| да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milesto |
| /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама ње |
| оликог времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је м |
| "17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке с |
| бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> |
| ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руме |
| уровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у |
| машном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <h |
| ти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да |
| стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи |
| свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако |
| за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са |
| ишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз п |
| лгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Ник |
| је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигур |
| .{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{ |
| под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан ут |
| мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траж |
| башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља |
| вала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — |
| сно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S |
| д Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед.. |
| младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље.. |
| је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> |
| кочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле р |
| х је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, |
| > <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, |
| и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone u |
| а...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја |
| аља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад. |
| д којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сеља |
| -доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена |
| амљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се |
| ци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто л |
| а на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</ |
| о колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња |
| росто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да |
| ој је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници об |
| ну малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</ |
| све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле |
| да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и < |
| шуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса д |
| са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите |
| сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе с |
| пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како с |
| га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми |
| . „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врху |
| ...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више н |
| утао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећ |
| есели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је |
| ило — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би |
| ео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло раки |
| Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико годи |
| о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио |
| аска за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати |
| јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старински |
| у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са |
| и оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан |
| „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је на |
| идови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изг |
| .{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођ |
| са глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцим |
| е држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме |
| у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> |
| ге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је ов |
| претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота С |
| ..</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета |
| ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним рум |
| је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт |
| слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и из |
| ама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим |
| почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> |
| ј хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта |
| плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и ру |
| је...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа м |
| не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <mile |
| к наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још |
| не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSect |
| љати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, |
| пљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо оте |
| е удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S |
| вам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести ра |
| но утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред |
| усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Тво |
| 1.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, |
| воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је умора |
| ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред ме |
| орити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву |
| чала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног б |
| о волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесом |
| p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде го |
| але, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се |
| нувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут од |
| е, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{ |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, О |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутро |
| <milestone unit="subSection" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{ |
| ection" /> <pb n="85" /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је ју |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја ј |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући |
| <milestone unit="subSection" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p> |
| И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је об |
| е и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Н |
| по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо |
| ош у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није |
| дем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говори |
| ити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ |
| у.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким |
| е ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Ма |
| и да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до п |
| S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом н |
| учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она |
| ју она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него с |
| а, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Д |
| чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока.. |
| епобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је та |
| <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} |
| ревртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећа |
| слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приме |
| остоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{ |
| х једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим. |
| {S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весел |
| пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној ст |
| н, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурин |
| од тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код м |
| и, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао чита |
| х дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заноси |
| врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држ |
| нављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја х |
| штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти о |
| чног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је |
| те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да буде |
| стани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се н |
| сове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов |
| .</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам ст |
| сала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро го |
| то, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ј |
| њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умириват |
| } Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реш |
| зекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>-------------------------------- |
| веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао |
| гуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја |
| м злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац |
| ла изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће |
| да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због јези |
| но, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често |
| ти.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхо |
| >„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не з |
| ати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег при |
| се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> |
| ељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p |
| олских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја |
| ије могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Т |
| ао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му |
| {S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кр |
| ле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву |
| о другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, |
| да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у жив |
| је помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, |
| p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох г |
| лакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{ |
| ... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наш |
| е јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на сн |
| је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и |
| дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} За |
| едох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни г |
| сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрач |
| не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мис |
| ао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{ |
| бично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чи |
| рт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очи |
| сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми |
| Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме п |
| еко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb |
| ћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина |
| ећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писа |
| ој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрај |
| вило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш јед |
| их шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздр |
| де у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у м |
| да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја с |
| е знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шири |
| ићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта. |
| бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ би |
| тране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале см |
| нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{ |
| орих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице трепер |
| е проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу |
| ко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе |
| да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку гроз |
| аједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина с |
| Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах. |
| она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> |
| це се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали |
| моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био са |
| суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио |
| {S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах |
| p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа |
| не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и |
| ла...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно |
| дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори |
| але су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у пол |
| <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још |
| азни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у р |
| жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти |
| и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао. |
| би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш јед |
| мео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од ма |
| је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми |
| живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би м |
| , нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место |
| атио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим о |
| олестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом. |
| на!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осети |
| се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површин |
| је...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је |
| та Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И ње |
| ла, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, |
| дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа |
| се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, |
| ћност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише бац |
| је уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један трену |
| Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све |
| оз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипа |
| мо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која |
| лужби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection |
| ар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст |
| о шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек |
| ћ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је |
| жна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђа |
| недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разло |
| ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад |
| ш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ови |
| ала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени |
| мо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да |
| један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једно |
| <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих |
| зници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> неп |
| <milestone unit="subSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз ј |
| ilestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и уве |
| ilestone unit="subSection" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја |
| ilestone unit="subSection" /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми с |
| девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је |
| један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књиж |
| иди, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпу |
| пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њ |
| и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>. |
| мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја воли |
| S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тиш |
| озор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не мог |
| ављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке ст |
| сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши |
| а кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по |
| је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је в |
| ље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у |
| им...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> |
| олом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му св |
| Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потама |
| а болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, |
| .{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га |
| не њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе |
| ад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја |
| гова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину |
| и од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због |
| — „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче |
| n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био н |
| ном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он |
| лазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— |
| и, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још ј |
| 61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, |
| а: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам |
| /p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је д |
| анпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} |
| ио неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p> |
| жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало од |
| чну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима |
| же главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, теш |
| се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, са |
| дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да |
| а једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није вид |
| ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио |
| ОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front |
| изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што |
| рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} |
| сност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је |
| у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање неср |
| којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" |
| ри у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живо |
| сење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред је |
| праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мој |
| Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се вр |
| коле, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на |
| у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје |
| е скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ј |
| Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ј |
| етио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" |
| неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распршт |
| оким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p |
| ја је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је |
| але су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, ал |
| еман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила с |
| прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} |
| стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло ј |
| ече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> |
| а 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде у |
| је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије |
| кретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња |
| — „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја |
| а ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам др |
| да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> < |
| .</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!. |
| с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмица |
| ећ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама са |
| здањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођ |
| орио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плави |
| </p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељ |
| окојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке |
| : „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми |
| Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} |
| та једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија |
| мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у з |
| сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушава |
| {S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли с |
| е врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила. |
| едно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јоки |
| p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја |
| о на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натов |
| ало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n= |
| чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по ч |
| њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле зат |
| остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку |
| гла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42 |
| да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро с |
| планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непоми |
| јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, |
| сећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хукт |
| Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у т |
| м.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="s |
| </p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време |
| ла по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман |
| } Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <m |
| его се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> |
| ка њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помир |
| ним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Мој |
| сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су |
| едан, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако |
| за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један уг |
| тшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекриве |
| стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су сла |
| округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој је |
| ебе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку крив |
| ош само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb |
| веним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мал |
| а до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео |
| аморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљ |
| ке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, |
| које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао |
| ајзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина |
| осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо |
| е једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и |
| ох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, сре |
| </p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </front> <body> <div ty |
| септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он ико |
| прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак о |
| 903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S |
| Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије о |
| S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђ |
| отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми |
| .{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја |
| ке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекива |
| ај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо од |
| положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије.. |
| мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{ |
| да још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> |
| што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да |
| ш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} |
| ог кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12.{S |
| e unit="subSection" /> <pb n="85" /> <p>Београд, 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос е |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хук |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки с |
| /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у с |
| } Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у |
| подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понес |
| проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школс |
| пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомиња |
| уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова |
| го...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школски |
| S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим |
| олим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад |
| а наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики |
| одигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два |
| /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указн |
| а да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| а степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7. |
| време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модро |
| анас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} |
| пци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако |
| и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године пол |
| н, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на |
| одметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обеси |
| овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли |
| ла пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се и |
| , живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу дога |
| а несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Те |
| тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се з |
| год од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p |
| мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио вели |
| а падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао о |
| ада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у д |
| ако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест |
| изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако |
| хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам |
| тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима |
| оспођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох пре |
| вукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <mileston |
| их суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио |
| ожете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p |
| ладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка.... |
| доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црв |
| Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гом |
| /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београ |
| ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где к |
| зненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.< |
| <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, |
| да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S |
| S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш св |
| на, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, |
| а нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Н |
| ромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољуп |
| меху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само по |
| , знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми |
| ацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти |
| ска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад |
| мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то вр |
| но повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p |
| псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, заг |
| ли би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се нада |
| потребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим по |
| пало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Са |
| малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности |
| иш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{ |
| више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме |
| е опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, |
| о дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупн |
| е би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узе |
| а је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да луп |
| а... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити |
| о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубав |
| била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео |
| брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат |
| </p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало з |
| и из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић |
| морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била м |
| си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из п |
| огледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карт |
| ако?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био ув |
| рукчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекар |
| д у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад т |
| и добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што |
| да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни ро |
| ?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, а |
| оказивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} |
| иде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, |
| све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено |
| у усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније.. |
| е су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети с |
| жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја са |
| {S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ |
| топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима уди |
| . У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> |
| колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја кле |
| тена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено |
| осребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} |
| врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако л |
| отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом |
| уго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корача |
| га је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан |
| е врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упит |
| рзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајк |
| утан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су с |
| о размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је |
| {S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Ник |
| ла је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје ле |
| емо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је румени |
| седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе |
| пост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вам |
| е тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола |
| о.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. је |
| јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо |
| {S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15.{S |
| а била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нис |
| ...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> < |
| х желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћ |
| ика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{ |
| нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо овац |
| {S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} |
| </p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за сто |
| није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономад |
| о да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхта |
| мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да т |
| аносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је |
| рати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{ |
| сплозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</ |
| >— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо |
| , љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мен |
| д сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала |
| лости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишар |
| и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслути |
| } Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој каза |
| лео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мир |
| у.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да г |
| оследњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли н |
| >Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах |
| прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} А |
| а Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је преле |
| о били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} |
| ган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је |
| S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног |
| био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије |
| седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо |
| арија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} |
| ...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је м |
| ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухва |
| шта, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја |
| ћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је |
| , али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена |
| ијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало |
| ко њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја с |
| је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад |
| ошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и т |
| добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{ |
| исам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не.. |
| љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да |
| ено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала ст |
| е је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти с |
| д смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSection" / |
| } Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог |
| о некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, |
| ило све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу поло |
| ровео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S |
| да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, д |
| една за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној |
| S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима... |
| а је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја |
| це било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и |
| изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узн |
| {S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљ |
| љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се о |
| , но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и оп |
| д било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано за |
| , затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она |
| је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети? |
| гим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута |
| сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на врем |
| и...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све |
| огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некак |
| оја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, кази |
| је ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала та |
| з траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Ов |
| шао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љу |
| њам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово |
| {S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио ви |
| здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“< |
| Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, м |
| утили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним |
| ion" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак вра |
| n" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На |
| /p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста ве |
| , не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо с |
| p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на св |
| у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано |
| ивени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и |
| е ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли оп |
| ало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо по |
| тно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву о |
| живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврт |
| ог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радо |
| ко излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с |
| , кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад |
| уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; |
| о, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глав |
| авловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријат |
| шој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтел |
| м испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студира |
| /p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је про |
| ворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала ј |
| м смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S |
| и у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вере |
| , „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућ |
| био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" |
| лично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При раст |
| S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, изр |
| ела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног д |
| шли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива |
| пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје теш |
| у, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство крат |
| п свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone u |
| још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И до |
| }Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна. |
| ајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећа |
| ећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спава |
| ма ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој |
| .{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су |
| ној трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет |
| b n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није |
| пе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и ру |
| ду.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомила |
| оја су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо |
| а само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубо |
| о мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури |
| о онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан м |
| о бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем кити |
| себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица |
| знанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим р |
| ало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} См |
| о теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, ј |
| вити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати |
| о тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да ј |
| .. мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад вол |
| се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <mi |
| и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо |
| ишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудн |
| о срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један |
| ало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, |
| уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој п |
| стак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} В |
| ако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} |
| кво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милос |
| товао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И по |
| да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по ис |
| идео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте |
| е стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али |
| е бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошу |
| ше ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме тво |
| > <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћу |
| ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из пост |
| уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, |
| почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњиц |
| нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан д |
| Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао |
| ла и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Из |
| у?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро о |
| у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — |
| ам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас |
| бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју кан |
| ох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она |
| положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог |
| ек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, у |
| subSection" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у св |
| лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, а |
| ивот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Бео |
| де, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} |
| пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то б |
| ц био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало |
| н сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уз |
| , да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћ |
| сећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milesto |
| га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S |
| било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није б |
| о променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у |
| оби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам м |
| ногих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био |
| ам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} |
| премих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба |
| г романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душ |
| сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао јед |
| покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена |
| , да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније с |
| /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.< |
| .{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и про |
| ери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме го |
| ије било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се не |
| ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био по |
| е отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пу |
| ојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се |
| и је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} |
| ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које с |
| ао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужн |
| об је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен по |
| Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врл |
| била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S |
| о више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја |
| кодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по |
| како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу н |
| а полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> |
| врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разгов |
| о, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, |
| мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и |
| Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња |
| ем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пре |
| за“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но |
| , кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после |
| чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а так |
| глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу ј |
| {S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, к |
| з неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> п |
| и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је |
| и по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи м |
| росто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме про |
| p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо. |
| Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Во |
| Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} |
| о је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио. |
| ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и о |
| дознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све. |
| обом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело |
| илне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p |
| а; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему |
| ај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матур |
| еђашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе п |
| овори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што |
| розница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те |
| отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам |
| требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана |
| обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била |
| ило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз |
| .{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсе |
| али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, див |
| {S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ. |
| и свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали |
| се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студ |
| е зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хт |
| Section" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испр |
| ло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот... |
| жем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам |
| тнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта |
| .{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у |
| ли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и |
| у ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још |
| оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По ње |
| видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео |
| е се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може мно |
| S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до ско |
| .{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећ |
| subSection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице |
| “</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му |
| — „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у л |
| авцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова |
| шао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке |
| езрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њ |
| сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одгов |
| они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су пош |
| суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} П |
| не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја |
| кице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ј |
| то срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја н |
| {S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је з |
| ојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.< |
| ично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивн |
| ица.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чино |
| <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{ |
| >— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ по |
| } Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко |
| о га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и |
| ра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> |
| рота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу |
| а страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао |
| тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSecti |
| а буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milesto |
| {S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође |
| им што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Прич |
| дине готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће н |
| римећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узр |
| Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја са |
| еш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| } Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и м |
| бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је св |
| S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, |
| ем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала но |
| рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре врат |
| обио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде т |
| и је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала |
| ма по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ј |
| јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, ма |
| си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже |
| {S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек во |
| а често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем |
| мрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу |
| преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жа |
| ом другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...< |
| човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад |
| оћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати |
| S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone u |
| ора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово т |
| ракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— |
| спија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно |
| оје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па на |
| слабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она с |
| арк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао |
| к који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио. |
| јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад |
| ретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих |
| стина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда бил |
| се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али ј |
| а бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему гру |
| /p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} |
| .{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у пољ |
| мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај |
| е у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима |
| а су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савиј |
| одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у коли |
| ја, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех |
| правише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим |
| грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост |
| и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео. |
| ако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме |
| његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам |
| ак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се |
| ма, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{ |
| .{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је би |
| е растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гл |
| ица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало |
| оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она и |
| Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје |
| за, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толик |
| ред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике. |
| о и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постаја |
| } Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало м |
| ељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо |
| ци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове ш |
| нај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежн |
| била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок п |
| скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с |
| кламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме |
| на ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне |
| } Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја |
| > <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла гла |
| же при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем |
| едао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> |
| чео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући пре |
| гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливад |
| поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њен |
| а задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био |
| , ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет |
| је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије гр |
| .{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и |
| — „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо.. |
| које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске |
| не,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отрова |
| али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да жи |
| epage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type="t |
| е к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред |
| ош коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> |
| Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло |
| времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада |
| ection" /> <p>25. децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Фран |
| е најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће р |
| S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљаво |
| оје ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци д |
| м да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назеб |
| ве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да с |
| кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желе |
| }А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао. |
| е остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, |
| ајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече |
| да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво ч |
| {S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе |
| , осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми доп |
| ру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осе |
| о видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помо |
| .{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми |
| им да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се пр |
| ила сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...< |
| е могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио |
| па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки |
| лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам нек |
| м.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесн |
| оро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груд |
| и само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја ј |
| сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби вид |
| S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не |
| Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву н |
| ла.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неко |
| Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме јо |
| јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад |
| Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, |
| писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb |
| а сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из д |
| S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без пр |
| е доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се |
| ло придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, |
| ан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да |
| .{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти сво |
| Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болес |
| се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је пр |
| ли ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора о |
| рава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала. |
| да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ват |
| волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дан |
| оред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја |
| који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне |
| ам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам |
| има нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и |
| што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то |
| ерујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и ра |
| ио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“. |
| ника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} |
| ве нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И |
| ла.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била н |
| сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више д |
| . да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9. јула. |
| а лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S |
| ве ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек с |
| о све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били |
| аланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наш |
| >„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио м |
| ело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— |
| један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, о |
| м намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </ |
| у — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p> |
| крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам. |
| елог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно |
| /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло |
| ама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јо |
| , на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени |
| д моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматра |
| прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>----------------------- |
| } Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> |
| смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан са |
| времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи |
| ста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хлад |
| поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пу |
| а.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово бр |
| — „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми |
| ледњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се н |
| љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мра |
| >Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... а |
| о ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је |
| — „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо |
| леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запреп |
| и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити |
| оса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо |
| и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну ре |
| пенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7. авгус |
| мо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад мно |
| м од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ |
| p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца |
| ном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} |
| с путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јав |
| ро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене |
| Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми |
| оздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit= |
| аква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и |
| ицом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек д |
| а... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... д |
| убави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу мо |
| ам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" |
| мевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала ј |
| {S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем с |
| м на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да буде |
| S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим буд |
| драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамен |
| тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу |
| х друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како гот |
| ариз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{ |
| ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће. |
| </p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у по |
| ти.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити |
| мам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Прич |
| желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} П |
| ам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох... |
| есна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{ |
| онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, |
| е ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим |
| дина...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљен |
| Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо м |
| !{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ло ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSecti |
| ћан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="4 |
| она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај |
| .{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести |
| азао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот б |
| крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} |
| за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам сто |
| да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од |
| дног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} |
| А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, н |
| смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није |
| ...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и |
| м једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме в |
| испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан |
| о слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце п |
| тице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио |
| <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив |
| а посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку весе |
| а.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, ми |
| атуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} |
| дућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од жив |
| о вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{ |
| дирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити с |
| м о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео |
| о је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дош |
| а ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да с |
| ег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непозн |
| еоград, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја при |
| ело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчан |
| е постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су о |
| го да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега |
| тало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћере |
| а је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} О |
| им крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жуд |
| љупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве ру |
| ке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој |
| лоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више ув |
| понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говори |
| } Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на св |
| и.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по |
| се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја ни |
| Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас вози |
| устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пир |
| p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасв |
| ="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p |
| а да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрли |
| афаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео вози |
| >Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долаз |
| о попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су |
| е сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно. |
| љао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љ |
| доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак |
| сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ћ |
| енада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је |
| са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а има |
| а Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам |
| на и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обог |
| та.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би |
| длазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било тра |
| xml:id="SRP19202_C2"> <pb n="10" /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао |
| је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, |
| , зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сеља |
| сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха. |
| овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми ру |
| Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали |
| ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам |
| b n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме ј |
| .{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која с |
| <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали н |
| о ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у ку |
| трано, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не |
| ковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испи |
| мојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или |
| је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— |
| а.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узме |
| > <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се ве |
| да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, |
| е је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме го |
| “</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од м |
| а ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и прекли |
| сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео |
| на да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p |
| код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је |
| а да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана |
| а вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме ј |
| прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет мин |
| .{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону |
| И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је бил |
| , а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја |
| ати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном о |
| едан сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му |
| понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</ |
| ћ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао |
| <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} С |
| И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону паст |
| нас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била ве |
| ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у ј |
| дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су из |
| ?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци |
| је...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја вол |
| , ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да |
| {S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— |
| } Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Куне |
| ам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је г |
| ..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, д |
| она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас |
| да ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, је |
| ави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних |
| ре чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети |
| } Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учин |
| е с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде д |
| рихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без |
| Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хте |
| је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само к |
| сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} О |
| </p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се по |
| да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло вел |
| у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве т |
| о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{ |
| ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је |
| себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смр |
| е мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту ј |
| е, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а к |
| књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја |
| епашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се та |
| вић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="sub |
| о.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p |
| био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и М |
| ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по со |
| м говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све п |
| знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга |
| Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Бу |
| ремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши |
| глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подиж |
| је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Ц |
| ку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „П |
| p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми с |
| лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николај |
| и синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на ко |
| аде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немир |
| због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а |
| је је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала је |
| ута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио |
| /p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} З |
| собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе |
| свесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два |
| полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће с |
| {S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Он |
| } Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грај |
| е цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте |
| претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако р |
| {S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме ј |
| <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S |
| .{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом |
| д по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза |
| ection" /> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од |
| .{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, свој |
| иге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отв |
| n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи |
| о ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у ш |
| В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S |
| ојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је |
| оћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало |
| мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не д |
| ер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као шт |
| ци, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке |
| .</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће |
| лазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобо |
| Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која т |
| им у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа к |
| рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним ду |
| укчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} П |
| ла.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно |
| лаве како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не суср |
| је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше |
| ?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја |
| жда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} |
| рестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је |
| углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} |
| овору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше |
| . и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, д |
| ође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме хр |
| мрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јо |
| пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је |
| е сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да |
| > <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори |
| сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случ |
| било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и д |
| лим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем ст |
| ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„ |
| <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са |
| слабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p |
| ећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочил |
| } Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти |
| здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{ |
| ко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, |
| ачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој ј |
| су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположе |
| p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух |
| стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потр |
| {S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем да |
| , па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако пу |
| да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сув |
| са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на |
| све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <mi |
| т добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежал |
| } Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се |
| се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озелен |
| мо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у г |
| до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјали |
| оју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо посл |
| почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шушта |
| гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кро |
| ог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио глав |
| н-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} |
| е шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осет |
| њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ло |
| е...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми ј |
| ња киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтел |
| бље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба... |
| 00.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb |
| по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне |
| рцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, |
| роз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} |
| и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми стр |
| ком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране |
| ла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{ |
| ам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, |
| могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела |
| :</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо је |
| и снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто х |
| аправих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ј |
| <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „С |
| нем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкч |
| сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочија |
| у куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био |
| ет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све б |
| S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познај |
| То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо |
| удња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, |
| ашту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појав |
| да било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу |
| рос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, |
| ек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циљ |
| {S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима |
| ли сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> |
| Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за |
| on" /> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну |
| {S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић |
| е она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S |
| ?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам |
| осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако |
| tion" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стаза |
| отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљ |
| јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо |
| подин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу |
| пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; пр |
| но...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хла |
| махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам |
| чеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редов |
| г тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме хра |
| S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман вре |
| , и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само |
| сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио |
| очијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} З |
| .{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посмат |
| се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабиј |
| {S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снов |
| <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих |
| ду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са ти |
| брог оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} П |
| рећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>--------------- |
| азала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чи |
| в ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто |
| да и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу тр |
| <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она |
| дговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> |
| <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих |
| Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јад |
| снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весе |
| n" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опе |
| не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> < |
| е у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на |
| их могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерал |
| nit="subSection" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан х |
| unit="subSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница |
| едро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су |
| могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и д |
| окићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је п |
| више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несре |
| S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорил |
| тање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... |
| ала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је да |
| у.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, |
| <pb n="61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он |
| ње нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у со |
| " /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изглед |
| је очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме глед |
| таниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у стан |
| е за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, о |
| а своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али са |
| елики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију |
| храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, |
| Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само а |
| о у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— |
| би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отвар |
| За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе |
| приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она |
| ња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћет |
| ...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не зн |
| /p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у |
| >— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог раз |
| одим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидај |
| ...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам ле |
| одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јо |
| па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко |
| “</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво воли |
| ишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, н |
| 68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| их су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ће |
| уку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспос |
| елим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p> |
| мном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече |
| о.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>С |
| мотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се |
| де одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ ре |
| {S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се |
| мо ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и |
| ивот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам |
| ледње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље бр |
| есмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} |
| звежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела |
| већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и |
| и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и г |
| го света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу п |
| иђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих гр |
| дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли |
| ајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно в |
| .. </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, ње |
| немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њен |
| Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем |
| шити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихва |
| се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде п |
| Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором |
| мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које |
| међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте г |
| ction" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах ч |
| у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, |
| <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам ви |
| м да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео |
| узу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој ус |
| на је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} С |
| а је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и св |
| Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколи |
| лга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговор |
| ђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осм |
| о спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} |
| , да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужас |
| м случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан |
| маћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче |
| ња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поме |
| nit="subSection" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разгова |
| одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одозд |
| и не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз |
| е будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>К |
| је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| де радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељив |
| радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{ |
| чете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде |
| ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам |
| тио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у |
| > <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зид |
| чи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти там |
| удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем кап |
| Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном д |
| погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" |
| ам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „ |
| рао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капиј |
| озор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је ј |
| Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом |
| ох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVI |
| .</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба. |
| будих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је моно |
| Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом |
| времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба д |
| а да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја зна |
| и се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25.{S} Апр |
| мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се |
| њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загр |
| } По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све. |
| да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је покло |
| сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу |
| пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јас |
| тересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња |
| дједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако... |
| луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне ко |
| и покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче |
| и.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она |
| вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позва |
| оји је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> |
| сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, |
| ивот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са |
| има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох |
| што необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце |
| ичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не д |
| ор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си с |
| ли, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{ |
| ила веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, пр |
| ош само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше |
| /p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствен |
| на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме п |
| право ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост.. |
| ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} |
| метио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у ст |
| чивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} |
| и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам над |
| волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њ |
| губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простир |
| из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p |
| И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, |
| једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књи |
| тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у |
| околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао р |
| биција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је по |
| аво према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том ог |
| ба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали |
| чки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам рам |
| каше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао ма |
| до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{ |
| S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} |
| било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће |
| душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с |
| будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот тол |
| плакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он п |
| > <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига |
| руштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} С |
| би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p |
| сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном р |
| </p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су |
| оран, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <p |
| душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја |
| о једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Каза |
| заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу |
| м је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је г |
| азно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер тв |
| } Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ов |
| ечи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био ж |
| а те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" |
| им Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи |
| ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone u |
| о и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Дим |
| } Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег к |
| о за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене. |
| /p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, при |
| уара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозо |
| је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче. |
| је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољ |
| много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштв |
| о.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва с |
| му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он |
| о с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо |
| о.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам |
| ш једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с време |
| на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој |
| пите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <m |
| но...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз |
| дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и |
| ,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10.{S} |
| его жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>П |
| Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам |
| и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати |
| не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех |
| Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци |
| тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам |
| дно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од |
| а.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим про |
| ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S |
| бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих |
| ео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам ви |
| а га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све ос |
| сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак с |
| ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га |
| во осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије |
| bSection" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајк |
| мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пу |
| о посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене |
| утро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских |
| бље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том |
| пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што тр |
| шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и |
| {S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице с |
| ди, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем |
| био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићк |
| незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја т |
| едном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} |
| S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; |
| сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам |
| ле смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и |
| } По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи је |
| Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око |
| вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону |
| И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, пре |
| змеђу два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, а |
| ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро о |
| ичког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два ваго |
| .</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадош |
| тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћ |
| ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здра |
| рих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било. |
| ја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је та |
| .{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и м |
| , ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била |
| ло.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пош |
| умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква |
| ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих |
| ла она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На бел |
| а је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући за |
| <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то приро |
| <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја с |
| !{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа |
| са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у |
| давно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо |
| све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са |
| том под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред ње |
| Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона |
| ад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећа |
| е много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, см |
| клонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци о |
| надих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> |
| ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је б |
| ад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том с |
| — „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о |
| љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> |
| асти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. март. |
| ање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцин |
| о њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је |
| еговог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго |
| зазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љуб |
| дем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунц |
| те исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас |
| 3" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје до |
| лги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... < |
| е суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="90" |
| све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је так |
| е.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, |
| Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га позн |
| ем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећа |
| им одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих |
| .. и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у |
| ајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све прими |
| .. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S |
| не волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до |
| нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је л |
| на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоуб |
| едном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <miles |
| } Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљ |
| ете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна |
| е у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. маја.< |
| пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из велико |
| осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} В |
| јицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом |
| тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успом |
| ст ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да и |
| не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо |
| е задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизме |
| евојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим |
| >— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са вр |
| боко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опи |
| ожда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, |
| више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам |
| а је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку |
| м те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, |
| ребало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ј |
| а и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје |
| близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Каза |
| Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће нег |
| а често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја |
| е ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам један |
| ђу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је мног |
| авом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" /> <p>14.{S |
| здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit=" |
| онављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић до |
| те косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Оп |
| се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакш |
| от.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна |
| ом, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, ко |
| живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оста |
| крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="89 |
| е осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>12. |
| у моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је н |
| мо док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени ш |
| ој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја |
| атим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</ |
| слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="s |
| и смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> |
| да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцн |
| пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мал |
| ући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста |
| ајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, к |
| а свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још је |
| се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, ма |
| је истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер |
| Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога н |
| тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћ |
| ш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си ве |
| о много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та |
| а ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и ос |
| овек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава. |
| .{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним ста |
| S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} |
| , да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „О |
| глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме з |
| ао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене |
| ико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што |
| {S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Мо |
| ако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој п |
| тране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја |
| варена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко о |
| капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима сл |
| телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја с |
| но дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка и |
| косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац |
| ма.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа... |
| Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја |
| ју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја |
| а чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женск |
| а мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носе |
| римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „ |
| мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненад |
| а на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никог |
| ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу. |
| ље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да го |
| на у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићк |
| ре грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Ра |
| соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва препл |
| да и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говор |
| S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} |
| ле их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој |
| ртије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник |
| вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле зајед |
| авио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам ос |
| то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једн |
| ши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја |
| син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам |
| едан уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Мо |
| љујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="sub |
| вао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да |
| другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. |
| ла, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиш |
| свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>------ |
| онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љ |
| увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко |
| тра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ |
| лон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познав |
| ла, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> < |
| во, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак год |
| о ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда |
| ога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па |
| у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: |
| се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне |
| се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{ |
| ection" /> <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема |
| а ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још је |
| , затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>С |
| р хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, поблед |
| љу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија |
| је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече |
| .{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја |
| ао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ј |
| е то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Ист |
| ког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у |
| а мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врат |
| мрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа |
| јавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем |
| на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсн |
| S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, |
| поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине |
| Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећ |
| да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршав |
| Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је теж |
| ком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом ти |
| азнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{ |
| е једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна |
| краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко с |
| ури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио |
| ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављ |
| чијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у разм |
| ога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми л |
| м ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји дру |
| ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не може |
| ишта интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој |
| „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p |
| кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и |
| екам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</ |
| м га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Са |
| оња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом |
| поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уст |
| заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја |
| Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо |
| е тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале |
| n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати се |
| ва насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“< |
| исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестр |
| е, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим |
| " /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{ |
| д Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су м |
| "subSection" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сун |
| очне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! |
| а ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тр |
| ћам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суз |
| биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће |
| али с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква сре |
| и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти |
| .{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти |
| м касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, заду |
| уђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и.. |
| е мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, у |
| а клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори |
| Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек во |
| њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се |
| о граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се ни |
| сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да по |
| а ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мал |
| лупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је с |
| Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто из |
| и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit=" |
| ва је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли |
| ћицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> |
| Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, |
| е плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болес |
| Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једн |
| о душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и уч |
| и и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао см |
| српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око три |
| ју: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног |
| бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{ |
| о бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања |
| ебе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Со |
| /p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осе |
| школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи матер |
| ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срц |
| мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто |
| /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце |
| мбар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} О |
| ам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био |
| сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је гор |
| рави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци |
| >13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ коли |
| Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчуп |
| и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, |
| то више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало |
| пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!.. |
| ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове |
| ола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. |
| је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несре |
| ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на |
| више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто |
| какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> < |
| тавника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију. |
| ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} |
| ико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, |
| омерати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене о |
| о се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао д |
| , порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд |
| ео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа |
| ам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, св |
| е доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По г |
| ошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, к |
| својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мир |
| трос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{ |
| Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо сре |
| ралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича |
| улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице |
| љак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ од |
| гло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} |
| Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самно |
| и да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој стани |
| из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу |
| извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</ |
| {S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго пис |
| непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов гла |
| .{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има |
| се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже |
| ућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем |
| и ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека |
| {S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцр |
| и.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он |
| >На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је б |
| невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу |
| и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од |
| оменио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пу |
| лим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио |
| ом.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај де |
| Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће |
| је човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео д |
| е хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло пр |
| он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код |
| да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе |
| колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан |
| њу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот |
| } Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били с |
| а рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други ни |
| ић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био |
| је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа |
| {S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали с |
| " /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазн |
| сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да |
| нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнае |
| <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио стра |
| .{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на сле |
| S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>О |
| а може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да ст |
| ао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колег |
| да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да |
| ет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно гово |
| при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на на |
| еки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте но |
| очне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> < |
| ознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се наз |
| >— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она |
| ла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> |
| вест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осет |
| слио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље |
| S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва |
| рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече друго |
| одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и п |
| от, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малоп |
| бав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио |
| природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако |
| о и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, |
| ила без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљи |
| . покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и |
| гох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу |
| орећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој с |
| ј кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотиц |
| едном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Се |
| идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Уп |
| и се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Леп |
| ад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вре |
| лупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николин |
| вати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох |
| Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећ |
| кривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и цел |
| {S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па |
| а.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код |
| {S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај |
| им он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у ше |
| много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јуче |
| ом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb |
| ке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер |
| тела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја с |
| и на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} |
| ндрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморн |
| навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај |
| усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која |
| оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом |
| врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После |
| м се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да |
| те...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим у |
| а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле с |
| камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична |
| седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> < |
| столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада пот |
| Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намер |
| јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуг |
| сет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било ве |
| ном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на |
| ше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... |
| више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p> |
| > <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, |
| шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме |
| капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.< |
| , у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто |
| а мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Н |
| амом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зн |
| м књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, ка |
| , јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“ |
| ора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живо |
| {S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у |
| а.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отва |
| она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао |
| е некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића изме |
| p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположе |
| ико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спрем |
| ам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па |
| то почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p |
| е руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ре |
| а оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска на |
| озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом |
| ала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за д |
| е је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несв |
| S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она |
| знао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву ча |
| ажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила над |
| иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам? |
| она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само |
| и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и А |
| ела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би ј |
| уби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја |
| у је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим н |
| сах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> |
| ећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, д |
| светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за друг |
| рало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, |
| погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сах |
| ија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов гла |
| најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с |
| ед собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је |
| у, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала |
| тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наје |
| блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала свак |
| S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице |
| итао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се |
| аци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице |
| мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне ск |
| ?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам пр |
| чин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро |
| </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долаз |
| о да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирот |
| ој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао |
| 55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он |
| S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глав |
| прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар |
| нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко. |
| хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али вел |
| и да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љуби |
| устио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио |
| о да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком конц |
| .{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да |
| Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„З |
| к одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на |
| е изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> је |
| — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соб |
| затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p |
| ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још |
| </p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби т |
| и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n= |
| пле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врис |
| атрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена |
| ла на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну |
| дих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати |
| за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Јед |
| и.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише о |
| ког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали ис |
| ао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово не |
| иста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у |
| је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трж |
| угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два дра |
| ух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за рук |
| је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у |
| } Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n=" |
| пцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p> |
| није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па |
| реду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га |
| д и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као |
| оше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на св |
| анас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} |
| е све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у ов |
| м.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црни |
| но и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио |
| да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам виде |
| и што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, |
| </p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко |
| сти душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... |
| {S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко св |
| се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео с |
| Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље ста |
| >По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n=" |
| ред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S |
| шчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, в |
| адити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене |
| ном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један стара |
| е бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је тол |
| пет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{ |
| рене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је сп |
| чи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих |
| моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај с |
| } Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, |
| борављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје ма |
| исам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{ |
| >Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с |
| м“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет |
| ..{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени |
| од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разго |
| , ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате |
| у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресрет |
| пах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкал |
| и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> < |
| ва из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме |
| ло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно |
| у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желел |
| ох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме са |
| е усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{ |
| мој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог н |
| остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше |
| да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом... |
| чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји |
| да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека |
| аздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} |
| ели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>17. |
| аше, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те д |
| а кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да сва |
| јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да п |
| де тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка |
| м с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шт |
| лете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p |
| њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешт |
| ричекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим глав |
| има, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој др |
| сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао |
| на је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, |
| је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је по |
| отом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, |
| нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам ј |
| идео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале. |
| удећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам |
| .{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећ |
| и овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми |
| те...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино |
| а видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа... |
| варала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те осво |
| вима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежал |
| ња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли см |
| д њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам |
| > <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обичн |
| је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у |
| у...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да проч |
| скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, |
| је и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се врати |
| је, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато д |
| о да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За |
| Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласи |
| " /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све м |
| олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питањ |
| год бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, к |
| рекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спа |
| еби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Ње |
| он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се |
| сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начи |
| .{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра... |
| у више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се |
| оћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изглед |
| ..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и |
| bSection" /> <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад оси |
| к не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да |
| да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разуме |
| ти више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нис |
| и не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси! |
| Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он.. |
| ама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситни |
| у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, |
| ам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана |
| на дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone un |
| ако ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њено |
| каза једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p |
| га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене |
| ала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми |
| ени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни једа |
| тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу пес |
| ам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити з |
| 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треб |
| начног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам |
| рта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После |
| ашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се оствари |
| } Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је |
| пу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни |
| убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28. а |
| а веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала с |
| нас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна ме |
| е године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћ |
| ри, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад |
| , родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>------------------------- |
| И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разр |
| утак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под |
| прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхоличн |
| угима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбес |
| о.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је оп |
| из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, с |
| </p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да в |
| нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће |
| поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнув |
| ћи цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поц |
| на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра |
| од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} |
| ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлош |
| о је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било |
| ба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко тавани |
| ући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и о |
| а лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отв |
| p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силн |
| , потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p |
| м се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми |
| диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало |
| марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак |
| и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ |
| дан младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, јед |
| одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p> |
| ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да.. |
| >— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати т |
| е рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као ш |
| кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су |
| говори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и |
| мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да так |
| , добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет |
| "> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са |
| а изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у р |
| да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан |
| ох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло |
| да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо |
| видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог |
| гледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном ј |
| 1. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </di |
| да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је и |
| ан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, |
| болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>----- |
| огати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени |
| оред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, |
| ранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу |
| устих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ да |
| мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, п |
| с је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Бе |
| ним очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда бе |
| одио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну н |
| уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“< |
| алека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох |
| тила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али |
| авања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како |
| лоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, д |
| атим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута |
| огледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш з |
| док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ |
| рата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима |
| х пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, |
| их при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила р |
| сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила |
| На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} |
| та за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Бр |
| замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје с |
| on" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на пруз |
| ле су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемириват |
| ам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и |
| го?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“ |
| ући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да остан |
| то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми п |
| мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, |
| леко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнел |
| има слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љуби |
| и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам |
| по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је ј |
| јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешки |
| хо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S |
| о пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и ч |
| дентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверо |
| ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне |
| n" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напуп |
| {S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки г |
| о икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцк |
| ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било.. |
| е казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! |
| Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио |
| страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Коме |
| {S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим |
| {S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти с |
| слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њено |
| е био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред |
| S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала п |
| је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ј |
| е и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крсто |
| се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под кој |
| но приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили |
| сврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone unit="subSection |
| мисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти |
| , једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледал |
| n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Цр |
| p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Ал |
| из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном |
| а продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, св |
| обљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозден |
| ма.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ |
| е волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p |
| !“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе ум |
| е!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам |
| н и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По п |
| ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници |
| д веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно |
| за њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми |
| другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, |
| о неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да |
| а које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, |
| адно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone u |
| м да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки чове |
| лаву.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p> |
| чно, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевн |
| је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он |
| расти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> |
| S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој ј |
| Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо так |
| изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не г |
| он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање. |
| ила је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јави |
| шила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} С |
| , опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па |
| т <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је в |
| Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих г |
| м снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна м |
| 6" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим до |
| ам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> виш |
| ни је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су с |
| стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуи |
| 43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело рам |
| хо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочн |
| ти расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима по |
| есох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престад |
| о!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, |
| осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с врем |
| 8. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} О |
| .</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо. |
| да.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао |
| , много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, про |
| и, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он н |
| .{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов |
| а из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи. |
| ..{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно |
| су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она |
| е су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу к |
| је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у каф |
| у малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но |
| абија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је уми |
| очић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући прек |
| о на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забрин |
| јашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканиц |
| су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуљ |
| је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоуби |
| Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико |
| {S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Ј |
| у годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <mile |
| сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} |
| ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не ра |
| чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гле |
| да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут |
| њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој бил |
| ко ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, ужи |
| .{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не |
| да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадн |
| запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се вра |
| идби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, го |
| а се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, по |
| творење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене |
| ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој х |
| о је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} |
| После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђеви |
| {S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него |
| обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет |
| толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да |
| е.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпу |
| интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>С |
| цније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја |
| уби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; и |
| арчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног |
| ..{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још ник |
| Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у пос |
| n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| о, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваз |
| риродом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у |
| будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окус |
| пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдс |
| да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране у |
| твари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од мам |
| аше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад |
| Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била н |
| дамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душе |
| да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S |
| оњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је |
| овник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} |
| њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10. ав |
| којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са |
| ло да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не |
| тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пи |
| на ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две ду |
| ловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не ради |
| оја сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако |
| да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен о |
| усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p> |
| номе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац |
| руј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално пр |
| е изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосм |
| ако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, |
| ц, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, дови |
| на на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти п |
| ?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не во |
| а није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди |
| Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <mil |
| чео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан с |
| ана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> |
| у.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахн |
| а бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам |
| при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти |
| „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам |
| еђутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео ова |
| на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још |
| ј оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубок |
| ануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ће |
| p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом мес |
| ном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n |
| е...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох |
| а у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због м |
| али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам |
| м и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си |
| плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао |
| </p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с ме |
| ћа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не |
| је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме ус |
| и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ј |
| т.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и у |
| “</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине |
| .{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је |
| S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што |
| гла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињени |
| ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <m |
| , имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „П |
| чију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да |
| ш ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао. |
| да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p |
| ицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једн |
| ећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама гд |
| } Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слего |
| да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страх |
| видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реално |
| Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао |
| младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један момен |
| е све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машин |
| ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају |
| , па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| еједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за |
| које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради |
| ла дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у н |
| знато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n |
| а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих с |
| х одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако |
| у те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као |
| Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо мно |
| S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко |
| {S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усн |
| у са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мен |
| ва ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздра |
| то по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је |
| болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али о |
| х руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болес |
| а другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски |
| будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала |
| ећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S |
| очијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један |
| готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задов |
| >Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са |
| није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме с |
| </p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{ |
| , који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... |
| дбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо про |
| ору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви трену |
| о се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било |
| да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <mile |
| и видела човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубил |
| .{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, |
| p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те теши |
| распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и н |
| вим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да |
| а својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве |
| . понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И |
| не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, |
| олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам че |
| ве чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакш |
| е, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се ти |
| иколајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој гов |
| ву.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хлад |
| сто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да с |
| да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!... |
| их желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S |
| а ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... п |
| нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајк |
| о љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу |
| за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је |
| и не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је |
| Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико |
| тивно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу |
| е још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледа |
| .{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} |
| е је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А кре |
| д иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад |
| S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цв |
| ико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам т |
| апутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто |
| е у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој годи |
| , па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне |
| Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била |
| живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спасит |
| оворио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан |
| рио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искрено |
| о сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох |
| прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понавља |
| ма више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам не |
| њу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бе |
| ка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепш |
| мах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела |
| вориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — па |
| p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним |
| немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и |
| а најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У |
| у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо св |
| рале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је л |
| сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна. |
| бледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, |
| е непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо |
| ар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и |
| ојим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаниц |
| ао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се. |
| враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек |
| ћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао |
| се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена |
| рани, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма |
| </p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог о |
| би, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио с |
| ата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, |
| болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежи |
| увати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звон |
| ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{ |
| пешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао. |
| ећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покид |
| S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је б |
| исам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича |
| S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате! |
| , да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то сп |
| } Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња с |
| седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео. |
| а сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n=" |
| азумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављал |
| мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће неш |
| } Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...< |
| јешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То м |
| а њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!... |
| кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је |
| тим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се |
| жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки но |
| творим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се |
| о он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу. |
| на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе |
| у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и по |
| х, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p |
| вадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени нов |
| аузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси |
| , јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, је |
| S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим.. |
| госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћи |
| оту...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} |
| па црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима |
| >Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због |
| Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весе |
| } Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај п |
| <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао |
| да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше |
| се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао |
| , да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit= |
| т.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у с |
| ао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепше |
| г прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад |
| увам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да б |
| рашан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога пада |
| до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује |
| , раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив. |
| /p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb |
| није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, л |
| сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другариц |
| ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врући |
| непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећ |
| ко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је |
| ну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} |
| ње испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нис |
| S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} |
| разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мисли |
| <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па ш |
| , јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заи |
| њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се |
| ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit="sub |
| ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан |
| каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им |
| на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, а |
| и обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „ |
| јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила |
| .{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушава |
| ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, < |
| ало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ |
| а, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није |
| ко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се |
| као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне |
| неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снаго |
| руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на но |
| и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25.{ |
| ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешт |
| наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих уши |
| обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише го |
| Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заб |
| има окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S |
| како страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ниш |
| више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да прева |
| 94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично о |
| Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p> |
| реклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила |
| о.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој п |
| осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> |
| p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— |
| „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као |
| ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала |
| ндуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соњ |
| на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре в |
| ане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже |
| ?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они |
| отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њег |
| да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех |
| остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и ку |
| уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Н |
| а моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} С |
| зио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих |
| ао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кр |
| вих питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мис |
| љезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговор |
| Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечит |
| била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој |
| се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се на |
| ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало |
| лу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једн |
| „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово ку |
| м неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учини |
| је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућност |
| полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд |
| доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она |
| дном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она |
| послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад с |
| плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „ |
| сао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио сту |
| ора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис |
| м.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим |
| јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> реше |
| о сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>----------------------- |
| ад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... |
| се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим |
| сао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да |
| ку молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} |
| година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усам |
| ан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, там |
| , да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи |
| јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нис |
| {S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао не |
| ла и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод |
| се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу заврш |
| зило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{ |
| књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас д |
| олико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих |
| Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необ |
| овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она м |
| ез прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо |
| ити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, ј |
| о заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледа |
| овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам |
| ће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да |
| и лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остал |
| од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање |
| ао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао |
| остељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих д |
| анствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n |
| Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: |
| није ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, |
| ш сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру |
| асовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не |
| кивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те при |
| ећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми |
| сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети |
| ала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{ |
| бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако |
| то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и |
| оже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа је |
| >На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот н |
| вај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш |
| а мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг |
| ве и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеј |
| премим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| иште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња! |
| а би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} |
| било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оста |
| ет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> |
| готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, мног |
| ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и ср |
| пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала |
| дини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах ја |
| е све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S |
| еш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску к |
| а већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} |
| ало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна |
| дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на с |
| Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао |
| Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она |
| на пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полаж |
| тљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што |
| <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је ко |
| њу које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја |
| и пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њ |
| обу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то ј |
| те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом |
| имић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била |
| једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И |
| е знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим |
| јани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња го |
| .{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да |
| Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губ |
| дућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> с |
| икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на чет |
| орен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхта |
| > <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини |
| >Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмеја |
| о, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи с |
| Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и |
| једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан |
| сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам г |
| уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он х |
| S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представљ |
| сно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуд |
| у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку пр |
| /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшн |
| необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milesto |
| е не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако н |
| ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и о |
| место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се к |
| ривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос |
| ез сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице |
| ђење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у |
| е од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А |
| толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоћ |
| м се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S |
| бог мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSec |
| даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још |
| у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети |
| ој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се |
| с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног мо |
| олазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} |
| , вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошк |
| ање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом крета |
| вољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно да |
| спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти |
| ога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се |
| јаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох |
| рхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Ве |
| чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинаци |
| му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа |
| Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>По |
| рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од |
| жеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то |
| Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати каза |
| и, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је |
| исташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам т |
| па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео о |
| ам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, |
| p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буд |
| епоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се д |
| аже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала у |
| м, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Т |
| неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пре |
| а, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док |
| моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас |
| „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S |
| лас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је св |
| бјасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих маглови |
| једном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух |
| на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> |
| а је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не |
| <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на л |
| цом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кор |
| n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједн |
| васт застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> |
| новат, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило |
| о ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страст |
| вукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на |
| жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, пл |
| ј кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је |
| бим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што |
| а се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је |
| </p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и осл |
| ло...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и |
| .</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit= |
| упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но и |
| ..{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је |
| било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSe |
| ање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и |
| мејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> |
| т.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш |
| очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{ |
| врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S |
| ам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још |
| дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног |
| љак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се |
| подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и |
| оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној с |
| кога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; |
| сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <mil |
| ад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад |
| жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте |
| и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Он |
| кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— |
| оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га с |
| срећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n |
| пи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, са |
| ам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то |
| само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја |
| ту, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али |
| и.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим. |
| је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал. |
| рила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да |
| ећ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, |
| диш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо друго |
| а померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћен |
| боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана |
| нхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, |
| .{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете |
| набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по к |
| ештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се вра |
| сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље |
| ио тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и б |
| све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случај |
| и су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у то |
| а умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме |
| лицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али |
| це и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је ст |
| а се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се бр |
| је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих р |
| дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S |
| и, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину д |
| и, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом ра |
| м кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са свој |
| > <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на стол |
| ј живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са с |
| о да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за же |
| окована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око |
| е било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми см |
| ише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој |
| </p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</ |
| крете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђос |
| Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам вид |
| ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја |
| >3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има мног |
| оловање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао с |
| сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара н |
| а ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помага |
| аветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о на |
| та, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} С |
| епомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући ко |
| } Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и в |
| дем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути: |
| м шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је |
| спити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је |
| страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о |
| дући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S |
| да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот |
| спао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту д |
| писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било ј |
| бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како |
| ..“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у сво |
| ничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек.. |
| Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирн |
| алио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није мога |
| ала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи |
| ледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се сл |
| а би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори |
| рема вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђ |
| е дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говор |
| о госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, |
| о Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испит |
| наест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, д |
| м сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ |
| S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збого |
| незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам |
| лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; не |
| Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n=" |
| много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, |
| што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да жив |
| и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну с |
| т баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене |
| мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисл |
| хта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам л |
| сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзано |
| онодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они и |
| а се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да с |
| теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>------------------------------- |
| ма и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затво |
| исам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин жив |
| ћ.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју ад |
| чију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекат |
| е, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} |
| хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт ча |
| дравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме пр |
| и је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити |
| ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим |
| болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да п |
| ла још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу... |
| ну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу и |
| ..{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то с |
| ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћ |
| су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шап |
| кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању |
| ...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа м |
| сно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове боле |
| on" /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{ |
| а је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се од |
| зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред |
| ред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка |
| једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна по |
| тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са св |
| се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно ц |
| Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш? |
| ек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад озд |
| а приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши |
| се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њ |
| а воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код теб |
| вотно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, |
| ајзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саж |
| Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мр |
| >Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се |
| у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала св |
| еки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и по |
| којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клуп |
| је скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одуз |
| мо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, г |
| а који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" |
| за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.< |
| одице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез |
| ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, м |
| > <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p |
| лушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S |
| ећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> |
| никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како |
| он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S |
| пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} С |
| орам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад м |
| S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатн |
| .. а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Т |
| гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбон |
| ељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи |
| , но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја с |
| рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у н |
| наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељств |
| Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено о |
| ах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понови |
| ох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, д |
| коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су мо |
| илане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још т |
| ion" /> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим |
| а и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао |
| ој неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да прим |
| </p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још јед |
| ија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Пр |
| .</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p> |
| ечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} |
| а, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <mile |
| траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина |
| држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А |
| о да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступ |
| е вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психич |
| тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докл |
| поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја |
| ...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гле |
| дно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} |
| нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> |
| н, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићк |
| о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот теч |
| провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толик |
| њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко бол |
| са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са |
| допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Беогр |
| и знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти ж |
| отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо |
| ј где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је |
| је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доц |
| Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја |
| о брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела |
| ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, |
| </p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} Н |
| p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} |
| Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{ |
| о наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S |
| поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ниш |
| Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S |
| у се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стра |
| ог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не забора |
| умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> < |
| може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом |
| својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам |
| густа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, оп |
| да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим |
| Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и |
| све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела. |
| рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најз |
| мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но дана |
| олајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit |
| неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола |
| Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек |
| је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну с |
| ..</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била |
| 23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред |
| и, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То |
| >— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— |
| ection" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{ |
| времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама ка |
| град 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам |
| ођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узру |
| укама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурил |
| х је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила к |
| о.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора |
| !...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговор |
| често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а |
| оје лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешт |
| се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешт |
| ом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрз |
| т...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто в |
| нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2.{S} Јуна. |
| ико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, |
| слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашно |
| S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</ |
| на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад |
| од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="sub |
| н без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{ |
| Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично уз |
| >7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, ка |
| .{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала |
| е долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стаја |
| кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често |
| b n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице т |
| врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова на |
| е запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} |
| Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је |
| се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је |
| осадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у |
| пцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите |
| путовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је |
| жио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећ |
| milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</ |
| на је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S |
| а болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у |
| на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“< |
| слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2.{S |
| е неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале д |
| ction" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпун |
| у је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила |
| оће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи |
| <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чи |
| о.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам има |
| ако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је |
| 3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ упис |
| ану срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <mi |
| ост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватр |
| лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну ок |
| ква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла |
| адно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши |
| S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit |
| о неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет дол |
| {S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Не |
| елика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љуб |
| ла сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза с |
| .{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је го |
| бави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромн |
| с је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <mil |
| ом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас |
| и смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Бео |
| 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S |
| {S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да |
| ачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже |
| ве било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо по |
| Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И |
| атиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као з |
| “..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насм |
| >— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одгов |
| t="subSection" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У |
| /> <pb n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била |
| болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мо |
| сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као |
| ка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је проле |
| ection" /> <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онераспол |
| ection" /> <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Тр |
| Section" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала |
| "subSection" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била ди |
| Section" /> <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павл |
| то време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја са |
| ом срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог д |
| много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао |
| љу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар. |
| жећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, |
| p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео |
| рих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, нев |
| се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја |
| subSection" /> <p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ћ |
| лико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Мног |
| >И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слат |
| <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале св |
| сам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јач |
| орили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и ве |
| е тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече как |
| /p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насме |
| орим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о се |
| роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би |
| м добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и |
| ијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n=" |
| и на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хуј |
| ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побој |
| це ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена |
| ко да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <mi |
| је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, при |
| леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи ч |
| Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p> |
| меши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{ |
| а уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у |
| свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и по |
| ови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгле |
| реће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“ |
| ође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и ал |
| тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиром |
| усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагор |
| су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прек |
| својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава |
| роцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, ув |
| м плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје |
| р.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Дим |
| лу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишк |
| p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те г |
| јан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трб |
| е да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу |
| илици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па |
| Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>-------- |
| n" /> <p>3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се |
| овао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јел |
| кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре |
| и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спушт |
| опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишл |
| а сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђ |
| и се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се сме |
| ћи своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у среди |
| собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разгов |
| ба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пр |
| бар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <p |
| које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао ј |
| стина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— |
| о весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="85 |
| ом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за ч |
| узе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачк |
| .{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> < |
| че, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци |
| увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност |
| е каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда |
| разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> |
| „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила с |
| о; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталожен |
| е разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је ниса |
| има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} |
| коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је и |
| Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке |
| озак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила |
| тадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, |
| , чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} |
| удо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, |
| њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела |
| м... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и св |
| 04.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са С |
| е надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком. |
| што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како из |
| /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и |
| </p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је |
| <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког |
| е теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Ме |
| м пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао |
| и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо д |
| аганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастир |
| е прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом |
| бно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“ |
| , са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед |
| .</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </ |
| само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <miles |
| плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Мног |
| врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код м |
| коро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се по |
| ило мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао поједин |
| <milestone unit="subSection" /> <p>25. децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколи |
| <milestone unit="subSection" /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и |
| ilestone unit="subSection" /> <p>31.{S} Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године |
| Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене |
| стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужас |
| кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да ј |
| а.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећ |
| иле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а |
| пет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале |
| чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцвет |
| /p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење |
| и у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен ј |
| кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме о |
| спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша |
| та, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу дево |
| сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, |
| уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!... |
| не сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко |
| S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, |
| <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам |
| у ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се во |
| пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био ср |
| простих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја п |
| ратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Неш |
| сам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, |
| био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стега |
| аћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се |
| ру, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — пр |
| > <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо п |
| и само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који |
| се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим |
| о миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ |
| ма, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме в |
| и кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усн |
| онављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и о |
| јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро |
| т изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милан |
| у грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему |
| вежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре.. |
| арило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чу |
| ве ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута |
| и трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по шко |
| познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео |
| писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Пар |
| .</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— |
| пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје |
| лесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрх |
| идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, не |
| 58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никак |
| неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми р |
| оји ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једно |
| д Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да и |
| дног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела. |
| већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз от |
| > <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вра |
| е и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп жив |
| " /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S |
| н.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном рук |
| рет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице с |
| /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове у |
| ило из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо у |
| њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао са |
| ај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које |
| много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> |
| </p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осе |
| о сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим о |
| о што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се ј |
| {S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone |
| ђох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под |
| кога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} |
| итам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно |
| е.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог с |
| дио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице б |
| им погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућур |
| собина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био ј |
| тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег |
| га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутај |
| Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржа |
| студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често пов |
| т нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се |
| Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S |
| да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соњ |
| сти и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>---------- |
| групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо сре |
| аузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о |
| шањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено с |
| ом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, н |
| путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смеши |
| {S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих |
| дите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора |
| лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан доне |
| н ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је |
| тан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n= |
| арих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„З |
| <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на јед |
| ка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје |
| едити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје пост |
| мнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих пе |
| стрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо |
| турантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од ув |
| ажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже |
| ћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка |
| </p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесом |
| <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља |
| е дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као |
| } Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Би |
| /p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка ј |
| о писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним |
| олест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у и |
| о и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. нове |
| о време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа. |
| "76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало приди |
| on" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми |
| bSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише ско |
| јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од А |
| 0. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило |
| subSection" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз |
| ubSection" /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S |
| ="subSection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелик |
| венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и су |
| аде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти |
| еговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађ |
| и живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било нем |
| к је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све ј |
| подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошл |
| е били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према |
| ом књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" |
| сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више поврат |
| а тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је |
| ом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идет |
| јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ |
| е повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде |
| .{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радо |
| јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти |
| још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узруја |
| руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кај |
| не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они у |
| би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit |
| т је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, |
| ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на |
| ајвише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S |
| мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако умо |
| рио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мен |
| о од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице |
| ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, |
| будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само је |
| ло жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао |
| јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп! |
| има стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степениц |
| њи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone |
| улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p |
| о време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док с |
| волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љу |
| Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Он |
| нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с |
| S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури сми |
| о јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога |
| тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја б |
| д потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} |
| ужио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S |
| .{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је м |
| се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја |
| } Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су |
| ре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{ |
| у.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11. |
| у лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је |
| ше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, |
| " /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог д |
| пуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не с |
| сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратк |
| > је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ац |
| есреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>----------------- |
| че с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и |
| песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да је |
| асположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало. |
| књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан |
| д својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... |
| <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам |
| } Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} |
| ије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња. |
| ли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне |
| лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићк |
| време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пу |
| о шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он |
| д више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био с |
| а ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другари |
| жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>------ |
| ло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бац |
| а.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} |
| о!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</ |
| о нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачк |
| S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је |
| оженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој мо |
| Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани |
| адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио |
| — „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене поди |
| S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <m |
| а то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равноду |
| а су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала. |
| о много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта се |
| верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шт |
| ође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана са |
| омагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна нег |
| але, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у свој |
| знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед к |
| се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима. |
| у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је сит |
| рјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Зло |
| .{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже |
| ји је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, |
| Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу |
| и на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов |
| ноћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за те |
| ремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти на |
| .{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме о |
| е у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они |
| од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати |
| ска воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши гл |
| јбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и про |
| и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</ |
| пши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох |
| се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да |
| о довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио |
| Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим заш |
| ло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом |
| Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам до |
| не тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} |
| дбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једн |
| а.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја п |
| се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Он |
| отом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ус |
| знојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} |
| .</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се |
| м вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама |
| тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као |
| > <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге |
| n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је п |
| ог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И С |
| пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан пр |
| редног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништ |
| е мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прош |
| дућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физичк |
| долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање кошта |
| , оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно пог |
| p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим |
| } Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више |
| х да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја |
| в.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан ка |
| и ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осв |
| ила на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам у |
| нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лет |
| се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казат |
| љезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно |
| <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изне |
| и; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек. |
| улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у |
| ла по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Ал |
| се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" |
| ила потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити |
| рајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Зна |
| своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>П |
| та, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соб |
| х да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Алба |
| ив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто |
| сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу с |
| ити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{ |
| кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да са |
| као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпун |
| м навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је он |
| неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разуме |
| једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, М |
| затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датир |
| ек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milesto |
| и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме |
| кам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSe |
| {S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венча |
| тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвова |
| /p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да |
| довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се јо |
| ши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмер |
| ра 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у |
| ца.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидб |
| и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и |
| на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођ |
| ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} |
| д у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после под |
| а жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изи |
| учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, ал |
| да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, м |
| , драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно |
| о мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је |
| е кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се |
| ећ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> < |
| је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби |
| S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема |
| <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих ус |
| } Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без р |
| p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст. |
| ло се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па |
| Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму мн |
| а је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису |
| им лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава кло |
| бра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова прок |
| p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је у |
| зале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван |
| цу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из |
| њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p |
| нине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан. |
| кривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо |
| а мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном к |
| покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским ж |
| ане пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци |
| сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе. |
| е и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну праши |
| } А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> < |
| да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блат |
| пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она т |
| класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, |
| м...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, ка |
| а постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је |
| осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичиц |
| дах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу. |
| да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да пл |
| на ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрп |
| сомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у овак |
| да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми |
| на даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да |
| на глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... |
| иђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но |
| оња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и |
| а кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој ј |
| оварамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је по |
| ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста |
| скоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да и |
| пет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница пада |
| , увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати |
| S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S |
| смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила |
| жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, пла |
| авао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према дру |
| гом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да примети |
| им опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане. |
| {S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је |
| о...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешк |
| о икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је |
| по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прек |
| била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бескона |
| шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} |
| смо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо |
| , тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на |
| у лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом |
| у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мен |
| се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то шт |
| <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми ј |
| друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво |
| ећ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из |
| Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам |
| литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањали |
| не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро |
| положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такођ |
| укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодо |
| старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам |
| о доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се по |
| <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} У |
| о да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита гл |
| </p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београд |
| . </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале. |
| јеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој |
| ело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како дос |
| е било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје. |
| жећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мат |
| и?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све |
| е човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја |
| овитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја сл |
| н утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде |
| p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да б |
| о нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипа |
| одила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно |
| .{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот |
| мали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започе |
| школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брз |
| и, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано леп |
| ад на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</ |
| устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољ |
| ако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о |
| ео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је чов |
| казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и пре |
| ападу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши з |
| видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах оп |
| зати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Пав |
| овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме |
| тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехот |
| . „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" |
| што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} |
| који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим |
| брадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина |
| вао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, |
| оведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по |
| вила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићев |
| ти.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које о |
| . децембар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу пр |
| о...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Ми |
| ла у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпур |
| адости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone unit="subS |
| {S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пру |
| ише и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома за |
| ло све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми ли |
| немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао ви |
| љка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам п |
| атри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао. |
| >Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури |
| bSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро |
| pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, з |
| ле све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Как |
| хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд |
| едну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у |
| у.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине |
| рава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежн |
| у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама |
| колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изра |
| е погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хт |
| у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко |
| увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав с |
| ед очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има п |
| о сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Реко |
| и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упал |
| кад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} О |
| ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, |
| подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, |
| могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По |
| ан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао с |
| е сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Су |
| а се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit |
| а...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде |
| сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен ов |
| едно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде |
| теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немо |
| раницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једно |
| и пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, п |
| шкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће |
| стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам на |
| оји га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро |
| е ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док |
| светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ора |
| ећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, |
| а је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је вол |
| о тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSec |
| е муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разгов |
| .{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соњ |
| у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је тр |
| а оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Б |
| ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} И |
| љева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем |
| поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла |
| p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио д |
| , један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у ј |
| </p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио.. |
| дије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срц |
| рзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се осврт |
| ми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пу |
| је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости п |
| p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју пе |
| миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који с |
| дног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте гл |
| атим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интере |
| виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкрив |
| лео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} |
| шу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>------------- |
| мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне и |
| ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић го |
| е ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо |
| от.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам кр |
| нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Со |
| т доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S |
| будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре |
| н у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „ |
| бав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива живот |
| ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна... |
| о је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једно |
| ...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} К |
| она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити |
| рвозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече о |
| рају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш... |
| ран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p> |
| себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и неј |
| у сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| и се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S |
| будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама у |
| била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јец |
| љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све.. |
| то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео о |
| есори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расп |
| су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone uni |
| е.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе о |
| расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која |
| и оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих трену |
| ћка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> </body> </ |
| брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S |
| је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га в |
| љ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> < |
| једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић |
| </p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је б |
| ion" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу |
| , некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се ука |
| е спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо в |
| "subSection" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у м |
| ко је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још д |
| неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агониј |
| густа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја с |
| :</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча на |
| ом и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне си |
| дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> |
| е која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пел |
| орио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што виш |
| е је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљ |
| арачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се |
| а је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Со |
| већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дође |
| ринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за |
| рни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над ма |
| „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на о |
| о ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Б |
| пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb |
| мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена |
| чи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> |
| добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p |
| сао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док |
| ао детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених про |
| сана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о |
| ојој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише м |
| јке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време |
| ако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бес |
| ила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара |
| На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да |
| {S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стр |
| оћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p |
| се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, је |
| цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће |
| аву...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, не |
| м готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на ј |
| рубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контрол |
| у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пија |
| е га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после се |
| Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађе |
| ле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начи |
| њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих т |
| ао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо |
| „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чиј |
| па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection |
| ајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало |
| арош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и |
| олако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде п |
| око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, |
| м стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом. |
| и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила |
| е истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{ |
| је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.< |
| ти свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да |
| лесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мен |
| о да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit |
| ише...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit |
| дим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Б |
| ве дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих |
| ...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли |
| Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, |
| иси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, в |
| и заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, |
| о кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone |
| >Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта |
| ељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да с |
| к који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи де |
| S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>17.{S} |
| ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживај |
| мрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S |
| S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се ч |
| После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна т |
| а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твој |
| у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="76 |
| ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} |
| а је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу |
| "69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти им |
| ије познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад |
| сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онд |
| ети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection" |
| сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гро |
| мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, та |
| ћан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената |
| запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко |
| сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} |
| некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време. |
| е стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разго |
| е лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone unit="subSectio |
| > <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} |
| ошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанск |
| и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него п |
| и досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се преда |
| <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случ |
| {S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја |
| му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред п |
| итања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику ж |
| главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>-------------------------</p> <p>------ |
| } Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је поче |
| сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како |
| .</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори глав |
| од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђе |
| Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој м |
| ем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима неш |
| креност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је а |
| иван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима ве |
| ивота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ Пос |
| воту, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим виде |
| .{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Т |
| ишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој пон |
| олесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад |
| ћниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац |
| горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{ |
| смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} |
| завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У |
| да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекива |
| шта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког с |
| }Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, та |
| т година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој |
| И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| м, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — збо |
| одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, |
| а да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах ставља |
| шла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, |
| једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужа |
| Section" /> <p>15. децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам в |
| на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по |
| онила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати |
| итне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из |
| ир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу |
| је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стај |
| шла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много |
| њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам |
| е и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| > <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по |
| ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи к |
| ићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништ |
| ја ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни |
| е, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће за |
| м рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19202 |
| но лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао м |
| мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно |
| Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само је |
| n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем та |
| ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи |
| S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли |
| како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер пос |
| она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад оз |
| ем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем... |
| ам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S |
| зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поце |
| ам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрли |
| Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервоз |
| пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топл |
| .{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="subS |
| трани један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт |
| жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младос |
| црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оц |
| пет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног да |
| ђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне |
| ла се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, беск |
| ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дот |
| , а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љуб |
| косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залете |
| госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се ј |
| tion" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На ј |
| из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу при |
| екрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког трен |
| шаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</ |
| октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много с |
| њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја с |
| n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније |
| улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кро |
| и у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је |
| о слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>З |
| оће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{ |
| а мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S |
| “ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са |
| цајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши |
| јали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника |
| јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се |
| немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама нек |
| зала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и пре |
| .“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док |
| !“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умр |
| ња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у |
| неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом |
| и је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послов |
| е још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња |
| p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="chapter" |
| верих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи |
| p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да |
| ао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полак |
| оја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је к |
| а је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Т |
| раховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја |
| лазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да |
| ио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је |
| ња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она |
| p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још |
| ве школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће |
| пила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> |
| творена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана |
| <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В |
| е!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт по |
| ао полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све |
| ..</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сн |
| "93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И биће |
| д њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих с |
| </p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{ |
| вари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се |
| } Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само |
| ини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S |
| p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да |
| ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко см |
| д мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачуд |
| аву око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно воли |
| тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она мож |
| 1. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он |
| та не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветља |
| лиже... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој |
| те, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке |
| и пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благо |
| навала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће пар |
| не усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио неб |
| ту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу |
| да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да |
| могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „ |
| Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, ка |
| учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хла |
| из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ио је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао |
| најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила |
| /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, с |
| дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком. |
| стио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам в |
| дим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретањ |
| p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и харт |
| Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја |
| увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја ни |
| н мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S |
| свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је њего |
| да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p |
| мо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чини |
| S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас в |
| м, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су провод |
| мо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред т |
| ла...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим |
| ад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам х |
| смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, |
| ршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми |
| Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испит |
| а 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет ј |
| затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учеста |
| ју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа |
| асмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су т |
| ко нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више прибл |
| ао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p |
| па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био стра |
| схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић. |
| е право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за м |
| , али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, ко |
| роватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавн |
| као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} |
| ли ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам го |
| ене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије |
| о дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађа |
| остао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га пр |
| , некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако |
| двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђо |
| аг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p |
| стала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је пр |
| пуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутња |
| иком нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој да |
| “ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се п |
| врсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</ |
| > <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} |
| е.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола |
| Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за не |
| </p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{ |
| оворим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци |
| {S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разгов |
| о на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се |
| зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се по |
| обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није мо |
| >Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу о |
| овала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумел |
| ан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући |
| о мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, |
| вих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја ос |
| осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p |
| ао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољ |
| уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци... |
| ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је пре |
| ...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да жив |
| говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је жи |
| ажени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степе |
| мо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да забора |
| проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} |
| ого ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти |
| авити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n= |
| мам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{ |
| ју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад |
| <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело |
| ад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Ме |
| > <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање јед |
| ичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> |
| и су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћ |
| ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, |
| је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим. |
| ре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку ј |
| и један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је заврше |
| > <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме |
| ли ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећн |
| <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је д |
| т да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће |
| већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} З |
| ности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуг |
| т.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За ме |
| стерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокић |
| се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пр |
| адратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза |
| главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону злат |
| и су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јо |
| ста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо |
| цинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту дево |
| узе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немо |
| p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и |
| невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупц |
| му.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, |
| ле срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима |
| и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од м |
| сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSe |
| Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први да |
| а ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S |
| орачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дуб |
| воје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зави |
| е говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја ус |
| итаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је гов |
| </p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опро |
| S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге с |
| зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо |
| усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покри |
| кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Т |
| 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се о |
| има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара |
| време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монот |
| ји су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми дола |
| стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ |
| г сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и т |
| }После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју б |
| и, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима |
| а врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p |
| а и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен |
| једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја |
| Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, |
| им, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави |
| се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, |
| ако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> |
| <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке су |
| S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} |
| /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали |
| знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучен |
| /p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{ |
| се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад он |
| земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плав |
| </p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми п |
| е.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо |
| вали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него с |
| сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један пор |
| овори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> |
| а уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, д |
| купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били наго |
| израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу ко |
| сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих в |
| .{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, гор |
| разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{ |
| расти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у сла |
| ућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајк |
| један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био |
| купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али |
| вале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што |
| и, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n= |
| авом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један з |
| p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „К |
| леће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад |
| ог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека |
| зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} |
| Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја |
| мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је са |
| на.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, |
| ни приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом |
| више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком |
| ближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирн |
| стао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде он |
| лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја у |
| , витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је |
| вину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом |
| ам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и |
| ви пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам |
| у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све |
| апута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањ |
| них облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка варо |
| угој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усн |
| а је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао |
| спођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има |
| је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разум |
| .. од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет вид |
| е, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да т |
| па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свес |
| p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој стран |
| а придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који ј |
| из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмеј |
| ојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и |
| а, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изг |
| их, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку пр |
| ог одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“< |
| ташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад |
| оји је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се нас |
| — „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам |
| е, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, |
| привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више |
| то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крај |
| оса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучи |
| н ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад ј |
| соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију |
| з улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су пола |
| ран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет бу |
| нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио |
| и хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих |
| јка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да ј |
| <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздању |
| а не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи у |
| е нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам |
| зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање |
| јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док ни |
| } Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „. |
| лака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спав |
| Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} |
| /p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више |
| али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у |
| затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> |
| варају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали |
| мам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих дв |
| /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} |
| сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу к |
| итао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} З |
| мо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је |
| на погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од |
| p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја с |
| опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чуј |
| , не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— |
| узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: < |
| у нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као ду |
| али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p> |
| а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били с |
| мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако о |
| лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом |
| весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз от |
| ед друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју со |
| .{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љуба |
| Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да |
| иној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никод |
| 1" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непре |
| беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами |
| шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије |
| уда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дош |
| ило лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много м |
| Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрнил |
| тео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко |
| је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је |
| дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следи |
| о од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког |
| а површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео са |
| ла весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан, |
| н, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога ш |
| ара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморн |
| е и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није |
| ио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме ш |
| аја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам доб |
| „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p |
| себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао м |
| х могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам спос |
| бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на те |
| </p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Х |
| кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пру |
| арт.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву с |
| по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на ма |
| p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек ра |
| } Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да |
| једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одгово |
| .. са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мисли |
| јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве |
| } Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми с |
| ли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно м |
| ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро |
| кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих |
| наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још ј |
| И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећ |
| с Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} |
| оспође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих су |
| p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шт |
| о сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у је |
| о узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати |
| као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSec |
| расних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако п |
| једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух |
| лики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} |
| е Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетен |
| ија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="subSectio |
| , а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. |
| ејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав |
| вот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих |
| >„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла |
| pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих ж |
| се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем с |
| бу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севну |
| је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме |
| ћ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волел |
| да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца проп |
| невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упроп |
| да још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам ја |
| S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад м |
| ого смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је |
| м гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у |
| ...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светло |
| /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари |
| тим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред к |
| ва шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дуб |
| обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону н |
| у и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ |
| овати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једн |
| ..{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њено |
| ох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опруж |
| се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи т |
| S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве.. |
| рним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и |
| ао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се |
| ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сах |
| ашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш ск |
| ши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један ду |
| 95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђи |
| од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочи |
| лавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</ |
| ка, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе |
| ју неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несн |
| и, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш бил |
| те <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црни |
| /p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљал |
| чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да б |
| нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидер |
| а ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам п |
| у срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми |
| подине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са |
| ..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, б |
| а се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10. ју |
| ног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више |
| а ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} |
| е пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жут |
| је куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа |
| е, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се при |
| ова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S |
| {S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућин |
| ма само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен. |
| ог гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А п |
| енство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чист |
| и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне поч |
| је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S |
| ра да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесн |
| , сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме жи |
| осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је б |
| преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто и |
| .{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>--------------------- |
| шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред проз |
| Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо |
| S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{ |
| београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе |
| на, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку к |
| снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала про |
| чарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена п |
| чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>За |
| страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли с |
| сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, ал |
| адно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срц |
| положен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам |
| ла опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигл |
| то у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Н |
| што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. маја |
| . онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је он |
| о!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{ |
| лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она |
| на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене у |
| аву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била с |
| ти.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин ко |
| „Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац |
| !“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу р |
| <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Зл |
| елики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави |
| који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узм |
| ном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја |
| зео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало ј |
| злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“. |
| си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ |
| х се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се |
| ци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>-----------------------------</p> <mi |
| нац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини |
| и си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46" / |
| ропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{ |
| и ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из |
| о грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се |
| о сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окрето |
| {S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, упл |
| тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. |
| долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>------------------------ |
| нац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>М |
| /p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишара |
| } Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њ |
| ке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да зн |
| е би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је |
| а ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је т |
| ци...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година |
| шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале |
| у?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Со |
| на да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни пит |
| и је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соњ |
| о у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је по |
| черас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже |
| е смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они зн |
| .{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је та |
| бина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> |
| ој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... |
| појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>-- |
| Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад см |
| нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13.{S} Ј |
| да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} За |
| уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје н |
| ао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу |
| али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго |
| едног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази ул |
| S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на вр |
| нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје са |
| чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{ |
| Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је |
| онесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> |
| м на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам |
| убила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели |
| гове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, станов |
| а, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре |
| .{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико |
| еђу госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не б |
| е по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао |
| те вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати |
| вија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S} Ф |
| ћи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тр |
| <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа |
| тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам р |
| .{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте |
| > <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S |
| јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја нема |
| словљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше |
| S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав |
| одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из |
| > <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n= |
| сну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га за |
| то...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није |
| n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је |
| а...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дуг |
| дног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за ус |
| о дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>10. авгус |
| војом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве да |
| чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На врати |
| {S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам. |
| осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, за |
| Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам |
| <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?. |
| ла за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна сам |
| оли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено |
| итан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом м |
| је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропа |
| н!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она |
| м више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је |
| {S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n=" |
| ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасн |
| p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но |
| су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да т |
| . послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак |
| ам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69 |
| е смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упо |
| каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш |
| о само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас |
| .{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Ш |
| Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неи |
| је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не |
| ection" /> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости |
| ласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну |
| Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и |
| } Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пусти |
| руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, ниса |
| </p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</ |
| {S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја |
| роз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго |
| не хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се п |
| аћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, |
| ја и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> |
| и...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим |
| n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџ |
| но црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и |
| те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволаст |
| д га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пр |
| ах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, |
| p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим з |
| страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у с |
| ; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb |
| ђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и поста |
| , пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси разд |
| а, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да |
| олује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја |
| чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се |
| ођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> < |
| е је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња |
| у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам ди |
| сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за р |
| ех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела ј |
| ди полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београ |
| Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће |
| Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми |
| соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад |
| што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она |
| е седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког |
| а тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даљ |
| аву на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} |
| е доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да о |
| лично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљ |
| непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је |
| рушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си ј |
| остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јок |
| не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“. |
| сам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу г |
| и, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли |
| ло...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад бил |
| пце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим на |
| .</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне ра |
| гла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми |
| ао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— |
| писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео |
| Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, и |
| а кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ст |
| ли доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То ј |
| ад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не раз |
| жна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу. |
| н...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто |
| ека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео д |
| е на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе |
| ђује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Биб |
| му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" |
| жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на гру |
| једном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} О |
| прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, о |
| на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео |
| љајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем |
| радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе с |
| ..{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S |
| е не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone |
| ве даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа |
| леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>------ |
| они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, |
| лачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И ст |
| догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се виш |
| мна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза ви |
| е, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њ |
| о неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи д |
| да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она |
| пу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима |
| ло ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићен |
| сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n=" |
| и живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче |
| срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомен |
| ло...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим гр |
| диже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си све |
| ред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу ви |
| је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца |
| го плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} |
| а њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, |
| _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја ј |
| аженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чи |
| ио код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти |
| ћ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом |
| ожено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S |
| несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једн |
| епо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..." |
| и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ. |
| у годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо за |
| не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, |
| једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по |
| о два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица л |
| p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S |
| другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше |
| од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, т |
| S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја |
| године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће |
| твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, мн |
| p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим т |
| Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="sub |
| ди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу |
| ост која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одма |
| а, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо п |
| а киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као |
| је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи м |
| S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је те |
| орна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо п |
| {S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљ |
| и је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао |
| еђе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.< |
| уке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, |
| S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!. |
| ала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="su |
| сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је |
| х <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух је |
| би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она |
| стану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} |
| ела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Ње |
| ромукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном |
| а лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Никол |
| љупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се |
| > <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далек |
| је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад |
| добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично |
| као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који |
| дског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале |
| страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот јед |
| рио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!.. |
| у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је |
| <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једн |
| <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било |
| на можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!. |
| гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете нап |
| пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута др |
| ле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао с |
| “ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.< |
| з, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео у |
| и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отвори |
| еше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише руж |
| ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мо |
| х гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је |
| убав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта |
| вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је би |
| толу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Х |
| Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone |
| </p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесе |
| ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије |
| су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У мом |
| {S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало |
| све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола п |
| ом пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Ми |
| ио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло.. |
| а ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми |
| ..{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу |
| сто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док |
| ешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по |
| <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете |
| а мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n |
| ткривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, |
| ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној |
| то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone uni |
| че у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „ |
| нуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено цр |
| само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако |
| кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} |
| враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно пр |
| опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен |
| дан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав стр |
| на, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох п |
| а сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била |
| е слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и з |
| да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— |
| ца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и до |
| пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, м |
| 6" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, |
| један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— |
| p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механ |
| ујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео рум |
| еси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата |
| ђу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она |
| а.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну |
| ти.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љуб |
| ао да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се |
| а сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нис |
| ас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него |
| Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох |
| једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна |
| ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, о |
| S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сја |
| ас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тв |
| преман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила |
| у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} И |
| тео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице примет |
| о овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш. |
| у, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, је |
| Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка |
| мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и |
| ише весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио |
| искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је |
| Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осе |
| а мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког пов |
| >— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрап |
| /p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срд |
| а уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срц |
| ше плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— |
| а...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела чове |
| м од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испре |
| ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „ |
| ="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на ле |
| е данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће |
| ли оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" |
| виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кр |
| ики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближ |
| бада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му |
| епа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Ка |
| ећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне ств |
| по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа |
| сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да |
| њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну цр |
| рташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух д |
| г Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље с |
| и и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ нек |
| ...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у р |
| историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ |
| S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, |
| е“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при |
| пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су |
| ора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госп |
| Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе |
| ице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима |
| јисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16. |
| у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око т |
| Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> |
| рдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парк |
| ..“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах с |
| ицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени оди |
| оводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице |
| ећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум |
| љим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} |
| е гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах |
| на је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче воли |
| ао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у к |
| новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му |
| ађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и там |
| е сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone u |
| еки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозоро |
| Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио са |
| даше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне пес |
| чарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је не |
| ше у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснам |
| виним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} М |
| Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро |
| упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми |
| ного да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нече |
| о после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веру |
| проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није исти |
| ити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш б |
| писао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио с |
| > они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост д |
| јој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове предст |
| n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си м |
| а се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и уж |
| уте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак с |
| Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Ви |
| ашан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p |
| одиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време |
| е чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је иш |
| он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде |
| сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су м |
| равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као про |
| на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледа |
| ветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> |
| е су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S |
| демо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> < |
| и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређа |
| ђе лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га ч |
| <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ј |
| у на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи м |
| апора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мир |
| а рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обад |
| жу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох |
| оту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSection" |
| {S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с време |
| е...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме б |
| овембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше од |
| оди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> |
| ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја саж |
| S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одр |
| „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона |
| у, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} |
| да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако ле |
| у, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| о.{S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни |
| но тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпу |
| Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајко |
| бу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми |
| и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела |
| и, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Ми |
| једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је зам |
| .</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам |
| кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришл |
| у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p |
| водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну |
| прекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тр |
| живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једв |
| овника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредн |
| ој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна пол |
| га он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није с |
| а!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</ |
| на је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је |
| бару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — |
| дговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p |
| ахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам |
| лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне пок |
| часте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута открив |
| не и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе |
| "22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених д |
| у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти. |
| трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, |
| з улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“< |
| Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме инте |
| небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S |
| ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...< |
| где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој с |
| таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од |
| ћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан |
| етох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из X |
| S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени |
| њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n= |
| ку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана р |
| живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски |
| је видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене ма |
| јем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чи |
| , нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, |
| ки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и |
| } Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним кот |
| уштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="3 |
| ра беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта |
| /p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n |
| чела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чу |
| смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчански |
| .</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је б |
| Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличи |
| on" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо и |
| ала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила |
| је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба |
| о му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и |
| време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!... |
| } Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и остави |
| а рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смеши |
| дну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, н |
| код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући |
| диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима |
| једном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> |
| ољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су |
| на...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја г |
| е остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми рук |
| несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} |
| етао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово |
| моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде |
| о дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајко |
| то сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSect |
| је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, з |
| ио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле |
| мно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је |
| обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.< |
| по да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ |
| била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп да |
| <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <m |
| м јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> ре |
| угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n=" |
| смејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и |
| ма.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соб |
| </p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју |
| се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S |
| зиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пу |
| воју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник о |
| ку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред м |
| {S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен ј |
| у...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тр |
| ад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један узда |
| при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови в |
| из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао |
| /p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</ |
| сти страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме |
| онављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад А |
| о мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице |
| врте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје |
| ар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи |
| њи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су ј |
| испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> |
| и судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљ |
| S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво |
| ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према |
| ну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где |
| pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био |
| ати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок |
| p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздрави |
| рошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутањ |
| ве што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без уст |
| утру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише |
| /p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли д |
| мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих |
| а сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих |
| <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу |
| робудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је мо |
| писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, с |
| пом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних |
| ајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да с |
| напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} |
| прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговор |
| ри главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> < |
| сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но |
| рљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи |
| ић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледају |
| <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски вазду |
| <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах |
| Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену |
| зао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------- |
| болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у |
| нела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим зд |
| дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног |
| еки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак са |
| дају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да |
| ај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би м |
| мо црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97 |
| вде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени прем |
| а је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, д |
| лучај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су |
| <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n |
| реме.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас |
| а одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и |
| стаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог |
| кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом. |
| удеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| .</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили < |
| а би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси |
| вари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријат |
| и, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђа |
| старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</ |
| сују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредно |
| ..“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах |
| шле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно |
| се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз |
| .{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> |
| ...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом де |
| пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра стариц |
| опадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима и |
| што наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво. |
| {S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо ш |
| и се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је вол |
| е доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже |
| отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне |
| едног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота ко |
| 1" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је по |
| примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче у |
| крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја |
| ећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} |
| старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирн |
| бар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог |
| испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она го |
| рошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја в |
| оцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети св |
| о сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом |
| девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се.. |
| <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, м |
| иста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горк |
| очницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне.. |
| чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у |
| p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да |
| и је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S |
| хранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени |
| ..{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела ј |
| И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе б |
| едала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да |
| иства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као не |
| на стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала св |
| ноћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако |
| сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> |
| ти сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Тре |
| је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини |
| Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је д |
| се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњ |
| {S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног шко |
| ратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, ал |
| арцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прош |
| S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у р |
| оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствар |
| а сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због |
| лику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{ |
| у тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, |
| смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа |
| као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен. |
| је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем ус |
| да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је с |
| смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам |
| сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад св |
| азумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што п |
| илан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, т |
| пустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам |
| кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете н |
| енила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци он |
| је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комади |
| ата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једн |
| била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам |
| оја је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n |
| а дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се |
| n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе |
| } Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она с |
| ..</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p |
| декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разуме |
| далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости.. |
| епаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То ј |
| го се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекал |
| плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрес |
| ерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Ста |
| им пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у ј |
| а госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> |
| ко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти с |
| а и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало н |
| ћењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан. |
| обиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, |
| корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све д |
| а сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — |
| Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини |
| ит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да |
| /p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друг |
| и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном при |
| али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме стол |
| много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су |
| у му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову |
| боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну сл |
| добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{ |
| > <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да там |
| је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професор |
| а шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она |
| анхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} |
| ставнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не |
| “</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, |
| и...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— |
| позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> |
| је добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, |
| што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи |
| он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некак |
| леју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу по |
| да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђ |
| ање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем |
| id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и ду |
| овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио мат |
| дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} По |
| ља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе |
| ли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо |
| сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она |
| ан за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један |
| сећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са занос |
| д којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гр |
| бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не о |
| Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S |
| убоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> |
| у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писа |
| м китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо |
| г, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ |
| их песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да |
| , кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатк |
| покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња ј |
| ош није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, |
| ла, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, и |
| главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори |
| о сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који |
| ка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао с |
| постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију |
| од у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио у |
| шно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила |
| : које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхта |
| најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је |
| м носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Би |
| усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали |
| од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S |
| Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице |
| ако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој |
| S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да м |
| олим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Пр |
| ад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до п |
| ном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „ |
| ан је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној н |
| , груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао. |
| Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте ја |
| орила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута |
| асположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени |
| ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обича |
| збешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрт |
| ешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго |
| д под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох ру |
| о се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори гов |
| ност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{ |
| лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16 |
| јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је т |
| ју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе с |
| сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа вид |
| води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао из |
| реду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи д |
| и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао |
| мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су м |
| аније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ора |
| м прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{ |
| Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она н |
| <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" |
| а, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако |
| <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од н |
| } Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> |
| ца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>----------------- |
| ази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних п |
| рос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој |
| по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозн |
| сти ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у се |
| будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" |
| Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених |
| В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу |
| ице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо |
| tlepage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type= |
| слећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној с |
| е...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су врати |
| приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „ |
| .</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти н |
| {S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан |
| ло у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на мој |
| или <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“ |
| е, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности н |
| иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subS |
| ланина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло |
| Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{ |
| ког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</ |
| } Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамиц |
| седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} О |
| орна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у оч |
| ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије би |
| љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох |
| се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соњ |
| дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако |
| па Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да |
| поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност. |
| Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и пр |
| о.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао |
| ваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне |
| ...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, |
| .</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није |
| у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих уши |
| S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да н |
| “ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она |
| ох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгу |
| , весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лиш |
| ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га савет |
| старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно с |
| етих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепа |
| е полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И |
| рнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужн |
| и да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је |
| е сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“< |
| х и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у сус |
| се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе |
| Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена |
| и здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две- |
| сту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри друг |
| лих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме зано |
| тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се |
| почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући п |
| > <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек |
| <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n |
| да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} Т |
| моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, |
| прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој |
| ручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него |
| сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> < |
| те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао с |
| .{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} Н |
| зе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме |
| е додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за |
| дника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.< |
| .. и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, оч |
| те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отиш |
| ..{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је |
| Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех д |
| /p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос |
| су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, гл |
| а је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p |
| оћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико |
| нијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почел |
| — „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> |
| м зарезима, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа по |
| јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако к |
| је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао с |
| утавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притис |
| е да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро |
| живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад с |
| ајзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без |
| о, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone un |
| дујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пуни |
| nit="subSection" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} |
| рећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изн |
| unit="subSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и пос |
| и живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} |
| n" /> <pb n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се бил |
| о сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче |
| а је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близ |
| !{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако тек |
| ека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно м |
| „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један |
| ече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплет |
| <p>31.{S} Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Бол |
| ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледа |
| е пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања |
| м, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невини |
| па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} А |
| ћи, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је рад |
| /p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у свој |
| столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> |
| махивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>П |
| ени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и х |
| Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ки |
| Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан |
| ита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отвориш |
| ем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим |
| /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одсе |
| ам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру виш |
| вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то ни |
| ану.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о на |
| — „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу т |
| кле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18. мај |
| го увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која на |
| желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milest |
| , али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је |
| овори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој п |
| сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш |
| “</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше с |
| .{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пун |
| ао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.< |
| а не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми прит |
| } Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена у |
| p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. < |
| > <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи |
| сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>С |
| а дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати |
| .{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претвор |
| ашна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дан |
| разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним о |
| p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегл |
| и нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко вр |
| b n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> |
| на и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, н |
| то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао |
| ред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да по |
| јале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, |
| ос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме |
| начка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово |
| То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим.. |
| столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— |
| игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гле |
| ице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} |
| да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих так |
| и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> |
| тела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обг |
| S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смеј |
| ладог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште |
| се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у шк |
| моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о мо |
| одан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јок |
| у кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео в |
| ља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако крата |
| ше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова |
| о остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде |
| е био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> |
| еоград—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пи |
| мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто с |
| е у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остал |
| о за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред друго |
| ?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама |
| <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом до |
| аш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, |
| забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио |
| варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко |
| јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи |
| ла се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — р |
| ам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Мел |
| ећ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} За |
| к пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши с |
| о горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А |
| ше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме |
| Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића гд |
| рпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на |
| у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред ико |
| ким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сур |
| га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Ви |
| ја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде н |
| бруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пре |
| оспођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је |
| д кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} |
| да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ ј |
| х дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину |
| овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађен |
| рогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, |
| е ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на в |
| камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанп |
| ужале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од |
| има кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотан |
| но црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео |
| а лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког |
| је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тиц |
| само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да р |
| ишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у пос |
| ти:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочина |
| а. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, |
| ..“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред на |
| моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, ш |
| S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан ш |
| урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ип |
| Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаес |
| ав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.< |
| у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковн |
| <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је |
| ава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{ |
| свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови б |
| ем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, |
| ја, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде |
| у кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгл |
| розора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И п |
| апом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним о |
| ох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, |
| добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове з |
| и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно миц |
| је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још ник |
| расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се не |
| и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И |
| њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполео |
| и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам |
| ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да |
| на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега |
| о за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да |
| несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} |
| ти.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи к |
| би. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих |
| у, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре |
| мо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским |
| рт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође |
| ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла |
| и човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се |
| вота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је |
| вему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави п |
| али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стиша |
| ине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучи |
| </p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после |
| рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве |
| нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро с |
| лео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несре |
| амо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p |
| мех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољ |
| света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} |
| рода као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S |
| bSection" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Бе |
| Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде н |
| је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се |
| езања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачал |
| ја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући |
| ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој |
| ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је бил |
| “ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, |
| ге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу зат |
| питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јо |
| са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца |
| да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако |
| марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чу |
| <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света |
| и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и |
| , а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Иде |
| е са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на ко |
| ...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при из |
| рисуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је о |
| зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до с |
| и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним пла |
| и знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела |
| којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачк |
| — „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код н |
| се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и пр |
| здах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мат |
| ци из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, |
| >Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад н |
| воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли пр |
| истар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зеле |
| је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> мног |
| и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наста |
| матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да са |
| них мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> |
| склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросић |
| те се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и |
| у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да из |
| арица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је |
| чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мал |
| су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су г |
| плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и |
| као је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <miles |
| вршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најза |
| д...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистр |
| ан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> |
| стах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокић |
| причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit=" |
| 17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла |
| оризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог д |
| је...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, |
| ог дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то вр |
| о да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S |
| ицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћн |
| Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испр |
| {S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу ба |
| па, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је |
| ји пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Ле |
| Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за |
| сумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, |
| сећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем бо |
| је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Не |
| тање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се |
| ор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли |
| ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће посто |
| обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим |
| ију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећ |
| и покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и |
| ене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уст |
| израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>20. |
| само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерат |
| ко даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само ј |
| ма.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје |
| окићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је при |
| била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак к |
| сно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођет |
| , како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, з |
| ик почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Бо |
| ишла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{ |
| плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео |
| и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји лис |
| ожени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као |
| затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам |
| ћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљи |
| и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала |
| гатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја |
| о дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и чест |
| колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени |
| ства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно |
| кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У гр |
| срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш |
| исака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дан |
| ора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>Т |
| уло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она |
| > <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p> |
| кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега |
| ље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, пла |
| свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица к |
| врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја |
| ана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет бо |
| е воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео |
| а сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S |
| био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основ |
| је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма |
| збуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле |
| јим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.< |
| ам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, ко |
| ка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пу |
| риђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за |
| , тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако |
| </p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја о |
| вот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да |
| оцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је ле |
| ући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хт |
| мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпа |
| реш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Т |
| а љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети до |
| оси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцн |
| одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у |
| ом започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек ј |
| сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћ |
| разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до |
| још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p |
| ежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полаже |
| атим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, ко |
| и испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на м |
| } Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S |
| бјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно посто |
| епој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких |
| гарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић |
| н.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој стр |
| S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и п |
| осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павл |
| оћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном м |
| и“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То |
| би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гле |
| вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глу |
| и столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Мој |
| да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има |
| азговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> < |
| нина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло пр |
| свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да |
| {S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онд |
| долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, там |
| аког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће би |
| уха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" |
| </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво |
| оворите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</ |
| ; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има је |
| ини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, с |
| {S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао свој |
| стављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас |
| свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, н |
| и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p |
| лаг и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је |
| атим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> |
| великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, збо |
| вади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> |
| старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како |
| ише немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</ |
| нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док |
| ј прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што б |
| ој служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао од |
| S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио с |
| ног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, |
| о да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, |
| раћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих |
| вокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испи |
| 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите пола |
| рајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И |
| мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени |
| ине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно |
| нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближи |
| та за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био |
| илегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се шт |
| мо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати |
| да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље |
| ад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо |
| > <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих исп |
| азао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73 |
| ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући уст |
| а сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p> |
| tion" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} |
| рећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору |
| ла колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добр |
| коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећ |
| носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гу |
| <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, ње |
| ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milest |
| изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме |
| а подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосвет |
| ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре |
| од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја сед |
| о да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на |
| Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</ |
| егове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и а |
| зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке и жуте, врат |
| м се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да |
| ђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он |
| г старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit=" |
| а љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто так |
| S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступ |
| по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она |
| p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасни |
| е као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги |
| одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="s |
| ј страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{ |
| ани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, |
| , вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S |
| шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волим |
| в, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, |
| град, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи |
| иком, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви мно |
| Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да |
| : „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти је |
| ледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста ј |
| ту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу г |
| ш један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била су |
| лазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину |
| м заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection" |
| а коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milesto |
| не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршит |
| те искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“ |
| скрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај м |
| исмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас |
| то сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у |
| вно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мра |
| их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до |
| ромене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Пров |
| n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. |
| , и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју соб |
| ion" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје |
| к пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас позн |
| {S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајн |
| н ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад |
| у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца. |
| ад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала |
| се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капо |
| матрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на с |
| е врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био |
| ад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем |
| пљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се врат |
| х желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{ |
| као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми |
| а сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друк |
| ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне про |
| ворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и дов |
| </p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их С |
| то, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њи |
| х руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже г |
| .{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи на |
| узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су |
| <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала м |
| а сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S |
| нух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29 |
| етака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, по |
| сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу |
| пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су оч |
| не су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него |
| 9" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На |
| тима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је нек |
| писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам |
| Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да чита |
| ..{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" / |
| оградске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео |
| од њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласић |
| н ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га |
| наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потр |
| о и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан |
| по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> |
| t="subSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p |
| subSection" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од сво |
| а зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пше |
| ила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног |
| ао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гл |
| с била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао |
| лицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше п |
| чаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попе |
| нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се |
| споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на ста |
| се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Св |
| богом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правц |
| абујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у |
| } Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они трен |
| било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола |
| је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А с |
| ји се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то |
| им...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт |
| Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} |
| није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прим |
| м, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да ј |
| очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао са |
| хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У о |
| а, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привла |
| Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче |
| е идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји |
| ених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиж |
| — „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад с |
| “... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот |
| но мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећ |
| .{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо |
| е и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не мог |
| Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="su |
| ене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламов |
| аде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. |
| о, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, |
| ела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је порум |
| з далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахра |
| ба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућ |
| пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{ |
| је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се |
| етих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео |
| — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да т |
| ојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби |
| Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је |
| „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да |
| {S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато с |
| ри, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао. |
| о лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> |
| емо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцниј |
| раћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, |
| а и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио |
| <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и з |
| ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Та |
| /p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе... |
| горевале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољу |
| естан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш |
| е.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећ |
| је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p> |
| ава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђ |
| ?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>------------------------------- |
| мим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, |
| погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} М |
| ућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац н |
| врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се |
| а мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декла |
| зе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у че |
| човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без |
| с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И ма |
| а, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са |
| па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много |
| и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топ |
| бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у ж |
| Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема |
| на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштв |
| осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпу |
| била...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас к |
| е би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, |
| лику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло |
| с у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиш |
| ледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Углед |
| јих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало т |
| ла се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе на |
| е то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла |
| у, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пиј |
| творена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер с |
| а.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана |
| кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао ш |
| оворио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се ожен |
| су носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро |
| увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети |
| и оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" |
| диграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад |
| S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кол |
| ила изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра ме |
| тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати предс |
| маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да про |
| болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} |
| на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су |
| е кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Ди |
| ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли д |
| {S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> |
| полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се д |
| о отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне стр |
| јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео |
| } Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем ш |
| а је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре.. |
| ко руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ |
| 904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме пог |
| едели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми с |
| да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу. |
| ве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да рад |
| ле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено |
| могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и сам |
| уче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S |
| унцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да буд |
| и се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> |
| </p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књ |
| сна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и а |
| као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прим |
| не као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора |
| не и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам ми |
| и дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месе |
| била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друк |
| брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју |
| 4" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо |
| ји су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S |
| с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која |
| јачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти |
| но је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, |
| ст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад |
| знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретн |
| тко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и |
| те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан |
| , Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S |
| а она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} |
| м болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, |
| а ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња ј |
| за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и |
| оје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, |
| чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривен |
| трашно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се у |
| мо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} |
| роменио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што са |
| се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништ |
| видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и п |
| оњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где |
| ...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек |
| </p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све ј |
| pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе |
| има, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су |
| S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на под |
| Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Ал |
| за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и |
| осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало |
| > <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потр |
| често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсни |
| ку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још |
| {S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам |
| погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, кој |
| <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме од |
| ного променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је жи |
| она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да ум |
| мена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати |
| о друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S |
| доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуство |
| ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан. |
| Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађ |
| пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љуп |
| е видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју |
| озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа |
| а умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш бо |
| о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време ниса |
| да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часо |
| нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо би |
| ј прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је ка |
| Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде |
| мрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног |
| ати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је |
| S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз |
| ивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p> |
| мка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо ко |
| читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико д |
| кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, к |
| >.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му |
| сима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматра |
| о се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз.. |
| да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на |
| уђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p |
| но не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме упра |
| љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S |
| ш ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били напи |
| и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, к |
| оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у ка |
| Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да |
| хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone |
| столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са г |
| чи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле раз |
| је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, < |
| а кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад... |
| на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> |
| иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb |
| а познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми ј |
| оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, |
| аше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је нава |
| ти и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, мн |
| удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} |
| ну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја |
| ити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву д |
| а столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S |
| е на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да т |
| } Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има... |
| ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас |
| зао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељ |
| > <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} |
| м као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме |
| м се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неи |
| не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?... |
| Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две к |
| ко будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам |
| „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам |
| то измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста у |
| вога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да чита |
| pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га |
| један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један |
| ловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати те |
| а девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста во |
| ила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледају |
| а, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Мол |
| а; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере |
| у, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог |
| путали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена |
| томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она |
| очела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близи |
| ја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, |
| <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milesto |
| уги живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спа |
| говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да ј |
| је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња с |
| спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..< |
| п!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>-------- |
| ни који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, ур |
| чила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И стар |
| огађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више |
| а, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више |
| вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њен |
| а дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме |
| косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима м |
| ама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65 |
| ...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим груд |
| /p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је |
| у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“. |
| <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те |
| а!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subS |
| ану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Ва |
| .{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио |
| сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам |
| ао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигр |
| и џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором. |
| "48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме |
| се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужас |
| чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла |
| ни погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="4 |
| ве воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски по |
| му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и го |
| ју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од |
| {S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је |
| стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала свој |
| умевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што пла |
| се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала |
| холичног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} О |
| ...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе ж |
| везено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабу |
| авне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притиска |
| јући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунији |
| ћни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изнен |
| сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од |
| је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близин |
| 04.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета ј |
| , па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судб |
| ћу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, |
| олим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш је |
| угом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, овак |
| олудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима ц |
| .{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан.. |
| дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} П |
| Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од маглов |
| ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се |
| тан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} |
| иза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми |
| а је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је |
| свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је бил |
| ло нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових ис |
| е.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone un |
| погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је |
| бринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p |
| ко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни |
| тати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, |
| ма целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олг |
| осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја неве |
| девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док |
| “</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и |
| никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> |
| , али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...< |
| а.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, по |
| шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти |
| јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре с |
| је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко |
| бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образ |
| а.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш м |
| ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} |
| рем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да |
| е говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свес |
| p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни ј |
| још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— |
| Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{ |
| крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред |
| сте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто |
| и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао |
| да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевно |
| 3. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страш |
| >Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачи |
| не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много п |
| питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама м |
| а човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако м |
| потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се |
| че:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ј |
| поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не забол |
| <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са |
| гзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је |
| услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се |
| и тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео |
| но раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S |
| да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећ |
| S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко сало |
| ебу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си до |
| p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још |
| на.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од |
| промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот не |
| у то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSecti |
| е тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S |
| бе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у |
| Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар в |
| да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone uni |
| објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како за |
| оворио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искр |
| несе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.< |
| “</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе |
| а да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај сво |
| седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу |
| " /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам |
| Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози м |
| >— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати г |
| у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама |
| оња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p> |
| </p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам с |
| сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам |
| с да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам сн |
| ар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао са |
| шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавни |
| је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да |
| ла!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за |
| и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{ |
| и онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као ш |
| ата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео |
| т њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, |
| а и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао з |
| е, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко п |
| ече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на |
| и мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у гла |
| ubSection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна боле |
| да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа он |
| {S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудим |
| прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се |
| прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе |
| оказати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник |
| — „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича сво |
| лед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било ув |
| ож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" / |
| на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој ди |
| није и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је |
| анас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме |
| учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S |
| ји су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У |
| p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, |
| ам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми нав |
| } Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њен |
| , да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете |
| <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лут |
| .. бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати |
| „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одрж |
| се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p |
| .{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све |
| жући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, |
| дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која |
| дине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је там |
| ., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од |
| руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то мес |
| а понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“< |
| страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, из |
| несрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се т |
| ајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?...“</p> <p>Уста |
| о кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњ |
| усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону |
| је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек пок |
| , да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, го |
| то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за |
| ачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опушт |
| много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог |
| S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе |
| од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, је |
| уде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да б |
| дну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се |
| окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви у |
| а да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а |
| вањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако за |
| оћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су |
| ла кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и пла |
| добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако пи |
| се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је ла |
| единих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха. |
| грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли |
| настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на ст |
| псти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да |
| дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела |
| моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођи |
| леда једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па о |
| да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ < |
| о дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам н |
| окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледа |
| да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни |
| етој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао ш |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: |
| <milestone unit="subSection" /> <p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка уд |
| one unit="subSection" /> <p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас с |
| <milestone unit="subSection" /> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхти |
| id="SRP19202_C2"> <pb n="10" /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхоли |
| ког предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале с |
| пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p |
| без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам |
| ине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила |
| весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Се |
| ше и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5. |
| јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам |
| бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у |
| и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" |
| мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, |
| те главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ст...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} |
| ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плак |
| е, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...< |
| ам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p> |
| } То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само |
| ост је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ..{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад |
| ако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа је |
| ого, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој |
| аду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у св |
| анем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпу |
| ли то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је О |
| нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној |
| ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је оно |
| ла.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив на |
| ред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне |
| јих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно |
| с у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} |
| > је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазници |
| гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен |
| срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја ј |
| , но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој др |
| о је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам о |
| питао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, |
| рење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Ац |
| ма.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој харт |
| ле два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка |
| S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад |
| се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учин |
| ићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неос |
| после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише. |
| сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац |
| .{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пу |
| > <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места |
| p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине сво |
| главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, |
| је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхује |
| дим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност |
| а своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене з |
| би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер |
| тао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто ве |
| ед мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је |
| <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним... |
| већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и по |
| Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био |
| Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p |
| кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Со |
| иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и |
| а ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="su |
| злог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, |
| адна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста |
| ку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге. |
| ничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору с |
| срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и |
| ало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрч |
| по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и д |
| мах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам |
| ној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је |
| ки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле |
| ну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, н |
| Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља н |
| ени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празн |
| сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, ј |
| да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се нег |
| . — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му. |
| све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пре |
| који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је сврше |
| сним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих |
| ном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кр |
| ..{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зат |
| S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је ве |
| дне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и ка |
| лија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у б |
| ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Стра |
| а вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе и |
| ана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила |
| о близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>---------------------------------- |
| лу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и и |
| мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својо |
| разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полак |
| S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у на |
| та што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. ма |
| унце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчан |
| S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било о |
| за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А саве |
| коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао. |
| евале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупци |
| рсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламов |
| и требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да |
| ним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ .. |
| тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено ра |
| о да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима м |
| адни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone un |
| волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се пој |
| ако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} К |
| ма... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам ми |
| за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је |
| ених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, ре |
| зио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> |
| осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наст |
| старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох |
| ја је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у |
| а заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас |
| потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај |
| испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељ |
| ећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ |
| иска и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су си |
| ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да |
| је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S |
| експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то |
| ох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{ |
| вна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била |
| а прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <mi |
| забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљен |
| } Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој н |
| За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једн |
| </p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Н |
| p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{ |
| <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном |
| , и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић |
| } Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је от |
| p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селил |
| Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке |
| p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Н |
| <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, има |
| да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговор |
| {S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али |
| а, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сн |
| и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изне |
| о је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим |
| </p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим м |
| ном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несу |
| ачин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трг |
| лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љу |
| рани, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapte |
| воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коњ |
| а је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, посл |
| </p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, у |
| рих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{ |
| у, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није |
| слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше. |
| полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаст |
| на ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао с |
| к расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред соб |
| ела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљ |
| епе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у |
| .“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, |
| прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно |
| реним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одма |
| прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу д |
| ло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с вр |
| .{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је |
| била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан погл |
| та нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тих |
| {S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка уби |
| поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нер |
| мишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је жели |
| ауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николаје |
| једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; |
| ести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило уд |
| поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вре |
| и си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам |
| /p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је теж |
| ошћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Ди |
| Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се |
| ли није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи |
| и ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</ |
| о по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} |
| ба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њ |
| кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упиј |
| још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} |
| оји је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одм |
| еселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и и |
| ђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, |
| вој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у усп |
| на...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана |
| је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи с |
| } Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сија |
| среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то прек |
| >— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у другом |
| је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, |
| о њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама. |
| ог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред ме |
| } Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се |
| главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Он |
| Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с |
| и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја |
| другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, зан |
| гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно се |
| и.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о вр |
| нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да |
| не...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи |
| тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми |
| с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{ |
| ле и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам насл |
| наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја уз |
| а не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол. |
| и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било |
| .{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој к |
| волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики |
| те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да |
| ажио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало |
| нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт.. |
| тању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је д |
| о последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишл |
| <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одм |
| онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плач |
| и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом нев |
| А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <mil |
| умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме те |
| S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све |
| а убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" |
| сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у пе |
| , чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја |
| реклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао у |
| вом.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој с |
| дог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих т |
| срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, |
| ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S |
| S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Ње |
| сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја в |
| колу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам |
| пођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је пр |
| до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила |
| иреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{ |
| ли смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам нав |
| смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{ |
| драган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам |
| ати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одм |
| нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја |
| да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.< |
| еко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива |
| о да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је дол |
| е све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо |
| {S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S |
| и.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла улич |
| ам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед ч |
| и ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила |
| и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за по |
| другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пун |
| ...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав |
| м:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један |
| змете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олги |
| е приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео |
| две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђос |
| мао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом свет |
| јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим |
| е сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тр |
| .{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „са |
| а питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толик |
| најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мен |
| и да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------------------</p |
| е ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> |
| јена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, ка |
| јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S |
| S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је в |
| то гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и |
| ву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја вол |
| ји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста ре |
| .</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> < |
| <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће к |
| ли су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станич |
| на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке |
| Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се |
| Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лак |
| Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши |
| м кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловн |
| </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>------------------ |
| ну, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца |
| вно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом |
| није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све |
| ад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је јед |
| о...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакуј |
| више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И о |
| еко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>-------------------------</p> <p>--- |
| Твоја је жалост велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угле |
| дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „З |
| менила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, глед |
| , пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа не |
| но умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се пол |
| и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{ |
| не ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да |
| како више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p |
| } Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђа |
| ио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> < |
| и чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живет |
| у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И |
| д ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... |
| Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас |
| и дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост |
| уке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> |
| одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за |
| уке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, |
| ем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје |
| м живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно... |
| боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} |
| воту, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство к |
| пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке прод |
| у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме |
| ење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то ј |
| ебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог пр |
| с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви и |
| Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у н |
| ети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само |
| , и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећ |
| о свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела |
| н.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „ |
| горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло |
| ...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не б |
| едном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит хр |
| његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник |
| рца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је б |
| аслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље |
| џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <mileston |
| Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламт |
| >— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно... |
| чеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умр |
| аше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Би |
| Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши |
| ало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без |
| } Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брд |
| али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посм |
| део сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном друга |
| на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{ |
| .{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо |
| је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мал |
| им речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све. |
| азих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успо |
| љанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан. |
| о подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам ј |
| " /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутро |
| ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S |
| ну њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разгова |
| ас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много пат |
| сеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није |
| погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, п |
| Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребу |
| се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајк |
| лности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“. |
| је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећ |
| а се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди |
| једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот |
| била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њ |
| о.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ст |
| сти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Со |
| е јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је н |
| представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S |
| добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подиг |
| је.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко |
| замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити карто |
| коле.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</ |
| ђем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} |
| {S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега кој |
| два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</ |
| м <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. |
| ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми |
| ика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И |
| .{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећ |
| p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том неср |
| сећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} |
| ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone unit="su |
| а ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно пре |
| бе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била |
| олите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да |
| Section" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по ст |
| > <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија |
| > <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље с |
| тињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{ |
| био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног раз |
| p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{ |
| их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам гос |
| мо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за п |
| „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао |
| мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћ |
| мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не гово |
| > <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио |
| чи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају |
| углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Је |
| тило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово и |
| лих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као |
| пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали |
| оја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам и |
| /p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног св |
| оћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадо |
| S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</ |
| дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часови |
| н велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бд |
| баде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче сам |
| а не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, |
| Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину |
| S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличн |
| ало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— |
| о и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини м |
| и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> |
| оси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја к |
| је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>П |
| ај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, сл |
| лга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена ј |
| на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, прем |
| ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је би |
| анку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да |
| сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам ж |
| леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како м |
| м јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пиш |
| , гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да |
| а њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Врем |
| грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше |
| остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> |
| е мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не с |
| друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, |
| а није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће в |
| виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган |
| ао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „Т |
| . новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше |
| нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја |
| ојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам |
| кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да нећ |
| у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без о |
| } Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота о |
| је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та |
| је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Мо |
| сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису видел |
| "90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог о |
| као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу < |
| у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, |
| от ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је у |
| {S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Со |
| .{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоћ |
| ости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Пи |
| ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи |
| ер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја |
| „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја |
| и да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, |
| у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам |
| је грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни |
| <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта ради |
| ак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох |
| звесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После |
| пите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Треб |
| е у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем |
| осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да сп |
| .</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је |
| постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз г |
| рећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све ви |
| е сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим |
| масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја ве |
| аде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је |
| гла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам виш |
| ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То з |
| ватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога добро |
| ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} |
| м овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адв |
| само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете ка |
| </p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на друго |
| речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих сви |
| јој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави ње |
| одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постељ |
| шла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ого, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И |
| а очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“< |
| чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећа |
| и није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, |
| е знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег |
| Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише |
| ла и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по кој |
| дао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није у |
| ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се в |
| ема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је |
| ини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али.. |
| око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то ње |
| удима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само ј |
| „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n=" |
| си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој вр |
| учја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуј |
| ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није с |
| је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да н |
| ни... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љуб |
| уја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да |
| нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се о |
| жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку |
| на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све |
| је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S |
| ог у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем воље |
| S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме |
| еленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га оп |
| о, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба сно |
| срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и бо |
| те главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не |
| тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} |
| прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покриве |
| ion" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија пов |
| ку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан он |
| а.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило |
| <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и н |
| 81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си |
| ећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зу |
| довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9. |
| на је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног само |
| Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још је |
| ремена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="sub |
| Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја |
| зрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очи |
| одиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, |
| уку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајућ |
| ила је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, |
| и.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p |
| трашне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине |
| S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом. |
| S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испит |
| ине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рек |
| „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој |
| д.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да г |
| замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост |
| огао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и |
| сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко |
| Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стаја |
| а напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољ |
| ј... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9. ју |
| } На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд |
| е срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али |
| одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко боле |
| ного мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу |
| опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и поч |
| слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрен |
| и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да свој |
| е све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано д |
| е светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни |
| е узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој доб |
| шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али |
| .{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је п |
| ...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово ни |
| корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и |
| а.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; |
| будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам |
| та речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је п |
| о.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек пос |
| свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га |
| има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство |
| ео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а |
| зали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такв |
| штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> |
| ше нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам в |
| девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, |
| окатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам |
| реба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе ј |
| Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у ово |
| “ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита |
| едан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би |
| ећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њ |
| је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је |
| ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од |
| , цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећ |
| на, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, |
| сила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пи |
| есконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема.. |
| ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Виде |
| је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто |
| ајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутов |
| Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и прим |
| је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S |
| а да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је |
| аха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блуз |
| опло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам |
| е хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била |
| } Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући те |
| тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да |
| јана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „ |
| >И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољу |
| не, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто г |
| ијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја |
| , свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{ |
| ну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће д |
| н прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући |
| једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави. |
| је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> < |
| .</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена |
| <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi>< |
| а посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле |
| м, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на ком |
| on" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} С |
| мена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала |
| анеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} |
| не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићење |
| ст поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капљ |
| .{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било с |
| ој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале |
| ашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него |
| праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која |
| кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никак |
| олена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је |
| своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p> |
| њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, |
| ли то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Пи |
| и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао са |
| ће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је |
| мо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! какв |
| био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприл |
| испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не |
| ју!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућут |
| модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш как |
| !“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти |
| т једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао |
| сивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем |
| зоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</ |
| е, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Ода |
| ем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без све |
| идуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су |
| почетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је зна |
| код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се за |
| пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде препла |
| на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило |
| ш од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S |
| ироду.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гом |
| ion" /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном неб |
| буће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непреста |
| пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме о |
| S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, ј |
| ако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам би |
| о плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме |
| да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђо |
| никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> |
| но вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на пер |
| очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овд |
| љив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, |
| раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А |
| о код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био ш |
| оменио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у глав |
| живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, и |
| х особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, би |
| тох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну ж |
| вољу — увек је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> |
| врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело мно |
| смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умр |
| Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао с |
| > <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му пис |
| а ћу вас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом |
| и у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде н |
| е пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да |
| ..</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила |
| ио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег |
| оме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да б |
| тио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја |
| м се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олг |
| — „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је пот |
| верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио за |
| агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам ос |
| не ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух |
| Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да |
| Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори |
| тао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао са |
| ји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} П |
| придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као |
| је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам ј |
| <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било праз |
| сам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног ста |
| .{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не ос |
| срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не з |
| крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу |
| а која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми с |
| лио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље... |
| као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући не |
| .{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} |
| отпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски |
| де ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Ма |
| и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај |
| све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо |
| це бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Жи |
| му.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSectio |
| ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p> |
| и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја са |
| сне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milestone unit="subSection" |
| гнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се |
| ам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да п |
| ило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота ста |
| , ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постан |
| агање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још |
| 2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{ |
| <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговори |
| главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> < |
| а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати |
| Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки |
| .{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али |
| ео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се и |
| Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице неја |
| видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам |
| ло жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја |
| руго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпо |
| ите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам пра |
| а очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од |
| дите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем ов |
| лабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и |
| не косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље дв |
| е било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао поје |
| ед њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мр |
| ве јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе пи |
| ction" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој |
| тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда |
| звијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозниц |
| а.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSe |
| јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Он |
| рхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио... |
| е роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све ка |
| ека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар је |
| ећ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Ка |
| а на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано гр |
| треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру |
| а то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, ј |
| то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично ми |
| ије, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко |
| се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И о |
| нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су от |
| ривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујн |
| S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће |
| ед моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде |
| S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p> |
| судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да к |
| с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с напо |
| ебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесн |
| сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко врем |
| слио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био |
| о...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће ни |
| гом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> по |
| грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема |
| м слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{ |
| алу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а кол |
| идео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео са |
| Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што |
| видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, гор |
| ице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста |
| ави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од |
| за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а |
| на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћ |
| јати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао |
| S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ра |
| зове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ј |
| је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> |
| душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, с |
| ...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла |
| Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем к |
| одине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отр |
| о је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих г |
| , једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох з |
| инити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин |
| едно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| вој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује |
| ињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, м |
| и у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја крив |
| познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, зати |
| жавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} |
| него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим |
| а ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је |
| види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као |
| н из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" / |
| није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био |
| оравити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињ |
| писана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>------------------------------------ |
| ан живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требал |
| ао и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада |
| Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује д |
| олим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, а |
| ли... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад |
| нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> |
| лађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњ |
| н.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је |
| а гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе |
| реће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго |
| гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и |
| е бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем су |
| .{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило с |
| а...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори г |
| а просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме |
| спите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} |
| ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми |
| > после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто поч |
| > <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почне |
| пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се ка |
| лазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун. |
| сле јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је |
| и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је |
| те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S |
| а сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година д |
| која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та |
| одина дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone |
| > <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била |
| све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду. |
| n" /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је |
| ме, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био |
| 03.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стаја |
| н помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна |
| tion" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{ |
| убави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, зн |
| тиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се |
| ња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> < |
| tion" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је на |
| tion" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} |
| , као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| досна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако |
| озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} |
| е се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам ж |
| н пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетк |
| једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-г |
| да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна |
| мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана про |
| да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити |
| пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве |
| е било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја пола |
| и већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p |
| аједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{ |
| исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем п |
| огао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали за |
| се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на |
| Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога |
| вца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} |
| видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојен |
| p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање зв |
| робијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао м |
| да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се |
| саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене тв |
| S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{ |
| и је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, |
| а сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих гру |
| тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгу |
| — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} |
| иромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гле |
| неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан |
| отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покре |
| и о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знам |
| врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њ |
| постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ј |
| p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говор |
| ати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S |
| ет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те |
| заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам |
| објашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне см |
| утру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{ |
| .{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Б |
| јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је |
| јере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone |
| главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно в |
| ем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако |
| боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећ |
| и, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи |
| е госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} |
| {S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче. |
| “</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и |
| адске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео за |
| поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајц |
| би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање н |
| ана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретос |
| разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за раме |
| он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди ула |
| ли ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, |
| моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>В |
| очкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати њег |
| е оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала |
| рла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се н |
| рало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="sub |
| мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен |
| нили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно ле |
| ља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја са |
| ла очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="sub |
| оћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Д |
| чијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и |
| лас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам |
| на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у |
| а, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно |
| уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p |
| а тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи. |
| ао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, |
| било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики |
| амнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{ |
| ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе |
| ан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} |
| ио гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен кр |
| кога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> кој |
| ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се дос |
| ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</ |
| у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између м |
| се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздра |
| жаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се вид |
| ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке |
| аца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и засп |
| S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На |
| о из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама је |
| насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак бил |
| Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом |
| и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него |
| Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и дож |
| с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да види |
| ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она |
| ући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title |
| <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један.. |
| .{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и о |
| етворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га |
| дићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у вели |
| та, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> |
| писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је та |
| јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, |
| волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слат |
| уску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво |
| ас возити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељач |
| д „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је поша |
| но учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, |
| тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала дв |
| S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <mileston |
| ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> < |
| ом, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо |
| сухог грања и хујање хладног ветра чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је ж |
| ; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} |
| и дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци |
| ла пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше са |
| љубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје б |
| ам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, к |
| исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за с |
| ошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме |
| а да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо |
| а моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> < |
| ела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У |
| огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошк |
| ше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На |
| бој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била |
| писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде |
| енилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићем |
| ђанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривен |
| м мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се по |
| е још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се го |
| адала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима ист |
| p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и го |
| као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купал |
| та, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да |
| је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Дими |
| несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим ку |
| обној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз про |
| е како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде- |
| ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ј |
| ретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} |
| Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била |
| и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогати |
| S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим проз |
| азе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n=" |
| ит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх |
| .{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде |
| где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Ол |
| а се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она с |
| ећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Живот се настављ |
| ако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и |
| осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом ма |
| ску преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <mile |
| ужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И он |
| <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb |
| аву страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне ка |
| "28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим |
| и.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Ниј |
| — „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, са |
| <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајеви |
| рати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко |
| ило немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покр |
| шњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p |
| Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви |
| овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту |
| право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била п |
| да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се нада |
| Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајн |
| е после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Па |
| мане на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једн |
| >Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, |
| ла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непо |
| г дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика б |
| ешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при |
| јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомил |
| , рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио |
| нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" |
| би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја |
| е, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња |
| } И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице |
| >Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта н |
| <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, иде |
| ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома |
| сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и |
| те, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, |
| , а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упит |
| p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}У |
| а 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она б |
| о.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима |
| седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чек |
| Section" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао |
| јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мисл |
| е био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</ |
| а ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Та |
| ако је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S |
| љења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо |
| то.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За т |
| зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио по |
| е.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бо |
| .{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао |
| сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection |
| исмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је ле |
| празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети. |
| т, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је оти |
| ан тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је би |
| рибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође |
| спођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпук |
| ајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих тра |
| ного о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас |
| је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где од |
| ругога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и |
| он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог млад |
| о крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно |
| смо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешк |
| тим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седа |
| стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан. |
| ом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, |
| падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге |
| њ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је мног |
| а осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На ко |
| , и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојо |
| азно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има |
| амишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где |
| title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку во |
| када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала. |
| руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са |
| за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио |
| тих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...< |
| ар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видић |
| е се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} |
| е, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p |
| , све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пу |
| ла сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мен |
| ла две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој |
| мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— |
| аризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је |
| ком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milest |
| не скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту стануј |
| ли са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео гово |
| рузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да о |
| ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слуша |
| у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто |
| итала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, је |
| одигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад |
| да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име м |
| p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је би |
| јући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, к |
| навала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њено |
| да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се |
| дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а од |
| а више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређен |
| угоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јак |
| нпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, |
| оћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се ј |
| <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјур |
| не подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... |
| не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми ј |
| } Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако |
| тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био |
| али под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на с |
| пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој |
| <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p |
| ирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми |
| аја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутр |
| тала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да пот |
| ри ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, бе |
| едела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да |
| ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити дру |
| Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>------------------- |
| ј се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мен |
| и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те о |
| волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописа |
| ео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је к |
| о подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пра |
| ћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и п |
| Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре |
| ам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S |
| вори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit="subS |
| он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на |
| уда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} |
| Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми |
| /p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром н |
| , сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изаш |
| гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам |
| ухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух с |
| био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> |
| ворим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> |
| ш нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио м |
| т у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд |
| ама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко тки |
| је сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{ |
| ?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} |
| треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но шт |
| та му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subS |
| S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љуб |
| света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обо |
| че ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорил |
| "9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из |
| екам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да бу |
| ма Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну пла |
| удеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло |
| чку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> сед |
| познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о |
| оју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit= |
| а, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и шк |
| идео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како ј |
| S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она дод |
| буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од |
| ицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p |
| ох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— |
| то има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам |
| коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које |
| у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом... |
| часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на ис |
| итељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишње |
| да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јо |
| вако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавн |
| хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да вид |
| а се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, ј |
| ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} М |
| ио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно |
| ...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко |
| срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекива |
| ам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да |
| олео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар виде |
| мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> |
| </p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном прим |
| ла показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране |
| да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад |
| за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти... |
| жи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{ |
| } И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone unit="subSec |
| м се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било |
| миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваки |
| ред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили жи |
| дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мен |
| било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми |
| 7" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто |
| > <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Мој |
| јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, |
| песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, |
| још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} |
| Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћ |
| едно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone un |
| садна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи |
| са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> |
| уте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мења |
| ва јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка |
| } Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена... |
| риш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањ |
| а то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она |
| о не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла |
| и и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачив |
| <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n= |
| , прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зно |
| је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Бе |
| се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух.. |
| аље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По неб |
| грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто |
| старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило на |
| } Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под |
| v type="titlepage"> <p>Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> |
| е њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9 |
| мам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и гос |
| гох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „ |
| е.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Бео |
| мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка под |
| заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио... |
| ећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно |
| ало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах |
| ек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети са |
| собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, ко |
| није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ |
| ајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко |
| дмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мал |
| дела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да |
| а, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да |
| оја опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и |
| тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално ис |
| оше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да |
| Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћ |
| о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да вид |
| ла своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти ко |
| едала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{ |
| /p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни! |
| а забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p |
| да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа |
| агрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у |
| сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пи |
| авих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, |
| и и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој бил |
| села.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно |
| јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне доби |
| е она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну.. |
| је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она боле |
| у љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Мо |
| сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{ |
| њи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи |
| шло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре пола |
| им и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам |
| Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо |
| .{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Ка |
| о цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку |
| Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћ |
| го сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Каз |
| ти само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више |
| ма о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љ |
| } Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у г |
| ла је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбурка |
| буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на ст |
| ој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој |
| .{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју ков |
| да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „ |
| т.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она |
| авио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале |
| иваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад пр |
| неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су |
| ој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало н |
| {S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и |
| а.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S |
| у сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лаган |
| кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} |
| Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек вол |
| и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адрес |
| јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...< |
| .{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је доп |
| ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати сво |
| моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о ме |
| /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ј |
| о освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ват |
| , привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа посту |
| ох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, |
| нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Он |
| чију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад |
| ље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се |
| едстави госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим |
| умње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једн |
| сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна |
| малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу с |
| ра 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div |
| не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, |
| дно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, вид |
| ка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S |
| а и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивн |
| ас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, |
| азих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну |
| ..{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>------------- |
| огоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све т |
| је мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће годин |
| куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Со |
| аци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које с |
| ласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју |
| ну је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам |
| женим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо |
| громном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво о |
| бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено |
| о ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао так |
| си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, би |
| {S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме ј |
| ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио |
| е куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milest |
| ју.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако нез |
| </p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се |
| и и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који |
| и, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говор |
| о поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{ |
| А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко уче |
| то, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се крен |
| ао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p> |
| не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздрав |
| Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо |
| спите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} По |
| вој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхо |
| потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и |
| ам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били |
| ш добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Н |
| мена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{ |
| аче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{ |
| шњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у |
| да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душе |
| бицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} |
| о да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу |
| је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био би |
| руди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј... |
| да ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољ |
| ражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беш |
| н пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те тво |
| кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На |
| } Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи |
| те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и зд |
| А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде пред |
| о гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јес |
| и се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и |
| вршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од |
| ањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи |
| е излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, је |
| Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног. |
| на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као |
| уно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски исп |
| ту, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Со |
| а ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако |
| ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, |
| } Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајко |
| е сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни об |
| оња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња |
| ..{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и |
| лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може |
| ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су ве |
| ица тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ |
| касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји |
| зађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да |
| живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и |
| е умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му |
| о морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit= |
| сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone uni |
| и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мај |
| ивим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам о |
| е већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали пред |
| узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући |
| .. мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни |
| оји је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познав |
| ...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до |
| и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се о |
| олила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино пи |
| ну.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе |
| 905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећ |
| непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио |
| да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љуба |
| опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола |
| ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, а |
| време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у |
| све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Со |
| едео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из |
| </p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада... |
| ембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{ |
| nit="subSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S |
| о је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а |
| ћ“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотр |
| желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да мо |
| је помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Ш |
| о она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олг |
| ћ ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била ле |
| <milestone unit="subSection" /> <p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} |
| milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можд |
| <milestone unit="subSection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад д |
| <milestone unit="subSection" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан |
| <milestone unit="subSection" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад примети |
| tone unit="subSection" /> <p>Париз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је |
| ilestone unit="subSection" /> <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За м |
| milestone unit="subSection" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите. |
| ilestone unit="subSection" /> <p>13.{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја ви |
| milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос са |
| e unit="subSection" /> <p>Београд 8.{S} Јуна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет |
| којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ра |
| S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе најв |
| <milestone unit="subSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам неш |
| p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима |
| чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па |
| бо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој зем |
| </p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао п |
| nit="subSection" /> <p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуг |
| јком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на к |
| >— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан по |
| <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега |
| , појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знат |
| .</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично |
| цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно |
| , 4. августа 1903.</p> <p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{ |
| p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва |
| > <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек |
| /p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило... |
| поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у |
| мети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, ко |
| ући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљен |
| bSection" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох н |
| "subSection" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јо |
| и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој проз |
| t="subSection" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље |
| ubSection" /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а с |
| it="subSection" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одгов |
| ="subSection" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије на |
| гу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико |
| {S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Г |
| на детињарија, једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вам |
| а мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је би |
| ај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Беог |
| н.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p> |
| р.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Г |
| имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јут |
| it="subSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} |
| тић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{ |
| 04.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од уј |
| ти ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех |
| украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута млад |
| зад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот |
| м је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону ле |
| ијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је пла |
| е главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толик |
| /p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S |
| е!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо т |
| е су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора |
| ам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пуст |
| азати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу ср |
| ладост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је |
| </p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже н |
| о мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, |
| одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу к |
| поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, |
| наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећ |
| — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. |
| рос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом |
| сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим с |
| о гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох |
| е мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Ди |
| о омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n= |
| е.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почет |
| не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> |
| гледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да им |
| сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Исп |
| ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није |
| е одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и п |
| дачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је |
| едном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па |
| одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се |
| аслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и |
| е живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора |
| некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плач |
| својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је св |
| д ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> |
| х, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се б |
| ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S |
| се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати к |
| била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила |
| ад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш д |
| ало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спр |
| 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох |
| ој пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> < |
| ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли о |
| ...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је |
| би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуално |
| ше заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, |
| ајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у |
| човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта... |
| чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослаби |
| себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе |
| {S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест |
| ш нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утуч |
| трашне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" |
| S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски жив |
| а радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> |
| мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само |
| ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши ј |
| а.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је |
| у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је |
| роз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла |
| ко су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Мој |
| ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком |
| “ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, |
| p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{ |
| ј, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког в |
| о никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p |
| м као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као д |
| ..{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она |
| волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.< |
| е кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно |
| наш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим прису |
| кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно о |
| в.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није |
| оворио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</ |
| сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топ |
| но летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да ш |
| па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако ј |
| же како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња ј |
| бог тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могл |
| — „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, п |
| Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам |
| еконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{ |
| ио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је |
| , нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима. |
| е седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђ |
| дног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је ж |
| весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло теш |
| тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот. |
| } У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не |
| {S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ови |
| седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпо |
| .{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни |
| а сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу |
| упи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало с |
| на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те |
| оше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и о |
| остота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и |
| } Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> < |
| уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, |
| испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па буд |
| лу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина |
| ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, как |
| не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја да |
| у да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана п |
| н путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} |
| е им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им уз |
| је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, д |
| и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједн |
| ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова |
| ад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже г |
| треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они |
| то што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја |
| и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него с |
| пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone |
| преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно |
| е може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени |
| то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећа |
| преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком |
| внуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли |
| је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе |
| ш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја т |
| </p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због к |
| поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене воли |
| и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је |
| напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме |
| а би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта |
| одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— |
| {S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна ш |
| чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио ле |
| а...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Ј |
| тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало |
| д сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће д |
| ди.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као ма |
| и ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој ниса |
| .{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно ова |
| ите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам о |
| а ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била ј |
| {S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта |
| це, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао н |
| Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да ј |
| ујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако дал |
| .{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није |
| сао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу |
| срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В |
| о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“< |
| посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће |
| још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за |
| > <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје |
| једно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је |
| кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми |
| е што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?.. |
| јући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем ба |
| да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Он |
| га што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По |
| <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" |
| ња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> |
| вну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је |
| ситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни б |
| ох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био |
| а на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Та |
| е уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна |
| сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлич |
| } Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али |
| ариз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S |
| ирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушнос |
| змеђу пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Он |
| , склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположе |
| како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако |
| </p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било |
| ан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле |
| рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се п |
| оста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</ |
| ао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, |
| која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити ро |
| ене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој о |
| чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само |
| Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову ј |
| о вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S |
| твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не |
| ку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једно |
| сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам т |
| да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут. |
| мени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права |
| чији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ |
| ском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња |
| какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то г |
| време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском |
| места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} |
| ени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је било довољно |
| ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се |
| p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, |
| већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па ви |
| S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је бо |
| је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога |
| о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног да |
| нута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома те |
| руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављају |
| „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да с |
| омиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко. |
| вде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвока |
| о уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шал |
| ва у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живо |
| — „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> |
| у, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа. |
| исмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, |
| адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Ј |
| кићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе пр |
| оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњ |
| } Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} |
| ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо |
| еме нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам ос |
| у нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је |
| ут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јак |
| ашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити го |
| S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко |
| димо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} С |
| еговог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар гла |
| ајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријате |
| а ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је нек |
| .{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђе |
| од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Вид |
| аде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд ба |
| усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не |
| ју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао |
| олео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је |
| да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{ |
| ледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да |
| је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{ |
| nit="subSection" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго уве |
| и, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам |
| тово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да |
| м снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо прем |
| у ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлиј |
| ли су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по п |
| б њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и т |
| им очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на |
| а и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледал |
| Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа |
| т иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледо |
| и уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина |
| <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера |
| >— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жен |
| тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Бе |
| ан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија ј |
| жно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што од |
| да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих маг |
| } Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја |
| ена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију. |
| ала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени г |
| чи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у њег |
| није..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</ |
| Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме ув |
| их усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветов |
| мала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца |
| овео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „ |
| екуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече у |
| ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога јо |
| ну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморн |
| и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина |
| едала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и |
| уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије |
| носно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разоно |
| а, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дан |
| варамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>О |
| дне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„ |
| би, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде гд |
| </p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке |
| д оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће б |
| физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, дос |
| надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шу |
| улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам |
| недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повра |
| <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и на |
| оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом. |
| обуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се |
| монична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи вет |
| ала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{ |
| : сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <mile |
| били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| танка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде о |
| се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и |
| отребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не вол |
| .</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да |
| о ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: проф |
| наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није ви |
| е зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} |
| чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улаз |
| модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се |
| како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Ст |
| и ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много |
| анас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом |
| ом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> |
| ло ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамиц |
| демо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао о |
| јом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом |
| е одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао ј |
| ито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим |
| сутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, у |
| лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који |
| тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене д |
| > <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, друго |
| пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Со |
| задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато |
| „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соњ |
| и...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и |
| и твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме уве |
| загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским у |
| е.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone uni |
| те госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...< |
| а мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору |
| ање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је б |
| > <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</ |
| из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, |
| уто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, к |
| је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад |
| е било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим.. |
| тео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред пар |
| меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене |
| тру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене с |
| је су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута |
| на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помог |
| оји заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја |
| Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећ |
| е ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише нап |
| година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео |
| , а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по |
| представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>Т |
| о по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о п |
| лиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити шко |
| крени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> |
| } Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час с |
| приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав |
| тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да по |
| војим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све с |
| ељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина |
| диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...< |
| ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумева |
| а, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit=" |
| леда.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone u |
| и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не в |
| дице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело |
| ро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, бил |
| ећ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине |
| ас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале п |
| Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пу |
| с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред |
| зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Стр |
| чно топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цв |
| док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали |
| ролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Ац |
| покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а д |
| његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, млади |
| а столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да про |
| лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, |
| де трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, |
| одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми |
| еће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било ми |
| сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати |
| .{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} |
| Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Труд |
| влажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не б |
| ави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја |
| ње, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задрж |
| ком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окрет |
| љив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш и |
| касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, |
| е.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на |
| их се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох та |
| од Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, |
| лазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред каф |
| нде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још |
| говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи г |
| би, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезн |
| лаву је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на |
| али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу на |
| ћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из д |
| болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље |
| било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста |
| {S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима н |
| оћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Т |
| теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, неш |
| ..{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спава |
| вномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробу |
| да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у |
| нице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео |
| како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је |
| S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери |
| реба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| ом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка |
| ко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољ |
| писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустит |
| у.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p> |
| о.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој |
| својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци |
| с је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас м |
| м душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Мора |
| ве примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући пр |
| и...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је |
| ubSection" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Вета |
| ам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби. |
| де је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски и |
| сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једн |
| ју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су |
| /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је ве |
| њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се |
| рила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на у |
| {S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гле |
| еко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:< |
| а песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</ |
| е да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замис |
| ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, о |
| , од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред |
| у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и |
| а наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече |
| им Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, ре |
| ео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S |
| посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом |
| ка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад |
| шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>--- |
| разна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непоз |
| столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је |
| алисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о морал |
| </p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључ |
| <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она |
| иге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га по |
| у и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом неред |
| душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико ом |
| вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао |
| м чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близ |
| ="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који м |
| е сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до |
| слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо |
| Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.< |
| а мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло |
| ко понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам |
| у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам |
| ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p |
| {S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад |
| ше нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13.{S |
| авом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна |
| до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, па |
| > главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Беог |
| излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенци |
| . </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јак |
| „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, |
| њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикн |
| ред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Н |
| ећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учеству |
| лазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би |
| : „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, |
| <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одгов |
| у лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; о |
| слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била бе |
| но је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече бил |
| ојим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“< |
| уке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> |
| му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госп |
| гаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али |
| ава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надуве |
| а вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом |
| осматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не |
| вор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једн |
| ављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, |
| сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, |
| е ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га н |
| јашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажел |
| е Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> |
| , једна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она н |
| ша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад поми |
| линуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби з |
| е!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <p |
| ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био је тачан.{S} У један је био |
| јатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет |
| ма?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S |
| полеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже с |
| је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још св |
| ати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам |
| .{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</ |
| том...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцк |
| . <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су |
| </p> <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но заст |
| ега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо. |
| говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Р |
| бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао |
| „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправ |
| паднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала |
| х дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на изв |
| у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја |
| соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна |
| годне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја |
| оцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа он |
| на.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору |
| много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих |
| а мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између |
| кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мал |
| м, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам |
| што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{ |
| , рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одма |
| ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, д |
| вде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је во |
| ало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питањ |
| жна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као |
| уздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јо |
| а је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на п |
| но осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у жи |
| у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је |
| оје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум јед |
| срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре |
| ећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа т |
| .{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и |
| ...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Со |
| их булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Со |
| чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки |
| без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве в |
| ише тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране при |
| о у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ј |
| волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| едној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замол |
| којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гроб |
| олетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било н |
| том познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit=" |
| ла да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли |
| реса, експлозије и трзања једне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко |
| о израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет |
| измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани |
| е и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и пр |
| сине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S |
| ма дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа |
| ата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone un |
| то одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала сам |
| јао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p |
| радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у |
| мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним у |
| упне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пож |
| у пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, |
| ио болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећа |
| .{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје |
| војом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" |
| им очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нер |
| и сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се |
| парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању н |
| сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирил |
| исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим п |
| и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И б |
| лажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао. |
| ело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њ |
| познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив прем |
| } Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладов |
| о је његов дневник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дн |
| ици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба д |
| танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој |
| вне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти с |
| мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпот |
| Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам |
| два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја |
| су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била оп |
| ног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који |
| но мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Н |
| ом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих |
| рашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <mil |
| > <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је м |
| густа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да оп |
| S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за |
| Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје |
| S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једин |
| алазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да г |
| један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и т |
| и је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо |
| а да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу |
| из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Ол |
| истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није виш |
| на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се |
| ао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових об |
| овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у |
| м једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по |
| , угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ве |
| зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то |
| и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> < |
| ића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја ни |
| са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p> |
| али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледал |
| и ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод које |
| ђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не |
| лочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> < |
| .“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније с |
| {S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протр |
| унце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Вра |
| ене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако чи |
| енем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуг |
| амо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, го |
| ознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још син |
| .{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца |
| дном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{ |
| го патило, дневник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало њег |
| е заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишл |
| осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блист |
| ас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, |
| лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоно |
| х шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао виј |
| ., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> |
| чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио |
| адио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</ |
| да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако |
| „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“. |
| једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има |
| бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољу |
| е нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу с |
| Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато распол |
| е као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, ос |
| ворах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и о |
| ..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као да је долазио са он |
| ичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице. |
| <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја о |
| м обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p> |
| аветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и |
| лед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима п |
| оби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за ме |
| и су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на ч |
| а; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као |
| постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули. |
| а, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми д |
| и нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене во |
| у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа д |
| > <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гле |
| промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе |
| шке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко прол |
| "70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео |
| на је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла з |
| > ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{ |
| , и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико ко |
| тији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му т |
| док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мис |
| са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се н |
| а која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише. |
| и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ |
| е танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> |
| од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што |
| самљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да јо |
| > <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „ |
| {S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с моји |
| говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја |
| озлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево с |
| ађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам |
| ахала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочија |
| p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="6 |
| окрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце |
| атих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се п |
| сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочиј |
| није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се |
| n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је пр |
| ла пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули |
| ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> |
| е од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она |
| сподине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и ви |
| /p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском |
| а путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ поче |
| тах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју |
| p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио |
| вих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махал |
| де црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са |
| је још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту ус |
| ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те ун |
| нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдем |
| збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, би |
| ем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила. |
| идићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, |
| е само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам |
| .{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она |
| Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{ |
| тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице |
| кше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме |
| погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила |
| стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S |
| ом лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... |
| н је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој |
| пропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сир |
| га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{ |
| ћа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом |
| у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао и |
| прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати д |
| дох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу |
| м.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посма |
| знале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима с |
| рад се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p> |
| тео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају |
| још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по н |
| мена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{ |
| тно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да руч |
| и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам зад |
| како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти н |
| мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снег |
| дне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно пис |
| г дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Морал |
| орено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овд |
| се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га позна |
| Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не р |
| им?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ј |
| словом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновн |
| алеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан |
| <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниск |
| а је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb |
| је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се |
| арску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам |
| дној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита |
| оле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{ |
| роз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севај |
| <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше |
| сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сах |
| мо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брд |
| има.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја |
| и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас с |
| стадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланч |
| о су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочиј |
| ајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она |
| Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једн |
| нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, к |
| видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коњ |
| ео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>11.{S} |
| едника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој к |
| {S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет |
| ледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео |
| , неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу у |
| и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је |
| агла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но он |
| мо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним у |
| цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хл |
| моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме |
| живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 189 |
| ; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и |
| трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их |
| ећ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми |
| без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне |
| чи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} |
| појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје врел |
| ло прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја |
| усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам |
| зним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ј |
| о ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="5 |
| реће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је не |
| руди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с |
| лавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, |
| скрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је ч |
| да белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме |
| те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако чест |
| ко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а образи без |
| лази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога |
| с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветуј |
| кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја с |
| /> зрацима сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> |
| е ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањариј |
| о видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били н |
| , тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке |
| сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу с |
| еко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време |
| афану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <mi |
| аше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократа |
| дмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и |
| сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме ко |
| i>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му т |
| његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S |
| ница видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог п |
| ла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један в |
| обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми поју |
| копчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале |
| а, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окр |
| Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{ |
| лику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици |
| ало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео са |
| , али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светл |
| лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, |
| " /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична! |
| и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> </body> </text> </TEI> |
| е био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако п |
| же крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за друг |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Ме |
| о весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора |
| среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира |
| Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске |
| раци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се |
| ивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хл |
| зад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало и |
| оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих моменат |
| пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба к |
| олико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне |
| и остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} |
| ље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диж |
| кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад он |
| био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче |
| е постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли |
| испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испр |
| енутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сирот |
| руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго |
| биљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љуб |
| руштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{ |
| ушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженств |
| и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана рук |
| се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S |
| м.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести расп |
| лаву у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по р |
| а он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина |
| али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> |
| о зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>-----------------------------------</p> |
| настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се вр |
| ило.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требал |
| } Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом |
| ..{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њ |
| </p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n= |
| је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рек |
| тапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не |
| изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасн |
| , а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по |
| е ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бел |
| ар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном |
| ела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца. |
| 7" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке све |
| утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред с |
| цу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћ |
| жда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутов |
| скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила |
| , као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим |
| мпине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за |
| сти, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} |
| <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух једа |
| беснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима |
| што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је оп |
| ног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га др |
| тао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пр |
| оли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, м |
| узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шар |
| ста 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак палан |
| за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обо |
| елече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се |
| је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не с |
| } Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред |
| о ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе с |
| спођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба |
| неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и |
| д некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} С |
| ection" /> <p>3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја с |
| ем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу велик |
| >Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран злат |
| тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осе |
| оред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрш |
| тио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла... та |
| пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађ |
| ма моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је |
| роба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која |
| оздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб |
| се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S |
| ке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено |
| још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са |
| то пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју |
| кла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, |
| {S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <m |
| а леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не |
| је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} А |
| гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах из |
| ање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слуш |
| ="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ветра чух један бла |
| <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шет |
| х да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао |
| очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да пла |
| , да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone unit="subSection" |
| рећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Д |
| лачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био |
| и трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави.. |
| зану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скриве |
| сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине |
| иму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није б |
| ли ћете је волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О к |
| ога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам |
| p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза н |
| Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> |
| донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врат |
| толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком ју |
| Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са нек |
| <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном угл |
| мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим |
| упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шт |
| ..</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарањ |
| огнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја |
| а.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, |
| о зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, па |
| и, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</ |
| на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам |
| ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног |
| о је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S |
| </p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну к |
| к ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен вел |
| S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње |
| кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој т |
| S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit=" |
| боје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне |
| д се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме |
| овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На т |
| о је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и |
| је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор проди |
| /p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} |
| во посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, |
| све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне др |
| оји се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у велики |
| смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја |
| о, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарал |
| S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале р |
| а снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко |
| опада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој ост |
| ај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко у |
| далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све |
| ок се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукл |
| једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја |
| .{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим |
| ш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} |
| и.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p |
| се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред |
| рошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовањ |
| .</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна |
| је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... ј |
| Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе уну |
| и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћуте |
| Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја с |
| долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} Пос |
| аш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и од |
| рош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђо |
| ено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и зад |
| амније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у |
| ом приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст |
| рироде.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро п |
| уку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже глав |
| ник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Т |
| није... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опе |
| ако ја умем да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођ |
| евно <pb n="41" /> здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио. |
| повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у њ |
| о мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу ско |
| у карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста ч |
| ам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је |
| де све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, |
| ла да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, на |
| их су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми |
| ам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Н |
| обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ реч |
| исам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабо |
| силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад |
| p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцањ |
| као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је ста |
| едалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу ст |
| прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соњ |
| једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забри |
| ју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>24.{S} Фе |
| ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка. |
| p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, |
| ких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} |
| ала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посмат |
| прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало |
| је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је |
| кара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На мом |
| а видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... посл |
| ки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се ма |
| дирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање вет |
| својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове пр |
| абодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим |
| ре-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, до |
| ужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим оч |
| капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслон |
| тражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој д |
| {S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И |
| а успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, |
| вим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га прид |
| орише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо |
| ако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и м |
| вежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} |
| била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме с |
| илали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је |
| мо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, |
| > <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши р |
| ан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса г |
| ашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја има |
| пуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и |
| лесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико воли |
| е све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини.. |
| е она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{ |
| еко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — г |
| придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но |
| је била веома забринута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускор |
| пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} |
| ље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш с |
| вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа сте |
| {S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!...</p> <milestone unit="subSection" |
| о се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва |
| у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пр |
| м ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени |
| разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, к |
| оје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а |
| ке.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...< |
| реклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам |
| обро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично о |
| аве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, ст |
| ом оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет |
| вета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се ме |
| > <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Пог |
| .{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљат |
| суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p |
| Section" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролаз |
| не, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ј |
| ођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од о |
| је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван в |
| о тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n= |
| но девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>При |
| д својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се |
| чи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам |
| ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала |
| правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „ |
| здравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је |
| говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да |
| а леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе об |
| њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту сед |
| разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена д |
| ра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да ј |
| листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуљ |
| снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће л |
| а сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Воле |
| ам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у ба |
| тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb |
| ограду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако до |
| "subSection" /> <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а |
| оћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погле |
| се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситн |
| цу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њ |
| м покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе п |
| мерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очим |
| јој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко |
| „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто ка |
| н од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанц |
| волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је |
| } Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмор |
| х Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да |
| ањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет годин |
| изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читав |
| , а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би |
| дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано |
| подине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не р |
| ле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упија |
| /p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешк |
| орим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако |
| м на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова |
| ..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене т |
| и тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које |
| ски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку ра |
| ина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према |
| " /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније |
| ве ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођ |
| /p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> |
| ад, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“ |
| е ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да |
| лабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се ј |
| х с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролази |
| сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., |
| о на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа |
| му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати |
| одину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milesto |
| /p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и увер |
| јаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један мла |
| пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче |
| {S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног |
| оња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се ж |
| некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навик |
| о ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњ |
| " /> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S |
| о тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, |
| да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца |
| о ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само ме |
| је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16 |
| S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се |
| , много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој чов |
| то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга |
| {S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћ |
| очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSec |
| ог стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Дана |
| готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је ле |
| о, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p |
| није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није. |
| лга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је с |
| пија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те |
| мам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тра |
| орићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говори |
| омрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</ |
| n" /> <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад |
| ину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су м |
| одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S |
| тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разро |
| и се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>О |
| ну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је дана |
| ао дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су |
| на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама сит |
| а виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам разми |
| ево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене с |
| ошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне б |
| увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари |
| ас?{S} Болест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="7 |
| хог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње ки |
| ривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, б |
| која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимај |
| ави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рек |
| атог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало заба |
| на грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки |
| .{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у |
| После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне б |
| сам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкр |
| асти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо с |
| ци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву к |
| дини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S |
| огаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два ре |
| и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампи |
| н у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковрат |
| јана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело |
| само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало бли |
| pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне |
| ајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам |
| осматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле там |
| лази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" / |
| ом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сир |
| вао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мо |
| потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам склад |
| мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S |
| " /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убр |
| t="subSection" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти |
| је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, |
| <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагори |
| зак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убац |
| ао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се |
| у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју |
| {S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, |
| а машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне |
| S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат |
| {S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти |
| ш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} По |
| трашно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S |
| врџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{ |
| а се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, |
| .{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И |
| да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помисл |
| шију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном весело |
| природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, ве |
| S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне ло |
| пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку с |
| p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“ |
| му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо. |
| позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено |
| дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{ |
| ећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав |
| оменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише зауз |
| прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је о |
| је је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак ши |
| о сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовал |
| Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је воље |
| време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи |
| ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, |
| дем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" / |
| .</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p> |
| нили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Зва |
| надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да |
| м и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, |
| ом све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" |
| њег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, с |
| овала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} |
| упне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <p |
| другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако за |
| ав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна |
| како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас је све |
| јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може н |
| угачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, в |
| {S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене т |
| } После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на с |
| том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи |
| капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit="subSectio |
| ..</p> <p>Госпођа Јокићка је била веома љубазна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши |
| и строги, ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} |
| ет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи г |
| .{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењас |
| романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми ус |
| тала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан. |
| ољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми |
| p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <mil |
| упцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворе |
| видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам |
| а.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио с |
| агњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо милова |
| принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио |
| за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полу |
| о...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их |
| бити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велик |
| гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти |
| има великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам |
| и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волела да је видим!“</p> <p>То је |
| дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе |
| ељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос |
| пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања м |
| ћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста он |
| а скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S |
| им само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне ра |
| пасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја з |
| идео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, све |
| >Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и |
| ражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгл |
| b n="3" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијан |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цви |
| досећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било по |
| зак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагич |
| је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствари, |
| је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" |
| а.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што ј |
| дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга |
| ам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој |
| својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајде |
| и се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом н |
| ру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам п |
| рве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако ср |
| <milestone unit="subSection" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> < |
| ilestone unit="subSection" /> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Ново |
| ilestone unit="subSection" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се |
| <milestone unit="subSection" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ва |
| <milestone unit="subSection" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад с |
| <milestone unit="subSection" /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно |
| ашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те |
| <milestone unit="subSection" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле но |
| nit="subSection" /> <pb n="89" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заје |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, доби |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњ |
| nit="subSection" /> <pb n="90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како |
| ilestone unit="subSection" /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје |
| milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, |
| milestone unit="subSection" /> <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима. |
| milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам ка |
| лео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где |
| тар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. |
| е.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе |
| " /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> < |
| ер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудн |
| } Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Д |
| о нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала |
| о у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Ц |
| ..{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су |
| умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако |
| n" /> <p>3. маја 1904.</p> <p>Јутрос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} |
| ести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била |
| да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit="subSection |
| назију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у прест |
| амицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, а |
| /p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам ј |
| , после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговор |
| Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n= |
| на негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног дев |
| видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће с |
| орих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била |
| ледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, |
| {S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на у |
| седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмеј |
| зговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко |
| мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је ње |
| т кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће |
| ="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој |
| овања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више |
| није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша |
| стаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, вес |
| Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p |
| 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много |
| г и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на п |
| сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам |
| постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но он |
| о још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Бео |
| ати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми |
| станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у ва |
| се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју |
| оја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milest |
| колу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку теш |
| тарице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћ |
| p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари |
| ин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S |
| и утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p> |
| да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом |
| срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазит |
| нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница |
| ожио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају |
| p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мис |
| <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају |
| огледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чи |
| е волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она к |
| о подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако |
| ред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене ост |
| о ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, |
| е њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно |
| <p>И збиља било је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блато |
| ве је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих буле |
| р сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио не |
| су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растр |
| нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчи |
| ј дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута |
| имала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, |
| и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам р |
| етан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто р |
| гледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућиц |
| већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{ |
| укло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ ха |
| о видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} |
| и сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на др |
| и се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, п |
| од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Са |
| изале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала |
| отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако и |
| сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила сми |
| чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна т |
| дех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли |
| тела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сув |
| /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег |
| е сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано |
| Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај |
| е чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући с |
| а ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>------------------ |
| <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам с |
| Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за |
| здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-тр |
| {S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је го |
| ово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо. |
| о што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако за |
| , а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу |
| аза онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и |
| лео да ти будеш весела.{S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} М |
| и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео |
| погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога ниј |
| јем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прела |
| ад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам |
| е, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна |
| ли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснам |
| свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко |
| к?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно |
| зна.</p> <p>— „Већ данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица |
| т и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми и |
| коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танк |
| је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у |
| и...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плах |
| је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гд |
| , тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка поро |
| о она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила |
| реба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим.. |
| тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила |
| /p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро |
| низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да с |
| <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> < |
| ед смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој |
| је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да |
| ?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био увере |
| кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Зна |
| јом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра |
| е била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њ |
| } Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријат |
| је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике о |
| уди, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа против |
| ређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потп |
| ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао |
| него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може на |
| она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да |
| се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то тр |
| ваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се |
| је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, ре |
| Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешк |
| атим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе. |
| 99.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја с |
| ња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми |
| м да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да м |
| ем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог |
| на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Ко |
| пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела по |
| и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако |
| — „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо некол |
| е могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила |
| део, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на оч |
| >Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} |
| им у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друшт |
| оред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журн |
| која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пар |
| Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћута |
| it="subSection" /> <pb n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Т |
| <milestone unit="subSection" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме |
| <milestone unit="subSection" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигд |
| <milestone unit="subSection" /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски |
| ilestone unit="subSection" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али |
| ilestone unit="subSection" /> <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је при |
| зи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и пог |
| е то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на дан |
| ection" /> <p>14.{S} Марта.</p> <p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода |
| ом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{ |
| а примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну, а |
| } Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се з |
| и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{ |
| ав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша |
| о мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone unit="subSection" / |
| је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је |
| њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала мара |
| е воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњ |
| један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p> |
| ешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</ |
| сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће на |
| се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, ко |
| Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} |
| ече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио с |
| пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на |
| и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ј |
| а, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна |
| не.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S |
| о колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да тре |
| мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она |
| Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном др |
| а, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој |
| ај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу те |
| .</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје |
| опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.< |
| ембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одав |
| љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми |
| на, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам |
| <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома забринута и хтеде да зове лекара, ал |
| е Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да |
| пита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на |
| ног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала. |
| е несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамно |
| тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једин |
| ац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где ст |
| глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p |
| седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмица |
| у жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| на, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо |
| седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Б |
| а, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако |
| клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у |
| идех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и |
| срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког |
| о ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> |
| смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачу |
| три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску |
| да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са С |
| и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не сме |
| } Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Со |
| м присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница ј |
| на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао ка |
| м надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њо |
| а се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољу |
| бећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја |
| даљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>25.{S} |
| лињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила ус |
| оју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све |
| а и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да |
| служило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се м |
| гу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да о |
| ко празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам де |
| ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао мн |
| мим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2. |
| ед њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и з |
| .{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је с |
| е кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу |
| загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њено |
| о“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе |
| Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје рам |
| и.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак на |
| рени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш |
| ним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, пла |
| е у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио |
| ако се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се |
| ше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страс |
| .{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје |
| уже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за мене животно питање.... |
| лазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да |
| а, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима п |
| Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSe |
| грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спусти |
| ала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени ври |
| Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} |
| ли није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p> |
| за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више ни |
| ла је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone |
| >Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном др |
| тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао.. |
| S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше дв |
| ом очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како см |
| , она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје с |
| њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неко |
| ма им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему |
| .{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратнос |
| им... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке бил |
| ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два |
| и, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} |
| сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћ |
| дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на бољ |
| ило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли |
| ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по |
| војим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима с |
| опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су у |
| и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клон |
| е намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> |
| есвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непреста |
| у сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али |
| и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</ |
| а мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све пр |
| робљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сет |
| p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео са |
| е што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>-------------------------------</p> |
| ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима |
| ion" /> <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је ју |
| кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или ум |
| У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја |
| мпу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на мо |
| код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „ |
| е поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} |
| друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањ |
| је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила.. |
| иљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" |
| о руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је нес |
| м за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још |
| о убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се |
| другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли |
| глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагну |
| о ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према |
| јдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у ру |
| зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога |
| је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива как |
| , ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разг |
| Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много |
| месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет ни |
| “ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут |
| е на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb |
| те!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се ве |
| } Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ј |
| срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, |
| м себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох д |
| нотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који н |
| Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешк |
| и неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било |
| у у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољуп |
| з В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</ |
| чије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари с |
| обро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што са |
| јена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можд |
| ави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодн |
| ешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> |
| <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пре |
| а, својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно |
| ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење |
| але Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред р |
| морне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, |
| на у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то |
| јој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијств |
| абри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем мн |
| не!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила |
| ео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам |
| чко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме вол |
| овораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам зл |
| у мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{ |
| реба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што ви |
| и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p |
| чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти с |
| мој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топ |
| а сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S |
| S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} |
| девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па повед |
| један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пр |
| сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој с |
| ко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота |
| ња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па... |
| Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја |
| ам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} М |
| али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији |
| дуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрт |
| жу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом |
| > <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке |
| /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, ув |
| Section" /> <p>18 Август.</p> <p>— „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју |
| мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно |
| ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, с |
| е да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и гру |
| ујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао |
| ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на жи |
| погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко про |
| исичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех је |
| је била тако топла, тако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, к |
| а.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко врем |
| езаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје |
| ије ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, јед |
| S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим |
| да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот |
| исмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих |
| , те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непреста |
| у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти |
| и је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико ј |
| х је избијао угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја са |
| ли сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поно |
| вот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут |
| а као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто |
| гла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препо |
| цу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у по |
| ртије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, пр |
| оли.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="s |
| ија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, про |
| фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим |
| е поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили |
| ам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта |
| те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити ка |
| биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} |
| с, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубит |
| } Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо било кад би дошао мало овам |
| ељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, |
| ио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десе |
| тва са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растан |
| и...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер ос |
| ји ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о оно |
| орила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја |
| ој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерн |
| свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је |
| мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког повет |
| а.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна болест...</p> <p>Ж |
| је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакри |
| х грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што с |
| и сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="subSecti |
| ош онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Па |
| ором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и |
| то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео. |
| ара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи п |
| аћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Т |
| ене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И |
| /p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том |
| ош једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми |
| мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као |
| учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зн |
| а за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p> |
| /p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{ |
| и, која ме јако интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се из |
| егово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он |
| ала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париск |
| {S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јо |
| о јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам вере |
| 901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је в |
| ли Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колик |
| ао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га прост |
| p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хв |
| > <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} |
| ој...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; ок |
| {S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, |
| асти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> < |
| ло најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Нове |
| ано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. < |
| о појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог ос |
| лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздра |
| pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и н |
| и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, |
| {S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живо |
| ог мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од |
| се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао... |
| роватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио |
| сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљал |
| дила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам |
| у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Ц |
| ебу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом |
| е приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Јуна |
| љим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по у |
| е неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад ба |
| је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао с |
| дна глупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није |
| онима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју |
| већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега |
| Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> < |
| <p>Био је тачан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, |
| орила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла |
| лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} Н |
| или смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам м |
| лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остан |
| сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је |
| ке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и мн |
| Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шу |
| ад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нер |
| а ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она ник |
| ична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, |
| згледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота м |
| танак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насме |
| о с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и по |
| другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више н |
| жој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми |
| гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доб |
| кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан |
| погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да с |
| рага камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непом |
| } Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао |
| а је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, да волим.. |
| скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом по |
| bSection" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолиј |
| руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахран |
| сам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p |
| пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих волел |
| же руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свест |
| ..{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме бол |
| } Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропа |
| вно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварењ |
| и, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти |
| ичам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупал |
| b n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио д |
| је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичин |
| да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, во |
| не, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним н |
| ешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину.. |
| и.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је ув |
| {S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и |
| да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки стра |
| , свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје с |
| м ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струја |
| . али га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешт |
| крено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> < |
| ре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се п |
| лочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим пр |
| >Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непреста |
| <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S |
| а ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови жив |
| .{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниск |
| рзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у ог |
| S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, т |
| м у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказива |
| потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је оп |
| ебало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише з |
| г Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала |
| е пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало |
| ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било див |
| али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покре |
| тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и вид |
| ди која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако приј |
| у.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тре |
| утујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да п |
| узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} |
| умем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неу |
| к, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били у |
| друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зач |
| јка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћет |
| им познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас |
| ао да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним |
| — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је |
| смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сеља |
| S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него са |
| је видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер ниса |
| расно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно |
| но, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, п |
| глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| на, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја н |
| д.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар |
| саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет |
| пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уст |
| а и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је |
| ава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи |
| астанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао |
| ико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да са |
| ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад ниј |
| далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да |
| олим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с в |
| лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти |
| рв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих свој |
| је још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме сино |
| ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milesto |
| што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оз |
| о страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа |
| с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих как |
| седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито т |
| сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми |
| дао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће |
| е за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} В |
| е у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти б |
| > <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> |
| е писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног |
| али преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слобо |
| ба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остав |
| се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мене.{S} Ја је волим з |
| <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво.. |
| а.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још |
| а ме успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било та |
| што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.< |
| обре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, н |
| се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић |
| ле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролази |
| Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ћ |
| су виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздра |
| страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми см |
| у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала |
| питао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— |
| шла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су н |
| 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам дод |
| b n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и |
| да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} |
| е не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то м |
| ста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} |
| p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана |
| >Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Ни |
| врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озе |
| три комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> |
| и мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, в |
| и вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{ |
| , а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да |
| ам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао бе |
| То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом живо |
| а ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах |
| не собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати |
| је, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трж |
| .{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живот |
| нас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је |
| ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} |
| Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису ви |
| n="90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мо |
| ам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срц |
| ла је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала |
| као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала с |
| Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да ј |
| .{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S |
| ст.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све |
| <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него |
| а у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам |
| ека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} |
| Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} |
| } И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме д |
| , јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам |
| же: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам |
| огли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље вид |
| а моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, д |
| рео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n |
| м непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох С |
| его у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва с |
| чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећ |
| зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта р |
| ање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} |
| ријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и ј |
| ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сре |
| ља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих |
| редаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S |
| а ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаз |
| неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>По |
| pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посет |
| се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замисл |
| ух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</ |
| одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone |
| ну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весе |
| што ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вид |
| испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Т |
| жње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећ |
| м се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опи |
| неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може |
| ла: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да |
| цом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми |
| спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме уда |
| и пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ ха |
| Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долази |
| асе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим... |
| а ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође дост |
| о сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми |
| лице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врат |
| на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кро |
| ине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би он |
| е празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} |
| несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све |
| , не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“... |
| b n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити |
| Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сања |
| жемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо бил |
| ђа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" |
| пали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две ос |
| сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко по |
| н је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд ч |
| у...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам погле |
| ion" /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S |
| ех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, |
| кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ства |
| ено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} |
| Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{S} Тако је леп живот у двоје!... |
| волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она не |
| еђосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су н |
| шетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању. |
| живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Ду |
| пет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Со |
| ли би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господи |
| нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p |
| очинац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место |
| <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих |
| дахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уз |
| S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за соб |
| не побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти с |
| ком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја |
| и паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми |
| сетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах о |
| идигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам |
| ај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} Т |
| да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа |
| едох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгл |
| јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... |
| који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и |
| ..{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам |
| исли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости бли |
| .{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{ |
| е савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговори |
| /p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николај |
| ићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</ |
| је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог |
| срећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочи |
| о у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих ж |
| р кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам вид |
| „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То ј |
| ћући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <mileston |
| аше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу н |
| зад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди |
| је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга у |
| коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један |
| ј их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је пог |
| .{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писм |
| еприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, |
| >— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај дечко по |
| р видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе н |
| схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога до |
| емоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја |
| ме, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{ |
| е за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p |
| тих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погод |
| се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било о |
| фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном |
| је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и |
| > <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и м |
| <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасм |
| мо ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{ |
| сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао |
| ети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете |
| одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „ |
| са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, |
| е, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли |
| ма.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на др |
| ан од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу м |
| едљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако б |
| ке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих |
| мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави |
| ери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Пос |
| } Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке бол |
| И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене ил |
| атрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје с |
| да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учи |
| Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" / |
| много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} |
| е на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више.. |
| је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам ос |
| а ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ноже |
| све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирни |
| а и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пи |
| чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по |
| гледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми ниј |
| си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам с |
| и нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми |
| лизини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, ал |
| ао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то |
| сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, неш |
| соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледел |
| ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом |
| о њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих |
| грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и сам |
| Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S |
| p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb |
| еко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нис |
| дети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али т |
| Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо д |
| ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој |
| наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање сла |
| чи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да ниј |
| то је било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, д |
| врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог н |
| акше кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми каж |
| ршини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је |
| а буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, |
| шно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Је |
| среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми н |
| име и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</ |
| ути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и в |
| н, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга с |
| и отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S |
| је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам н |
| ољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и с |
| орио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас |
| ићу је и довешћу је у Београд.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу |
| деног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем в |
| и госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох |
| о.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разу |
| рете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрз |
| али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" |
| осле има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} |
| ка.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме |
| зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем |
| а и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загр |
| ам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене илов |
| уха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, |
| м се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је је |
| у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} |
| него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако |
| у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је |
| т уредног маловарошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја н |
| "subSection" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Ск |
| on" /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> |
| <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="su |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам |
| ој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone uni |
| рњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуш |
| } Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекин |
| Section" /> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо |
| орђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> </bo |
| т тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем сре |
| оси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина |
| стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако са |
| много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„В., 19. |
| гући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911 |
| шко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих |
| живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у животу...{S} Твоја |
| се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпра |
| , прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... м |
| грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се на |
| 9. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дош |
| дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>16. ма |
| Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао |
| > <p>14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад поми |
| > <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна |
| више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки |
| сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела он |
| глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} |
| лна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гле |
| ела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан. |
| ј пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама |
| златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме |
| Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише |
| моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да |
| ло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S |
| ницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Вет |
| пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} М |
| и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш |
| о се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>29. авгу |
| чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа |
| ице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота толико |
| е тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се за |
| све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али |
| у започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх |
| међа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{ |
| тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ру |
| али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам снев |
| Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, |
| ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="s |
| ем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од ка |
| интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност |
| ала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{ |
| морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад |
| ла са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећ |
| ешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам ј |
| волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} А |
| а сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини п |
| о узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:< |
| почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам |
| {S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Пре |
| и ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи |
| по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам |
| паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том |
| сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши к |
| ета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S |
| дан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на |
| оње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће С |
| ам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да г |
| сађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге ми |
| ас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном |
| сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Ол |
| енци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховитом брзином... ређал |
| огледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од |
| ој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, |
| м....“ </p> <p>— „Да, госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог |
| {S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни са |
| ијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво п |
| амо после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог трен |
| о шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља. |
| врати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да зај |
| пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам |
| могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} |
| ког ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућн |
| је полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</ |
| цима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошло |
| а је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волет |
| дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спр |
| едан пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> у |
| к, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си |
| оспођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме по |
| очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p> |
| ли ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро |
| леди и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости с |
| , од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било |
| читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у шт |
| д завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно пи |
| мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међут |
| бро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није |
| ст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, |
| оже! да ли ћу ја икад дочекати да будем млада?...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13.{S |
| енаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био ст |
| <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време |
| и хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“.</p> <p> |
| , па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али |
| остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед |
| ђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, в |
| <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и б |
| може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код ње |
| кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с об |
| нају да траже и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И |
| за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био |
| ић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло ве |
| ликоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана пр |
| ети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситн |
| смо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <mil |
| ава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер |
| је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цеп |
| ем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone |
| ого патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очи |
| пет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад |
| ворио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и онда... о |
| ела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.< |
| Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је би |
| м видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам |
| дан упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са м |
| е је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привла |
| матрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој ку |
| Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и |
| кве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих |
| пада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић |
| и према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ласт |
| куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости |
| а је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно п |
| } Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али |
| расположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, |
| које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био |
| оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка ј |
| ије могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам |
| осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мис |
| ве је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> <pb n="67" |
| Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се |
| /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си пол |
| једно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и |
| еш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја |
| а пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га рани |
| ма више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и н |
| пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздра |
| их старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је |
| ло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог неср |
| ожеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не |
| .{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завршити студије и он |
| о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне |
| ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољ |
| је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун с |
| b n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на |
| вник, дневник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног ч |
| ке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“ |
| себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко с |
| .,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Как |
| ота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше |
| преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</ |
| пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала с |
| их,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су д |
| је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан |
| ам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да ид |
| Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи |
| значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као |
| јевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато |
| дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— |
| ења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пиш |
| е, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе |
| нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Он |
| пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице прек |
| вем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к |
| сти пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа |
| како ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p> |
| жаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> < |
| срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и |
| да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један |
| ...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она |
| ступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у |
| авила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за стол |
| } Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме |
| м овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси |
| ече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми см |
| ебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, с |
| тигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S |
| је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настав |
| се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно |
| могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде им |
| азговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Он |
| ледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>------------------------------------</p> |
| не да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао |
| з вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S |
| S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Зв |
| шла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешт |
| ави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао |
| а.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад с |
| дно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је вео |
| . бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја. |
| Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још |
| т...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је |
| тово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ |
| S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био |
| лики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испит |
| ш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <p |
| ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, пла |
| стани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{ |
| , као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју д |
| шљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на стр |
| очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћ |
| е разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си ј |
| а опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на |
| , да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод |
| е то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могл |
| а ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли |
| му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да |
| упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале као два шиљка, а |
| станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет мину |
| .</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је |
| гови занимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир |
| ад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо о |
| /p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам |
| ...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете |
| .{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но |
| лабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и изле |
| шно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али |
| е било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} |
| е но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја св |
| м остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало нај |
| која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да до |
| узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ст |
| моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми у |
| сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, ок |
| ореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и |
| на.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, |
| бро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу |
| > <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да |
| на...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот |
| ки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога |
| рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се о |
| , кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</ |
| ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</ |
| не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, |
| сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио |
| на сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Чове |
| које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу н |
| а смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зра |
| еле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио |
| тав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p |
| чи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти |
| > <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је бога |
| сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту к |
| ити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало да почне...{S |
| нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног |
| вона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши |
| S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то |
| ране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што |
| сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је оче |
| екивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко |
| и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не |
| „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" |
| одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „С |
| халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту |
| У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да је в |
| кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, |
| вембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла по |
| га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер |
| 14. јануара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим |
| „...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам |
| иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам мога |
| отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чудноват, |
| {S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ћ |
| мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ов |
| p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју соб |
| ...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у сво |
| > <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе |
| ет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам но |
| сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај па |
| штрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигл |
| > <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни |
| моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад |
| крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај? |
| а онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она н |
| кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим |
| n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.< |
| /p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадов |
| о — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би т |
| S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа |
| ко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме |
| це, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од |
| у, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један |
| собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад |
| Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш д |
| анас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15.{S} Мај |
| ве друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити. |
| смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, |
| on" /> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо зајед |
| о пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе |
| едну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> < |
| ти.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала. |
| зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> |
| ницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могу |
| „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадгод бити твоја?“</p> <p> |
| за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш с |
| дравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити |
| мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p> |
| </p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са ј |
| На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да |
| , само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми д |
| ласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједн |
| павам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>То је Аца |
| > <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек исто, увек је иста љубав у њему |
| његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и |
| своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило |
| јале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она ј |
| рзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је |
| што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова ма |
| све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно |
| нутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих |
| о врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју |
| ом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто |
| ко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прош |
| утрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како |
| а крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, д |
| јући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом. |
| } Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} |
| х, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} |
| би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих да |
| блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много проз |
| вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али...{S} |
| о стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p |
| моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влад |
| , погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у |
| дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац |
| како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини |
| изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлази |
| о тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незабо |
| е велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам |
| убок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је се |
| се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном |
| оче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невинош |
| p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хлад |
| е, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутр |
| Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако д |
| исам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао |
| а жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозор |
| аједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која ј |
| ви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о |
| је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене |
| ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко с |
| идео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га |
| учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих јед |
| ица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, к |
| Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} На |
| је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам не |
| о сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али |
| моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан пу |
| је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} |
| боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају т |
| х главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злоч |
| рић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали сл |
| S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пођ |
| јачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што о |
| да...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у ј |
| ало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се ј |
| е је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гран |
| е између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу |
| S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно б |
| ном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зе |
| /p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо |
| {S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако |
| она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дет |
| ен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која |
| сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном л |
| леда у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, ре |
| на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <m |
| са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био |
| ена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње |
| оложена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, пог |
| афани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко |
| , само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да оде |
| једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми прав |
| тила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, си |
| тоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, |
| и у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољу |
| !“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села ј |
| сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S |
| екоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен ј |
| ноћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</ |
| вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писм |
| м на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у |
| ђа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета с |
| Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оз |
| учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ће |
| е у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаест |
| матрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите д |
| да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да |
| Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.{S |
| оље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и |
| дна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је |
| оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, |
| ро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе мало |
| да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, |
| био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју би |
| .{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољу |
| безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао с |
| смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме |
| дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи до |
| млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој стр |
| ра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Пи |
| размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми |
| напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на јед |
| 10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само рав |
| ор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох. |
| к мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојк |
| мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с који |
| ећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S |
| е вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сет |
| полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје з |
| грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, |
| лику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио не |
| цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p |
| ш стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запре |
| видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из књиге викао^ |
| у ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плака |
| о^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па |
| м сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једно |
| али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привође |
| ије ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit= |
| а, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било св |
| је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самн |
| ајвише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања пон |
| ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога м |
| ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и сил |
| сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам с |
| кспрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд. |
| к, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> |
| n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар сво |
| ј најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је по |
| целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени ј |
| о о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу |
| о сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам |
| ошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и при |
| ишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до |
| аболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном |
| и или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице г |
| г.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се к |
| за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби |
| <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње |
| ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја |
| почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху |
| убок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху |
| не Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а |
| м смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, д |
| ..“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се и |
| хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једин |
| крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> |
| сто пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја |
| <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p |
| ено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p |
| е.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, |
| расто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образ |
| о?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, из |
| ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, рад |
| грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни ста |
| начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Ч |
| некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, |
| } Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не |
| е заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p |
| алека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахраниш |
| и руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он |
| гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смеј |
| тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— |
| .{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме зап |
| „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утв |
| као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам са |
| са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, гро |
| је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без по |
| да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али |
| </p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p |
| се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да го |
| због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не ка |
| ујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда о |
| рали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми з |
| а примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, |
| утљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ства |
| имић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју |
| {S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у н |
| ше него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу см |
| {S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ зна |
| ато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале п |
| променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му |
| ић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим |
| ад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је бил |
| му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSecti |
| > <p>То је Аца Димић говорио...{S} Глас му је био испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је го |
| датле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно |
| око у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набр |
| су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа |
| цу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад не |
| рући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме вид |
| могох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и и |
| адоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{ |
| лечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он |
| p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S |
| х очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| репашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <m |
| ше да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта |
| слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо |
| некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у гроз |
| не које шапућу, али чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочи |
| а је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек |
| сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплаче |
| прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и |
| а, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</ |
| Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао |
| да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види д |
| ј улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро п |
| олела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне бил |
| своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум |
| Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га је капља у мозак.</p> <p>Где го |
| у и убаци је у један вагон треће класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо |
| пах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико |
| нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло д |
| , ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећа |
| едно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па о |
| бни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице с |
| се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свр |
| очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огром |
| и се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је так |
| S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је збо |
| се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од |
| ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, ср |
| ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти |
| скоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје главе ма |
| еру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед б |
| ђа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су |
| ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В |
| } Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Ист |
| Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са |
| и с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, |
| познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву |
| љубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где |
| а идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он гов |
| шти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља ј |
| хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта м |
| осан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и о |
| ратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, |
| ао да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме во |
| Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је на |
| у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем |
| један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах сво |
| друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео за |
| е?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7 |
| дно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Н |
| а моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби мој |
| салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам поз |
| о воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиг |
| га је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам не |
| последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо с |
| очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... |
| зброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; |
| , бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} |
| е био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен |
| 9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз по |
| у Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, |
| у, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>По |
| ма; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> гл |
| } Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жуд |
| празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још им |
| јене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одаг |
| га краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} К |
| одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је у |
| ах ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас ти не забор |
| кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у р |
| } Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће м |
| ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на јед |
| да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а н |
| реко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која |
| а прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више д |
| по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, нег |
| ред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим |
| а дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили врапци радују |
| пела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} |
| полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила |
| етила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још д |
| испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соњ |
| једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја |
| една девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ |
| p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да |
| сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледао чуд |
| дновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући |
| платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим с |
| о пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене |
| ад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава |
| ћан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим |
| } Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, |
| Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али ни |
| асположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, |
| о од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се |
| што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку уз |
| ворили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом в |
| леће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплавље |
| видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох о |
| рти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети |
| ...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота стариц |
| не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није |
| асвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали п |
| о тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим |
| ди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам |
| свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је с |
| оћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на |
| нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, |
| > <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам про |
| са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ј |
| бринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало осве |
| игрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, п |
| <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да пр |
| плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p |
| ња и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и |
| цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да |
| камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стај |
| их глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> |
| орио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „са |
| страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p |
| је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капел |
| >Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало |
| уке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, нег |
| изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у |
| било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Н |
| а неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно у |
| Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, |
| p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, |
| ио потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је |
| {S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо |
| сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу к |
| пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном туне |
| Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом б |
| S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} |
| кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен г |
| ао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она пола |
| >— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Си |
| естано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња |
| агло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се ка |
| {S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више на |
| аве.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била |
| је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{ |
| .“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби |
| подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно |
| . <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле цр |
| p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n=" |
| чено ми је да будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у |
| м матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад? |
| адознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којим |
| тох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у |
| е која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, п |
| e unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену рук |
| /p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ р |
| гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвоз |
| p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се |
| ећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог |
| слима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти ј |
| ја лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оз |
| овори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, |
| {S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја н |
| и је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза.. |
| авете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу |
| црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка в |
| инио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S |
| де моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“ |
| бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги с |
| ене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањ |
| ата који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хот |
| коро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Па |
| шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео |
| дох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја нас |
| .</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах |
| крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чиј |
| и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као д |
| сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређ |
| ица пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио са |
| с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио у |
| ађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из ње |
| {S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ј |
| .</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} |
| га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шет |
| у.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по г |
| било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да оста |
| ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред од |
| е већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре с |
| зна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко |
| о ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашт |
| аже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка |
| друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да |
| м мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја и |
| ко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на ј |
| елог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Мо |
| оје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисл |
| ем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Дими |
| аца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и неш |
| капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био |
| јствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и ов |
| е, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Сл |
| 0. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке по |
| Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце б |
| нуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још ј |
| ј је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У буд |
| овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и стр |
| да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једн |
| је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за м |
| ој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је б |
| /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! б |
| ица ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од те стра |
| нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студенат |
| убичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: |
| где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после |
| еоград се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> |
| ко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале |
| ало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се |
| ао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку |
| у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... |
| о чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, |
| мкујеш!“ Међутим главно је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истечен |
| > <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен |
| ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој св |
| оји лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мрт |
| з сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима |
| о полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је |
| ећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је |
| оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „ |
| павам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и ја те из дана у дана све |
| сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји |
| оштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у ис |
| ј на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек |
| } Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао |
| м...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком |
| е седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, |
| та ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити |
| >И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапута |
| } Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се ј |
| станак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, можда и |
| у ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се пр |
| аборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Би |
| ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Јед |
| дблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата |
| о једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p |
| е у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изне |
| и гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам св |
| и и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће |
| " /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била ј |
| време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да п |
| ли се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, го |
| ма посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или пс |
| ћу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из ок |
| убоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, п |
| име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала ј |
| га желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, |
| брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. ве |
| /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На пер |
| ада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна |
| све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су д |
| ла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајде |
| мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, |
| запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртв |
| смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S |
| очијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још |
| ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за ма |
| д ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сј |
| </p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она под |
| После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p |
| "subSection" /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхо |
| веж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва ми допусти да устанем и да |
| е ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Би |
| ће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је не |
| м се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића и |
| ног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година |
| , ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак |
| како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби св |
| ожен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</ |
| о лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох |
| ли, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја по |
| а већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточ |
| груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и т |
| је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох с |
| Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја ј |
| рај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто |
| рло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су пр |
| ред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, |
| то да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и |
| у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад |
| ава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више |
| нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио с |
| чно стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} |
| </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> |
| <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Сед |
| } Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире д |
| шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, једа |
| је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— |
| ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} |
| мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена. |
| од главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{ |
| ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале прис |
| у натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је |
| </p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> |
| за неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако |
| за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, ал |
| ко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уз |
| ка, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да б |
| еке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим проз |
| p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и пи |
| си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац. |
| а често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама |
| да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај не |
| пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао |
| са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипа |
| била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски |
| ављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те ви |
| од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрест |
| о друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очеки |
| ње тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Дана |
| а сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажа |
| смо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, сре |
| ion" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени |
| о које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8. јану |
| рећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| ли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при п |
| им уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе |
| ена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу но |
| станицу.{S} Воз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још ко |
| м као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} |
| о ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на оче |
| е новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Ударила га ј |
| рећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то |
| Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упи |
| лео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је напи |
| ..“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба траж |
| се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Беогр |
| данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и |
| јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат < |
| еш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу |
| је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем |
| е говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код |
| провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ б |
| ик Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица свр |
| средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се |
| n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га исп |
| сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <tit |
| розору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала марамицом...</p> <miles |
| сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућен |
| не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом |
| о је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обад |
| , али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одма |
| сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново |
| из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— |
| ко ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано па |
| игнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и ос |
| м.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џа |
| јке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић. |
| рђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соњ |
| су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и о |
| еко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима ди |
| али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пр |
| ула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се ни |
| је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и п |
| Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њо |
| а соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више ни |
| код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да про |
| сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту би |
| чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао |
| Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је |
| птиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} |
| цу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече мо |
| о и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чуд |
| е тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> |
| биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим пог |
| очетих ствари, зарад мога душевног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме ј |
| е очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се |
| ста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само а |
| subSection" /> <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одг |
| и да чекају тренутак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми ч |
| {S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутр |
| о мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети...“</p> <p> |
| ампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milesto |
| тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђ |
| носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били |
| а ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учин |
| му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он |
| /> <p>10. августа 1901.</p> <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је оп |
| одија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео |
| ад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да |
| сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> <p>— „Да, госпођице, а |
| еко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би |
| ветлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох з |
| ад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је тол |
| н говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако. |
| рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што |
| .{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „П |
| сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је |
| оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепш |
| .{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у |
| што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што |
| једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p |
| и.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо пр |
| ећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалост |
| је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допре |
| и...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и у |
| осмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на |
| речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело |
| разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћу |
| у веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза |
| а није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и уда |
| м растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, о |
| а Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка... |
| S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам |
| е на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем св |
| , који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном ми |
| дговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај палана |
| и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, пос |
| е било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адв |
| о дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромн |
| о знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло |
| у кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком |
| и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто |
| , преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почел |
| јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писм |
| ило трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одавава |
| њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва |
| м и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је |
| али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" |
| знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабр |
| кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене дана |
| стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођ |
| моран.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кући |
| и у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под |
| <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, |
| е капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведни |
| /p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала |
| ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми бо |
| оја су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми једа |
| еограда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тр |
| тази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="su |
| сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох но |
| ало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кро |
| олеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају |
| ... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је |
| е у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone un |
| е: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме |
| тлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим ста |
| риметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао д |
| на време јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти прич |
| можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све |
| мо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. ма |
| ознатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSe |
| а ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја с |
| оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја с |
| о на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од |
| .</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би река |
| лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не во |
| ле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за ст |
| /p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n= |
| љства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет нек |
| ије намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одем |
| пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш ра |
| „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, |
| ио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Вол |
| огледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња |
| </p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} |
| ом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ </p> |
| шли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на пу |
| ине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело. |
| иђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описа |
| толом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео |
| га прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S |
| кла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам н |
| ече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле |
| роведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну |
| ан себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама |
| дне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће |
| да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за другим |
| еним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milesto |
| читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, к |
| борих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загр |
| ра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... ни |
| Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; су |
| Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{ |
| а очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда |
| тпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мај |
| обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас |
| егде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али гд |
| лест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} С |
| е сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} |
| по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чује |
| <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, |
| ена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бес |
| д каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, |
| а и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са у |
| увши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, дра |
| .{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи |
| је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече |
| тудената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мо |
| а срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо |
| пим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот ка |
| .{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи |
| Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке |
| иметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} П |
| е усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је |
| ет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седе |
| студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје |
| .{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p> |
| Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Ра |
| „В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад |
| } Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види |
| брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разуме |
| и.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи не |
| а пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се с |
| осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о се |
| цније.{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свиј |
| Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га |
| >12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим позн |
| је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја |
| иким уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то мор |
| еш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање |
| дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење |
| не док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред |
| тох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам |
| дног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они бо |
| ашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти |
| здала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, |
| да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу завр |
| обојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је те |
| ке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, |
| сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у к |
| </p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, ал |
| а никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне та |
| ина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, |
| гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок |
| им сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много проме |
| плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца по |
| огуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена т |
| иметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме ј |
| се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох |
| ве је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива.. |
| им!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си зло |
| да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело |
| слим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја |
| и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Сед |
| } Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и |
| , да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да |
| што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње |
| другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, ста |
| } И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</ |
| сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам |
| у:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко на |
| кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем |
| н иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коц |
| о ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем он |
| готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, |
| оље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, тол |
| ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p |
| вица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да |
| о.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам б |
| и на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она |
| толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за ис |
| оста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдек |
| помичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас н |
| жи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела.. |
| а би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не расте |
| } Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не ос |
| у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Че |
| е ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, н |
| зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам |
| ти крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{ |
| је олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако ср |
| еста; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног морал |
| тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа ст |
| ручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добр |
| зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке |
| јешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи р |
| аваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> |
| <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душ |
| нута и хтеде да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Са |
| овек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мисл |
| ек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео ов |
| она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да |
| сници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест год |
| на шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све оста |
| срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном види.{S} |
| } Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како са |
| да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе ч |
| коро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веом |
| колико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Л |
| ад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, |
| евао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу |
| мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога |
| . остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда. |
| ако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеј |
| Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до |
| сећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу би |
| им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је |
| анас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се |
| ило веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећ |
| добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За ме |
| ао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љу |
| онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} |
| о.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била |
| ила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што м |
| мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам |
| едајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она |
| али по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на |
| >5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако |
| ам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} |
| да уједем за усну, али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци |
| вног мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с време |
| болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико в |
| о није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа |
| кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, |
| у по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p> |
| >Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну |
| можда верује да је ја волим, а можда и не верује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!... |
| асом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напољ |
| > <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдач |
| они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младост дај |
| Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивш |
| судијски испит?{S} На адвокатуру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљив |
| би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси во |
| прести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госп |
| пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у јед |
| њем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан... |
| за сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSec |
| да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је ње |
| иђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она... |
| p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите |
| прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео ј |
| што зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у к |
| е зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни |
| је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме |
| севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси |
| твар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно је било видети чичиног си |
| .</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} |
| е јавити картом да мама види, да нас ти не заборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb |
| д ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта |
| им очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже |
| те?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p |
| њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло |
| очекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим. |
| ли смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а |
| између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их н |
| у се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осе |
| Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам све |
| ивео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре него што је |
| љи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре не |
| а сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на ко |
| на још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“ |
| >Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да к |
| оже брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији б |
| осле смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они |
| p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда |
| а сте вољени...“</p> <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам каз |
| ..{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да прест |
| обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S |
| о ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, је |
| вде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити |
| њем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} |
| с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да |
| ивотиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља... |
| узе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> |
| није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. |
| кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на |
| скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима |
| м, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се |
| ушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се |
| им очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало |
| је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Ј |
| ва сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, |
| низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вр |
| а је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{ |
| а се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати ка |
| да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрен |
| а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за сам |
| ирише на јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претв |
| ла још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало сумор |
| лу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се |
| мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} |
| ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> |
| bSection" /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црно |
| ...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а |
| рај пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић |
| S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у прамено |
| .{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-о |
| вљај, који ми је још изгледао чудноват, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао. |
| .</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако |
| целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга у |
| а промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу |
| ке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у |
| ао свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</ |
| , њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо |
| ајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне к |
| невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме |
| асти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али о |
| горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њен |
| Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, оча |
| оворила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи. |
| ероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, д |
| су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, ве |
| закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живо |
| S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S |
| е нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и гд |
| а она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред к |
| шли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је мило |
| еко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађе |
| Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не к |
| својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да |
| ћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као |
| е не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније |
| нам...{S} И мени је тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу на |
| јуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам ка |
| е.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p |
| живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>--------------------------- |
| на да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек |
| p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} |
| з дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, |
| алу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... |
| ао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, зат |
| у и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{ |
| ба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> < |
| ође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица. |
| на и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај |
| {S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} О |
| оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли |
| је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“</hi></p> <p>--------------------------------< |
| Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну другу... </p> <p>— „Ја волим. |
| p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и уп |
| де поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она |
| о, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље |
| погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуг |
| емљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде |
| Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје |
| .{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{ |
| ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно |
| сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућиц |
| а њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним |
| ледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа |
| положењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени н |
| сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="subSect |
| ој соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред м |
| рњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам |
| дима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се |
| је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> |
| сму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш |
| волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да с |
| S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи |
| {S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање |
| > <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с |
| , она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p> |
| и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као |
| и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S |
| сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S |
| о чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из |
| м још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава и |
| полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кр |
| око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нел |
| мо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} |
| има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Би |
| >„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{ |
| а тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{ |
| дан њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам с |
| и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, тро |
| но дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки |
| азиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздра |
| одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам |
| мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} О |
| била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> |
| чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз |
| сне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> израз, изгледале су као полура |
| је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у |
| е Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone |
| ен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега |
| се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} По |
| 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува. |
| ао у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто |
| да идем за вама, да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, |
| Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас који је излазио из Ациног грла, као д |
| ња начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре м |
| ило покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ј |
| ишта осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, |
| .{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Пр |
| своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора |
| е човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не |
| вић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један |
| подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... вра |
| о, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milest |
| зором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напо |
| Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као |
| а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се уз |
| о се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја с |
| е отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је ра |
| ске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју |
| њачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе |
| {S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „З |
| ризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми |
| удима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше не |
| чијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једно |
| да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, |
| пође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p |
| дох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и тр |
| <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је |
| p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и |
| ретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља |
| ајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одго |
| ачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{ |
| ам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хо |
| ледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако и |
| ежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се н |
| ћ, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим |
| пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„... |
| .</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је ве |
| жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> |
| пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{ |
| све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед ве |
| латких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашт |
| ест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за некол |
| ном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на запа |
| сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их б |
| ам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се |
| 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Т |
| Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је |
| тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он |
| Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има нова |
| аја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разг |
| непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} |
| ом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме и |
| смо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну але |
| on" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сва |
| пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, м |
| осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{ |
| ј сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао |
| учајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака. |
| у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад |
| ђе, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone unit="s |
| ...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је |
| ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од ку |
| ад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме о |
| али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схвата |
| ...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указива |
| е желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја с |
| на будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И ф |
| ко болесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се |
| <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је от |
| мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време по |
| , да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} |
| <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, к |
| лину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно |
| чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песм |
| ан лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу. |
| нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко пот |
| нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу |
| вато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека |
| је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много промени |
| а је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли |
| ен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор б |
| ва.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све жи |
| на глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле н |
| на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отв |
| } Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба д |
| у.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSecti |
| о.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постад |
| се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји. |
| {S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и а |
| . не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанск |
| м.{S} Ја тако схватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако нис |
| и и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, а |
| е љубав.{S} Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је сре |
| ј сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се поврат |
| ш једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој к |
| Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} |
| зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...< |
| кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.< |
| за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зи |
| нажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се |
| изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су |
| ве.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Г |
| у.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време ј |
| “ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се |
| и се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати |
| мо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} |
| већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам |
| смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече од |
| своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још кој |
| вем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео у |
| навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} |
| сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, |
| оре у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све п |
| то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног дана су је нашли мртв |
| аље...{S} Али где и како?{S} То је врло необјашњиво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла |
| а била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако |
| ворим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ј |
| душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећа |
| угу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси |
| а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Уж |
| ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, не |
| лесна, и мисли на мене.{S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце |
| све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана по |
| Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се |
| бу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где само душ |
| , ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато ш |
| азили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, гос |
| .</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али га не видим, наг |
| клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} |
| а њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше н |
| трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала |
| шем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p |
| оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде |
| невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ј |
| видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале |
| страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убил |
| Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухва |
| жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и безбројно учестане....{S}П |
| ао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио нек |
| {S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми двадесет ди |
| ох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан. |
| у страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На раст |
| ном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми ни |
| се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што ј |
| о ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене |
| врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} Посл |
| S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSecti |
| хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док |
| } И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} |
| четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке из |
| ледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше |
| и.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане. |
| рљиво, узрујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање |
| ртије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих нек |
| и крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зарезима, усне танке |
| лечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми |
| онивши браду на груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела |
| „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је |
| > <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом м |
| увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} |
| је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што проф |
| о ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> |
| му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{ |
| утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да по |
| а полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се н |
| оложен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуко |
| ако не имао — и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и у |
| оја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећ |
| а ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Т |
| игла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи. |
| } Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка |
| /p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — |
| е кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <milestone unit="subSection" /> |
| во!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно |
| факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао |
| аху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео |
| .{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце ми је здраво и |
| ње ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на буду |
| наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе ус |
| су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила ко |
| зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} Посл |
| хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone uni |
| еђутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку гру |
| кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали к |
| е и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну |
| и.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} |
| м, јер су ме интересовала и доводила до нестрпљења, да видим шта има у другом док сам једно чит |
| школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone unit="subSe |
| и не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је в |
| дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, к |
| а је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи ко |
| да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многи |
| чима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњ |
| силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја п |
| добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро ч |
| ћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту |
| аво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, |
| Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSection" |
| тојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S |
| гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш |
| } Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако хладно, па се |
| мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узрујало, али ћу ти дати |
| е рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било дру |
| х хтела још да живим, да волим...{S} Ја нећу да умрем, Милане.{S} Твоја ме успомена држи у живо |
| там.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми к |
| мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим једну |
| <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адв |
| гло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <mi |
| тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја |
| осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Д |
| Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећ |
| сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и ст |
| ље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па |
| а шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ |
| е преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p |
| е су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="s |
| ли је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, |
| весне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматра |
| гледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз ли |
| руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „ |
| осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам ш |
| сећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем... |
| опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} Али н |
| умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивал |
| олестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} |
| д си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да ди |
| за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила |
| па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Ос |
| ве тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, |
| ућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом |
| ко и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да |
| мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже |
| ењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...< |
| а оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, |
| кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{ |
| претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је |
| мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је пог |
| аци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним |
| о Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а |
| у уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један |
| о сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам мо |
| да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издр |
| убљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</ |
| рујало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изглед |
| } Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} |
| Што сте увек тако ћутљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и п |
| тићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} |
| амо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама з |
| атна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према |
| овим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му д |
| оворила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Каж |
| умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме |
| празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и т |
| га ја гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умр |
| зио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот...{S} Тамо је неизвесност, тама...{ |
| , ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако |
| {S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света |
| >Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54 |
| } Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>За |
| врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само је |
| е улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злоч |
| утали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођ |
| Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је |
| тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће ов |
| зак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излиш |
| ш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопат |
| ловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу |
| де.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Т |
| бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је и |
| матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од |
| тио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот може бити завршен пре не |
| {S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S |
| у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} Али ја бих да још мало живим.{S} Ја би |
| „Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Г |
| гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу д |
| тојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <p |
| је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти |
| да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих п |
| S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београ |
| > <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— |
| .{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам б |
| умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Нема више ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам н |
| ећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — м |
| S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и |
| ођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну |
| улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} |
| какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све та |
| аћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да в |
| език одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се |
| тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећ |
| допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали с |
| ..</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам каш |
| рисније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумет |
| ите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом ст |
| оје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <mi |
| цу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због |
| проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је св |
| .</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, |
| „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судијски испит?{S} На адвокату |
| ји ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} |
| p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили.. |
| није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, н |
| бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један ф |
| </p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{ |
| ео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана |
| ном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обоје |
| олазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} |
| розору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој ку |
| ошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући |
| да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone |
| ави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“ |
| Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често п |
| на је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела више да ме види.{S} Била је врло нервозна.{S |
| поредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем |
| и не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} |
| је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато |
| ели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се по |
| ића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни |
| да радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је |
| оз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако |
| хватио срце младе девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још |
| тим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај п |
| Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у |
| 39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, |
| апце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевин |
| нисам могао у Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Ов |
| {S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{ |
| Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је уб |
| , а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, моја је туга већ стигла дотле.{S} |
| нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у |
| .{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{ |
| која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем н |
| јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се ш |
| тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болел |
| воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је |
| н.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осе |
| помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на боље ј |
| есна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано |
| зак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одј |
| > <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Каза |
| колико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном п |
| е крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је он |
| е очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја |
| ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.< |
| } Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљив |
| Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, д |
| о, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила и |
| уто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>------------------------------------ |
| начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја ост |
| еснаестак година, лепо, веома лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави. |
| шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није н |
| ћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отв |
| сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинит |
| <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Кажи ми, да ти није тешко?“ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. |
| испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар |
| ик.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с |
| оја га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао |
| такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зн |
| уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S |
| сви много воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво д |
| је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и как |
| н са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Каж |
| а веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу д |
| стави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истина?{S} Што не говориш?{S} Јеси ли жив?{S} Ха! |
| ају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам |
| риставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теб |
| рећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежи |
| ало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јо |
| а одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто док |
| ћ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се |
| је мама?“ упита тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледи |
| ав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја с |
| </p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много |
| е смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност це |
| <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="subSe |
| веровао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни |
| иних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац |
| о сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко волим |
| ао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ств |
| пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је |
| осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n=" |
| сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким дан |
| Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите к |
| ам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колен |
| и унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мо |
| је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако не |
| p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта |
| нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти стар |
| уше после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли.. |
| утим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S |
| оби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена |
| .{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није в |
| она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с |
| један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице треперео је један фењер у |
| да је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам |
| велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са |
| ст.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{ |
| икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и |
| ошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору мртав, на улици.{S} Уда |
| ми једна жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан |
| аде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници |
| жена, — „то је богати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, з |
| ираз, као јединица кћи трговца Никодија Николајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма д |
| уштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио с |
| оњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући прек |
| моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само |
| а рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурант |
| ="3" /> <div type="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијанови |
| о више није могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео |
| груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу к |
| мо знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по не |
| ем у живот?{S} Шта је живот? ја, дакле, нисам у том животу, кад имам толику жељу да ступим у њ? |
| ичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни |
| но, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Жи |
| рхтало...{S} Грло ми је било сухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S |
| мишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по |
| олагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горел |
| згубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом за |
| ца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад |
| тима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друш |
| пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из да |
| не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb |
| окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} О |
| .{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>---------------------------------- |
| није, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовањ |
| рек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како |
| будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам зд |
| али испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена... |
| лед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да |
| рећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се трго |
| атуру, било ми је добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се |
| тили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да |
| оју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам |
| } Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак ј |
| p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео |
| о своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме |
| S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било леп |
| } Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се |
| о и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови и |
| је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео з |
| {S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, н |
| уо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у д |
| гло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би |
| сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S |
| о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све виш |
| <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам волео.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>13. |
| а, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам |
| /p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне ради |
| тва видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао као неки |
| it="subSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и после |
| тао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболе |
| и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу |
| е доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана |
| уго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим п |
| оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столиц |
| по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су |
| да не бих изгледао као неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи п |
| шао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду због мајке, која није могла да п |
| ба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што он |
| оњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву С |
| ни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: |
| .{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у |
| је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре |
| n" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се р |
| а је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, о |
| цу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човек |
| понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих х |
| ам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} О |
| е полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положи |
| есела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у То |
| тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још |
| је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих |
| ала кад да мисли на тебе...{S} Да је ти ниси волео?{S} Не, ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у |
| е где је још увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор |
| ошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним |
| е мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа н |
| дно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врат |
| ва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих |
| изкривљујући <pb n="68" /> главе испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone un |
| {S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S |
| “</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас прет |
| авац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су |
| угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена |
| ох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је с |
| </p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго |
| , и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Сти |
| > <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пр |
| каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка |
| ишла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе рук |
| S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, |
| ђо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су л |
| S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То са |
| еоград.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу |
| анским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на |
| <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p |
| азумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припа |
| хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне |
| сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовим |
| роз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p |
| а слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се |
| ...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела гла |
| докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ра |
| је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је о |
| но писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам |
| е лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, ј |
| ?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> |
| некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачн |
| полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на |
| .“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде |
| >Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, он |
| у завршити...</p> <p>У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да |
| .{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} Лутам“ |
| кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст. |
| ком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љуби |
| сар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком ка |
| ришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> |
| орих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Мати је била веома за |
| у срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, би |
| се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S |
| <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватр |
| случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам. |
| ријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p> |
| сто поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећ |
| p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану |
| .{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више |
| е као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и н |
| а зато што је био врло весео и духовит, но у дну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам |
| аде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших |
| рати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко у |
| е говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите. |
| аница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} З |
| м гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим |
| њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство.. |
| а цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се |
| ри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озеб |
| .{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— |
| Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, к |
| ови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има |
| се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање су |
| о хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнело |
| хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на |
| прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је вел |
| ерује...{S} Али ја је заиста волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љуба |
| тпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи и |
| а ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи га још једном да не заборави, да преда Со |
| на продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често пл |
| атио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију |
| unit="subSection" /> <p>Београд, 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу жив |
| ilestone unit="subSection" /> <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, та |
| milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуго |
| milestone unit="subSection" /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола |
| убоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од |
| одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама |
| <milestone unit="subSection" /> <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита |
| лана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла ми је и мати.{S} А н |
| estone unit="subSection" /> <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама |
| >Штампарија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> |
| а уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, можда с |
| чин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке? |
| том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна |
| м сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних о |
| ."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпо |
| > <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој страни један чланак, под н |
| p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не |
| на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој |
| волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам нам |
| љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова и |
| > <p>29. августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у |
| p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да |
| {S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала о |
| је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Молим те, дај ми дв |
| са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погод |
| вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо |
| ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћ |
| ао да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више нисам |
| ахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била |
| ене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> <milest |
| а нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њен |
| се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су |
| едах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSe |
| ње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом |
| затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније с |
| ва часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне про |
| ао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Ло |
| ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S |
| tone unit="subSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p |
| ам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме је страшно тресл |
| уд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих |
| и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} |
| , отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на крај улице т |
| заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном |
| аву.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на по |
| исна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што с |
| м по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се н |
| ction" /> <p>11. јуна 1905.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да |
| ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак к |
| ећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста ужасна.{S} Грозница ме |
| ва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пирк |
| се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у срце и сам |
| ан за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, че |
| > <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску |
| га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутк |
| .{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја. |
| да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} По |
| , тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSec |
| седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} |
| да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријате |
| Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} Т |
| {S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онд |
| жити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљ |
| ивоту, кад имам толику жељу да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашт |
| е једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече |
| S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју ру |
| абора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздр |
| икој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се пов |
| орио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, савет |
| слаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и ма |
| ко ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом |
| /p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној |
| свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S |
| да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} К |
| је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и |
| ао да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чи |
| ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утисак сурове |
| у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нест |
| него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам нав |
| ог, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као |
| рад—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије. |
| Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један |
| е је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунцу, м |
| оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ац |
| ата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срца које је умело много |
| ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{ |
| видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих ушију.{S} Моје су мисли д |
| мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја |
| накажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, ро |
| } Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад |
| а посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох м |
| срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} Ватра |
| а.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су шапутали испрекидане и |
| дина 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом жи |
| су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежни |
| /> <p>Међутим ја видим, да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у |
| промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следе |
| и си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био т |
| а мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећа |
| авао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{ |
| колу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужил |
| ле овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> < |
| им ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ли сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, |
| има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна |
| жећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она и |
| . њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— |
| ала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточ |
| лаву с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори п |
| стинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заноси |
| сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео |
| це било увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме |
| руј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе |
| иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на о |
| ко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жам |
| тали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима би |
| На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад им |
| ен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао |
| бог мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> |
| госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </ |
| {S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> |
| се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на че |
| кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Л |
| била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки д |
| осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако топла.. |
| е, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са |
| госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу |
| арости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена п |
| нем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом |
| леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на моју руку, а њ |
| не.{S} Ја је волим зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже |
| љеност и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се з |
| е опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана |
| е врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сне |
| есрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин умрла.{S} Једног |
| длазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, за |
| гледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших с |
| е танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, |
| јку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откр |
| а.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све з |
| ко сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, |
| Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још |
| ржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, кој |
| расно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса л |
| авао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све там |
| сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале св |
| ен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} |
| S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега мелан |
| ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео сво |
| нилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње |
| малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> |
| глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима. |
| њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми |
| ино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезено мало јелече било је раск |
| .{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осе |
| тано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, |
| се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат моза |
| су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „ |
| адости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, |
| S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шап |
| сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уме |
| исам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, |
| јом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједно |
| </p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где |
| авио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним румен |
| ла је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих |
| је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њено и |
| S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишчезну, |
| депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ћ |
| } Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију... |
| осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S |
| Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено об |
| , и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочи |
| оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам |
| опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је сл |
| чито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам б |
| аве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" |
| Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S |
| о сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле |
| > откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене |
| адих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{ |
| лих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, пову |
| зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> < |
| ле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала |
| ој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone unit= |
| бом.{S} На белом крсту било је написано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикну |
| жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгин |
| оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка к |
| рнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и н |
| етар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је зве |
| родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има |
| Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због т |
| Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој |
| а девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви |
| ивицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, |
| } Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Ка |
| сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} О |
| вим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Т |
| ц је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат |
| ељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошл |
| а се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам |
| јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се вел |
| {S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њ |
| нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, |
| су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} |
| /p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: да умрем“ |
| “</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у ка |
| затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде |
| ста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је |
| по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, |
| рео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milest |
| су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступањ |
| које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено с |
| тале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно |
| наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у ње |
| ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљају |
| и за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у ра |
| треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} М |
| и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</p> <p>------------- |
| рављајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била |
| м голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а о |
| ј соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представ |
| Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало по |
| </p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступ |
| .{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вре |
| ла у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао |
| жно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подмето |
| коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном л |
| .{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био |
| да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли! |
| осветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно |
| Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његов |
| сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p |
| ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, |
| то сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезањ |
| ако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар |
| етио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој |
| одио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за и |
| осмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана б |
| /p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не |
| </p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се позд |
| И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како |
| ала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред |
| латом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на |
| очио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— |
| >Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло ми је |
| о хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“. |
| ије волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} |
| бац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одгово |
| јала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најза |
| ого света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња.. |
| Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Ж |
| је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да до |
| ино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловити |
| „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете ј |
| легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више моје |
| ави кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну |
| је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад х |
| ете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав.. |
| То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет на |
| ...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он |
| <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера к |
| е срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних сит |
| ијатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала ист |
| рича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпу |
| о сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је бил |
| сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживе |
| /p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још |
| ..{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно шт |
| ла код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми |
| , Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не |
| Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност д |
| к је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље |
| о ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од кој |
| ну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољуб |
| ати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала кад да мисли на тебе...{S} Да је т |
| издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао |
| Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова |
| Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си |
| асвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време |
| овим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| као^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа |
| е једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга и |
| што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устез |
| тако незнатна транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... ба |
| е како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер п |
| су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и |
| етурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} |
| .{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју |
| вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа. |
| с у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најз |
| з да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три године ћу за |
| ланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао |
| тела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и која је за м |
| читаш све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, |
| S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Св |
| олим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, |
| S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, мо |
| ри, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам г |
| У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим |
| оде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер |
| све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог х |
| гла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дан |
| Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на сво |
| екидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер |
| оводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за |
| се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Дана |
| {S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не |
| и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам |
| овору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да |
| г очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња ј |
| им постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у |
| ма и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје на |
| х по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна |
| t="subSection" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим пост |
| е с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет н |
| ио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовала и доводи |
| и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не знам...</p> |
| оњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се д |
| а рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ ули |
| је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох т |
| д мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на |
| остирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним милова |
| усте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у |
| и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде |
| .{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст |
| рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто глед |
| смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша |
| еле.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S |
| не су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад см |
| ца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, л |
| да и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета н |
| овао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој с |
| ..{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уз |
| радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да |
| е са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један |
| нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао |
| , да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да |
| видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p |
| p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно |
| ли преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем ла |
| луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она |
| е.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој п |
| е неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге п |
| јачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и п |
| колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах |
| буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца |
| мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој |
| о једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени...“</p> <p>— „Вољ |
| ек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако буде |
| се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог с |
| поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да ц |
| дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без пр |
| лила цео дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n= |
| уара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с |
| } Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и |
| не и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зр |
| " /> <p>23.{S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, |
| Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом |
| ави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и |
| као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и инт |
| агости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S |
| груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уз |
| мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ |
| гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица видела се тан |
| шљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, мо |
| е; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде |
| S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли |
| ело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала ј |
| Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми |
| ок не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо с |
| дају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока как |
| се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам |
| сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло |
| комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се њег |
| тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и и |
| у ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заб |
| Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— |
| ојим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Ув |
| а како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није бол |
| срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича |
| онуле, дубоко у његову мршаву главу.{S} Образи су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, |
| овима, јагодице испале као два шиљка, а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у н |
| толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, |
| аишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пр |
| а домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како |
| та.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече |
| црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на п |
| м.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој госпо |
| ву као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога |
| Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао боко |
| ора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окр |
| преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми д |
| а и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> |
| не погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, је |
| едне ковачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по г |
| И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена усамљеност и мирноћа имају изв |
| чна са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.< |
| > <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове |
| ве тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радо |
| p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гле |
| имназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све н |
| леда па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обој |
| као ова јесења киша, која је јецала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} М |
| и је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће |
| рна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк |
| "subSection" /> <p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладн |
| сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног маловарошког живота то |
| о у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубав |
| ни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми |
| пак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</ |
| } Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидов |
| а сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти |
| то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том |
| те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, |
| <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} |
| су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, п |
| а, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете |
| Како би то лепо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здра |
| а...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики |
| змија кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били за |
| е виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурп |
| > <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам ка |
| н да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сел |
| о је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> |
| подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје |
| мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо ц |
| цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино уве |
| патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо |
| нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, г |
| ставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: |
| у наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели и добри другов |
| пијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} |
| Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни с |
| . да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Јед |
| .{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла |
| узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним кр |
| и ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи овде у В. за време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... ра |
| p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Београду |
| вати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на о |
| Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у |
| о идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту |
| о.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А |
| адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="sub |
| е задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> |
| о седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— |
| колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш уста |
| Section" /> <p>5.{S} Јула 1904.</p> <p>„Овде су врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим. |
| испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам |
| м здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омрш |
| ка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме |
| ово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они ш |
| у овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годин |
| .{S} Јуна 1905.</p> <p>Хоћу да затворим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је жи |
| мбра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не |
| авим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} Т |
| рипијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: ћутљиви су, |
| празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девој |
| н, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n= |
| очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало тако да бу |
| некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону див |
| добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим п |
| ругог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром |
| е једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Дана |
| вот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све с |
| на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на |
| ти.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињариј |
| ла и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација. |
| атно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, |
| и љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Св |
| <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још далеко!“ рече |
| сле долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} |
| ке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Ш |
| е.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало |
| и пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање...{S} Шта?{S} Тамо много што |
| полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја са |
| о сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би |
| /p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо као |
| сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем ове школске годин |
| >Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над |
| S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оц |
| ошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица |
| дем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме |
| м мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је |
| ежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, |
| неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао |
| више на огледалу, али то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох |
| .</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледало, то је била са |
| али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора |
| екнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине свет |
| "7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фос |
| > <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој р |
| о горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситн |
| вора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао |
| све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је |
| би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене |
| им кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још нижи изгле |
| иким јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе кит |
| Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жељезничарску |
| , које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље |
| ом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— |
| кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треб |
| то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радост |
| трос је мајка добила једну депешу из В. од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у |
| утрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- От |
| им; другојачије не би могло да буде.{S} Од тог тренутка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све. |
| ам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као |
| ам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, тихи, умилни, као тужна п |
| удем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и о |
| рао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би р |
| испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, м |
| </p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућиц |
| ала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зр |
| о прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки |
| а.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја са |
| цале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, |
| аници лудила...{S} Данас је година дана од те страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је С |
| е страшне ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSecti |
| гурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол ј |
| свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци звона, ти |
| ли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о сту |
| листић трепери...{S} Земља је још мокра од јучерашње кише и мирише на јесен...{S} Јесен је дошл |
| више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} Ј |
| по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону |
| on" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То м |
| знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар леп |
| овољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се п |
| Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, кол |
| јој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниск |
| чаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том прав |
| је у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, н |
| е казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим ма |
| олим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом д |
| ице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилен |
| а га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједем за усну |
| остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заје |
| хо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, |
| рене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у с |
| таде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад |
| тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се |
| ...{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће н |
| p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није |
| ича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оста |
| исма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео с |
| Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео |
| век је знао шта је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Приша |
| био.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>5. м |
| и изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо |
| великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се |
| ице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз |
| и су до мојих ушију долазили звуци тиши од шапата:</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>----- |
| ер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих |
| се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко |
| {S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако |
| ише увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко уда |
| бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и |
| да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да |
| ега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су с |
| ао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 Ав |
| лице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим кр |
| зад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одго |
| говорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, са |
| ог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћ |
| <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видет |
| полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, |
| се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у |
| нова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у |
| ити, господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком од |
| <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ к |
| ion" /> <p>14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој нас |
| нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које су до скора освајале м |
| послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и |
| у тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута сво |
| ипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро умотан у св |
| очих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> |
| емогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1 |
| > <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, к |
| <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{ |
| руара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бриг |
| како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала гла |
| адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш и |
| p>У шест часова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред п |
| утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се |
| и.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хаоса који заслепљује и у коме живот тече брзо |
| ног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много п |
| далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} Ти живиш у тој лепој кућици коју ја толико |
| <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb |
| /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p>На једном |
| т у души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска ко |
| ко вас воли.{S} Ово је врло индискретно од моје стране, једна детињарија, једна глупост, али... |
| Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до то |
| дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{S} И физички се мн |
| {S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са |
| .“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшн |
| онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јес |
| е ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна д |
| и, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног |
| грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То и |
| а ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је п |
| нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Преврт |
| човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друг |
| нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка из |
| ислим да је време“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{ |
| дахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нера |
| арости.{S} Ходници су дугачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> |
| х где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> |
| о је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{ |
| ри поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воз |
| рљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} |
| ах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га |
| > <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одбијем...{S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи |
| оје су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S} Мени глава клону на узглавље... |
| дећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке |
| даше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних неви |
| подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам про |
| истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам |
| спођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве полови |
| е великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S |
| .{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичи |
| о неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман тер |
| > <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанин |
| на на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, |
| старац?“</p> <p>— „Е, мој господине,“ — одговори ми једна жена, — „то је богати трговац Никодиј |
| „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, |
| а је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жа |
| бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — |
| чеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понав |
| а ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну уза |
| и штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да ра |
| <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, |
| кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатељ |
| говор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна |
| питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: |
| <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} |
| , али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се нава |
| сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно п |
| едно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, луткице моја“.</p> <p>— „Хоћу ли ја кадг |
| } Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па х |
| >Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мал |
| сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж |
| ла ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свак |
| не!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје г |
| ш свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје пи |
| а добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало д |
| јело и најпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мај |
| мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној сназ |
| их, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, |
| молбу, једва ми допусти да устанем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Пр |
| ић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек д |
| ј паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи |
| оспође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, из |
| наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео пос |
| ао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кр |
| сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уз |
| поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једно |
| тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — |
| ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чује |
| е смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам како, ми више нисмо били у мојој соби |
| чинац!“</p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те ре |
| ам могао ди јој одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> < |
| кали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локо |
| бадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и дови |
| а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори к |
| но ја нисам <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну к |
| тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на само |
| гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и гу |
| ајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и п |
| ро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по чит |
| , изгледа ми да ме ови зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која |
| /p> <p>— „Не знате, како ми је жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, он |
| причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Зн |
| ек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S |
| ам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да ј |
| те.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад. |
| јој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној |
| подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Ц |
| егово име, а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почи |
| примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговим |
| ој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасв |
| .</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла |
| последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно |
| г језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам |
| да зове лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу... |
| шном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi> |
| од тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо даје ми страшан утис |
| бјашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но л |
| от!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је |
| а куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једн |
| ла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи је |
| Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до пол |
| Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах изјавим да то мени не треба.{S} Сутрадан, вредно |
| p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при |
| <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му |
| м механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго |
| ubSection" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми |
| оптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како |
| пет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{ |
| е погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од |
| анише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и |
| ла сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближава |
| S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорач |
| <p>Коњи су касали кроз београдске улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена |
| кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало |
| ћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог |
| рамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S |
| личног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— |
| но прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за |
| и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод са |
| . „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом. |
| ичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јо |
| ањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из В., и доносио тихо јецање звона.{S} Сунце ве |
| под самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данаш |
| где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли би ме који хтео возити за В |
| >Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала мој |
| о нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпутовах у Београд...</p> <milestone unit="subSection" |
| очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо п |
| тојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја т |
| онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац траж |
| по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком |
| .{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., те одох тамо.{S} Упитах, да ли |
| крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи одпут |
| м разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних |
| сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — р |
| а нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одмах из |
| да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја |
| покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе г |
| х те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај прем |
| осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече |
| полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад по |
| више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мисли |
| ожих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, ув |
| вот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ |
| е за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, посла |
| ично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница |
| и прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој је боље...</p> <milestone unit="subSe |
| живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим |
| есе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем ал |
| а имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она па |
| ем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и |
| аци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n="22" /> главу на њене гр |
| ује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро ч |
| блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране х |
| о одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућине.{S} Од некуд допреше звуци |
| о тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S |
| оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мају |
| , пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и он |
| И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" /> <p>Т |
| ва мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве стариц |
| „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња није била на врхунц |
| “</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледа |
| дно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p>И упаде код „Албанеза“.</p> <p>Био ј |
| а, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубаз |
| on" /> <p>25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соб |
| Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле |
| он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што са |
| и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато |
| ине толико, не би требало да лупа главу око тога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док с |
| било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста туга |
| а сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како |
| заноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без л |
| н вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S |
| аздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраг |
| пи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од околних:</p> <p>— „Ко је тај старац?“</p> <p>— „Е, мој |
| еђу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз л |
| правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} При |
| им, који носаше један лепо извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а |
| да неко залупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену |
| сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSectio |
| ебну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти |
| она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је |
| ити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише |
| посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осе |
| . и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и ре |
| и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили |
| Али јој нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“ |
| е, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо.. |
| сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на с |
| т велика, али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свешт |
| бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред ули |
| ...{S} Ја?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страхов |
| у ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо чи |
| ице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си |
| ве све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора беле кошуље...{ |
| тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене великим модроцрним котуровима, јагодице испале |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{ |
| ilestone unit="subSection" /> <p>17.{S} Октобра 1904.</p> <p>„Да ли ћемо икад више, драги ја и |
| мљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако |
| м потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату љубав, да идем усамљеним стазама где с |
| у тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам |
| х без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је поглед |
| ешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога није бил |
| .</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца воли, али ми је тај |
| При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам м |
| дсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро с |
| } Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да |
| разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећ |
| г за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али |
| сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад с |
| ао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши бр |
| но фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да |
| лупост, али...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла |
| тано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на |
| ј вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и о |
| „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој ј |
| ејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и ра |
| д станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p |
| у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Се |
| лочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у нек |
| ти да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако |
| ребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби |
| угој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни |
| во ме наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> < |
| једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад је нагласио да Олга има |
| идох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер во |
| ом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах до њега је био гро |
| , говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам вол |
| >Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава м |
| {S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плака |
| "subSection" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постад |
| очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је |
| но што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, нежно, дубоко в |
| подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да х |
| м очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више |
| азговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n |
| Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или |
| о дан.{S} Небо је било тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> |
| S} Фебруара.</p> <p>Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се ј |
| } Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone unit="s |
| заслепљује и у коме живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да |
| <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада с |
| сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} Треба |
| д, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више ни |
| .“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко пота |
| е разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> |
| S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то није истин |
| сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже об |
| ичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један ваго |
| а колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па |
| о сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S |
| му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> |
| за њега није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећа |
| унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p> |
| смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља.. |
| S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с |
| јим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, |
| , али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p |
| стависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, |
| на и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао |
| неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био |
| нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! к |
| ебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вел |
| ле присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблист |
| ли.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељ |
| </p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — |
| ући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, гово |
| ко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и |
| тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујн |
| смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој |
| е на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а мож |
| се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само |
| , да је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност кој |
| S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га и |
| туру више и не мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да |
| алност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ |
| твари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер са |
| је, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библи |
| т која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахи |
| тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па |
| м да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не |
| је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неп |
| вот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се |
| а да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он оде, док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мал |
| зивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ни |
| ио испрекидан, сух, дрхтав и једак, али он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти |
| овник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица |
| атељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре |
| озвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где |
| путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећа |
| “ .</p> <p>— „Да, тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је |
| /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи најед |
| м свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух гд |
| знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако дуго говорио, урлао, шапутао.{S} Најзад је у |
| ивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после с |
| p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па с |
| одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то |
| и кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Не |
| ро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш |
| Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта |
| о кад бих могао сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више ни |
| очне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— |
| кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну гла |
| </p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у р |
| смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле п |
| /p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо |
| латком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се как |
| ава срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети |
| о.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно |
| не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све |
| иш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад ни |
| , кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још коју годину да причекам. |
| стинска љубав, коју бих јој могао дати, она би била сувише заузета мислима о мени и не би имала |
| пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то |
| а срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће сре |
| шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам |
| ешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми да |
| лед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, с |
| м у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да клонем, она ме држи вечито у |
| држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у животу.{S} Живот |
| > <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја бих тако хтео да будем тамо у дру |
| } Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у |
| кала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и |
| воје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{ |
| итискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока |
| сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још јед |
| исано њено име.</p> <p>— „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у суз |
| облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поре |
| то је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда верује да је ја волим, а можда и не верује... |
| лга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о ва |
| ла...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвра |
| и!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} О |
| е у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S |
| да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и |
| .{S} Мени глава клону на узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очи |
| еле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га п |
| рат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} |
| ом осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се |
| ама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита...{S} И ја |
| оваше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} |
| едан, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео |
| едну другу... </p> <p>— „Ја волим...{S} Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, |
| лежим... и зато ми је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке |
| ном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшн |
| због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због теб |
| л и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као |
| Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме. |
| его сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет |
| аки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} Тако болешљива каква је била, на |
| ве испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћем |
| здржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути |
| то кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p |
| очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза |
| и су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, ка |
| ајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јо |
| сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свак |
| и.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете са |
| и усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у |
| и врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} По |
| њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубил |
| едео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на врати |
| искале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам |
| сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ј |
| ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим упл |
| у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није на |
| ви и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{S} Али не зна |
| , она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој |
| чице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пруж |
| ило ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало |
| ка прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах.. |
| мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, д |
| оли, она никога не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарал |
| ио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, |
| спите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „За |
| оза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ |
| ла...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам ј |
| јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим |
| у је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и вел |
| ву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њеж |
| и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очи |
| Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S} Није хтела виш |
| ео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или оста |
| ц тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на то климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, |
| и то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у см |
| !{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом |
| у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела |
| а шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокован |
| а смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо о |
| не од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је |
| " /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће |
| о од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем т |
| е она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен |
| је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много |
| и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који |
| ика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она ме теши кад ми је тешко, она ме храбри кад хоћу да |
| очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом |
| {S} А зашто је то морало тако да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> |
| колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, |
| Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме |
| , и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер |
| дно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије штогод од тебе...“</p> <p>И он |
| е.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још тре |
| мку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад |
| ичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мир |
| гловима великих булевара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју |
| о је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато |
| м спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахр |
| мо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улиц |
| је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује |
| S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато м |
| ратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза |
| > <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми у |
| <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкујеш!“ Међутим главно је тежишт |
| у.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић |
| {S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брин |
| и су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво с |
| а њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око тога. |
| , те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буд |
| парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо. |
| „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одгово |
| ни замислити такву лепоту као што беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p> |
| је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још |
| о ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја верујем у њу.{S} Она м |
| ...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било |
| на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме |
| еравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди |
| неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан |
| мајка убила, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n=" |
| реме био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</ |
| ади“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вр |
| егнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне ре |
| ..{S} Ви њу несумњиво волите исто као и она вас...{S} Или ћете је волети доцније...“</p> <p>— „ |
| нам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на |
| <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих |
| ?{S} Ха! ти јеси!{S} Јеси, јеси!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си ј |
| им њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи |
| ајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је.. |
| о тек мора њој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна де |
| да те овако дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препору |
| хтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако |
| Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.< |
| учајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p |
| ао несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непр |
| ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут ср |
| дох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да |
| Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не имао — и би |
| „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгледа као да није чула.{S} Гледала је |
| Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да |
| </p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је |
| } Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, |
| а је целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, |
| нилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и |
| отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> < |
| или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, |
| ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како |
| за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили |
| о, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њом.{S} На улици је ста |
| али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас поглед |
| у ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила |
| — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избиј |
| ољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњ |
| нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништ |
| едне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо так |
| сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом животу, она је тамо..{S} И ја б |
| да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чу |
| је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главо |
| е да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осме |
| к је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам |
| х руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе |
| е мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином сме |
| и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији |
| а да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више |
| Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадн |
| гови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> |
| јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав з |
| еларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="su |
| а моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па |
| ри године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} |
| срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш |
| едном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну г |
| Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивид |
| воју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребнији.{S} Моја мати не зна |
| ио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу видети свога доброг о |
| живот тече брзо као олуја“, говорио је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да буде |
| могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, пл |
| {S} За три године ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни са |
| полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И б |
| би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао д |
| ао ићи у Београд на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја |
| ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{ |
| свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone |
| а кадгод бити твоја?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју р |
| тао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фе |
| ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да |
| авао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} |
| <p>— „Вољен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} |
| човека може да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се |
| кроза зелени ћилим њива и ливада, овде онде ишаран златно-жутим комадима, који су били засађен |
| видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где са |
| еле још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним |
| > <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред |
| а клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је с |
| их ушију.{S} Моје су мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном ве |
| шним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало је, од воска начињене, поч |
| х.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p> |
| ругој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.< |
| радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да |
| {S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш |
| жи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну. |
| стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђор |
| сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Она је много патила |
| Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умрем“...</p> <p>Он је тако |
| село као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да тра |
| на.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад мор |
| о сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у |
| } Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто |
| ко ја нећу, она ме не може натерати.{S} Они оду.{S} Мама ми каже у чему је ствар, а ја њој одма |
| госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} |
| авнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p> <p>Зашто?</p> <p>То не з |
| о кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад м |
| да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n="12" /> они уносе сувише напора |
| он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они који су већ умрли... они знају!{S} И ја хоћу да умр |
| уду, али је чича њој објашњавао како су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, д |
| — „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне ус |
| колине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар да |
| уке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, |
| ац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути |
| вде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико воли |
| ности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше |
| , господине“.</p> <p>Био је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу |
| {S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала |
| а ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући |
| ће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> |
| пу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} |
| ти, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојн |
| док је бесомучни ветар лепршао око њега оно мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу вид |
| шко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} Она можда |
| не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће ми |
| само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће јед |
| толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је х |
| живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми |
| воле, али... мени то друштво није више оно што је било.{S} Ја више не тражим такво друштво.{S} |
| доле, и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је |
| Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на ме |
| иву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} |
| ...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећ |
| де само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи о |
| ури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све |
| ио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је жив |
| адама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по прир |
| ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било м |
| да и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Је |
| је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега |
| ам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго |
| је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недрима; а на к |
| илика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „ |
| <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да неш |
| } Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била к |
| боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коза, изишла да шета, премори |
| нхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шт |
| остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам с |
| да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После и |
| ма истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, за |
| ајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете |
| оја ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти |
| иђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренут |
| вши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} |
| а изаћи ван вароши да шеташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш л |
| р.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог ли |
| света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упу |
| Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{ |
| о <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати та |
| чком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.< |
| јесен да не озебем, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здр |
| 52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тра |
| S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост тако уморна...< |
| ући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим |
| ролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта |
| вим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се |
| на, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем... |
| радовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпо |
| замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом |
| и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му с |
| ићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала |
| с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се р |
| бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољуп |
| д се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше |
| ан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена веселост так |
| " /> <p>18. мај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћ |
| {S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од сре |
| ивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухог |
| убави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> |
| оња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја ј |
| да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{ |
| .{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам бил |
| ва, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло и |
| ке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестр |
| каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговара |
| м од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје |
| е на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, д |
| пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми долазиле друге мисли, у |
| насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, |
| буди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме |
| иловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле зна да су наше две душе једна.{ |
| ижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на св |
| <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и ба |
| ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, |
| <p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубо |
| м ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добр |
| ubSection" /> <p>8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све |
| Section" /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где с |
| ubSection" /> <p>12. маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам |
| Она је неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок |
| ло и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу сво |
| њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао |
| p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламова |
| ако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онд |
| разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца кој |
| title>Жртва Алкохола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi |
| неодређено и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, неш |
| оначна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“< |
| ...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наје |
| ло је јединствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сас |
| и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали |
| све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце би |
| ке улице одмереним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљ |
| рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две се |
| ном са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да пут |
| S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње ју |
| и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, |
| етра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског |
| она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружал |
| ти све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари штогод од мене зависи.{S} Она међути |
| спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се |
| нем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњ |
| рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S |
| шао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударци |
| више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах п |
| одне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је б |
| гловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> с |
| S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, |
| о које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с п |
| е ни једне идеје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто шт |
| .</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, ко |
| ачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишл |
| о о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пр |
| но шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="36" |
| једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтави |
| нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинил |
| ошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> |
| о у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варо |
| их како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепано |
| у; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањ |
| које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се |
| вник једног срца које је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног жив |
| неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу. |
| сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућ |
| љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиск |
| али тако лако да те не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Со |
| его сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми |
| м је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живо |
| ан од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не |
| } Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је так |
| стано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И |
| >Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио |
| ник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га савет |
| } Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед |
| епу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> < |
| иступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер расте |
| књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште |
| <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми |
| отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи |
| тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже |
| вратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се. |
| чекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку досаду од живота, нема више никаквих тежњи.{ |
| ао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам в |
| ј водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије не би могло да |
| тице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су |
| ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S |
| Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> |
| ..</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам неп |
| кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест |
| и нејасно, да не умем да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и ид |
| а срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соњ |
| етко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене |
| да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је с |
| мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, |
| S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам |
| дела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима цело |
| ection" /> <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, |
| а је у мени нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на в |
| </p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <p |
| три, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог |
| је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> < |
| тиња!...{S} Да заборави...{S} Ја већ не осећам ништа...{S} Хоћу да живим,... али без циља...{S} |
| остељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих |
| рошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осе |
| етру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што ми обавија срце...</p |
| .{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим д |
| лесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{ |
| али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S |
| д две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна шт |
| шао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <milestone unit="subS |
| ако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као п |
| S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} |
| дом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика.{S} Наше су душе сре |
| S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо |
| ћан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав |
| /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да |
| Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На гла |
| свим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без |
| зор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ј |
| скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи |
| место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до грани |
| добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, п |
| тисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми |
| редосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња м |
| гови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неко |
| <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, екс |
| нило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто м |
| , а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме. |
| овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То ј |
| Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да буде |
| е мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, |
| м се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја |
| идигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре |
| вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да |
| е заустави <pb n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан |
| у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убр |
| е под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору |
| Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је бил |
| ли се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку до |
| лике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њ |
| ла с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите |
| ад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи |
| е но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пр |
| } Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постељ |
| сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, кој |
| вечито тужна.{S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан с |
| ак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове |
| говом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она је већ у том другом |
| за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их одби |
| оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корача |
| о тужно у дну... нечега меланхоличног у основи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>6. мај |
| р сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису имали.{S} Био је до ситнице паж |
| ...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди. |
| рата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи |
| ећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соб |
| и имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новем |
| а себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} |
| им здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и сву |
| за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p |
| китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо са |
| ви зидови коре, што одлазим одавде, што остављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све |
| з собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> |
| е на мене и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан |
| пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ |
| ранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам п |
| S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене |
| ом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите |
| ива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи ч |
| о сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога ни |
| е има још много, много места која су ми остала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Ка |
| о преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као м |
| а и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређос |
| Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна д |
| дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам |
| та.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да |
| јање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био |
| ишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета. |
| већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци |
| а...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S |
| очита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... т |
| о казала да је то једна глупост...{S} У осталом, да вам објасним...{S} Ви знате да сте вољени.. |
| у да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је жи |
| Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје |
| се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само |
| ј је што ћу морати читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да |
| нам зашто идем у Београд.{S} Не могу да останем овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узе |
| орела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... остани!...{S} Ти знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти |
| спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гле |
| прављала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко.{S} Неки о |
| орио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног човека може да буде тако |
| pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам |
| и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много д |
| ао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно: |
| отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршен |
| у завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам |
| !{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="subSec |
| ед њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног босиљка кога је ветар непрестано кретао.{S} Др |
| о хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја |
| ко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло да |
| нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ |
| мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И |
| ње.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мога б |
| а сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је |
| {S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све |
| дим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она |
| Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> с |
| Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ват |
| осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је мило |
| им гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жалостан.{S} Одмах д |
| ила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да н |
| Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и ши |
| S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се о |
| убац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су м |
| олиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах, грч |
| утак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све ш |
| вор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто |
| арити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро позна |
| p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза јо |
| о неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех |
| још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</ |
| их да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела |
| инити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Г |
| ду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи дож |
| о било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој чове |
| видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окрен |
| своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> < |
| ву.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нис |
| уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата изме |
| озрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори |
| е лежало оборено једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p |
| овде закопати, а нешто ће од тога тебе отићи негде тамо, горе или доле, и то ће нешто наставит |
| о ћу изненада, чим чујем да јој је боље отићи у В., запросићу је и довешћу је у Београд.{S} Жив |
| , да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без из |
| свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хлада |
| ам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене |
| м да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је н |
| о се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госп |
| ам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити са |
| ност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>5.{S} |
| слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да се |
| /> <p>9.{S} Новембар.</p> <p>Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда |
| ања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривен |
| Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам |
| лакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дошао.{ |
| една.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама и |
| уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава зуба, а њено је невино че |
| е...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све |
| а.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у |
| /p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је бил |
| о нисте заузети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да раз |
| ао где је отац, она ми је казала, да је отпутовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, не |
| а да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из гру |
| ту.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, кад си |
| минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ о |
| амо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се д |
| ло неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не |
| а?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож у с |
| говац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</ |
| лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" /> откривајући два бела и здрава |
| убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотан |
| дно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заборављати и воли ме као што с |
| тан.{S} Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гро |
| м видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сас |
| што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школ |
| или на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} |
| тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p> |
| се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе |
| свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у |
| неописано лепа...{S} Лепота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p |
| оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је |
| великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре |
| а нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао ма |
| едставља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} С |
| снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, осећа неку дос |
| маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођ |
| нем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава у живот |
| {S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њен |
| богом.{S} Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone uni |
| } Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан д |
| а груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мени...{S} И ја већ |
| узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и д |
| и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али |
| је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најза |
| блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се та |
| кас коња и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше ј |
| а нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело там |
| тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} Очи тавне, бесвесне и упале дубоко у главу, окружене ве |
| на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворене.{S} Заболеше ме капци — и |
| пет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она је с врем |
| а је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми н |
| ашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је каз |
| ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угрејан, сух дах |
| ну.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме у |
| него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не дижући главе он настави слабим гл |
| а сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „к |
| Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То |
| скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако |
| „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирот |
| /p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је |
| вом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза |
| а, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очи |
| " /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођ |
| и, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене кру |
| жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено див |
| својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог жита.. |
| драви.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је била у |
| е слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је |
| ћу чути твој глас, да ћу гледати твоје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме м |
| но.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборавље |
| чех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед ј |
| е била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца Никодија |
| /p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништ |
| н једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отвара |
| г угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чи |
| са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су |
| рећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упр |
| жава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на |
| не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралисте из XVIII. века који је вирећи из к |
| идео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црн |
| лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну |
| ретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огледал |
| S} Она ме је чекала упућујући забринуте очи у вагоне који су успоравали ход и најзад стали.{S} |
| а заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, |
| лицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше к |
| пце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се ње |
| а, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну |
| ица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је не |
| ече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута |
| ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празн |
| за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха |
| едео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где |
| лепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје ус |
| е гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк |
| ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је |
| S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S |
| е сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милош |
| каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекл |
| стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у |
| p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једно |
| не су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљени |
| био, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала |
| Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам у |
| е поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног |
| усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, |
| а на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећ |
| .“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из |
| !“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као |
| плакујем, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Он |
| ла непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да ј |
| ће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“< |
| а хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> |
| јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што са |
| на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру |
| сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, н |
| , мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осе |
| и коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S |
| “</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да |
| поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb |
| стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка |
| пет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone unit="s |
| о собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јо |
| рајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себ |
| <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S} Оне усне, које су, изгледало |
| удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S |
| м, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све |
| нутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.< |
| зумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пре |
| у и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, дра |
| опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му |
| часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, ње |
| кићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеск |
| м нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероват |
| вест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици п |
| , па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакр |
| у и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим |
| м... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој |
| азумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p> |
| боле као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало.</p> <p>Ја више |
| сетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука сп |
| е!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја жудња ниј |
| главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадос |
| ем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>М |
| милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то зн |
| велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приб |
| ="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим не |
| оси.{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђал |
| а сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми је на |
| шу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варн |
| сутра умрети...“</p> <p>Он мало заћута, па настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... |
| n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно |
| ат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, |
| дни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар с |
| .{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“. |
| се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно израз |
| обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њ |
| м коњу, јури кроз нашу улицу горе-доле, па обада оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње с |
| лице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одв |
| Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном започетој ствар |
| “ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча нап |
| о и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света |
| ио је сталан у једном започетој ствари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n=" |
| којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} Т |
| добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплом |
| о не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност |
| добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је |
| ара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, молећи |
| достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> |
| е груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј |
| онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови |
| е тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се |
| едан пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те |
| ш једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.< |
| одица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на жен |
| обио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} К |
| плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак л |
| е молим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако |
| што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој ч |
| иви.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме |
| иш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш сре |
| ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, са |
| непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим |
| Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће |
| <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S} Не дао |
| не оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним. |
| ли?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да |
| авнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ |
| >— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја мо |
| И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом |
| м.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја одем у св |
| ља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам |
| која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко |
| елог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Било му је ста |
| а се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| лавној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не зн |
| приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све ј |
| . „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, бесциљан...“</ |
| јити, ако не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли |
| , увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам с |
| Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипа |
| овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појас |
| се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша п |
| х за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум мој данашњи доживљај, који ми је још изгледа |
| а која ми је било немогуће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је |
| еши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби |
| а; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи једног моралист |
| „Истина је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p |
| други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у |
| ...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S |
| нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гле |
| наљути и не могадох да не обратим Олги пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „ |
| лгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасе |
| ико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге како достојанстве |
| другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и досадне, често п |
| јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад су ствари отишле.{S} |
| ази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корпе ко |
| о од ње добијати вести...</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали зајед |
| вору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопа |
| а! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа никуда. |
| b n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетњ |
| да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где |
| ад.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Па |
| летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су |
| губи се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам |
| лаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме каз |
| ом на глави и новим опанцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо |
| ску воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да су му точкови воза прешл |
| авршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је примети |
| /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује са |
| а је амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која г |
| Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је |
| 901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и ж |
| е немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толико послова д |
| .{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је био за мене.{S} Он је пос |
| диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад |
| Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој буд |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Париз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена! |
| bSection" /> <p>Париз, 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене |
| сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту |
| боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, ж |
| тао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} |
| ли ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На |
| будем отишао на страну...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам |
| амоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вама, да не бих изгледао к |
| чки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободн |
| ринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, било веома тешко и уклонио са |
| ети, да ми допустите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о је |
| јун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго.. |
| лаве као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико в |
| исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве роман |
| етих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз један велики хладовит храст беше с |
| е се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је |
| пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> <pb n="31" /> <p |
| еташ.{S} Видићеш ону дивну околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има ј |
| још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још он |
| ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја ј |
| ожило и бацило у бригу.{S} Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили |
| је умело много да осети и које је много патило, дневник једног чудног живота који је био промаш |
| , да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро |
| ?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осети |
| сећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, |
| ме је хладноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео |
| </p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још по |
| уготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јес |
| че ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коњ |
| Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} А |
| ун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све мо |
| улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и |
| е, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратим |
| >Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до мојих ушију долазили звуц |
| мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, ви |
| у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S |
| .{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} |
| гледа као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, ди |
| ше звуци звона, тихи, умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута |
| рах који је вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима |
| {S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била т |
| кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамн |
| грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена |
| да ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури низ улицу, окрећући се |
| едамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника не зна шта са |
| ; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а мој |
| роз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и за нас, и ми ћемо отпутовати.{ |
| е, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му |
| х да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мајка навалила се |
| од куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тад |
| о, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем |
| чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, т |
| новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је |
| ати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким ус |
| ет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећа |
| сно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи |
| рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила |
| ети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена о |
| дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозо |
| ну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу |
| гом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љ |
| најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њен |
| и од ње немам од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао |
| доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>12. ма |
| >9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S |
| ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешк |
| рло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог беско |
| ати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао |
| пет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам умо |
| јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> о |
| ам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.< |
| усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и б |
| е мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој |
| адан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигн |
| <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у држав |
| ао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми |
| циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улазиле у с |
| p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића. |
| осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт час |
| S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар |
| умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био п |
| из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она |
| е могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... она ће једног дана м |
| био два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време |
| у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љубаву, срећом, надом...</p |
| март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се |
| S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено |
| 00.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{S} Он |
| е као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, |
| ош једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само је |
| бавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су |
| } Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је |
| августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо та |
| </p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испи |
| скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње ј |
| ао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућн |
| } Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S} Охрабри ме.{S} Немој ме заб |
| ије сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. новембра 1911.</p> <p>„...{S}Умрла м |
| .</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желе |
| Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежн |
| код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да д |
| Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око један.“</p> <p> |
| Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се |
| у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, дирљиво, узрујавајуће.{S} Напис |
| У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новч |
| оња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако сл |
| ...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао |
| е потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље. |
| ам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>-------------------------- |
| мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:< |
| то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се |
| утах.</p> <pb n="24" /> <p>Моја је мати питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другари |
| у с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не |
| е да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, она ме |
| м сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта је живот? ја, дак |
| о покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одговорим паде м |
| и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио |
| а мене је завршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају но |
| его ми нешто кажи, одговори ми на једно питање?“</p> <p>— „Кажи шта хоћеш, одговорићу ти, лутки |
| ко интересује и која је за мене животно питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјав |
| е, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме п |
| Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milesto |
| олазио код мене твој друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он |
| /p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није ј |
| није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p> |
| еколико писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одго |
| алеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца како сам д |
| <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је о |
| сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздра |
| исмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног уми |
| је твоју адресу.{S} Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone |
| оја јој је нађена у недрима; а на којој пише: „Не воли ме!“ Али то „не воли ме!“ шта му то знач |
| ање...{S} Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На њег |
| рим ове стране.{S} Ја више немам шта да пишем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре |
| {S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми д |
| г мира најзад, да те замолим да више не пишеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена |
| елика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у |
| је ћутао.{S} За мало, па одјекну звизак пиштаљке станичног чиновника, писак локомотиве...{S} Он |
| ојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости |
| е су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео. |
| о.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је тако плава...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>26. мај |
| сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, ње |
| ео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она има лепу косу која има боју зрелог |
| се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан осмејак.{S} Цела је |
| је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} |
| По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени п |
| ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очима.{S} Ја је толико волим!...</p> <milestone |
| малим, трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчић |
| дан угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснам |
| посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни |
| јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно |
| изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава о |
| моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже г |
| сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је |
| на забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши |
| ао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да |
| пним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, ст |
| евиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} |
| пуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, која је јецала као овај је |
| ..{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S |
| уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невино |
| оба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и дв |
| о да буде?“ Она је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" |
| уно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њ |
| егове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је ка |
| е све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим |
| својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на |
| пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну звиз |
| .{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при сам |
| } И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло грање крцало, ломило се, |
| арац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја наиђох он извади из џепа једно ста |
| оју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо је труло г |
| Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је |
| ло увек исто, увек је иста љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је са |
| ина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови другови занимају и интересују: |
| ио је то један од оних здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави |
| </p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи.</p> < |
| ашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрве |
| оју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стран |
| ђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину к |
| ати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она болесна и да треба да легн |
| ћутећи.{S} Очи су јој биле надувене од плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, уп |
| плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти ов |
| ена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам |
| рих боље очи да видим, да ли она заиста плаче.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно |
| S} То ће ти ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти |
| седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког с |
| о.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... а мени је тешко.{S} Ја бих хтела још да живим, |
| ла као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>15. јул |
| немилице.</p> <p>Увек је пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју к |
| ам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{ |
| ...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А данас?{S} Бол |
| Овде ми је бар једно остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{ |
| да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче м |
| ремена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама |
| тила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} |
| је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или |
| пу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми |
| чих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је |
| мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} |
| стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем т |
| угој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испи |
| распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам ј |
| о у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек |
| S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, ник |
| те само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољство |
| те волим, јер осећам да ме волиш...{S} По некад ми је много тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу д |
| циљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је би |
| у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послу |
| све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек ст |
| она.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овд |
| , чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у |
| м примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњув |
| оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало је опало жуто лиш |
| атима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} |
| д мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и тешила ме, да ћеш ти опет доћи.{S} Она дакле |
| д мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или о |
| а.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{S} И ти ћеш једног од ових дана из |
| <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем! |
| сам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани п |
| о ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одс |
| оза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{ |
| а посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико |
| бо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипа |
| .{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где н |
| ијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да види |
| ег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако |
| отворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место м |
| ..“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у |
| х и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} П |
| или сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ |
| од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није |
| ивот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је иста она љубичиц |
| на.{S} Њене су очи мутне као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо пок |
| будем што више на сунцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То |
| био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и |
| јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред |
| ву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по четворо.{S} Уза сто за чај стаја |
| ело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама има много сухог лишћа, а на гранама само по |
| и лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и |
| садне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о |
| врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, али |
| школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајућ |
| м усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да |
| аједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у стар |
| ного ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n |
| ојом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, |
| затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријате |
| снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и |
| али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише п |
| и обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-амо по кући, трпала је у корпе и неке <pb n="79" /> непотре |
| ма много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра од ј |
| ту.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је крет |
| који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гле |
| ио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друш |
| м грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој ч |
| ако ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки да |
| > <p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану |
| и.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој со |
| разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи н |
| а била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерају џанд |
| а... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах |
| инских кућица.{S} Врапци весело цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице прав |
| о ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} |
| љи лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смр |
| ion" /> <p>Истог дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изг |
| а је!{S} Она је мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не зн |
| х и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга ст |
| м друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо |
| it="subSection" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу ка |
| нима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S |
| subSection" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваниц |
| а видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији ми шапат мозак мут |
| } Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако д |
| ла је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини |
| .{S} Дође лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала с |
| м сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, |
| скрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам б |
| ала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове |
| {S} И трава његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца. |
| лочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам |
| била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} |
| пољу него у кући.{S} То ме мало оживи и поврати ми боју....{S} На тебе непрестано мислим.{S} Та |
| који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући |
| марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јо |
| Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на је |
| ариз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице п |
| ала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Пров |
| {S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га тако в |
| е учинило наједном као да је она ту, на површини... и да ја на њој лежим... и зато ми је тако т |
| ићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа |
| ета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви.. |
| љала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, |
| епота која опија, очарава, заноси...{S} Поглед јој је благ и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу |
| ели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је ст |
| } Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза |
| сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале неш |
| сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Виде |
| љупка, дивна; Олга ми је управила неки поглед чије ја значење нисам могао да схватим.</p> <p>П |
| ога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је н |
| а су ми клецала...{S} Угледах њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом пр |
| очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, ц |
| а сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n="17" /> нис |
| кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дв |
| притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде никога.{S} Тамо на кра |
| а код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" /> много значио, она постаје |
| дрхтавици, очи су јој добиле неки мутан поглед веома загонетан и диваљ.{S} Била је у грозници.{ |
| ако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често поже |
| и је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице ви |
| вао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на |
| у?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај чича!{S |
| <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћу |
| тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа об |
| о верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио |
| имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у грудима не |
| бијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се ни |
| </p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> <p>Он ме погледа оним страшним, мртвим очима и одмахну главом.{S |
| p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме погледа, не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и |
| иђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „По |
| о заклопи очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком |
| е.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли |
| да у мене; ја оборих очи; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми о |
| адила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овла |
| , затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад |
| ске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} |
| пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота н |
| азих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чуднов |
| у, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за вас, драга госпођо“ ..</p |
| а.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте |
| м тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био |
| , а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме ова мала утешитељк |
| чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по |
| <p>Њене очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где неста |
| ј била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су |
| S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, незаборављен.{S |
| покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао |
| .</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом који ме је јако зачудио и бацио у неко чуднова |
| по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си? |
| ила су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде |
| >24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, |
| идова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише |
| после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе како излазиш из парка.{S} Мени је, веруј, |
| метна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milesto |
| слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан |
| е своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!... |
| кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и доби |
| едамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула оч |
| четак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схват |
| д наиђох на трећој страни један чланак, под насловом <title>Жртва Алкохола</title>, у коме је о |
| пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћу |
| им дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14" /> још ни |
| стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега |
| е је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста |
| една је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} М |
| тељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише |
| ог ораха чије су опружене гране крцкале под суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и |
| а и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Не |
| у на њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} О |
| Кола су одмицала журно, коњи су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на с |
| ажећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мен |
| х обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж п |
| ше видео од оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам |
| а у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем |
| и се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих |
| а усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања |
| еоград, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може |
| било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом |
| као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва чу |
| лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичијег крзна.{S} Наједном осе |
| и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривајући мојим погледима мала стопала и ли |
| оворила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да |
| размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате песнице више главе и тако одјури |
| м о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да је испрати, а ја уле |
| осу коју је ветрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, |
| <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је теш |
| сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, м |
| но убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очим |
| прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S} Каж |
| и велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он |
| дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сања |
| } Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S |
| а свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, б |
| розан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на |
| причао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се вра |
| се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њи |
| ан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био А |
| воривши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељиц |
| под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву |
| p>— „Хоћете да дођете код мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану гла |
| /p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, |
| умевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на л |
| лежало је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачи |
| растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигл |
| "subSection" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад м |
| а пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} С |
| Section" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу з |
| сто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби |
| Београду због мајке, која није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју |
| наче немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мо |
| сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...< |
| pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође за тебе.{S} Ти ћеш је лепо чувати и неговати.{S} И |
| мо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p> |
| {S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разб |
| S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим |
| имић дојури код мене, узе писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ |
| ам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој ко |
| и слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико ре |
| мице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није |
| ртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен |
| весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа |
| > <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос к |
| ивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, к |
| ми је...“</p> <pb n="67" /> <p>Сузе јој пођоше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, |
| у зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене ко |
| је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи. |
| , како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нисте |
| > <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n=" |
| ћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> |
| есто, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говор |
| ку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше |
| так, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је |
| ило као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љ |
| улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мат |
| е једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих |
| илазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћут |
| кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и |
| воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна. |
| имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“.. |
| е пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сун |
| е; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше сп |
| прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасв |
| м јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад |
| ије слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам |
| ећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које други нису |
| Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, на |
| разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву ко |
| том месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <milestone unit="subSectio |
| уда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било с |
| и је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није човек, а ја хоћу човека.{S |
| ан човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре г |
| пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нам |
| Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био |
| {S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у |
| осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ац |
| p> <p>Олга Николајевићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је мно |
| се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} О |
| азимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и |
| декоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> < |
| а мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је |
| {S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах |
| , што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема к |
| лим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђош |
| пођем.{S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мисл |
| сторију, кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ пр |
| у бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која саго |
| оји се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су |
| к на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаси |
| о кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак утисак.{ |
| своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо ка |
| имо, јер љубав значи живот.</p> <p>И ми појмимо душу... </p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа |
| } Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ј |
| Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што |
| где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и оне |
| с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и... биће ми лакше.</p> <p>Ја друштва нем |
| ам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах |
| on" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас |
| м осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађа |
| тављам девојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p |
| оња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда |
| n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Ј |
| ри, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погледала ме једним дугим погледом и очи |
| јући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај |
| гађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици прек |
| дахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може |
| ажио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која м |
| ик ми није хтео учинити ни један једини покрет.</p> <p>Ја отворих боље очи да видим, да ли она |
| крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварен |
| без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="61" |
| тело јој је имало неке дражесне и чудне покрете, усне су јој добиле неки диван <pb n="37" /> из |
| рну косу и алени фес, витко тело и фине покрете, који су ме заносили, опијали, одузимали ми све |
| ећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека |
| де, а мало тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пу |
| стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидов |
| рам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини вид |
| орумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од |
| а шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с јед |
| , у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не д |
| ањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</ |
| оја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће к |
| ати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио и |
| новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове ис |
| ако је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је мислио, и како се |
| Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни |
| школовања.{S} Крајем ове школске године полагаћу групу испита за другу годину и онда сам до год |
| ру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испит |
| сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ов |
| Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одл |
| мо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} Било је < |
| рву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран |
| ан сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Тр |
| буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> < |
| уна 1900.</p> <p>Дође и тај дан.{S} Воз полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; мој |
| p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда воз на коме је био Аца, те га за |
| </p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану |
| ни...</p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је |
| } И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p>Ово је писмо учи |
| их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплакан |
| и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са |
| релазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика |
| дем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђим |
| ахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</ |
| ко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одм |
| дну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђ |
| а бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођ |
| авали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Т |
| је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— „Поглед јој ј |
| n" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће к |
| ту и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Уш |
| тљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанск |
| ни на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у в |
| .“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било хладно. |
| ште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свог |
| њем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам толик |
| ицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по пер |
| /p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог стар |
| г жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између |
| пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, |
| али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле годи |
| преш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слуша |
| ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је и |
| аво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S |
| сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Пи |
| S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нисам |
| ња поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на Унив |
| нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах |
| о сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу |
| ана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она на |
| ереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође о |
| /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да са |
| ита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш с |
| јена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ј |
| хатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S |
| во?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам нешт |
| ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак раз |
| о небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мог |
| су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone unit="subSect |
| иле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је т |
| н <pb n="37" /> израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> |
| рошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и планине |
| а си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да беремо цвеће“...</p> <milestone unit |
| еселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину |
| полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све са |
| гао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме стра |
| припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="su |
| е сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозр |
| чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивн |
| мени би било лакше.{S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном |
| жати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да нисам тако мислио.{S} Она је на |
| „Добро, кад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} А |
| ке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита |
| кох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два ц |
| прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се трг |
| топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone unit="subSectio |
| ти кроз писмо шаљем много, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан. |
| ад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест ч |
| S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{ |
| е нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја подметох усне.{S} Ах, тај пољубац |
| Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, тако |
| на ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. |
| њу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне. |
| оспођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене |
| би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{ |
| ритискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још један, па још један, и тако у бе |
| замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, један за другим непрестано, бескрајно дуго и б |
| загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са |
| ћао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам |
| ла са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам ј |
| то уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> |
| а још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> <pb n="52" |
| гла главу уз моју.{S} И опет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни. |
| ила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јој најзад објасних једног дана, да ћу |
| ред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости |
| усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио неброј |
| их и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, чело...{S} Страст је буктала у мен |
| , груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, по |
| волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос је долазила кад с |
| , као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве |
| тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није волела.{S} |
| ком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који га сажа |
| алила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да |
| } Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити |
| снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је |
| S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— |
| веку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — |
| а оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се |
| тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој глас, да |
| а сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког време |
| д је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно тво |
| кића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа.{S} Гледао |
| арнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела |
| вак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“ |
| >Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и растадо |
| , ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... ч |
| и страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме уп |
| b n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“ |
| из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих |
| и ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветр |
| е пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још |
| раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столиц |
| >— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али знају они |
| озориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> < |
| амо једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више вол |
| мо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћем |
| ила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу нисам волео.{S} |
| и после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она је |
| оз на коме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе о |
| pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неком бунилу, чудећи с |
| . сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— |
| о да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. |
| Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове н |
| баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног и |
| nit="subSection" /> <p>23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја са |
| удима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сн |
| ћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако о |
| брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — није још дал |
| . августа.</p> <p>Јутрошња ме је новост поразила.</p> <p>Чича Никодије нађен је јутрос у зору м |
| дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу |
| и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто раз |
| бе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело су жагорили |
| навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијица |
| ета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском одел |
| ла под оковима моје тешке обуће....{S}А поред њеног крста тугаљиво је шуштао бокор осушеног бос |
| „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госп |
| ше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљала по неко пит |
| > <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјави |
| будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам б |
| узглавље...{S} Она је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох |
| умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу |
| и осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше. |
| ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се |
| бих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, гос |
| два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица леп |
| и дан треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам |
| љах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у |
| S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} Посл |
| ајем код куће заваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{ |
| </p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу |
| алона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног б |
| г оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је |
| више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} |
| а преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаништ |
| м потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, да још ко учествује |
| n" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак |
| аве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух гд |
| бице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљена на м |
| међу набора беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; он |
| оклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог хоће да ме казни... ко зна <pb n="56" /> |
| удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у в |
| ђа Јокићка познавала историју целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајк |
| а.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone uni |
| ено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја |
| аљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех |
| е тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем |
| тамо, у зеленилу, које ја толико волим, поседим једно два часа у читању новог романа, који сам |
| би и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} Отворих врата и полако уђох.{S} Поред моје м |
| јер јој је мати казала да ће доћи једна посета. </p> <p>— „Али јој нисам хтела казати ко ће доћ |
| и цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као размишљ |
| ко је госпођа, одговорила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате |
| } Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати в |
| /p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>--------- |
| on" /> <p>26. маја 1901.</p> <p>Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о С |
| и неке <pb n="79" /> непотребне ствари, после их вадила.{S} Па би тек стала покрај врата, погле |
| ваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p |
| {S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад |
| данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била |
| ирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми остала у ус |
| је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ б |
| а.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, насл |
| ме дочекати у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу до |
| Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам |
| Шта?{S} Тамо много штошта још пише.{S} После овога долази тек живот“...</p> <p>На његовом се л |
| е горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на с |
| кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај да |
| болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела д |
| аја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још |
| га што му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми |
| м врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је било немогуће да одгов |
| ш сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, експлозије и трзања једне страсти кој |
| озитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индив |
| гледао. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Д |
| чкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писм |
| ј, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после долази живот, да су ово муке, да је ово кушање... |
| раћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, ле |
| вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погнуте главе к |
| а не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другојачије |
| ред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један тренутак као р |
| рт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном |
| но остало, да могу да плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је оста |
| значење нисам могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, ка |
| де!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут |
| скрајно дуго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим |
| чај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се |
| нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао |
| p>31.{S} Децембра 1904.</p> <p>„...{S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болес |
| > <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана. |
| вде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} |
| лешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду код коз |
| ="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге |
| и <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</ |
| {S} Време је тако кратко, а имам толико послова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{ |
| смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S |
| крипање пера једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из нек |
| тељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олакшај ми.{S} Ти знаш да мене Аца |
| авушу, али опазих да ме госпођа Јокићка посматра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било |
| улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити више |
| итаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветр |
| S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај |
| благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p |
| све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну праш |
| ње једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чуд |
| волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се |
| е; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно из |
| ије но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха |
| као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближ |
| љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и стара кућица гледа у мен |
| аво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога од нас мо |
| ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њени |
| а није био што је био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањ |
| <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остари |
| ој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, М |
| з главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При |
| пута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клеч |
| х чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осет |
| на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворе |
| мрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију ко |
| /p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамне |
| е је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним |
| Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене |
| } Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан по |
| који је <pb n="50" /> много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са ма |
| . децембра 1903</p> <p>Живот у Београду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновни |
| слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и зам |
| по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је ср |
| ш да мене Аца воли, али ми је тај дечко постао мрзак...{S} Ти га познајеш.{S} То за мене није ч |
| мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и |
| оз је већ био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак б |
| ала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгл |
| и и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у друго |
| она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се |
| сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сет |
| {S} Један би ме твој пољубац подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не |
| их боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p>Ма |
| nit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и |
| ар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</ |
| S}И последњи дан ове године дочекујем у постељи...{S} Болестан човек не треба ни да живи...{S} |
| рла.{S} Једног дана су је нашли мртву у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Нико |
| а мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да |
| еосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно удар |
| е ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, али су до м |
| напила.{S} Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и к |
| о синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати! |
| да је она болесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу... |
| на, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледал |
| уге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случ |
| нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавало ег |
| а онда кад би ти био уверен у позитивно постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он |
| и то ће нешто наставити живот, и оно ће постојати и даље...{S} Али где и како?{S} То је врло не |
| у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећат |
| епокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало |
| ивот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо шта је љубав.{ |
| в у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржат |
| е све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја виш |
| ах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно изв |
| ким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, грозан, б |
| туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко ми је |
| могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, заб |
| говори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су |
| ... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Сме |
| {S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ос |
| их очи и осетих како ме у грудима нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар |
| азоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, угледам голе гране стогодишњег ораха, |
| разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је ма |
| грудима... али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пр |
| у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између |
| овањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, који су ша |
| арог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> |
| едне страсти која је била у агонији.{S} Потпуковник Павловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је |
| а да нашу наклоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има вр |
| иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић врло често од како ја лежим.{S} Би |
| андило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарањ |
| ела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ускоро ћеш до |
| м сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као |
| } Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за |
| овараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у држав |
| Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„.. |
| оворих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На мој |
| ало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец дана и ба |
| на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз нек |
| .“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{ |
| n="10" /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимн |
| у и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се |
| мо ако будем положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад с |
| <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и да будем вољен, да окушам непознату |
| ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети |
| оју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко поред мене осети оно што ја патим, д |
| и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке |
| мо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, за |
| влачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно м |
| а сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћ |
| писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да |
| бучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— |
| а са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни и о |
| , па фијуче и звижди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву сн |
| Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу је био натукао једну жеље |
| ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ја умем да уједе |
| ашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало је нисам ухватио пре |
| ох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све |
| пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страсти п |
| p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се п |
| јучерашњег онако лепог сунца, данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сив |
| им очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, не |
| Кад је стигла кући пала је у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не |
| хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао ска |
| кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је |
| све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад б |
| > <p>7.{S} Новембар.</p> <p>Кише су већ почеле бивати чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет пр |
| ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако...{ |
| данас, видите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубич |
| ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађ |
| p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и |
| је опало жуто лишће.{S} Одмах по подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p |
| " /> <p>3. октобар.</p> <p>Лишће је већ почело да жути и опада...{S} У мојој башти по стазама и |
| тох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна м |
| је тако топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукам |
| } Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој д |
| свајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи |
| , али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кр |
| ана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>--------------------------------------< |
| живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а тек је требало д |
| у готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам о |
| ам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> < |
| ше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да г |
| о одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, |
| се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природ |
| сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто гот |
| умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} |
| н судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је |
| ојим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто ј |
| вати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној пор |
| н,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту жи |
| ас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.< |
| птембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и |
| затворене.{S} Заболеше ме капци — и ја почех гледати у мрак.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош |
| бок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако ди |
| првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим груди |
| је су, изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S |
| су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно |
| ако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ј |
| едећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div typ |
| да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit |
| ивот је завршен,... а тек је требало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћ |
| клоност цени, јер увек, кад потпуковник почне тако да говори, она додаје, да има времена још ко |
| етку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном д |
| о затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: |
| обље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам би |
| о код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици |
| .{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његово |
| ако болешљива каква је била, на боље је пошла последњих дана.{S} Али је ономадне била на брду к |
| к волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milest |
| ва..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако н |
| о хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непре |
| Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљење |
| јутрос није била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла |
| , да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају добар глас и тако даље.{S} Мама с |
| ан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оздравим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се сме |
| пак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем |
| ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{ |
| >Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упитан поглед који је <pb n="50" / |
| базно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да |
| о од како ја лежим.{S} Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Св |
| n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласк |
| type="chapter" xml:id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, з |
| t="subSection" /> <p>5.{S} Јуна.</p> <p>Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да са |
| n" /> <p>15. јула 1901.</p> <p>Данашњом поштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро р |
| > <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, |
| ли.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не |
| или срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се н |
| " /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, мно |
| смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицо |
| је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} |
| и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села про |
| p>— „Па тако...{S} Хоћете ли мало да ми правите друштво, да шетамо?{S} Тако је лепо...“</p> <p> |
| у страну. „Доћи ће и Олга, па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <p |
| олих да каже шта је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост... |
| евито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио ј |
| .“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед ј |
| пре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као де |
| ари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога |
| и је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све |
| , и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној пу |
| е-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело др |
| ко ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови зидови коре |
| колико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен. |
| грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја пла |
| нешто умрло...{S} У грудима осећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло |
| к.{S} Нешто ми је на срцу <pb n="92" /> празно, хладно.{S} Осећам неку узнемиреност, неко грозн |
| е отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, н |
| ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>31.{S |
| е видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И |
| В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана б |
| гледам кроза сузе.{S} Јер у мени нешто празно има...{S} Ја осећам да је у мени нешто умрло...{ |
| мао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио |
| ајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат. |
| ... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва. |
| кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш ли да ме пратиш до госпође Цане?{S} Позвала нас је данас да одем |
| ју, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам |
| тар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је била тужна, |
| и, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје.. |
| зносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и ми |
| вор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле |
| био сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То је већ почетак киријере у државној сл |
| нде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ће ми судиј |
| стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам |
| ји је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима оставио ми је несносан утисак, јер |
| ам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али ни |
| p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је пис |
| сле смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} |
| ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанств |
| а весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати рас |
| ахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соњ |
| <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало је да ове испите полажем још ју |
| ута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су |
| жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка за Париз.{S} Време је тако кратко, а имам т |
| дува.{S} Како <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу нос |
| одије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубави...“</p> <miles |
| ке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>28. јуни. |
| станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно шетао горе-доле по |
| ј је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>----------------------- |
| S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> < |
| му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мр |
| /p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ак |
| сам хтео да ико ишта зна о нашој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стат |
| може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је |
| ово.{S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично |
| не зна да један живот може бити завршен пре него што је почео...{S} Мој живот је завршен,... а |
| о добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београ |
| т сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{ |
| ље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам |
| ма кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло је нервозна и често плаче...</p> <mileston |
| оје очи.{S} И ти ћеш ме опет љубити као пре.{S} Ти ћеш ме много, много љубити.{S} Ти ме увек во |
| ромену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нече |
| , а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S |
| о на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су касали кроз београдске улиц |
| пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>-- |
| а редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у сво |
| варим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</ |
| t="subSection" /> <p>2.{S} Јуна.</p> <p>Пре три дана требало је да полажем испите.{S} Ја сам би |
| {S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има |
| се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези |
| д куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отрова |
| еодољив, јер нисам имао срца ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио м |
| и ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си з |
| /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит |
| ад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми |
| b n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор |
| ђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ру |
| нога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлош |
| х сусрео.{S} Није ми било ни до чега, а пред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <m |
| ена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно дебело дрво лепо отеса |
| самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја о |
| и, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Француску дођем још једанпут у В. ма на |
| једнога колеге и кашљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сн |
| ио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео |
| , неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, |
| едва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њеж |
| ... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред моји |
| {S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији |
| ак, грозан, бесциљан...“</p> <p>Било је пред подне.{S} По подне у два полазио је из Београда во |
| <hi>код Лава</hi>.“</p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари ун |
| чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; ја изађох за њо |
| аде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог п |
| се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу к |
| n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете г |
| љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и жудне за пољупцима, њен |
| не никако друкше, оно овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — прекл |
| као да није чула.{S} Гледала је у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се |
| и шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам д |
| /p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро |
| чи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скоч |
| затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива и лива |
| ам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме види.</p> |
| а лампа, а више моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Вре |
| p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{S} Грло м |
| мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе на мала стара вра |
| лачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђав |
| сам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала по глави и т |
| која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је написано њ |
| кућици коју ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утиса |
| молећи га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикуј |
| т одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— |
| ло хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није до |
| лених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна и мека пови |
| ристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу |
| , 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран |
| Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да |
| {S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему |
| о осветљеним улицама једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, |
| у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се н |
| етнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нис |
| то се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отро |
| зно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше |
| волим, да је желим, да она за мој живот представља неку чињеницу, нешто што ме је очекивало, шт |
| немирно окретање у ветру.{S} Гледам ове представнике зиме и осећам нешто хладно као и они што м |
| година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „ |
| ћици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми |
| ачише, он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> |
| е смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа д |
| ој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто |
| ме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет на |
| ости.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам |
| Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, |
| љубав у њему пламтела, али за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уз |
| се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p> |
| и је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пиш |
| х дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох |
| мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но што ми умремо |
| ек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли |
| Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете...{S} Она је лепа...“</p> < |
| на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила |
| овако — падајући пред тобом на колена и преклињући те, чујеш ли? — преклињући те да ме волиш... |
| својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре |
| ромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне |
| асова јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и г |
| сунца иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Разм |
| а бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар ве |
| реко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се от |
| тог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата |
| у прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, |
| гона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак м |
| {S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед м |
| у жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда м |
| ело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе |
| се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики ц |
| а прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и |
| да потражим штогод, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, н |
| стаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— „Тешко |
| е проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово ниј |
| ти мрак на очи и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као |
| лео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, |
| а, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је живот...</ |
| чешће и дуготрајније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лиш |
| ђо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— |
| ко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са св |
| путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба ов |
| чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, о |
| здрава зуба, а њено је невино чело било прекривено црним коврџама њене бујне косе...{S} Извезен |
| сипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе |
| је нервозно шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му пр |
| ушнем...{S} Заиста, неко је једва чујно прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкрин |
| болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се |
| а, али њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам им |
| сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћ |
| нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је сталан у једном |
| гови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких си |
| ати.{S} Осетих да је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био са |
| у који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја ве |
| де од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кро |
| пи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла |
| у и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, али ја п |
| руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у |
| одим посматрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице п |
| била на брду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је |
| 9" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке |
| стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цве |
| ња...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 1 |
| о отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим глас |
| а Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што више на сунцу и на вазду |
| да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, |
| ..{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</ |
| .. али лепа црнпураста ишчезну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим |
| ер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изгледа да нашу наклоност цени, јер у |
| Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често плаче... |
| нутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећ |
| а није могла да подноси велики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод за |
| ада.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и |
| лони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја та |
| во, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као |
| волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреш |
| тву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој воље |
| елости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког |
| бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе док до њих дођемо...{S} Такав је |
| ловић!{S} Ко је то?</p> <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки по |
| два вагона, тако да су му точкови воза прешли преко трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се |
| не кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна |
| спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико го |
| Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја |
| едног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао изм |
| говорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет |
| поље, а ја чух где он нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— |
| {S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој |
| сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је |
| > пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представи госпођу Јокићку.</ |
| е свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је упра |
| сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло |
| p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притиски |
| ох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно |
| м суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на ши |
| ен бат корака.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде |
| који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од мене.</p> <milest |
| а једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Бил |
| штво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам. |
| разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} |
| примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој |
| посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију...</p> <p>Ја је |
| арад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душе |
| о страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разго |
| ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене |
| прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сам |
| оње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је |
| г дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри |
| ubSection" /> <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S |
| рати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу запрепашћене очи |
| д плача, лице бледо, чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео |
| очијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не можете ни |
| шла, већ забодох нос у књигу.{S} Она ми приђе иза леђа.{S} Ја осетих њену близину... њен дах... |
| Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прил |
| уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, |
| сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p |
| навреше на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме св |
| то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала...{S} Угледах њен |
| лу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb |
| ка видех на углу ноћног стражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише д |
| уке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он про |
| ам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на т |
| ила ми је, да има посету, једног старог пријатеља:</p> <p>— „То је, знате, потпуковник Павловић |
| ну и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша |
| њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{ |
| ђаци весели и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђаци |
| госпођице, али ја мислим ипак да између пријатељства, другарства, оваквог какво је код нас и љу |
| полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у нови |
| тражара; ја му приђох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S |
| смејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидат |
| <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце |
| оје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више доп |
| било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију |
| де ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и у |
| е где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један тих пољубац, који м |
| , глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је о |
| } Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих |
| тшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал.{S} Она стаде поред вр |
| ору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала п |
| инација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецању ч |
| чена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и п |
| ће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконо |
| Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свр |
| p>Лепо мартовско јутро.</p> <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са к |
| кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих ж |
| утљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једноставност уредног малов |
| зато што је чиста, а њена лепота мирно прима моје уморне погледе који траже одмора.{S} Али ме |
| а пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо |
| мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео |
| То ме је упропастило...{S} Моја мати је приметила колико је на мене утицао овај пад на испиту, |
| ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да саз |
| Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништ |
| вот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља |
| ре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како в |
| нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме |
| Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га |
| по нешто ново, весело, привлачно...{S} Приметих шуму и пођох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шу |
| 5.</p> <p>Целу ноћ нисам заспао.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, сп |
| од њих душа била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хла |
| е доцкан.</p> <p>На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам пр |
| и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточић бистар као детиње сузе који се |
| ног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ |
| ного волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су с |
| .{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, привлачно...{S} |
| ајежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У ос |
| аша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n |
| есет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам му тражени новац, |
| оград бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку |
| бином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже |
| ас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у |
| , па ће те нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне с |
| о писмо љубећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти |
| су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам |
| Страст је буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... |
| о није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSection" |
| енту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живо |
| колних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице оближњих планина.{S} Ови ме нови др |
| и умало је нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, |
| е коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} |
| енити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвави |
| ворило у оловаст застор без прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам с |
| проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обич |
| Али је била несрећна...{S} Таква је то природа.{S} И њена је мајка на врло необјашњив начин ум |
| 15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све ст |
| и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од некуд допре лагано до мене |
| орног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми ј |
| идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <mileston |
| } Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S |
| обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо је било тамно |
| pb n="59" /> <p>И он обори главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у |
| прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то није помогло н |
| е ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни |
| прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити тора |
| била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је |
| упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Са |
| салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трж |
| ен дах и један тих пољубац, који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и уг |
| опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један |
| ше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <mileston |
| беле кошуље...{S} Ја клекох поред ње и притискох јој један врео пољубац на усне; она уздрхта, |
| и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасипајући јој пољупцима усне, очи, |
| собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} Мати уђ |
| њену близину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим |
| и изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, ал |
| амрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p> |
| Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко |
| пођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, |
| о.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од к |
| ујном природом и хтела је да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам по |
| ном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за |
| и, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div> <div type="chapter" |
| леко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каже да је оздравила, да јој |
| ох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужн |
| ме је писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу. |
| аја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одласка, како је |
| аборављаш, јер...{S} Ах, то треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било |
| ше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није п |
| гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и сед |
| н.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу |
| даје, да има времена још коју годину да причекам.{S} Боже!{S} Боже! да ли ћу ја икад дочекати д |
| би, као што видим, желела, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је он |
| а.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа интереса |
| } Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да говори којешта...{S} Хоће, |
| ли сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више |
| </p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на р |
| верила да нема никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љуб |
| м госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{ |
| лепо, али није било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике пл |
| м госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соњ |
| уке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са с |
| <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветр |
| на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени они |
| ла бога неугодно за живот: мало, мртво, прљаво...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на |
| с је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих |
| о цепа, нешто кида, осећам јаке болове, пробаде...{S} Не знам шта је ово.{S} Да ли је и мени су |
| јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и ујед |
| тој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, |
| тешко ми је!“ уздахну он. „Моје је срце пробијено оштрим ножем, а око њега је хладно...{S} Моја |
| едан врео пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жерав |
| да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде те |
| се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нис |
| ам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала |
| се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се |
| послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био т |
| и желела <pb n="83" /> да дођем кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Как |
| шком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са св |
| 14. маја 1899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и чи |
| азличитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је годи |
| ан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заиста уж |
| усом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се в |
| ећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у |
| тву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} |
| између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро т |
| моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <pb n |
| врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре пријатељице у разговору, бе |
| одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, по |
| лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, како ветар намешта и премешта сн |
| али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати ј |
| о пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а ника |
| нешто потмуло заболе као да ми је неко провукао хладан, оштар нож.</p> <p>Страсти беше нестало |
| а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Милане... бићу кратка...{S} Ти зна |
| ристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу |
| и је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву |
| и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по угловима великих булевара.{S} То је |
| а се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи неми |
| бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с му |
| ан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум ж |
| — „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао |
| сао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хт |
| p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали лампу на столу у |
| мукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме језа...</p> <p>— „Ко је то?“ викнух одједном и |
| <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стад |
| шно...{S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се увер |
| и слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која кола натоварена дрвима, и не растерај |
| не заболи.{S} А ја осетим твој дах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone u |
| сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам д |
| ирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хладноћа исцртала чудновате шаре, па |
| ?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш |
| устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана ста |
| ица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох |
| од мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један поглед у ноћ, али не видех нигде н |
| p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад в |
| ="14" /> још нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као |
| о.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми с |
| увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у пог |
| очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{ |
| о Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, там |
| S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Х |
| дом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје с |
| на прилика, прибијена уза зид под мојим прозором, јецала полугласно и страшно...{S} Мене проби |
| кроз ноћ неко потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши |
| д оне страшне ноћи кад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао |
| да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, отворих прозор и бацих један пог |
| ам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном |
| а сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам с |
| нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од мо |
| оро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брис |
| о ме освежи и поврати.{S} Ја остадох на прозору неко време, гледајући уз улицу и низ улицу, док |
| х...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, пр |
| прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је |
| трошним зидовима и квадратастим, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и вид |
| њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} |
| г тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну испошћену кожу.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?“</p> |
| 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, |
| ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <mil |
| пијан и често плаче у кафани.</p> <p>— „Проклетство је пало на моју кућу и на мој пород!{S} Бог |
| тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи јед |
| м, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна др |
| лаве испод ниских вратанаца, да виде ко пролази.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд |
| летале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима |
| тница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и |
| атке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом ме |
| тро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стиг |
| д ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Ве |
| емао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођ |
| рили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парку, где нас је свет посм |
| ућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удов |
| ака...{S} Опојни зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} |
| дех једног одрпанка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави |
| ите, имамо мало лепши дан.{S} Почело је пролеће“, примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам ју |
| д чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} |
| крај отвореног прозора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је |
| ањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блистао је на све стран |
| >8. априла 1901.</p> <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и по |
| . маја 1905.</p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весел |
| је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упути |
| невник једног чудног живота који је био промашен.</p> <p>На корицама је стајало његово име, а и |
| 25. јуна.</p> <p>Париз!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја с |
| ај 1899.</p> <p>На мени је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам |
| животу.{S} Живот је кретање, циљ му је промена, јер постоји време...{S} Љубав...{S} Ми знамо ш |
| <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одл |
| иво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније поз |
| е никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу |
| а замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам |
| .{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био је ужасан.{S} |
| а дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљи него пре.{S} Њене с |
| це.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, |
| ланчанке, да виде ко пролази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле |
| “</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња |
| ла уза зид и ја у оном јецању чух једно промукло, глухог тупо и ужасно: „Зашто?“ И прође ме јез |
| на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „...{S}Бар ја тако мислим.{ |
| {S} Он уђе на мала стара врата, која су промукло шкрипала, а мене остави напољу.{S} Мало затим |
| мну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди. |
| а радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине |
| ен отац упропастио, да је због мене Аца пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...< |
| да оног коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му с |
| азговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разгово |
| S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих |
| се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трав |
| селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{ |
| говори којешта...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњо |
| адала, да ће тај доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој о |
| , да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2. ја |
| .{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само под |
| на, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су |
| ћи преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обилна |
| човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био почео да г |
| се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи, а да не каже н |
| т и мирноћа имају извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задуби |
| не раменима и каже им да она нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја пит |
| а притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред пост |
| да сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на с |
| трпи мојом кривицом, а моја кривица је проузрокована њеном лепотом.{S} Не би требало да се она |
| на другом месту наишао на исте ствари: професори су и овде били укрућени и строги, ђаци весели |
| </p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци с |
| све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} |
| помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо.{S} Страшно!{S} У осталом... он |
| ка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном ста |
| ter" xml:id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затворио са |
| би ме јако узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њ |
| затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута: </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се ку |
| небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах |
| > <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна д |
| p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд чини ути |
| те се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо. |
| м дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду н |
| и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p |
| вине марта.</p> <p>Данас је 13. мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} |
| 899.</p> <p>Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну |
| поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми |
| т?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно вид |
| едини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска стара к |
| ...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умрла.. |
| атељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка познавала истор |
| {S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што |
| тирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} Била је дивна!..{S} |
| тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је вол |
| ао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} |
| бу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачићи позлаћени последњ |
| сном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечер |
| итнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њива |
| ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>------------------- |
| додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p> <p>— „Оне су за ва |
| пољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи |
| у Јокићку.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њо |
| пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа нису виделе.{S} Она је |
| ама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми |
| не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад |
| n="35" /> врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан по |
| Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџас |
| огадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божан |
| т.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, |
| ву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега |
| инствено.</p> <p>Мала колебица оплетена прућем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празн |
| е рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми |
| са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и |
| крај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она би у шали и нев |
| штва немам.{S} Код нас дође доста често пуковник Павловић, али ја га не волим, чим он наиђе ја |
| анас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни |
| чијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана б |
| навао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад ј |
| орски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско |
| 14.{S} Новембар.</p> <p>Београд бујан, пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива н |
| нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе бил |
| за ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <milestone unit="subSection |
| биле су ми крваве и израсецане, а уста пуна полуиздробљене иловаче... </p> <milestone unit="su |
| руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио |
| утала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, ти ћеш ме увек волети?“</p> |
| ла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле усне које шапућу, али чији м |
| љупцима, њене крупне, плаве очи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тел |
| ом презрења, одвратности, њене очи беху пуне бистрих суза, оних невиних суза, које су тако слат |
| чех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим |
| грађа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнуте главе примале ситне кап |
| дно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, која треба да буде свет |
| мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и пом |
| усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми разди |
| писмо тако обрадовало.{S} Она ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> < |
| ослова да посвршавам.{S} Треба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Та |
| е се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не могадох да не обрат |
| стеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећ |
| > <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања, пуно љубави и наде у будућност, к |
| њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи |
| .{S} Била је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n |
| ају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претур |
| гом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфским жицама весело с |
| ели и црни облачићи позлаћени последњим пурпурним <pb n="97" /> зрацима сунчевим.{S} Звона умук |
| „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико |
| како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама |
| > <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морски талас пође обали велики и |
| тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се у |
| ње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, ни |
| ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S |
| ли заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку стани |
| ладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља |
| >10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. н |
| моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, о |
| > <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже |
| учајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, |
| .</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни пр |
| емо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео румен |
| ма где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у шко |
| плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут видети; или ћете доћи у Београд, или ћемо ми доћи о |
| болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашљем... и осећам како ми се у г |
| .</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и |
| је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплакана.{S} Пут ј |
| још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ < |
| еван поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче дрхт |
| ало, што је моја судбина ставила на мој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна? |
| се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <milestone unit="subSec |
| рак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{ |
| . госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гр |
| сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћил |
| ја, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p |
| размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, познанства са С |
| души, неку веселост...</p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колеб |
| Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њив |
| е још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета на телеграфс |
| Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад |
| иза још голих грана старог ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам |
| озора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да неко залупа на моја врата и угле |
| ину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при проласку преко улице, чуо с |
| уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кр |
| ора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, кад видех гђа Цану где пређе преко улице и уђе у |
| ми станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да го |
| кој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако пр |
| а, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и об |
| а сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта п |
| шке, несносне, буновне и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом |
| уз друго увек пролазимо истим познатим путем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи |
| напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до колебице.{S} |
| ам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о с |
| ољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему |
| у ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу преко пута.{S} |
| .{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у |
| и је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледај |
| /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити |
| ује за Београд.{S} Нико не зна зашто он путује, нити је он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао с |
| сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде в |
| је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путујем у В, хоћу још једном да видим то место, а сад и |
| коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се нас |
| /> <p>9.{S} Маја 1904.</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе |
| ваљен у удобној столици поред пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматра |
| тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Ме |
| о-жутим комадима, који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задре |
| те?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли ско |
| ину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцање пос |
| не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Лампа је горела на мом столу и осветљавал |
| по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у |
| екако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако стр |
| ећ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре сврш |
| ио потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{S} Али |
| 2" /> они уносе сувише напора у школски рад и не знају да траже и да чекају тренутак, кад младо |
| ите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, |
| ом да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, н |
| д десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед неког квара на једном тунелу, но ја нисам <p |
| ргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, по |
| чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ра |
| д морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} Истина, и да сам поло |
| ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</p> <milestone unit="subSect |
| ла.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу кар |
| а сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишт |
| то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на пр |
| је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унут |
| у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и тешка машина.{S} Освртао са |
| да га опишем.{S} Осећам да у мени нешто ради, нешто хоће, нешто зна и иде некуда, води ме...{S} |
| више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако за |
| се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом вр |
| положио испите: него ми је потребно да радим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p |
| о изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома н |
| ико дана полагати испите, а ја ништа не радим.{S} Нисам имао ни мало воље за рад...</p> <p>Ламп |
| кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа да ће доћи |
| ена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" |
| лу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сва |
| 29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шта то радите?{S} Читате по цео дан...{S} Докле ћете?...“</p> |
| , као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би т |
| . све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Несрећни старац, нагло пропада.</p> <p>М |
| о...{S} Ниске и старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме |
| <p>Пре неколико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек ј |
| је скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p> |
| јицама од летава, иза којих су излетале радознале паланчанке, да виде ко пролази на колима; про |
| га нечега меланхоличног.{S} Био је тада радознао као и ја, али Париз за њега није био што је би |
| S} Љубав је психичко осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} |
| м, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{ |
| јим грудима удисах чист пољски ваздух и радоснијим очима посматрах лепу околину која се почела |
| астанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што в |
| бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио св |
| снама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усн |
| азала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим матер |
| плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу ч |
| мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После т |
| ном Београду, пуном веселости, жагора и радости...{S} Волим да претурим у глави оне ситне ствар |
| ам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стајала <pb n= |
| афским жицама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам поче |
| свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући |
| чно отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих грана старог ораха преко пут |
| ј соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и хартије.{S} Моралиста из XVIII. века |
| прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз оголело |
| оји се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, а одмах иза њега тамно и хладно небо |
| велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега, т |
| риву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза ње |
| зревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, где нас цео овај паланачки свет пос |
| и њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} Мати за нама затвори вр |
| икога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле с |
| аву, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејк |
| ли...{S} Јуче је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уз |
| код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти т |
| } Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је кретање, циљ му је пр |
| парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме јако интересује и к |
| м Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом. |
| <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да |
| че одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо...“ — понових ја чисто несвесно, као у неко |
| ло, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју |
| <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме |
| аћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам |
| на, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад |
| ио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја |
| а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и госпо |
| собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити |
| већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била |
| и материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изг |
| Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин |
| онтролни чиновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и поче |
| спођа Стојановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бац |
| оводиле заједно као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да |
| е још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој же |
| грлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри комадићи залеђене иловаче |
| вршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче ру |
| S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шета |
| , са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p>— „Несрећнич |
| је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> |
| руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, |
| се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујном природом и хтела је да говори, да при |
| која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, неку веселост...</p> <p>Десно од п |
| ="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна |
| вог какво је код нас и љубави има доста разлике.“</p> <p>Она ме опет некако загонетно погледа и |
| ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у п |
| воли ме!“ шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред |
| их главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао с |
| оспођа Цанине, остах један тренутак као размишљајући, и изустих једно:</p> <p>— „Хоћу!“...</p> |
| е ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла гла |
| </p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много |
| сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коњ |
| иве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим |
| њена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве к |
| ди кроз оголело грање поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ј |
| е одмора.{S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем о |
| , но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу и р |
| рофесори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе ни д |
| , радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљ |
| без лепоте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у нас |
| лази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозори чија су стакла |
| умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпођ |
| лињући те да ме волиш...“</p> <p>Она је разрогачила очи, отворила уста из којих је избијао угре |
| о њој говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, им |
| .</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох ка |
| беше она...“</p> <p>— „Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и о |
| <p>Од целог овог разговора нисам ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на |
| ам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче |
| ам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем |
| .</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} |
| прекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа била опијена...{S} На |
| ме што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео |
| н нешто брзо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <miles |
| у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја са |
| речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p |
| о себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу ко |
| зна и иде некуда, води ме...{S} Али не разумем...{S} Зато и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које |
| {S} Ја волим?{S} Можда...{S} Но ипак не разумем о коме управо ви хоћете да говорите.“</p> <p>— |
| „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{S} Ја волим?{S} Можда... |
| говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја њу н |
| ићи код њега, да га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и т |
| ="91" /> на прозору, јер би он то одмах разумео као приставак од моје стране.{S} Ништа му то ни |
| ећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, ка |
| он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих осо |
| а наиђох он извади из џепа једно стакло ракије, те га испи наједанпут.</p> <p>Упитах једнога од |
| њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, једва чујно, прошапута |
| су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам к |
| чи, вечито пуне благости и љубави, њено раме, њено дивно, обло тело...{S} Но ја <pb n="45" /> н |
| их своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју бл |
| уд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима |
| угрејан, сух дах, грчевито ме стегла за рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако у |
| им близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су настали пољу |
| добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно томе да к |
| ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне са |
| о је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала је она |
| је устала и још је дуго плакала на мом рамену.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>7.{S} Но |
| дном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, |
| нио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи, пун в |
| оцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слик |
| за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам |
| рирода се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам ра |
| црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући |
| зраци оног животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не зн |
| косе...{S} Извезено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две р |
| и пут којим је шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ј |
| ве моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p |
| аха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{ |
| прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој с |
| е јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељ |
| и добри другови, љубазни и пријатељски расположени према новодошломе.{S} Међу ђацима има много |
| ем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим грудима удисах чис |
| е јако зачудио и бацио у неко чудновато расположење, па одговори:</p> <p>„Тако изгледамо у очим |
| азумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неодређено и нејасно, да |
| м један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по чет |
| дмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у једној породици, ради усавршавања у језику.</ |
| е једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем кући д |
| му те унесе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби |
| е нам правити друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао |
| време лета.“</p> <p>— „Лепо, али тек... растанак је тежак...“</p> <p>Она погледа у мене; ја обо |
| н си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> |
| , сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга зми |
| ршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила |
| левара.{S} То је иста она љубичица која расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом з |
| о где која кола натоварена дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гим |
| је маглу моје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у ма |
| це.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло |
| дао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} Ово ме наљути и не мога |
| осматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе где је седело н |
| а транслација, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мис |
| ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> |
| срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мал |
| Љубав је позитивно осећање, дакле није рђава.{S} Љубав је једна.{S} Љубав је психичко осећање, |
| о ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га виш |
| {S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни уста |
| мо корачали један поред другога уским и рђаво осветљеним улицама једног београдског предграђа.{ |
| пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није |
| знано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео прија |
| Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени |
| и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студиј |
| етеле кроз главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све б |
| а плачем“...</p> <p>После је отишао.{S} Рекао је збогом.{S} Лице му је остало без израза, очи б |
| зо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S |
| же главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад |
| друг Аца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражи |
| тихим гласом.</p> <p>— „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се де |
| ме“.</p> <p>— „Ја те већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцн |
| /p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке, која поче објашња |
| S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи волети, јер волим, н |
| /p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким по |
| о, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> |
| авих очију...</p> <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу |
| з дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудит |
| ујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох ја, колико да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине |
| гнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је при |
| сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subSectio |
| обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног ја |
| p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу |
| нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} О |
| и, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у к |
| Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо |
| како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње да ни |
| н.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неодољиву потребу, да још ко |
| ри изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit="subSection |
| бити тужни!{S} Хајдете да разговарамо“, рече одједном.</p> <pb n="30" /> <p>— „Да разговарамо.. |
| му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је у новчаној неприлици.</p> <p>— „...{S}Моли |
| и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="25" /> <p>— „Видите како ја имам већ в |
| ну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Београд—В. У раз |
| p> <pb n="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одм |
| p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из |
| учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се |
| Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута |
| будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети |
| > <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и |
| ећ можемо видети В. — није још далеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ см |
| д смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="su |
| <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко |
| се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било ј |
| ме погледа.</p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <mile |
| де мамице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући сво |
| <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој о |
| е седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Пази ти, молим те, чича Николине Олге как |
| девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како ми је жао, |
| пита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где рече моја мати.</p> <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан |
| госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и рече ми, да тако могу да озебем...{S} Ја наслоних <pb n |
| ати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих д |
| /p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb |
| "62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у |
| p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми и |
| и пажњу на оно што она госпођа на клупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у |
| тљиви... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са ст |
| Ја и ти то знамо.{S} Али ја немам доста речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли |
| >Мени је страшно кад га видим.{S} Ацине речи ми непрестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се О |
| са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и помрачиваху мозак:</p> <p |
| у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозором, те притрчах, от |
| дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су нам биле затворе |
| ви напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и за |
| Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> |
| е пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо б |
| ежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса |
| <p>Уз пут нисмо проговорили ни неколико речи, тако исто ни при пролазу кроз главну алеју у парк |
| тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што никад више нећу виде |
| ј глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити тужни!{S} Хајдете да разго |
| ао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осети |
| , који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њих душа |
| ићи на страну.{S} Било је <pb n="73" /> решено да идем у Париз да студирам права.{S} Говорио са |
| ота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе |
| м <pb n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где |
| нац..!“</p> <pb n="46" /> <p>— „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ реко |
| ео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад неко куцну на моја врата и појави |
| ао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао дати, она би би |
| дмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа домаћица пређе преко њеног одговора и |
| чност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну годину, нежењен.“ |
| , поседим једно два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран д |
| нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поред једне клупе г |
| чају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато |
| а је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руко |
| ајпотребније ствари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је тр |
| о њеном неком деди који је био кнез од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио |
| израз, изгледале су као полурасцветана ружа и биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се по |
| у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој |
| о мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме |
| олест је тешка.{S} И док дрвеће листа и руже цветају, ја полако умирем..."</p> <pb n="78" /> <p |
| а сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале. |
| вета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, планине голе, стење без лепоте, врхови без дражи |
| мадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{ |
| on" /> <p>28. јуни.</p> <p>Још ми дрхти рука.{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је по |
| умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе, мој господине, ви не |
| ену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усан |
| } А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадве кошчате пе |
| енутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам ј |
| је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их ни |
| жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила цео дан.{S} Небо ј |
| јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито с |
| етан и диваљ.{S} Била је у грозници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Н |
| у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и израсецане, а уста пун |
| у кога он још верује, ухватио ме је за руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Н |
| , Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смеја |
| раво у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене |
| {S} Она је плакала.{S} Стегла ми је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Св |
| и...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа црнпураста ишч |
| ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И опет су наст |
| де шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују.. |
| шетао горе-доле по перону, прекрстивши руке иза леђа и погнувши главу.{S} Ја му приђох.</p> <p |
| ј постељи и гледао у таваницу забацивши руке под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отв |
| нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним п |
| е ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо |
| не одговори ми ништа, већ зари главу у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују.. |
| ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго тако, размишљајући добро о ономе шт |
| !...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим усти |
| могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, пла |
| пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени |
| Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола су одмицала журно, коњи су касали под би |
| он постаде туробан.{S} Онда опет пређе руком преко потамнелог чела и одмахну главом.</p> <p>— |
| аме...{S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам в |
| е <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо и |
| .{S} Наједном осетих како ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка |
| мало измакох од ње, но она ме прихвати руком која је горела у страшној ватри.</p> <p>— „Не... |
| руди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на ма |
| ујавајуће.{S} Написано грубом нервозном руком, оно је потпуно одававало душевно стање свога пис |
| Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{ |
| /p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p |
| S} Мене проби хладан зној.{S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да о |
| дмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p> </div |
| е... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој... |
| хајдете!“ понављала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке гор |
| ла упорна.{S} Најзад, кад је ја узех за руку и замолих да каже шта је хтела, гледајући је право |
| у.</p> <p>Госпођа Јокић ми беше пружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> < |
| На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам...{S} И мени је тешко, мож |
| ружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ харти |
| врло љубазно и ослови ме.{S} Пружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хт |
| сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је био Аца Димић.</p> <p>— „Ја вечерас путу |
| била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>-------------------------- |
| речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако руку, помириса их и пружи натраг.{S} Ја је погледах.</p |
| е на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му с |
| S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S |
| шли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме |
| латокоса глава била је наваљена на моју руку, а њене усне биле су сухе, вреле, пуне жудње за по |
| аг и дубок...“</p> <p>Ја узех њену малу руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи по |
| постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ зап |
| је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем |
| едно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла веч |
| а.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лагано убрисах |
| е очи, њена два реда белих дивних зуба, румене усне, црну косу и алени фес, витко тело и фине п |
| ве јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано диза |
| и, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне п |
| е...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних обла |
| тави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је п |
| који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел |
| где стоји поред постеље држећи у једној руци моју врелу руку, а у другој лампу.</p> <p>— „Шта т |
| енувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| мичан и одсутан.</p> <p>— „Овде ћемо да ручамо, господине,“ — рече ми кочијаш устављајући кола. |
| дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња |
| румском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још |
| читаве три године да останем на страни, с тога ме <pb n="74" /> је молила да пред одлазак у Фра |
| о и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, које ја толико волим, п |
| ако хтео да будем тамо у другом животу, с њом“...</p> <p>— „Али тај други живот не личи на овај |
| инца.</p> <p>Већ бесмо изашли из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, |
| брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} Поред дрвета |
| није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S |
| огледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, |
| Треба, вели, да ти пише, јер овде нема с ким да говори“... </p> <milestone unit="subSection" / |
| сећам неку празнину... и та ме празнина с времена на време потмуло заболи...{S} Ја плачем.{S} С |
| листа.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужасно је изгледао кад |
| орна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачк |
| празна.{S} Постеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као неп |
| де у једну кафану где га чека неки друг с којим је радио на жељезничкој станици.{S} Он ми обећа |
| м биле упијене једне у друге.{S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хо |
| знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време једнако понављао: „О, брате! каква с |
| љубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одго |
| орих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> <p> |
| ве и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} |
| ...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да нас т |
| ао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код мене да |
| х њен дубок поглед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене оч |
| у слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глух |
| говор је био прво затегнут: нисмо знали с кога краја да почнемо.{S} Он је с времена на време је |
| ицом и не гледа никуда.{S} Не говори ни с ким.{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коц |
| е по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају пр |
| , али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми није хтео учинити ни један једини пок |
| ео шал.{S} Она стаде поред врата, збаци с главе шал и ја угледах... госпођу Јокићку...{S} Она м |
| ја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} На перону је мног |
| бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја |
| да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, која ме |
| љаг и изиђем да још који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на |
| ко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинил |
| ним касом, кочијаш их је опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, за |
| то по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће |
| збуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек показати мами и |
| мејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори.{S} Нај |
| нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубав |
| сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак на очи и умало |
| се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, а ја с |
| срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ..{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} |
| ли ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро |
| ешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{S} А осећам потребу, неод |
| много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња |
| је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соњ |
| емо икад више, драги ја и ти бити једно с другим?{S} Дошла је ова проклета јесен...{S} Тако ми |
| S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} |
| , тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и в |
| етрић тихо миловао.{S} Она подиже главу с мојих груди, погледа ме дубоко и њежно, затим навали |
| омична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да питам, да је зове |
| ање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш, младићу?“</p> <p>Он ме |
| а постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но |
| ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" / |
| емо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Б |
| .</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмско |
| НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> <pb n="4" /> </div> </fr |
| или на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отв |
| се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми раздираху срце и |
| глед...{S} Она ме гледаше с пуно мржње, са изразом презрења, одвратности, њене очи беху пуне би |
| је нешто разговарала с мојом мајком и, са једним усиљеним осмејком на лицу, рече:</p> <pb n="2 |
| села, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се т |
| се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким |
| о, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако |
| за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене страшним у гласу, рекох јој:</p> <p> |
| рих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на ногама, паметна |
| кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само |
| ретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено погледах. |
| авршивање ових испита главно питање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи |
| атим тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког т |
| у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је |
| а у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан |
| неку грубу реалност која га је помирила са судбином.{S} И он није роптао.{S} Мирно је примио св |
| >Јутрос су отишла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> |
| и питала за кћер.{S} Она је била изишла са једном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, |
| је куће.{S} Гломазна, суморна грађевина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старо |
| Јесен је била тужна, потпуно хармонична са мојом душом, која је плакала као ова јесења киша, ко |
| о, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то читат |
| . од госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Свако |
| Николине Олге како достојанствено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар |
| н је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и |
| е, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone unit="su |
| Управо према мени је ниска стара кућица са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том |
| ма, усне танке и жуте, врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати о |
| пце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба д |
| немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да |
| ала је она и узе ме за руку, те ме диже са столице, затим ми утрапи у руке горњи капут и окрете |
| {S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав зн |
| а пише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------------------</p> < |
| пло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци весело цвркућу |
| метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране оним крупним плавим очима.</p> <p>— „Па...“ м |
| {S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на |
| ого значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра се к |
| на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Она б |
| е сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми |
| ручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали |
| олајевића.{S} Аца Димић је био најчешће са мном ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га за |
| д нас су промицале ниске варошке кућице са капијицама од летава, иза којих су излетале радознал |
| дрвима, и не растерају џандрљиве врапце са уличног блата.</p> <p>Гимназија није далеко од моје |
| чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али са тим није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разго |
| ц подигао из постеље, што толики лекари са једном гомилом лекова не могу да учине...{S} Но ти с |
| не усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткости страшне речи које ми ра |
| о сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика |
| олази на колима; промицали су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb |
| и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре поласка |
| врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубил |
| {S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо ка |
| кућицу!{S} По читаве дане је посматрам са врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</ |
| умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је |
| пола пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и |
| а да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је л |
| >Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко промен |
| амбиција његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је |
| о, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила моју пажњу, али |
| се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} На |
| раховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам |
| лазио из Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је |
| очи... тај осмех, усне, зубе... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обр |
| што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави н |
| је да разговарамо.{S} Била је у друштву са једном другарицом.</p> <p>Олга Николајевићева!{S} Им |
| ар 1900.</p> <p>Божић!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S |
| роба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она коју сам ја вол |
| ановић је остала на вратима у разговору са неким младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам јед |
| ка у старом, исцепаном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пруж |
| , да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, |
| тајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе пор |
| даље стару тврђаву, десно вечити торањ Саборне Цркве.{S} Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много |
| </p> <p>Јесам ли ја крив?</p> <p>Мој је сав живот такав.{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није |
| нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико сла |
| волим, искрено је волим!</p> <p>...{S}А савест у мени шапће, не шапће него грми страшно бесомуч |
| за онај мој прек поступак шибала ме је савест.{S} Ја нисам могао уздржати сузе у очима посматр |
| а, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје да живи.{S} И ако покадгод помисл |
| то ми треба“, одговорила би она на моје савете, „него ми нешто кажи, одговори ми на једно питањ |
| исмо почето, као и увек, брижним тоном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила ј |
| p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађ |
| н путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би из |
| ико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „Пијан је |
| .{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да |
| јашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још ма |
| бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој положај према теби“... и он ме пр |
| јутрос експрес је јурио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао |
| } После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди и корачала је ка |
| аз жудње, страсти, огромне страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне |
| сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих |
| ..</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страсних пољубаца, сад |
| ечности; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не д |
| и и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се ми |
| <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, сад баш стадоше пред кућу.“ _</p> <p>Она истрча напоље; |
| м ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње |
| </p> <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{ |
| а каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да |
| ци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље |
| удски чиновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело ж |
| је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад је хладно, али и новембар има по некад лепих дана.{ |
| добро, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Л |
| оје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у ј |
| оштом дошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да |
| ос је долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје |
| обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} |
| ам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе. |
| } Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам |
| , кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него прошли пут.{S} Кашљем, много кашље |
| олико дана продао је и кућу и радњу.{S} Сад има новаца и губи немилице.</p> <p>Увек је пијан и |
| војом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела д |
| од нас може брзо да упути у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти |
| S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разг |
| ла на станицу двоја кола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет |
| чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио да |
| В, хоћу још једном да видим то место, а сад иначе немам рада...“</p> <p>Позвах га да пође са мн |
| оље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућност дошла, он је уморан, |
| ном мојој кући, но он одби, говорећи да сад мора да иде у једну кафану где га чека неки друг с |
| и пут.</p> <p>— „Није баш било нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} З |
| Ја више не тражим такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам ос |
| ...{S}Умрла ми је и мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још пат |
| } Она је много патила.</p> <p>„...{S}Ја сад много, много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све цр |
| ћнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, али је та њена весел |
| то више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су м |
| а би једна друга била пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> < |
| . „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соњ |
| е дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима. |
| и!“ рече Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit= |
| одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као моја вере |
| <p>Опет је грануло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} |
| прилично привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При |
| м се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива |
| било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <miles |
| </p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед не |
| хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— „Како готово?“</p> <p>— „Па тако |
| че објашњавати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} |
| ује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја в |
| ко болесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по со |
| главу ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p> |
| ећина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај или онај факултет.{S} |
| ика за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да читам.</p |
| парија Супек-Јовановић и Богданов, Нови Сад</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>М |
| рне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубоко у његову мршаву глав |
| дница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу |
| т, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у |
| још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ б |
| ано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, да бере |
| лом лекова не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да дол |
| .{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш ти сад у Београду?{S} Волиш ме увек?{S} Како би то лепо би |
| глед био дубљи него пре.{S} Њене су очи сад имале нешто тужно у дну... нечега меланхоличног у о |
| и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону |
| је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} Али ја |
| сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да |
| .{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S |
| и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одговорих, да ми |
| ише не волиш?“</p> <p>— „Па ја те волим сад исто као и пре, мала моја, али ја морам једанпут св |
| орије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видет |
| и био бих, веруј ми, мање несрећан него сад.“</p> <p>Њему грунуше сузе на очи и ућута, затим не |
| а не воли, ја то знам.{S} Она никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Он |
| ...{S} Била је дивна!..{S} Још никад до сад нисам видео тако лепу девојку.{S} Њено је лице било |
| сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и ако је нестало онога што му је одржавал |
| е се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> <p>Од целог овог разговора ни |
| ти за моје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступк |
| ection" /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} |
| врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну. |
| им те, дај ми двадесет динара.{S} Ја ћу сад петнаестог да примим, па ћу ти вратити.“</p> <p>Дам |
| адгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} Она трпи мојом кривицом, |
| ме највише баца у очајање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања |
| ра.{S} Погледах је.{S} На њеном је лицу сад било нечега чудноватог.{S} Очи су јој биле тамније, |
| ши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.< |
| већ одавно чекам“, рекох му.</p> <p>— „Сад је таман време.{S} Нисмо задоцнили.{S} Стићићемо јо |
| у руке и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоз |
| Он је из дна душе мрзео човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо. |
| а живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што више није могао да трпи |
| је хтела, гледајући је право у очи, она саже главу.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да |
| } Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није могла.{S} Покушавала |
| ен?{S} То не знам.“</p> <p>— „Онда ћете сазнати.{S} Ја ћу вам казати ко вас воли.{S} Ово је врл |
| а повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у буни |
| света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно |
| RP19202_C1"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима у раз |
| а себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога |
| ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих |
| агрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33" /> сам да ту девојку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соњ |
| ке беле блузе...{S} Видео <pb n="43" /> сам уметничку криву њених младих груди: које су се тек |
| оро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми |
| сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе. |
| н терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су промицале ниске варошке кући |
| > <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, огрубио.{S} На главу |
| {S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску |
| ном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевно |
| да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не раз |
| арошког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, |
| ије било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди ист |
| очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално створење, да је се због мене |
| ја осећам нешто страшно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја |
| аде девојке...{S} Да тога није било, да сам ја био сталоженији, да сам чекао још један моменат |
| дно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја једини у кога он још верује, ухватио ме је за ру |
| дах и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашо |
| Још никако ми није улазило у главу, да сам ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.< |
| ће тек радост да буде тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравил |
| је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са сво |
| не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те н |
| лагања поновног испита.{S} Истина, и да сам положио испит у В. ипак бих морао ићи у Београд на |
| мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити |
| н.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{ |
| <p>Крајем јануара.</p> <p>Ја осећам да сам болестан.{S} Меланхолија је једна болест, страшна б |
| бично да више не лежим.{S} Не осећам да сам жива.{S} А живот толико волим!“... </p> <milestone |
| коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању |
| ат, невероватан; изгледало ми је као да сам га негде читао...{S} Још никако ми није улазило у г |
| рано и ћелаво.</p> <p>Он је приметио да сам га ја посматрао.</p> <p>— „Видиш како време по кога |
| еника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам |
| м дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где |
| е беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима померати сто с места; окретох се брзо |
| ао, срце ми је страшно ударало, тако да сам његове ударе чуо кроз главу као лупање чекића.{S} В |
| вање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе |
| ти завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Моја мати је при |
| ја бих да још мало живим.{S} Ја бих да сам с тобом.{S} Кад оздравим...{S} Ти ме увек волиш?{S} |
| оме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како са |
| ао жедан путник воде са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се н |
| аћу групу испита за другу годину и онда сам до године готов.{S} И то ће брзо проћи.{S} И бићемо |
| се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је |
| ..{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је |
| ијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела, осетила...{S} Ви |
| ћете да говорите.“</p> <p>— „Видите, ја сам вам лепо казала да је то једна глупост...{S} У оста |
| бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачно |
| деје, ни једног зрака да га осветли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји за |
| и њиве.{S} Кола су полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. за |
| нешто да ми каже, па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је порумени |
| ојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе девојке...{S} Да тога |
| Лане је било тако лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам |
| само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} |
| тала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била несрећна...{S} Таква |
| <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео Олгино понашање, њене погледе...{S} |
| да говори, да прича, да ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „ |
| коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у |
| мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као |
| ледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Моли |
| смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мн |
| се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако назебла.{S} Јако кашљем и то ми много сме |
| , тај пољубац је био бескрајан...{S} Ја сам миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема ру |
| срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} Ја сам у овом великом, прљавом Београду.{S} Имам друштва и |
| се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навре |
| о познато...{S} Она те је волела.{S} Ја сам то знао.{S} Она је због тебе била и мене намрзла.{S |
| уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани |
| рена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам |
| S} Грозница ме је страшно тресла.{S} Ја сам био на граници лудила...{S} Данас је година дана од |
| шљуцање послужитеља пред вратима.{S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што |
| рио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, |
| носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ низ Милоша Великог улицу добро ум |
| изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу |
| ме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролаз |
| у, који је за мене још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} По |
| груди и корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој |
| ући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димић |
| лако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био леђима окренут према вратима и направих се да н |
| ио од Земуна преко Савског Моста.{S} Ја сам стајао поред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам |
| е у постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S |
| .</p> <p>Сутра већ путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме поглед |
| ли на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се д |
| сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} |
| у...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само м |
| у, моја је туга већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем |
| као небо.{S} И по гдекад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и г |
| и досадне, често пута страховите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мисли |
| ана требало је да полажем испите.{S} Ја сам био потпуно неспреман.{S} Одложих испите на месец д |
| а весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако не никако друкше, |
| /> загњуривши лице на моје груди.{S} Ја сам љубио ону златну, плаву косу коју је ветрић тихо ми |
| су успоравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} О |
| мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је |
| ије били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да |
| је тежиште било на другој страни.{S} Ја сам имао намеру, да, по истеченој прописаној пракси, по |
| дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и д |
| ће нас тако обојицу мање коштати.{S} Ја сам примио.{S} Волим да сам у друштву.{S} По цео дан са |
| олесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека...{S} Човек... човек... да, ти |
| и је обе руке и гледала ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је б |
| рамена, и гледала ме право у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мир |
| учинило на мене страховит утисак.{S} Ја сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А |
| по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.< |
| део сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пруж |
| n="49" /> рђав — мојом погрешком.{S} Ја сам пренаглио; ја сам мало олако схватио срце младе дев |
| , који су били засађени пшеницом.{S} Ја сам задубљен у у мисли опет будан задремао, увек су ми |
| Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне |
| ограду постаје монотон и досадан.{S} Ја сам већ указни чиновник.{S} Писар друге класе!{S} Али с |
| мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле су ми крваве и из |
| етли, ја сам непокретан, излишан.{S} Ја сам нешто што постоји зато што је и до сад постојало и |
| то ћутљив, али до граница искрен.{S} Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније |
| леде...{S} Али ја њу нисам волео.{S} Ја сам још био болестан од магловитих халуцинација, које с |
| >Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвук |
| о променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га раније познавао много друкчијег.{S} Био је живљи |
| а.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb |
| жњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, |
| тупању на овај или онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам п |
| нуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја сам још дуго гледао у правцу куда је воз отишао и, кад |
| а ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно расположен и мирно посматрам с |
| е гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S |
| но погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили...“</p> < |
| бити.{S} Ти ме увек волиш, је ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} А |
| мати.{S} А нашто ја сад да живим?{S} Ја сам додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад |
| олом поред лампе.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госп |
| опомињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb |
| ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p |
| полази у десет увече.{S} Целог дана ја сам паковао; моја мати је затварала и отварала две корп |
| а доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{ |
| ворила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још |
| S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао руку да је ухватим...</p> <p>----------- |
| а ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} И ветар је плакао...{S} И старо ј |
| ђај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у ж |
| та бесконачна љубав је умрла...{S} И ја сам је оплакао.{S} И још је оплакујем, али суза више не |
| еле, пуне жудње за пољупцима...{S} И ја сам их страсно љубио, љубио небројено пута...{S} Њене с |
| су која има боју зрелог жита...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрси |
| зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" / |
| >— „Поглед јој је благ и дубок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те кру |
| S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех.</p> <milestone unit="subSect |
| } Њене су руке биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, н |
| у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам мо |
| да још говори.{S} Најзад она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одиграва |
| но предосећање струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Со |
| бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лис |
| ено мало јелече било је раскопчано и ја сам видео кроз танко ткиво кошуље две ружичасте јабуке |
| е књижурине!“</p> <pb n="52" /> <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао н |
| и се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати расположенији и веселији.{S} Пунијим г |
| “, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада |
| волим... ја је лудо волим!“</p> <p>И ја сам декламовао, декламовао...{S} Опијен њеном близином |
| Београд чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је |
| нужно да сад завршиш...“ </p> <p>Али ја сам другог мишљења.{S} За мене је завршивање ових испит |
| мај!{S} Прошле године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну |
| мислим...“</p> <p>Док је он говорио ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много пром |
| дан да каже...“</p> <pb n="36" /> <p>Ја сам од увек мрзео ова паланачка оговарања и надао сам с |
| ала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гледао, и нисам ништа више чуо.{S} |
| нда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што |
| биле су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашт |
| ој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам могао ди јој одговорим, а у глави |
| озором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невероватно је колико се та |
| јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја сам је стално искрено волео.{S} Моје је срце било увек |
| е и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је пле |
| с Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су |
| ило је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад |
| и главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дох |
| рашним у гласу, рекох јој:</p> <p>— „Ја сам верен...“</p> <pb n="39" /> <p>Она је ћутала, изгле |
| {S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да |
| рна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам |
| она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Лане је било тако лепо 13. маја!{S} |
| жала сам ни здрава ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{ |
| " /> <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се |
| Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто |
| тите да вас отпратим до парка.{S} Хтела сам с вама мало дуже да разговарам о једној ствари, кој |
| олести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не бих желела да те овако дочекам.{S} |
| ву.</p> <p>— „Једна глупост...{S} Рекла сам, да би једна друга била пресретна да буде сад на мо |
| ца Димић.{S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је т |
| рад.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен |
| јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ј |
| о ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све |
| ро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је та |
| Али ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Н |
| олико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте по |
| игра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе, забринутог и погну |
| олим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја |
| S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је запитао где је отац, она ми је казала, да је отп |
| } Госпођу при уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да |
| како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуство |
| .{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{S} И земља је била тако топла, |
| етње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што п |
| ако је њеном материнском срцу тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је те |
| тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они тренутци могли да |
| бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} |
| Зашто бих ја тражио неки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових пи |
| о, целог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар |
| S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далеко од тебе.{S} |
| ад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{S} И разговар |
| > <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком |
| у овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, живот једног чов |
| бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног кочијаша и још исте ноћи о |
| {S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам |
| по четворо.{S} Уза сто за чај стајао је сам један човек.{S} То је био Милан Ђорђевић.{S} Одавно |
| мисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од Милана Ђорђевића једно писмо датирано 21. |
| еше бледо као од воска, то чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени о |
| је затварала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребни |
| то и хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живо |
| њи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та је ноћ била заист |
| досмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} |
| ction" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка у |
| ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми |
| n" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацив |
| м могао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе |
| з свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале |
| унцу и на ваздуху и по овој врућини, те сам више напољу него у кући.{S} То ме мало оживи и повр |
| примети домаћица.</p> <p>— „И љубичице сам јутрос видео“, рекох ја поред одобравања моје мајке |
| м само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана мирна.{S} Ту је и потпуковник Павловић в |
| ш да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба |
| на никога до сад није волела...{S} Јуче сам разговарала с њом.{S} Она је била весела.{S} Говори |
| е није човек, а ја хоћу човека.{S} Јуче сам га просто одјурила кад ми је пришао, јер је био поч |
| ubSection" /> <p>9. август.</p> <p>Јуче сам видео на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиром |
| у лењо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" / |
| гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на |
| свесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила...{S} С |
| но два часа у читању новог романа, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне |
| збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах ј |
| ако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла |
| > <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшн |
| могла.{S} Покушавала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти зн |
| та је хтео.{S} Био је бољи од мене, али сам га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагл |
| Она ми је управљала по неко питање, али сам ја или остао без одговора или одговорио врло кратко |
| да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био немоћан, нисам могао маћи с места, језик ми ниј |
| ам где, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле д |
| рихватим <pb n="18" /> стару мајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу |
| другови измичу предамном у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у |
| епрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио њен крст...{ |
| {S} Никад нисам видео њен осмех.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и |
| ића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да |
| едајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам готово незнам зашто идем у Београд.{S} Не могу да о |
| падао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо |
| p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као |
| м улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу |
| епа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, побледила сам и омршала.{S} Не б |
| во у очи.{S} Мене подиђе језа...{S} Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупн |
| лу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака.. |
| /> <p>13.{S} Мај 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта ме |
| Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу промену.{S} Њен је поглед био дубљ |
| бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозничаво читао.{S} Требало је пошто по то да поло |
| дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити ов |
| леда да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један ч |
| “, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветак |
| ас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати б |
| стрпљења, да видим шта има у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко пи |
| мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја вол |
| ам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да |
| пропао...</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>1 |
| друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неколико омиљених мисли о својој |
| им није још ништа постигнуто.{S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о сво |
| сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђ |
| } Волим да сам у друштву.{S} По цео дан сам у грозничавом кретању које овде несумњуво мора свак |
| д кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена...“</p> <milestone unit="subSectio |
| бони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да редовно полажем све испите |
| пак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер ти ме |
| о да он може много да пати.{S} Познавао сам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било |
| {S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи |
| оји ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подн |
| чан.{S} У један је био код мене.{S} Дао сам му писмо и он је пошао.{S} Но застаде, рече како је |
| к мрзео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно |
| о више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Париз |
| гледа да је нешто размишљала.{S} Гледао сам је дуго.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да |
| олудети или умрети тога часа.{S} Гледао сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо |
| а време нисам положио матуру.{S} Гледао сам како моји другови измичу предамном у животу, али са |
| јим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише госпођа Јокићки и да пита шта је са |
| је је она већ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на стра |
| сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је била сувише плаха, да ја видим да је она |
| њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S |
| анас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скораш |
| м Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда |
| о пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће да дођем у В. пре |
| сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ј |
| обро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај |
| га даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле |
| ма све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом.{S} У грудима ми је нешто дрхтало...{ |
| неки шпијун, то нисам хтео...{S} Чекао сам пред парком, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао с |
| м, на оној клупи поред фењера.{S} Чекао сам дуго... врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{ |
| n="89" /> <p>4. маја 1904.</p> <p>Чекао сам их на станици с мајком заједно.{S} Воз је дошао.{S} |
| а умрем!“</p> <p>— „Да умреш“... мрмљао сам ја за њим.</p> <p>— „Имам још ту жељу, једину жељу: |
| м плавим очима.</p> <p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она |
| се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умр |
| жем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обично одседају кочијаши из В., |
| У будућности нисам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" |
| ћа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да |
| сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а више |
| вољан у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде |
| ала као овај јесењи ветар.</p> <p>Морао сам ићи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} |
| волим и верујем у њену љубав.{S} Писао сам јој.{S} Казао сам јој где сам и да ми је тешко што |
| бро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног |
| прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искре |
| сам могао да заспим врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S |
| повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор |
| о човека који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу |
| ли су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, место ми је било непознато, али сам се |
| тељу..."</p> <p>После два дана прочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла |
| /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отвор |
| ика, усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се |
| оз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са бели |
| а је ветар непрестано кретао.{S} Дрхтао сам.{S} Али сам осетио неко блаженство кад сам пољубио |
| о је из веза њене кошуље...{S} Уздрхтао сам као у грозници, а крв ми појури кроз жиле тако стра |
| е он икоме хтео ишта да каже.{S} Обећао сам да ћу да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на |
| е је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} |
| су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много во |
| ко одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположе |
| меха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала |
| м некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној ул |
| рну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи... |
| отворен.{S} Глава ми је горела: осећао сам да сам у ватри.{S} После ми је било зима и ја сам д |
| другарице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих о |
| чи су нам биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она |
| мић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ |
| љива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обр |
| жним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао сам дуж поточића гледајући у његове бистре таласиће, ко |
| bSection" /> <p>28. априла.</p> <p>Ишао сам журно од куће у школу, јер већ беше доцкан.</p> <p> |
| ction" /> <p>24.{S} Априла.</p> <p>Ишао сам полако, погнуте главе као и увек улицом од своје ку |
| о да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас |
| n" /> <p>6. августа 1903.</p> <p>Изишао сам да прошетам кроз Београд.{S} После Париза Београд ч |
| га зато ја волео и ценио.</p> <p>Пришао сам му нагло преко салона и не обзирући се више на оста |
| исца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар |
| да га испратим на станицу.{S} И отишао сам на четврт часа пре поласка воза.{S} Аца је нервозно |
| 9.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, што нисам могао у Беогр |
| :id="SRP19202_C1"> <pb n="5" /> <p>Ушао сам у салон.{S} Госпођа Стојановић је остала на вратима |
| поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем |
| м ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о |
| кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала.{S} Она ме је миловала |
| м устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је |
| пијало, заносило, очаравало...{S} Много сам разговарао са Олгом, и она је прилично привлачила м |
| љке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чи |
| е догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици |
| од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, к |
| лице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је управљал |
| та.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио |
| .{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им |
| оред прозора и гледао Београд.{S} Видео сам пристаниште, тамо даље стару тврђаву, десно вечити |
| > <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе, љупке усне, њежан ос |
| ледао, и нисам ништа више чуо.{S} Видео сам да су њене усне радиле, она је говорила и њене су о |
| знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам хтео да идем за вам |
| ubSection" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{ |
| м ма да је био млађи по школи.{S} Волео сам га зато што је био врло весео и духовит, но у дну д |
| и је било зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да |
| {S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време читам, јер су ме интересовал |
| на једну руку и плакаше...</p> <p>Хтео сам да је зовем, да вичем, да је тешим, али сам био нем |
| ко топло...{S} Она ме воли!...{S} Почео сам је љубити.{S} Њене су руке биле у мојим рукама и ја |
| ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Казао сам јој да је б |
| а.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једва сам долазио к себи имајућ |
| тио колико из њега бије олкохол и почео сам га саветовати да не пије.</p> <pb n="86" /> <p>— „П |
| о жив ја сам већ био пошао у школу, био сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је н |
| н, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зи |
| ћерета...{S} Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљи |
| о такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању...</p> <milestone u |
| авио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крај |
| их се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да већ једном пођем.{S} У неко доба шкри |
| мана, који сам носио под мишком.{S} Био сам намеран да то по подне проведем у што бољем душевно |
| ије.{S} Ја то ништа нисам видео.{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, гр |
| га нађемо.{S} Ја нисам разумео.{S} Био сам навикнут на очева одсуствовања, и тек доцније схват |
| Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продира |
| кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођ |
| било око мене.{S} Пођох у варош.{S} Био сам некако чудновато нерасположен, осећао сам се некако |
| ли онај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S |
| ection" /> <p>10. јуна 1905.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на |
| >Најзад, после великог очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је |
| о одговорио.{S} Но данас на подне добио сам од ње једно писмо почето, као и увек, брижним тоном |
| {S} Писао сам и госпођи Јокићки и добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто вр |
| tion" /> <p>30. јуна 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрли |
| ion" /> <p>16. марта 1904.</p> <p>Добио сам класу.{S} Господин судски писар прве класе!{S} То ј |
| .{S} Био сам луд од страсти...{S} Љубио сам јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је об |
| ично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S |
| спитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао |
| е ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то прим |
| у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам |
| олико цветака њежне љубичице.{S} Пружио сам јој их без речи.{S} Она их узе додирнувши ми олако |
| о ја сам га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја с |
| је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прича како је њој... да ми каж |
| ра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S |
| он је говорио...</p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега |
| и је, веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фа |
| осећао сам њен дах врућ, брз...{S} Пио сам пољупце без речи...</p> <p>Био је мрак, а и очи су |
| м у Париз да студирам права.{S} Говорио сам јој о нашој будућности много, много.{S} За три годи |
| хватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како |
| " /> <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, и |
| следњу страницу овог дневника, затворио сам га и дуге сам замишљен над њим остао.{S} Заиста, жи |
| оје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отворио сам их у исто време и хтео сам да их оба у исто време ч |
| ш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} |
| трос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих |
| ева одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што |
| /> <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла |
| !{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам |
| их уједао, гризао, глодао...{S} Осетио сам да ми је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да |
| го.{S} Била је погла главу...{S} Осетио сам да је волим, да је желим, да она за мој живот предс |
| младићем кога нисам познавао.{S} Бацио сам један поглед по целом друштву које се распрштало у |
| узрујана, глас јој поче дрхтати и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p |
| ?“</p> <p>Ја бих јој онда говорио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих |
| све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад и здрав, па ћу положити идући пут.</p> |
| олико време.{S} Још августа месеца како сам добио једно писмо које ме је обрадовало, па више ни |
| {S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тоб |
| и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била |
| сам у мрак разрогаченим очима и једнако сам видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне о |
| о празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} |
| з од Рудника за време Турака...{S} Тако сам их и сад оставио њиховом тихом разговору и узео да |
| Ја га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде.. |
| 1903.</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек ра |
| ћ.{S} Одавно га већ нисам видео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и би |
| ћу празник.{S} Тешко ми је...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време |
| <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говори |
| ма.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из занос |
| сам здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично |
| пша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити |
| остао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Оч |
| а ни болесна.{S} Имала сам ватру и мало сам кашљала.{S} Груди су опет болеле.{S} Од две-три нед |
| 20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшно ударало, тако да сам њего |
| тким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан |
| и, она је прилично чудновата.{S} Стално сам у ватри, и то преконоћ у најјачој, а болове осећам |
| } Ја сам луда...{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби |
| о и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је још у државној служ |
| /> <p>В. — Јануара 1899.</p> <p>Потпуно сам усамљен.{S} Дошао сам овде да наставим гимназију, ш |
| г ораха преко пута.</p> <p>Меланхолично сам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео ју |
| ла...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисл |
| ли живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан |
| села, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... а |
| оју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. < |
| ало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n= |
| махну главом.</p> <p>— „Тешко ми је што сам усамљен.{S} Ја ретко с ким проговорим по коју реч.{ |
| ам расположен.{S} Размишљам о ономе што сам доживео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађ |
| го тако, размишљајући добро о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> < |
| говима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у св |
| да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам |
| старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме |
| ознајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верује |
| м.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од ду |
| ао сам јој где сам и да ми је тешко што сам тако далеко.{S} Молио сам је да ми пише, да ми прич |
| мало дроња.</p> <p>Било ми је тешко што сам Ацу видео у оваком положају, али то њему нисам смео |
| дућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињство кратко и безбојно.{S} Ту |
| <p>Ја је прекидох.{S} Рекох јој оно што сам мислио о Олги, рекох јој, да Олгу никад нећу моћи в |
| миривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом девојком.{S} Поче ми падати мрак |
| " /> <p>По подне сам отишао одмах пошто сам видео да је Олга стигла.{S} Госпођу при уласку ниса |
| chapter" xml:id="SRP19202_C3"> <p>Пошто сам прочитао и последњу страницу овог дневника, затвори |
| сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немо |
| } Једном, при проласку преко улице, чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> |
| а...{S} Стаде...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} О |
| арош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака.{S} Неко је ишао улицом |
| ој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} |
| > <p>Но ваљало је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Ост |
| /> сам казао искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из сало |
| !{S} Разговараћемо и биће ми лакше, јер сам овде потпуно сам...“</p> <p>Причао ми је како је јо |
| е шта рећи, ни да ме неће разумети, јер сам га познавао.{S} Он је имао многих особина које друг |
| вима оставио ми је несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте с |
| вао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким да |
| /p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња |
| b n="76" /> <p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало п |
| " /> <p>20. фебруара 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило |
| " /> <p>20. новембра 1901.</p> <p>Данас сам завршио полагање испита за прву годину.{S} Требало |
| м бол једног девојачког срца.{S} Јутрос сам чуо кад рече мојој мајци: </p> <p>— „Не знате, како |
| p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи усмени испит и то одлично.{S} Од |
| n" /> <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећо |
| бабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и по |
| ection" /> <p>15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да |
| Section" /> <p>8. јануар.</p> <p>Јутрос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на м |
| > <p>И ја сам опет одгурнуо књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила |
| е!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} Волим те, као пре.{S} Шта радиш |
| on" /> <p>10.{S} Маја 1904.</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чуј |
| овде.{S} Шта ћу тамо?{S} У осталом, већ сам узео карту и отпутоваћу.{S} Тамо је живот друкчији. |
| идети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе |
| "subSection" /> <p>13. маја.</p> <p>Већ сам био уморан од врућине док стигосмо у пријатан хлад |
| ="subSection" /> <p>9. јула.</p> <p>Већ сам добио неколико писама од мајке.{S} Она јадница пише |
| ружа...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скори |
| цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам |
| ј усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забезекну |
| оте, врхови без дражи.</p> <p>У разреду сам по читаве часове непомичан.{S} Гледам у наставника, |
| лим крстом под којим је лежала она коју сам ја волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох |
| а расте у мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} И |
| ох кући да донесем китицу љубичице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залу |
| бан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је био неки страшан глас кој |
| ту, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном стању... |
| одне проведем у што бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам прет |
| иновник на прузи Београд—В. У разговору сам осетио колико из њега бије олкохол и почео сам га с |
| о је детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене |
| дњи усмени испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло |
| ка.{S} Положио сам врло добро.{S} Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све бл |
| е лекара, али јој ја не дадох.{S} Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На |
| усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити! |
| не груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама |
| ца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жива... јер твоја успомена живи...“</p> <milestone |
| т бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све |
| /p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подземно тутњање после земљотреса, |
| омакао оданде где је био.</p> <p>— „Још сам писар прве класе!{S} Даље нећу ни да идем.{S} Шта ћ |
| да нешто кажем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да зна |
| ила пресретна да буде сад на мом месту, сама... са вама.“</p> <pb n="32" /> <p>Ја је зачуђено п |
| се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није више весела као пре.{S} Врло |
| .. врло дуго...{S} После је Олга прошла сама.{S} Била је сагла главу, наслонивши браду на груди |
| } Није ме ништа ни питала.{S} Била је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена |
| е.{S} И онда плачем, плачем, не знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, |
| а да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоће нешто да разговарају.{S} Ми пређосмо.{S} |
| ђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Стално сам |
| х према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами станујете у оном лепом кућерку преко пута?“ рекох |
| .</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну |
| ели да одемо у парк, где ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Приста |
| нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене јед |
| ...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде...{S} Ја сам ћутао. |
| ћи у Београд.{S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> < |
| а он ми рече, да би волео да изађе мало самном да шета — и ми изиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта у |
| ит, незаборављен.{S} Ништа не говораше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци |
| сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу |
| а задрхта, био је неспособан да говори, само је муцао: „Ти! ти!{S} Овде!{S} Ја сам те дуго траж |
| 9" /> <p>Не знам колико сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео н |
| их ја прилазећи му.</p> <p>Он је ћутао, само подиже главу и уздахну.</p> <p>— „Шта ти је Ацо?{S |
| устадох.</p> <p>— „Ништа интересантно, само колико да прође време...“</p> <p>Моја мати упали л |
| Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n= |
| ога.{S} Ја је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрен |
| ад ме волиш, онда ми дај један пољубац, само један, па још један, па још један...{S} Ах, ала су |
| ја, да не вреди о њој водити рачуна.{S} Само после човек не осећа... бар ја тако мислим; другој |
| е излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам |
| не могадох пустити ни гласа.</p> <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај |
| , која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан п |
| ама има много сухог лишћа, а на гранама само по гдекоји листић трепери...{S} Земља је још мокра |
| Француску дођем још једанпут у В. ма на само један дан.</p> <p>Ацино писмо је било трагично, ди |
| а је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено. |
| ше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду може да дува.{S} Како <pb n="72" /> је |
| гих тако различитих тренутака из једног само дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест |
| не и ја видех где нестаде суза и остаде само мржња. <pb n="48" /> Лепе усне добише ружан изглед |
| ту љубав, да идем усамљеним стазама где само душе говоре, да окусим први пут оно што се назива |
| у тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и кашљуцањ |
| ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само колико ја волим вашу кућицу!{S} По читаве дане је |
| за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Мајке, мајке, да знате!</p> <milestone |
| тражила са мојих усана пољупце, пољупце само пољупце, као жедан путник воде са извора.{S} Тада |
| ..{S} Болесна сам, ужасно сам болесна и само ми ти можеш помоћи.{S} Ја сам у теби видела човека |
| н није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека иде с |
| > <p>Мени као да неко заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> |
| ухо...{S} Нисам могао више да говорим и само јој пружих руке...{S} Она забаци мало у назад свој |
| је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна |
| {S} Али ме ова мала утешитељка разоноди само за један тренутак, јер чим потом дигнем очи, углед |
| ажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, он |
| јасних једног дана, да ћу је моћи узети само ако будем положио испите: него ми је потребно да р |
| ећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер кад сам болесна ја нисам |
| ану...{S} За мене ће париски живот бити само једно позориште...{S} И још сам јој понављао и пон |
| он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери бригу!“</p> <milestone unit="subSe |
| могло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>8. |
| то преконоћ у најјачој, а болове осећам само кад кашљем, обично ујутру, иначе сам целог дана ми |
| код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они су поштени људи, уживају доба |
| а пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да прочита оно твоје писмо. |
| авала је, питала ме, али сам ја остајао само с једним одговором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> < |
| нема ништа противно томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, |
| зо говори при изласку, одакле разумедох само једну реч:</p> <p>— „Идем“...</p> <milestone unit= |
| негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу.. |
| свим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели и црни облачи |
| /p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што ви идете.{S} Жао ми је...“</p> |
| ијатно...“</p> <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> |
| S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас |
| Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћу те опет видети, да ћу чути твој гла |
| Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која л |
| такво друштво.{S} Ја сад волим мир.{S} Самоћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан. |
| шта му то значи?{S} Је ли то разлог за самоубијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полуд |
| смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства видео сам вас кад сте ушли у парк и нисам х |
| ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ д |
| да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна халуцинација...{S} Био сам будан.{S} |
| 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још јед |
| Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине |
| е изгледао кад је нагласио да Олга има „сандуче с наполеонима“..</p> <p>— „Хоћете да дођете код |
| .{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јединица кћи трговца |
| анимају и интересују: ћутљиви су, можда сањалице, мирни и врло приљежни.</p> <p>Овај мир и једн |
| {S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам дале |
| ан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам.{S} Сад сам далеко, <pb n="69" /> неизмерно далек |
| Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да ли сањам?{S} И кроз крчање сухог грања и хујање хладног ве |
| то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од |
| Одмах сам легао и ускоро заспао.</p> <p>Сањао сам њу...{S} На моме столу чкиљи уврнута лампа, а |
| устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пре |
| оред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} |
| Пошто су испити завршени мени је јутрос саопштено да сам пао.{S} То ме је упропастило...{S} Мој |
| сторију целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком |
| а на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио страсно, осећао сам ње |
| орило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, разговор о чича Никодију који се од |
| ћем овде-онде облепљена блатом, била је сасвим празна.{S} А пред њом је лежало оборено једно де |
| мах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала на груди.{S} Он иде тако улицом и не гледа |
| де...{S} Опет пође...{S} Чуо сам кораке сасвим близу, под самим мојим прозором.{S} Опет стаде.. |
| дне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом |
| у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђима помер |
| ио тихо јецање звона.{S} Сунце већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и |
| ="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и на |
| изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити |
| на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га више ни помињати.{S} Радост ће нам |
| ола са стварима, а сад, можда кроз пола сата, <pb n="66" /> можда кроз пет минута доћиће кола и |
| е; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у ко |
| 25.{S} Априла.</p> <p>Било је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио |
| {S} Малочас сте чули звона.{S} То су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућу |
| че:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... прву и последњ |
| се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сахранили <pb n="98" /> су моју љубав... п |
| еби. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p> <p>Забих главу међу руке и остадох дуго |
| ох.</p> <p>— „Је ли, пријатељу, кога то сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цани |
| кола и упита га:</p> <p>— „Је л’ то њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну рук |
| и!{S} Али она није...{S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата р |
| су њу сахранивали.{S} Знам... то су њу сахрањивали...“ Он ућута, ошину коње.{S} У сусрет нам ј |
| и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је сахрањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p> |
| и зајеца понављајући:</p> <p>— „Сад је сахрањују...“</p> <p>Ветрић је и даље дувао одоздо, из |
| је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући |
| ише моје главе мало кандило пред иконом Св. Николе.{S} Влада потпуна тишина.{S} Време је тихо, |
| , — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећ |
| ара 1904.</p> <p>„Знаш ли, мили мој, да сва задрхтим од неке луде радости кад помислим да ћемо |
| увек стајала <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су |
| нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је мама?“ упита тихим |
| била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и да |
| евина са много прозора, проста с лица и сва поцрнела од старости.{S} Ходници су дугачки и тамни |
| сећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако л |
| га тако волим, — због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} |
| ти школу, ако мислиш да будеш једном за свагда моја.“</p> <p>— „Добро, кад ме волиш, онда ми да |
| та...{S} Хоће, вели, да ме проси, па да свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме ј |
| долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно п |
| што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао п |
| ну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зелен |
| као добре пријатељице у разговору, без сваке сумње, о прошлости.{S} Верујем да је гђа Јокићка |
| о тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говори ми како ће, пошто оз |
| х.{S} Али сам је волео, много волео.{S} Сваки дан сам је виђао и примећавао сам да је све слаби |
| сам био потпуно утучен и неспособан за сваки рад.{S} А кроз неки дан треба да полажем испите.{ |
| тајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И није ме волела.{S} Она ме није в |
| биљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна за пољупцима.{S} Ја јо |
| ичавом кретању које овде несумњуво мора сваки човек да осети.{S} Једино увече, кад легнем, <pb |
| ама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Н |
| ећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне би |
| о се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав |
| пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио.{S} Но данас на подне добио сам о |
| /p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо један упи |
| мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а |
| собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле заједно као добре п |
| м, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> < |
| на у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у школу и враћам се у |
| олази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па ипак сам необ |
| " /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. после мог одла |
| а!{S} Већ сам нестрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да |
| , врат сух и жилав са јабучицом која ће сваког тренутка изгледа поцепати ону танку и прозрачну |
| } Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне с |
| ружих јој руку и пошто измењасмо обичан свакодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> |
| по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цактала, а јадна моја мај |
| емо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој |
| ња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене |
| Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да је живот тежак, |
| сам јој понављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро о |
| и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milestone unit="subSect |
| ље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Јед |
| м врло дуго.{S} Писао сам дубоко у ноћ, све док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду |
| > за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли шта радиш?“</p> <p>Не |
| /> су моју љубав... прву и последњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја пре |
| ри чија су стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S |
| ко зна <pb n="56" /> за чије грехе!{S} Све ми је помрло... све ми је мртво!{S} Боже! знаш ли ш |
| знајем пут.{S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима м |
| ватам живот...{S} Живот нема циља...{S} Све је тако глупо, тако гадно, тако ниско, тако бесциљн |
| аја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S |
| осећање, условљено радом материје...{S} Све ми то знамо... и осећамо...{S} Наша је љубав велика |
| да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више.. |
| лучај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смр |
| ео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати |
| м животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било мутно: оно што сам преживео било је детињст |
| аписао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, без устезања, јер с |
| нуло пролеће.{S} Париз је сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке |
| а ме у очи.{S} Ја сам био раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она |
| , као да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под |
| е ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је познато, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама |
| ећи га зато што ћеш ти да га примиш.{S} Све су ми усне поцрниле од мастила...{S} Ти знаш како ј |
| тварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање |
| остеља, сто за рад, полица с књигама, — све ми то изгледаше некако страно, као непознато.{S} Се |
| неку тешку грозницу, која је чинила да све олако схватам. „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам |
| па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није пом |
| } У осталом... она ће једног дана можда све знати, али... то доцније.{S} Тешко ми је, али морам |
| де је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем |
| и на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одговорила би она на моје савете, „н |
| стрпељива, а тај дан је сваког тренутка све ближе.{S} Јуче ми је мама казала да <pb n="88" /> ћ |
| учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђена.{S} Била је у некој дрхтавици, |
| ојку која ме воли, која ми је поклонила све што је имала само да бих је волео.</p> <p>Још јуче |
| ја толико волим.{S} Ти имаш пред очима све оно што је у мени оставило дубоких утисака.{S} Сад |
| , осетила...{S} Видела је у мојим очима све.</p> <p>Ја ућутах.</p> <p>Стојао сам немо пред њом. |
| вате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан проводим посматрајући, к |
| ти је то приметила.{S} Покушавала је на све могуће начине да сазна шта ми не да мира, али није |
| е...{S} Осмејак веселости блистао је на све стране, шума је била озеленила, ливаде преплављене |
| Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги састанак, нећемо га |
| оја се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећујући увек по нешто ново, весело, прив |
| ћемо срећни.{S} Брзо ћемо заборавити на све тешкоће на све рђаво што је било.{S} Овај дуги саст |
| рце ми је здраво и ја те из дана у дана све више волим, све више за тебе живим...“</p> <milesto |
| могао да трпи, а да не каже никоме шта све осећа.</p> <p>— „Ти знаш да сам ја волео и колико с |
| тна плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њен |
| мојим погледима мала стопала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћ |
| нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{S} Један би |
| вао руком као хотећи да каже: „Нека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понав |
| сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јо |
| дан сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у |
| Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њена лепота није више ништа била пр |
| и и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и јаче узрујана.{S} Неко јој је руменило удари |
| јпотребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене з |
| p> <p>Душа?...{S} Ко зна?...{S} Душа је све...{S} Ја нисам крив...</p> <p>--------------------- |
| иновник, па доцније и судија.{S} Сад је све лако кад имам диплому.{S} И ми ћемо весело живети.{ |
| из!...</p> <p>Каква промена!{S} Овде је све за мене ново, невиђено.{S} Ја све гледам као у неко |
| јаче отварам очи да боље видим, али је све празно...{S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми с |
| добио сам <pb n="77" /> одговор, али је све то било у исто време, — прве половине марта.</p> <p |
| а се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необично и јаче отварам очи да боље видим, ал |
| је ова проклета јесен...{S} Тако ми је све празно...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3 |
| , много плачем, мили мој.{S} Тако ми је све црно пред очима.{S} Болесна сам и лежим...{S} И так |
| S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> < |
| живела у В. после мог одласка, како је све било празно, досадно.</p> <p>— „Знаш, тако сам једн |
| чи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Плакала је од рад |
| лабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су ми мало мутније... од дугог плакања.{S} |
| , ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде закопати, а нешто ће од то |
| е ме у шетњу, но ја не излазим, и то је све.</p> <p>Да ли је још ко умео овако да воли као ја и |
| био за мене.{S} Он је посматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p |
| едра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бесконачна љубав је умр |
| а је била велика и ведра...{S} Данас је све друго, данас је све прошло...{S} Та огромна, та бес |
| p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћут |
| ша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срц |
| бивале све опојније, њене су очи бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p |
| се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{S} Она је умирала сваки дан помало.{S} И |
| убављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме ис |
| ...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде |
| доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам |
| !“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца р |
| иту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n="53" /> како сам ја још млад |
| алско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинуле.</p |
| ављао и понављао да је увек, све јаче и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца |
| .</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто сам овде дошао с овом дево |
| шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она з |
| се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говор |
| почео руменити; сунце је почело падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћив |
| утка ја више нећу бити ја... ја ћу бити све...{S} Ко зна?...</p> <milestone unit="subSection" / |
| ј обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако у опште у тој ствари |
| разговарао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} М |
| Аца и заврте главом „, а ја је сад тек све јаче и јаче волим...“ </p> <milestone unit="subSect |
| аволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било |
| били написани љубавни романи.{S} Ја сам све убрљала ово писмо љубећи га зато што ћеш ти да га п |
| у.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све више увлачио главу у подигнут оковратник од лисичиј |
| ни један од тих песника не зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни је |
| н у хладу великог дрвећа и продирао сам све дубље очаран лепотом природе.{S} Шум живе воде од н |
| арице, ја сам је посматрао и осећао сам све јачу и јачу привлачност њених дубоких, плавих очију |
| мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школовања.{S} Крајем о |
| нај факултет.{S} Ја сам ћутао и био сам све несрећнији што на време нисам положио матуру.{S} Гл |
| а прилегнем на рад и да редовно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да с |
| ="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{S} Њене су усне бивале све опој |
| ремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љубав је јача од м |
| S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред сво |
| о сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одјед |
| а у дан.{S} Он је мене тражио више него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не з |
| S} И он није роптао.{S} Мирно је примио све и само је одмахивао руком као хотећи да каже: „Нека |
| е тамо кад чују, да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме доче |
| запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p |
| и бивале све дубље, њено је срце бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као |
| не.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхтала у страсти, |
| еоград на Универзитет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница. |
| привлачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку |
| уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго...{S} |
| ца је опет почела да ме испија...{S} Но све би ми било лакше кад бих знао како је теби.{S} Зато |
| умети, јер ти ме познајеш.{S} Теби могу све рећи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини |
| све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се |
| <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зар |
| се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљ |
| вати госпођи Јокићки, како ће сад одмах све да цвета и како ће година бити родна.{S} Но лепа до |
| ко узрујало, али ћу ти дати да прочиташ све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Св |
| н!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све заборави, све му је потаман и не пада му на ум да ј |
| се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ одговори она, „само ми је много жао што |
| сположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког тренутка, сваке сит |
| треба да полажем испите.{S} Али и поред свега бола које ми је ово писмо нанело, ипак сам грозни |
| лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрети тога часа. |
| му је одржавало егзистенцију.{S} После свега што је било ја треба још да живим.{S} То ми је св |
| <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> |
| и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... зна |
| писмо и одмах пође.</p> <p>— „Имам још свега четврт часа до поласка!“ рече и оде трпајући у ун |
| да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику |
| рљава стакла.</p> <p>Ноћ је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и |
| њежан осмејак.{S} Цела је била умиљата, свежа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешт |
| у и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов дневник, дневник једног срц |
| атим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата. |
| пу девојку.{S} Њено је лице било лепо и свеже, њене танке уснице биле су отшкринуте <pb n="16" |
| ца, да упију што <pb n="15" /> више тог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Поглед |
| ох јој, потрчах јој у наручја.{S} Шушањ свежег лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао са |
| ог брда.</p> <p>Ветрић је пиркао одоздо свежећи нас и хладећи нам чела ознојена од данашње врућ |
| свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливени оним прозрачним руменилом, сад су били |
| о падати све ниже; природа је постајала свежија и лепша позлаћивана крвавим сунчаним зрацима.{S |
| ме чека искреност и љубав, тамо ме чека свежина и живот...“</p> <pb n="8" /> <p>Међутим ја види |
| соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било је лето... мени је било |
| тао сам од гроба до гроба тражећи нову, свежу хумку са белим крстом под којим је лежала она кој |
| ека иде све како је пошло!{S} Сад ми је свеједно.“</p> <p>Понављајући непрестано, да сам ја јед |
| било ја треба још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не в |
| у животу, али сам осећао такође, да сам свему сам крив.{S} Био сам у неком нејасном душевном ст |
| аве он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати |
| е са извора.{S} Тада сам је саветовао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер ни |
| твари, па ма шта то било, имао је јаку, свесну, здраву <pb n="6" /> вољу — увек је знао шта је |
| и су ме заносили, опијали, одузимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љу |
| не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на |
| шко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не каје |
| шој љубави пре но што она буде моја.{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћут |
| окомотиве која је улазиле у станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други с |
| у кроз главну алеју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} |
| ра на улици, где нас цео овај паланачки свет посматра, него жели да одемо у парк, где ћемо бити |
| шно, ја осећам, да сам ја у очима целог света убица, ја осећам, да сам ја невероватно фатално с |
| и:</p> <p>„Тако изгледамо у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо |
| Ациног грла, као да је долазио са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот ко |
| брзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој гуж |
| {S} Воз је дошао.{S} На перону је много света.{S} Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{ |
| 8" /> јер је у нашој близини тако много света шетало.{S} Било ми је тешко с њом изићи на крај.{ |
| >На једном углу уличном приметих гомилу света који је нешто гледао; ја и сам приђох да видим шт |
| ен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао |
| си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!</p> |
| и наде у будућност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати |
| p>11.{S} Марта.</p> <p>Овај дан је мало светлији од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који |
| ледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, |
| ешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз главу страховито |
| } Лице му је остало без израза, очи без светлости, усне без покрета.</p> <milestone unit="subSe |
| треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробијаше кроз прља |
| а мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у вел |
| ном св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За |
| , подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из капелице приметио да сам ја уша |
| ћам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S |
| својих старих школских другова, који ме сви много воле, али... мени то друштво није више оно шт |
| а својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S |
| Милане, зарад мирнијег привођења крају свију започетих ствари, зарад мога душевног мира најзад |
| ..{S} Њене су очи биле полузатворене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја с |
| ео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте косе...{S} Ја је волим... ја је лудо |
| ша била опијена...{S} Наједном приметих свилено стадо оваца које је лагано пасло у хладу.{S} Уз |
| се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говор |
| тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше у сањарије...{S} Учини |
| а!“ рече и оде трпајући у унутрашњи џеп свог старог капута моје писмо које је било испуњено љуб |
| оно је потпуно одававало душевно стање свога писца.</p> <p>„...{S}То исто вече отишао сам на г |
| цала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, поз |
| нда било жао што никад више нећу видети свога доброг оца.{S} Док је отац био жив ја сам већ био |
| </p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој кућици преко пута, |
| ак, кад младост даје најзаноснији мирис свога цвета...</p> <p>И околина ми чак изгледа ружна, п |
| а пута, пред старом друмском механом са сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и по |
| ш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milest |
| и све остале мајке.{S} Она зна само за свој бол.{S} Она зна да је њено дете само њено...{S} Ма |
| о.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањал |
| чице коју сам јутрос купио и оставио на свој сто.{S} Иза већ залупљених врата чуо сам једно: „Т |
| чело на које сам ја ставио толико пута свој прљави пољубац, а њени образи, пре свежи и обливен |
| сам устао раније но обично отворио сам свој прозор и посматрам рађање сунца иза још голих гран |
| положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била |
| акодневан поздрав ја хтедох да наставим свој пут.</p> <p>Она беше доста узрујана, глас јој поче |
| Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће |
| враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S} Ја сам био страшан.{S} Руке и груди биле |
| пун хуке, у вртлогу живота примио ме у своја пришљива наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам с |
| књиге, опет сам је чврсто притискао на своје груди; она је тражила пољупце, један, па још једа |
| а је саслушам, чак јој обећах, да ћу са своје стране учинити све што могу, да је задовољим, ако |
| но јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, појмим бол једн |
| ако, погнуте главе као и увек улицом од своје куће ка парку, с намером, да тамо, у зеленилу, ко |
| плава ока какве старице.{S} И поред све своје старости и мајушности ова је кућица лепа: њена ус |
| д ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном |
| зину... њен дах...{S} Затим ми притиште своје њежне ручице на очи чекајући да погодим ко је.</p |
| црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" /> пет |
| ретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на зиду у сен |
| ме мати забринутим гласом, наслањајући своје усне на моје чело које је још горело.</p> <p>Ја с |
| ки нови живот кад сам врло добро покрај своје добре мајке?“ После ових питања, на која ми је би |
| невани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, које је она већ добро познавала.{S} Казао с |
| ладавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје заморене очи на широкој улици покривеној белим ћи |
| да.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} |
| Ја сам му, истина, врло често поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да |
| {S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја сам је посматрао и осећао сам |
| ово вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимн |
| зимали ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилаз |
| Добро је био дошао.{S} Испричао сам му своје <pb n="27" /> после подне.{S} Он је то већ знао ј |
| .</p> <p>Опет сам пао у монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање |
| диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје вреле усне на њено разголићено раме...{S} Она зад |
| буктала у мени...{S} И ја већ принесох своје дрхтаве руке њеним набујалим грудима... али лепа |
| та...{S} И ја сам тако често пожелео да својим нервозним прстима мрсим те свилене коврџасте кос |
| убок.{S} И ја сам тако често пожелео да својим уснама затворим те крупне, плаве очи...{S} Она и |
| .. госпођу Јокићку...{S} Она ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камен |
| се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву |
| ја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали шт |
| /p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим кошчатим рукама целу природу.{S} Киша је лила це |
| S} Она полако подиже главу и погледа ме својим великим уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше |
| је од радости као мало дете и љубила ме својим дрхтавим материнским уснама. </p> <milestone uni |
| екламовао...{S} Опијен њеном близином и својим речима, ја сам декламовао.{S} Она ме је разумела |
| сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш |
| S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју с |
| алиста из XVIII. века опет ме је гледао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, |
| биле у мојим рукама и ја сам их принео својим устима...{S} Али их нисам љубио, него сам их ује |
| ош нижи изгледају, а два мала прозора у својим плаво обојеним оквирима изгледају као два сетна |
| љавом Београду.{S} Имам друштва истина, својих старих школских другова, који ме сви много воле, |
| <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, лепо, веома лепо, али није би |
| његових нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила |
| семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи и гледао у таваницу забацивши руке под г |
| ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које |
| урао по глави неколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} О |
| сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, која је била велика и ведра...{S} Данас |
| ору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као што видим, желела, да јо |
| ..“</p> <p>Она мало заћута, као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи |
| не.{S} Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово нем |
| рашно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску историју, кад нек |
| срећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мо |
| већ стигла дотле.{S} Ја сам несрећан у својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој |
| д нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане |
| есет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата на |
| >12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— |
| обом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све вра |
| их.{S} Она је плакала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су |
| па је горела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту |
| оје страсти према матери кћер растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу |
| жем.</p> <p>— „Да господине, сама... са својом ћерком.“</p> <p>— „А, да...{S} Да знате само кол |
| чуо сам, да ту станује једна удовица са својом кћерју.</p> <pb n="13" /> <milestone unit="subSe |
| о бољем душевном миру сам, у друштву са својом књигом. </p> <p>Путем сам претурао по глави неко |
| њене груди, тако топле и угодне, и под својом руком осетих глатку кожу њених дојки...{S} Она с |
| дило, пред иконом св. Николе, горело је својом бледом светлошћу бацајући преко таванице нејасне |
| се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} Разривени зидови, каљаве улице, прозор |
| акала, горко плакала за својом срећом и својом невиношћу...</p> <p>Њене очи су плакале непреста |
| ачки и тамни и одају неки задах који је својствен оваквим здањима.</p> <p>Први дан на часовима |
| вовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми ј |
| а својим крупним плавим очима, забацила своју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио изр |
| ола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју историју.</p> <p>— „Она је била вечито тужна.{S} |
| ужих руке...{S} Она забаци мало у назад своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n=" |
| по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћи ће и Олга, |
| ак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон треће класе, на чи |
| ерону станичном и ја опазих у тој гужви своју мајку.{S} Она ме је чекала упућујући забринуте оч |
| орио, како сам ја човек који ће одржати своју реч, како ја не бих ни један пољубац тражио од ње |
| олако устаде и пође за мном оправљајући своју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна п |
| се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, да бих могао од ње добијати вести...</p> |
| ројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> < |
| {S} Она задрхта, порумене, повуче руком своју блузу да га покрије.{S} Ја то ништа нисам видео.{ |
| јније.{S} Ветар је опет преко ноћ певао своју песму праћену шуштањем сухога лишћа.{S} Јесен је |
| оше на очи.{S} Моја мајка је загрли као своју кћер, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, |
| > <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча |
| лики трошак у престоници.{S} Овде имамо своју кућу, а треба штогод заштедити за моје доцније шк |
| ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам дуго плакао...{S} |
| се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у |
| ја га не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме ви |
| тудије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>--------------- |
| низ Милоша Великог улицу добро умотан у своју бунду.{S} Ветар ме је тукао у лице и ја сам све в |
| ати изађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> б |
| зјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по п |
| дана ноћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, |
| На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји поред постеље држећи у једној руц |
| /p> <p>— „Кад положиш испит, па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда |
| хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе |
| ча пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпуто |
| сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све је било |
| > <p>Она је говорила о својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још са |
| е тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам и |
| м у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, позове ме у шетњу, но ја не изла |
| } Требало је пошто по то да положим, да свршавам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је че |
| са оног света...</p> <p>— „Комедија је свршена, јер је живот комедија...“</p> <pb n="59" /> <p |
| влачила моју пажњу, али је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња |
| мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме највише баца у очајање то је, |
| е се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најлепше би било кад бих могао сутра умрети |
| е док нисам осетио да сам уморан.{S} По свршеном раду бацим поглед напоље где је још увек стаја |
| је нове навике.{S} Већина од њих већ су свршили гимназију и сад су говорили о ступању на овај и |
| ам ништа видео.{S} Знао сам да треба да свршим школу и да прихватим <pb n="18" /> стару мајку, |
| а је волим и узећу је за жену, само док свршим.{S} Ах, да, ја је стварно волим, искрено је воли |
| шем.{S} Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>------------- |
| довно полажем све испите да бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју з |
| коро ћеш доћи, је ли?{S} Кад ћеш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестр |
| и пре, мала моја, али ја морам једанпут свршити школу, ако мислиш да будеш једном за свагда мој |
| ећ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обраслу травом, куда, без сваке сумње, ретко када к |
| м јој усне, рамена, груди, колена...{S} Сву сам је обасуо пољупцима...</p> <p>Она ме прво забез |
| био натукао једну жељезничарску качкету сву чађаву.{S} Рече да је контролни чиновник на прузи Б |
| то вече отишао сам на гробље.{S} Већ је свуда био мрак... хладан ветар.{S} Али ја познајем пут. |
| е несносан утисак, јер сам и овде као и свуда на другом месту наишао на исте ствари: професори |
| појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Очи су |
| пеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се још једном, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се |
| једног јасмина једна дрвена клупа једва се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирн |
| ивало неки страшан догађај и...{S} Олга се отровала...{S} И ја сам умро с њом...{S} Умро сам... |
| дила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p>Мени као да неко заби нож |
| ице из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног сам |
| , било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фатално предо |
| лесна и да треба да легне у постељу, да се негује...</p> <p>— „Хоћу... послушаћу...{S} Али олак |
| уком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, каква болесна |
| бих што пре свршио студије.{S} Треба да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p |
| но томе да каже, него само још треба да се ја питам.{S} Мама им узгред каже, да, ако ја нећу, о |
| Било му је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа |
| то време био је на путу.{S} Изгледа да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години! |
| је онда Милан Ђорђевић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност |
| е смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Казала ми је много о вама.{S} Она је луда |
| ње.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало |
| ој да је тешко?{S} Како тек она мора да се каје за оно што је било?{S} Ах, јадна девојка!...{S} |
| у да ступим у њ?{S} Зашто ли то мора да се мења начин живота?{S} Зашто бих ја тражио неки нови |
| демо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело |
| розора и гледамо како и пролеће може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се |
| е било као мати... </p> <p>Пришла је да се поздрави.{S} Видео сам да има велике плаве очи, лепе |
| рестано зује у ушима.{S} Јасно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна |
| карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се за мене не брине и да буде весела, да оздрави.{S} Ја |
| ним је очима било суза које су хтеле да се пролију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се уп |
| ушао на гробље, па је, не видећи ме да се враћам, пошао за мном.{S} Одвео ме је у свој стан.{S |
| S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мало одупреш болу који те савлађује, али је мој поло |
| утовао далеко, врло далеко и да неће да се врати, него да ћемо ми, мало доцније, ићи код њега, |
| ави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре неколико дана продао је и кућу |
| ограда.{S} Кад би они тренутци могли да се претворе у вечност...{S} Сад ми је све нешто необичн |
| више повратити.{S} Но препоручује ми да се добро чувам на јесен да не озебем, јер то може да бу |
| њих долазио у мој хотел и понудио ми да се доселим у његов стан, те ће нас тако обојицу мање ко |
| твено шета са оним матурантом, па ни да се осврне на нас, ни добар дан да каже...“</p> <pb n="3 |
| и, моји другови, не умеју да живе ни да се проводе онако добро и весело као они из Београда: <p |
| м се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће више повратити.{S} Но препоручује ми да |
| товине, што је послужило мојој мајци да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много м |
| ећ добро познавала.{S} Казао сам јој да се не брине за мене кад будем отишао на страну...{S} За |
| а је врло нервозна.{S} Казали су јој да се њена мајка убила, док је она била још мала и она је |
| м га пажљиво посматрао и налазио сам да се много променио.{S} Остарио је некако.{S} Ја сам га р |
| , па није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упор |
| е у песак пред нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окр |
| p> <p>— „Тако ми је жао,“ рече, „као да се никад нећемо видети више...“</p> <milestone unit="su |
| струјало кроз нерве и ја сам осећао да се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изг |
| јање то је, што ћу сад морати поново да се враћам у Београд, ради полагања поновног испита.{S} |
| зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} |
| вана њеном лепотом.{S} Не би требало да се она брине толико, не би требало да лупа главу око то |
| сам наслутио од прилике шта је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео |
| товао о свему што треба да ради само да се не би издала, јер нисам хтео да ико ишта зна о нашој |
| о.{S} Кад приметих да је почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да ш |
| ад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ ре |
| о професори говоре.{S} Нигде не могу да се разонодим.{S} Ђаци, моји другови, не умеју да живе н |
| е и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се р |
| вим...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме проси |
| ном другарицом да шета, али ће одмах да се врати, јер јој је мати казала да ће доћи једна посет |
| ..</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ је монотоно цакт |
| но питање....“ </p> <p>Ја је замолих да се изјасни и изјавих, да сам готов, да је саслушам, чак |
| p>21. јануара 1908.</p> <p>Данас чух да се госпођа Јокићка удала за пуковника Павловића. </p> < |
| едам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{ |
| дно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила |
| .{S} Ја сам ишао полако гледајући преда се и не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и ост |
| ју, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSect |
| ити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <milestone unit= |
| китице љубичице и висибабе.{S} Природа се буди.</p> <p>Јутрос сам устао раније но обично отвор |
| дрхтала у страсти, притискивала ме уза се, љубила ми лице...</p> <milestone unit="subSection" |
| нисам ухватио преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пре |
| бема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се см |
| је била код куће кад је дошла пошта, ја се сва најежим кад помислим само да је могла да прими и |
| ино увече, кад легнем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је теш |
| епо било кад би дошао мало овамо!{S} Ја се сад тако добро осећам...{S} Златно здравље!“</p> <mi |
| ан онога што је било међу нама...{S} Ја се не кајем.{S} Јер те волим, јер осећам да ме волиш... |
| ме за руку и нежно је миловаше...{S} Ја се нагох према њој...{S} Она хтеде да ме пољуби у чело, |
| раше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се |
| На улици је стајала госпођа Цана.{S} Ја се поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, |
| десет и <pb n="19" /> пет година.{S} Ја се љубазно поклоних при уласку, а моја ми мати представ |
| мало мутније... од дугог плакања.{S} Ја се тако лако заплачем од радости при самој помисли да ћ |
| на пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену љубав.{S} Пи |
| енио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам б |
| су касали под бичем кочијашевим.{S} Ја се још једном окретох на савијутку и видех Соњу где сто |
| инило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде ма |
| ине и овде онде по неки бео крст.{S} Ја се упутих у кафану, где сам одсео, тамо нађох једног ко |
| на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се чичи допаднем и он ти ме запроси.{S} Дође лепо код м |
| равим, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ |
| воде од некуд допре лагано до мене и ја се упутих у том правцу.{S} Ускоро приметих шумски поточ |
| а одемо обоје?“</p> <pb n="23" /> <p>Ја се као збуних, изиђе ми пред очи цео сан који сам снива |
| путале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у перјане узглавнике, |
| , и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га видех, а он ми рече, да би волео да |
| знате, потпуковник Павловић“.</p> <p>Ја се уједох за усну.</p> <p>Још сам осећао, као неко подз |
| ми кочијаш устављајући кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на по |
| моје чело које је још горело.</p> <p>Ја се мало освежих, отворих боље очи и одговорих јој дижућ |
| бићу кратка...{S} Ти знаш...“</p> <p>Ја се намрштих и мало измакох од ње, но она ме прихвати ру |
| гати трговац Никодије Николајевић, чија се кћи отровала пре неки дан, веле, због несрећне љубав |
| старе грађанске кућице, радњице на чија се врата једва улази, разочарале су ме својом бедом.{S} |
| , мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може умрети пре но шт |
| ог свежег и чистог ваздуха природе која се рађа.{S} Погледи су ми лутали на све стране примећуј |
| нијим очима посматрах лепу околину која се почела будити...{S} Осетих неку раздраганост у души, |
| ни је опет настала промена.</p> <p>Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је са |
| ањују...“ — прошапута младић, и заплака се.</p> <p>Ја га посматрах неко време, не разумевајући |
| једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да се тога остави |
| .{S} Одлази у једну малу кафану и коцка се.{S} Коцка се и губи...{S} Пријатељи га саветују да с |
| следњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промр |
| p> <p>Десно од пута пред нама указивала се једна стара пастирска колебица, а иза ње шума.</p> < |
| ња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће |
| Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако ј |
| ва његових обала обилна и мека повијала се благо под њежним миловањем лаког поветарца.{S} Ишао |
| о климала главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољу |
| творене, а свиласта плава коса лепршала се од мога даха...{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је |
| утрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} Њено је писмо пуно не |
| тканице, а између гуња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назира |
| већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Она те је во |
| че Аца кад већ бесмо на улици. — „Убила се, убила се због тебе..{S} Теби је то познато...{S} Он |
| но цактала, а јадна моја мајка навалила се на једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако |
| ком концу који је купила за вез, шалила се.{S} Најзад упита за мене.</p> <p>— „Ту је“, чух где |
| ан камен поред Олгиног гроба, наслонила се на њен крст и тихо је плакала.{S} Ја сам непомично с |
| рду код коза, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла ку |
| ј доћи једног дана да ме проси.{S} Мама се јадна нашла у чуду, али је чича њој објашњавао како |
| </p> <p>И ја устадох.</p> <p>На вратима се указа једно девојче од својих шеснаестак година, леп |
| жао, што одлазите...“</p> <p>На вратима се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нем |
| у очима целог света, — у осталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако нак |
| сетих глатку кожу њених дојки...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...< |
| , и тако у бескрај, у безброј...{S} Она се беше сасвим навалила на мене, тако да сам почео леђи |
| ад јој ја рекох да иде гђа Цана.{S} Она се диже и изиђе да је причека.</p> <pb n="28" /> <p>Уск |
| да се издржава и да ме школује.{S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је |
| ој са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не з |
| бице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „вид |
| ице које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди оба |
| сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} |
| и и, како сам је ја чудно посматрао она се пожури да каже:</p> <p>— „Молим вас, Милане, ако нис |
| су за вас, драга госпођо“ ..</p> <p>Она се осмехну.</p> <p>— „Нису баш за мене, но нећу да их о |
| руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте |
| луцинација...{S} Био сам будан.{S} Црна се прилика грчевито прибијала уза зид и ја у оном јецањ |
| моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун ж |
| ати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју мла |
| лости, и учинио.{S} Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам. |
| ли велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђе од њега |
| олим да долазиш, јер је тако хладно, па се бојим да ћеш и ти назепсти...{S} Ја сам врло јако на |
| мојом мајком, са мачком, са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним сме |
| ан...{S} Докле ћете?...“</p> <p>— „Мора се...“ одговорих равнодушно, „а шта бих друго?“</p> <p> |
| о прелазио убрзаним корацима и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прил |
| е под главу.</p> <pb n="58" /> <p>Врата се нагло отворише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочи |
| } Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако отворише и она ступи унутра.{S} Ја сам био ле |
| ићи мало теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како с |
| а је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга се отровала ноћас...“</p> <p |
| ивео јуче.{S} Нисам много разумевао шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај сво |
| сад диван.{S} Све је напупило и повраћа се и живот.{S} Мале цвећарке продају љубичице по углови |
| о, а сад је био у болници.</p> <p>Такав се разговор водио данас по подне између моје мајке и го |
| волео и која је мене волела.{S} Најзад се нађох пред њеним гробом.{S} На белом крсту било је н |
| и кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна |
| шли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на ово брдо, већ можемо видети В. — ни |
| едао у правцу куда је воз отишао и, кад се освртох, већ никога није било око мене.{S} Пођох у в |
| ој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва пр |
| ш једном свршити ту школу?{S} Знаш, кад се воли онда се је нестрпљиво..."</p> <pb n="84" /> <mi |
| ти, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се ти вратиш.{S} Од ове болести сам прилично ослабила, |
| дим.{S} Она напући усташца као дете кад се наљути:</p> <p>— „Зар ме ти више не волиш?“</p> <p>— |
| огребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне суза.</p> <p>— „Је ли, |
| отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим мене у кући, пришла ми ј |
| Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела да хладни!“ р |
| та има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво посматрање изгледа ми као да и ста |
| жах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да иде, моја мати изађе, да ј |
| и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; сунце је почело падати све ниже; |
| </p> <p>— „Твоје усне...“</p> <p>Запад се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало из |
| а.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се тек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нес |
| <p>„Опет је тако дивно пролеће!{S} Сад се тако добро осећам.{S} Опет сам весела, као пре.{S} В |
| м љубављу, успела да ме излечиш.{S} Сад се све враћа на старо.{S} Несаница је опет почела да ме |
| {S} Она се јадница, много мучила, и сад се мучи, али сад јој је лакше, јер види да сам ја већ с |
| олесна.{S} Целу зиму је прележала и сад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{ |
| ву ниско, прислони браду на груди и сад се његов глас претвори у промукло шапутање.</p> <p>— „. |
| ј...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је |
| о да је неки џак од некуд бачен.{S} Све се утиша и ја чух кроз ноћ неко потмуло јецање под моји |
| же да буде тако бесмислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај |
| монотону тишину своје канцеларије, где се чује само равномерно шкрипање пера једнога колеге и |
| ...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он |
| надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући |
| наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.< |
| х сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окрета |
| е, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац упропастио, да је због мене Аца п |
| ја невероватно фатално створење, да је се због мене Олга убила, да је се због мене њен отац уп |
| и.{S} Стићићемо још за дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње |
| говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, него просто зато што |
| дао ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један |
| сам један поглед по целом друштву које се распрштало у великој дворани по двоје, по троје, по |
| .. ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, |
| >Она ме прво забезекнуто гледала, после се мало бранила, али није могла.</p> <p>--------------- |
| ction" /> <p>6. маја 1904.</p> <p>Време се покварило.{S} После јучерашњег онако лепог сунца, да |
| једно дебело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је |
| говорио.{S} Знам да ју је волео, разуме се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је |
| руку и почех је нежно миловати, а њене се велике очи полако дигоше и управише у моје.</p> <p>— |
| И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад |
| коња, па га дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то ни |
| >Небо је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, рас |
| ад се тек од неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа |
| ни као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко је једва |
| вих, затим изјавих да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> < |
| доше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, затим изјавих да имам да радим, те се вра |
| ну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се мени и рече:</p> <p>— „Да, то су њу сахранили... сах |
| нисам хтела казати ко ће доћи!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> |
| м ми утрапи у руке горњи капут и окрете се мајци: </p> <p>— „Ми ћемо мало да прошетамо..."</p> |
| је зачуђено погледах.</p> <p>— „Чудите се?{S} Ја сам мислила да сте ви то до сад већ приметили |
| аланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно којешта.{S} |
| е ћу завршити студије и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио |
| и!“ окрете се мени гђа Цана, „и мала ће се јако изненадити“...</p> <p>Ја сам је гледао, немо гл |
| Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone unit="sub |
| у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се купало у болу, који је за мене још био тајна.{S} Ја |
| емо мало да прошетамо..."</p> <p>Мамице се осмехнуше и ми изиђосмо.</p> <p>Пођосмо неколико кор |
| се купао у пурпурном руменилу.{S} Сунце се заклањало иза неколико црних облачића који су били н |
| ладно...“</p> <p>— „Неће!“</p> <p>Сунце се већ полако нагињало ка хоризонту, али још није било |
| {S} Уз један велики хладовит храст беше се навалила, па и заспала једна млада пастирка....{S} Ј |
| p>Београд, 2. јануара 1900.</p> <p>Беше се подигао неки страшан ветар, какав само у Београду мо |
| изгледало је, од воска начињене, почеше се нервозно мицати:</p> <p>— „Моје је свршено.{S} Најле |
| и бледи и отегнути.{S} Њене усне почеше се мицати и она изговори са пуно мржње, са пуно јеткост |
| е гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, вр |
| м, махну ми руком и рече збогом.{S} Воз се већ био кренуо и убрзо ишчезе у пари и диму.{S} Ја с |
| не страсти која сагорева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце. |
| уго и безбројно учестане....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним |
| остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли кола?{S} Ето, |
| S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима |
| {S} У неко доба шкрипну капија и појави се мој кочијаш. — „Хоћемо ли, господине?{S} Мислим да ј |
| , кад неко куцну на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових |
| пољубац на усне.{S} Мати уђе, поздрави се с њом, упита је за мајку.</p> <p>— „Све је добро,“ о |
| очи су плакале непрестано, њени погледи се наједном упреше на мене и ја видех где нестаде суза |
| о пољубац на усне; она уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које |
| едам голе гране стогодишњег ораха, који се њиха и крцка под тешким ударцима разбешњеног ветра, |
| ... то чело са праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то виде |
| је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{S} Врапци в |
| ски поточић бистар као детиње сузе који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугају |
| дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, |
| чна тема, разговор о чича Никодију који се од туге пропио, а сад је био у болници.</p> <p>Такав |
| нема више никаквих тежњи.{S} И физички се много променио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се |
| , ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места која су ми о |
| ржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Ж |
| а чуо сам једно: „Та немојте ићи!“, али се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи |
| год, те да јој пребацим преко леђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет |
| очинац!“ повиках ја из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} |
| омогло.{S} Ја сам гледала шта ради, али се нисам хтела показивати <pb n="91" /> на прозору, јер |
| „Ах!“... рикнух ја из дубине груди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласн |
| „Живот је стаза... покривена трњем, али се у том трњу по где-где нађе нека мирисна ружа...{S} У |
| ала сам га често да пролази улицом, али се нисам надала, да ће тај доћи једног дана да ме проси |
| трбуха.{S} Леш је страшно унакажен, али се ипак могла констатовати његова идентичност. <pb n="8 |
| преко појаса и припио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима |
| се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па одјекну |
| , а образи без капи крви упали, зборали се, увели, коса у нереду, чело испрекрштано дубоким зар |
| много значио, она постаје весела, шали се са мном, са мојом мајком, са мачком, са псом; игра с |
| шту на клупици покрај моје мајке и шали се са мачком или псом уз онај невини осмејак.</p> <p>Он |
| са псом; игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако |
| танем и да одем у школу.</p> <p>У школи се живот није мењао.{S} Професори су на свима часовима |
| као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milest |
| будити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи устави |
| жим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти ов |
| ми појури кроз жиле тако страшно, да ми се коса диже.{S} Ја је пригрлих чвршће и припих своје в |
| волим више но икад!...{S} На уснама ми се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изи |
| глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срца ради нека велика, усијана и |
| комадићи залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> да |
| >„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болест.{S} Сад је још теже него про |
| оје доцније школовање.</p> <p>До сад ми се све чинило да сам разумевао све своје поступке, да с |
| атно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Почео сам је боље загледати и једв |
| аје на часовима веома несносно и све ми се чини да то није тако, као што професори говоре.{S} Н |
| а студената који су ми обећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у |
| е и уђе у нашу капију.{S} И нехотице ми се оте један уздах, дубок и пун осећаја.</p> <p>Врата и |
| .{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београда.{S} Кад би они т |
| е знам ни сама зашто.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p |
| " /> <p>2. јануара 1905.</p> <p>Више ми се није чекало.{S} Данас сам разговарао са мајком.{S} К |
| смо.{S} Мати за нама затвори врата и ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам |
| би ме који хтео возити за В., и јави ми се један младић.</p> <p>— „Ја ћу вас возити, господине“ |
| нац!“</p> <p>Страшно!</p> <p>У глави ми се све узмутило, у грудима ми се чинило, да у место срц |
| говорим, да питам, да је зовем, али ми се језик одузео, тако да не могадох пустити ни гласа.</ |
| чало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да је она ту, на површини... и |
| S} Све је празно.{S} И срце ми, чини ми се, не куца више...{S} И дах је стао...{S} А још сам жи |
| и ме одвукоше у сањарије...{S} Учини ми се као да гледам пролеће...{S} Осмејак веселости блиста |
| ад сам болесна ја нисам весела, нити ми се мили живот.{S} Ја још нисам здрава.{S} То сам видела |
| за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напустио..."</p> <p>То је б |
| а и зврјање кола успаваше ме.{S} Очи ми се задржаше на леђима кочијашевим, који носаше један ле |
| гледајући уз улицу и низ улицу, док ми се не уставише очи на малој, лепој кући преко пута.{S} |
| окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се очи уставише на огледалу, али то више није било огле |
| врло великим задовољством.{S} Много ми се допада.“</p> <p>Она је говорила о својој кућици, о с |
| иву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да она пати и да је тако близ |
| ашљем, много кашљем... и осећам како ми се у грудима нешто цепа, нешто кида, осећам јаке болове |
| неко фатално предосећање.{S} Чинило ми се да ћу умрети, ма да се нисам осећао болестан, нешто |
| би као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њене дивне очи пуне суза и њене побледеле у |
| је неко прилазио с леђа.{S} Учинило ми се да он хоће да ми је отме...{S} И пригрлих је свом сн |
| ену руку и гледао у мрак.{S} Учинило ми се да је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на |
| тпутовао мени је било страшно, нешто ми се било из груди ишчупало и није ми дало да дишем.{S} И |
| о врло кратко.{S} Неки огроман терет ми се навалио на срце.{S} Једва сам дисао.{S} Поред нас су |
| и сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до граница, да упију што <pb n="15" /> |
| живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем у живот?{S} Шта |
| uote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </quote> <milestone unit="subSe |
| дину жељу: да умрем“...</p> <p>— „Тргни се, Ацо.{S} Ја бих те тешио, саветовао бих те да се мал |
| итање.{S} Са том несрећном матуром мени се отварају нови изгледи на будућност, на остварење мог |
| жа, пријатна.{S} Њеним приступом у мени се поче нешто кидати.{S} Осетих да је маглу моје страст |
| малој пећи...</p> <pb n="21" /> <p>Мени се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигн |
| ац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио неко под мојим прозоро |
| вечито жаморио неке нејасне песме, чини се као да бдију над малим, трошним зидовима и квадратас |
| , чело тамно.{S} Она приђе уз мене, упи се у моје очи погледом, који је хтео да остане вечит, н |
| срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек |
| писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти буд |
| сам ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави |
| Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>Страшно!< |
| ила је и сама избуђена.{S} Тога ради ти се јави картом с времена на време.{S} Ја ћу карту увек |
| рећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S} Данас је тако исто леп дан,... али га ј |
| можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где он нешто брзо го |
| ица пређе преко њеног одговора и обрати се мени:</p> <p>— „Зар већ има љубичице?{S} Како бих во |
| мене остави напољу.{S} Мало затим врати се и без речи пружи ми један свежањ хартије, стиште ми |
| убљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!. |
| то несвесно, као у неком бунилу, чудећи се и сам шта ми је.</p> <p>Она је говорила, говорила... |
| мртва!“ крикнух и падох по гробу гушећи се у сузама.</p> <pb n="99" /> <p>Не знам колико сам та |
| отворих боље очи и одговорих јој дижући се с постеље;</p> <p>— „Ништа, мало имам ватре...“</p> |
| Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S} Он је из ка |
| цама весело су жагорили врапци радујући се првом топлијем дану...</p> <p>И ја сам почех бивати |
| сам му нагло преко салона и не обзирући се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} |
| главе и тако одјури низ улицу, окрећући се с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{ |
| а свима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="su |
| Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се одиграше још једном пред мојим очима.{S} Ја се једва |
| анске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</p> <pb n="42" /> <mil |
| иси.{S} Она међутим одговори, обазревши се по улици, да није намерна, да разговара на улици, гд |
| е шетао, па стаде преда ме раскорачивши се и гледајући у земљу.</p> <p>— „Видиш, ја ни сам гото |
| лупа на моја врата и угледах, окренувши се, моју мајку која уђе носећи у руци упаљену лампу.</p |
| се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да ме види.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| и; моја мати нас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, ост |
| од марта месеца кад ми је писала да јој се повратила и погоршала болест.{S} Писао сам и госпођи |
| пала једна млада пастирка....{S} Ја јој се приближих на врх прста, да је не бих пробудио...{S} |
| воју бујну плаву косу, на уснама би јој се појавио израз жудње, страсти, огромне страсти која с |
| а ме једним дугим погледом и очи би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Д |
| миловао њену дивну косу, и обесивши јој се обема рукама о врат стегао је чврсто уза се и пио јо |
| корачала је као несвесна.{S} Ја сам јој се јавио, но она ме није видела.{S} Руке су јој биле оп |
| е руменило ударило у лице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке |
| а буде весела, да оздрави.{S} Ја ћу јој се јавити чим будем стигао, послаћу јој своју адресу, д |
| окривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих ко |
| ирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја одмарам своје замор |
| <p>Ја само пружих руке к њој...{S} Њој се на лицу указа онај божанствени осмех, и она ступи ма |
| неколико корачаји у ћутању.</p> <p>Њој се није ћутало.{S} Она је била весела, раздрагана бујно |
| .{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она је добро отворила очи да ме в |
| е.{S} Она је плела, а ја сам читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком у |
| апкали по барицама мењајући правац, док се не заустависмо пред једном ниском кућицом.{S} Он уђе |
| ији, да сам чекао још један моменат док се у моме срцу роди истинска љубав, коју бих јој могао |
| } Она је луда за вама.{S} Једног ће вам се дана обиснути о врат и преклињати вас да је узмете.. |
| волети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говори |
| орева, и залетела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишл |
| се обе окретоше.</p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ |
| умро с њом...{S} Умро сам... не рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били |
| био дошао.{S} Ја нађем место, постарам се и за пртљаг и изиђем да још који тренутак будем с ма |
| и почела је да јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој бл |
| ра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког дана сам очекивао ту депешу.{S} Па |
| почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да прилегнем на рад и да ре |
| ла...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још гово |
| град чини утисак паланке.{S} Али ја сам се ту ипак осећао боље него у Паризу.{S} Све ми је позн |
| већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се надао да ћу положити.{S} Пусте наде!{S} Као што морс |
| е су готове за пољубац...</p> <p>Ја сам се почео узнемиривати и све сам мање разумевао зашто са |
| <p>5. марта 1905.</p> <p>„Придигла сам се Не излазим још нигде, али ми је боље.{S} Само се нек |
| о сам тако остао, само знам да, кад сам се тргао из заноса, нисам видео ништа осим пусте помрчи |
| сам ја био нервозан и болестан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, с |
| елог тог дана нисам кашљала.{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме |
| њо довикивали: „Не може овамо“... и сам се дочепа степеница тог вагона, окрете <pb n="62" /> се |
| >Моја се меланхолија повраћала, али сам се ја трудио да је сакријем.{S} Проводио сам страшне но |
| де, место ми је било непознато, али сам се осећао тако пријатно, да су ми се груди шириле до гр |
| ли се нисам осврнуо.{S} За тренутак сам се вратио, држећи у дрхтавим рукама неколико цветака ње |
| ам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад ми се прекјуче поврати болес |
| зео ова паланачка оговарања и надао сам се да ће се из ове шетње на мој рачун испрести пуно кој |
| починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злочинац?...{S} Ја?.. |
| о ономе што сам починио... и кајао сам се, да кајао сам се...</p> <p>„Ја да будем баш тај злоч |
| јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће |
| ам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је прозор био отворен.{ |
| усијана и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да в |
| био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Олги.{S} Ужа |
| чинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је много волео. |
| дмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерасположења, |
| .{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а |
| како чудновато нерасположен, осећао сам се некако нелагодан, несрећан.</p> <p>На главној улици |
| наручја.{S} Одмах по доласку нашао сам се са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадов |
| растерала својом невиношћу.{S} Био сам се загледао у малу плавушу, али опазих да ме госпођа Јо |
| ивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам |
| , веруј, било веома тешко и уклонио сам се, да се не сусретнем с тобом.{S} Имао сам неко фаталн |
| <p>12.{S} јуна. 1905.</p> <p>Вратио сам се у Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} |
| Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S} Знам да |
| здрава или болесна.{S} Знаш, толико сам се навикла да будем болесна, да ми је сад необично да в |
| јој да је све срећно пошло и бринуо сам се за њу.{S} Казао сам јој са жаљењем да ми је немогуће |
| > <p>7. августа 1903.</p> <p>Јутрос сам се запрепастио читајући новине, кад наиђох на трећој ст |
| детињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак |
| а из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам на глас пред мамом зајецала |
| bSection" /> <p>21. мај.</p> <p>И нисам се у нади преварио.{S} Јутрос сам положио и последњи ус |
| а у исто време одлазим у школу и враћам се у подне.{S} Проводим по читаво после подне у својој |
| је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци се оди |
| ам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зубе... т |
| младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је тада |
| одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трњем, али |
| одговорих, да ми сад није ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На |
| .{S} Сад сам се већ придигла.{S} Осећам се доста добро.{S} Лекар ме храбри да се болест неће ви |
| моћа ме привлачи.{S} Кад сам сам осећам се задовољан.{S} Сањам.{S} Ти знаш да ја волим да сањам |
| у наставника, али га не видим, нагињем се да га боље чујем, али његов глас не допире до мојих |
| реба куповати пуно којешта.{S} А крећем се одмах почетком јуна.{S} Тамо ћу провести распуст у ј |
| {S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво.{S} Увукли су ме у своје нов |
| ном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном расположењу које ми је толико неод |
| је обрадовало, па више ништа.{S} Бојим се да опет није болесна...{S} Казао сам и мајци да пише |
| ри, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и се |
| аде у загрљај, остаде неко време, затим се трже, одби се од мене:</p> <p>— „Збогом... чујеш ли |
| амој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на ме |
| b n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у нашој леп |
| коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упутим се пустим паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, |
| да <pb n="88" /> ћемо ићи у Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико са |
| долази тек живот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60 |
| храњена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још једном, подиже обадв |
| ог чиновника, писак локомотиве...{S} Он се тргне, зграби своју торбу и убаци је у један вагон т |
| о дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и без речи се стушти као олуј пут гробља...</ |
| .{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адресу.{S} Треба, вели, |
| присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе |
| а не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бе |
| а.{S} Неко је ишао улицом и приближавао се мојој кући.{S} Као да потрча...{S} Стаде...{S} Опет |
| његова идентичност. <pb n="87" /> Звао се Аца Димић, родом је из В., стар двадесет и једну год |
| бо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у оловаст застор без прекида.{S} При |
| } Убрзо је воз ушао у станицу.{S} Много се света тискало на перону станичном и ја опазих у тој |
| езну, поточић престаде да жубори, стадо се изгуби у тами и пред мојим се очима оцрташе чудне ша |
| подне почело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за сто |
| Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам ишао пола |
| а руке и говорио је, говорио је и жалио се на живот.{S} Није се жалио зато да га ја сажаљевам, |
| Мој је живот исписана књига.{S} Свршио се пре него што је почео...</p> <p>-------------------- |
| понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те |
| а постељу и питаше ме шта ме боли, како се осећам сад, да ми није још тешко...{S} Ја јој одгово |
| катски испит, као што је мислио, и како се чак није помакао оданде где је био.</p> <p>— „Још са |
| биле затворене.</p> <p>Осећао сам како се њено тело све више прибијаше уза ме.{S} Она је дрхта |
| издахнула, ја сам осетио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу... |
| .{S} Ја сам ћутао.{S} Наједном чух како се нешто стропошта, као да је неки џак од некуд бачен.{ |
| лио о њој, а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све |
| p> <p>Лампа је чкиљила на столу, полако се гасила.{S} Најзад сасвим утрну.{S} Ја сам је љубио с |
| ма.{S} Болесна сам и лежим...{S} И тако се рђаво осећам, да ми се све чини... да нећу више ни у |
| еле.{S} Од две-три недеље на овамо тако се добро осећам, — као пре...{S} Ојачавам, па сам сва р |
| ...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S |
| сматрао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, |
| дао са стране.{S} Невероватно је колико се тај дечко променио за ово тако кратко време.{S} Био |
| је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један |
| главом, <pb n="51" /> ућутала се, мало се замислила, па затим опет жудно тражила пољупце, једа |
| о сам једног дана била прошена и у мало се не удадох!{S} Има тамо у В. једна дошљачка породица. |
| } И старо је труло грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинил |
| } Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим обична тема, р |
| потпуна тишина.{S} Време је тихо, само се чује пуцкарање ватре у малој пећи...</p> <pb n="21" |
| азим још нигде, али ми је боље.{S} Само се некако чудно осећам.{S} Не знам више да ли сам здрав |
| за, изишла да шета, преморила се и тамо се на извору воде напила.{S} Кад је стигла кући пала је |
| неке луде радости кад помислим да ћемо се опет видети.{S} После толиког времена!{S} Већ сам не |
| те! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако волим што сам те видео!{S} Разгов |
| ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело потрча напред а ја |
| ња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} Ја хоћу да, кад се удам за тебе, будем веч |
| и у В. као моја вереница.{S} После ћемо се венчати.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу |
| тем, идемо истом познатом месту, волимо се у природи која нас познаје и која нас воли.</p> <mil |
| смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза јед |
| нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit="subS |
| ом.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је својим ко |
| ице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права ср |
| ...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гр |
| ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.< |
| тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздрављао си |
| она.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти...</p> <mil |
| ти друштво“.</p> <p>Примих и растадосмо се.</p> <pb n="26" /> <p>По подне сам отишао одмах пошт |
| поверовао своје најприсније ствари, но се никад нисам бојао ни да ће он о томе коме шта рећи, |
| , отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала за својом с |
| ли без циља...{S} Лутам“...</p> <p>У то се чу писка и хуктање гломазне локомотиве која је улази |
| та је могло да се одигра међу вама, што се и потврдило, кад сам видео после десет минута и тебе |
| мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чудновата.{S} Ста |
| ...{S} Ојачавам, па сам сва радосна што се повраћам у живот.{S} Живот је тако леп!{S} Ја га так |
| p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <mile |
| S} Ја ништа не радим, јер ми је оно што се предаје на часовима веома несносно и све ми се чини |
| душе говоре, да окусим први пут оно што се назива животом...</p> <p>Ако нисам у школи остајем к |
| , ма да се нисам осећао болестан, нешто се у мени било покидало, нешто ми је предсказивало неки |
| она ућута и ја сам ћутао.</p> <p>Нешто се је чудновато у мени одигравало.{S} Неко ми је чудно |
| је вирећи из књиге викао^</p> <p>— „Зар се тако читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмеја |
| ју прекриљујући цео хоризонат.{S} Ветар се разбеснео горе но икад, па фијуче и звижди кроз огол |
| е који се час губио између жбунова, час се појављивао вијугајући преко зелених пропланака, који |
| болест, страшна болест...</p> <p>Живот се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S |
| {S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се већ почео руменити; |
| е ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред нама као дуга змија кроза зелени ћилим њ |
| Ту устави да одмори коње.{S} Заиста већ се В. могло видети, испод самог брда.</p> <p>Ветрић је |
| ако топла... тако ме је чисто упијала у се, увлачила ме у своју утробу, ка њој....{S} И ја сам |
| ци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет го |
| у, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па опет гомилају прекриљујући цео хориз |
| ка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога младог планинца.</p> <p>Ве |
| дао својим запрепашћеним очима, и ја му се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала |
| ко читају књиге о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух |
| као мало трже, но, кад ме виде, очи му се заблисташе, усна задрхта, био је неспособан да говор |
| м, али суза више нема...“</p> <p>Очи му се наједном замрачише, он постаде туробан.{S} Онда опет |
| него све остале другове, допадао сам му се боље од њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо б |
| менио. <pb n="7" /> Као у души, тако му се и на лицу огледао неки умор, досада.{S} Очи су му би |
| се, преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" |
| је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>9.{S |
| о извежен гуњ, ократак, испод којега су се виделе обмотане тканице, а између гуња и тканица вид |
| топала и листове све до колена, која су се, тако лепо округла, била и шћућурила између набора б |
| варошке.</p> <p>Лево и десно видела су се поља, пашњаци, ливаде, а мало тамо даље брда и плани |
| алеко!“ рече ми кочијаш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да |
| абом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазиле у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>С |
| ничку криву њених младих груди: које су се тек развијале, а њено обло и бело раме вирило је из |
| иво кошуље две ружичасте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била ма |
| главу страховитом брзином... ређале су се једна за другом, мењале се... али су све биле мрачне |
| и из улица: с обе стране пута виделе су се засађене баште, воћњаци, ливаде и њиве.{S} Кола су п |
| да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у главу и постајале све тамније...{ |
| ници.{S} Руке су јој цептиле, а усне су се нервозно грчиле.{S} Најзад проговори.</p> <p>— „Мила |
| S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S |
| ајући преко зелених пропланака, који су се простирали преда мном.{S} И трава његових обала обил |
| како се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и више приближивали.</p> <p>Љу |
| на; други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, |
| животворног пролетњег сунца расипали су се по природи која буја.{S} Шетао сам не знам где, мест |
| тамно.{S} Облаци оловне боје јурили су се и гомилали, а по <pb n="64" /> каљавој земљи лежало |
| е са својим старим друговима.{S} Они су се сви обрадовали што сам им се поново вратио у друштво |
| о обалско стење тврђе од њега, тако су се и све моје наде наједном срушиле, нестале, расплинул |
| ке су јој биле опуштене и непрестано су се грчевито стискале и опружале њене мале песнице.{S} О |
| и није ми дало да дишем.{S} И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам |
| це већ беше сасвим зашло.{S} По небу су се виделе још само црвене и плаве пруге, овде-онде бели |
| ко друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и споји |
| м, јер то може да буде опасно.{S} Ја ћу се добро чувати, јер хоћу да будем здрава и лепа кад се |
| {S} Тамо је живот друкчији..{S} Трудићу се да заборавим...{S} Како је човек животиња!...{S} Да |
| м, плавим прозорчићима.</p> <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога. |
| који ми она притиска на чело.{S} На мах се тргох, протрљах очи и угледах своју мајку где стоји |
| и, полажем адвокатски испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад |
| леђима окренут према вратима и направих се да нисам чуо да је она ушла, већ забодох нос у књигу |
| трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу ве |
| други живот не личи на овај“... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у |
| лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрпељив да |
| е.{S} Гледах, отварах јаче очи и уверих се, потпуно се уверих.{S} Она је плакала, горко плакала |
| некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, а ја |
| била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих се на постељу.{S} Ужурбано сам дисао, срце ми је страшн |
| S} Одложих испите на месец дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки д |
| а из свега гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапута |
| је више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срца ни душе да пр |
| n="94" /> хтео више да одлажем, и реших се да идем колима.{S} Знао сам једну кафаницу где обичн |
| гуши у плачу.{S} Приђох прозору и нагох се напоље.{S} Једна је црна прилика, прибијена уза зид |
| једну столицу и тако заспала.{S} Дигох се полако да потражим штогод, те да јој пребацим преко |
| ја могао тако нешто учинити.{S} Уједох се за усну.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. |
| {S} Ја прођох руком преко чела и уједох се за усну, да се уверим да ово није какав страшан сан, |
| > <p>Ја продужих пут кроз улице и нађох се на гробљу.{S} Лутао сам од гроба до гроба тражећи но |
| ео леђима померати сто с места; окретох се брзо да га придржим да не падне и видех на столу зап |
| , али велики Бог је тако хтео!“ Окретох се, подижући се на колена и угледах нашег свештеника.{S |
| а?...“</p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице |
| ме неко удари руком по рамену и освртох се.{S} Видех једног одрпанка у старом, исцепаном пролет |
| очих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S |
| >— „Ко је то?“ викнух одједном и нагнух се цео кроз прозор, да видим, да чујем... _</p> <p>— „А |
| </p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огледалу обешеном на |
| 05.</p> <p>Био сам готов за пут.{S} Баш се сад десило да жељезнице на прузи за В. не раде услед |
| има сунчевим.{S} Звона умукоше; кочијаш се подиже, обриса сузе рукавом и приђе ми:</p> <p>— „Хе |
| да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер је тако |
| шеш...{S} Страх ме је од маме.{S} Можеш се с времена на време јавити картом да мама види, да на |
| искрено, без устезања, јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ус |
| зиђосмо.</p> <p>— „Виде ли шта учини од себе она несрећна девојка?“ — рече Аца кад већ бесмо на |
| гласа, али се тргох, уплаших се сам од себе. </p> <p>„Злочинац!{S} Злочинац!“ шапутале су све |
| ..</p> <p>И почињем да страхујем сам од себе...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>18 Авгус |
| разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налазим се у једном душевном распол |
| њене мале песнице.{S} Она је била изван себе, утучена, растројена.{S} Ја сам наслутио од прилик |
| ао све своје поступке, да сам разумевао себе.{S} Сад одједном ја више себе не разумем.{S} Налаз |
| .{S} Ја сам горео...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{ |
| есеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло добро.{S} |
| Ја сам био ћутљив.{S} Био сам повучен у себе...</p> <p>— „Што сте увек тако ћутљиви... као да с |
| је прећи преко тога, јер сам осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се ви |
| д је ућутао.{S} Изгледа да је долазио к себи.</p> <p>— „Знаш, човека ипак нешто веже за живот.. |
| је боље загледати и једва сам долазио к себи имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу |
| p>— „Па...“ мрмљао сам, „не могу ни сам себи то да објасним...“</p> <p>Она мало заћута, као да |
| „Хоћу да уђем у живот!“ говорио сам сам себи, али су ми се одмах стављала питања: „Како да уђем |
| у.</p> <p>„То је злочин!“ — говорах сам себи. — „То је страшан злочин који ће ме сахранити!“</p |
| руди, али се тргох. — „Тише!“ рекох сам себи, затим додадох гласно: „Може се пробудити мама.“</ |
| срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситни |
| а ми прича пуно лепих ствар.{S} Прича о себи, о свом животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си т |
| таш све што сам написао.{S} Писао сам о себи и о њој.{S} Све <pb n="9" /> сам казао искрено, бе |
| Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом животу, о прошлости, о будућности.{S} Све |
| ју извесне дражи, а њена простота има у себи нечега љупког.</p> <p>Кад се задубим у пажљиво пос |
| ајку, али сам имао неко чудно осећање у себи, неку тешку грозницу, која је чинила да све олако |
| је да живи.{S} И ако покадгод помисли у себи:</p> <p>„Па шта ћу сад?{S} Што је било — било.{S} |
| .{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном материнском срцу тешко к |
| а дражи, а коњ игра и пропиње се да све севају варнице из камена.{S} Али му све то није помогло |
| умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи му страшно севнуше; он настави: „Ћутиш?{S} Што ми не кажеш да то н |
| таници.{S} Он ми обећа да ће доћи после седам код мене да ме види, и да понесе једно писмо за С |
| љно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} |
| тако ниско, тако бесциљно...{S} Мени је седамнаест година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, |
| е зна шта сам све ја осетио и доживео у седамнаест година...{S} Ни један не зна да један живот |
| дана проведеног у престоници...</p> <p>Седамнаест ми је година...{S} Осећам потребу да волим и |
| а да се и она убила...“</p> <p>Умрети у седамнаестој години!...</p> <milestone unit="subSection |
| ствени осмех, и она ступи мало ближе... седе поред моје постеље, узе ме за руку и нежно је мило |
| целу ноћ бдила нада мном...</p> <p>Она седе поред мене на постељу и питаше ме шта ме боли, как |
| на моја врата и појави се Аца.{S} Уђе и седе ћутећи,</p> <p>— „Ацо!“ прослових ја прилазећи му. |
| пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом |
| утра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у ноћи.</p> <p>Упу |
| ад је био под мојим прозором.</p> <p>Он седе ћутке.</p> <p>Ја сам га гледао са стране.{S} Невер |
| на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома пријатно...“</p> <p>— „За |
| ејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и п |
| собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута за столом и шила нешто кад јој ја рекох |
| рата и полако уђох.{S} Поред моје мајке седела је једна госпођа у српском оделу.{S} Била је црн |
| воју угужвану сукњу. </p> <p>Њих су две седеле једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{ |
| су дућанчићи са ћепенцима на којима су седеле ћифте изкривљујући <pb n="68" /> главе испод нис |
| , ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} |
| хоризонту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела не |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држао њ |
| S} При пролазу поред једне клупе где је седело неколико госпођа чух где једна рече другој: „Паз |
| азила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале ра |
| шта се догађало.</p> <p>Данас по подне седео сам покрај свога прозора и одмарао очи на лепој к |
| Уморан од страшно проведене прошле ноћи седео сам у својој наслоњачи и читао једну римску истор |
| касти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлакћен поред свог прозора и мисли ме одвукоше |
| ињао бичем с времена на време, а ја сам седео заваљен у колима, задубљен у размишљање, <pb n="9 |
| S} Сати су неосетно пролазили, а ја сам седео заваљен у колима, непомичан и одсутан.</p> <p>— „ |
| убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред лампе.{S} Она је плела, |
| је око десет сати ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се |
| n" /> <p>12. марта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.< |
| гао да схватим.</p> <p>После вечере сам седео за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца |
| приђох да видим шта је.{S} Један старац седео је на <pb n="40" /> камену и плакао, а баш кад ја |
| сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у колима поред мајке и ћутао.{S} Она ми је уп |
| бело дрво лепо отесано на коме се могло седети.</p> <p>Она ту седе.</p> <p>— „Овде је веома при |
| вари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем |
| ржати сузе у очима посматрајући је како седи у дворишту на клупици покрај моје мајке и шали се |
| је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на једној путничкој корпи и посматрам лепу кућицу |
| екад уздахне.{S} Ја сам увек са њом.{S} Седимо покрај отвореног прозора и гледамо како и пролећ |
| о тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“</p> <p>Она весело пот |
| ш дуго да путујемо.{S} Ја <pb n="96" /> седох у кола и пут се настави досадан.</p> <p>Запад се |
| “ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златокоса глава била је наваљен |
| Ко?“ упитах, не разумевајући.</p> <p>Ја седох у кола; он ошину коње и отпоче да ми прича своју |
| дана“.</p> <p>Је се опростих с мајком и седох у кола.</p> <p>Дивно летње јутро.{S} Београд се т |
| е поздравих са њом, пољубих је у руку и седох у кола, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња |
| ружила руку коју ја прихватих, па затим седох према њој.</p> <p>— „Зар ви, госпођо, сами стануј |
| у великом нереду.</p> <pb n="44" /> <p>Седох за сто и отворих неку књигу... али ми паде на ум |
| <pb n="28" /> <p>Ускоро обадве уђоше и седоше једна поред друге.{S} Ја приђох те се поздравих, |
| пља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене...</ |
| ма има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда припијена уз литице об |
| огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и висибабе.{S} Природа се |
| , увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сре |
| сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисмо зн |
| а пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио ј |
| сводовима.</p> <p>По ручку одмах опреми сељак коње и позва ме, јер имамо још дуго да путујемо.{ |
| њу сахранише?“</p> <p>— „Њу!“ одговори сељак и одмахну руком.</p> <p>Он потера коње, окрете се |
| у В. једна дошљачка породица.{S} Један сељак који се обогатио, па дошао у варош да живи.{S} Са |
| ину коње.{S} У сусрет нам је ишао један сељак.{S} Мој кочијаш устави кола и упита га:</p> <p>— |
| класе, на чијим су вратима стајала два сељака, који су му лењо довикивали: „Не може овамо“... |
| на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околних села проносе китице љубичице и вис |
| ња и тканица видела се танка, провидна, сељачка кошуља, кроз коју се назираше једро тело овога |
| а новодошломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњ |
| них здравих, једрих, планинаца, у лепом сељачком оделу, са шубаром на глави и новим опанцима на |
| <milestone unit="subSection" /> <p>10. семпембар.</p> <p>По подне сам лежао на својој постељи |
| вот“...</p> <p>На његовом се лицу оцрта сенка неког сулудог осмеха.</p> <pb n="60" /> <p>— „Она |
| аше чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пута мене...{S} Чух да |
| вито лице у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летел |
| своју коврџасту, плаву главу и баци ми сео врат <pb n="34" /> загњуривши лице на моје груди.{S |
| ника. <hi>„Он је при поласку воза пијан сео код кочнице и одатле пао између два вагона, тако да |
| it="subSection" /> <pb n="61" /> <p>21. септембар.</p> <p>Вечерас Аца путује за Београд.{S} Ник |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>3. септембар, 1900</p> <p>Кроз дванајст дана почеће предав |
| , а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиљ |
| два се примећавала.</p> <p>— „Онде ћемо сести и бићемо мирни,“ рече Олга, а била је све јаче и |
| {S} Очи су јој биле тамније, израз лица сетан.{S} Она најзад лагано заклопи очи, мало забаци гл |
| ала у очи.{S} Њен је поглед био дубок и сетан.{S} У њеним је очима било суза које су хтеле да с |
| да ми пише.{S} Њено је писмо пуно неме сете, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> < |
| ешко самој тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли |
| ем, <pb n="80" /> ја се вратим кући.{S} Сетим се мајке, којој мора да је тешко самој тамо у наш |
| из великоварошког ђачког живота, да се сетим многих тако различитих тренутака из једног само д |
| вићева!{S} Име ми је познато.{S} Да.{S} Сетио сам се.{S} Аца Димић ми је много о њој говорио.{S |
| ледаше некако страно, као непознато.{S} Сетих се да ми ваља кроз неколико дана полагати испите, |
| аво обојеним оквирима изгледају као два сетна плава ока какве старице.{S} И поред све своје ста |
| панцима на ногама, паметна лица и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође |
| те, неког мирног умирања...{S} И она се сећа...</p> <p>„...{S}Преплакала сам данашњи дан.{S} Ла |
| .. то је било...{S} 23. фебруара... да, сећам се...{S} Цео сан ми изађе пред очи, сви тренутци |
| Тај сам поглед још једном видео... да, сећам се... те крупне, црне очи... тај осмех, усне, зуб |
| ам га младог и бујног, али је још онда, сећам се, било код њега нечега меланхоличног.{S} Био је |
| ће да одговорим паде ми на ум једна, не сећам се чија, мисао: „Живот је стаза... покривена трње |
| трао и то је све.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, дал |
| задубљен у размишљање, <pb n="95" /> у сећање.{S} Монотони кас коња и зврјање кола успаваше ме |
| ну душе је био крајњи материјалиста.{S} Сећао сам се једног разговора с њим.{S} Говорио је о Ол |
| који су учинили на мене јак утисак.{S} Сећао сам се оца, његовог благог осмеха.{S} Он ме је мн |
| у полако одмицала: ја сам размишљао.{S} Сећао сам се свога првог пута у В. затим тамошњег нерас |
| гог осмеха.{S} Он ме је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко п |
| тињство кратко и безбојно.{S} Ту сам се сећао појединих момената који су учинили на мене јак ут |
| у околину, ону пастирску колебицу.,.{S} Сећаш ли се?...{S} После има још много, много места кој |
| она ме одржава у животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о жив |
| м ја волео и колико сам волео.{S} Ти се сећаш како сам ти са заносом говорио о својој љубави, к |
| чини... да нећу више ни устати...{S} Да си ти овде све би било друкчије, — мени би било лакше.{ |
| а опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{ |
| епрестано мислим.{S} Тако бих желела да си ти сад овде, па да заједно идемо у поље да шетамо, д |
| е.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, целог тог дана нис |
| S} Питао је за тебе.{S} Рекла сам му да си у Паризу.{S} Он се зачудио.{S} Тражио је твоју адрес |
| . „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овде.{S} Ти тамо нећеш осећати ни љубави, ни бола, н |
| ни је много боље.{S} Још оног дана, кад си ми јавио да си положио матуру, било ми је добро, цел |
| о треба да ти причам. <pb n="71" /> Кад си ти отпутовао мени је било страшно, нешто ми се било |
| да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... |
| си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам сла |
| ан кад сам се упознао с тобом.{S} После си ти својим присуством, својом љубављу, успела да ме и |
| „Није код куће“, рекох. „Шта је теби те си тако пребледила?{S} Шта се десило?“</p> <p>— „Олга с |
| а човека...{S} Човек... човек... да, ти си човек и ја те хоћу...“</p> <p>Била је изгубила дах и |
| е говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам |
| „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Зл |
| ваху мозак:</p> <p>— „Несрећниче!{S} Ти си ме упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочина |
| } Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац..!“</p> <pb n="46 |
| упропастио, ти си ми живот узео!{S} Ти си злочинац!{S} Злочинац!{S} Злочинац!“</p> <p>„Злочина |
| и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Ти си злочинац!{S} Злоч |
| и си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> <p>— „Ја нисам злочинац!“ повиках ја |
| есомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти се светити!{S} Злоч |
| } Она је полудела, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног с |
| тешко, можда и теже него теби...{S} Ти си свестан онога што је било међу нама...{S} Ја се не к |
| и знаш, да ја без тебе не могу...{S} Ти си то видео, јасно је.{S} Ја сам луда...{S} Болесна сам |
| да још ко учествује у мом болу...{S} Ти си добро дошао...{S} Нећу да говорим, то би ме јако узр |
| ли?{S} Ја сам сад велика девојка.{S} Ти си већ свој човек...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} С |
| ћи, као што сам ти и пре говорио.{S} Ти си једини у кога још верујем.“</p> <p>Његово лице се ку |
| сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити много променио.{S} Сад си већ постао чо |
| {S} Она је умрла и сахрањена...{S} А ти си је убио“...{S} Он се размлата рукама, погледа ме још |
| здравље било је врло лако срушити и ти си то нехатно, без милости, и учинио.{S} Она је полудел |
| } Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је да будем што |
| с времена на време и довикујући ми: „Ти си је убио!{S} Ти си је убио!...“</p> <milestone unit=" |
| лед и ја чух где говораху:</p> <p>— „Ти си ме убио, ти си ме унесрећио!{S} Ти си злочинац!“</p> |
| ли чији ми шапат мозак мути:</p> <p>„Ти си ме преварио!{S} Ти си извршио злочин нада мном!{S} Т |
| него грми страшно бесомучно:</p> <p>„Ти си злочинац!{S} Ти си учинио велики злочин, који ће ти |
| ку испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“.. |
| ву.{S} Ја му приђох.</p> <p>— „А, дошао си?{S} Хвала“.</p> <p>Он прође још једанпут одмерени пу |
| м животу.</p> <pb n="81" /> <p>„Од како си ти отпутовао мени је много боље.{S} Још оног дана, к |
| Немој ме заборављати и воли ме као што си ме волела.{S} А ја ти кроз писмо шаљем много, много |
| и се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, п |
| > у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти |
| ла, да још мало причекам.</p> <p>— „Још си сувише млад“, говорила је она, „треба мало да момкуј |
| n" /> <p>23.{S} Фебруара, поноћ.</p> <p>Сивкасти дан све је више тамнео.{S} Ја сам седео подлак |
| јесен...{S} Јесен је дошла.{S} Небо је сиво, тужно.{S} Нема облака, него се цело претворило у |
| д ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њ |
| аном пролетњем капуту са неком масном и сивом капом на глави, који ми је пружао руку.{S} То је |
| још јуна месеца, али онда још нисам био сигуран у себе највише због језика.{S} Положио сам врло |
| е долазила кад су ствари отишле.{S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајк |
| ...{S} Упијао сам је у себе и поглед ми сиђе у отвор њене танке беле блузе...{S} Видео <pb n="4 |
| и кола.</p> <p>Ја се тргох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом д |
| </p> <p>Кола стадоше пред кафану.{S} Ја сиђох, помогох му те унесе ствари унутра, платих му и р |
| е радиле, она је говорила и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“ |
| и њене су очи сијале, некако задовољно сијале.</p> <p>— „А, ево, је!“</p> <p>И ја устадох.</p> |
| ме гледала својим лепим очима, које су сијале, као два драга камена, од одблеска моје лампе.{S |
| Београд чим се мало разлепша време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замисл |
| станицу.{S} Свет је жагорио.{S} Неки су силазили из вагона; други су се пели.{S} Поздрављали су |
| пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о обалско стење тврђ |
| оз главу као лупање чекића.{S} Ватра ме силна обузе свега, да помислих да ћу полудети или умрет |
| сти; за неколико страсних пољубаца, сад силне сузе.</p> <p>Зашто?</p> <p>Савест човеку не даје |
| ет су настали пољупци, један за другим, силни јаки, дуги, бесконачни...</p> <p>Лампа је чкиљила |
| ло зима и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану |
| ођа Ђорђевићка, а одмах сутра дан и њен син, Милан Ђорђевић.</p> <p> <hi>КРАЈ.</hi> </p> </div> |
| <p>— „Чита, ради.{S} Баш је вредан ваш син.{S} Идем да видим шта ради“.</p> <p>Врата се полако |
| о, па дошао у варош да живи.{S} Сад има сина, момка на женидбу, па му тражи девојку.{S} Ја се ч |
| о су они богати, како ћу ја код његовог сина бити госпођа, да живим само како зажелим.{S} Они с |
| Сутрадан, вредно је било видети чичиног сина, како, на најбешњем коњу, јури кроз нашу улицу гор |
| лепо код маме једног дана, па поведе и сина.{S} Ја сам знала тог младића.{S} Виђала сам га чес |
| а у другој лампу.</p> <p>— „Шта ти је, сине?“ запита ме мати забринутим гласом, наслањајући св |
| ђа, али се она пробуди.</p> <p>— „Лези, сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораш |
| обро отворила очи да ме види.</p> <p>— „Сине!“ било је све што је казала и загрли ме.</p> <p>Пл |
| чух један благ, старачки глас: „Устани синко.{S} Твоја је жалост велика, али велики Бог је так |
| ломе.{S} Међу ђацима има много сељачких синова из околних села, која су као ластина гњезда прип |
| додуше одавно умро, али још патим...{S} Синоћ, кад је мајка издахнула, ја сам осетио и мој дах |
| ништа, осећам се потпуно свеж, само ме синоћ болела глава.</p> <p>На моју велику молбу, једва |
| , сине, немој да ти опет буде тешко као синоћ.“ — говораше мати полажући ме у постељу и мећући |
| бећали да ће ми се наћи на руци.{S} Још синоћ је један од њих долазио у мој хотел и понудио ми |
| n" /> <p>24.{S} Фебруара, јутро.</p> <p>Синоћ опет нисам могао да заспим врло дуго.{S} Писао са |
| оном, саветима, нежношћу.</p> <p>„...{S}Синоћ је“, говорила је она даље у писму, „долазио код м |
| то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у очи пролазницима.{S} Ја сам ишао од „Лондона“ н |
| на улици чича Никодија, Олгиног оца.{S} Сиромах чича! бедно изгледа.{S} Глава му је сасвим пала |
| “... усудих се ја да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш по |
| рочитао сам у новинама, да је, у једном сиромашном стану, умрла госпођа Ђорђевићка, а одмах сут |
| ла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко целог д |
| мене утицао овај пад на испиту, те ме, сирота старица, теши, да ће све још добро бити, <pb n=" |
| ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим |
| тељу и мећући ми облог на главу.</p> <p>Сирота мати!{S} Она је целу ноћ бдила нада мном...</p> |
| Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{S} Ја сам је тако волела.{S} Али је била |
| p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у в |
| } Ја сам стојао на прозору и поздрављао сироту жену која је наизменце брисала сузе и махала мар |
| , данас је почела још од ујутру досадна ситна киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је д |
| воде, док су наше погнуте главе примале ситне капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шља |
| сти...{S} Волим да претурим у глави оне ситне стварчице из великоварошког ђачког живота, да се |
| 9.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је прича о његовом животу.</p |
| ављене бујном травом и ишаране хиљадама ситних цветака...{S} Опојни зраци оног животворног прол |
| ге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су неосетно пролазили, а |
| ажи ми <pb n="70" /> у писму много оних ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} |
| било међу нама, сваког тренутка, сваке ситнице, затим растанка...</p> <p>Пут се пружао пред на |
| ина које други нису имали.{S} Био је до ситнице пажљив према другоме, па ма ко то био, био је с |
| ње поцрнелог дрвећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније |
| уздрхта, пробуди се и отвори два црна и сјајна ока као две жеравице које су ми сагоревале срце. |
| да.{S} Очи су му биле црне и фосфорасто сјајне, као и пре, али сад некако мртве и утонуле, дубо |
| м видео лепо лице госпође Јокићке, њене сјајно црне очи, њена два реда белих дивних зуба, румен |
| у мисли далеко...{S} Оне лутају тамо ка сјајном и срећном Београду, пуном веселости, жагора и р |
| е заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући само једно: „Не бери |
| јеца тако гласно, да сам се ја побојао скандала, <pb n="38" /> јер је у нашој близини тако мно |
| ...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> |
| је стајала непомична поред врата и није скидала очију с мене...{S} Ја хтедох да говорим, да пит |
| умилни, као тужна песма.{S} Мој кочијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигав |
| вајући његове сузе, клечање, затим и ја скидох капу и приђох му с питањем:</p> <p>— „Што плачеш |
| ило је лето... мени је било врућина, те скидох капут; госпођа Цана ми га опет баци на леђа, и р |
| упно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем ост |
| ислен.{S} Онде, где се надало најлепшем складу догађаја покаже се да стицај непредвиђености зат |
| очијаш скиде шубару, и клече украј пута склопивши руке и дигавши очи к небу.</p> <p>— „Сад је с |
| S} Она је с времена на време уздахнула, склопила капке, као да хоће да одагна какву страшну сли |
| о...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа болесна“..</p> <pb n="55" |
| а је добра старица.</p> <p>И ја сам већ склопио лепо изненађење.{S} На лето ћу изненада, чим чу |
| од магловитих халуцинација, које су до скора освајале мој загрејани мозак.{S} Осећао <pb n="33 |
| ве.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је све примила.{S} Радовала се што ћу |
| о тој стази, на којој сам желео да што скорије направим бар неколико корака...</p> <milestone |
| се наставља из дана у дан без промене, скоро тужан...{S} Сваког дана у исто време одлазим у шк |
| .{S} У грудима осећам нешто страшно.{S} Скоро је поноћ...{S} Одавно <pb n="54" /> сам легао, ал |
| дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад скоро да полажем испите и да ћу онда ићи на страну.{S} |
| се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола.</p> <p>Управо према мени је ниска с |
| ази су му били упали, жути, груби, усне скоро модре, чело набрано и ћелаво.</p> <p>Он је примет |
| ошло је једно писмо од мајке.{S} Сад ће скоро распуст.{S} Она би желела <pb n="83" /> да дођем |
| <p>— „Зар не?“</p> <p>— „Само ће сунце скоро заћи, те ће вам бити хладно...“</p> <p>— „Неће!“< |
| ко писама од мајке.{S} Она јадница пише скоро сваки дан.{S} Ја сам јој на свако писмо одговорио |
| „а шта бих друго?“</p> <p>— „Па хоће ли скоро да буде готово то што сте сад почели?“ </p> <p>— |
| ког живота толико су ми досадне, да сам скоро изгубио вољу на живот.{S} Ја ништа не радим, јер |
| хоћу да пишем.</p> <p>Место у које сам скоро дошао изгледа ми до зла бога неугодно за живот: м |
| је облачно.{S} Оловни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају |
| и све више волим...</p> <p>Било је већ скоро осам кад Аца Димић дојури код мене, узе писмо и о |
| иди да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућности нисам ниш |
| та њена веселост тако уморна...</p> <p>„Скоро годину дана лежала сам ни здрава ни болесна.{S} И |
| вему крив... а можда и не“...</p> <p>Он скочи, дохвати се врата и излете напоље, а ја чух где о |
| p> <p>Села је на моју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена вр |
| очима.{S} Ја се једва уздржах да јој не скочим о врат.</p> <p>Кад се госпођа Јокићка подиже да |
| споравали ход и најзад стали.{S} Ја сам скочио с воза и за тренутак се нашао пред њом.{S} Она ј |
| потмуло јецање под мојим прозором...{S} Скочих...{S} Ослушнух...{S} Неко се гуши у плачу.{S} Пр |
| и...{S} Она се на мах трже и врисну; ја скочих и... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и |
| творише и Аца Димић ступи унутра.{S} Ја скочих.{S} Нисам га био никако више видео од оне страшн |
| идим!“</p> <p>То је било довољно.{S} Ја скочих и пођох кући да донесем китицу љубичице коју сам |
| је прошла вечност.{S} Ја се као тргох и скочих на ноге.</p> <p>— „Шта ли раде мамице?“</p> <p>— |
| Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S |
| S} Сад сигурно јадна негде седи у углу, скривена од своје мајке, и плаче, верујем да плаче, пој |
| сваке сумње, ретко када ко пролази.{S} Скривена у зеленилу једног јасмина једна дрвена клупа ј |
| премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута моје...{S} Једном, при пролас |
| је плакала.{S} Ја сам непомично стајао скрштених руку и две ми сузе навреше на очи, ја их лага |
| становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до гра |
| у огледалу обешеном на зиду у сенци од слабе лампине светлости.</p> <p>Мисли су летеле кроз гл |
| а, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци неке светиљке.{S} Легох и с муком заспах.{S |
| сам је виђао и примећавао сам да је све слабија, и блеђа.{S} Њене су се плаве очи губиле у глав |
| о човек.{S} Ја се не мењам.{S} Мало сам слабија и блеђа него што сам била, то је све.{S} Очи су |
| врло велике врућине.{S} Можда због тога слабим.{S} Срце ми се ишчупало кад сам отишла из Београ |
| ућута, затим не дижући главе он настави слабим гласом: — „Ја сам свему крив... а можда и не“... |
| и испит.{S} Кад бих се оженио од испита слабо да би што било.</p> <p>— „Кад положиш испит, па о |
| ала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље било је врло лако с |
| на крај улице треперео је један фењер у слабој жутој светлости, <pb n="47" /> која једва пробиј |
| орела на мом столу и осветљавала својом слабом светлошћу књиге и хартије, које су се ту налазил |
| <p>Загледах се у ове прозорчиће и видех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Ка |
| о до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лаг |
| ост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће претуримо преко главе |
| како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дана прочитао са |
| аласиће, који су шапутали испрекидане и слатке речице које ја нисам разумевао и ако ми је од њи |
| " /> <p>12. маја.</p> <p>Како су лепе и слатке наше шетње!{S} Једно уз друго увек пролазимо ист |
| х суза, оних невиних суза, које су тако слатке, њено чело беше бледо као од воска, то чело на к |
| се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у дан.</p> |
| о текли један за другим, увек исти увек слатки.{S} Ноћи пак биле су тешке, несносне, буновне и |
| ош један, па још један...{S} Ах, ала су слатки ови пољупци уз те твоје бљутавне књижурине!“</p> |
| игра се као свако дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и б |
| ао сам складно извијање славуја праћено слатким цвркутањем осталих тица.{S} Лагано сам корачао, |
| Живот...{S} Беда...</p> <p>За неколико слатких момената, сад горке вечности; за неколико страс |
| је била дивна, свежа.{S} Ветрић који је слатко пиркао мало ме освежи и поврати.{S} Ја остадох н |
| бивало све заљубљеније..</p> <p>Како је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот |
| е и скидајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!.. |
| ми бог да га усним!“</p> <p>И обоје се слатко насмејасмо...</p> <p>Дани су тако текли један за |
| них ситница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} |
| у да клонем, она ме држи вечито у неком слатком очекивању, она ми даје стрпљења, она ме одржава |
| ихору који ме је носио незнано куда.{S} Слегао сам раменима пред ребусом своје судбине.</p> <p> |
| уживају добар глас и тако даље.{S} Мама слегне раменима и каже им да она нема ништа противно то |
| {S} Тако је лепо...“</p> <p>Ја нехотице слегох раменима.</p> <p>— „Хајдете, хајдете!“ понављала |
| стране.{S} Ништа му то није помогло ни следећих дана, јер ја припадам само теби...“</p> <miles |
| , а испод тога година 1899.{S} Одмах на следећој страни, његовим ситним рукописом почињала је п |
| ији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и блиста као кристал.{S} Ја сам иш |
| ија, са посребреним гвозденим крстом на слемену, била је отворена.</p> <p>Олгин гроб је био жал |
| погледа ме дубоко и њежно, затим навали слепоочницу на моје раме, затвори полако очи и тихо, је |
| цвркућу по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице |
| е се... али су све биле мрачне као моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како |
| и, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, али њен |
| је било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми клецала.. |
| вачнице тамо на крај улице.{S} И ова би слика била без покрета и мртва, да не прођу по где која |
| е успомена држи у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако |
| су ми долазиле друге мисли, увек друге слике; свака ми је ситница падала на ум.{S} Сати су нео |
| етлошћу бацајући преко таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, н |
| у стакла замењена пенџерлијом: све даје слику сиромаштине <pb n="11" /> и тврдичења.{S} Преко ц |
| но расположен и мирно посматрам суморну слику зиме чијој се владавини приближава крај.{S} Ја од |
| ке, као да хоће да одагна какву страшну слику испред очију.</p> <p>— „Нерасположен си...{S} Мис |
| .{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода је златна!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| па отвориш своју канцеларију, па будеш слободан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</ |
| а није довршила; ја сам наваљивао да се слободно изрази.{S} Она је поруменила и постала упорна. |
| е ћемо бити више сами и где ће она моћи слободно говорити.</p> <p>Пристадох и пођосмо.</p> <p>У |
| } То је већ почетак киријере у државној служби.{S} Штета што ћу је напустити.{S} Али, слобода ј |
| <p>Причао ми је како је још у државној служби, како није полагао адвокатски испит, као што је |
| и.{S} То ће бити дивно!{S} Ја ћу добити службу.{S} Бићу судски чиновник, па доцније и судија.{S |
| има.{S} Ја сам сад осигуран, имам своју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Н |
| е још био тајна.{S} Ја сам још и раније слутио да он може много да пати.{S} Познавао сам га мла |
| ој пут.{S} Судбина... да, могућност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње кућ |
| судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође.. |
| .{S} Моја је судбина таква.{S} Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што |
| } Ово није случај...{S} Случај?{S} Нема случаја.{S} Све се зна што ће да дође...{S} Све живот ј |
| ећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно приметио Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S |
| целе наше породице, јер једном, сасвим случајно, чух да моја мајка прича о њеном неком деди ко |
| {S} Једном сам у разговору с мајком као случајно повео говор о својој женидби, но она би, као ш |
| ао ја и ти?{S} Ја сумњам, јер би, у том случају, другојачије били написани љубавни романи.{S} Ј |
| ниси!{S} Ти је ниси волео, јер би у том случају она још живела; ја бих је бар видео, ако не има |
| га саветују да се тога остави, но он не слуша.{S} Каже да хоће да се разоноди.</p> <p>Пре некол |
| ачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слушај!“ Сад сам био код ње... знаш, на њеном гробу...{ |
| е главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</p> <p>— „Да умре |
| ема теби“... и он ме прекиде:</p> <p>— „Слушај, ја верујем.{S} У Библији пише да тек после дола |
| 11" /> и тврдичења.{S} Преко целог дана слушам чекић који лупа о наковањ једне ковачнице тамо н |
| лишћа поступно ми је допирао до ушију, слушао сам складно извијање славуја праћено слатким цвр |
| суровим ударцима фебруарског ветра.{S} Слушао сам и мислио...{S} Мислио сам о себи, о свом жив |
| {S} Легох и с муком заспах.{S} Дуго сам слушао звиждање ветра, глухо јечање старог ораха чије с |
| се на свој начин.{S} Она је била лепа, смеђа, имала је „сањалачке очи“ и велики мираз, као јед |
| </p> <p>Она је говорила, говорила...{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно |
| о све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>2 |
| дајући их с очију.</p> <p>Она се слатко смејала.</p> <pb n="29" /> <p>— „Погодили сте!...{S} Шт |
| ница због којих си се некад тако слатко смејала.{S} Ја бих желео да ти будеш весела.{S} То ће т |
| други су се пели.{S} Поздрављали су се, смејали се, плакали...{S} Аца је ћутао.{S} За мало, па |
| вима часовима нешто доказивали; ђаци се смејали, говорили, писали...</p> <milestone unit="subSe |
| ..{S} Смејала се, говорила, и ја сам се смејао с њом заједно и тако је потстицао да још говори. |
| им, да ме удају...{S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, п |
| ло теже, јер кад срце плаче, уста се не смеју...{S} Мени је врло тешко.{S} Ти знаш како сам ја |
| „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једним дубоким погледом к |
| S} Шта ћеш?{S} Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане |
| ео у оваком положају, али то њему нисам смео да поменем.{S} Он је из дна душе мрзео човека који |
| о назебла.{S} Јако кашљем и то ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног |
| ли...{S} Ја плачем.{S} Суза још има.{S} Смех је престао.{S} И мама је тако тужна, и она често п |
| } Ја се смејем али и то не смем, јер из смеха пређем у кашаљ, па никад да престане.{S} Мама изг |
| дете, весели се тако слатким и невиним смехом, а поглед јој је тако благ и безазлен.</p> <p>Ја |
| осмејак.</p> <p>Она би у шали и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражил |
| у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} Осетим њен дах и један ти |
| са усана пољубац за пољупцем.{S} Она се смешила и љубила ме страсно...</p> <p>Одједном, не знам |
| е.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите |
| које су ми сагоревале срце... и она се смешила...{S} Ја је загрлих и притискох на груди обасип |
| као да је у својој малој глави тражила смисао мојих магловитих речи.</p> <p>— „Немојте бити ту |
| где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на једном диже главу, прође очима |
| аже се да стицај непредвиђености затури смисао и онемогући циљ...</p> <p>Доцније сам добио од М |
| одсуствовања, и тек доцније схватио сам смисао мајкиних речи и тек ми је онда било жао што ника |
| Београд.</p> <p>За мене живот више нема смисла.{S} Моја је душа умрла.{S} Мој мозак стоји.{S} Н |
| рачунам се више у живе...{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске ули |
| иво.{S} Твој би малопређашњи говор имао смисла онда кад би ти био уверен у позитивно постојање |
| лупи рече.“</p> <p>— „Још ће мислити да смо верени, рекох у смеју.</p> <p>Олга ме погледа једни |
| ти у старце?{S} Сад нико не би рекао да смо другови; изгледа да сам ти старији брат.{S} Но ипак |
| ох из сањарија, сиђох с кола и видех да смо на пола пута, пред старом друмском механом са сводо |
| .</p> <p>Већ је пала ноћ.{S} Ја и мајка смо последњи пут вечерали заједно.{S} Она је била уплак |
| сам здрава.{S} То сам видела ономад кад смо били у Топчидеру.{S} Сутрадан сам била као утучена. |
| </p> <p>— „Угасила нам се лампа баш кад смо читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмех |
| што?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер љубав значи живот.</p> <p>И |
| е је била код мене Олга.{S} Разговарале смо... о вама...{S} Она није могла да се уздржи.{S} Каз |
| њом.{S} Она је била весела.{S} Говориле смо о теби.{S} Ја сам јој казала да ћу те освојити, ако |
| а уплакана.{S} Пут је далек...{S} После смо отишли на жељезничку станицу.{S} Воз је већ био дош |
| Ја сам те дуго тражио...“</p> <p>После смо сели у угао.{S} Разговор је био прво затегнут: нисм |
| дно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Данас је друго... |
| идео, а тако сам га волео.{S} Друговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у да |
| S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Б |
| наш, на њеном гробу...{S} И разговарали смо...{S} Она је због тебе умрла...{S} Ти то знаш!“ Очи |
| ми се опет нађосмо сами.</p> <p>Ћутали смо.{S} Очи су нам биле упијене једне у друге.{S} Она ј |
| шло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза |
| ло потрча напред а ја за њом.{S} Трчали смо тако путем, затим кроз траву док не стигосмо до кол |
| и смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме |
| но, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћутљив, али до |
| ше нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој трави...{S} Било ј |
| ту, али још није било хладно.{S} Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да |
| оњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали |
| вари, а у другој одело и рубље.{S} Били смо као у грозници обоје.{S} Мајка је трчкарала тамо-ам |
| ву док не стигосмо до колебице.{S} Били смо обоје задувани, а она се смешила.</p> <p>— „Овде ће |
| руговали смо пре неколико година и били смо заједно из дана у дан.{S} Он је мене тражио више не |
| огледа и не одговори ништа.</p> <p>Били смо већ наишли на једну узану, мрачну стазу, сву обрасл |
| ..{S} Живот нема смисла...“</p> <p>Били смо дошли до угла Гробљанске улице.{S} Он се осврте и б |
| а и нешто сетних очију.</p> <p>Погодили смо се и рекох му да дође ујутру.</p> <milestone unit=" |
| оња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</p> <p>— „Вози ме у кафану <hi>код Лава</h |
| самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут и просед обгрлио је своји |
| мо заједно, једно уз друго.{S} Говорили смо, казивали смо све шта нам је на срцу лежало.{S} Дан |
| а ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишли смо полако, једно уз друго.{S} Стигли смо на угао гробљ |
| а једног београдског предграђа.{S} Ишли смо дуж зидова и јаркова пуних воде, док су наше погнут |
| зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се будемо попели на |
| милани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У моменту се чуше |
| јер сам писао за себе...“</p> <p>Изишли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један |
| ђу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је |
| ла.{S} Ја сам је опет пољубио.{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone un |
| p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све било некако нераспо |
| И пошто су се кола изгубила из вида, ми смо ушли у кућу.{S} Нисам се могла уздржати, него сам н |
| видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми смо срећни?“ рече она.</p> <p>Ја сам ћутао, јер нисам м |
| Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, прав |
| ви ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| S} Мајка је хтела да пође самном.{S} Ми смо одлазили из В. селили смо се...</p> <p>Новембар жут |
| /> <p>16.{S} Априла.</p> <quote> <l>Ми смо тако срећни! </l> <l>Ми се толико волимо...</l> </q |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Ми смо седели на постељи једно поред другог.{S} Ја сам држ |
| одговорим, а у глави ми одјекиваше: „Ми смо срећни!{S} Ми смо срећни!“...</p> <milestone unit=" |
| лију...</p> <pb n="63" /> <p>И без речи смо се упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били н |
| не капљице суморне јесење кише.{S} Дуго смо тако шљапкали по барицама мењајући правац, док се н |
| несе ствари унутра, платих му и растадо смо се.{S} Он седе на кола, ошину коње и изгуби се у но |
| {S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећ |
| животу.{S} Живот...{S} Сећаш ли се како смо по некад озбиљно разговарали о животу.{S} Живот је |
| <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је |
| који тренутак будем с мајком.{S} Ускоро смо се кренули.{S} Ја сам стојао на прозору и поздравља |
| е упутили гробљанском улицом.{S} Ускоро смо били на гробљу.{S} Црна гвоздена капија, са посребр |
| ли смо заједно из салона.</p> <p>Ускоро смо корачали један поред другога уским и рђаво осветљен |
| сталом истина се неће моћи сакрити, јер смо нас двоје заиста јако наклоњени једно другом....“ < |
| Section" /> <p>11. маја.</p> <p>И данас смо били заједно.{S} Изишло смо ван вароши.{S} У сумрак |
| ction" /> <p>5. маја 1904.</p> <p>Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S |
| аш.</p> <p>Кола су се полако пела и већ смо били на врху.{S} Ту устави да одмори коње.{S} Заист |
| ћност?... случај?... ко зна?</p> <p>Већ смо прошли и последње куће варошке.</p> <p>Лево и десно |
| њих, не знам ни сам зашто.{S} У Паризу смо били заједно, становали смо у једној соби, живели с |
| тигли смо на угао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је пог |
| ело је бивати тамније и убрзо се сасвим смрачило.</p> <p>Ја сам седео с мајком за столом поред |
| S} Пут до њеног гроба...{S} Све је било смрзнуто.{S} Земља је звечала под оковима моје тешке об |
| мојим се очима оцрташе чудне шаре мога смрзнутог прозора и сенка старе, ниске кућице преко пут |
| то ће да дође...{S} Све живот је тајна, смрт је тајна.{S} Они су умрли...{S} Ја сам жив...{S} К |
| т...{S} Тамо је неизвесност, тама...{S} Смрт...{S} Овде ми је бар једно остало, да могу да плач |
| ио и мој дах како се полако стишава.{S} Смрт је тако слатка, пријатељу..."</p> <p>После два дан |
| још да живим.{S} То ми је свеједно.{S} Смрт је тако незнатна транслација, да не вреди о њој во |
| ебало да почне...{S} У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао |
| ола</title>, у коме је описана трагична смрт једног жељезничког чиновника. <hi>„Он је при полас |
| бијство?{S} Утврђено је да је Олга пред смрт полудела...{S} То ја логично мислим, али ја осећам |
| асно ми је да се Олга убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која |
| је капља у мозак.</p> <p>Где год станем смрт сејем!{S} Страшно!</p> <p>Олга, па он... због мене |
| а да приметим видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав к |
| ла, па се убила...{S} Ти си је гурнуо у смрт...{S} Ја то знам..{S} У очи њеног самоубиства виде |
| је много волео.{S} Сећао сам се његове смрти...{S} Мајка је дуго и горко плакала, а кад сам је |
| но постојање индивидуалности душе после смрти“..</p> <p>Он ме је гледао. </p> <p>— „Индивидуалн |
| о. </p> <p>— „Индивидуалност душе после смрти“... понављао је он. „То нико не зна...{S} Да, али |
| у у постељи без икаквих трагова насилне смрти.{S} Чича Никодије у то време био је на путу.{S} И |
| бо даје ми страшан утисак сурове зиме и смрти...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>23.{S} |
| о сам већ почео да читам.{S} По његовој смрти остало је нешто готовине, што је послужило мојој |
| ion" /> <p>7.{S} Маја.</p> <p>О Олгиној смрти говорило се неколико дана, а затим постаде сасвим |
| је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> здравље би |
| помисли да она пати и да је тако близу смрти.{S} Ја се надам, јер ја је волим и верујем у њену |
| У почетку је дошла смрт... а где се са смрћу почне, ту живот изгуби смисао...“</p> <p>Он на је |
| ед нама, и наједном, као да се трже иза сна, диже се и удаљи се низа стазу и не окренувши се да |
| давно <pb n="54" /> сам легао, али нема сна.{S} Превртао сам се.{S} Било ми је врућина и ако је |
| {S} Ја сам као пробуђен из неког дивног сна, па ми је жао што је био тако кратак.{S} Нешто ми ј |
| на будућност, на остварење мога бајног сна.{S} Али сад?{S} Све је свршено...{S} Они што ме нај |
| ијем.{S} Проводио сам страшне ноћи, без сна, у бунилу.{S} Мати је то приметила.{S} Покушавала ј |
| у животу...{S} Твоја ми слика још даје снаге да плачем...{S} Лане је било тако лепо!{S} А дана |
| да ми је отме...{S} И пригрлих је свом снагом и осетих како ми у разголићене груди улазе оштри |
| е лакше, јер види да сам ја већ стао на снагу и да ћу скоро и школу завршити...</p> <p>У будућн |
| ао што морски талас пође обали велики и снажан, пун шума и силе, па се разбије у немирну пену о |
| ила је црномањаста и врло лепа, у пуној снази своје лепоте; имала је око тридесет и <pb n="19" |
| била, док је она била још мала и она је сневала о смрти..{S} Такво слабо душевно <pb n="41" /> |
| и онда... онда ће се остварити наш дуго сневани златни сан...{S} Отворио сам јој своје срце, ко |
| а...{S} У томе и заспах, и целу ноћ сам сневао о тој стази, на којој сам желео да што скорије н |
| ји од осталих, али је зато хладнији.{S} Снег који је почео да се отапа, следио се по по путу и |
| одне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно окретање у ветру.{S} Гледам |
| <pb n="72" /> је дан-два пре тога падао снег, то га је сад ветар у свом бесу носио и сипао у оч |
| > <p>Сунце је прилично топло, а вода од снега који се топи капље са кровова старинских кућица.{ |
| <pb n="17" /> ниска кућица сва бела од снега, а кроз један њен прозор продирали су слаби зраци |
| дноћа исцртала чудновате шаре, пахуљице снега које лебде на све стране.{S} Тако по цео дан пров |
| широкој улици покривеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од |
| тамо даље брда и планине још покривене снегом.{S} С обе стране пута дрвета су већ пупила.{S} П |
| ца са високим дрвеним кровом покривеним снегом.{S} Под том огромном капом бели зидови <pb n="14 |
| атрајући, како ветар намешта и премешта снежну прашину на крову једне скромне кућице преко пута |
| ећа, разносећи таласима ситну и боцкаву снежну прашину.{S} Ја сам, као и раније, тужно располож |
| них, изиђе ми пред очи цео сан који сам снивао ону ноћ после посете госпођа Цанине, остах један |
| т година.{S} Седамнаест година!{S} Доба снова, — кажу песници...{S} Али ни један од тих песника |
| г.{S} Био је живљи, пун воље, наде, пун снова о будућности.{S} А сад, кад је та очекивана будућ |
| нестало, да је он пао са висине својих снова у неку грубу реалност која га је помирила са судб |
| век...{S} Ах!{S} Будућност је дошла!{S} Снови ће се остварити, је ли, мили?...“</p> <milestone |
| пољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен бат корака |
| невиђено.{S} Ја све гледам као у неком сну.{S} Не могу још да се нађем у овом мору од кућа, ју |
| обрва... да, ја сам све то видео онда у сну будан, на прозору... то је било...{S} 23. фебруара. |
| и за нас, и ми ћемо отпутовати.{S} Моја соба је празна, све су ствари већ отишле; ја седим на ј |
| та.{S} Некако ми тужно изгледа ова моја соба овако празна, као моје срце, изгледа ми да ме ови |
| ...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некако пуста, празна.{S} Постеља, сто за рад, пол |
| е се пробудити мама.“</p> <p>Моја бедна соба ми се окретала око главе.</p> <p>Наједном ми се оч |
| у светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело је сво |
| остељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке |
| ице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну рук |
| ми свест.</p> <p>Видим је у углу своје собе где стоји и љупко се смеши.{S} Ја јој прилазим.{S} |
| ше, само ме гледаше дуго.{S} Из суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један |
| ћаја.</p> <p>Врата између моје и мамине собе била су отворена.{S} Моја мати је седела погнута з |
| ас погледа обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време |
| ....{S}После би се измакла у један угао собе, зажмирила својим крупним плавим очима, забацила с |
| собе, погледала кроз отворена врата на соби моје мајке и кад се уверила да нема никога осим ме |
| Проводим по читаво после подне у својој соби за рад, посматрајући снег, лед и њихово немирно ок |
| /p> <p>Ја сам целог дана седео у својој соби за столом на коме су још стајале разбацане књиге и |
| ти ујутру.</p> <p>Ја сам седео у својој соби и мазио своју црну мачкицу, кад се врата нагло отв |
| рта.</p> <p>По подне сам седео у својој соби и читао једну књигу кад мајка уђе.</p> <p>— „Хоћеш |
| ђу моје мајке и госпође Јокићке у мојој соби, кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи |
| е знам како, ми више нисмо били у мојој соби...{S} Седели смо једно уз друго на свежој зеленој |
| >Моја мати упали лампу на столу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да б |
| мо били заједно, становали смо у једној соби, живели смо скучено, студентски.{S} Био је често ћ |
| ни се учини као да чујем ход у суседној соби, те се подигнем мало и ослушнем...{S} Заиста, неко |
| иге на сто чух неки разговор у суседној соби и закључих да је то, мора бити, нека посета.{S} От |
| <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неком концу који је купила |
| моја слика у огледалу, у полуосветљеној соби...</p> <p>Како тек мора њој да је тешко?{S} Како т |
| ма се појави њена глава, она погледа по соби свуда, да нема кога, затим уђе тихо, ћутећи.{S} Оч |
| Он на једном диже главу, прође очима по соби.</p> <p>— „Слушај Милане, ја бих хтео да умрем!“</ |
| на и тешка машина.{S} Освртао сам се по соби као луд.{S} Из сваког угла чинило ми се да видим њ |
| </p> <p>Устадох...</p> <p>Окретох се по соби и забезекнух се видећи своје страховито лице у огл |
| ... пробудих се...</p> <p>Освртох се по соби и видех да се напољу већ почело свањавати.{S} Пећ |
| неколико дана придигла, те се креће по соби.{S} Јако је ослабила: сама кост и кожа.{S} Није ви |
| Злочинац!{S} Злочинац!“ одјекивало је у соби. </p> <p>Мени се учини да је те речи изговорио нек |
| {S} Злочинац!“ шапутале су све ствари у соби. </p> <p>Ја се бацих на постељу и зарих главу у пе |
| д пећи чије пуцкарање једино узнемирава собни мир.{S} Тада посматрам кроз прозор, на коме је хл |
| жањ хартије, стиште ми руку и залупи за собом врата...</p> <p>Тај свежањ хартије био је његов д |
| те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њих две су проводиле |
| ала и отварала две корпе које сам носио собом.{S} У једној је било јело и најпотребније ствари, |
| и... врата се полако отшкринуше...{S} У собу уђе једна женска прилика умотана у велики бео шал. |
| део за столом пред једном књигом, кад у собу уђе Аца Димић.{S} Добро је био дошао.{S} Испричао |
| , кад наједном неко куцну на врата, и у собу ступи Аца Димић...</p> <p>Ја се изненадих кад га в |
| не мислећи ништа.</p> <p>Ушавши у своју собу и оставивши књиге на сто чух неки разговор у сусед |
| не волим, чим он наиђе ја одем у своју собу.{S} По гдекоја другарица сврати тек да ме види, по |
| ађе, да је испрати, а ја улетех у своју собу, која је била неосветљена, и <pb n="20" /> бацих с |
| да имам да радим, те се вратих у своју собу затворивши за собом врата.</p> <p>Свако по подне њ |
| оћ.</p> <p>Одмах по вечери одох у своју собу...</p> <p>О, како ми је изгледала моја соба, некак |
| али и невином смеху у трку дошла у моју собу, загрлила би ме и тражила са мојих усана пољупце, |
| цвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела.</p> <p>Села је на |
| а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја |
| суседне собе чуше се кораци моје мајке, Соња ми притиште један кратак, врео пољубац на усне.{S} |
| ети доцније...“</p> <p>— „Кунем вам се, Соња, да вас потпуно не разумем...{S} О коме говорите?{ |
| р, пољуби је у чело.</p> <p>— „Немојте, Соња, да плачете.{S} Ви ћете нас ваљда још који пут вид |
| ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући је за руке и скидајући |
| Мислиш на пут?“</p> <p>— „На растанак, Соња“...</p> <p>Она подиже руку на чело.</p> <p>— „Знам |
| н...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном све лепша, све бујнија.{ |
| аском.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати оним дивним крупним, плавим очи |
| , да сам одлично завршио све испите!{S} Соња је сад оздравила.{S} Она ће ме дочекати у В. као м |
| ет, али би онда било све друкчије...{S} Соња би онда већ била моја вереница...</p> <p>Ја сам се |
| на крај.{S} Она ме је хтела, али...{S} Соња...{S} Почео сам је мало по мало умиривати.{S} Каза |
| вам школу, да постанем свој човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја |
| } Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је била опет болесна, тешко болесна.{S} Целу зиму |
| Ацу Димића где одмицаше пут гробља.{S} Соња га није видела...</p> <p>— „Је ли, мили мој, ми см |
| читао, док се чу куцање на вратима.{S} Соња са госпођом Јокићком уђе унутра.</p> <p>— „Шта то |
| <p>У моменту се чуше у вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац |
| ином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати жива да ме још једном вид |
| Одмах до њега је био гроб њеног оца.{S} Соња је клекла на један камен поред Олгиног гроба, насл |
| а обоје, насмеши се и изађе из собе.{S} Соња ми опет паде у загрљај, остаде неко време, затим с |
| рао са мајком.{S} Казао сам јој све.{S} Соња ме воли.{S} Наша љубав није скорашња.{S} Мати је с |
| види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала |
| <p>Данас је најсрећнији дан за мене.{S} Соња ми је писала Сад је опет добро, опет је весела, ал |
| узнемиреност, неко грозничаво стање.{S} Соња је отишла...</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Седели смо тако и гледали преда се.{S} Соња је хтела нешто да ми каже, па није довршила; ја са |
| ријатан хлад испред „наше“ колибице.{S} Соња леже на траву, а ја седох поред ње.{S} Њена златок |
| дочекати жива да ме још једном види.{S} Соња се жртвовала за мене.{S} Соња ми је поклонила свој |
| гао гробљанске улице и ту смо стали.{S} Соња ме је погледала у очи.{S} Њен је поглед био дубок |
| Данас смо били у Топчидеру.{S} Сами.{S} Соња је била дивна.{S} На њој сам нашао једну малу пром |
| сам необично узбуђен њеним доласком.{S} Соња ће бити овде, уза ме!{S} Соња ће ме опет гледати о |
| о раздраган.{S} Све је у мени врило.{S} Соња је била ту, уза ме.{S} Она ме је увек волела.{S} Ј |
| ла, мати седе поред мене и кретосмо.{S} Соња је махала марамицом, госпођа Цана руком.{S} Кола с |
| /p> <p>По подне сам провео пријатно.{S} Соња ме је освајала.{S} Све ми се више допадала.{S} Поч |
| Соња ми је поклонила своју младост.{S} Соња ми је дала живота онда, кад ми је био најпотребниј |
| заби нож у срце и само оборих главу.{S} Соња је разумела и ћутала је.</p> <p>— „Сирота Олга...{ |
| м.{S} Ја сам госпођу пољубио у руку.{S} Соња ми је пришла и пружила ми усне...{S} Маме ништа ни |
| да се што пре вратим у своју земљу.{S} Соња ме чека!...</p> <p>------------------------------- |
| може да се обуче у погребну црнину.{S} Соња је ћутала и кад се окренула очи су јој биле пуне с |
| а далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна да ли ће дочекати |
| о моралу?“</p> <p>Ја му се насмејах, а Соња га погледа па узвикну:</p> <p>— „Ух, какав је овај |
| су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи ми <pb n="70" /> у писму много он |
| ах... и прођу ме жмарци...</p> <p>Твоја Соња“.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Београд, |
| се нешто дешава.{S} Поред мене је ишла Соња мирно и изгледа да је нешто размишљала.{S} Гледао |
| } За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једну руку и плакаше...</p> < |
| ко дочекам.{S} Треба да будем она стара Соња, јер ти си ме онакву волео...{S} Препоручено ми је |
| унутра.</p> <p>— „Шта то читате?“ упита Соња пришавши столу.{S} Ја устадох.</p> <p>— „Ништа инт |
| еше на очи.</p> <p>— „Да, Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> < |
| , Соња.. сирота Соња!“</p> <p>— „Сирота Соња!“ понових ја за њим.</p> <p>Улазили смо у варош.</ |
| ве Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи.{S} Она је као и све остале мајке.{S |
| цу, кад се врата нагло отворише и утрча Соња.{S} Била је сва преплашена.</p> <p>— „Где ти је ма |
| ребнији.{S} Моја мати не зна шта је све Соња учинила за мене, она не зна шта Соња за мене значи |
| месту!“</p> <p>— „Не...“ настављала је Соња, „ви не ћете да будете искрени...{S} Ви њу несумњи |
| ноћи.{S} Данас је година дана од кад је Соња била моја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| војку нећу никад моћи волети.{S} Док је Соња говорила, бранећи ствар своје добре другарице, ја |
| д мене данас по подне на чај?“ упита ме Соња и наже своју насмејану главу на једну страну. „Доћ |
| дњу... све што сам волео...{S} Звала се Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмља |
| преко све муке, насмејах као што му се Соња смејала пре...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| {S} Ја имам неку непобедљиву наду да ће Соња оздравити, и ако ми се срце стеже при помисли да о |
| м срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, Ја ћу ти казати кад ћемо се узети.{S} |
| читали оно што је било најлепше,“ рече Соња и осмехну се на мене.</p> <milestone unit="subSect |
| ешила.</p> <p>— „Овде ћемо сести,“ рече Соња, „видите како је лепо.“</p> <p>И збиља било је јед |
| мице?“</p> <p>— „Хајдемо код њих,“ рече Соња, полако устаде и пође за мном оправљајући своју уг |
| ... као да сте нешто тужни?“ благо рече Соња метнувши руке на леђа и посматрајући ме са стране |
| а само да бих је волео.</p> <p>Још јуче Соња је цео дан помагала мајци око паковања, а јутрос ј |
| нас је све било некако нерасположено, и Соња је данас била ћутљива.{S} И ми нисмо говорили, ишл |
| ...{S} Далеко сам...{S} Усамљен...{S} И Соња не пише већ толико време.{S} Још августа месеца ка |
| киша.{S} Небо је сиво као у јесен.{S} И Соња је данас мало суморна.{S} Њене су очи мутне као не |
| лу у мојој соби и рече ми да треба ја и Соња да пређемо тамо, да би њих две остале саме.{S} Хоћ |
| ко је слатко волети се, као што се ја и Соња волимо!{S} Живот је тако мио!...</p> <milestone un |
| били нагомилани на западу.</p> <p>Ја и Соња ишли смо полако друмом ка вароши...</p> <p>У момен |
| ="31" /> <p>— „Хајдемо тамо!“ — рече ми Соња. „Има где да се седне, па ћемо се мало одморити.“< |
| вароши.{S} У сумрак враћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла |
| да ти само мене волиш...{S} Кажи!.. јер Соња тебе не воли, она никога не воли, ја то знам.{S} О |
| шиле, нестале, расплинуле.</p> <p>Данас Соња није долазила код нас.</p> <p>Ја сам целог дана се |
| „Ево ме! ево ме!“ зацвркутала је јутрос Соња улазећи у моју собу, увек расположена, увек весела |
| Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; Олга ми је управила неки пог |
| 1" /> <front> <div type="titlepage"> <p>СОЊА</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p> |
| јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је говорила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спу |
| > <pb n="90" /> <p>7. маја 1904.</p> <p>Соња ми је сваког дана причала, како је живела у В. пос |
| дана и бацих се на озбиљан рад.</p> <p>Соња је опет долазила сваки дан, увек иста, увек жудна |
| ма у другом док сам једно читао.</p> <p>Соња је писала једно дугачко писмо пуно вере и поуздања |
| м жив...{S} Ко зна?...{S} Зашто?</p> <p>Соња је са мном.</p> <p>Кад смо заједно ми живимо, јер |
| овором:</p> <p>— „Ти знаш мене!“</p> <p>Соња је свако јутро долазила код нас и пошто измењамо ј |
| како ја имам већ велику ћерку!“</p> <p>Соња ме погледа.{S} Ја оборих очи и осетих како ме у гр |
| је узмете...{S} Она је лепа...“</p> <p>Соња је говорила, говорила...{S} Ја сам тек сад разумео |
| pe="titlepage"> <p>М. М. НИКОЛИЋ</p> <p>СОЊА</p> <p>1920.</p> <p>С. Б. Цвијановић — Београд</p> |
| Соња...“</p> <p>Ја претрнух. </p> <p>— „Соња!“ промрмљах, а сузе ми навреше на очи.</p> <p>— „Д |
| чи чекајући да погодим ко је.</p> <p>— „Соња!..{S} То сте ви, Соња!...“ узвикнух ја хватајући ј |
| ред њима бих морао да будем весео, због Соње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>3. октоб |
| ј 1900.</p> <p>У великој сам бризи због Соње.{S} Новости од ње немам од марта месеца кад ми је |
| ос сам истом поштом добио два писма: од Соње, одговор на моје писмо, и од Аце Димића.{S}- Отвор |
| /> <p>17. августа.</p> <p>Добио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме ј |
| p>13. март.</p> <p>И данас сам добио од Соње писмо.</p> <p>„Тек сам се била мало придигла, кад |
| >15.{S} Мај.</p> <p>Јутрос сам добио од Соње писмо.{S} Дигла се из постеље зато да ми пише.{S} |
| ра 1900.</p> <p>Данас сам опет добио од Соње писмо које ме је онерасположило и бацило у бригу.{ |
| осетио на себи испитивачки поглед мале Соње.{S} Оставио сам се вихору који ме је носио незнано |
| ј тамо у нашој лепој земљи.{S} Сетим се Соње која лежи болесна, тешко болесна, и мисли на мене. |
| ника Павловића између госпође Јокићке и Соње и, ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну |
| путују натраг.{S} Ја сам као убијен.{S} Соњи нагну сузе на очи кад ме погледа.</p> <p>— „Тако м |
| га још једном да не заборави, да преда Соњи писмо и он се сјурну низа степенице, довикујући са |
| њена лепота није више ништа била према Соњи.{S} Реших се да будем неодољив, јер нисам имао срц |
| оме је био Аца, те га замолих да понесе Соњи једно писмо.</p> <p>— „Доћићу ја код тебе око једа |
| } Одмах сам јавио мајци.{S} Писао сам и Соњи.{S} Био сам све ближе крају овог бесконачног школо |
| еколико омиљених мисли о својој вољеној Соњи, кад ме изненада сусрете Олга.{S} Она ме заустави |
| века који га сажаљева.</p> <p>Писао сам Соњи, дуго, врло дуго писмо.{S} Казао сам јој да ћу сад |
| <p>8.{S} Маја 1904.</p> <p>Говорио сам Соњи о својим пројектима.{S} Ја сам сад осигуран, имам |
| ре учинио ма какав злочин, но да учиним Соњи на жао.</p> <p>Олга је била све више и више узбуђе |
| очекивања, добио сам од мајке одговор о Соњи.{S} Госпођа Јокићка јој је одговорила.{S} Соња је |
| испит и то одлично.{S} Одмах сам писао Соњи.{S} Јавио сам јој да је све срећно пошло и бринуо |
| би јој се овлажиле...{S} Ја сам написао Соњи једну карту.{S} Данас путујем.{S} Молим је да се з |
| S} Тако су лепе!..{S} Хвала!{S} Даћу их Соњи кад дође“...</p> <p>Ја ућутах.</p> <pb n="24" /> < |
| е на очи, ја их лагано убрисах и приђох Соњи.{S} Она полако подиже главу и погледа ме својим ве |
| и узео да читам.</p> <p>Мало потом чух Соњин глас у суседној соби.{S} Говорила је мајци о неко |
| тељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина слика.{S} Погледах Олгу која је све лепша била, |
| више није било огледало, то је била сад Соњина слика.{S} Ја јој приђох ближе, а колена су ми кл |
| ех слабу светлост иза деснога.{S} То је Соњина соба.{S} Кандило, пред иконом св. Николе, горело |
| у тешко кад сам ја далеко...{S} Како је Соњином срцу?{S} Соња је тешко болесна.{S} Соња не зна |
| кад бих знао како је теби.{S} Зато ми, Соњице, напиши једно дугачко писмо.{S} Много ми кажи.{S |
| о, много топлих пољубаца, много, много, Соњице, пољубаца.</p> <p>Милан.“</p> <milestone unit="s |
| тала у успомени.{S} Како је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми смо се волели.{S |
| > <p>15.{S} Новембар.</p> <p>„Мила моја Соњице.</p> <p>Још јуче, тако рећи, били смо заједно, ј |
| м тамошњег нерасположења, познанства са Соњом, љубави, свега што је било међу нама, сваког трен |
| мојој земљи.{S} Иста она коју сам ја са Соњом заједно брао.{S} Исто тако мирише.{S} Исто је так |
| д госпође Јокићке.{S} Јавља да сутра са Соњом долази у Београд.{S} Ја сам се надао.{S} Сваког д |
| ише госпођа Јокићки и да пита шта је са Соњом.</p> <p>--------------------------------</p> <mil |
| ире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо главном улицом.{S} Данас је све |
| а свадбујемо у исти дан, кад и Милан са Соњом.{S} То ме је поразило.{S} То није истина, је ли?{ |
| овите.{S} Ја сам по цео дан проводио са Соњом, по целу ноћ сам мислио о њој, а никако нисам рад |
| м кући да проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже как |
| о сахранише данас?“</p> <p>— „Данас?{S} Соњу госпођа Цанину“, одговори стари стражар.</p> <p>— |
| да ме види, и да понесе једно писмо за Соњу.</p> <p>— „Ја знам да она једва чека да добије што |
| Видео сам госпођу Јокићку, видео сам и Соњу.{S} Пришли смо им.{S} Ја сам госпођу пољубио у рук |
| S} То није истина, је ли?{S} Кажи да ти Соњу не волиш!{S} Кажи, да ти само мене волиш...{S} Каж |
| ction" /> <p>13. март.</p> <p>Видео сам Соњу на улици.{S} Зауставила ме је да разговарамо.{S} Б |
| примила.{S} Радовала се што ћу да узмем Соњу.</p> <pb n="93" /> <p>— „Она ће оздравити кад пође |
| и уласку нисам видео, и кад сам запитао Соњу, како је госпођа, одговорила ми је, да има посету, |
| очи, мало забаци главу, затим погледа у Соњу која је нешто разговарала с мојом мајком и, са јед |
| ед очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опија |
| а ни душе да преварим онако дивну плаву Соњу.{S} Ја бих пре учинио ма какав злочин, но да учини |
| а кћи...</p> <p>— „Треба да видите моју Соњу...“</p> <p>Док је то говорила гледаше ми право у о |
| еби имајући тек сад пред очима истинску Соњу, ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно |
| ону лепу, плаву Соњу, ону њежну, невину Соњу, оно дете које ме је опијало, заносило, очаравало. |
| још једном окретох на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> |
| ину“, одговори стари стражар.</p> <p>— „Соњу... госпођа Цанину...“</p> <p>Ја продужих пут кроз |
| >Кроз дванајст дана почеће предавање на Сорбони.{S} Ја сам се већ уписао и намеран сам да приле |
| ем у овом мору од кућа, јуче сам био на Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената к |
| прекида.{S} Природа као да умире или да спава..</p> <p>Изишао сам са Соњом.</p> <p>Пошли смо гл |
| ући преко пута.{S} Она изгледаше као да спава; њен велики црни кров и иза њега орах који је веч |
| к.{S} Напољу је било мирно.{S} Варош је спавала сном праведника.{S} Чуо сам наједном одмерен ба |
| ого тешко.{S} Тако ноћу, кад не могу да спавам ја мислим на тебе.{S} И онда плачем, плачем, не |
| о ми много смета.{S} Ни ноћу не могу да спавам због тог несрећног кашља...{S} То на страну срце |
| и ја сам дрхтао.{S} Хтео сам на силу да спавам, али нисам могао.{S} Очи неће да остану затворен |
| >— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да склопим ока...{S}Моја је душа б |
| а видим, да чујем... _</p> <p>— „Ах, не спаваш?{S} Ако...{S} И ја не спавам, и ја не могу да ск |
| p> <p>— „...{S}Мислио сам ја да и ти не спаваш.{S} Тачно је!{S} Сад си свега свестан!...{S} Слу |
| ећан.</p> <p>На главној улици из далека спазих пуковника Павловића између госпође Јокићке и Соњ |
| вни облаци јуре се по скоро црном небу, спајају се једни с другима, расипају се у праменове, па |
| е душе једна.{S} Али не зна докле је то спајање отишло.{S} Није ме ништа ни питала.{S} Била је |
| је сад било све свршено.{S} Ја сам био спасен.</p> <p>При растанку Соња је била љупка, дивна; |
| рипио уза се...{S} Али се наједном, као спаситељ неки, појави пред мојим очима дивна Соњина сли |
| им видећи да сиромах гледа у смрт као у спаситеља. „Ти тамо нећеш постојати овакав какав си овд |
| тела би се на мене, да нам се опет усне споје у слатке нољупце.</p> <p>Тако је ишло из дана у д |
| вароши звона.{S} Соња се припи уза ме и спојисмо се у један дуг пољубац пун живота и страсти... |
| проведем то време крај ње.{S} Соњу и не спомиње.{S} Како је мати себична!{S} Каже како је њеном |
| постељу и почела пљувати крв.{S} Ја сам спопао коње и кола да не будем ту кад она умре...{S} Ма |
| , ни сам не знам зашто, скретох у једну споредну уличицу да их не бих сусрео.{S} Није ми било н |
| рвавим сунчаним зрацима.{S} Кола пођоше спорије — ишли смо уз брдо.</p> <p>— „Ево сад, кад се б |
| настави:</p> <p>— „Ни за шта више нисам способан.... нити ми се шта мили...{S} Школу сам напуст |
| ју у парку, где нас је свет посматрао и спремао читаве романе на наш рачун.{S} При пролазу поре |
| , а никако нисам радио, никако се нисам спремао за испите који су се сваким даном све више и ви |
| не могу да учине...{S} Но ти сад учиш, спремаш се за испите; нећу да те молим да долазиш, јер |
| ...{S} Ти ме увек волиш?{S} Ја ћу да се спремим, да те дочекам.{S} И ти ћеш доћи да ме просиш.. |
| е почело лепо да се раздањује, устадох, спремих се и изађох у башту да шетам.{S} Био сам нестрп |
| је стало пошто по то до тога да се и ја спријатељим с њим.{S} Сваки дан донесе ми цвећа и говор |
| и залеђене иловаче.{S} Једна ми се рука спусти на главу.{S} Ја уставих <pb n="75" /> дах.{S} Да |
| рила, пришла ми сасвим близу, шапутала, спустила ми руке на рамена и нагла главу уз моју.{S} И |
| у очи.{S} Ја сам је полако узео за руке спустио јој их у крило и мирно, са нечим и за мене стра |
| ице, груди су јој се узбуркано дизале и спуштале, тело јој је имало неке дражесне и чудне покре |
| сте јабуке које су се одмерено дизале и спуштале...{S} Сукњица јој била мало подигнута откривај |
| а праменом црне косе, који се ђаволасто спуштао до обрва... да, ја сам све то видео онда у сну |
| ћ!</p> <p>У друштву са неколико другова Срба и Француза провешћу празник.{S} Тешко ми је...{S} |
| Сорбони.{S} Упознао сам се са неколико Срба студената који су ми обећали да ће ми се наћи на р |
| а никога осим мене у кући, пришла ми је срдачна, отворена, цела, и много ме је љубила.{S} Ја са |
| и се више на остале присутне, пружих му срдачно руку.{S} Он се као мало трже, но, кад ме виде, |
| оју постељу, затим је скочила, стала на сред собе, погледала кроз отворена врата на соби моје м |
| на савијутку и видех Соњу где стоји на сред улице и још маше марамицом.</p> <p>Седео сам у кол |
| таванице нејасне слике.{S} За столом на сред собе седела је лепа Соња, наслонивши главу на једн |
| по стрејама и у великим јатима слећу на сред улице правећи огромну грају.{S} Сељанчице из околн |
| ивеној белим ћилимом снега, на чијој се средини виде црне, каљаве бразде од скоро прошлих кола. |
| једна према другој.{S} Лампа је била у средини.{S} И оне су ћутале.{S} Кад ми наиђосмо оне се |
| осле подне.{S} Он је то већ знао јер је срео Олгу кад се враћала.</p> <p>— „Она је нешто почела |
| м паланчанским улицима.{S} Никога нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека в |
| а нисам сретао, нити сам икога желео да сретнем.{S} Из далека видех на углу ноћног стражара; ја |
| о, све ми је наше.</p> <p>На Теразијама сретох Ацу.{S} Једва сам га познао.{S} Био је поцрнео, |
| и помињати.{S} Радост ће нам бити већа, срећа ће нам бити слађа, што више жалости и несреће пре |
| д.{S} Живот ми је изгледао тако леп!{S} Срећа ми је била теко близу!{S} И ја сам већ пружао рук |
| Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може прекинути, она која не може |
| ећни!{S} Ми смо се волели.{S} Али права срећа, мила моја мала, права срећа, она која се не може |
| реме једнако понављао: „О, брате! каква срећа!{S} Ко се надао да ћемо се опет наћи?{S} Тако вол |
| обио сад од Соње прво писмо.{S} Моја је срећа превелика!{S} То ме је писмо тако обрадовало.{S} |
| човек...{S} Соња је чекала!{S} Њена је срећа била у питању.{S} И ја сам радио с надом у успех. |
| може умрети пре но што ми умремо, та ће срећа тек да дође, и она је велика и ведра...{S} И ја в |
| да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа била потпуна, бескрајна...{S} Али ти ћеш доћи, ус |
| n" /> <p>„В., 19. новембра 1899.</p> <p>Срећа је наша, мили мој, што мама јутрос није била код |
| ек будио кад сам ја пролазио на колима, срећан, нестрпељив, да што пре стигнем.</p> <p>Коњи су |
| S} Ја сам је миловао по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је по |
| S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек који ће ме разумети, јер |
| речи да кажем шта је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је пози |
| је љубав.{S} Човек је срећан кад воли и срећан кад је вољен.{S} Љубав је позитивно осећање, дак |
| да сам ти старији брат.{S} Но ипак сам срећан што сам те нашао, срећан сам што има један човек |
| ано сам корачао, кроза шуму.{S} Био сам срећан и задовољан у хладу великог дрвећа и продирао са |
| .</p> <p>Добио сам диплому.{S} Тако сам срећан да бих цео Париз загрлио.{S} Каква ће тек радост |
| по коси раздраган, срећан...{S} Јер сам срећан... <pb n="57" /> Соња је постајала сваким даном |
| оју службу, могу да се оженим, да будем срећан.</p> <p>— „Не... још не!“ рече Соња. „Причекај, |
| ић, „тамо ћу ја да се вратим и да будем срећан.{S} Тамо ме чека искреност и љубав, тамо ме чека |
| својој несрећи, кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> |
| ело...{S} Но ја <pb n="45" /> нисам био срећан.{S} Неспокојство...{S} Савест...{S} Живот...{S} |
| <pb n="86" /> <p>— „Пијан је човек тако срећан!“ говорио је Аца са неким усхићењем. „Све забора |
| е године на данашњи дан ја сам био тако срећан!{S} После сам провео једну страшну ноћ...{S} Та |
| бодан, свој човек, онда се жени и бићеш срећан...“</p> <milestone unit="subSection" /> <p>14. ј |
| се појави осмех, осмех љубави, радости, среће...{S} Изиђоше ми пред очи њене танке усне сухе и |
| о грање крцало, ломило се, јечало...{S} Среће није било...{S} Али ми се учинило наједном као да |
| .{S} Пошли смо кући загрљени, пијани од среће.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>5. маја |
| {S} Да ли је и мени суђено да умрем пре среће?{S} Што се тиче саме болести, она је прилично чуд |
| .{S} Тешко ми је, али морам, зарад наше среће, Милане, зарад мирнијег привођења крају свију зап |
| уплаканим очима.</p> <p>— „Почетак наше среће су ови гробови, драги..{S} А зашто је то морало т |
| мо нећеш осећати ни љубави, ни бола, ни среће, ни патње.{S} То је све тајна....{S}Тебе ће овде |
| .{S} Свет је зао, може нам стати на пут среће.</p> <p>— „Ћути, знам ја све што ми треба“, одгов |
| кад нисам умео да будем срећан у својој срећи.{S} Почетак је био <pb n="49" /> рђав — мојом пог |
| својој кућици, о свом животу, негдашњој срећи, од које јој остаје још само једна кћи...</p> <p> |
| е.{S} Тада је, колико се сећам, сањао о срећи.</p> <p>— „Тамо у нашој земљи, далеко од овог хао |
| о лепо 13. маја!{S} Ја сам била весела, срећна...{S} Волела сам те и зато сам ти се и дала...{S |
| ако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p>Соња је |
| ност, која треба да буде светла, ведра, срећна...{S} Тешко јој је што ћу морати читаве три годи |
| због тебе.{S} Тако сам сва опијена, сва срећна, да бих желела да си овде...{S} Онда би срећа би |
| ништа разумевао. „Једна девојка би била срећна да буде сад на њеном месту!“</p> <p>— „Не...“ на |
| убила, да је пред смрт изјавила да није срећна на оној малој хартији која јој је нађена у недри |
| аћали смо се кући Соња је била весела и срећна.{S} Ја сам иза једног угла уличног случајно прим |
| то.{S} Тако, плаче ми се...{S} И ја сам срећна, срећна, јер си ти овде“...</p> <pb n="65" /> <p |
| време, чим сијне пролеће.{S} Толико сам срећна! не можеш да замислиш.{S} Ти си се мора бити мно |
| у да, кад се удам за тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако буде |
| а тебе, будем вечито срећна.{S} А ја ћу срећна поред тебе бити само ако будем здрава.{S} Јер ка |
| } Наша је љубав велика.{S} Наше су душе срећне...</p> <p>Пиши ми, драга Соња, о себи.{S} Кажи м |
| је лепо чувати и неговати.{S} И бићете срећни“, казала је добра старица.</p> <p>И ја сам већ с |
| је било дивно, Соњице!{S} Како смо били срећни!{S} Ми с |