. </p> <p rend="Tekst">Теодору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница  
ранцуски.{S} Понешто тек почне, па црту или удивку; нешто тек наговести, а нешто не знаш, вала, 
ермао.{S} И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!« и пролази, ради сво 
уквар за матору децу, Пчеле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде 
офа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>.  
ји.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу Илића, мало ће ко да ти каже да га зна, али кад кажеш:{ 
st">— Зло пише, мој Максиме!{S} Слобода илузорна, правда параграфска; власници силни и сложни,  
отанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава понешто из Сретина причања као  
иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p rend="Tekst">— Па добр 
{S} хоћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! </p> <p rend="Tekst">— Е, мој Максиме  
ако је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забаг 
зва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за њим у кујну,  
он иде право са стварима у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да 
а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се 
орта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема моралне снаге у себи.{S} Другог 
ат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у н 
 којом се »цилиндри« од лампе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или  
њени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакл 
и пут смрт цара Максимилијана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« и 
и тај посао. </p> <p rend="Tekst">Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се ма 
 и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране и њега и пандура му, и његова 
ари) по Европи.{S} А кад се уморе и кад им се то досади а они седну па играју џандара или погађ 
х одлази.{S} Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео  
S} Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S}  
е девојке лепе, здраве и румене.{S} Све им се допадају, али највише Азија.{S} За символ Азије н 
ислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и замашан значај тога догађаја; уз 
ењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно  
дним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.{S} Редактори одахну душом ка 
ла.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p re 
 rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађају, него нека стиша 
са задовољством слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне 
један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога св 
ћи се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би иш 
ш кад су га оно окметили; јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су 
 ни кидао што није председник.{S} Та он им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако 
онуда пролазили, седам ока ракије и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута бил 
је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог 
на своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кућ 
тим стварима у селу или у Србији, а ако им се ту деси и ћата, онда претресају и решетају и оне  
Нека се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу 
лумци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко 
њима дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени 
{S} А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S 
ају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака усред те свађе прекине у диј 
лавом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А к 
 се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’  
 окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да одсвирају, утезао се и дотеривао Мић 
к одраде, нек зурлају и бубњају, верицу им вираунску. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо, разуме  
лску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветуј 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">Ч</hi>им се сутра пробуди Срета, диже се и отиде у механу, он 
бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и  
кну гомила. </p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако 
а их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> < 
<p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, очевидно у намери да за 
о у намери да забашури. — ’Ајде, Петре, има ли нешто? </p> <p rend="Tekst">Ћата разумеде и запе 
t">— Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. </p> <p rend="Tekst">— А што 
осматрао да ли му се читањем мења лице, има ли каквих промена; и страшно би се наљутио ако то о 
 то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жи 
сханом — хајде да се којекако и разуме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али 
 капетановати, ни Пурко пандурисати!{S} Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у п 
"Tekst">— Е, па видиш, дакле слушај!{S} Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је пр 
зна и познаје у селу Мићу »Официра«.{S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији 
ли једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и  
/p> <p rend="Tekst">— Слушајте даље.{S} Има још! — вели Срета и наставља читање: »Из Лондона ја 
 Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — ре 
литетом, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли што 
kst">— Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p r 
 била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има време, побратиме, има време! — уситнио ћир Ђорђе, о 
ешто непријатно. </p> <p rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумб 
ал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је меј 
црвен мундир с генералским еполетама, а има капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун леп 
едседник позове. </p> <p rend="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} 
?« — »Газда-Ташулино; све његово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку с 
’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу! </p> <p rend="Tekst">А Срети 
а, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— 
а једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што с 
д он, вала, не може таке големе брке да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрв 
амо почастио кафом или ракијом, држи да има право да се нашали с њим.{S} А шале, наравно, да су 
ва дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с њим већ уве 
е то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са једним, на приме 
ове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име 
аната, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било и 
 и кости оставити!{S} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрек 
псу!{S} Оданде пита само то колико дана има да одлежи. </p> <p rend="Tekst">Кад се Мића поклони 
лавно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке дан 
 с Милисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их  
нио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико  
ске механе.{S} Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.{S} Па ето и ово није требало 
општим стварима.{S} Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он оп 
ио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже мој!{S} И ови учевни људи (па 
ове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана. 
 играју пипревку пред њим!{S} А већ сад има спреман говор (зна напамет сву ону вакелу као воду  
а га у срез, назначивши му сва села где има школа и у која ће да сврати.{S} Даде му и један цир 
тао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!{S} Тек видиш а оно полети ме 
ле слома Милосављева.{S} И у овој глави има парче дописа</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="D 
ропаде ова лепа мисао Сретина.{S} У њој има и неколико пропалих резолуција</hi>. </p> <p rend=" 
 овај продужи дељање и Срета виде с ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и  
све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се дав 
о ни акустична.{S} Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и шири 
одине.{S} Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. </p> <p rend="Tekst">— Ах, шта 
кве недостојне синове и учитељство, што има такве чланове. — Допис није био из Прудеља него из  
 их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељство, што има такве 
у и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p rend="Tekst">Они пођу за  
о чинило да му од неког доба живот опет има одређен циљ.{S} Сад бар опет зна што живи! </p> <p  
о не постоји — тврдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле  
ни своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично пос 
очита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода ил 
их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ће о 
ајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, св 
nd="Tekst">— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео!{S} Ш 
 А Жика ће мрднути главом па запитати: »Има ли, учо, штогод и јопет да потпишем?{S} Слободно, в 
 допис заврши са: </p> <p rend="Tekst">»Има реч капетан и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако  
, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.{S} Али тој омрази не 
све учитеље да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. 
ном, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је б 
. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у 
на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, к 
 али (као сви вештаци и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и у 
ш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и сви његови земљаци. </p> <p 
о Газда-Ђорђева механа.{S} Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим 
је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а  
 можеш да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У С 
еши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: » 
 су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су 
и, није се слагао с кметом, као што сте имали прилику раније да чујете од Максима фамулуса.{S}  
и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних стран 
е каже, тој да дозвољава?!{S} Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна крот 
политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. </p> <p rend="Tekst">— Сад, гос 
 rend="Tekst">— А, а, знам, е па де!{S} Имам си послу, брзо! </p> <p rend="Tekst">— Чујеш, газд 
 лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је  
лаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада  
ак, нема старо време; беше му!{S} Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му тесли 
а, чујеш?!{S} Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?!{S} А ете дођ 
 ти вера!{S} Коџа време прође, сутра си имам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик 
st">— Врло добро, врло добро!{S} Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче.{S} Њег 
м случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и саучешће. < 
. </p> <p rend="Tekst">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо н 
дугује, знаш, ћир-Ташули.« — »А ко купи имање онога грешника Милисава на добош?« — »Газда Ташул 
каква посла.{S} А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао.{S} Левентовао ј 
ово.« — »А има ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш,  
се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега 
а, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.{ 
једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у 
н корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи к 
ија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, н 
 га не друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена 
верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом лектиром да те послужим. 
да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни  
 на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, наравно, 
у! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, ј 
 кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога мо 
и.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као 
роћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и под 
ћа и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазја 
затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то.{S} Тако  
 је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.{S} А 
чесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну! — Дакле, кмете Милисаве, — заврши јет 
p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч,  
а.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Срез 
ије Турчин него кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S 
ци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до о 
приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон 
ву да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позива 
 ли дуга газда Радисав на имању?« — »Па имаће неку стотину дуката; дугује, знаш, ћир-Ташули.« — 
врти — »кад си ти себе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује 
"Tekst">— Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и бу 
лко.{S} А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! </p> <p rend="Tekst">Љубица прекиде и 
де:{S} За женидба неје никад доцкан.{S} Имаш кеф и мерак — готова жена.{S} А ви сте још млад. < 
о и то!{S} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} З 
е беше умреја, збореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко 
е увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел 
е, — тврђаше ћир-Ђорђе, — долази му саг име:{S} Ђузела, Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако 
, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет г 
е вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, 
 он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена  
рао по кревету и смишљао, само што боље име да јој да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пу 
о ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота. 
ом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.{S} Човек стане па слуша само, и не  
 цепа га Сретен у том допису, »твоје ће име црним словима и с гнушањем забележити културна исто 
ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="T 
»Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; затим цитат: »Није вино пошто пређе бј 
 није свијет оно што мишљасте« стоји уз име старога председника Милисава. </p> <p rend="Tekst"> 
вљати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ру 
ко више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па шта ти ту нама  
е да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: 
ави другом вером и да ми кумује шокачко име! </p> <p rend="Tekst">А Сретену чисто расте перје и 
њајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно г 
ажеш:{S} Мића »Официр«, свак зна.{S} То име носи поодавно, још како се из војске вратио.{S} Сам 
 умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио 
место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, ал 
ле се мало помало почело заборављати то име; најпре презиме, а после и име, и у пореском списку 
е за сада у први мах, читатељи, чути то име села још и стога што се наш Срета ни у једном селу  
од мене. </p> <p rend="Tekst">Чим чу то име, лупи се Срета по челу. </p> <p rend="Tekst">— Врло 
гаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S}  
и народ.{S} Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде о 
даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.{S} Постаде од главе до пете (на којима носаш 
ића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толи 
, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама.{S} А од свију ових, најмил 
ати за своје псевдониме и чувена женска имена као:{S} Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Пер 
најлакше заборави.{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћа 
 мушема.{S} На њој су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун  
, Бокарје и Барбозе, и пошто виде да та имена никако не иду у главу Мићи јер овај место Фонсеке 
најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих раденика из француске револуције.{S} 
 јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за сада у први мах, читатељи, ч 
аш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији само про 
воје удовичко решето.{S} Знале су чак и имена деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ста 
ок му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај  
речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу, знате наше честитке.{S 
но, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувремених великих мислилаца и револуц 
еслиша и поправи.{S} Мучио се с њим око имена министара:{S} Фонсеке, Лобоа, Бокарје и Барбозе,  
је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу!{S} И после, 
пао и сва већ употребио, онда се служио именима месеца из републиканскога календара онога доба, 
име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само тако и 
ди какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!« </p> <p rend="Tekst">Али се на  
његов допис му прочитан с његовим целим именом:{S} Жика Буки Шљивић, па још »Сељо«!{S} Он седи  
одина млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и ста 
е се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у  
воје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би 
легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пелагића где се 
око Срете, — треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— » 
<p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и  
е фијакеристу да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође на 
 да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милисаву, прозвата Ме 
да прослави тај чин у славу начела и за инат власницима! </p> <p rend="Tekst">— Па како то мисл 
 у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријате 
неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ето, заврши Мића приповедање, по то с 
 И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Б 
d="Tekst">Острвио се свет, па воли само инат и свађу.{S} Навикли се на дописе, па им мило кад и 
 и комоцијом била монументална, него се иначе одликовала од других, по другим местима, сељачких 
 служитељ у храму богиње Талије.{S} А и иначе шта ти све он није био досада, али најдуже је био 
ан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај стари поганик, онај прес 
="Tekst">Боже, каква граја и уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети 
у затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику већину поређа у прозор и 
ени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и по 
.{S} Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо,  
Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— 
афска; власници силни и сложни, а народ инертан.{S} Све црње од црњега, и то све на моју главу! 
то сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вел 
е! — вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама.{S} Ти, Петре, само  
"Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, јер овај у 
е може, баш не може!{S} Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнт 
!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа од Миће, другога морам тражит 
оји пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима прогреса чов 
глеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља 
а му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врсте. </p>  
јближи народу, ми, његова најближа њему интелигенција, зар ми немамо преча и паметнија посла?{S 
свађају.{S} Морају људи да притрче и да интервенирају; изруче на њих по неколико тестија воде д 
ом слушати и присуствовати им, и ничија интервенција није ту потребна била.{S} Оне су се, као ш 
коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.{S} А, бога ми, коме позајми, не  
су описане неке споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су:{S} Т 
ицир« на прилику, тај може много штошта интересантно и пикантно и да чује и да види.{S} Не треб 
 то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p  
ко да нема тога ко то већ не зна, да су интереси власти и интереси народа сасвим супротни једни 
и што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде он 
о: </p> <p rend="Tekst">»Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. </p>  
овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интересује за то и жели да га у целини прочита (а такви 
ека) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају т 
ољно Срета и наставља: »Министри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована  
ле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манастир, који је, 
а његова »наивна љубавница« и побегла с интригантом, однесавши му том приликом сахат, ћилибарск 
"Tekst">— Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. 
јући ништа и не додајући ничега новога, ипак неће то да изнесе, јер сви знамо шта значи то кад  
Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да не ошине, онако згодно како то сам 
 пропустио: »Хе, хе слатко зенско!« Па, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе покл 
 Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледа 
рђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је че 
иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име 
је жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком п 
 разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гр 
т. </p> <p rend="Tekst">Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар.{S} Тако лепа депеша, па  
борбе, јер су и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милиса 
т није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. </p> <p rend="Tekst">— Хе, хе 
то тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био представни 
ет буните?!{S} Чисто вас гледам како се ипак не сећате шта значе оне његове последње речи.{S} А 
 радећи.{S} Уморан и телом и душом, али ипак задовољан.{S} Прегледа списак поузданих, задовољан 
ику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно.{S} А тамо опет 
 ње и отишао му бакрач на добош.{S} Али ипак, ако се уздигнемо до нужне и потребне објективност 
р, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тераше своје, па нашара и натрпа на хартију све шт 
 га није баш много ни трпео; али некако ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редова 
ужески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сељаци гурка 
тина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много знају, јер знају и што постоји а и што не по 
 увређено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S}  
и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и право кад се овај врат 
ни, па онако пргаво цинцарски каже: »Из Ипир, е, што ти то теб’ треба да знаш?!« Не, онда ће он 
негдашњи »сепеткаш« и »ћелер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашир 
уверенства народног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак  
 за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде најве 
то си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаже.{S} Е убише го, е не го у 
Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’  
е.{S} Фаћа ме треска, како грозница!{S} Иска ми душа да се утоплим малко.{S} А ти иди си, па си 
ако пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!{S} Па зар да ми уфати из бели свет ка 
 у свет.{S} А они па што писују новине, искају леба без мотику, па си свашто писују. </p> <p re 
 Те ти ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај п 
Tekst">— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако  
мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете 
омад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме гледа 
а вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst">— А шта он? < 
ио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашљаше се мало обоје, па чекају да Цигани почну, а с 
у један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан, како 
д накриви вес или шајкачу па се крене и искашљује поред плотова.{S} И сад, тога и таквога петла 
е, мораш се, вала, прекрстити.{S} Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! < 
орђевој магази.{S} Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!{S} Смота га ћир Ђорђе »ка’ Вла’,  
 пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја зап 
ло на посао.{S} Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, 
лом далеко, духом смо ту међу вама, као искрени саучесници ваше радости и вашега весеља и народ 
лим: е-ли из моју радњу, е-ли ће саг да искуси строгос’ од закона. </p> <p rend="Tekst">И сви о 
о запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетан 
{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог искуства признати да код нас Срба што се тога јављања и 
 толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гледа га по 
а.{S} После пет-шест прочитаних страна, испаде му књига из руку и он се придружи Максиму.{S} Ст 
реправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: </p> <p rend="Tekst">»Рио де Же 
инели да то весеље што боље и што лепше испадне.{S} И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да  
ух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет. </p 
 (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфте попијених),  
су кредом побележена имена свију добрих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а т 
напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава борцима 
ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није помогла сувишна љубазност 
, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му он 
о видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.{S} Задовољан и једа 
да Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био и 
му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобанинова, бакалинова, кмето 
, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се испо 
 сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, као што није н 
ћи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љ 
ламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епској опширности и брбљивости мојој. 
рашће и он као и сваки створ.{S} Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће 
ји су изгледали као две дебеле пијавице испод носа.{S} А допала му се и она живост, окретност и 
 тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне  
као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као по 
који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази 
а богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Изв 
Треба се борити; »Без муке се пјесна не испоја; без муке се сабља не сакова«. </p> <p rend="Tek 
ика! »Република« пише у новине?!{S} Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир  
> <p rend="Tekst">— Нађе ли га!?{S} Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! </p> <p rend= 
е!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ да сум газда!  
="Tekst">Када све књиге повади, а он се исправи, протеже се мало, а затим стаде одвајати и разм 
S} Да скува, умеси, сашије, да дочека и испрати, — за то јој надалеко није било равне.{S} Умела 
} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по свој прилици, ту  
d="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S}  
о то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.{S} Он према њима ка 
 послужује, а Срета се шета по механи и испред механе, весело и поносито као лелек по крову; пл 
селу кад и нови учитељ, а била однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасн 
 занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је  
све није било.{S} Ко би умео и могао да исприча све оне силне ситне и крупне пакости које су се 
мпе чисте, па им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо о 
} Затим замоли Мићу нека он то све лепо исприча сељацима онако како лепше уме и зна. </p> <p re 
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора  
rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за просла 
; однети га далеко од позорнице славе и испричаних догађаја! </p> <p rend="Tekst">Није од своје 
 десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а 
о подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си 
од гроша!{S} А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и 
 Срета и извуче рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече 
олитички мученик«.{S} И та му се жеља и испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколи 
, ћате општинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни 
 како већ може, обори понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па в 
дједаред се трже, грдан велики глоговак испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као  
! — продера се Сретен тако силно да Зац испусти џезву и погаси ватру. — Вичите:{S} Живели! </p> 
е продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p rend="T 
{S} Пружио и захватио па држи, ништа не испушта, а сваке године принавља поштогод. </p> <p rend 
жу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз г 
слио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да 
— и нисте погрешили.{S} Сва су скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само нам 
едно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S 
 добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људи што и 
рђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљ 
"Tekst">Они пођу за њим у кујну, одакле истерују ашчију Лефтера, који беше мастан и прљав као о 
есту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и иск 
ачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледат 
 какве су скамије у Норвешкој.{S} И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати.  
м очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од својих руку, а не живи готовански  
nd="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, дугачке елегије ра 
ио десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипа 
и параграф, параграф двадесет и други у исти тај законик што писује: »Кој упражњава механску ра 
ог богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банак 
 свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише, у по 
гов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да по 
 исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише молер 
је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак 
Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. < 
 страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах  
мо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, мало пишу и мало читају, али зато ипак много зн 
та?« Спомиње те или већ тако неке које, истина, ни редактори и сарадници, ни ви читатељи, а ни  
p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, истина, од инзултације, али не и од освете ћир-Ђорђеве, 
Ех, само кад ти се допада!{S} Уосталом, истина се само тиранима не допада. </p> <p rend="Tekst" 
ала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек држаше д 
а вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као  
alic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S} У њој се прип 
>Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">Зар није?! </p> <p rend="T 
 посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћа;  
} Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та њего 
радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће  
је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi ren 
 и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не 
rend="Tekst">А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.{S} Педагог-фанатик, човек но 
 народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар јед 
е и хладне цифре изнеше грозну и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесе 
о: »И овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tek 
о, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир- 
><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним главама.{S}  
ош једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Зау 
и, као епитрахиљ све до тканица, а тако исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p 
 Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. </p> <p rend="Tekst">— Па дела, причај, славе ти, 
га Ласала, и њега обеси, Светозара тако исто.{S} И пошто повеша слике заслужних људи и украси с 
тим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу ж 
ниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која  
/p> <p rend="Tekst">Уосталом, сви ми то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане,  
и? </p> <p rend="Tekst">— Ама и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да ви 
то да се разговара, мотрећи, наравно, у исто време својим живим немирним очима на све стране и  
гу своје куће, па се и брани и напада у исто време.{S} И то често не иде с бог зна каквом ватро 
о као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> <p ren 
рета лепо довио. </p> <p rend="Tekst">У исто време кад решише да се депеша не шаље, решише и то 
се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула 
она! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, историја записује; сушта истина! </p> <p rend="Tekst">З 
во, ели неваљалу послу треба, што рече, историја да изрезили свакога човека. </p> <p rend="Teks 
S} А глас народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни М 
ник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам хиљадама таквих примера, а она је, в 
ловима и с гнушањем забележити културна историја на листовима својим (Срета је само културну ис 
ински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св 
бодоумно!{S} Смелима припада свет! вели историја.{S} Нисте сами!{S} Сећате се вазда да имате бр 
ци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић  
а свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш 
етно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина божјега. 
ао што се за Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу ( 
трпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам- 
баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима биће не један неве 
 прелази на ствар и вели да пише »праву историју« у којој ће свак »на своје место« доћи, а то ј 
 и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи д 
} Тако и ова Гизела има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она не 
е, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро поз 
истовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се врло рђаво изражав 
 воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом.  
 једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том путу!« </p> <p rend="Tekst">Има још дос 
Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке, — рече Максим. </p> <p re 
е у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни претња, ни сила, н 
"Tekst">Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рука 
 у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељо 
ка 3, Казнени законик, трећа част:{S} О иступљењима, затвором (то јес’ да одува апсу) од један  
не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а пи 
етла, на пример, не може казати да није исувише еротички расположен (као што се то из зоологије 
 механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупниј 
век није ни видео а камоли понео!{S} Са исуканом димишћијом у десној и одсеченом турском главом 
ни лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: 
 Извади књигу:{S} Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупш 
 из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио именима мес 
е обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне завршне игре » 
Tekst"><hi rend="Drop_slovo_Char">М</hi>ића се радо примио поверене му дужности и мисије.{S} И  
забрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst"> 
о сам заинтересованост у вама; и сад ће ићи лакше. </p> <p rend="Tekst">Дакле, слушајте! </p> < 
м!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је д 
промену.{S} Ех, па ти већ заборавио!{S} Их, ала си и ти неки. </p> <p rend="Tekst">— Е па де!{S 
} Е, иста ворма. </p> <p rend="Tekst">— Их! — осу се израз гнушања у гомили. </p> <p rend="Teks 
е важним лицем ћир-Ђорђу и Мићи и позва их да пођу за њим, јер има нешто да им каже. </p> <p re 
рдачно, захвали им се на одзиву и позва их у школску зграду. </p> <p rend="Tekst">Одмах им рече 
ојих дописа, или упућивао противника да их прочита; или се чудио глупости противниковој, који м 
, а још главније: ко би био тако луд да их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> 
описе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} 
 цени своје велике људе, заслужује и да их има!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично  
зна шта се догађа по свету.{S} Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.{S} Стоји  
, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p re 
том, али још више с квантитетом.{S} Има их довољан број! </p> <p rend="Tekst">— Е-да ли штогод, 
илисавом? </p> <p rend="Tekst">— Па има их, доста.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ  
 теби ништа!{S} Ти само мене слушај, па их изваљај овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је про 
је кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’  
а.{S} Откако нам ти ово дође, има их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Te 
а.{S} А он упре страшан поглед у њих па их пита: »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо 
други, па им то може и шкодити; бламира их то!{S} Него ето, омакло ми се испод пера у овој епск 
ом се честитало новој влади.{S} Потписа их Срета, бога ми, све, све који му год падаше на памет 
дам учитеља из најближих села.{S} Срета их дочека срдачно, захвали им се на одзиву и позва их у 
 ту Срете. </p> <p rend="Tekst">А Срета их умирује и вели им да се бар на данашњи дан не свађај 
 па се онда умири и одобровољи.{S} Пита их шта ће да пију.{S} Поручи и плати пиво за све за сто 
 да се зна старији, тако и овде, и пита их кога ће за председника.{S} А десило се баш случајно  
>— Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«. — Хе, не знате ви још њега, а и не да 
 прочита пред скупљеним збором и запита их има ли ко шта да примети, да се што, на пример, дода 
сникове ужљебљене у срце његово и ништа их није у стању истрти оданде, ништа!{S} Ни умор, ни пр 
раз својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белги 
ставом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је 
купи песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недост 
 реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине, »Српске Новине 
много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Неће, неће! — вели Сре 
 шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.{S} Затим се окрете важним лицем 
 у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне там 
и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — бат 
тикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек зап 
Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.{S} А што се имена села тиче, нећете за 
гав!« Или му кажу да нису смели, јер би их оглобили са пет-шест хиљада динара, или би чак неко  
се тако цене његови дописи.{S} Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начел 
оса бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.{S} Он Заца 
краси собу, стаде вадити књиге и ређати их у прозор. </p> <p rend="Tekst">Најпре изводи Народно 
ремишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану брад 
уче на њих по неколико тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелн 
Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степен 
аљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро пл 
нама.{S} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и г 
оспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године. </p> <p rend="Tekst">Е 
о и грозничаво новине.{S} Не чита, него их, мислиш, гута.{S} Дах му застао, не трепће!{S} Одјед 
 задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умеш 
.{S} Хвалио и Бочариса и молера, хвалио их обојицу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако 
 га и личним присуством својим присилио их да га штампају.{S} Хучући и уздишући и проклињући и  
ма их па их већ и не памтим све, толико их има! </p> <p rend="Tekst">— Ама, који ти мислиш да ћ 
ћи ће од муке они други кад чују да смо их ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, н 
и као мало и плануо ћир Ђорђе и ватрено их уверавао (не дирајући, наравно, нашег Краљевића Марк 
по ивицама трагови од неких зуба; често их диже Мића, назван »Официр«, у зубима, кад се тако оп 
и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га 
ти као вихор. </p> <p rend="Tekst">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S}  
ину и запару. </p> <p rend="Tekst">Свет их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо 
 који су му све непријатељи.{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред ос 
ри књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска с 
ест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и п 
паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!{S} Од сулиотско сорта сум;  
 својих грађанских права, то се вас баш ич не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилен 
 човека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли 
дело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а ка 
 задржао и доцније као слободан човек и ишао чешће у кафану.{S} Кад би изашао који његов рад, о 
 то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђе 
> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Да ишибам овај свет!</hi> </p> <p rend="Tekst">и показа ру 
гре!!{S} Никако, ама баш никако није му ишла у главу она, по његову мишљењу, прилично непристој 
И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали: »Уа!{S} Уа!{S} Живела Бр 
линова, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{ 
есник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклимат 
аст, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника  
 живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прс 
епирали.{S} Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати 
га плавим машлијама.{S} Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз п 
р!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђор 
али много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онда кад му  
ше па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је и 
hi rend="Drop_slovo_Char">Н</hi>а жељно ишчекивану прилику није дуго чекао.{S} Дала му се наско 
 изражавати). </p> <p rend="Tekst">— А, ја! — рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли  
 да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену  
и јопет да потпишем?{S} Слободно, вала, ја сам ти ту; и тако, знаш, сад немам баш посла!« </p>  
 што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви разиђете сваки на своју страну и да  
 и печење. </p> <p rend="Tekst">— А не, ја ћу код куће вечерати. </p> <p rend="Tekst">— Ваша во 
 цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!« </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРИНАЕС 
 једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од  
о. </p> <p rend="Tekst">— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе.{S} А ти онда се 
 питам? </p> <p rend="Tekst">— Опрости, ја не чу’. </p> <p rend="Tekst">— Е, па видиш, дакле сл 
а воља, учитељу! — вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, 
а па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам.{S} А што би он џа 
 </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збогом, ја одох.{S} Одох да се мало измотавам пред децом.{S} Зб 
. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tekst">— А  
сам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађуј 
ин-учитељ, шта ће да лијеш за ту писму, ја ће да частим. </p> <p rend="Tekst">— Па, велиш, допа 
итељ, да кажем неси, јеси!{S} Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што 
ека. </p> <p rend="Tekst">— Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. </p> <p rend="Tekst">— Нађе ли га! 
/p> <p rend="Tekst">— Ама, да, збиља... ја те и не запита’.{S} Како ти оно беше име? </p> <p re 
ле? </p> <p rend="Tekst">— Не, нисам... ја сам нежењен. </p> <p rend="Tekst">— Врло лепо и то!{ 
="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни 
о, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« </p 
 </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фам 
nd="Tekst">— Што богат, како богат?!{S} Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије  
} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а што беше 
— газда Ђорђе из Прудељ да го плаћа!{S} Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество! 
S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, а за ово душу дадо’! — вели Срет 
/p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и 
дем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остајем уз народ; наши се путеви деле! </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Браћо раденици!{S} Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако  
p> <p rend="Tekst">— Ама није много!{S} Ја сам шкартир’о толике лепе и слободоумне мисли! — вел 
ете; него још боље кад те сам нађо’.{S} Ја дођо’ да те зовнем да се наканиш к нама на вечеру, у 
во безакоње чинимо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфо 
рском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео та 
та!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно задовољан!« </p> <p rend="Tekst"> 
да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и 
а — па отад памти добро тај параграф. — Ја сам га туј записаја и зарезаја, ете тај параграф! —  
<p rend="Tekst">— Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. </p> <p rend="Tekst">— 
 управо од нас?! </p> <p rend="Tekst">— Ја мислим да на нама као учитељима народним највише при 
t">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Tekst">— Ја сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко 
лужно ћир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">— Ја сам овдашњи учитељ, Сретен Н. Данас сам дошао. </p>  
ми предухитрили. </p> <p rend="Tekst">— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p ren 
морански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдне бруке!... — рече Максим па застаде.{S} Даље ни 
а, не да никако. </p> <p rend="Tekst">— Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе до 
 Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p rend="Te 
рипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка  
а њим.{S} А он се окрете па ме гледа, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не  
вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одма 
осе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам  
дњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мо 
ој село, па си дође капетан код мене, а ја спремим лепо вечеру, а сас вечеру Уредбу о механама, 
ку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, дакле, стоји? </ 
остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене  
kst">— Е, зар?!{S} Е, онда ти остани, а ја ћу се сад вратити.{S} Остани те ми мало кајгане за в 
лави — ти господин-учитељ знаш науку, а ја па практику.{S} Ама што ће му правим, ја сам прос’ м 
 Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »А 
аш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга посла! </p> <p rend="Tekst">Али  
орење лако, тол’ко за писање мука!{S} А ја да измислим и да кажем, па да ми даде бог твоју учев 
ње у народу, биће му већи и порез!{S} А ја то не дам! </p> <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, буда 
d="Tekst">— Ај... зар већ свануло!{S} А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!{S} Па ка’ заклан, — вел 
урио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, онако лијепо с њим и опет ћерам своје.{S} Ех, 
италац моћи наћи и прочитати цела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка  
сет и девет динара и педесет пара.{S} А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. </p> <p rend=" 
 ову униворму и овај мундир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и  
{S} Чини ми се да као мало врдају.{S} А ја на тебе сву наду полажем. </p> <p rend="Tekst">— Ама 
ели му Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ће 
">— Ономад иде он овуд па таман прође а ја се искашља’ и пљуну’ за њим.{S} А он се окрете па ме 
ај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? </p> <p rend="Tekst" 
е путем.{S} А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за ве 
им пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка 
е, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.{S} Онако како он рекне. </p> <p rend="Te 
не дао вам бог да га познате као што га ја, кукавац сињи, знам. </p> <p rend="Tekst">— Ама, здр 
{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу  
ђен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман  
st">— Дозвољавате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> 
и мене не лажеш, море?{S} Знаш ли ти да ја тебе психолошки читам?!{S} Ти лажеш! </p> <p rend="T 
утито Срета. </p> <p rend="Tekst">— Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће м 
 корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар п 
о сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се  
оба кад се ово десило, па до данас, кад ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само б 
уга ужичког.{S} Ако знаш Јоксимовиће, е ја сам, вала, од отих. </p> <p rend="Tekst">— А јеси ли 
 свога противника. — Јок!{S} У камариле ја не идем!{S} Моја нога неће тамо крочити!{S} Ја остај 
е л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, него тебе чекајући и задремах ево. </p> <p r 
тин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа 
му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци д 
апетан, како ћемо саг?{S} И ти влас’, и ја влас’, па погле какво безакоње чинимо ми што смо вла 
ао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели о 
, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје в 
 мало крф; тол’ко што беше крвник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас при 
рез; да беше јоште остао Милисав, ћа’ и ја притегнем опанци па у хајдуци!{S} Хе, хе!« — »Не би  
орак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. </p> <p rend=" 
во довека! </p> <p rend="Tekst">— Ама и ја то велим!{S} Нека иде, а што велиш, неће ни његово д 
прошћавајте«! </p> <p rend="Tekst">Па и ја бих требао да вам кажем: прошћавајте, читаоци, што с 
пола и само викнуо: »Сила није разлог и ја свечано протестујем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш 
јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једн 
д ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! </p> <p rend="Tekst">— А како живиш.. 
механи.{S} Али како смо ми Срби, и ви и ја, знам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину 
ет газда Ђорђе!{S} Е — де!{S} Саг сум и ја газда!{S} Исполај на Господа.{S} Од теб’ сефте чу’ д 
пски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео казати«, вели други. »Ајде у здравље!« И обојиц 
би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први: »онако из виђења«. — »Јест 
 и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само завршетак чести 
} Таки смо ми! </p> <p rend="Tekst">Али ја ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље с 
попијену кафу. </p> <p rend="Tekst">Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S}  
 сви. </p> <p rend="Tekst">— Дакле: или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљен 
Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">Нијед 
— рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други. — ’Ајд’мо! </p> <p rend="Tekst">— 
ктори и сарадници, ни ви читатељи, а ни ја с вама не познајемо, али које Срета не може више да  
ам послу.{S} Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик! </p> <p rend="Tekst">А ћата опет настављ 
лећа натоварило!{S} А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! </p> <p rend="Te 
 rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!{ 
у се звао коњић), ем да платим?!{S} Јок ја, вала! — рече Вујица па сиђе с коња. </p> <p rend="T 
си. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој 
А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, ти за то не бригај! — вели Максим. </ 
олили и наваљивали на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend= 
овек не може, само кад хоће.{S} Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.{S} Мо 
kst">— Није вајде — рече Сретен — морам ја да се прихватим старога алата и заната! — мислећи ту 
ем.{S} Саг, на пример, да кажемо да сам ја неки кмет у овој село, па си дође капетан код мене,  
њим и опет ћерам своје.{S} Ех, окле сам ја, не може он мени доскочити! </p> <p rend="Tekst">— Т 
ле, пцето, опорочава влас’.{S} Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. </p> <p rend="Te 
лоза!{S} Не знаје он море јоште кој сам ја!{S} Ја сам Сулиот, бре!{S} Татко ми Сулиот беше, а ш 
 и село то исто вели!{S} Разговарао сам ја већ с многима.{S} Да видиш само какве сам асасе прик 
} Дакле не знаш?{S} А знаш ли ти ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то 
лаћам порез ка’ сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек  
ејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да му јоште захваљујем и кажем: »О молим, то ми ј 
дна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге в 
се у прса; »ама само три дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло  
>— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p re 
ачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, него признај! </p> <p rend="Tekst">— Ама нијесам пи 
 </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим ја?!{S} Неће свет да ради, иска леба без мотику, па лаж 
р он па да опорочава влас’?!{S} Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе. </p> <p re 
ic">К’о што се он смеј’о кад сам плак’о ја —</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ха, х 
мо да не сме изостати иза осталих, него ја мислим да треба да им предњачи као и досад. </p> <p  
kst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у селу отреситији, као, на прилику, 
и дана да сам им ја министар!{S} Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« </p> <p r 
родици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуц 
 брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не треба.{S} А ја, знаш, 
у. </p> <p rend="Tekst">— Ако — ако; то ја и хоћу! — вели Сретен. — Таман згодан материјал опет 
p> <p rend="Tekst">— Ама, има бога, што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако он 
рж и да се раним знојем његовим!{S} Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стеч 
азуме се... све чесно и поштено.{S} Зар ја у твојој кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је б 
 »Шта урадисте, море, ви овден!?{S} Зар ја тамо гинем и бијем се ка’ ала с берићетом, а ви овде 
end="Tekst">— Е, па ко да плати?{S} Зар ја ем да ознојим мога Мицка (тако му се звао коњић), ем 
кајгану? </p> <p rend="Tekst">— Ама зар ја?!{S} Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом М 
ксиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Ј 
kst">— Е, па сад — врда Макса — не могу ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван чов 
једна, резили! — вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и 
<p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија п 
 вели: </p> <p rend="Tekst">— Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Б 
есте све ово! </p> <p rend="Tekst">— Ту ја не идем!{S} Нећу да будем изелица народна; да му сис 
а тражим преко хлеба погаче.{S} Њега ћу ја.{S} Дивота!{S} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина 
резервисти! </p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касар 
отиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чува 
а задовољства. </p> <p rend="Tekst">— А-ја!{S} Морао, жена кисела; ја шта ће! — рече Мића, а, б 
вакога човека. </p> <p rend="Tekst">— А-ја — додаде Крсман, — да изрезили ка’ биров кучку. </p> 
 да се скраси. </p> <p rend="Tekst">— А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; 
 неколико њих. </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече скуп цео. </p> <p rend="Tekst">— Ама нема ра 
ужио у војсци? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, го 
алисала власт? </p> <p rend="Tekst">— А-ја! — вели Максим. </p> <p rend="Tekst">— Ама, ти опет  
а ка’ и јуче?« </p> <p rend="Tekst">— А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме леп 
 тераш своје!{S} Шта ти ту то твоје: »А-ја!« </p> <p rend="Tekst">— Ама, знам ја и разумем све, 
 ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели  
</p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">Ја сам душа мејанџијска;</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi 
 оне тамо прилике. </p> <p rend="Tekst">Ја нећу овде изнети цео допис.{S} Ако се ко баш интерес 
 ким има посла, он окрете леђа вичући: »Ја уступам сили!« и бега колико га ноге доносе. </p> <p 
икола!« А Свети Никола му па збори он: »Ја ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама 
је имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето к 
t">Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За к 
зилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. </p> <p rend 
 — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Т 
ладе стоји маршал Фонсека »Аgеnѕ Havaѕ« јавља, да су три устаничка војника убила министра марин 
ли Срета и наставља читање: »Из Лондона јавља 4. новембра »Corr.{S} Bureau«:{S} Министар марине 
е: </p> <p rend="Tekst">»Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Agenѕ Havaѕ«: привремено министарств 
штва: »С. у * * * Хвала на послатом.{S} Јављај се чешће.{S} Што си заћутао?{S} Ми рачунамо на т 
а. — Дакле слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција кој 
</p> <p rend="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш т 
ва признати да код нас Срба што се тога јављања и представљања тиче, није боље ни по варошима а 
говара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакцион 
итање: »Цар се налази у Петрополису.{S} Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе  
треба одсада да даје тон и импулс свима јавним пословима. </p> <p rend="Tekst">— »Само, кога ћу 
st">— Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!{S} А верујт 
ш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш ја 
упао! — додаде Срета, а затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стран 
јем!{S} Ти ниси парламентаран, бојиш се јавног мњења!« Али кад овај продужи дељање и Срета виде 
>Али ја одох далеко описујући Срету као јавног раденика.{S} Удаљио сам се од започетог предмета 
знам који број у Сибирији, Нова наука о јавној настави или Омладински и народни добротвор, Још  
>Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДРУГА </p> <p rend 
авање.{S} Ти си реакционар кад се бојиш јавности и претреса твојих дела.{S} Ниси, вели парламен 
ла донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаше сви.{S} Ћир Ђорђе, Гизела, у 
, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета п 
сме!{S} Још Средњи век, још тама, мрак, јад, чемер и глупост!{S} И то већ није могао трпети и о 
 стоји и гледа по школи.{S} Доиста, сам јад!{S} Ни оне скамије, ни они прозори, ни она висина и 
 Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака јада, а чита ка’ игуман ђе му отвориш.{S} Криво ми, до  
ички противник његовог госе.{S} Ето сад јадан зељов плаћа својим леђима све оне диференције у п 
{S} И ту му их сад толико наброји да се јадан занатлија уједаред осети међу самим крвницима као 
 слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојне синове и учитељств 
 са оним цинцарским печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке но 
печењем: »Ако го не јадиш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоње 
ана, а он гледа у медаљон и вели:{S} О, јадна моја Шарлота! — Ту су слику сељаци гледали доста  
н сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учи 
еним људима!{S} Нећу да будем џелат ове јадне дечице.{S} Савест ми не допушта то! </p> <p rend= 
« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски!{S} Бедни учитељски сталеж!{S} С 
(а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на 
о назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често слу 
успут, кад смота и прогута по коју малу јадницу, па се и не опипа по трбуху да види бар колико  
ократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а ова 
kst">Тако пукне тиква и створи се грдан јаз између ћир-Ђорђа и Сретена. </p> <p rend="Tekst">—  
апкала онако љута по образу, па рекла: »Јај, моја слатко Сервијањ!« а он би тада пријатно разву 
гане за вечеру зготови.{S} Ево на, купи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу 
(ѕіc!) како се преврће н изврће, и како јак трес учини, човеку од милине сузе у оку засјаје«.*  
но, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јакако, учо!{S} Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а  
и стаде трести ћир-Ђорђа.{S} Република, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Ааа!{S} Република! »Репу 
 што ја говорим увек.{S} Има бога, има, јакако!{S} И тако они скочише на њ! — рече Мића и преву 
ј. </p> <p rend="Tekst">— Потписа жена, јакако — вели Мића — потписа све то у присуству учитеља 
о сазв’о?! </p> <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p ren 
а једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p rend="Tekst">— Твоја »својина«, хоћеш в 
и Вујица. </p> <p rend="Tekst">— Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? </p> <p rend="Tek 
} Допао му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, ко 
ног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а поваз 
авом лектиром да те послужим. (Срета се јако волео у вароши народски а у народу варошки и учено 
орио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за свога учитеља, па кад га виде онаква, а он га з 
ниформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака,  
е.{S} И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешт 
је, с већим прекидима, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидн 
 се видело и по њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи з 
та отвара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и д 
е је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћута и почека. </p> <p rend="Tekst">Али 
кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заборавио да зинем, па сам отад ка’ мал 
не оставе на миру. </p> <p rend="Tekst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новина 
дин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерн 
а на министра унутрашњих дела по ствари Јакова Пурка, капетанова пандура, због неких злоупотреб 
 зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? </p> <p rend="Tekst">— Има, како да н 
да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујиц 
 не тиче.{S} Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали!{S} 
ли, драговићу мој, испружи се ти ту.{S} Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ћ 
Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехир 
е све!{S} Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска!{S} Они вичу за њим, зову га нат 
е свршио препарандију него богословију, јамачно би се сада послужио речима Симеуна Богопримца и 
видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно рекао.{S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био  
 добије задовољење — он то јест Жика не јамчи ни за шта. »Нема елбета, господине Пурко, лоша сл 
 деце, веле да су се звала:{S} Михалаћ, Јанаћ, Ставраћ, Кундаћ и Пундаћ. </p> <p rend="Glava">Г 
t">И не чекајући реда, дочепа новине из јанџика и стаде их разгледати. (Беху то званичне новине 
етен скочи одмах и полети ка пандурском јанџику где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад  
јми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслаган 
} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски 
им за три ели четири динара!{S} Ем цела јарећа кожа у корице; кожа од јаре девет и пол гроша ја 
жић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} Питај њега за то, он зна љ 
и љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од 
rend="italic">Из које ће читатељи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му 
мете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо 
 то читалац већ из следеће главе лепо и јасно видети. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ОСМА </p> <p r 
 неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познат 
вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пел 
о неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Ив 
end="italic">Смејат’ ћу се кад га стане јаук,</hi> </p> <p rend="Tekst"> <hi rend="italic">К’о  
ке па запне и вуче.{S} Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки 
p rend="Tekst">— Максиме, море! — викну јаче. </p> <p rend="Tekst">Максим настави хркање још ја 
е Максим не одазива, него продужује још јаче хркање, помешано са звиждањем. </p> <p rend="Tekst 
 rend="Tekst">Максим настави хркање још јаче. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како 
о свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend 
је »Луду«.{S} Не знам баш која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је б 
ого ми мило за то, за учевни људи. — А, је ли сте сас фамилију дошле? </p> <p rend="Tekst">— Не 
{S} Место Милисава треба други да дође, је л’ тако? </p> <p rend="Tekst">— Да дође, да дође! —  
 и устава, нану му — вели Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, не 
ору или Тодору, »присталицу« учитељеву, је њена противница некако друкчије назвала у свађи, али 
ко сам ја, кад се турим некоме на врат; је си ли чуо, море, то?! </p> <p rend="Tekst">— Како да 
овом, да се радујемо успеху њиховом!{S} Је л’ тако, браћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S}  
 сам вамулус у овој школи одвајкада.{S} Је л’ ти реко’, господине, чим дође у село?! </p> <p re 
.{S} И то су сви гости с њим радили.{S} Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ  
као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако 
е смркло још јаче мислећи у кревету.{S} Је си л’ будан? </p> <p rend="Tekst">— Како да нијесам! 
 мало па довољно бити.{S} Мића »Официр« је отресит, он би био дабар!{S} Њега ћу!« — вели Срета  
ш?!{S} Ко си ти! </p> <p rend="Tekst">— Је л’ ја? </p> <p rend="Tekst">— Ти, ти, да! </p> <p re 
о тврд на ушима. </p> <p rend="Tekst">— Је л’ се ко још отимао за кметство? — повиче Срета. </p 
 припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.{S} Који су овде у  
ти оно беше име? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ мени? </p> <p rend="Tekst">— Теби, да. </p> <p re 
st">— Како рече? </p> <p rend="Tekst">— Је л’ било још кога да претендује на то место? </p> <p  
 их гледа.{S} Многи завиде Мићи.{S} Ал’ је жестоко играо!{S} Све лупа сару о сару и луб о луб и 
 Како да не може?{S} Како да неје; јес’ је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамт 
Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p rend="Tekst">Сре 
rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш како! </p> <p r 
58686)">„Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижев 
rend="Tekst">— Ама не брини се ти.{S} А је л’ сам му се само ја натурио.{S} Горе му напасти не  
како није ћео! </p> <p rend="Tekst">— А је л’ било контра-кандидата? </p> <p rend="Tekst">— Как 
другој страни. </p> <p rend="Tekst">— А је л’ се измењало колико учитеља овде? </p> <p rend="Te 
занатлије, какав су му они украс, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су  
срећа. </p> <p rend="Tekst">А ево каква је то срећа била. </p> <p rend="Tekst">Кажи »Драгичка!« 
ија пише да не трпи црвену боју), да га је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као м 
 <p rend="Tekst">— А, боже, боже, да га је нешто нанела његова зла срећа у наше село, а не би г 
и да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? </p> <p rend="Tekst">— П 
о одалами, усред онога панегирика да га је Срета прекинуо упола и само викнуо: »Сила није разло 
ијава и врат да се све светли као да га је сланином намазао! »Хе, мој солдо«, веле сељаци, »нећ 
код себе, док му није све свршио, па га је онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина,  
S} Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против ње 
 и стражи народних права.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграби 
чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче је 
е чича Милисав, па се чуди човек шта га је снашло.{S} Не може чисто да позна своје сељаке; ни о 
био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године однекуд добио и пазио га не друкче не 
ешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{ 
 је уговором тако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају 
 други плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да и 
 трља главу толиким стварима.{S} Али га је само то наљутило што му пре тога не рекоше да хоће д 
ме отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних силних жутих војничких дугмади 
ло па збацио униформу.{S} Али Сретен га је поштовао и јако ценио због тога његовог смелог и одл 
а чича Милисав казнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кмето 
"Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар н 
а је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би пој 
еље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и д 
обио Максима сасвим за се. »Покрстио га је«, како се Сретен обично изражаваше, и фамулус му је  
њим лепо пазио и забављао.{S} Научио га је онако маторог да прескаче преко штапа на задовољство 
овољно руке.{S} Дугим корацима, како га је бог дао краката, премераваше механу уздуж и попреко, 
е и прича с краја на крај.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача,  
је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држао код себе, док му није све свршио, па  
а, остао поднаредник и надаље!{S} То га је, вели, наљутило па збацио униформу.{S} Али Сретен га 
монику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.{S} Од оно доба се Мића угојио и 
истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак  
шао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те нев 
ољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео.{S} Зато оде задовоља 
ло и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је з 
чепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто на 
обро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капе 
 кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило то што га је бар Мића »Официр« лепо разумео. 
 су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.{S} И док су га сви 
... ето онај газда Ђорђе Ружић.{S} Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.{S} 
и.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах 
олитика од њих, и шта дочека!{S} И њега је макнуо неко из политичке мржње, макнуо га какав поли 
косног пинчику, а »дечко« се звао, кога је јако пазила, мазила, сваки други дан га купала, а по 
илују!{S} И Срета се трже кад виде кога је загрлио.{S} Одгурну тога реакционара и пришипетљу ст 
 И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве 
евоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председ 
какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Teks 
ући, наравно, нашег Краљевића Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година 
х корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend=" 
 и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.{S} Међутим,  
ни Тома — то и писац мора споменути, да је то било дана 9. новембра у четвртак 1889. године.{S} 
ако везао столара који га је градио, да је овај штетовао на њему.{S} На келнерају беху поређане 
ер« Ташула из Ипира добро закопитио, да је пружио жиле дубоко и нашироко.{S} Као октопод пружио 
 онако као што причају за Наполеона: да је у исто време могао диктирати неколико писама. </p> < 
 молбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рек 
ршетку само још то да вам напоменем: да је Срета тако страсно волео написмено да ради да се врл 
звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води чит 
зда-Ђорђе, шта ти ту нама причаш!{S} Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. —  
човек новога правца, прогресиста.{S} Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би б 
 на крај Србије као вечитог Јуду.{S} Да је то човек беспослен, па да се бави песницима нашим, и 
менима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многоброј 
nd="Tekst">— Иха! — узвикну Ђорђе. — Да је ништо за динар, динар и пол, па човек за један кеф и 
вно на политички дремеж и мртвило. — Да је имао боље примере за углед пред очима, био би, нарав 
— како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео и допустио. </p> <p rend="Tekst" 
очарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двап 
 слободоумне мисли! — вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде  
чевњак, мани се, елинска сорта треба да је!« па би тад као сркнуо устима и дигао обрве. </p> <p 
{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одав 
инско; знаш, много ми се мен’ допада да је учевно и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас  
<p rend="Tekst">— Такој ми се допада да је нешто из елинско; знаш, много ми се мен’ допада да ј 
сти.{S} Само зељов комшијски изгледа да је нешто сумњиво приметио, па залаја, али наскоро ућута 
јпре да кажу »Драгичка!« па тек онда да је читају!</hi> <seg> </seg> </p> <p rend="Tekst"><hi r 
рали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend="Tekst">Тако се Срета спасе, исти 
пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих глава у овој причи</hi>. </p> 
">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, посл 
 И ово последње с успехом.{S} Истина да је понекад ономе отекла после тога глава као половаче,  
е сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S 
ација, јер све удари у смех кад виде да је то само шала, да се и сам ћата смеје.{S} Све се то п 
 Измакавши се подаље, ћир Ђорђе виде да је путник, али му чудно што нит’ види пред механом кола 
се баве политиком, писац препоручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна  
ни вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, —  
истри су сви интернирани.{S} Чује се да је у Бразилији прокламована република под председништво 
о затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увели 
ти какав потпис да метне.{S} Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад  
зела, а најрадије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — ту 
 Што му дајете да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </ 
е, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с 
факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се чидили што се то толико дуго одуго 
и он то све стојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирн 
 сувишној ревности, истрчао.{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мић 
коро у свађи са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи 
пује.{S} Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији  
зговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. </p> <p rend="Teks 
ани виђала, иако газда Ђорђе мишљаше да је то, истина, добро и корисно за домазлук, — али тек д 
леп и вешт начин изведоше кад видеше да је Борко готов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пц 
да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... п 
траг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али он неће ни да чује, не 
а, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешкој.{S} И  
тојички сноси, јер неће да је мањи и да је постидан међу браћом.{S} Стојичком мирноћом пакује о 
 им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакер 
 да се његови дописи напамет знају и да је читаоце довољно само подсетити, па макар и после две 
 мани се! — Ту се ћир Ђорђе заборави да је председник општине, него почеда хвали купус као меха 
 Александра Великог прича у историји да је вазда са собом Омира носио и под главу (јастук) га м 
многи сељаци после непрестано држали да је Бочарис моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је се 
адије Ђузела, трудећи се да је увери да је то харемско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир 
S} А заборавио сам вам раније казати да је Сретен већ придобио Максима сасвим за се. »Покрстио  
 режима.{S} Заборавио сам вам казати да је приликом реставрације суверенства народног и Мића до 
S} Не можеш га скоро више ни познати да је икад то био; остале му само још две ствари из оног д 
о штошта.{S} Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, шт 
држећи чашу пуну воде и нудећи Срети да је попије и да умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је 
тога проносило за њу, може лако бити да је била пресна лаж и гадна клевета, само да се и на тај 
г учевног и школованог човека — рећи да је празноверан и да држи нешто на то, зато и не смем ре 
ржи нешто на то, зато и не смем рећи да је слутио зло, али му ипак некако није било пријатно и  
 али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што  
ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!{S} Зар на  
 Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ни 
">Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као 
 где су новине стајале.{S} Ја сумњам да је икад на дан последњег вучења полетео тако силно чове 
ад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је такса бестрага папрена, па попусти.{S} Одустане и он 
на моју главу!{S} Из Француске читам да је Клемансо пропао; из Белгије стижу гласи да су клерик 
о лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке, седећи онако у кревету, д 
оветке.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле по 
ела.{S} А ја само још толико додајем да је допис цео, од почетка па до краја, написан стилом Ви 
и, а из Менчестра и Шефилда дознајем да је угушена раденичка побуна или штрајк у фабрици вуне у 
одличан радник на преображају, држим да је заслужио да се мало више са њим позабавимо, јер и ње 
 ћу већ ствар поправити.{S} А мислим да је тим боље сад вам га представити кад унеколеко већ и  
ока се понекад љутио, али није могао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S}  
је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао М 
ах ономе што се по селу проноси: као да је она не знам шта била у неком манастиру.{S} По селу п 
, ни крив ни дужан.{S} Извуче га као да је Дон-Педров присталица.{S} А сам га ђаво нанесе да за 
 А чинило му се не друкчије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их 
 разговарају.{S} Шири се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Teks 
оје мрачне скуте.{S} И сам месец као да је знао за то весеље, те се потрудио да га и вечерас св 
дају даћу.{S} И ту на гробљу још као да је најозбиљније и најстрашније кад се здрпе.{S} Пуне ту 
} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспреко 
, дакле, опомене расположено друштво да је време да се разилазе; требаће сутра раније на рад да 
о је, да не треба читати о том, него да је боље непосредно посматрати и читати из самога друштв 
 последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријате 
 па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред каквом троглодит 
и боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже им и протумачи голем и з 
 Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Срети 
 двадесет и три пореске главе«, тако да је неких четрдесет потписа више било него на оној пређа 
ику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у  
(јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а 
ке носиле ужасно велике турнире тако да је то најимпозантније и највредније било на њима), писа 
нако уврће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p 
 бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледају као мало воде на длану  
ку«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је споља изгледом и изнутра распоредом и комоцијом била 
т.{S} А сем тога, кад још напоменемо да је и она некако око то доба се стрефила у селу кад и но 
евима и датумима изражава, а наравно да је претпостављао да се његови дописи напамет знају и да 
е, па се продера изненада тако силно да је Зац испустио и разбио чашу и извукао шамар. </p> <p  
бојица се заљубише у њу тако страшно да је у кући био крв и нож ради ње, а све у присуству госп 
 моловао кафану ћир-Ђорђеву, а молер да је секао турске главе.{S} Сељаци су му све примали и ве 
на томе се сломе кола.{S} Осећа свет да је крив па бега куд зна, јер од десет послатих дописа т 
, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвир 
ко сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се 
Провира, бившег пољака, за кога кажу да је пришипетља оног старог пропалог режима.{S} Заборавио 
слушајте: »Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска револуција коју потпомаже 
d="Tekst">»Из Рио де Жанеира јављају да је тамо букнула републиканска« — а шта ћеш ти ту? — зап 
 неком манастиру.{S} По селу причају да је излетела одатле, из манастира, тек после једне оштре 
 њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света.{S} Унео би сваку 
d="Tekst">Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. </p 
 <p rend="Tekst">За капетана рече ту да је звер у људском облику, и ништа мање; да је прави дах 
ме и јопет да те замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем 
ак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!{S} Е, мораш и ти, и сваки,  
а тили часак честитка беше готова, мада је (за депешу) доста дугачка била.{S} Из ње ће само пон 
 учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу  
а идемо даље. </p> <p rend="Tekst">Мада је ово све чисто месна ствар била, ипак није могао а да 
а срамота обесити таку бритвицу, а сада је то дика за Срету да му лупка и одскаче бритвица!{S}  
камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим. 
рђе кад се поведе реч о томе.{S} И тада је увек љутит.{S} Псује и турски и српски и грчки; вади 
и други престали да долазе у њу), отада је та кафана за инат њима, а нарочито председнику Милис 
, а газда-Ђорђу већ прекипело!{S} Можда је ћир Ђорђе, као човек из класичних земаља, знао за он 
ума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђев 
 него ћир. </p> <p rend="Tekst">А газда је и био доцније.{S} Али, бога ми, прву годину-две, дал 
> <p rend="Tekst">Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћу 
в био и, што кажу, загребао у дно, онда је под своје дописе потписивао имена доцнијих и сувреме 
онако лепо провео на Иванковцу.{S} Онда је то била срамота обесити таку бритвицу, а сада је то  
st">Ако су видела и чула све то, — онда је, хвала богу, све добро!{S} Ствар није пропала, и ми  
о. — Е, ако у том смислу мислиш, — онда је то, наравно, твој мал! </p> <p rend="Tekst">— А, јак 
однекуд »испрека« из неке вароши — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзит 
 неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, а 
ке политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? </p> <p rend="Tekst">— Не зн 
{S} Каквих ти ту нема имена.{S} Најдужа је рубрика Миће »Официра« и Петра, ћате општинског.{S}  
 народа, глас сина божјега.{S} Историја је неумитна; испод њеног суда неће избећи ни Милисав, к 
о да су глупи (вели: цела та генерација је таква зато што се родила после ратова), родитеље да  
азда-Ташулина«, биће одговор. — »А чија је она кућа, они амбари и онај домазлук и богатство?« » 
тприлике, оваки разговори водити: »Чија је ова лепа механа по плану?« — »Газда-Ташулина«, биће  
у и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник.{S} Њег’ питај, господине!{ 
а законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би  
ену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице з 
шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује штапом пљувачку. 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то ј 
 <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против св 
то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света 
раћа, док опет не наспе Мићи.{S} Војска је обично избегавала шлосере и коваче, јер су то били о 
 грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} Ох, ала је ’ладно!{S} Види, види!« </p> <p rend="Tekst">Слава п 
 од катрана. </p> <p rend="Tekst">— Ала је свес’, слава му! — узвикну Срета задовољно. </p> <p  
е.{S} Нова привремена влада гарантовала је безбедност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S 
се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко 
 да познаш ону стару Гизелу.{S} А имала је више имена него каква шпанска принцеза.{S} У Србији  
ја, тај анахронизам у Новом Свету, пала је под ударцима свесног бразилијанског раденичког стале 
p rend="Tekst">Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, к 
ирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је рушевинама својим браниоце своје.{S} Седамнаести се  
естили негде бестрага далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за м 
аписано било у те четири главе, а могла је чак и пета доћи, у којој би било опширно изнето како 
морала се уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јо 
омало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је да се млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног 
 јој надалеко није било равне.{S} Умела је свуд да се нађе.{S} А разумевала се и у пословима ко 
се одликовала укусним »молерајем«, била је сва измалана, сасвим онако по варошки.{S} Газда Ђорђ 
реме скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са  
 више симпатисала сину него оцу, и била је навукла на себе мржњу начелникову и морала се уклони 
рана њезиних. </p> <p rend="Tekst">Била је добра кућеница.{S} Да скува, умеси, сашије, да дочек 
менивши место и начин живота, променила је и то име.{S} Покрстила се и сад се, наравно, зове Љу 
ка принцеза.{S} У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него  
ђе за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку да бег 
 лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} Forward, Вnереdь, а то ће рећи на српски:{S} Нап 
 после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелик 
онај дрипац. </p> <p rend="Tekst">— Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пар 
да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!« вели ћир Ђорђе. »Е, па  
 други! — »Море остав’те ме, ђецо, вама је до спрдње, а ја муку мучим« — вели чича Трифун — »пр 
могло видети.{S} На столицама и клупама је остало више сукна од чакшира сељачких, него руна од  
!{S} Јер смерне, ситне звездице, којима је посуто било небо над свесним и раздраганим Прудељем, 
 и заузимању његову, доспели они којима је долазио и остављао их у току ове три четири године.  
повади и повеша своје хаљине.{S} С њима је брже био готов него с књигама.{S} Међу хаљинама се м 
цу, па не знаш кога више!{S} А сељацима је тако лепо објаснио ствар да су многи сељаци после не 
S} Бедни учитељски сталеж!{S} Спомињана је и школска прашина, и слаба плућа, и масна дијурна ре 
, јер ће Љубица остати дома; а изабрана је само форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако п 
har">К</hi>ад стиже Срета и уђе, кафана је већ била скоро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ ј 
ам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео.{S} Све он па он!{S} Па, вала, треба мало и др 
{S} А сада опет, 17. августа, промењена је општинска управа.{S} Дакле то су ти датуми, осми и с 
 може!{S} Што писује у књиге?{S} Батина је, рече, из рај оћинута!{S} Може!{S} За његово, бре, д 
} Славно! </p> <p rend="Tekst">Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице  
 причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.{S} Отац јој  
присуству госпође начелниковице!{S} Она је, наравно, више симпатисала сину него оцу, и била је  
Они су лепо живели и слагали се.{S} Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него 
је знате, иако нисте у њој били.{S} Она је по плану као и све друмске механе.{S} Ћир Ђорђе се п 
ла има своју занимљиву историју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта ј 
ружа нам хиљадама таквих примера, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако  
="Tekst">Па и сама живина сеоска, и она је пропатила и осетила ту пробуђену свест.{S} Ето бар с 
ели супружески ал’ невјенчано.« Али она је зато ипак њега већ звала »моја Ђока«, на што се сеља 
нако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.{S} О куку су јој в 
> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Она је управо наставак главе треће, јер у њој су описане не 
х последица. </p> <p rend="Tekst">Мржња је тако била ухватила корена да је то била једна страхо 
обојао се да га нико и не примећује, па је тражио онако мало апсе, тек колико да се прочује као 
утирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који ј 
а ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разлог нешто вредео после оног првог.{S 
ци женскиње већ одавно еманциповано, па је то потребно ради угледа и образа Србије и српскога н 
е тада десио ту уз плот везан коњић, па је тако могао одмах да полети на њему у варош у телегра 
уштва, из те отворене живе књиге.{S} Па је тако и радио.{S} Ређа се тако сатљик за сатљиком, и  
рече фамулус. </p> <p rend="Tekst">— Па је си ли овдена одавно? </p> <p rend="Tekst">— Јесам, г 
d="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђорђа. </p> <p rend="Tekst"> 
ше замичу очи сељацима.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича- 
 у ватру.{S} Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме 
су други умиривали ћир-Ђорђа, ћата Пера је смишљао чиме би он онако лепо и вешто загладио овај  
изор; онако лепо и вешто, јер ћата Пера је био вештак, скроман служитељ у храму богиње Талије.{ 
лигатне завршне игре »Устај, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с д 
н Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«. — То је још пок 
ани и синови ове земље.{S} А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; 
ља.{S} Вечерајући тако у друштву, Срета је онако поиздаље распитивао о приликама у селу.{S} Од  
да чујете од Максима фамулуса.{S} Срета је то чуо пред полазак у кафану, па се одмах кренуо да  
оји је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши све док није одштампан лист, и тек ка 
као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зачудо волео да се угледа на Виктора Хига, да се, ка 
рности, а у шали, одсалутирао.{S} Срета је био учтив човек, па је лепо благодарио, а не као она 
еграфисту. </p> <p rend="Tekst">А Срета је тим лакше пристао да се не пошље депеша и брзо се ут 
аписан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке реченице, онако  
ћемо лако! </p> <p rend="Tekst">И Срета је доиста написао нов допис, послао га и личним присуст 
p> <p rend="Tekst">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и 
Пурко, пандур срескога начелника (Срета је намерно пандура титулирао господином и изједначио га 
рна историја на листовима својим (Срета је само културну историју уважавао, а о политичкој се в 
о се у село. </p> <p rend="Tekst">Срета је тих дана био на врхунцу моћи и славе своје.{S} Проме 
иђе му Срета и пробуди га, па га запита је л’ вечерао? </p> <p rend="Tekst">— Не ја, богме, нег 
 Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности п 
к наговести, а нешто не знаш, вала, шта је хтео да каже па да те убију.{S} Све онако асли франц 
 то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Робеспије 
ану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећно, Ђорђе 
ачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst">— Фаћај 
/p> <p rend="Tekst">— Ама молим те, шта је то тако много!{S} Ти си бар богат човек. </p> <p ren 
"italic">Из које ће читатељ видети: шта је себи Срета поставио за задатак одмах оно вече чим је 
и поклонише на жртвеник слободе!{S} Шта је све то!{S} Перо није у стању описати то; требало је  
 и непримчиви за њу.{S} Па ипак!{S} Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и 
ју.{S} Она је однекуд »испрека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, с 
а умири крв. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта пише у новинама! — питају сви као из једног грл 
вршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — повикаше сви. </p> <p rend="Tekst">— А, Р 
вати кафану. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају опет. </p> <p rend="Tekst">— Срећн 
орђе певачу. </p> <p rend="Tekst">— Шта је, шта је? — питају сви зачуђено. </p> <p rend="Tekst" 
прека«.{S} Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} 
ћефало?! </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је то било? — питају опет други. </p> <p rend="Tekst">— 
 темену. </p> <p rend="Tekst">— Ама шта је, побогу! казуј — вичу сви. </p> <p rend="Tekst">— Сл 
човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити.{S} 
уде се зубу.{S} Мића вели да он зна шта је мука и невоља, и зато увек носи уза се маказе и клеш 
уме; има бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назва 
к и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!« смеје се 
 за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у ред 
ра« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса.{S} Задовољан је је 
kst">Јако га наљутило кад му казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом ша 
> <p rend="Tekst">И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њи 
оје ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi 
равио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вредна занатл 
 тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад Срета усамљен тако.{S} Види и сам да је та 
лико окитило ситним звездицама, али шта је сва та светлост небеских кандила кад се запалише ста 
зна и размеће се, а овамо не зна ни шта је писано о тој ствари (у његовим дописима)!{S} Кад так 
к онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?{S} Па му том приликом покаже 
обро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио: »И овај данашњи дан није ми пропао 
. </p> <p rend="Tekst">— Пааа — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је,  
 промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после ум 
епеша, бестрага много речи; не знаш шта је дуже, честитка или имена потписника, а, хвала богу,  
а?« — он само одговара: »Ти не знаш шта је јаван орган, јавна говорница и јавно обавештавање.{S 
ош не служи тим оружјем, не зна још шта је то »набити неком столицу на главу«. </p> <p rend="Te 
егова комшије. </p> <p rend="Tekst">Шта је то наопако! </p> <p rend="Tekst">Па и сама живина се 
в капетана или против председника. »Шта је ово, побогу брате!« — питају се чича-Милисављеви при 
, него: пик, Јово, наново!{S} Али, Мића је био војник, солдатеска, груба војничина, па му није  
емо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потребних мајсторија.{S} Био ј 
ар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула руку на раме.{S} Искашља 
> <p rend="Tekst">Љубица устаде, а Мића је ухвати како треба за чардаш.{S} Она Мађарица, а Мића 
{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића је знао чаршијски ред па је најпре лепо замолио ћир-Ђор 
 облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S} Не сме нико ни да ми пригвири у кућу и з 
ки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала  
з тих новина дознаде чича Милисав какав је ужасан насилник и грешник био »у апогеју своје власт 
тељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице</hi>. </p> <p  
узме нека милина и неки понос.{S} Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старинск 
 само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и зове се Ташула, али  
(тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су би 
ци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у селу</hi>. </p> <p rend="Tekst"><h 
бом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт је 
">— Па велим шта стаје цела депеша, кад је реч шест и по динара. </p> <p rend="Tekst">— Кол’ко? 
е уклонити из вароши.{S} Гизела је, кад је причала своје житије, обично прећутала да јој је то  
о продаје Сингерове машине шиваљке, кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађав 
еби слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом оном Крсману дрипцу, ре 
ве и Срету.{S} А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља  
о један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. </p> <p rend="Te 
ји је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле 
епо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке прода 
аденика из француске револуције.{S} Кад је њих исцрпао и сва већ употребио, онда се служио имен 
 а сељачке опет чешће по вароши.{S} Кад је облачио немачко одело није имао машне око врата, нег 
и у последње време много вредео.{S} Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћат 
, — викнуше неколицина главнијих, — кад је тако скупо! </p> <p rend="Tekst">И шта је могао сад  
бликанскога календара онога доба, а кад је и са њима готов био и, што кажу, загребао у дно, онд 
ош и нешто крупније био.{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког бога 
је име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим наш 
</p> <p rend="Tekst">Његова уживања кад је допис стигао па га ћата читао у механи, не беше нигд 
— Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик, Јово, наново! </p> <p rend="Te 
ели, што се слатко смејао и ово сад кад је Пера Измотација ово декламовао. </p> <p rend="Tekst" 
да не може — вели Максим — може све кад је, ка’ што ти рече, човек мушко.{S} Нема, беше му оно  
им онако по варошки.{S} Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једно 
>А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није јед 
 Ама, прости ме, палио сам прангије кад је оно владика овуд пролазио, па их јако набијао, а заб 
осподину ревизору те школске године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косо 
га је и био блед као крпа од љутине кад је оставио председника и дошао кући.{S} Блед и кисела и 
ило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?! »Устај живи, бори се, 
ом није платио неки рачун механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу 
Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неко 
менуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једно 
 само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју заду 
Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико ј 
само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајм 
би, даље, како се ћир Ђорђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђ 
t">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старинск 
далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би му, вала, нико за сав еспап дао  
{S} Биће да је ово последње.{S} Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов позн 
оме.{S} Говорило се да последњи пут кад је био с капетаном није платио неки рачун механџији кад 
раф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао неки дежмекаст капет 
Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са 
снути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он 
из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!{S} Не треба да вам кажем к 
олико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst"> 
Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Кад је све ово накитио, стане размишљавати какав потпис да  
во декламовао. </p> <p rend="Tekst">Кад је декламација свршена, ћата се поклони и ћир Ђорђе опо 
ом речи поштују власт, а међутим, откад је већ то написано и по целом свету објављено и познато 
 се ништа не плаћа!{S} Ал’ шта ћеш, сад је тако.{S} Треба се борити; »Без муке се пјесна не исп 
а ајлука код његова толика мâла.{S} Сад је бар без бриге; нема да трља главу толиким стварима.{ 
променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао рећи као оно Наполеон Велики ( 
, ова погледа у ћир-Ђорђа, а тај поглед је значио: могу ли?{S} Ћир Ђорђе се почеша мало по носу 
гове и дође у Београд.{S} Досад кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад  
се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете Милисаве, и извор и утока власти; он је, сеља 
, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверени 
му је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудновата« стоји уз име ћир-Ђорђево; зати 
 био би, наравно, бољи и он!{S} С главе је риба смрдела! — О Максиме! — викну јако, па опет заћ 
зрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, прилик 
д је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега, лењир, маказе, ди 
ше и са ружом од вунице на врху.{S} Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.{S} Оне 
 какав старозаветни патријарх.{S} И све је то заборавио неблагодарни свет, па чак и оне силне и 
 да буди село! </p> <p rend="Tekst">Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном 
ски »Двојкаш«. </p> <p rend="Tekst">Све је то написано било у те четири главе, а могла је чак и 
у.« — А после поче да »броји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше  
 огорченом и оглобљеном народу?« — Овде је огорчење велико, и ако народ не добије задовољење —  
Официра«, и Пере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после 
 да нема! </p> <p rend="Tekst">— Па где је мејана? </p> <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи  
ам да вам то није непријатно.{S} Та где је Србину подеснија клима, лепше поднебије, него у меха 
рете главу где су биле ноге, а ноге где је била глава. </p> <p rend="Tekst">— О, Максо — викну  
апоменем у овој нашој веселој земљи где је и данас још много штошта без плана, док се једине ка 
ут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несрећна.{S} А међутим, фа 
ото« право место, нека загледа тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју свет 
а ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то крије.{S} Ето тиме се тако бавио,  
у, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако наслоњен на своју раденичку руку са по 
А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ослонац« и некакав »милитаризам« Пурк 
авно се закопао Прудељ на том месту где је данас!{S} Али никад ни дотад није доживео а ни потад 
иш, откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађ 
Прудеља него из другог неког места (где је био премештен и већ почео купити потписе за неповере 
итиран, али врло укусан.{S} Газда Ђорђе је уговором тако везао столара који га је градио, да је 
да-Ђорђе, не чух добро?!« и газда Ђорђе је одмах баталио све и лепо му исплатио.{S} А добро је  
орију! </p> <p rend="Tekst">Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко ун 
ипцу, рекао.{S} А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек.{S} 
d="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева, весели се! </p> < 
уже, чашицу ракије и кафу.{S} Ћир Ђорђе је поштовао просвету и није Срети никад »слатко« наплаћ 
вник, јер толика учтивост — а ћир Ђорђе је богат искуством — обично није својствена њима.{S} Гл 
 ти све он није био досада, али најдуже је био глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао 
а, Сељо, Раденик, Пролетер, а најрадије је узимао за своје псевдониме имена оних великих радени 
новинама.{S} А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а  
емо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у 
тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је  
p rend="Tekst">— Па де... онако... које је казнио досаде... и зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па  
ђати једна за другом слике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки 
!{S} Грозно!« У свима педагогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба д 
 казаше шта је написано у новинама које је неко привезао његовом шарову за реп и овај улетео са 
 Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога пр 
>У њој су испричане прве сметње на које је наишав Одбор за прославу: ужасан немар и себичност м 
них силних жутих војничких дугмади које је поиспрешивао свуда по каишу и по пантлици од шешира  
 је описано и једно славље народно које је настало после слома Милосављева.{S} И у овој глави и 
, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S} Ђаке је кривио да су глупи (вели: цела та генерација је такв 
д дуга времена, као сад, питати: одакле је, нити му се смејати, кад уситни, па онако пргаво цин 
и размишљајући и снујући планове, дотле је Максим захватао крупним залогајима хлеба кајгану не  
урка пандура. </p> <p rend="Tekst">Даље је повукао паралелу између старе и нове управе.{S} Ону  
о у војсци. </p> <p rend="Tekst">Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало 
 Санче! </p> <p rend="Tekst">— Е, време је да се одморимо! — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">М 
егове боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања  
 Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми многи читаоци из свог и 
ити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје  
е среће и судбине било као и ово о коме је реч!{S} Можете, вала, узети које год хоћете село — и 
">Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш 
>— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе д 
ан допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (под псевдонимом Стари конветовац) потанко оп 
Вандеја ни Кикандона, него место у коме је »слобода престо свој поставила«, како се Срета израз 
кад стане тако с Мићом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон  
кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано 
о и српски и немачки.{S} Немачке хаљине је носио чешће по селу, а сељачке опет чешће по вароши. 
тива реч Сретина му се допала.{S} Из ње је, макар и посредно, дознао да ово неће бити никакав п 
 пољак у селу наместо Провира.{S} И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да 
аке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе би се још могао као онај ст 
ди у тору.{S} А то и јесте био узрок те је многоме сељаку пропао перчин у њој, а ради ње и отиш 
рета гледајући оштро у Провира. — Ко те је послао овамо?{S} А? </p> <p rend="Tekst">— А ко ће д 
или под кревет. </p> <p rend="Tekst">Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем пут 
у скоро те исте судбине, и то зло опште је зло, и зато се само наметало као хитно за предмет пр 
иш печено, ће го јадиш ку’ано!« Послаће је у неке новине, у новине Пиоњер народних тежњи које с 
овољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Беспосличи као да и није у сл 
во питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г. Јаков Пурко, пандур срескога на 
 искапи чашицу. — Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p re 
упи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник 
 <p rend="Tekst">— Ено, там’.{S} А држи је неки Ђорђе Ружић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти 
арио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћ 
евање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, 
че и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место. </ 
али прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се 
 О, Максо — викну Сретен фамулуса, који је у другој одаји спавао, па ослушне. </p> <p rend="Tek 
и и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним п 
о трећи пут?! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком  
рђе и Мића и заменик његов Вујица, који је увек имао доста времена на расположењу.{S} Волео је  
паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више. </p> < 
и дућани затворени, али ћир Ђорђе, који је и сам имао дућан уз саму механу, није пристао на то. 
је тој све тако! — вели ћир Ђорђе, који је добро запамтио тај 359. параграф, јер га је искусио  
 и красне кајгане!{S} И он, дакле, који је негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још  
етин допис из овога села.{S} Први, који је давно послан, али још није изашао у новинама, говори 
t">— Слабо, бога ми! — рече Цвијо, који је волео да се потуче него да га частиш до зоре. </p> < 
е у скупштини и оставила манастир, који је, веле, иза ње остао као иза какве агарјанске навале  
Срета посматра то па вели Максиму, који је такође постао други човек: »Виде ли, море, шта се на 
и то исто радимо, па нема замерке; који је тај без те мане, нека дигне камен и нека се баци на  
аш јуче питам за вас, па велим:{S} Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. 
ко из редакције због тога дописа — који је оштро и револуционарски написан — отишао и на Карабу 
ети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу.{S} И 
а по каишу и по пантлици од шешира који је понекад, кад му се досади фес или шајкача, метао на  
> </p> <p rend="Tekst">А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у 
а је спасао само оближњи багрем уз који је загребао као мачка. уз дирек, кад је онај јурнуо на  
 да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} Који био да био, то је 
неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржао се овде ви 
 <p rend="Tekst">И ето такав човек који је могао свакоме да угове и подеси, није се слагао с км 
тив њега!{S} Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао.{S} К 
 и паћеничком животу Сретином; дан који је и дао повода и »штофа« целој овој приповеци, а то је 
де без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био. — Ја сам ту за порези и прирези, и  
} А нада га неће преварити!{S} Јер који је тај који је у антерији и сепетки дошао амо, и задржа 
ри понеку пуну чашу, испусти шешир који је из учтивости скинуо с главе, па вели: »Мени би баш м 
ари само да изађе цео Сретин допис који је захватио седам стубаца.{S} Срета је остао у вароши с 
упа кажипрстом по извађеном уставу који је увек уза се вукао као мачка мачиће, а који му је био 
је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкраћем изводу изнет а који се у новинама о 
рукопис. — Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. </p> <p rend="Tekst">— Што рече? </p> <p rend=" 
>»<hi rend="Drop_slovo_Char">С</hi>ваки је почетак тежак«, вели пословица.{S} Тако беше и са Ср 
 кафане, дакле заслужан човек.{S} Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српс 
ило уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз о 
ој паланци.{S} И кад све прегледа да ли је прочитао, остави зловољно новине и стаде зевати као  
ратио натраг у село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Не 
дошавши гост послужен, а још више да ли је платио онај што одлази. </p> <p rend="Tekst">Срета о 
чима на све стране и контролишући да ли је сваки дошавши гост послужен, а још више да ли је пла 
па распитује учене људе у паланци да ли је то злато, а кад га запитају где је то нашао, а он то 
ко насмејао кад је неки Талијан, шта ли је, донео неког мајмуна, а мајмун у неком официрском му 
, ћути и гледа како магаре!!!{S} Тој ли је ред?!{S} Тој ли приличи на чесни и паметни људи; на  
њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак; знак да је увек добро посеће 
.{S} Песмарица је била много дебља, али је читалачка публика покидала лист по лист и разносила. 
рендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван.{S} Имао банака, па све на 
 се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што г 
е, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличио. </p> <p rend="Tekst">Као одличан радни 
а.{S} И Срета га је жалио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кра 
е Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опет остварио своју замисао</hi>. </p> <p re 
 јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита  
кле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити само док му једаред преноћ 
ма.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један  
леко унаоколо.{S} Није се ту родио, али је многе одатле испратио на онај свет, а и сам, ће по с 
ужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав и брзо се наљути а особито кад га повуку за ан 
да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ћ 
овинарске и списатељске првенце.{S} Али је нешто и изашло, није тај кош био породична гробница  
ом добио ужасну чворугу на челу.{S} Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би к 
а табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташ 
 село.{S} Не зна се да ли је морао, или је од своје воље изашао из касарне.{S} Неки веле да се  
 кући толико пута хлеб и со...) Мен’ ми је баш и кеф за тој! — рече ћир Ђорђе. </p> <p rend="Te 
, а ја и јопет пљуну’, ка’, знаш, да ми је наспело, а и не гледам у њега. </p> <p rend="Tekst"> 
већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! — рече Срета и удари се по темену. </p 
наш, на ову џеву и галаму ђечију, па ми је све ка’ глуво кад њих нема.{S} Зато и не тражим љеба 
не реко’ малочас?!{S} А не знаш како ми је сад криво.{S} Гледам ову ђецу ево овђе, нема ги шака 
и: »онако из виђења«. — »Јесте, мило ми је«, вели други, »да се куцнемо«. — »Да се куцнемо и, ш 
{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко аста 
арте посетнице.{S} Чујеш само: »Мило ми је!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се на 
ње — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста.{S} Откуд ко стигне, друго ништа и не ради нег 
а ће помогнем, ће помогнем, рече, то ми је дужнос; ама, рече, и ти да мрднеш, рече, малко с рук 
ште захваљујем и кажем: »О молим, то ми је мен за почес’, мило ми, што гу правите кеф с играње. 
ски одсад живимо!« вели први, »а баш ми је мило што сам се позн’о с тобом«. — »Слушај море, а ш 
азносила. </p> <p rend="Tekst">У кафани је било десет до дванаест столова.{S} И они су сви у до 
 rend="Tekst">— То ти верујем, а и мени је, ви’ш, криво.{S} А имао бих баш згодном и здравом ле 
оћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног н 
береш меда; ти Саватијевићу, само да ти је да предајеш пјеније и да певаш за певницом, ка’ и Ра 
ебе ожењен!{S} Море, имаш синове, па ти је још до ђаволства!!{S} Ако те чује баба Петрија?!« —  
ету Заца. </p> <p rend="Tekst">— Шта ти је, учо!{S} Умири се! — вичу сви. </p> <p rend="Tekst"> 
жић, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> 
 нек си га гледе своју послу!{S} Тој ти је, ете, сав мој поздрав и честитање од мен’!{S} Да га  
а ти, Мићо, и баш си мајстор!{S} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И  
нертни! </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је вала! — вели Макса, не знајући шта да каже на ове по 
ринка!« </p> <p rend="Tekst">— Е, то ти је, вала!{S} За добро сам добар, а за зло сам баш такав 
елу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је човек!{S} Родио се тако бог те пита где, а бог зна г 
и ће да се постара, где треба, снабдети је, наравно, што већим бројем потписа. </p> <p rend="Te 
ш свију умних чеда Сретиних.{S} И Срети је било особито мило кад тако нађе у Одговорима уредниш 
 села.{S} Само још у општинској судници је стара плесан, није још проветрено; али и томе су дан 
. </p> <p rend="Tekst">— И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.{S} 
 да има!« </p> <p rend="Tekst">Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло ук 
ш, нема. </p> <p rend="Tekst">— Ама тај је закон замењен Законом од 11. децембра 1873. године,  
а своје житије, обично прећутала да јој је то управо саопштено било; али је зато одушевљено при 
ло није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих с 
тану дирати за госпоја-Гизелу, како јој је купио либаде, шамију и штифлетне, — ех, онда престај 
 пре него што ће доћи у село.{S} То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шар 
ручује да је прочитају, тим пре што јој је још и та добра страна да је краћа од свију осталих г 
л је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend="Tekst">— Ех, господин-учитељ, — рече  
 баш онако велике фамилије.{S} Отац јој је био нека крупна зверка тамо, нешто на форму нашег ок 
 конференција учитеља из среза на којој је Срета пропао са својим предлогом, али је доцније опе 
иш откуда, дођавола, зна чак и на којој је страни то што ти он напамет казује као да чита из књ 
уставио читалац, да ли на оној на којој је његов допис.{S} Ако би се уверио да баш његову ствар 
оде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. </p> <p rend= 
Која је израђена на брзу руку и у којој је писац и против своје воље морао да прекине приповетк 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политички 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретин 
 rend="Tekst"><hi rend="italic">У којој је све онако исто потпуна истина као и оно у претходним 
пева’, па све да на глави дубиш!{S} Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — поми 
а лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала  
с општинском и среском влашћу.{S} У њој је и други Сретин допис из овога села</hi>. </p> <p ren 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напо 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је кратка војничка и цивилна биографија Миће »Официра«, 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој је описано познанство Сретино са ћир-Ђорђем и Мићом »Оф 
бе, рече, да си седи у мутвак; у мутвак је женски кеф!« А татко ми много чатеше и паметна глава 
 Радо би викнуо: »У мутвак!{S} У мутвак је женско!« али нема куд, него јој сад допусти, рече јо 
е по свој прилици, ту умрети.{S} Дошљак је, истина, али ту плаћа и порез и прирез.{S} Штавише,  
а видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало гл 
њен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побрат 
елио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчиц 
 у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са собом понео као знак пољачке власти и сил 
ве зна!« </p> <p rend="Tekst">Тај човек је, ето, био десна рука Срети; где Срета оком, ту Мића  
аћа с тестијама.{S} Накратко рећи, увек је изгледао важан и замишљен, као да »дамшиф« измишљава 
ст је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у  
рбину слободу очувале, па, вели он, нек је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну п 
 и за ту Белгију и Енглеску.{S} Али тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то  
њући и Гутенберга и свој позив, уредник је шкартирао многе друге ствари само да изађе цео Срети 
ћа много утек’о од Наполеона!{S} Војник је, не смем му веровати.{S} Светска историја пружа нам  
азио: после неколико још бројева Шиљбок је умро на својој позицији, на браничу и стражи народни 
 је дао прилике да вас за то време, док је он полако дужим путем ишао, упознам с кафаном, једик 
јгану не размишљајући баш ништа.{S} Док је онај идеалисао, овај се реалистички наклопио на кајг 
и води рачун од потрошеног пића.{S} Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте  
бично одговорио: »Пцето-ле, пцето!« док је Сретена врло ценио и о њему се најповољније и најлас 
о тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав 
та Господа и исповедале му се.{S} И док је певач причао како се исповедале душе: орачева, чобан 
} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се, послужаван новом председников 
имаче кајгану. </p> <p rend="Tekst">Док је Срета увртао браду и крупним корацима ходао по собиц 
дницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p> <p rend= 
осе. </p> <p rend="Tekst">Ето такав вам је био Срета као човек у јавности. </p> <p rend="Glava" 
сав. </p> <p rend="Tekst">— Ааа, ко вам је оно? — запитаће га Сретен зажмиривши мало. </p> <p r 
ли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? </p> <p rend="Tekst">— Па чича Милисав,  
d="Tekst">Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; н 
ели су га кукови од грдна смеха.{S} Сам је после толико пута причао да се давно није тако слатк 
 је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља  
тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, п 
своје и на своју кућу.{S} Не знаш ко им је неочешљанији и чупавији, или они или њихови у кући,  
а се они наређују како знају, и како им је ћеф; а ми овде ваља да гледамо нашу муку и невољу!{S 
ци скупише па га стадоше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да 
а дарежљивост ћир-Ђорђеву.{S} Колико им је само пута читао како сам господин министар војени из 
 А пре тога иако су се оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Ч 
ом и ударају се у груди.{S} Али зато им је и Мило било кад би га чича Милисав казнио.{S} А кажњ 
 оговарале, то им је бар личило, јер им је то од бога дато и остало.{S} Чудо!{S} А оне нит’ ће  
S} Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.{S} Можеш се одрати питајући за Мићу 
је«.* </p> <p rend="Tekst">»Стари режим је пао, завршује Срета овај допис (који је овде у најкр 
т?! </p> <p rend="Tekst">— Ама не мрзим је.{S} Нит’ је волим, нит’ је мрзим.{S} Онако, знаш как 
рина и двапут толико шпекуланата, а тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И мага 
">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено неколико цитата.{S} Понеки је могао сл 
 поставио за задатак одмах оно вече чим је разместио своје скромно покућанство у свом новом и с 
шу приповетку. </p> <p rend="Tekst">Чим је стигао у село, скинуо ствари с кола и ушао у школску 
анпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао 
</p> <p rend="Tekst">— Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи 
ио сам«, веле му други.{S} Том приликом је Сретен држао као неко мало предавање о бирокрацији у 
оједине личности из обе, а том приликом је натрпао сијасет епитета и показао да је у Историји к 
.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говори 
ад му изађе какав његов рад.{S} Тај дан је био свечан дан за Срету.{S} Тога би дана више пута н 
ича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време ка 
ро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. </p> <p 
ангулија навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу. 
лону играња. </p> <p rend="Tekst">Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад 
шеширу) и њега би задиркивао.{S} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде  
end="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p rend="Tekst">Пати  
о је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели 
осле и име, и у пореском списку записан је под именом Ђорђе Ружић, па га данас свак у селу само 
но власт!{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја,  
ва од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не м 
точник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на кра 
бављан декламацијама Пере ћате — Сретен је седео у својој скромној собици и китио један подужи  
 Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пут из Бразилије, сиктери 
ељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још познавао као једну че 
еном, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као:{S} Г 
те Милисаве, и извор и утока власти; он је, сељаче и грађанине Мисилаве, суверен, власт, велича 
вој посао, а њега и не послужује!{S} Он је истина редован гост ове кафане, пије и никад не плаћ 
»ћелер«, како се оно само назива.{S} Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и  
ад је била за десет година млађа.{S} Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније располо 
и његов допис, а он ту међу њима.{S} Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао д 
 то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај одбор као заменик Мићин што му  
да за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу  
ицир« не додирује, мислиш, земљу.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном поља 
 то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна како рад био да се све то манифестује с мног 
у корист економних домаћица!{S} Па и он је доста пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан 
селу! </p> <p rend="Tekst">А међутим он је имао неоспорних заслуга за то исто неблагодарно село 
лужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је  
 се боје? </p> <p rend="Tekst">— Јер он је, знаш, мало, онако... старински човјек.{S} Код њега  
 механџији кад је био у механи. (Јер он је по неки пут врднуо у механу).{S} И он сад у том допи 
о ка’ по лоју!« </p> <p rend="Tekst">Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео.{S 
свога учитеља. </p> <p rend="Tekst">»Он је казао!« беше најјачи доказ и оних у Грчкој у старо в 
рих испијача и рђавих платиша.{S} Рачун је у грошевима, а трошкови доста ситни, они које муштер 
стао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петлиће од шеће 
јим поколењима биће гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; 
а радила а он левентовао.{S} Левентовао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други  
ир Ђорђе. </p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p  
мбра у четвртак 1889. године.{S} Стигао је Сретен у механу и седе до Провира, бившег пољака, за 
а га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике  
рчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на св 
ари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње ка 
{S} Штавише, у последњем нашем рату дао је и комору, пошто му се том приликом некако омакла из  
 кресту па се поносито пошета, изгледао је исти Мића кад накриви вес или шајкачу па се крене и  
под носа. </p> <p rend="Tekst">Изгледао је сав као покисла кокошка. </p> <p rend="Tekst">Фамулу 
и на њ. »Море, не знам ја Мићу!« гунђао је Вујица »представник«. </p> <p rend="Tekst">Одмах се  
/p> <p rend="Tekst">Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долин 
није изостао ни гуслар; гусле су, рекао је Срета, Србину слободу очувале, па, вели он, нек је д 
све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса 
и у мишију рупу завучену нашао, извукао је одатле на политичку арену, оживео, електрисао и зада 
стаде преправљати депешу.{S} Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: < 
 држим да ће ми свак веровати.{S} Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и  
а може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други вајду од њега!« Па 
 међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дуго 
ак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све педагоге у маломе прсту, па те тек залепи каквим 
S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на при 
е друкче него као свога сина.{S} А имао је кога и да пази.{S} Беше то поносит, госпоствена хода 
, да намести ногу кад је ко угане, знао је добро да брије, метне само ћасу са сапуном и сланик  
 тиранија, еманципација женских, а знао је и да је својина крађа, и какве су скамије у Норвешко 
ед њу Мића. </p> <p rend="Tekst">А знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је тре 
з књиге.{S} Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само  
 у новинама отезао кроз три броја); пао је, да новијем, сувременијем места учини.{S} Закон прир 
и сад се овде у селу смирио.{S} Изабрао је другу струку, а оно сасвим баталио и заборавио.{S} Н 
вим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.{S} Хране  
а — ето шта је било:{S} Дон-Педро морао је да абдицира; збачен је, сургунисан је.{S} Дали му пу 
с није Америка у том претекла.{S} Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о обделавању конопље,  
а дуварска сата носити у џепу.{S} Писао је даље против женских оркестара, женских помодних шеши 
 у Содоми. </p> <p rend="Tekst">А писао је о многоме којечему.{S} Писао о занатлијским школама, 
мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свако 
зговоре људи из нижих сталежа.{S} Читао је, да не треба читати о том, него да је боље непосредн 
акве ствари! </p> <p rend="Tekst">Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ства 
ек, кад је онај јурнуо на њега, и остао је на багрему све дотле док нису приспели сељаци и бика 
уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи«, узео десет бројева и врат 
ору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на родитеље и на ћир-Ђорђа.{S}  
ечерас својим одсуством увелича; изашао је тек пред зору, да не поквари лимунацију. </p> <p ren 
гогикама које је он учио и читао, нашао је: да на сваког ђака треба да дође по двадесет и два и 
уто, сачекао свршетак весеља.{S} Отишао је много раније кући.{S} И док је свет пио и веселио се 
разиђоше, а Сретен пре свију.{S} Отишао је раније да опише тај догађај. </p> <p rend="Tekst">Јо 
 већ затекао.{S} Добар човјек.{S} Дошао је амо неких десет година прије мене.{S} Па ове године  
.{S} Он је међу првима био ту.{S} Дошао је у свом парадном пољачком оделу.{S} Чак је и пушку са 
а дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лим 
 rend="Tekst">Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао.{S} А дошао је трговином, продавао  
раво са позорнице.{S} Као глумац прошао је доста света:{S} Далмацију и Славонију, Банат и Бачку 
војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. </p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{ 
аш посла!« </p> <p rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »пот 
оставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобни умишљаји разбијени су и леже у 
ога краја. </p> <p rend="Tekst">И право је. </p> <p rend="Tekst">А зар сме друкчије да буде?! < 
 предати потомству, нека оно види какво је чудовиште некада живело под именом Јовице терзије!«  
ада мир.« </p> <p rend="Tekst">— Е, ово је славно! — рече Срета задовољно.{S} А, па има још: »Ц 
 да плаћа све то!{S} А?{S} Е, људи, ово је страшно!{S} На све стране харање и експлоатација гро 
пу и узе да чита Шта да се ради?{S} Ово је имало добра дејства.{S} После пет-шест прочитаних ст 
и захтева. </p> <p rend="Tekst">— И ово је у деветнаестом веку!{S} После Амоса Коменског, Песта 
смо изостали много иза њих.{S} Но и ово је слабо ишло у главу ћир-Ђорђу, и он се умирио тек онд 
или ја или Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, П 
де му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ја плаћам порез ка’ сваки подајник! 
ло више са њим позабавимо, јер и његово је унеколико дело ово ново време које настаде у селу. < 
 коју потпомаже војска.{S} Министарство је одступило а на челу привремене владе стоји маршал Фо 
ало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је криво.{S} Ови људи нису ништа друго ни радили него с 
о одело није имао машне око врата, него је ишао раздрљених груди као онај Мара из револуције; а 
није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; 
накањивао да ради тежачке послове, него је гледао све тако неке омање и лакше послове.{S} Неко  
 јер, знаш, он им се није наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако н 
 да.{S} Газда Ђорђе није то радио, него је пустио да је сељаци прозову како они хоће, и тако је 
арине у Рио де Жанеиру није убијен него је тешко рањен. </p> <p rend="Tekst">— Е што си зборим  
не могу бити читатељу ни познати; много је од тога отишло у онај страшни новинарски кош који гу 
 и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за та 
разгледајући школу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и н 
енични точак. </p> <p rend="Tekst">Дуго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомиња 
ј полицији. </p> <p rend="Tekst">А радо је писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици 
тера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао време кад ће да се промени, и био 
, јер се Срета био јако замислио, седео је за столом, али је свима очевидно било да му је памет 
само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дуван 
 доста времена на расположењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан со 
аст с врата. </p> <p rend="Tekst">Волео је да дискутује, да мења с другим мисли и да расправља  
Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. </ 
} Нек ти је, вала, алал тај грош!« Умео је и зубе да вади.{S} И ово последње с успехом.{S} Исти 
 да завија као вук на мећави.{S} А умео је то зачудо лепо; од њега је ваљада боље и лепше умео  
ам у свету! </p> <p rend="Tekst">А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.{S} Био  
до лаку руку. </p> <p rend="Tekst">Умео је, на пример, да намести ногу кад је ко угане, знао је 
о нађе потврде својим слутњама.{S} Хтео је да проучи прилике у селу, и, ако оне захтевале буду, 
ји и као председнику.{S} Као власт хтео је показати да он више неће да трпи бекријања.{S} А пос 
онда исплатио часно и поштено.{S} Почео је, истина, да му онако као поиздаље мало обагателише м 
ај Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасн 
е тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следс 
S} Пуне му среће и груди и шаке!{S} Био је задовољан.{S} А срећа те је био хришћанин, јер иначе 
ко за село потребних мајсторија.{S} Био је бистар и вешт у свему, а имао је чудо лаку руку. </p 
овом новцу и у паклићима дувана.{S} Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда 
 знао је, кажу, жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у  
у, па питао га ко о томе или не.{S} Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира  
="Tekst">— Па и није, господине.{S} Био је прије тебе ту доскора господин Тривун.{S} Ту сам га  
rend="Tekst">А право је и рекао.{S} Био је вазда беспослен.{S} Готов на »потпис«, ка’ бос у бар 
да се покаже кад је где требало.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељаци 
та него обично свраћао у кафану.{S} Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поод 
, дико, зора је!« растеривала.{S} А био је сила онда.{S} Кад уђе с друштвом у кафану, а он само 
та пропатио! </p> <p rend="Tekst">А био је красан петао.{S} Чича Милисав га је пре две године о 
ли Банаћани. </p> <p rend="Tekst">А био је помало и писмен, па ко му га зна: стога се ваљда так 
аће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за такве ствари! </p> <p rend="Tekst">Чи 
ва као половаче, али узрок зубобоље био је напољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је 
p rend="Tekst">Тај епохални догађај био је 17 (и словом: седамнаестога) августа. </p> <p rend=" 
вропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично в 
гао да је одучи од тога, или управо био је слаб према њој.{S} Кад би га она потапкала онако љут 
дног и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног призна 
е имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога момента довољно материјала за један допи 
роговорио громким гласом.{S} Успоставио је суверенитет свој.{S} И право је.{S} Да!{S} Сви злобн 
да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се тад добро покрпити.{ 
о на главу. </p> <p rend="Tekst">Служио је у војсци и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је т 
 и дотерао до поднаредника.{S} Одслужио је три рока, па се вратио натраг у село.{S} Не зна се д 
д кад год је долазио у Београд, долазио је у црном анцугу, и кад уђе код Дарданела, а он улази  
 је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи.{S} Чекао је  
 на памет.{S} Долазак капетанов сравнио је са доласком и проласком Џингисханове војске.{S} Поје 
уд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села.{S} И сад је, вала, слободно могао 
зашто? </p> <p rend="Tekst">— Па казнио је онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава о 
пштинског.{S} Трошак те двојице испунио је већи део мушеме, зато о другима немам шта ни да вам  
али још није изашао у новинама, говорио је о тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан н 
, та механа.{S} Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а би 
ионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик. </p> <p rend="Tekst">Ка 
 долазак у село, а наслов допису гласио је:{S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприли 
 тескоби и неудесности учионице и носио је ужасан наслов, гласио је:{S} Просветне Варваре Убрик 
а!« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој.{S} И баш  
 пас с маслом не би појео.{S} А закачио је добро и учитеље петичаре, нарочито оне који му се не 
емско, турско име. »Имаше га, — тумачио је ћир Ђорђе, — у турцко реч: ћузел, а на српски ке му  
а му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредни 
lic">Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините припов 
 редакцији се смркне кад га виде.{S} Ко је ближе вратима, тај умакне и без капе у оближњу кафан 
а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и радознао да види и наслову и  
уго је после тога, тумачећи сељацима ко је Бочарис, спомињао газда Ђорђе и молера.{S} Хвалио и  
е у служби, и сад се управо и не зна ко је беспосленији пољак, онај дејствителни или овај бивши 
 тако се то из дана у дан понавља, и ко је беспослен, као Мића »Официр« на прилику, тај може мн 
 за прославу. </p> <p rend="Tekst">И ко је данас срећнији био од нашега Сретена при погледу на  
аде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!! 
е дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пр 
запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а н 
ицом поздравио и у писму му разложио ко је и шта је занатлија и шта значе жуљеви на рукама вред 
м селу. </p> <p rend="Tekst">Не знаш ко је задовољнији, да ли Срета или ћир Ђорђе.{S} Овај усит 
ље и поубаво не теше да буде.{S} Тол’ко је убаво.{S} Процепао си га, што га има реч, како свиња 
— Што после?!{S} Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! </p> <p rend="Tekst">— Е,  
им ве — рече Ђорђе — свршена ствар, ако је за мен’ питање! </p> <p rend="Tekst">— Е, онда збого 
да у селу.{S} Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој весел 
 је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда 
kst">— Ама, па зато сам и дош’о.{S} Ако је за то, нека те брига није!{S} Ја не марим што друго, 
.{S} Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — 
му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб, господине, да те истрљам мало; веште сам руке 
треба мало и други да заседне.{S} А ако је на њега баш спало, па не било, вала, ни њега!« Тако  
х отпочне рад на преображају — само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </ 
чита ли то ко. </p> <p rend="Tekst">Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само 
t"><hi rend="Drop_slovo_Char">И</hi>ако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је 
ам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала!{S} Нек види и други в 
ѕ Havaѕ«: привремено министарство овако је састављено:{S} Тодор Фонсека — председник без портфе 
st">А ни Гизела није то заслужила, иако је некад била друге вере и крстила се шаком.{S} А после 
јважнији од свију, јер исти Срета, иако је ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неоп 
га се, да видиш чуда, доста бојао, иако је одслужио три рока у војсци, где се у касарни разним  
оже, а не може опет само зато што, иако је из Турске, није Турчин него кристијанин, па не може  
 рече и нешто још грђе, али писац, иако је досада савестан био и изнео верну слику онога што је 
испели сељаци и бика одвели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, о 
инистра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и двапут толико шпекула 
вара«, вели пословица.{S} Ова част јако је коснула молера, и овај, усхићен лепим речма и добрим 
nd="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа не тиче!{S} О 
 Мићу да посвршује посла, а он би, како је весео, ухватио пут, па куд га ноге однесу!{S} Не би  
 балови Трговачке омладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингеров 
S} Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.{ 
азлика, спомињала би она често.{S} Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је б 
.{S} Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да  
ним главама.{S} У њој се приповеда како је Срета кандидовао председника и изабрао себи апостоле 
с кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна  
 им онда Срета све потанко исприча како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да ј 
прави после три тање. — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта 
оје време представио.{S} Али знате како је:{S} Срби смо, а тиме је све речено.{S} Знам да ће ми 
х права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када  
себи апостоле нове науке његове, и како је политичка физиогномија села почела већ срећно да се  
ност и услужност према ревизору, и како је добио »двојку«.{S} Бацао је кривицу и на ђаке, и на  
е Сретен позавадио са ћир-Ђорђем и како је пре тога прошао на испиту.{S} Како му ништа није пом 
доше питати како им је тамо ишло и како је живео, одговорио им је кратко да им је ишло славно и 
и, море, шта се начини!{S} Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих 
не чујеш! </p> <p rend="Tekst">Али како је све на свету пролазно и променљиво, неће ни Ташула д 
љи лепо, јасно и разговетно видети како је Срета, познавајући му карактер, и без своје воље, пр 
ича како је то било, или боље рећи како је управо он мислио да је то све морало бити.{S} Каже и 
 у игри, не мари за здравице, него како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопи 
вих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана из 
који о капетану мисли сасвим онако како је он у синоћњем допису рекао; и он, дакле, штити село  
ана.{S} Срета им прича све потанко како је то било, а Мића »Официр« им допуњава и објашњава пон 
 сама дивљач а на другој насликано како је ловац устао из мртвих, па седи у сандуку и гледа зач 
ћи, у којој би било опширно изнето како је Срета отимао општински печат и том приликом добио уж 
за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету за опорочавање власти. 
ј овамо! — рече Срета. — А ти знаш како је прошао стари чича Милисав; а ја и ’нако немам друга  
ла, тако рећи, без фирме.{S} Али откако је Срета дошао, и откако су се ту почели скупљати око С 
ачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што ти је чов 
о како је засео за сто, за печење, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико  
>— А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера!{ 
(јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је  
даш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! </p> <p rend="Tekst">»Зар певао?!{S} Е боме т 
 то мора да буде ка’ на тетику!{S} Тако је казао да ће да ради још кад су га оно окметили; јер, 
Лепосава, ели Убавка да кажеш«.{S} Тако је филологисао газда Ђорђе, имајући ту страст као већ и 
ко тестија воде док их разваде.{S} Тако је страховита мржња кад се у начелне ствари још и личне 
 с министром, а начелника није.{S} Тако је увредио и г. министра и начелника и, што кажу, једни 
светли свакоме и на све стране.{S} Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и 
је и дао им сламе за простирку.{S} Тако је већ неколико пута било.{S} Умео је он лепо да задужи 
лом свету!! </p> <p rend="Tekst">— Тако је! — прихватише сви сем Сретена. </p> <p rend="Tekst"> 
је сељаци прозову како они хоће, и тако је све до Сретина доласка остала, тако рећи, без фирме. 
емо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.{S} Мића је знао неколико за село потр 
hi rend="Drop_slovo_Char">Е</hi>то тако је Срета мало помало али постојано разглављивао — да се 
м с домаћицом »митмонђа-асмонђа?« (Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађари 
 и г. Пурко.« </p> <p rend="Tekst">Тако је постао овај други Сретин допис из овога села.{S} Прв 
} Али, бога ми, прву годину-две, далеко је то било још од газде, јер кад је дошао у село, не би 
ако неке омање и лакше послове.{S} Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме 
 сав скоро напамет, као воду.{S} Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капета 
ог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће 
 је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држао исти тај ћир Ђорђе формалне елегије, 
и не опипа по трбуху да види бар колико је дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и н 
Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих костију као пред какв 
} Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. </p> <p rend="Tekst"> 
онекад му се прође олако.{S} Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако  
сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена.{S} 
ложењу.{S} Волео је да зазјава.{S} Мало је радио.{S} Тражио је мајдан соли и надао се да ће се  
 па се одмах кренуо да га види.{S} Мало је заобишао, а могао је раније стићи, али ништа не чини 
кад је, путујући, свратио у њу.{S} Мало је, истина, почађавела, али је то опет био добар знак;  
танове. </p> <p rend="Tekst">Пропиштало је, вели, село од прождрљивости капетанове.{S} И поред  
д није тако!{S} Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.{S} И та пена 
беше ни најмање ружичасте боје.{S} Село је било, тако рећи, на рубу пропасти!{S} Застој, чамоти 
е и метну леву руку на груди. — За село је сал питање, а ја сам каил. </p> <p rend="Tekst">— Е, 
глумац. </p> <p rend="Tekst">У ово село је дошао право са позорнице.{S} Као глумац прошао је до 
Које у честитци, које у потписима, било је на девет стотина осамдесет и три речи.{S} Реч стаје  
где Срета оком, ту Мића скоком.{S} Било је, истина, још подоста кршних људи, али је Мића заличи 
ужно, да Арапин сад по теби суди!« Било је узвика:{S} Јадна просвето!{S} Јадни подмладак српски 
 као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји  
разилазити. </p> <p rend="Tekst">А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених ок 
 у целини прочита (а таквих будала било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под ти 
<p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од 
а, кметова, шпекулантова и попова, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Св 
уку мучим« — вели чича Трифун — »прошло је то мене коџа давно«. — »Море« — вели трећи, — »кад с 
ако се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и 
о персоналу и по гостима у њој.{S} Само је онда заборављено било казати да се та механа до дола 
а нешто, али се молер није дао.{S} Само је набио свој калабрески шешир на очи и дунуо на нос, а 
оложени, па и сам ћир Ђорђе.{S} Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. </p> <p ren 
и и чува код Миће »Официра«.{S} А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!{S} На глави му ш 
 су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који т 
</p> <p rend="Tekst">А слагао је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Teks 
затим настави: »Јавно мишљење наклоњено је новој влади.{S} На све стране влада мир.« </p> <p re 
а који нису строго женски били.{S} Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.{S} Чак се и у механи 
алио све и лепо му исплатио.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (ка 
а потомства. </p> <p rend="Tekst">Добро је!{S} Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји с 
тен у овом селу о коме је реч.{S} Скоро је премештен.{S} И ми ћемо одатле, баш од његова доласк 
Сретеном.{S} А ако ћемо право, до скоро је монархиста и био. </p> <p rend="Tekst">— Па да батал 
 вечитог календара за село.{S} А ујутро је освануо у чича-Милисављевој авлији одеран зец на раж 
p rend="Tekst">— Е, мој газда Ђорђе, то је и мој и свију наших идеал: да се ништа не плаћа!{S}  
">У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо право да рачунамо на ваше разбирање и са 
гомила. </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га 
Слушај море, а шта ту ви; ти, брате, то је српски, најлепше«. — »Ама то сам ти баш и ја хтео ка 
капетан помагао.{S} Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеј 
ета. — Мука за згодна човека! — Ето, то је мислио и доконао Срета кад је узвикнуо гласно: пик,  
ој кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази 
/p> <p rend="Tekst">— Нећу ја те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила  
но; али и томе су дани избројани!{S} То је питање времена. </p> <p rend="Tekst">Све, све се изм 
ekst">— Ама, разбери се, учитељу!{S} То је капетан... онај наш капетан! </p> <p rend="Tekst">—  
а, него вели власти: »Е, не смеш!{S} То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме,  
ика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и васкрс ловца, у неколико момена 
н или кантон, пати и цела Србија.{S} То је закон; од искона! </p> <p rend="Tekst">Факта говоре, 
безбедна пристанка лађама својим.{S} То је Срету тешило, а и награђивало га; јер му се некако ч 
ом кривицом) и Срета буде кажњен.{S} То је Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео чов 
спуштена, а државни савет укинут«. — То је још покојни Светозар тражио и заступао! — додаде Сре 
тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара.  
но и паметно. </p> <p rend="Tekst">— То је глас историје и народа.{S} А глас народа, глас сина  
јој ће свак »на своје место« доћи, а то је опет из Хига, па вели: »Народ је проговорио громким  
да и »штофа« целој овој приповеци, а то је дан (или боље рећи ноћ) кад је била лимунација у сел 
леда тамо где је и Срета загледао, а то је у Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета и 
но послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, 
у попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њом 
ке и пет делова света у пет слика; а то је свега девет лепих девојака, свака је символ једног г 
оју авлију.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскор 
ригу, него хајде, кад ти велим!{S} А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће т 
да је увек добро посећена била.{S} А то је опет знак, што рекао ћир Пашона, да напредујемо »у в 
ако то само он уме, и капетана.{S} А то је било на оном месту у допису где је споменуо неки »ос 
 требало одмах жицом испратити.{S} А то је била дужност заменика Вујице.{S} И он узе депешу са  
и вођен пред судницом »лимунација« а то је као да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и  
 се изменило! </p> <p rend="Tekst">А то је Сретина заслуга била. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ДЕС 
резову метлу. </p> <p rend="Tekst">А то је газда-Ђорђу свакојако дужност била и као механџији и 
а шта ти ту нама онда причаш?!{S} Па то је наш Краљевић Марко!« — веле сељаци.{S} Тада би као м 
 Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често.{S} Како је о 
е Срети никад »слатко« наплаћивао, и то је гласно пред свима гостима наредио Зацу, обнародовао, 
} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овога вечера сазнао и, слушајући то, вечер 
 подајте, господине начелниче«.{S} И то је тако после остало заувек, све до данашњега дана.{S}  
има народним највише приличи, управо то је наша дужност, да дајемо агију за све што је племенит 
S} Читао сам те проклете новине; ето то је! </p> <p rend="Tekst">— Па шта му пише у новине, гос 
сало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p  
тога Дон-Педра. </p> <p rend="Tekst">То је сад требало одмах жицом испратити.{S} А то је била д 
о хвалио с њом. </p> <p rend="Tekst">То је све што се сме тврдити.{S} А све оно што се после то 
грађани!{S} А?« </p> <p rend="Tekst">То је све као увод послужило, а затим је било уплетено нек 
у пале на памет оне речи песникове: »То је судбе тешко придељење«, и он би се утешио њима.{S} А 
је правио, није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измал 
 године кад је лимунација била.{S} Мото је било: »Ој давори ти Косово равно, шта си данас дочек 
 писао дописе и слао у новине.{S} Често је у полемици с неким цитирао поједине пасусе из тих св 
 у бару, а апсе се није бојао.{S} Често је примао и туђе кривице на се.{S} Погоде се лепо.{S} Ж 
 овај данашњи дан није ми пропао!« Исто је тако и Срета могао себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Ж 
шесет и шест динара!{S} Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!!{S} Ћорава посла! </p> <p r 
га човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја сам с вама потпуно за 
а његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска  
Шта ћу му ја! »Покољења дјела суде, што је чије дају свјема; на Борисе, Вукашине, општа грми ан 
оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настав 
.{S} И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће кру 
тисте.{S} А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до први 
 новинама опет читати благодарност, што је пролетос поклонио војницима те и те чете, тога и тог 
о да те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p re 
орити селу нове финанцијске изворе; што је клисара Макевија назвао Мирабоом, звоном револуцијск 
да је у Историји код своје куће.{S} Што је Гизелу назвао Мадам-Роландовом, и ћир-Ђорђа Некером, 
 сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне! </p> <p 
отов за нож. </p> <p rend="Tekst">— Што је пцетиште, видосте ли га!{S} Ем си пије џабе и вино и 
, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан!{S} Најсветија грађанс 
то Сретен. </p> <p rend="Tekst">— А што је купус, господин-учитељ, мани се!{S} Ама жут као ћили 
о за такве шале из простога разлога што је та Гизела била код њега — да се санитетским термином 
естан био и изнео верну слику онога што је било не изостављајући ништа и не додајући ничега нов 
равајући га да је то само ради тога што је у Америци женскиње већ одавно еманциповано, па је то 
ора последњих дана, а после и стога што је дубоко у ноћ, управо до зоре, остао за својим писаћи 
ије продужио, по свој прилици стога што је тада први пут у свом животу и чуо за тога Клеманса и 
 а креста му се сва црвени од стида што је тако инсултован и осрамоћен пред дамама дотичне врст 
се Сретену. — Извол’те.{S} Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једе 
бавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда добио због оних сил 
то задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа.{S} Волела је д 
рећни глас обрадовати као и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, ка 
ам онај фамулус Максим из Сирогојна што је вазда са Сретом као његов помагач, и што од неко доб 
ите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама.{S} Погледате шта вам може  
, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу  
лимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је. </p 
и жигосао, као неумитан критик, све што је за жигосање.{S} И песма и предавање се необично допа 
аша дужност, да дајемо агију за све што је племенито и напредно.{S} Дакле, ја мислим да се ви р 
S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припада свет! вел 
праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих в 
тада мирном и скровитом селу... али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да ва 
огике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лујем ХІV крвожедним, р 
однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћин 
очобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије мес 
 на то.{S} Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.{S} И он, кад му овај пору 
нешто из Сретина причања као и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважниј 
 разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Д 
ко знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву крајину.{S} Е, иста ворм 
/p> <p rend="Tekst">Срета није, као што је у ранијој глави споменуто, сачекао свршетак весеља.{ 
ту потребна била.{S} Оне су се, као што је већ споменуто, понављале или продужавале свакога дан 
то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.{S} Је ли он само био капет 
ерите, онако вам се и враћа!{S} Као што је ћир Ђорђе остао без Ђизеле, тако и Срета без Тодоре; 
к да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у новинама.{S} И боже  
ицир«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.{S} Зато га сад гледа 
 по соби. </p> <p rend="Tekst">Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце 
се о њему повела реч, рекао: »Много што је човек учевњак, мани се, елинска сорта треба да је!«  
ки (а нађавола баш тога човека чудо што је мрзио Срета!) што је рекао својима: »Војници.{S} Ја  
ио истински, али је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова 
та га само слуша, па му, боже, мило што је наишао на човека који о капетану мисли сасвим онако  
е гроб његов, веровао је Срета, оно што је он живим сувременицима својим био; биће што мајак мо 
инску зграду, док није постигао оно што је хтео. </p> <p rend="Tekst">И заиста!{S} Као да се не 
те се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу.{S} Отиде у ону читаоцима већ добро п 
е ипак најглавније занимање било то што је био представник листе.{S} Он је само зато ушао у тај 
.{S} Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да до 
о га бегенисао још понајвише и зато што је умео лијепо да поје за пијевницом.{S} Кад он запоје, 
ове Милисава председника, само зато што је овај ту неки дан наредбом позвао сељаке да оправе пу 
Тако је Мића увек дирао Љубицу зато што је некад била Мађарица). </p> <p rend="Tekst">— Има вре 
 старо време и нашега Максима данас што је из Сирогојна.{S} И овај бедни Максим из Сирогојна, С 
трже и стаде зверати као већ двапут што је.{S} Заустави се на фамулусу.{S} Опет устаде, стаде с 
о, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst 
то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Оф 
ац са осамнаестом главом свршити, пошто је г. Стева Радосављевић-Бдин, власник овога листа,* от 
ва као земљиште радње Сретине.{S} Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој  
е камен и нека се баци на њ.{S} А пошто је ово истинити и историјски догађај, а међу читаоцима  
научењачки!! </p> <p rend="Tekst">Пошто је тако распаковао и понамештао уз припомоћ фамулуса, с 
је раније стићи, али ништа не чини; бар је дао прилике да вас за то време, док је он полако дуж 
ра, а она је, веле, учитељица!{S} Добар је као оруђе, али никако као иницијатор.{S} Нема ништа  
Пуркових). </p> <p rend="Tekst">А ствар је била у овоме.{S} Говорило се да последњи пут кад је  
е! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да 
менце кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те сре 
 <p rend="Tekst">— Зато, јакако!{S} Зар је то ситница? — вели Срета. </p> <p rend="Tekst">— А ш 
 малу кецељу од плава поркета.{S} Хитар је, услужан, очи му играју као на зејтину, али је пргав 
А било је, бога ми, и крајње време, јер је поред разбијених оканица и неколико глава пукло.{S}  
 шкоди господину министру просвете, јер је отуд-одовуд па све некако под његово подручје и »вје 
азнио.{S} А кажњавао га је почешће, јер је Мића почешће долазио у сукоб с кметом, пошто чича Ми 
азумете, читаоци, а сами сте криви, јер је јасно као дан, — само док вам кажем.{S} Срета је зач 
онеки је могао слободно и изостати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример ци 
ир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се 
{S} Тако беше и са Сретиним послом, јер је био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу ви 
ели.{S} Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није по 
 их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).{S} Велику 
} Крсман је све то којекако сносио, јер је рачунао да има фајде од познанства и разговора са је 
слуга за то исто неблагодарно село, јер је не само оплеменио целу живинску расу у том селу, нег 
тају дописе, да прескоче ову главу, јер је пунија дописа него глава Срете учитеља.{S} А онима п 
ена и буњишта на расположењу била — јер је са своје угледне персоне просто пленио и, да се посл 
а навешао око паса.{S} Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.{S} Бес 
етен.{S} Презиме му не морате знати јер је он у књижевности, пишући страховито многе дописе и т 
о.{S} А добро је и урадио.{S} Јер молер је био истена вештак, али (као сви вештаци и велики људ 
ите духом!{S} Нисте усамљени!{S} Уз вас је све што је напредно и слободоумно!{S} Смелима припад 
ају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је!{S} Кућа је светиња.{S 
 њега, да се споразумемо.{S} А за данас је доста!{S} Старије је јутро од вечера! — рече па баци 
вале Шиљбок народних тековина.{S} Допис је био под насловом »Варошани се буне«, а мото му је би 
у Енглеској. </p> <p rend="Tekst">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине к 
и се да је несрећна.{S} А међутим, факт је да се говорило увелико да ће да је узме, и сви су се 
 — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење! </p> <p rend="Tekst">А међутим то не б 
о себи рећи. </p> <p rend="Tekst">Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету.  
љно ћир Ђорђе, — тако се каже.{S} Власт је прва, а после долазе други. </p> <p rend="Tekst">— А 
ичне врсте. </p> <p rend="Tekst">Жалост је било погледати!{S} А међутим увек је то тако кад се  
ико цигар-папира правећи цигару.{S} Љут је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што кри 
утник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари.{S} Тако се с 
о тај свет може у селу да живи!!{S} Већ је три дописне карте послао у Београд некој машамоди у  
оро празна.{S} Тек неколико њих.{S} Већ је пао мрак на земљу, па се свет већ био разишао.{S} Се 
Срети унеколико добро дошло.{S} Јер већ је почео човек да очајава што га нико не гони, и побоја 
ма раденичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметуј 
другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ је увелико. </p> <p rend="Tekst">Све спава у селу, и пр 
 изразио наш Сретен.{S} И чича-Милисаву је пресело ово вече.{S} Ишли су му пред кућу и викали:  
амета! </p> <p rend="Tekst">И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и з 
 целу живинску расу у том селу, него ју је и умножио као какав старозаветни патријарх.{S} И све 
хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва сузна и тужи се да је несре 
t">Ову малу групицу незадовољника, коју је децентралисану, и у мишију рупу завучену нашао, изву 
, ипак, поред све нежности и пажње коју је ћир Ђорђе поклањао његовој Гизели или Ђузели, ипак н 
а са пет-шест листа неке песмарице коју је спевао неки поткивачки поднаредник.{S} Песмарица је  
нов новцат црни анцуг и сву уштеду коју је учинио и код ње остављао, у намери да сам поведе поз 
на напамет сву ону вакелу као воду коју је Руј Блаз очитао министрима шпанским). »Ах«, рекао би 
дмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу.{S} Ту се неколико дана виђао, а зати 
очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентариса 
накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик слободној речи, овај никако ниј 
да пије, кад га знате да је луд и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tek 
 је, грдно је слагао кад је казао да му је ћеф. </p> <p rend="Tekst">Та колико је само пута држ 
 је тад па псује цигар-папир, као да му је папир што крив.{S} Не зна лепо човек шта ради! — Али 
} Ето тиме се тако бавио, али као да му је ипак најглавније занимање било то што је био предста 
} Блед и кисела израза у лицу као да му је пун чабар амонијака обешен испод носа. </p> <p rend= 
 и тек кад се својим очима уверио да му је по жељи урађено, обећао је да ће одсада »бити краћи« 
ко ипак није могао без њега, тако да му је Мића био редован гост, нека врста кућњега пријатеља. 
толом, али је свима очевидно било да му је памет била бог те пита где.{S} Почеше већ и подуже п 
 жестоко да игра.{S} Био је играч да му је требало пара тражити.{S} Научио је у војсци многе »ј 
Али Срета није малаксао, јер лозинка му је била лозинка оних Руса из Лондона и гласила је:{S} F 
ком главом у левој руци, а фустанела му је изгледала као највећи кринолин, а из одсечене главе  
S} Злочин од осмога маја, а садржина му је, отприлике, ова: </p> <p rend="Tekst">За капетана ре 
 позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.{S} Лепо га је хранио и држ 
оно доба се Мића угојио и ужирио, па му је ка’ потесан мало; стегао му врат па се сав ознојио,  
ечера сазнао и, слушајући то, вечера му је формално пресела, пошто је он био од оних што једу д 
{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њо 
д га виде онаква, а он га запита шта му је, да му није зло. </p> <p rend="Tekst">— Ако је назеб 
е и посластице бесних људи.{S} Утеха му је у њему самом, у његовој свести и савести.{S} Пред ње 
ри се по селу као да је ту још откад му је пупак завезан. </p> <p rend="Tekst">Каткад стане так 
 — Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири годин 
свој план. </p> <p rend="Tekst">Труд му је био крунисан успехом; променио је физиогномију села. 
 је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уставна земља, и ј 
за се вукао као мачка мачиће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао 
 и набија на главу сламњи шешир који му је био пао на земљу кад га је Срета загрлио. </p> <p re 
и неће умети тачно обавестити: да ли му је то име отуда што је у војсци служио, или га је можда 
летео тако силно човек да види да ли му је лоз добио као што је Срета полетео да види шта има у 
ужасно зазирао од милитаризма — ипак му је Мића неопходан био. </p> <p rend="Tekst">Име његово, 
вао је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним  
</p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет 
о и увек што је помагао Срети.{S} Он му је био десна рука; најважнији од свију, јер исти Срета, 
д газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и испла 
исто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? </p> <p rend="Tekst">А 
ика, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар  
, ипак је био незадовољан.{S} Некако му је то све изгледало глуво, мртво.{S} А он је бог зна ка 
а Милисав и позвао на гозбу.{S} Мало му је те невоље било, него сад још и то!{S} Стога је и био 
не фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у 
 Пелагићем и легао и устајао. (Силно му је тај аутор импоновао!).{S} Тек ујутру, а оно видиш Пе 
="Tekst">А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је сл 
ко, да напише и потпише честитку; то му је ка’ испити чашу ракије. </p> <p rend="Tekst">»Слава  
 спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, али је обећао да ће их запамтити 
 насловом »Варошани се буне«, а мото му је било: »Устајте, мртви!« Ко је баш толико цепидлака и 
Зацу, обнародовао, тако рећи, на што му је Срета, у знак благодарности, а у шали, одсалутирао.{ 
танка, онако приде, од оне фарбе што му је остала.{S} Намало му је иза келнераја, онако приде,  
а ужичког, беше благодаран Срети што му је отворио његове умне очи.{S} Интересовао се јако за с 
 само ако је, то јест, онако као што му је зла слутња шаптала. </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ТРЕЋА 
њега неће бити на свету!!{S} А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељац 
не пошље депеша и брзо се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако извед 
дмарати дома на лаворикама.{S} Одмор му је потребан био од напора последњих дана, а после и сто 
и гозбе код чича-Милисава.{S} Натпис му је био »Злочин од осмога маја«.{S} А сада опет, 17. авг 
 Сретен обично изражаваше, и фамулус му је био сасвим одан, верујући у ауторитет Сретин, као он 
ли тек је слутио, политички инстикат му је говорио, да све то мора да ништа не ваља ни за учите 
ку, Срем и Србију.{S} Као глумцу фах му је био »љубавник« и »карактер«, и ко зна докле би још о 
им се није ни пре ни наметао!{S} А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу 
стати, јер је чудно пасовао уз оно чему је додат; као на пример цитат: »Тврд је орах воћка чудн 
ануле) права наша женска.{S} Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто,  
га тога што му кмет Милисав рече у чему је ствар, и о чијем трошку све то бива, Сретен ипак тер 
S} И он узе депешу са потписима и метну је у недра.{S} Седе на коња, потапка га по врату, па се 
у. </p> <p rend="Tekst">У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руш 
 — онда је, наравно, сасвим јасно да су је сељанке морале мрзити и у својој, познатој свакоме,  
 кафаном и старо име своје.{S} Свуда су је грозно мрзеле и немилосрдно гониле разне госпође, а  
{S} Па онда кад је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало пос 
 И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је св 
звале:{S} Стражар народних права.{S} Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а нас 
а, да не стоји на чврстим ногама.{S} Ту је дакле навику задржао и доцније као слободан човек и  
ма бар неке, неке логике — па шта је ту је сад.{S} Али што је старога чича-Милисава назвао Лује 
а одатле заредила по Србији.{S} Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности а 
p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срет 
на кревет и угаси лампу.{S} И у кревету је још неко време премишљао.{S} Мислио је с ким ће све  
воју страну. </p> <p rend="Tekst">Срету је, истина, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један  
ко жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају пр 
и с кола и ушао у школску зграду, одмах је имао пуно узрока да се љути.{S} Добио је одмах онога 
 својих једномисленика свуда где год их је било широм света белога, и у Француској и у Белгији  
вом и свешћу о својим правима, народ их је реставрирао.{S} Бастиље нема више!{S} Затрпала је ру 
и песме манастирским слепцем.{S} Све их је изгрдио ожаливши јадан народ што има такве недостојн 
Зечевићеву Историју света.{S} Одатле их је Срета извадио мислећи да ће таман бити за оне тамо п 
а их пита шта је с оним дописима што их је пре послао.{S} Онима у редакцији се смркне кад га ви 
 бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве  
а те!{S} То је све Мићина сорта!{S} Њих је убила касарна.{S} Убила им дух!{S} Ниједан нема мора 
 краја остале само препирке.{S} Јер њих је човек могао штавише са задовољством слушати и присус 
е.{S} Почеше већ и подуже паузе.{S} Зац је задремао иза келнераја.{S} Гизела на миг ћир-Ђорђев  
чима знак да чини своју дужност.{S} Зац је склонио џезве, погасио ватру и узео брезову метлу. < 
<p rend="Tekst">А Мића »Официр« (е, баш је несретник!), привукао се полако кметовој кући (онога 
 Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико уп 
ого да говори.{S} А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило 
ететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поган 
наеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се поклони, па зб 
ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!{S} Никако, ама баш никако није му иш 
а тражити.{S} Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.{S} Као поднаредник био је у Београду 
} Па зар да ми уфати из бели свет какав јевропејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско иг 
 домаћицу; да гу малко за кеф обрнем по јевропејски?{S} Па ем да ми врти домаћицу, ем ја па да  
замолим за домаћицу да је и ја онако по јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе. 
европејски »фиђец« домаћицу, па да гу у јевропејско играње легне на сиске како на шиљте, а газд 
но. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмонђа-асмонђа?«  
напредујемо »у воспитање и цивилизацију јевропејску«. </p> <p rend="Tekst">Па не само да је спо 
убици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, ал 
А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу.{S} Банке данас нису вршиле своје плаћање.{S} Т 
ндир, вели.{S} А ја идем натраг, вели у Јевропу, одакле ми стари моји и дођоше.{S} Идем, вели,  
па увати пут и штуче онако грдан у неку Јевропу, а они там’ осташе њему за инат република! — Ет 
од ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! </p> <p rend="Tekst">— Ама, несам, г 
Њиње отпушчајеши раба твојего, владико, јегда видесте очи моје спасеније моје!« То би јамачно р 
лужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не чујеш! </p> <p 
ћир Ђорђе онако љутит на коме да искали јед, него на грешног Цинцарчету, које му у тај пар дође 
ростиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле 
ан од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend 
а и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш како има ст 
куд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа со пућет, па ха пред домаћина се 
"Tekst">— А, па тако ми реци!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један парази 
по селу непријатељи њезини.{S} Међутим, један варошанин је причао да је њу тамо преко још позна 
ираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу. </p> <p rend="Tekst">— Ама, 
 Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије н 
ћо? </p> <p rend="Tekst">Опет пауза.{S} Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује да 
окриваше их столетна дебела прашина.{S} Један ужас, да човек заплаче!{S} И то је Срета све овог 
к их чича Милисав пушком не растера.{S} Један је добро платио; за чудо је после тога погађао вр 
, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом ниј 
лете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се, реко 
и му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо под 
е девет и пол гроша ја гу купујем!{S} А један српски реч тол’ко ли се зар плаћа!?{S} Еј, букова 
} Имате време и за женидба.{S} Имаше га један грчки реч, а на српски ке му дојде:{S} За женидба 
ако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="T 
мах онога момента довољно материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једн 
Срета, поздрави се са свима, па седе за један сто.{S} Одмах му донеше јутарње »следовање«: слат 
{S} Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.{S} Имао је све 
ишто за динар, динар и пол, па човек за један кеф и тој да учини! </p> <p rend="Tekst">— То је  
хармонику«, па таман пар као поручен за један чардаш.{S} Мића је обгрлио, а она њему метнула ру 
цију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима  
ретен. — Таман згодан материјал опет за један подужи нов допис!{S} А мораће га примити уредник  
ве стране.{S} Ужасно! — рече па седе на један коморански сандук. </p> <p rend="Tekst">— Ја грдн 
тена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Tekst">Срета с 
артију пред собом.{S} Онако љут, написа један допис. </p> <p rend="Tekst">Кад га написа, а њему 
љу? ’Ајде, здравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али  
d="Tekst">— Па како то мислиш? — запита један као од беде. </p> <p rend="Tekst">— Па тако... ве 
ма, затвором (то јес’ да одува апсу) од један до триесе дана, ели бојем (то јес’ сас батине) до 
радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га 
едном те среће, да га Срета потпише под један ужасно оштар допис. </p> <p rend="Tekst">А врхуна 
ти!) кад је дао своје име за потпис под један допис у коме су била управљена питања на министра 
ј се, брат Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе нап 
том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољав 
лбе њихове.{S} Бар тако се прича: да је један министар внутрених дела (сада већ покојни) рекао  
, Ђорђе Цинцо га зовемо.{S} И тај ти је један од оних чапкуна, за које ти каза малочас. </p> <p 
 је тако све по механама.{S} Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан« црним вин 
вадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што сувремена наука у Норвешкој и у 
ијски догађај, а међу читаоцима биће не један неверни Тома — то и писац мора споменути, да је т 
е!{S} Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми  
 испусти на земљу, а из груди му се оте један уздах као човеку кад му се свали велики терет с д 
друство сас нас.{S} Ташула, ’ајде јоште један бештек да туриш!{S} Молим ве, господин-учитељ, за 
им добрим делом заврши дан.{S} Насипаће један допис.{S} А баш тога дана био је као поручен за т 
>— Ја, богме, нећу да се брукам! — рече један. </p> <p rend="Tekst">— Ни ја! — прихвати други.  
 </p> <p rend="Tekst">— Па добро — рече један пргаво и зловољно — па у чему се састоји то?{S} Ш 
ема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразил 
м се.{S} Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!{ 
p> <p rend="Tekst">— Јок, јок! — виче и један и други. </p> <p rend="Tekst">Шта да раде у тој н 
ама.{S} Међу хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски  
и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после поноћи, око једно 
 онако како су погодили.{S} Задовољан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу сврш 
ионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, дакле један метар мање но што с 
ола и у која ће да сврати.{S} Даде му и један циркулар којим позива све учитеље да му заказаног 
ветнаестој и двадесетој глави читали би један допис дужи него сви досадањи, у коме је Сретен (п 
Tekst">А у двадесет другој глави био би један дугачак али и жесток Сретин одговор господину рев 
примљена.{S} Одмах буде образован други један одбор који ће да се постара, где треба, снабдети  
 усклик. </p> <p rend="Tekst">Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. </p> <p  
 и да му је све равно до Косова! — вели један. </p> <p rend="Tekst">А Мића му опет ускрати реч  
 уренебес у иначе мирном Прудељу!{S} Ни један вашар није ни принети овоме џумбусу што се вечера 
па, ка’ велим, да одем.{S} А веле да си један од првих људи овде. </p> <p rend="Tekst">— Па јес 
 ја све знати, ка на прилику ти, што си један учеван човјек. </p> <p rend="Tekst">— Па, добро,  
ричке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!{S} Нећу да будем џе 
а да каже на ове последње речи, и пусти један дим. </p> <p rend="Tekst">— Па де... онако... кој 
д зна, јер од десет послатих дописа тек један и два ако се штампају.{S} Пошто се изларма у реда 
 год би се срео са Сретом, а они се тек један на другог онако пријатељски насмеше.{S} Очима као 
а прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други му нешто ружно рекне.{S} А болан 
 Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, 
, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој 
ате ли и пристајете ли да ја кандидујем један одбор за приређивање прославе. </p> <p rend="Teks 
st"><hi rend="italic">У њој је испричан један најсрећнији дан у бурном, рада и напора пуном и п 
лико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је с 
рског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја  
st">У глави седмој Срета је био написао један допис поводом доласка капетанова и гозбе код чича 
да је у том и таквом, дакле, селу живео један од многобројних учитеља и звао се Сретен.{S} През 
 </p> <p rend="Tekst">— Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под не 
ладине давати, како је то лепо приметио један »путник« што продаје Сингерове машине шиваљке, ка 
 седео у својој скромној собици и китио један подужи допис за новине, не његовог него другог ок 
узи тираније (а овај последњи беше само један грешан пандур), јесте, подвикнути им громогласно, 
д њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим зај 
 rend="Tekst">— Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко про 
а паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и бе 
у.{S} Стану обојица хркати, и тако лепо један другом одговарати као да један држи једну а други 
 измењује. — И у овој ће глави бити бар један допис</hi>. </p> <p rend="Tekst"><hi rend="Drop_s 
атка и млада века његова, и штампао бар један допис.{S} Ту ће га, дакле, радознали читалац моћи 
и је и задовољан био што је уграбио бар један број за кратка и млада века његова, и штампао бар 
 сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и господин, па иде у кокошар 
 Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а  
а, мало наљутио газда Ђорђе што га је у један мах прекинуо у причању, оставио га за часак да па 
друштвена пирамида.{S} Седне сам тако у један ћошак па поручи, пијуцка, посматра и студира типо 
рас, каква је, даље, чињеница у друштву један занатлија и који су му све непријатељи.{S} И ту м 
га не називају.{S} Кад се деси да прођу један крај другог, а оно се тек један искашље, а други  
ма.{S} Накупе се па је гледају и дирају један другога њоме а грешнога чича-Трифуна, седамдесетп 
 се и он нешто одобровољио, ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре  
љем од брата, за нешто.{S} Да ми учиниш један ћеф... </p> <p rend="Tekst">— Да чујем! — рече ћи 
или Омладински и народни добротвор, Још један прилог за привредну наставу и још једну књигу пос 
рости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога не називају.{S} Кад се деси да пр 
 сваки подајник! — Нисам ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајсто 
ло добро, скоро боље но иједан у селу. »Један је газда Ђорђе у селу!« рекло би се врло често. < 
ичким. </p> <p rend="Tekst">Већ је пола једанаест увече.{S} Доцне за село у коме кметује ча-Мил 
едам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове  
 У Србији само променила је неких десет-једанаест.{S} Гизелом се звала пре него што ће доћи у с 
их све чита! </p> <p rend="Glava">ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА </p> <p rend="Tekst"><hi rend="italic">У њој 
мо ми што смо влас’.{S} Ја се огрешио о једанаести и двадесет и други параграфос »Механске уред 
етан, што пише у ову књигу у параграфос једанаести што пише: да нико не сме да дâ своју зграду  
ћа завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p> <p rend="Tekst"> 
а, па веле — ту Мића завали фес — веле: једанпут се живи, једанпут се мре, па скочише на њ. </p 
ле: не дај, боже, горе!{S} Е, па и њима једанпут догоре до ноката, па веле — ту Мића завали фес 
ло.{S} Био је човек патриота.{S} И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима д 
о материјала за један допис.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао 
ли или Ђузели, ипак није хитао да уреди једанпут односе, иако ју је често затицао где је сва су 
обро како ћетена алвица!{S} Ћу те зовем једанпут на један кеф да ручаш с мен’. </p> <p rend="Te 
 је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут око цркве онако к 
ки пут и извлачио. </p> <p rend="Tekst">Једанпут се код његове куће нашао траг украденог говече 
што сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који про 
аустави на фамулусу, усправи се и обиђе једаред око њега. </p> <p rend="Tekst">— Еј, море, јеси 
свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у 
е обећао да ће их запамтити само док му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, 
аву Мићи јер овај место Фонсеке спомену једаред чак и вусекле (а то му је и сам Мића признао, а 
сту да тера кроз сокаке, а за инат, још једаред, и по шеснаести пут, поред госпође начелниковиц 
} Донеше му »Српске Новине« и он их још једаред прочита с краја на крај; прочита чак и годишњи  
ије наметао, него је »под морал« дошао; једва су га намолили!{S} Никако није ћео! </p> <p rend= 
p> <p rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— 
ставку, или да и он уђе у тај одбор.{S} Једва га умирише, уверавајући га да је то само ради тог 
ава?!{S} Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога 
е Срета загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат 
ка ништа не тиче!{S} Откад га дељем, па једва нешто мало!{S} Него — није ни чудо.{S} Друштво је 
 <p rend="Tekst">дуго су се препирали и једва ћата обавести ћир-Ђорђа да је тако. </p> <p rend= 
лу и свој стан.{S} Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сир 
 дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива дома 
ње, тако је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглодан 
г вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра.{S} Пуне оканице и главе. </p> 
ом пећином. </p> <p rend="Tekst">Пије и једе свет, а све на Сретин рачун. </p> <p rend="Tekst"> 
 је и остао.{S} Наклопио се, па једе ли једе!{S} Толико је појео да је пред њим оглоданих кости 
о и саркастично, — ми... онако... то да једемо и пијемо, а народ да плаћа све то!{S} А?{S} Е, љ 
не!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. </p> <p rend="Tekst">— Х 
свет, кад те већ ђаво носи да свој хлеб једеш а туђу бригу да водиш?{S} Што дижеш ларму по нови 
човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја је 
ко дужим путем ишао, упознам с кафаном, једиком и персоналом ћир-Ђорђеве механе. </p> <p rend=" 
и од ње.{S} А то се и по меблу, односно једику, могло видети.{S} На столицама и клупама је оста 
анас још много штошта без плана, док се једине кафане и механе већ од неких тридесет година нај 
. </p> <p rend="Tekst">— Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} 
дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове. </p> <p rend="Tekst">Пропи 
за Гизелом и рукне понеки пут.{S} Он је једини био изузетак у селу што се бријања тиче међу ост 
Две године како је ћата.{S} И сад му је једини идеал и жеља да преканта још ове четири године д 
аћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни!{S} Смемо ли ми бити равнодушн 
ти, ти не бригај!{S} Не смемо остати ми једини осим света.{S} Шта би свет рекао кад би нас овак 
ацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових.{S} Жур 
, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци</hi>. < 
еле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они  
и!{S} Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном те 
есрдно. </p> <p rend="Tekst">Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара  
t">Мрзе се као да нису, боже ме прости, једна вера. </p> <p rend="Tekst">Један другоме ни бога  
освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена прав 
си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?!{S} Ете чов 
војица?! »Сирак тужни без иђе икога!{S} Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики неприј 
nd="Tekst">А има још и других слика.{S} Једна баш врло жалостива.{S} То је слика: сахрањивање и 
тим то не беше трење, него сатирање.{S} Једна гомила чини другој свакојаке пакости; сече шљивар 
 за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу ето водим 
Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p rend="Tekst">— А н 
му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да г 
 био спочетка, што каже песник, »сламка једна међу вихорове«, па ишло тешко.{S} Имао је доста ж 
ореше ми много пут.{S} Имаше га у татка једна реч: »Јоргаћи синко-ле, убавачко у памет, збореше 
 он мислио... — умирују га други — била једна шала... </p> <p rend="Tekst">— Сас чес’ нема шала 
тако била ухватила корена да је то била једна страхота!{S} Не само, на прилику, после даће, где 
е и почеша се иза увета. — А пошто била једна реч? </p> <p rend="Tekst">— Шест и по динара. </p 
t"><hi rend="italic">У којој је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгод 
>Одмах иза тога стоји ексерима закуцана једна повећа црна мушема.{S} На њој су кредом побележен 
 Одма’.{S} Побрзо, Ташула, за господина једна тазе вода! — Ужурбаше се обојица, и Ташула и ћир  
мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи!{S} Мој мал, учо, јакако! </p> <p r 
 видели кад се ћурке споречкају, па кад једна другој тури кљун у уста, па се тако држе, не попу 
орица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина било погледати! </p> <p rend="Tek 
 откуда долази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају 
 се и оне ухвате за фризуре.{S} Само је једна разлика та што ћурке у тој прилици бар ћуте (и са 
а те лажем?{S} Не лажем ни ћату, што је једна, рећи, власт, а што тебе да лажем?! </p> <p rend= 
<p rend="Tekst"><hi rend="italic">Ту је једна конференција учитеља из среза на којој је Срета п 
 тако мирно по неколико дана, све докле једна другој не запуши уста каквом страшном оптужбом.{S 
али. — К’и две полутине од јабуке! рече једна.{S} Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим  
 слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и изв 
 иде с бог зна каквом ватром.{S} Седе и једна и друга, свака на свом прагу, а приставиле џезве  
а и потписи и депеша, свега четрдесет и једна реч. </p> <p rend="Tekst">— Па шта коштаје то саг 
="Tekst">Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шес 
ом је разгледао и већ му синула у глави једна згодна мисао: да повуче паралелу између норвешких 
 за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, једа 
која беше, од Јаше или од Петефија, али једна »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест 
ји«.{S} Многе је бројенице изређао, али једна, онако политичка, беше најлепша. </p> <p rend="Te 
ста, па се тако држе, не попуштајући ни једна својој супарници.{S} Тако се и оне ухвате за фриз 
ло?! </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си једна бирокрачина, видим ја.{S} Писмен си ти, видим ја, 
 боље, као у калеидоскопу неком, ређати једна за другом слике из села које је пренуло из дремеж 
кче, господинучитељ.{S} Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, г 
њем. </p> <p rend="Tekst">— А, прангијо једна, што се не одазиваш, кад те вичем по трећи пут?!  
вник!{S} И ја сам та сорта!{S} Ама како једна влас’, морам сас примери да претходим, па мука! < 
 <p rend="Tekst">— Шта недаш ти, будало једна?! — рече Радоје.{S} И зар си нас зато сазв’о?! </ 
нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ нев 
 неуморног проналазача, паде му наскоро једна срећна и изводљива мисао на памет. </p> <p rend=" 
се утешио јер му је одмах пала на памет једна лепа идеја, коју ако изведе одужиће се лепо и све 
{S} Слуга је пандур, а капетан је власт једна! </p> <p rend="Tekst">— Не познајем ја, председни 
е па одмах прелазе на личност.{S} Стану једна другој пребацивати ово или оно, овога или онога.{ 
је од ужасна сујеверна страха.{S} И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског ц 
ог дела света.{S} Слике су различне али једнаке у томе што су све девојке лепе, здраве и румене 
итаризам код мене жива!{S} А они су сви једнаки; није ни Мића много утек’о од Наполеона!{S} Вој 
 ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и пр 
ући!« — А Мића само слуша благодарност; једнако седе и праве цигаре и пуше и чуде се зубу.{S} М 
шке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или  
о фамулуса мерећи га од главе до пете а једнако уврће своју броћасту браду тако да је од једне  
онет и бачен увео листак.{S} Од то доба једнако је ту у селу.{S} И, боже, што рекле бабе, што т 
аш да ли се смеје или плаче.{S} Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одб 
и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад г 
ва, ишло је све лепо и красно.{S} Борка једнако послужују.{S} Свет да попуца од смеха, а ћир Ђо 
тка живети.{S} А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време.{S} И таман П 
 Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном. — На њега се нешто наврзао,  
е хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; ки 
аћицом! </p> <p rend="Tekst">Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво.{S} Свет пије, пева 
у и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде!{S} О 
ета!« Цигани засвираше »туш«, а Мића се једнако лупа у груди и виче: »Баратом, митмонђа-асмонђа 
ете фамулусу и стаде га мерити, а уврће једнако браду. </p> <p rend="Tekst">— Море, ти си писме 
нашло.{S} Паре сум дао!{S} Паре! — виче једнако. </p> <p rend="Tekst">— Па паре ћеш и добити! — 
st">— Е жестоко, славно! — вели Срета и једнако шпарта по кафани. — Газда Ђорђе, председниче!{S 
града, који продаје Сингерове шиваљке и једнако уздише за Београдом и булеваром и чуди се како  
жи кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога 
а носио и под главу (јастук) га метао и једнако читао, тако је и Срета с Пелагићем и легао и ус 
з ватру па се свађају; доливају, пију и једнако се свађају.{S} И то им ништа не смета да свака  
его савесно послужује и даље госте, али једнако гомила јед у себи; миче уснама, али гласа му не 
о и рекоше за мене, — рече Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="T 
апира и стаде савијати цигару, зевајући једнако. </p> <p rend="Tekst">— Море, како свануло, буд 
оњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном и старо име своје.{S} Свуда су 
ђено и љутито чича Милисав, али му ипак једнако држи чест, — како ти то опет говориш!?{S} Како  
Али Срета нити чује нити види шта, него једнако шпарта и уздуж и попреко преко кафане, обаљује  
’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!{S} Пропашће ка’ Жиронда! </p> <p rend="T 
ет даде у мисли уврћући по свом обичају једнако своју браду.{S} Стаде се претурати по кревету и 
о форме ради; неће никуда ићи и биће му једнако пред очима. </p> <p rend="Tekst">— Е, може, мож 
ово весеље. </p> <p rend="Tekst">Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песм 
чучнуо. </p> <p rend="Tekst">Они се још једнако тамо препиру. </p> <p rend="Tekst">Боже, боже,  
ви дебеле цигаре од туђег дувана.{S} Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две год 
врће своју броћасту браду тако да је од једне браде начинио три, као нека сврдла. </p> <p rend= 
е честито није ни прибрао и сталожио од једне, још није ни почео улазити у свој обични, свакида 
«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.{S} Извади књ 
злетела одатле, из манастира, тек после једне оштре интерпелације у скупштини и оставила манаст 
дравља ти, причај? — запита један после једне мале паузе. </p> <p rend="Tekst">Али Срета нити ч 
едност царској породици.« Ех, слаботиње једне.{S} Не био ја тамо, дао бих ја њих оном Симону шу 
. </p> <p rend="Tekst">— Пази, животиње једне, како је заспао!{S} Е, баш се тога човека ништа н 
и у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у другу, мењајући једнако са новом кафаном 
 да му заказанога дана дођу; имају ради једне важне и хитне ствари да се посаветују. </p> <p re 
 ја шта ће! — рече Мића, а, бога ми, ни једне му није ни он разумео, тек, као вели, боље него д 
ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p rend="Tekst">— Нема више? — Све доле!{S} 
="Tekst">— И сад у Америци нема више ни једне монархије ни за лек.{S} Ама ни једне! </p> <p ren 
Tekst">— Не бој се, неће ти пропасти ни једне паре!{S} Па, мајковићу, како би ти главу за начел 
t">Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале:{S} Стражар народн 
диже у небо.{S} Повлачи паралелу између једне и друге, и карактерише поједине личности из обе,  
 у механи, не беше нигде!{S} По селу се једни веселе а други љуте, а међу овима и чича Милисав. 
ласти и интереси народа сасвим супротни једни другима. </p> <p rend="Tekst">И пре тога увек му  
.{S} Само се једанпут окренуо у згради, једним погледом је разгледао и већ му синула у глави је 
 и г. министра и начелника и, што кажу, једним ударцем убио две муве) приликом последњег обилас 
ију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не познају!{S} Тек после п 
 има фајде од познанства и разговора са једним, на пример, господином из Београда, па прима све 
 фес без кићанке, или црни мек шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику),  
е око механе и суднице, које су обе под једним кровом.{S} Прва лимунација од Косова! — рекли би 
рви до колена.{S} Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и  
! — рече Сретен одлучно, као витез који једним махом свога мача преполови свога противника. — Ј 
е бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он говорио панегирик с 
 жену и петоро деце, па све, веле жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антериј 
р Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари!{S} Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поско 
а који су ту одсели од пре три дана.{S} Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши,  
</p> <p rend="Tekst">Настаде џумбус.{S} Једно право весеље, онако свесрдно. </p> <p rend="Tekst 
S} Нису требали никако да га дирају.{S} Једно, што он није, на пример, тај човек, женскарош то  
е? — пита Срета. </p> <p rend="Tekst">— Једно калиграфија, неје друкче, господинучитељ.{S} Свак 
</p> <p rend="Tekst">— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа 
една »Луда« тек знам да је била.{S} Има једно петнаест и више година како се ништа друго и не д 
nd="Tekst"><hi rend="italic">У којој је једно популарно предавање Миће »Официра« о политичким п 
це кажем у ком селу!{S} И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће  
ере ћате.{S} Сем тога овде је описано и једно славље народно које је настало после слома Милоса 
 Море, не плаћа Јоргаћи за Бразилију ни једно »дилусус« да го пошљеш, еј главо, памет си бери!  
деју и за начела, — а ти данас нећеш ни једно буре да запалиш за идеју!!{S} Брука! </p> <p rend 
<p rend="Tekst">— А ’хоће ли да спремим једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за  
ио тај 359. параграф, јер га је искусио једно трипут кад је још »во времја оно« капетановао нек 
оследњег обиласка по срезу, није платио једно »слатко« и три чоканчића ракије?« Друго питање: » 
рангије, усклици и урнебес.{S} Иде тако једно за другим.{S} Мењају се шарене слике као у калеид 
овај Зац не офајди!?{S} Причекајте само једно десетак-петнаест година, па ћете видети лепо шта  
им једно пиле.{S} Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење. </p> <p  
; рек’о, да се упознамо.{S} Упућени смо једно на друго; виђаћемо се чешће, па, ка’ велим, да од 
 и Сретена што је. </p> <p rend="Tekst">Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што  
Ама треба и он ла припомогне.{S} Сви за једног, један за све. </p> <p rend="Tekst">— Знајеш как 
аг.{S} За Срету се баш не може — као за једног учевног и школованог човека — рећи да је празнов 
са чича-Милисавом, рече да је већ убила једног »тиранина«.{S} Ако је веровати Мићи и Срети, та  
Па, ено онај тамо? — па показа очима на једног постаријег човека што сеђаше под храстом, а сеља 
у и ужасну истину да у овој учионици на једног ђака долази двадесет и један и по кубни метар, д 
млати са кучићима поваздан.{S} Имала је једног малог и кудравог и пакосног пинчику, а »дечко« с 
 дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! </p> <p rend="Tekst">Иде све као  
"Tekst">— Примамо! — рече гомила као из једног грла. </p> <p rend="Tekst">— Дозвољавате ли и пр 
та пише у новинама! — питају сви као из једног грла, само Провир ћути и набија на главу сламњи  
а је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике су различне али једнаке у т 
а девет лепих девојака, свака је символ једног годишњег времена или једног дела света.{S} Слике 
.{S} И како га је бог дао и створио као једног неуморног проналазача, паде му наскоро једна сре 
чавање власти. </p> <p rend="Tekst">Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: </p> <p rend=" 
ог не познају!{S} Тек после поноћи, око једног или два сахата, кад се тако запију у кафани, па  
амало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно в 
пољу!{S} И какве је само зубе вадио!{S} Једнога је тако једанпут, приликом ординирања, трипут о 
у.{S} Тек оданде лане!{S} А то је зељов једнога одборника. </p> <p rend="Tekst">Доскора се Мића 
 му пандур буде.{S} Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други! 
есте, подвикнути им громогласно, као из једнога грла:{S} Доле са тога светога места на коме нез 
ример, с вама за столом поваздан, а тек једнога дана зебезекнете се кад видите у новинама писмо 
 није паре жалио.{S} Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу ме 
а, у неколико момената насликана.{S} На једној: како га сва дивљач сахрањује, и они што чинодеј 
олази глас, а оно видиш где је једна на једној а друга на другој страни, па се свађају.{S} Седи 
p rend="Tekst">Одмах им рече да имају о једној важној ствари да се посаветују, и како у свакој  
ељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао з 
ачки, да кад се барут припали и пукне у једној прегради, одмах се припали и пукне у другој, тре 
је дала да се на дуже време скраси ни у једној вароши.{S} Била је гоњена из једне вароши у друг 
 напада.{S} И тада је бивало свашта.{S} Једном је накаљао с једним таквим.{S} И бадава му је он 
у власт, скидају фес пред капетаном.{S} Једном речи поштују власт, а међутим, откад је већ то н 
и они прозори, ни она висина и ширина — једном речи, ништа по пропису!{S} Па му се учини да учи 
rend="Tekst">— Но, хвала богу!{S} Једва једном да се свршило и то. </p> <p rend="Tekst">— Шта ј 
а загрлио. </p> <p rend="Tekst">— Једва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е 
 устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све сн 
њему.{S} Нос му се тако јако црвенео да једном умал’ због њега, или боље рећи због његове боје, 
 плаћају.{S} И сваки онај који га је ма једном само почастио кафом или ракијом, држи да има пра 
наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису.{S} Још је било весеља, и веселих 
ко недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. </p> <p rend="Tekst">Као 
ве боје, није главом платио.{S} Њиме је једном тако надражио бика у селу (за кога и најмања зоо 
Крсман, што га дирају за Гизелу, био је једном те среће, да га Срета потпише под један ужасно о 
рхунац среће и задовољства за Жику беше једном (тај дан неће он никад заборавити!) кад је дао с 
 јевропејски »митмонђа-асмонђа« окренем једном око себе.{S} Молим те. </p> <p rend="Tekst">Мића 
и Жика. — Море, је л’ сам му се ја само једном почео пењати за врат, неће га он мајци дуго капе 
ку арену, оживео, електрисао и задахнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фала 
ва једном!{S} А, бога ми, и беше му већ једном вакат.{S} Е чини ми се да ми је овде стајало! —  
о зна докле би још остао глумац да га у једном месту у Банату није оставила његова »наивна љуба 
е.{S} Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштова 
 села још и стога што се наш Срета ни у једном селу није дуго скрасио.{S} Није му ово прво, а н 
тако слатко насмејао!{S} Памти само још једном да се тако насмејао кад је неки Талијан, шта ли  
ених оканица и неколико глава пукло.{S} Једноме су сручили читав сланик соли док су му заустави 
ије него као да је покајао пораз својих једномисленика свуда где год их је било широм света бел 
ли Провир из кафане.{S} Јер ово је скуп једномишљеника. </p> <p rend="Tekst">— ’Ајде, Провире,  
d="Tekst">»Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи!{S} Истрајте на том  
кристијанин, па не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — 
/p> <p rend="Tekst">— Гукни море, Мићо, једну онаку! — викну му Срета. </p> <p rend="Tekst">А М 
мало узнемирено. </p> <p rend="Tekst">— Једну, онако јевропејску, да обрнем с домаћицом »митмон 
а не може имати две жене, једну овде, а једну тамо на вилајету!{S} Јер су жене, — које, истина, 
 је данас и прославе.{S} И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песм 
досте!{S} Ћа’ да изгубим главу, бре, за једну лолу и пангалоза!{S} Не знаје он море јоште кој с 
рда, и с руке и с ноге да мрда човек за једну такву фајду!{S} А кој ће човек тој да бидне? </p> 
т Благоје!« докле не диже ноге један на једну други на другу страну и зуб не изађе напоље.{S} К 
упи јаја, а ја одох мало у ту механу на једну ракију, па ћу се одмах, к’о што рекох, вратити.{S 
це, преко тебе, препиру.{S} Погледаш на једну страну да видиш, откуда долази глас, а оно видиш  
ара раденику-шустеру, а уз то вам очита једну папрену буквицу: како тај исти раденик живи од св 
г и Мића добио своје »исе«.{S} Добио је једну комотну службу: постао, у знак народног признања, 
кој скупштини.{S} Затим оберучке извуче једну грдну фасциклу брошира (пашквила, памфлета, панег 
душника, Народна права.{S} Затим извуче једну, па се и сам трже кад јој прочита наслов и стаде  
ђе наљутио кад је чуо за то и читали би једну лепу сцену како је ћир Ђорђе хтео да осуди Срету  
дан другом одговарати као да један држи једну а други другу певницу. </p> <p rend="Tekst">Ноћ ј 
су кола. </p> <p rend="Tekst">— Дад’ ми једну ракију — рече Срета седајући, — чашу свеже воде и 
 причању, оставио га за часак да пазари једну кожу, али се одобровољио одмах, јер га је утешило 
i rend="italic">У којој ће читаоци чути једну тако неочекивану и радосну по Српство новост да б 
е Срета вадећи једнако књиге и лупајући једну о другу. </p> <p rend="Tekst">Када све књиге пова 
st">— Сад, господине, само док припалим једну. </p> <p rend="Tekst">— Је ли, ти ћеш то боље зна 
унаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа:{S} Глумица Тероања.  
корну и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована б 
ао да је њу тамо преко још познавао као једну чесну, беспрекорну и богобојажљиву жену удовицу,  
још тројица обећаше да ће дати сваки по једну стару мешину од катрана. </p> <p rend="Tekst">— А 
ан и један и други, седоше и попише »по једну,« у славу свршеног уметничког дела. »Лепа реч гво 
хнуо једном мишљу водиљом и сложио их у једну непробоју фалангу.{S} И само мало воље, умешности 
 комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Госп 
едседника да допусти Љубици да одиграју једну, како он рече, »јевропејску«.{S} Ћир Ђорђе немаде 
се, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и производну снагу. </p> <p rend="Tekst">Ал 
врдиле да ћир Ђорђе већ има на вилајету једну жену и петоро деце, па све, веле жене, једно друг 
 Ама вода што је, господине!{S} Попијеш једну чашу, трипут ће да једеш од много апетит од воду. 
ле од Бихнера (или некога другог) и још једну, па се опет трже и стаде зверати.{S} Устаде и мет 
један прилог за привредну наставу и још једну књигу после које се опет онако исто трже и стаде  
но пресела, пошто је он био од оних што једу да живе. </p> <p rend="Tekst">Разговор се водио јо 
ћом »Официром« (коме је од тога времена језик био сав испечен и црн као ђон од силних кафа муфт 
воме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским — тим непријатељима  
 Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!! </p> <p rend="T 
 ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена!{S} Нема меда, дете!{S}  
У томе стиже и вечера.{S} Гизела донесе јела: капаму, кајгану, хладно јагњеће и сир.{S} Поседаш 
у хаљинама се могао видети и један гуњ, јелек и тозлуци.{S} Срета се носио и српски и немачки.{ 
Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. </p> <p rend 
ва му блажено и задовољно лице, и гуњ и јелек, и тозлуке и бритвицу и онај грозно великога обод 
иће, а који му је био изнутра у џепу од јелека где му је обично стајао и бријач. — »Ово је уста 
исто није смео изостати ни прслук испод јелека. </p> <p rend="Tekst">На главу тада метне фес бе 
ога бирова, грлатога Трипуна Дантоном и Јелесија Ћопу Кутоном и капетана Џингисханом — хајде да 
, Жика као потпредседник, Мића, Крсман, Јелесије, ћата Пера као деловођа и Љубица.{S} Тако конс 
о, </p> <p rend="Tekst">Љубица, Крсман, Јелесије«. </p> <p rend="Tekst">Израчуна шта стаје четр 
сплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. </p> <p rend="Tekst">— Не може, — вели Пера ћ 
т.{S} Догод се ћата измотавао, држао се Јелесије за трбух и за кукове од тешка смеха, па само в 
иши у текијама, а најгрлатије се смејао Јелесије шпекулант.{S} Догод се ћата измотавао, држао с 
 Све то лети од уживања к уживању, само Јелесије шпекулант не учествује.{S} Не ужива у песми, н 
 веру нема тако нешто! — рече ћир Ђорђе Јелесију шпекуланту до себе, гледајући загрљени пар. </ 
да трпи бекријања.{S} А после, бога ми, јело се и пило на његов рачун, па је ваљада и тај разло 
па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од  
џија, а кмет несам.{S} А што би он џабе јео, боже здравља!{S} Ама кмет несам, господине, па мук 
 испунила; само капетан мало »прећера«, јер место неколико дана, како се Срета надао и кривицу  
уде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само 
Србине, петстолетни паћениче од Косова, јер знам да ће те овај неочекивани срећни глас обрадова 
а далеко.{S} Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.{S} У свету д 
у ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се пок 
 до краја, написан стилом Виктора Хига, јер и Срета је волео да се кратко изражава; кратке рече 
ике из села које је пренуло из дремежа, јер се у њему пробудила вештачки (а и насилно) успављив 
дна смеха није чула ћатина декламација,