сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у ја |
ела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да |
лаву.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете мат |
е гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једн |
то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с |
ом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напу |
ру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада |
пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</ |
а више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели |
о од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А |
вати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред нек |
мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пил |
лади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој з |
Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb |
клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, ц |
пић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Ста |
S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — |
?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену з |
ти ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтед |
јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда |
е нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело |
ико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсен |
<p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по се |
све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — ти |
аздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јави |
лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да н |
.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — |
т, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не см |
у, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на да |
>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{ |
} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писат |
...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у ку |
на је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Ла |
Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Пета |
рла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} |
и унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла п |
ред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу п |
руги.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају |
а, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгуб |
о куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради |
е тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима |
иће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је |
а гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> < |
<p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p |
бама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Ми |
</p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрс |
сти а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p> |
ти.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опази |
гну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме |
погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb |
ли како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} |
сти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и |
...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскај |
о није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана... |
и се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала |
једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се п |
.{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} |
па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни по |
/p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет |
на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунт |
и је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{ |
<p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо ш |
ао да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад |
увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p> |
чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чана |
ите, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати |
ама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли ми |
ебити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А |
ала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала к |
ој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибр |
шкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обич |
, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} На |
живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да |
и се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку |
е падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, г |
се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друг |
.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не с |
ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли |
ћи оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањени |
сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну |
е магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их леп |
ком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} У |
траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на |
стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу |
одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, |
ати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисн |
под ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде |
ваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред |
ве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Н |
ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још |
је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити |
мам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S |
ајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још |
шено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким понос |
се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{ |
ик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стри |
и.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запре |
гудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p |
код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек |
и Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се |
а, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> |
оз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају |
га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се м |
и су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стрес |
и чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је |
тра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} |
лази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он дон |
ости.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да |
остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испиј |
ци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири пат |
њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и вра |
p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S |
роши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па |
вили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје с |
е,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца |
или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису |
анда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који. |
реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба. |
ре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> |
подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пеш |
тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одмор |
пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Ни |
ре, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче пре |
и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, |
— И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— |
јесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја са |
их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Л |
ече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што |
а:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са креве |
о од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и ла |
ку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Д |
?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњик |
ају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана о |
ло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само то |
не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чу |
и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два д |
ори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и |
се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи |
нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се рад |
вори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да |
хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, |
не.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>- |
</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну о |
пу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесни |
иралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глав |
браз, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакш |
м свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оч |
<p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва ра |
. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једн |
дравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му |
е чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да п |
јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> |
кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— |
јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искра |
раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</ |
вршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа |
ком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигн |
преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p |
еси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она изва |
у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одгов |
које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита |
Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прош |
иће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у |
ловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући у |
ита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш< |
атим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи л |
чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну |
рену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека јед |
а крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабо |
когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила т |
лади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не |
пет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногор |
са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли |
агода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И |
ј огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окр |
окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те |
поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра |
о раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умриј |
ита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што |
Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има та |
почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, б |
жив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и не |
ду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> < |
— Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Мит |
стрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командан |
ј упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш с |
бјесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се пр |
шљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит н |
ена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа р |
гар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> < |
обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по |
ти руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остав |
је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на |
уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да и |
По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак |
е.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им |
по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један дру |
неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се |
ји никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</ |
родо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а |
а им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла. |
гледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата |
годи да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јо |
<p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брд |
p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо |
нула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљи |
ин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га мо |
а...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима |
е у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би |
вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чо |
нчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, о |
ијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни ж |
се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нек |
чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога дете |
да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд |
раде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, |
уге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стре |
ђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, |
му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, до |
д блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим м |
ли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати? |
> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да по |
је не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па |
ки шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да |
и, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуц |
оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три |
ући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати своји |
ате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветац |
грћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Т |
>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да |
е некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> |
д писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, |
тог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Л |
манитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војн |
е још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="c |
нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затво |
Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и |
ретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин паке |
тогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју |
/p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цукс |
ше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газд |
ашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — праш |
— прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и т |
— прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан |
аопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозв |
ворио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, |
> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не |
, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се |
у и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — праша |
да болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника |
ово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљу |
.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају. |
ркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је н |
не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да |
куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S |
, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије с |
} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се ун |
рују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не поглед |
ирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} |
S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} |
акана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жанда |
.. избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару |
аву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на в |
{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад сл |
ано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, ни |
била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме |
плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А |
је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авл |
дмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне де |
да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави ку |
руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био |
{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуд |
ша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађат |
руге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није |
{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упа |
као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој |
ко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Иви |
к ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међу |
би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љ |
, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло |
ојима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад |
и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко деш |
но према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више |
као.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да ч |
ви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, |
ехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има б |
ше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће н |
тарешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети |
S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило |
i>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га |
, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се пр |
> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у ли |
главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не |
Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луд |
дмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напа |
ан, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћућ |
} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести |
{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан в |
узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који |
а је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други ниј |
икривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и в |
а је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се д |
едан скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни |
они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, |
узе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашен |
спод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини |
ела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену |
теде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај ог |
ше се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар боја |
псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребаци |
ницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више |
и мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.< |
ену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српк |
добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло присту |
би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би |
ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, ошт |
вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували |
но му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише |
ли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апрови |
у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита з |
цама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и ис |
p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако д |
ано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кућ |
он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише |
и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, ко |
је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико н |
— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под |
се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава |
нкета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душ |
ва нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и уда |
ија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра кру |
>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено ли |
ом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и гот |
тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају п |
ци Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не п |
тимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара н |
S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће ника |
у.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестад |
ли чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали ко |
ља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан по |
ољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} |
а и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без н |
</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; |
ако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, |
ну и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче п |
т као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и |
се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не оп |
атима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико |
ку кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је |
се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду пит |
се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у ист |
ише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуш |
д мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, |
... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели |
и руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршав |
!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> |
че ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шт |
остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забра |
ити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах |
ијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, |
ак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да бол |
опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p |
те заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и д |
ви уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, |
то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Го |
в се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежн |
је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. |
варали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смок |
не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив.. |
<p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и ко |
поврну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њ |
и. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубе |
то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца |
ко јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој |
црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{ |
ка, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду це |
јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, |
њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} |
чега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лака |
гу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, |
двикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу у |
Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се |
бе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити. |
азболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прил |
..{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> < |
јенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили пе |
ркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице |
ше у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове д |
ело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да |
љине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S |
, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама |
ало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић |
{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, пр |
о нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушен |
ви боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи |
онети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушк |
— правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сув |
етише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у неред |
ље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и |
а се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и за |
и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима |
пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у |
ртину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, стара |
да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{ |
и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њег |
<p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми |
једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред |
ати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегл |
еде.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека |
/p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су |
италу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади дв |
рењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра |
зе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="7 |
/> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само |
дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p |
лавом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их |
у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — иск |
згледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан |
и болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — |
колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, |
рагога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступ |
ва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затвор |
о га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и |
али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: |
генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свир |
ичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их кат |
пршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши |
знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе |
какву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену п |
побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани |
етну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, пос |
чеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, |
прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби ј |
е.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим |
е дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb |
и и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!. |
којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лак |
е, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица м |
е из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жу |
је се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало б |
} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је |
су устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и |
Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени. |
зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето ср |
ешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачу |
ато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробн |
једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила |
Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу з |
ма.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, с |
..{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омал |
мате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као д |
кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца напра |
затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар |
ити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Н |
> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова |
бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, попла |
час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, саставље |
рекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се ду |
хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуц |
и, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се под |
да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу |
чати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоч |
вом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије |
т био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генер |
и се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добиј |
акан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђан |
карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> |
и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише ка |
ло уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Оми |
чи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и |
p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> <div type=" |
ашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најб |
несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад није |
рсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за раме |
и пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити |
ги набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више |
загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не мож |
клони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак |
пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан нек |
оје би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, ш |
еда као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно |
оћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, раз |
ан другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један чов |
e>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домов |
о му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Сто |
да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунет |
/p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— У |
капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати |
есни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве |
м је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{ |
Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењ |
ке.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под |
ом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} |
уча у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у се |
м отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету |
ко нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткад |
/p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикав |
ри Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да ви |
и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цест |
трошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули |
ово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се |
а поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо узд |
дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— |
застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лаган |
} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком |
бједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, |
чевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе |
и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији |
и очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чарш |
ин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, |
Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се и |
слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет уп |
сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако г |
ни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад |
много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> < |
ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, уве |
<p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</ |
иди, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, |
у кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како |
ити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда |
и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дог |
стају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час прест |
арце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао пову |
азивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> при |
— што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се |
или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана |
е.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикн |
ода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опе |
ље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто |
Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред ве |
хтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио |
арешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му по |
ла је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла |
ло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, |
читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се |
с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој к |
а, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећ |
риљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у |
не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше |
је штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> < |
као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако |
кле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} За |
.{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила траво |
у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну не |
<pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да |
собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се о |
да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су с |
дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митр |
онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо |
, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се к |
а запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара |
есо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да р |
раби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Ла |
љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама |
че премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клу |
ну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба ср |
<pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смр |
јници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову ку |
ада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некак |
д замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју мило |
>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзи |
о, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{ |
пште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоко |
могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио |
орила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавал |
у говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, покл |
сио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <p |
а женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и |
<pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред |
шкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и те |
не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила |
ко ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се |
.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} |
а да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише |
у.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега укло |
а познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте. |
е може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се |
реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о не |
би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, |
?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. |
p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муч |
гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочек |
ше Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S |
ритегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb |
{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} |
лује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју |
/p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од гла |
више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?.. |
ебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! |
где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан по |
о пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарск |
ивеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће |
и и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, |
охвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљај |
воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уст |
то је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако св |
благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и п |
зе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже |
ужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је |
не сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте |
уста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На пон |
њен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби |
ак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао. |
енадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спо |
је било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} |
аз, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. |
и га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и |
шине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуд |
ем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по га |
цима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену |
прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у по |
а нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато |
сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србиј |
ли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништ |
ћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, |
ти у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два ар |
и, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и нест |
Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Ста |
.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} |
су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стре |
о је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бе |
} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се мо |
Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна д |
д.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— |
е као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И |
и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу сво |
судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топл |
и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет з |
ела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, |
или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кне |
амен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао? |
? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приб |
се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се |
ешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> |
у на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са н |
перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у вр |
ас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чоје |
ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу |
о те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала г |
и ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му |
.</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S |
о је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез |
и су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко |
крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му вел |
ти: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним ду |
не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или ј |
ички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иш |
у.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А дана |
ави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све по |
и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <di |
не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети |
ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — |
и: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да |
лу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{ |
> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко |
ана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покр |
се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чоје |
>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљива |
..{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Забора |
је могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао д |
ји, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари по |
аког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље пр |
им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и |
во гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен |
говати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на |
глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису прави |
</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано от |
мо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандар |
ема њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром с |
. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може |
раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, ка |
непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то |
и Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки |
.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. |
да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше. |
нути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали.. |
одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек у |
...{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чек |
Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — зап |
д се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није ша |
.{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па у |
p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта |
опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи о |
асмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се |
уша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице пре |
трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} За |
тара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слоб |
да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку |
ета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у |
који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> |
етан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— па |
ји је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, гл |
у!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу .. |
лаве слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику |
оклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> |
оју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S |
p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова м |
, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се |
оји... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је |
сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S |
Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка |
му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не по |
ава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно |
Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, |
акон три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од |
} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнут |
изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и |
пу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију |
кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што н |
у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде к |
ар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их ма |
ало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар по |
ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{ |
, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, ко |
о дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, од |
нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближ |
рљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и |
, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, |
а прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p |
кинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окр |
и, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису м |
љати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка |
тањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> < |
у!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S |
ма, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у |
бојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на векте |
...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — т |
о непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n |
.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , у |
е и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју |
уни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта о |
оче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{ |
искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин м |
} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз не |
је Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p> |
жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља рук |
уку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Сим |
а умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет |
то видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота |
з опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не |
е прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо |
и а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Ни |
.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише |
игли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јаго |
е руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спу |
очекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајућ |
S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се б |
е разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су |
н гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У |
жи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе ст |
ити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Сима |
абре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и |
е.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долаз |
Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико |
алите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио |
а, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, |
доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан |
ка их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путова |
..</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи |
с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске |
ко да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник |
ви ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади |
прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од |
азговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није |
ш кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре |
име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па |
о маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} С |
отали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорит |
це и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, |
S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> |
не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне |
еном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилос |
на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре |
а!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их |
и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би |
кторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти |
стало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена |
<p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одгово |
поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седо |
крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица |
мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митр |
p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеш |
нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мо |
/p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> <div type="chapte |
се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> |
<pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвори |
ји су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом п |
ак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, |
д, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони. |
су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали шваб |
, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свак |
ли се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу |
е једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да |
извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, |
итова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{ |
но стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толики |
>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p |
их пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, |
n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан |
Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, ка |
имат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво по |
те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна |
у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар ш |
, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, нас |
гледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштр |
а!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекш |
не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и |
душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови ору |
рвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени |
оликим душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима? |
сима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну: |
буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> |
изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} |
дног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се прима |
. .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — |
>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни ј |
затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате! |
клецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да се |
, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмор |
тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено ол |
ој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица |
ој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам баре |
..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранит |
?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негд |
понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епи |
</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као |
ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест |
саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговор |
а. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог |
њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и ј |
ди да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву т |
ни се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо |
нлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима. |
неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да |
крену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред ос |
у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехт |
ди два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је доб |
о.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се |
: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, ме |
у.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну же |
но дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући п |
кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће с |
, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, ка |
руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S |
та, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неко |
е испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очиј |
које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да г |
у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике. |
у жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови< |
ити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Ни |
наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, ва |
послетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако |
укао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад |
уше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он с |
ружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} |
несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не |
више говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, о |
и.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" |
никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала |
уком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по |
а; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изу |
а стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вект |
рила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе |
трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да |
.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати |
жавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и доч |
Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан |
} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торб |
ише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко с |
е три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу п |
реведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — о |
манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини |
другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одгово |
слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашков |
из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>П |
нину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске го |
азложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрс |
анде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} |
и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, |
и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво зав |
ељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} |
адржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>з |
гом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она |
— жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак ка |
су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је |
атегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског |
угарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је св |
сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази |
ојас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ |
акитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p> |
о се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њом |
нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стар |
дини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубим |
ца, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му н |
ави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почел |
Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрање |
дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n= |
говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разбол |
е промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p> |
ла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се |
амућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, |
мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид |
да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ак |
су повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад |
pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, |
да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила с |
иште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погл |
као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S |
и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне |
у; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролази |
даше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва нака |
/p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} О |
е, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А ка |
пу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомага |
о. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправ |
му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше |
уд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симат |
/> <div type="liminal"> <pb n="5" /> <p>Брату Владимиру</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> |
некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса н |
{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучн |
жљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп не |
за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да |
што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без |
разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши. |
њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабра |
брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли је |
едми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, |
{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегов |
лазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи |
ашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса кој |
м.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то св |
кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; |
вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирк |
.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и |
предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове |
ашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па н |
а брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</ |
, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму |
дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликћ |
чу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихо |
у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} И |
и нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јав |
head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући н |
г голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под |
нило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста дал |
ака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи |
ио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут по |
ко слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S |
ра код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} |
.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, |
не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, |
о не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће р |
<pb n="3" /> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД |
погани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који с |
ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се |
ана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксф |
уњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и |
ој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изнен |
ецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звижд |
ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, о |
ико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло |
зати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу |
ма.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за ра |
није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњ |
{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се пр |
ши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! се |
ема литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А |
нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу д |
и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" |
та и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ух |
{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" / |
.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на кревета |
чи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак о |
ова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и о |
азговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у |
к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се ув |
, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуко |
треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чу |
отрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — јо |
суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита |
.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кућ |
унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазу |
ивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весе |
и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих |
тору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није |
.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{ |
лицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уско |
ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....< |
о.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребира |
видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на к |
и уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му |
рашивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{ |
толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, јед |
ла је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње п |
бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прек |
а што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кућ |
испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} |
ривирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У |
заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане. |
зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су |
жда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На |
.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад |
е, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, дос |
ати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га |
миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло ск |
на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај |
једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, |
, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта в |
га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с дру |
дерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p |
а чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пр |
ама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмут |
српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, м |
— вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су прав |
ир, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је |
м, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, |
XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} |
о ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Н |
угарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели |
ад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорн |
Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жанд |
би, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од |
!</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А треб |
комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</ |
као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нес |
неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapt |
ога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и пр |
џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p |
у и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћ |
је знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат има |
head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око разв |
о : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље |
као „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже св |
е још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили св |
пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето |
покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати. |
ад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чав |
да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударањ |
и всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} |
нуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним беску |
Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо |
да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати |
акан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време |
убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће |
на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки |
су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад |
се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и и |
а, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, поде |
а, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћ |
којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи |
.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврч |
вијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у ди |
, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си |
Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> < |
> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="8 |
ра, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно пог |
да?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући |
брео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника |
леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џел |
брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуч |
б.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће ври |
затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> |
клецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није м |
а котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S |
круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако |
и тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала ва |
хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо |
му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> < |
војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијеп |
ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело |
<p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад |
азли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови |
к проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} |
и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана как |
жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што |
онета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се |
к се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакати |
р, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газд |
неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35 |
лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — от |
<p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Узда |
и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се М |
p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди мал |
само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} |
а једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако с |
браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина |
мшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} |
а. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани. |
а га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и |
и.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, м |
у поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће ра |
о расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — |
кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и |
ћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне раз |
<p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле и |
љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се |
тио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n=" |
адоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} |
рошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати |
тара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа |
е раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу |
а окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— К |
забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их |
аву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов мушт |
ање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповр |
ти и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се ра |
лавом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, сас |
м капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде н |
имата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они |
њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче |
разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — м |
ека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове |
пили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и кан |
рој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша |
ући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— |
>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узв |
о?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} И |
е одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладн |
шта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче |
замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи о |
е.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса |
а.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{ |
и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњ |
— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по обр |
у кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пре |
" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> |
се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <div type="chap |
p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опе |
мите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да |
Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег |
Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране |
као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p |
ту не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опе |
ло му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити и |
ше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{ |
руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ |
ћи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пре |
е дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Не |
иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар |
моћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{ |
p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жанд |
а „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви заста |
љи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разби |
н да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што |
— запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се |
з страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу |
на.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу т |
се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Б |
мријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S |
рани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им п |
n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургун |
{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Ал |
ајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и |
>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Доба |
и, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док |
ајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ћ |
p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пе |
орно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А |
те како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „ |
прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорит |
како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Ру |
писује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“. |
ма, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Срб |
} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси |
и и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија |
ке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи |
чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, ш |
ане и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће |
у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки поте |
ла:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла |
а овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, прир |
венула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима |
гледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи |
домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зн |
уцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито п |
ељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољег |
бацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо б |
/p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова |
икана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским |
<p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја |
..{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"... |
етаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне л |
— како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно и |
весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, в |
је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.< |
их домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је |
ала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао пам |
рио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да |
у остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са ст |
јачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заи |
} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико |
ала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајн |
се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу |
увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек она |
огућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} |
p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учин |
е распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан |
на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и д |
влији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажн |
обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заоста |
одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаш |
</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_C |
о.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам п |
} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обм |
="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј |
ори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, пр |
="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Буга |
дали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар |
— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— К |
ма, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и ја |
шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} |
и.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачић |
дара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сват |
а и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари |
асмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, јед |
а се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је |
ђу некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да |
ло то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у |
кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, воз |
страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе |
с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му |
.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни |
а сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — как |
тиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочек |
{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна! |
та.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он |
Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{ |
ли стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом ка |
d> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готов |
с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Ман |
родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма ма |
и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима |
p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, |
о посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су с |
И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи |
} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да и |
. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је дон |
о и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослет |
и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се нал |
..{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита |
рану.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана |
би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсениц |
, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и |
ла почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обичн |
се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње |
итегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовим |
а....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chap |
киде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, н |
ије крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери |
ачки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ст |
будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за ру |
.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек |
некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> < |
сповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, коме |
нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад |
га кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још оста |
му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} |
вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силн |
{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, |
ји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом |
— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста о |
замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што |
ла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сеља |
ико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Ма |
е тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дре |
ахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" |
на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори |
а појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку |
>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убр |
о ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбук |
поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали мног |
и осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умо |
ки људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено |
д једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" |
она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, к |
из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поста |
и. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, |
игне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестан |
у икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авли |
какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљ |
м вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио |
крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте |
некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у |
дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако п |
орала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив јед |
је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опази |
о да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити |
} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша |
смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је бога |
омове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} |
огинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарс |
<pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи д |
в да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да м |
једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} За |
ије им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд ид |
црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ? |
нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цив |
плашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и г |
до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе |
очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{ |
е појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са |
е зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је |
не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- |
у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакај |
су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће |
S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква |
зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и по |
А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не с |
ла прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, изде |
{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она д |
<p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади бр |
на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним |
ли, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо |
ва дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Мар |
ако су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у д |
а се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ ч |
иривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самрт |
ређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. ув |
рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако |
.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар шт |
рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S |
{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подв |
терица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него ос |
е нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официро |
олесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и ч |
отово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће нек |
</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је с |
ирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — |
као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по |
е подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згар |
ебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жан |
оказао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и с |
дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграб |
отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу |
о и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им јед |
о овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачу |
емо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз а |
наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очува |
p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> |
амење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени |
стро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није д |
ли с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише загов |
, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p> |
срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам |
еговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се мо |
{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добош |
рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично |
ражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим б |
ало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не дови |
иска, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од |
е, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва п |
ставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и о |
.{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе |
ицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да неп |
вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као |
S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запос |
, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А |
им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима. |
То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се |
хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између и |
огледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрч |
неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким |
га.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу |
гледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пу |
ним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан од |
екако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>З |
е пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, ра |
томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се по |
Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола |
одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава. |
во село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и и |
се и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} С |
.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, |
о да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекор |
опреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, |
деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли |
им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</ |
Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни те |
имате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{ |
се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница |
а ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње д |
Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико време |
заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p |
отпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о |
>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати |
ено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има |
има.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се |
ио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од овако |
И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој |
сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, о |
клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повук |
Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и |
ли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече об |
мрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви |
а ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: |
.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске |
тели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако у |
Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Н |
небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакан |
то брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, |
ћем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама |
ило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био |
и у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом боле |
не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе |
бринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и тре |
и више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S |
ја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па ка |
био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез про |
уд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни |
племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није мог |
је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и ша |
ру цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник |
/p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} |
v type="liminal"> <pb n="5" /> <p>Брату Владимиру</p> </div> <pb n="6" /> </front> <body> <!-- |
стаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће |
</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповес |
у шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, ум |
сте и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непо |
ије наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фарао |
страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила |
иставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињат |
изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника |
дише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питал |
ена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако неј |
.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обр |
не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суш |
неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се |
} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi> |
а вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите |
еровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитива |
покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интерни |
е исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па |
.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе |
куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на в |
Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола |
кну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Иб |
подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја |
и, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори с |
рага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и |
чареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опо |
те...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су |
маже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, |
се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, ме |
>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан |
о пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље |
?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> |
а прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо! |
и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пр |
мачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S |
— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У |
ава на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд. |
иљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да с |
вају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, бор |
нетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрч |
<pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Дес |
ах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без зап |
ше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато с |
н.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање |
осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допр |
га дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цига |
> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га |
Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>О |
све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љуб |
ир се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече |
овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике |
ам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше прист |
је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га б |
} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге в |
ише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Св |
где у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће |
мену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у с |
по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу |
во увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбу |
рави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, нек |
, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклиман |
о отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака |
и жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих |
дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу х |
имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} |
з другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{ |
пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и д |
о то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање. |
чиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Срп |
оше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У |
у у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкор |
е измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Је |
јска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се |
дића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S |
акала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и |
p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену м |
ли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану наср |
вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И баб |
миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака |
атом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и ам |
повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} |
<p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена вој |
аклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући т |
цира ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо |
ица?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се нек |
Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... |
си се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — |
у и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и |
>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> <div type="chapter" xml |
ечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с |
?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сил |
и, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што |
на у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> |
на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела |
сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће |
и како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице з |
се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div |
тави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и |
који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, |
ође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један оч |
/p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу |
са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са ис |
ема небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, |
а кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! |
к при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести |
{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, |
акривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јас |
} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> |
</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и |
њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, освет |
учно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко |
а, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?. |
пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ ниј |
и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ет |
Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље |
мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191 |
икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на си |
мани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигл |
, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} П |
, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже |
сто да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на о |
авила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— |
и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај |
тар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се и |
о момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као д |
и.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушку |
ко и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испрат |
аре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, |
ијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и кр |
Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не о |
, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињ |
аклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{ |
/hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су п |
ру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у в |
допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне де |
{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S |
кан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем д |
у, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема с |
у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га п |
главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршав |
осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, рас |
гоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> |
тица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без |
ћи руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши |
ега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења . |
ли.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рук |
Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Т |
зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно |
уштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> |
а му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад |
ао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, ла |
} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, |
успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први угр |
пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одб |
Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у при |
стано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вре |
звуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креве |
мшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како |
тећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусре |
ко себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је да |
етни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, |
је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јо |
ста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да остави |
носила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби |
икан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о |
мори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси у |
Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се |
како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сме |
тко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кућ |
же сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну |
ом преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно с |
азујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Пе |
стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледа |
о себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се н |
жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од |
нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе је |
зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, кр |
....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и поср |
II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, ра |
чи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није са |
едили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изн |
аши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, |
обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</ |
надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешика |
до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно од |
езобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих ум |
њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеж |
ни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на про |
} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор зав |
тине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да |
к.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као |
рече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко с |
ара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> |
ставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте |
улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, р |
да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који с |
на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чист |
агло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p> |
и.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено |
један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широк |
емо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, |
, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Ми |
сто пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и |
, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} |
аша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поп |
а на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непр |
ађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако сапл |
олико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљ |
сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају де |
кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на б |
њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — |
них <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи |
драдити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву баш |
Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што |
ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одгов |
во.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није |
ји или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и прете |
е....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти |
му, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, за |
да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој за |
разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>П |
морити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одм |
ју, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да с |
ла или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? |
p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу |
а му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио ј |
ма вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, |
уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрд |
ну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се |
што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звек |
о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сусте |
hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се умор |
стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газд |
и се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми ха |
ене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана и |
лижише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубок |
во блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} О |
ворити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој т |
опће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и |
а подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука |
и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се |
њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и п |
гуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него под |
и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањ |
о не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опаз |
пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Ни |
то изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовн |
не, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар |
стано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{ |
ри дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како м |
вуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, |
болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесник |
ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас н |
роклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, бр |
посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав праша |
га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и |
, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Л |
томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна |
рви пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта о |
ве лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> |
дуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> |
p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очеки |
напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био де |
ар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке с |
њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, |
в, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Дра |
лела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шт |
> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необичн |
, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" |
прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!.. |
р опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S |
н некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хт |
Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по о |
из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S |
де комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту с |
<p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше дв |
цем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не прог |
олико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па |
— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице |
ник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и |
о провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, д |
разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у ру |
ко ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у |
, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је |
ојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S |
На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат |
потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло |
о очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљи |
о се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе ма |
его море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне о |
д му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од с |
есети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста ва |
/p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут |
ам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лак |
онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — |
и Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешик |
е имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му ма |
еше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, |
о ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа |
.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лак |
, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене |
Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче чит |
.{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поч |
{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат |
е појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава и |
дао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са |
кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...< |
около.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не мо |
о те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин |
.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, п |
и негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га |
за, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S |
ла.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се оку |
се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онак |
> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе |
S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио |
...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> |
и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне. |
аде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из нек |
шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуш |
p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио |
је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла он |
таво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пр |
} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и |
ода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јо |
е Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} |
а, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се |
а размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући |
14" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те бл |
иближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи д |
акане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p> |
а како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окрета |
ишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — |
да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Кат |
где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докто |
л.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— |
ади веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико |
везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n |
рисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса |
лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили |
теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да са |
никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и |
а узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам м |
S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ниш |
болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га си |
своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако за |
да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену т |
ројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, ск |
одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете к |
хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} |
увши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветит |
сположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред врати |
а врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, мак |
е и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} |
би!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе |
А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много ж |
отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па |
та...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар |
ала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема |
екако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поно |
ас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.< |
Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> < |
пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли че |
?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} |
лица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се прекло |
а исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако ра |
рава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у зашт |
вицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Н |
/p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се з |
рљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се д |
о да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадниц |
оже тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зари |
ебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p |
послетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакр |
и.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидо |
изини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи |
где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болниц |
едаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="10 |
ули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S |
а, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с |
Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс? |
е стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те |
у, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако пос |
мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како в |
Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се из |
буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговори |
ку ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се с |
колио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране! |
ти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле |
> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захва |
за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и по |
мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких |
> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} |
S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио в |
јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином. |
, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и по |
о напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n=" |
ливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошап |
иш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упа |
опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предб |
анов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.< |
ца и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакс |
једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте с |
ао да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њ |
е, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну |
ави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекр |
мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез |
знала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му |
.{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га о |
и пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуд |
а од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одг |
им је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, назива |
роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крс |
е, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни и |
ао да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о б |
, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде |
смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да |
и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко ј |
а у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време |
јник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је о |
У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, к |
а да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људ |
адима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо |
p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Нем |
.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и с |
д су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на |
много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64 |
/p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику |
сну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје гол |
} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.. |
:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено |
ају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће |
и (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана |
и позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да рад |
преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према |
а далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани |
ју за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у ку |
о да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао нас |
ругих ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним |
ојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" |
звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прс |
адиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве с |
тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар гл |
оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране |
а пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да |
штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те |
иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па с |
бема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као |
и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше |
га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} |
апоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под ст |
а.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разу |
ке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по нек |
за на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} |
.{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате |
куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио |
е, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прс |
а лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?. |
ео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га |
одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, кој |
> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се |
кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора б |
и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, д |
олико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хте |
Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и н |
маже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, па |
Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, та |
Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу и |
причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са |
а раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} |
се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болест |
S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се |
кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести пад |
очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и п |
ељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољит |
спијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им ј |
а јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кр |
да, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике |
је као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив! |
ији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на нога |
готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} |
радљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја |
ој соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда П |
из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем боко |
иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву |
.. „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису |
та.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини пр |
огла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над остали |
поро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} С |
екако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела |
н нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он |
е поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним у |
ртину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, ко |
тку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти се |
ио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму |
снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче пада |
онеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде нико |
друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Пр |
, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати |
скадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају мес |
нео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнув |
и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, нес |
некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном |
Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и п |
рин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу. |
један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Н |
лаву</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало |
ише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, из |
ао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и с |
свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Ла |
алакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред |
некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био ј |
а кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, |
— као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило. |
ме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уск |
ојску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетрост |
<pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди П |
ара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица |
па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга повор |
, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђ |
очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јад |
и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им пока |
ата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као |
је чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да |
згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалук |
ако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се пр |
обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Бож |
ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно |
<p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно иш |
ешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан |
ед Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p |
Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово |
ори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба |
он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И |
/p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега п |
..{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да |
а је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крил |
} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Бол |
ну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасни |
поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да |
н сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, |
и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да |
лен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће |
.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је. |
а столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет бил |
малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловањ |
S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно |
тим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као |
ј дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са |
а.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи |
м стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје н |
е пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као |
.{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да се |
није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} |
ао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе д |
и и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба к |
и ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади |
не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више с |
, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не см |
а, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су ј |
ма се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђ |
ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив т |
.</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} |
а скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркн |
лики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра та |
њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div |
Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште с |
ти.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... |
одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Не |
кви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
рену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој с |
а, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има л |
и, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, п |
како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и |
дало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи |
="SRP19191_C17"> <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је не |
други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању |
рискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати. |
бре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и сн |
поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Бо |
тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. < |
кана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Офиц |
е кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „кри |
патом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Так |
сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора остави |
ко сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — |
се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као |
та плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји |
еда на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселиј |
о живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као |
као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Д |
....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек |
од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни д |
накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да |
"40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће. |
некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се |
ећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, |
ући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухв |
!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам |
о га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p |
воје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угој |
чамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре ил |
дро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега |
немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више |
и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, нек |
пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помак |
онио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Ла |
чу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи |
не очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нес |
пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се |
ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Обори |
м на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет |
рили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли заб |
јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запит |
како збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" |
жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето коли |
</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пог |
ита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговор |
.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на о |
} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли с |
ко радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и |
а, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, о |
и.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га у |
{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустил |
ула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што |
ашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Ја |
а и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, |
трани, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су ост |
Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењ |
..{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај ! |
љиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?< |
е официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђ |
, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога |
.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једин |
итриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби |
почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи кр |
ло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> |
уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да |
та! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у стра |
убоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је |
бацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила |
отоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њ |
о....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву |
иступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој М |
преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже |
стераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без ус |
>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одаб |
S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било |
ву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близ |
није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушки |
{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, ск |
упа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погл |
стукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није у |
есвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не з |
тар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је п |
и жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, исп |
> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде н |
е и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави |
ила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој до |
<pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да |
.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да проте |
тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла глас |
а се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њи |
ти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кр |
х личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разгов |
.{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, ко |
е уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану |
па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{ |
, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куд |
Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— |
риле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред |
ах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће |
да је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и |
ије га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко к |
прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролет |
p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијема |
е петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објес |
т је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се иск |
покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама? |
том ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да п |
лама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабас |
вих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани |
на одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И |
> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако |
пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подс |
Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати |
о, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S |
пту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих ус |
, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: не |
слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, |
у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије ши |
о прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне офи |
по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно |
се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да |
кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнак |
{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је |
е као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и |
је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} |
јући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са |
сно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме |
јој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусре |
ба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од неприј |
>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну |
а?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — З |
е куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље |
некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p |
ко чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмо |
е главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, |
сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на |
Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и |
</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погле |
е и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} |
породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и |
(Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и иж |
мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У |
а језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано |
: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p |
птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их дв |
> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, п |
какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зач |
<p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} |
здижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S |
усто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, д |
рхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењућ |
..{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S |
ам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</h |
српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно |
препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућ |
ик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читав |
е припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се |
Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и с |
де му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — |
гаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ |
е црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру |
а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишља |
улили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље |
о нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згаже |
рашан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе |
ету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жан |
или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Л |
и досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у |
ти војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по троји |
што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и раз |
е гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у оч |
/p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори |
ив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на |
се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни |
аше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега |
ер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају |
купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрл |
>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике к |
нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекир |
њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар |
с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде! |
чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста |
забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окр |
како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и |
овати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, |
ече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, саб |
ојој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог м |
Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пл |
ве оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свејед |
г краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{ |
јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па о |
еднако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ћи према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} |
ебиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; шир |
пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} |
али како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растрган |
у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бој |
знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — бр |
удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти ј |
у,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и |
бија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им |
сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису < |
} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не |
и се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло испр |
оме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља |
да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на п |
ек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравив |
ом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше |
Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољу |
{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе |
да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свак |
ерећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи кот |
цом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који и |
, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корење |
изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освешта |
двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се |
е извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> < |
ивала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено |
.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандрка |
нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа |
су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст |
у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, пог |
.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу |
тетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — м |
нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробљ |
атинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно боле |
који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од ш |
им очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{ |
коком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да шт |
мењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А |
ако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, |
ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се |
о да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што |
као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> |
е сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, неп |
S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него старац |
дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до |
, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла |
{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напом |
јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока п |
пазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S |
носио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по |
} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа |
главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другог |
ни брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и |
е капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S |
а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, дос |
гледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће |
вет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, л |
некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пеши |
оворили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе |
спијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало саг |
кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне |
дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, |
су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нем |
сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — |
II.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоц |
то, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу |
чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали |
лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газ |
ма.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка к |
1_C3"> <head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори |
допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомеша |
ротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, де |
но, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко би |
тишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обил |
погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста |
кав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унут |
е са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Поче |
а распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као |
крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да |
ко штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапам |
ихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки приг |
уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задес |
но са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава |
{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И |
ко сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка |
двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{ |
пет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им |
ке.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, |
ек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је поср |
татци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветн |
још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варн |
е зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да |
а и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини.. |
љанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згри |
ђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила јед |
> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петров |
се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила |
њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом крто |
м волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и И |
запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је |
а, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила |
?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла оку |
ајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући |
село сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош д |
p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет |
знио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се |
ега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године о |
злевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су не |
. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове к |
сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умир |
и, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стот |
Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ћ |
га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко |
абранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико |
хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанск |
?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису мо |
једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да свр |
није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јаг |
препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сар |
нка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— |
S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај |
н изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Р |
ар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа |
кати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче |
бо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нит |
па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је |
, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на обли |
Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака о |
ли.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико н |
мандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{ |
разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бит |
угу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — за |
бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допр |
омаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде |
а га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чиј |
и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено |
нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у др |
ко њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гура |
то одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред. |
а почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмаст |
усенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче |
адрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се бран |
сприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где сп |
ље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је. |
у.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене у |
носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо н |
и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — вик |
И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али С |
жара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готов |
д ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И |
каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} |
писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића ка |
ан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла |
га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и стар |
све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући |
љени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога с |
а најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из |
а узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршав |
аткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне |
но осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно са |
орити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред ку |
теде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> |
г.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто |
ва? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као |
p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка |
е брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи |
дав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — |
како поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у стра |
Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа |
јао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док др |
реба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му |
у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса. |
ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у бл |
S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по сви |
S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, |
ом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламк |
врцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући пре |
уша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене ко |
е, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу |
нила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајућ |
} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, |
ине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да пол |
омили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још пон |
право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, н |
XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се ок |
.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, |
{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове н |
да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну |
куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази м |
да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрс |
дице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с |
Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па |
ница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недост |
и.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, |
а ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И ра |
</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, |
S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до |
Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да |
који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и пр |
о одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и с |
слене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачи |
е с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, по |
е.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење и |
живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— |
опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врл |
звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, пом |
питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{ |
нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога |
<p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забав |
тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, |
тавља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, поглед |
амо да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са о |
куд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане |
у.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој с |
.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, |
вилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, о |
гао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, ј |
оклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије |
м, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне јед |
Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, |
ош устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некак |
<p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Гол |
иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су |
о дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S |
и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили в |
нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, |
та, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поз |
, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора |
<pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде |
оже бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу д |
што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га х |
е, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је бо |
дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запит |
Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с |
е.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један ч |
ек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овц |
теља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. |
S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко |
њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, |
и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се |
анџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а |
што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Сим |
дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако |
ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пе |
15" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће с |
а малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се |
би могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека нека |
опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам |
ући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Са |
м погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушови |
к је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили |
шикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће... |
о и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи |
04" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да н |
Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи |
днети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га п |
се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шу |
даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, |
рише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S |
и у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} |
ек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, и |
Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико н |
, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки |
стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши н |
а је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на |
мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А пр |
у оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућ |
ци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се чи |
знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> < |
их тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још по |
.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже ур |
Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пођ |
кан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој |
два разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> < |
кша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети |
и то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Ма |
о уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би |
лу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора д |
жали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек кат |
погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мек |
зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну ка |
уљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И д |
шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваљ |
ао ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен |
кну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показа |
о је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опрем |
о строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је за |
> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тум |
са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава н |
и.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољ |
" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — |
е показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли |
де од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— |
о ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсениц |
е и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и |
о два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и |
никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> |
нило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета |
е да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепи |
теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се |
ти.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајућ |
} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на поз |
ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi> |
неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на преб |
од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба |
мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} |
Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од |
<p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветит |
главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да не |
одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapt |
/p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако че |
у није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвук |
— Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каж |
p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми |
рат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар |
} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обра |
потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чу |
ци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни ма |
о у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине |
али.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше н |
ли Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ |
ога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Си |
дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата |
р, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, т |
{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихв |
S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни |
ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа |
еде близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друг |
ули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исп |
јници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Ком |
а, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По |
неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да |
таје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила |
не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је из |
може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак |
каш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му пог |
љна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у |
пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је прит |
ја, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ћ |
е и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као |
опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих |
b n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће |
>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, и |
тела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са своји |
Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Зна |
кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} |
му.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је он |
гли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је |
ала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још п |
даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, о |
рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>О |
И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> |
06" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме о |
уда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чув |
нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по ос |
акану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђиват |
спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је |
огледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити. |
а даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, на |
према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, |
и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од они |
и се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збил |
о.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред св |
ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се |
умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули |
ше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана в |
p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади |
е не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изл |
да.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набрекли |
је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико п |
абом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се |
е, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једн |
.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њи |
авају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, зноји |
то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико д |
војој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила |
а устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се ниј |
у, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио и |
гдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да |
а једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог з |
тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријате |
ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а |
сти.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} С |
S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се нед |
И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и |
49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставил |
а су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писм |
сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш за |
е да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њих |
м, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му |
тари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омр |
не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без |
ну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамен |
ас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних кар |
викну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам |
нут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здра |
премају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће с |
га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави |
цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова |
{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испи |
дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице < |
екоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се мора |
и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да пла |
да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. наг |
а. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако од |
е он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с в |
{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} |
S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се |
цима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипа |
га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди |
гледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће др |
римедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изаз |
остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не д |
р је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хл |
тово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дози |
.{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажен |
имима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> |
поро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, |
гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} За |
нај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, з |
х измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не |
котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двострук |
мили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на т |
ну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми нат |
вије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разас |
мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржава |
димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају |
<p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задо |
се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се |
сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се су |
лети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S |
се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је по |
и о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добиј |
...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра |
доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себ |
, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, сап |
и <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се у |
талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и позна |
едај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи |
не фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од |
а њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш |
.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није за |
</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и з |
ија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, те |
ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко |
.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, |
аја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У |
, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплећ |
ећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га |
до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провел |
пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окуси |
сно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће |
несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?< |
" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави |
пкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори |
е се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{ |
аве и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве поја |
.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му к |
нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} На |
му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, с |
S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пут |
и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дува |
напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави с |
многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збу |
..{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да |
} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p |
непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се курта |
/head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакрив |
дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је неста |
хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле непр |
n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да поср |
ме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, б |
ечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, висо |
отерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?, |
Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два |
не, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге пок |
сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито оп |
остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. |
олаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S |
Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да |
асмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране |
, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало по |
стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на |
е.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, с |
!...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце |
тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те ж |
еђу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хле |
наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим м |
уше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле г |
слили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само то |
n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како |
дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ ст |
у се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично |
Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је |
лаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије |
гли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег |
екако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, |
ру, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда П |
.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мор |
зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманим |
и?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли |
а, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се |
који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми |
ећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</ |
епо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — |
о да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „ |
готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да |
домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан чов |
груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред с |
стрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А |
каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда посл |
да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је сла |
} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за |
скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакан |
во ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар |
лике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} |
риближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Ду |
тао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништ |
“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују |
е, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више |
било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли са |
нас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати н |
навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће и |
е знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради |
ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А з |
ко светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лиц |
а опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, уд |
е са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан |
јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" |
бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, |
час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p |
на како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} |
/p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме гол |
е на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки |
силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бе |
воје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из све |
!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој о |
ово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер |
лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Из |
ана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и |
тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да шт |
крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?... |
итрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела |
и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за ма |
ла је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, бо |
и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, |
ју га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с |
х притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И |
рављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Ба |
<p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} |
ју, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p> |
очеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик ра |
ли ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> |
опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мар |
е да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукоб |
ј се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се мо |
мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред з |
а цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се с |
отово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S |
ас збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама |
парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од |
трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође |
да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су за |
ознаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозга |
рем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити м |
рије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него |
говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви |
{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — |
се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу |
а какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чу |
или су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вун |
трину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је |
} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по |
није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му |
неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су |
да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне |
ро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се |
и умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ит |
о?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће г |
а два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу |
адала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ ч |
и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се |
посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и б |
е.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој по |
И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио пон |
унилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа је |
неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — оп |
је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је |
м размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд за |
S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се |
у били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и поч |
о добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напосл |
од куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да |
ену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су |
говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јо |
како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето вид |
е ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли св |
} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па глед |
> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да |
ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљ |
Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Док |
рену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им |
е одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољ |
оче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахн |
чека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И |
таде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано о |
димаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са |
ито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S |
чима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију |
или једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се иска |
ободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане |
и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би |
да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограб |
ју деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрав |
е <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући |
S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну н |
убише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у ме |
штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>М |
.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раск |
и другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан |
} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И |
<p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотај |
<p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три глав |
чела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задо |
> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, је |
ика, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, |
са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била ј |
дене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Мит |
ити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао |
рећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува |
је дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се |
нерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој прист |
ти ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда П |
ано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако св |
оноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да |
ади и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — од |
скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога |
смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло зг |
о кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разбол |
уто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се |
Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остај |
утуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у бој |
b n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Б |
чне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је би |
{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бр |
а ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док ради |
т се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} |
вљати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тр |
а, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отв |
Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као преби |
јнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само офици |
трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачк |
есно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један |
гледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети |
има, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико |
} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други на |
иге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркос |
милова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери т |
а наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим оп |
ивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена |
су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село |
ва ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазн |
: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивш |
некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вришт |
ле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису |
би и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи м |
нада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Л |
тово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни з |
>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита н |
јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се мор |
о несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама н |
{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им |
е, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке науч |
ава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну. |
0" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, н |
ту казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати |
оварају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситн |
м људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што |
ју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: |
е.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> У |
ди и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита |
анџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према р |
етом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а не |
ше у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо |
су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жа |
" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако |
поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се па |
сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окре |
ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се |
нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p |
/p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробу |
ева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. |
га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Сти |
шли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни з |
опити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге |
суђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљ |
неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућ |
од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она |
ад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} |
на даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четво |
ива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће с |
<hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S |
га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Ла |
Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него |
ио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотиц |
судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави та |
ад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, |
је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — |
ње, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа |
Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето |
још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> |
ду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе |
<pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, с |
ужи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је |
е то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници |
„До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши |
ређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве |
се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од |
за њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непр |
Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да ј |
> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љу |
што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу |
ладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, |
у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“.. |
удно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо |
знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ет |
руго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не о |
...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од |
рену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не ј |
невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћни |
рице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као пор |
а их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p |
о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору |
усити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд. |
боли — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не вид |
себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивш |
а голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од |
кан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу не |
се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика |
питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стрес |
..{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао т |
Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно б |
нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило н |
де ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно |
ешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне ц |
рцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати. |
те ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га ври |
кама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо |
ени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђен |
Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> < |
ула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране |
има.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од |
S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљ |
-</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би ч |
рзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> < |
кама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не ци |
ну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, ла |
екну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Ја |
за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако к |
{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и |
е као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала |
<p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готов |
под пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} |
ним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што |
војим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Зати |
о што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунт |
о, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{ |
но погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој с |
мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} З |
м гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што и |
ли чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случај |
<p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, п |
тарица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах м |
ах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је ла |
16"> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по ј |
ишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни је |
и, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разузда |
лећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакв |
а низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — о |
промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбиј |
е, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све с |
им трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди |
их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. < |
опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати. |
вакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено |
> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га о |
.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу нек |
ли главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди |
епобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима |
грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око с |
ар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се ни |
е смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под |
Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за |
као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, |
ју их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се једа |
једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И |
рви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети |
ђих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; стари |
о закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остал |
а се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око |
о стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, ран |
{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и та |
че да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А к |
<p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не да |
скривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљ |
.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се ка |
миреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{ |
} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подм |
рили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ ч |
лонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамал |
реће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје |
поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега |
а погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела |
погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила |
собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што |
еда и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје |
порно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — |
расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви |
прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им с |
— заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, |
провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !< |
њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У занос |
мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се |
а председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мич |
преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатнос |
} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна |
лагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутњ |
нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} |
а преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, о |
вивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осеч |
а прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и оп |
/p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} С |
и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокља |
у говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како |
рица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одго |
пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p |
{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео вик |
— Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на страж |
д им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> |
чеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да |
ећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наиз |
само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра |
коше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено поглед |
и се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се |
ком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико |
</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наоча |
у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, ту |
и госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучк |
ари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали. |
ш може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво |
head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, |
ће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он |
се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли с |
7" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини |
престано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишља |
а и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, је |
итај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одго |
раћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти. |
d>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало |
га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} О |
и.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, |
о три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула как |
свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви св |
ула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је |
вило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је до |
а свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Зати |
S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу с |
како им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим |
свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао |
ти људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{ |
ало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет |
тују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут |
корским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у то |
а очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не |
>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта |
аше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> |
хом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргу |
вивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? |
ве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болес |
, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити |
добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела ниј |
<p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грех |
и</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи |
а толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пу |
а“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— |
едаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бе |
ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначил |
небушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хи |
м то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им |
— преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, |
></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забрину |
а.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од |
да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се дана |
окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, |
— нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p |
облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га |
ирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и за |
ом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав. |
еби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да пок |
детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбеш |
имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан ку |
рамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се |
цати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} З |
о се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S |
туру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лаг |
је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о т |
и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, |
ико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглад |
ну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не |
еће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и |
, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Вој |
а, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав пр |
ет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној |
.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} |
ге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах |
Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет |
непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви |
аквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око |
а челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља |
_C15"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи за |
оци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{ |
ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застад |
екори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да г |
Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их прек |
ала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће д |
пазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју сил |
i> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
ом поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S |
, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада ле |
шла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi> |
аћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Н |
хну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нар |
о с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="ch |
.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила |
нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо |
ије тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришо |
што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима |
: које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа то |
људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како с |
, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно |
одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради |
они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђу |
p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, мак |
друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропа |
а изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не |
или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине |
ним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, зба |
ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојз |
ама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле збо |
е и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, |
као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их пре |
о се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се св |
.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала ко |
има, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све п |
риском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни та |
да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе м |
ао да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанп |
страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хт |
е.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им н |
кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За с |
дала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра |
и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену ни |
тра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да траж |
манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p |
ећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другог |
е.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, |
бом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори ! |
За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на свак |
ку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто кр |
рема старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком |
руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Ка |
а одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву |
а раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан |
вца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препор |
p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража... |
т први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шт |
био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће |
може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављ |
ат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Пе |
ровиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или са |
и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. |
прате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде ку |
Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, поче |
ова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....< |
ца.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, |
пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времен |
о су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу |
траг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и неш |
окоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикрив |
пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са |
је, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Са |
ешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог |
не оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је за |
} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о нар |
це, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у пу |
е.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа реко |
но га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слут |
<head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно на |
оги се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају оста |
м и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замо |
плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију. |
зи сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лак |
дница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, с |
срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> < |
му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде. |
чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада |
скују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, за |
очинути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљив |
а ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И о |
ну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој с |
и му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбу |
а!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и |
па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред |
ешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши |
гљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност |
јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у та |
ише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре |
.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на |
билате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се ви |
ирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњ |
<p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог |
.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се ок |
из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну |
олену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Мит |
а нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет |
би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без иче |
е лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни |
рого да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лаг |
по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и о |
рније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „У |
кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S |
="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од |
уза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да го |
и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од |
уће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може |
ије, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данаш |
андом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једн |
ењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала бр |
ан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном |
сносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о бр |
, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села |
ан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Не |
ицима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где |
ци одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ |
ишта није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{ |
па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За кот |
ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{ |
изну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Поглед |
S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . |
ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у ли |
> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да |
празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се М |
кну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојиц |
опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагод |
етно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом |
преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, с |
{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} |
ани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и н |
се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лака |
и Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Н |
ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и ле |
ег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који |
егово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се |
За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћиц |
сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршут |
јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет |
ела.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од |
ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — |
, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све до |
тарица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да |
изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажни |
Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану |
а се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> < |
191_C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као |
зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Св |
<p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> ник |
ила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p |
о да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на |
> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p> |
, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ик |
ла односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике. |
болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба ник |
а заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да види |
остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им |
S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за |
да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, |
је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, д |
се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат |
оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој |
се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје поз |
донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да и |
се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук с |
.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{ |
рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати |
обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, т |
акар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се р |
но да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војник |
и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла кол |
у ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неб |
осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена как |
91_C8"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко |
аза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла. |
га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију. |
е притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њег |
1_C7"> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, |
, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са св |
ло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних |
"SRP19191_C9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, |
Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} |
ану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних ли |
} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их раз |
Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — ти |
т се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци |
р био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред ца |
зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— |
ст црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>хра |
могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митр |
и натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро. |
ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му неш |
а трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у се |
како попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До |
} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} |
исну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегач |
је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се дан |
здражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и к |
ије преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата |
191_C14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао |
ме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, траж |
ади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико и |
да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чи |
да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} К |
ча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти |
злетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узе |
адне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тума |
старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи поглед |
p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} |
ве.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и че |
и ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи пр |
згодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата те |
езину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види |
ад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијан |
шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погле |
ске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се |
аву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар |
се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а с |
вача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S |
ину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се |
итао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и |
аде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправ |
, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; н |
реградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с |
S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче п |
а.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа реш |
да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајд |
може.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој |
о да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је н |
стали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чек |
пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак |
/p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки |
— Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продал |
зели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</ |
буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин |
, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам |
у.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ре |
зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на др |
и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади. |
е, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по |
.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и |
здају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу |
делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, |
тра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умр |
десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од |
ане их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{ |
{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештав |
та да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцр |
је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва се |
Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осје |
испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко пра |
причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али |
д села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} |
<p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе не |
вом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви на |
дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво по |
</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, |
е тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву при |
прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муници |
најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, с |
да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати |
часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигра |
прете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распал |
.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у |
еко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијен |
ригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњиш |
носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу |
</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну М |
јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се |
зава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, |
у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, |
њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили |
} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Ла |
ушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.< |
у...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила |
ега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало сток |
и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо |
та.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и |
{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови г |
сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизн |
и једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у |
леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан ј |
пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и |
адњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придр |
омовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све. |
а простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Кр |
извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p |
ну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се ј |
ушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лиц |
уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Пр |
а чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, у |
м се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али ј |
на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао... |
а на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} |
као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процеси |
етнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих. |
оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако |
чима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама |
Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона |
таде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући с |
ead>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се |
ична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промич |
у говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о праз |
некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ок |
ну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Ми |
ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред со |
точатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и |
Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би |
дака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и |
Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје . |
; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једин |
или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, |
гледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девоја |
ти и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њи |
ветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, пок |
давала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, |
обошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали ул |
је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење |
да.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци: |
} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави н |
Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} |
.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хла |
Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује би |
иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узв |
ћи, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S |
силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, |
урови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће |
еда на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p |
е Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако б |
ћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, ко |
зговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне по |
вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> |
комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни н |
па, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, |
је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</ |
ветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете т |
олетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</ |
леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозни |
е на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, об |
оме.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни |
мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неко |
, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Св |
неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку? |
уцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, бука |
мешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедо |
S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновни |
умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорнос |
је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови су |
ади крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили |
Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, |
суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су уг |
} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима |
га фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p> |
ди, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се о |
тиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестр |
дмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши с |
агрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{ |
дојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај ног |
старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, |
ици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено в |
ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, пев |
другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакри |
се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чи |
е скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да |
ете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да ка |
ку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера |
у затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње пос |
'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да ла |
оре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} |
енчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на с |
а видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег проз |
пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на |
n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори в |
мехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђ |
у, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз |
истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може гото |
разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад |
инског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рук |
се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обича |
и за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу |
благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а |
борише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући р |
тварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; нек |
Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p> |
е домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену |
стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јо |
ранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb |
креса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — о |
} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још |
е?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну |
се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S |
ем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави ру |
руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Р |
S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — оп |
кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и з |
Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате |
.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњ |
до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак |
, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> < |
има и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче и |
се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} З |
а у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра |
јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</ |
ијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао |
част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, |
ни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око ко |
ик добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бле |
ата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb |
ма ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, у |
о добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да за |
е, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак чест |
у га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понек |
ору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изг |
суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у ос |
аља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старо |
све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче до |
ђунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора м |
хови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по ку |
га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и |
било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p> |
а до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који из |
Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испр |
рло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, |
о мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до |
Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој |
о седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није |
е могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, узд |
ева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети ка |
је?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко з |
љати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислу |
азда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мен |
едном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је |
хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> |
тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" / |
имаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па |
питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они |
ала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњ |
Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све исп |
и забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> н |
е, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и |
и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> < |
оле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и |
н, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је |
атили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, не |
е, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо |
и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче |
ивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S |
чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек |
<p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђ |
} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} О |
похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењ |
искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав |
Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Март |
ецу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о |
убили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише за |
а према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се |
И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће |
познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих. |
њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, нак |
цима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S |
на од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на до |
и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „ |
а.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни с |
онту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бје |
ода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И к |
таја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо |
дноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан |
<p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <p |
зиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</ |
ити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта |
ичка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада |
ира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор в |
ар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191 |
ш поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapt |
уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар |
су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са |
рчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају к |
се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се дев |
о?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати н |
и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се од |
че да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" |
јене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче |
рештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве веж |
/> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први |
лицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потре |
чић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре! |
та да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p |
ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а |
му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију |
о да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватр |
у?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка |
аднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> |
искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није |
али њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом д |
рви започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} |
са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа. |
ма, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако за |
боље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зл |
ета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, инач |
ује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забр |
сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хле |
вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриш |
непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп ка |
..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окре |
азни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p |
алим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> < |
ти на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах |
на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да |
њо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} М |
свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ |
ти добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена св |
S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се |
ду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево! |
улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су за |
роговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарим |
е мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, неми |
а...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смр |
?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — у |
дедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да к |
да се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S |
да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је |
да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.< |
се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Мака |
шли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време нем |
есту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Са |
на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље по |
а Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, т |
јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, |
кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вред |
ао за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама пр |
а час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређив |
раћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа го |
а стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила со |
ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је бил |
се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и им |
им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме при |
токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али |
није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се исел |
p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала |
му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред њ |
га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у ру |
ци са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> |
ead> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведр |
ао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домови |
Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути |
да, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уоз |
.{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, кру |
ше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејућ |
амире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахн |
еста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, |
само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигд |
рпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тог |
з село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити |
а им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, с |
руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем |
трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече о |
се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опко |
ико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Х |
ле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре |
шта не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико |
а.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се к |
S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола |
и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби |
ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S |
нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз свет |
{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те |
копа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава |
тавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомиња |
више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</ |
.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намрго |
зволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: |
д невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљал |
е куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала |
ка Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана |
ђу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво м |
а држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у праш |
удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду прија |
е као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S |
Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају |
локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{ |
нија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — |
кошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећ |
лује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загу |
ицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај |
додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и б |
Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечеро |
д кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче |
ћи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао з |
адни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> |
их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковат |
притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани |
љад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да д |
а сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Стари |
дан другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размиле |
ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли н |
млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи друг |
ти око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> |
Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему мл |
остеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, |
{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Ла |
а да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разго |
к мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облог |
олико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, нап |
апсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је |
стељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се врат |
пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазил |
.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не |
<p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и т |
но мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њ |
од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S |
ова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онак |
мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале |
по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализн |
ацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос врати |
му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гур |
вала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један |
} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да м |
истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна |
тно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, |
а је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бој |
скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још ј |
елата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?.... |
е сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и ни |
са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи за |
наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их |
воје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се |
а се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и |
пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати п |
е јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста |
авала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар |
комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво |
рле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и |
опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестр |
е као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску во |
дба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости |
ва?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком бра |
</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци м |
са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> |
чи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену к |
види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакр |
још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала |
<p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико оте |
оноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су м |
да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, од |
путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и |
расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на о |
} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе п |
док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у |
екако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек |
уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке |
?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одг |
рем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, ка |
као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} |
на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> |
не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.< |
ане једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан к |
но:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div |
ибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко |
осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> |
езимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада |
а им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ј |
зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је |
{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а |
ј и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— |
танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубил |
и, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге ст |
пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав |
правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу се |
еника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ус |
о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти ч |
е враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} |
е љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. |
ри сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала ун |
сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна н |
атим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некак |
а неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах п |
, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она |
ала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле |
неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм |
таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је |
ћи се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу. |
се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече ш |
окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за |
— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> |
У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица п |
док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима ок |
старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ре |
губила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви сит |
овори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске дон |
ита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако |
ачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} |
је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну |
да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раш |
ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .< |
стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је |
p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима р |
Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру с |
то је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, |
дски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза л |
<p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? |
Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила |
ло се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како |
аједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.< |
и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти го |
јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тун |
ели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад триде |
о за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — |
је и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Нек |
такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: |
тарешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога мож |
, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе |
заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и доб |
ице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла |
S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихват |
ово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чу |
де љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакн |
сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} |
торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на ко |
три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што т |
и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— |
ле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одм |
</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p |
под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са ч |
, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озб |
снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по с |
{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и п |
ом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би |
апред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријав |
ојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не б |
д хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја |
. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно |
да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— |
главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S |
е стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> < |
колише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено |
е да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и |
а и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли о |
</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, про |
ци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царев |
ута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући |
ијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин р |
она, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред ње |
пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} |
але је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди. |
на и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му по |
овати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њи |
погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} |
зине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му в |
.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски |
а свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као |
едео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> |
— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагод |
треши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђа |
е.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према по |
еште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде нед |
ом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S |
а се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке |
снажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се нека |
е.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно |
е се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носи |
уше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис д |
ишта.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударц |
b n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си |
p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите |
p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опаз |
је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси на |
Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро |
мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковањ |
ши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радос |
рнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је во |
{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока |
ао да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда |
умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их из |
клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицам |
растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и д |
че гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поп |
ајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца |
зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпра |
коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да с |
ита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збу |
...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њихов |
ају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, о |
ачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Ис |
ртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и долику |
љно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису ве |
а ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, |
ломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годин |
их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> < |
љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, |
цмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га |
купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоц |
је да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; п |
да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најн |
је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" xml |
ом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени |
о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као боје |
е су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, кр |
, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, |
<p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слут |
како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни |
има?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их п |
ве се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам |
.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа |
на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још |
ово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и н |
Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато |
а јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <p |
Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и уд |
екако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и з |
>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, по |
е више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, по |
толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевин |
ћи да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, пр |
од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А ра |
крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? |
ти.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише |
изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и |
свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?< |
браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи к |
дине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, |
ици, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају |
="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> |
"SRP19191_C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очи |
им четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се |
атови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одгово |
кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се х |
а и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње. |
а:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</h |
ојника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима |
Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} |
њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обра |
о кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, |
обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубок |
Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их |
уди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, |
Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} И |
ознаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, м |
тишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мис |
азише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрај |
финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гус |
Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, |
ркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које д |
осадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{ |
неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки |
амисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезат |
група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p |
И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и т |
арцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички |
ебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекр |
.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га |
у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили о |
чну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, преко |
но што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} З |
{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем т |
ек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили |
лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља |
на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што |
ескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то |
се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и о |
е нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, |
— чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред село |
село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда с |
се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа |
оге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити о |
и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође п |
се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали |
и да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p |
умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, |
жише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један |
какљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стар |
уди се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли |
ругог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако н |
ући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S |
ојом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав св |
да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре испр |
не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се суср |
не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трч |
извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену |
аредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> |
гу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А с |
тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где л |
измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух |
их и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милуј |
љене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише ч |
мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако |
да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, |
али сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ |
ко му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у ч |
ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице |
ала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини |
о да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри љу |
гледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се |
а неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пут |
рчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n=" |
Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> |
старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што |
его с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква стар |
и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала б |
боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану не |
.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, п |
.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при сл |
ри и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и н |
у и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених гл |
у.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и |
знати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве |
ика</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широк |
фицире-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средин |
издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како ш |
, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У |
оше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушч |
како саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по б |
и камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> н |
тана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им хар |
говори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Д |
н ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им х |
угима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога |
а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој де |
ду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — |
и Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у |
етицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како |
е ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116 |
ар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта |
ашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!< |
знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је м |
звуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p |
} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше: |
творен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— |
робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — |
к новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не по |
ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни ц |
ећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, до |
бијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. |
е приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска |
м чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у во |
него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и к |
ма.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигн |
нство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле |
да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{ |
па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S |
га сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село гово |
/p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак расп |
екуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, |
исне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И |
тајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви н |
брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га вол |
Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога н |
драви јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог |
ала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он в |
ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продат |
S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p |
<p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> |
p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га |
— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам |
е неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретни |
{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она |
То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра с |
алу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. |
— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири нап |
окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин пола |
и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и п |
и, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће |
и „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко д |
p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се |
ј протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да |
е му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Во |
е раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим |
склимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара |
у и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> |
е воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старо |
ачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објес |
амо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикри |
>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> <d |
илује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако за |
ту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> |
осиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па |
јући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије п |
тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не ла |
дна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који |
?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се |
карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бе |
о довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада од |
ар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у во |
извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби пи |
лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И те |
шће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на |
ну и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један |
могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} |
Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђ |
су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели |
S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> |
...{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ? |
тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан |
> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи по |
иле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p |
неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Марти |
ко га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?.... |
ју.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} |
:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро... |
ну?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изн |
тромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколик |
и, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће |
Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само |
о па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Ру |
и каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна вра |
ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучи |
големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зуб |
згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Мног |
исну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник |
таде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али с |
олемо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S |
а са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим |
творио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је |
.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молит |
крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> |
а га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И |
е, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фа |
Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара М |
езне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра |
овео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфити |
ар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изнен |
дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — од |
та ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кр |
је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} |
е и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лак |
врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје |
та ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се |
оба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чис |
изини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздеље |
и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, |
и напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако |
ију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и |
сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и о |
нђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком пока |
ти.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да и |
само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дим |
p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша из |
ћи га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране |
у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина |
ма преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рек |
а!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехн |
S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?< |
.{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако |
о свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мис |
о зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се ос |
хне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем |
довољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и |
ар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — |
за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер сам |
еписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да |
сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.< |
је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} |
струким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногам |
г оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Ка |
дарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљ |
астење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псу |
} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђа |
на војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весе |
светнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли |
ти осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гл |
к, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> |
.{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко |
о име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{ |
царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише |
се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се |
унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла поб |
море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од у |
е као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да |
е.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да ве |
гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами о |
лесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању |
о, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе |
емачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, |
9191_C12"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих пр |
и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на |
<div type="chapter"> <head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Г |
идео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали с |
ама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради |
ладих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да |
н од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} |
ијава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расп |
сецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено в |
гред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два |
во тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста с |
ко слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови бо |
немогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедил |
ш да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је |
ти би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама с |
астављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} |
ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} |
они ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је др |
рану.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепњ |
ује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док |
право, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав зго |
А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе |
изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} О |
S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пр |
изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави |
а другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар г |
а једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло по |
е му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб |
чајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане |
кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испоч |
дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бле |
ете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> присту |
е око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цве |
покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим |
клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто |
све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такође |
е животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, |
а, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да |
биње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непр |
рабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућ |
ве“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни |
од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само ст |
и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, |
Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n= |
ло да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та н |
а као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да |
у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан М |
ити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, |
и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му дода |
неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала ј |
нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада |
да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћи |
ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице |
апита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се |
есе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Јези |
<p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за ч |
} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не |
огу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту |
<pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Ув |
едва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А бић |
живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар |
Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није |
ело остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, |
е.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој |
облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — д |
Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задр |
не.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крешта |
Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — М |
Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао |
...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по чел |
а онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, |
анат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Ми |
стро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потв |
у одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, мо |
..{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај дв |
некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио |
S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} |
нати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад |
ад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека |
секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог М |
агано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, пр |
емни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Син |
јећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, син |
ивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комеша |
<p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијеп |
<p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лије |
> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — |
ђарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздра |
пову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо |
о прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно |
аки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у |
тајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући |
струком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</ |
> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били |
абрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима. |
и казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико п |
затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острв |
ијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{ |
неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да д |
да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га |
отово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p |
још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Д |
ребиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="11 |
S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у маг |
у, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{ |
каила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши |
о се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао |
ђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура |
се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало шт |
од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте ба |
уту заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако с |
д вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе не |
зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} П |
е траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стар |
с своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четиц |
ру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив св |
агледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је об |
и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад ј |
ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} И |
Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... стр |
и, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и |
орода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте |
одаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживје |
ни имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала. |
</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпр |
} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Х |
, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршав |
к зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној |
и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадн |
а се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} |
оломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово |
екако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб пи |
јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог нес |
а се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да о |
угога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, |
анеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како ј |
због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама н |
ране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у маг |
изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гл |
ико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није |
неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, |
н освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве м |
имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за п |
ути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје кр |
венивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу го |
ново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говора |
ако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — зап |
очинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га |
..</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њег |
..{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Уза |
тлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком |
дравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још |
>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— |
ебиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре |
ра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на пр |
авладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му |
оди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готов |
није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ак |
мку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак |
а осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, |
ар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, |
и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да ист |
х претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би т |
И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, св |
>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за ме |
а војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У прв |
строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бит |
.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна у |
на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар оста |
некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, |
рујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у мага |
о се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче |
теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи |
шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p> |
оре.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмац |
им се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очис |
ајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" |
аве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако |
ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је |
онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p |
p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јаб |
о се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке ст |
стави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љу |
Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима |
д хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и |
> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па |
</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, т |
Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше кр |
и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући |
цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се |
крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и пон |
они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{ |
Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посавет |
могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по ч |
>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје о |
е оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се н |
је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко |
двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му |
/p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p |
обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} |
нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају |
болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, |
присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре ш |
ша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије |
цима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не б |
рске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад |
<hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S |
Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи |
ита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм.... |
страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — д |
ри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше г |
а на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S |
гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина |
е крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгр |
глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој з |
са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора д |
.{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије св |
о да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И к |
а да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> |
/p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: |
обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чв |
з ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Л |
Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Изв |
, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију |
мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мрт |
хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, |
и придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да са |
..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тућ |
..{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране ст |
урило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се |
</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче ј |
укли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S |
е, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{ |
шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли ми |
алаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се н |
{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{ |
ј никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на |
је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и |
белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све д |
p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га о |
ад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада пом |
рчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у рад |
умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника к |
е и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у |
може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко |
налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав ст |
илима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} |
ред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос о |
као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у вр |
замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као |
д ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За |
Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. |
селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштериј |
јепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј! |
тра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>О |
.{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и р |
обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац мл |
, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се. |
и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам |
и отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, о |
е.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, н |
изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито |
му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> |
с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита |
Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> т |
литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брез |
науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала з |
неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те |
вади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и з |
у...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два ма |
слимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да |
:id="SRP19191_C7"> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{ |
и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто |
а миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му веж |
климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И |
жљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите |
годе, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћа |
јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> |
Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу д |
хну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} |
дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А |
и час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јур |
ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у р |
људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} |
, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <p |
рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже |
, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе |
{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се при |
звикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се пре |
љуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуд |
.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, |
су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, р |
о оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У |
?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и кр |
себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од |
а два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али |
види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икакв |
строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори |
са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болуј |
езна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу |
ма исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој т |
, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада |
љуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те и |
> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да п |
Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочека |
Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазв |
зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69 |
<pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава ди |
пазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Из |
свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну |
вати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, |
да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се приби |
ини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димња |
ли људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опе |
почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се н |
.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} А |
итру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко |
којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе к |
мати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица |
ашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим |
уше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватиш |
лињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо |
ла Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— М |
в.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> |
на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Бог |
е, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S |
но се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији |
<p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— |
и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} |
и викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују |
ека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидн |
плашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде |
мена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, |
Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздрави |
ека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви |
ну матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким по |
се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике. |
би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како |
уба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72 |
је.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљењ |
дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на пр |
прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type="chapte |
звуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!... |
<p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} |
атру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе |
сушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> к |
/> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта |
p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језик |
шта чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо |
S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким лан |
тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као |
<p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњ |
еба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећа |
захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто оста |
басипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> < |
смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки |
ра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи ру |
и велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Плам |
— Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} |
но десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и по |
p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хар |
му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне |
.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Е |
изну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукам |
проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стишт |
p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.< |
на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се н |
гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода |
су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И б |
о је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Трећ |
ји се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује |
.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом туго |
— Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је зас |
на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, треп |
е низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— У |
коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову бра |
pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, |
мове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто |
чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклец |
мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замами |
вукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у ста |
али.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне д |
о се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, |
а, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дак |
авише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.< |
е у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Ма |
вака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се |
ије ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше |
групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџар |
Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду |
ати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, п |
помагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити< |
у смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне |
ди шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите. |
и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли по |
ма.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи |
сли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омак |
и ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омири |
да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Не |
стера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, |
е према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се пом |
као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплаш |
упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло |
радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опр |
Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и п |
тави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу вој |
Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару |
и пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Моста |
непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јо |
оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући др |
бро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови ку |
>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препад |
{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да |
читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им |
но избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсо |
куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, |
мњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вра |
се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре ил |
ата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димња |
а чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мр |
и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и ок |
им људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељ |
, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p> |
елу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Ка |
час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду |
е у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и нека |
стрешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} З |
врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге |
</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{ |
а раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети. |
Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица |
силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} По |
у не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се ук |
ебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Кућ |
исак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што |
ња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шк |
прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској пут |
егде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише |
да.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час |
еба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже. |
куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S |
мо двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и сл |
а?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, о |
и му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се п |
.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{ |
учно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска |
пу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им |
о, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само дв |
овима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p> |
м.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p |
да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} К |
на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други |
ло изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? |
војени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде |
Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити |
Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опа |
S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узал |
{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да |
е како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чи |
лава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познал |
, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на |
нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну о |
е и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — зап |
место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од |
понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, |
по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Б |
када у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставо |
ијатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{ |
.</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушн |
едали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</ |
озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана ни |
занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче |
нашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и стариц |
на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанц |
и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине |
сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S |
оћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао |
оћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао |
<p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. |
ли у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он и |
а талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору ка |
буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозиј |
овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама |
сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз в |
му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> |
наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у ч |
<p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки |
разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео |
ћи, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињ |
ли сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је чи |
дук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— |
више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам |
.</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n |
>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, мо |
>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опро |
/p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потл |
9" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад ње |
у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p> |
у Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да |
и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није |
</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сју |
а кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет |
па му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнув |
да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише д |
ко стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. |
је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n= |
<p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита о |
е окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> < |
е.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p |
је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не |
лац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, |
<p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу |
.“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им |
, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник |
уби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки |
о се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p |
радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и |
— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{ |
>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голуб |
Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Ш |
о говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онак |
ритрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани |
ани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> |
едседник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове |
дметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништ |
е није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о |
ћи.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, |
о да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му |
та.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају |
роке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не |
ао да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве |
S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му |
то му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела |
главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једн |
.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, ус |
олико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ип |
} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— А |
/p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах и |
у руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже |
а...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се т |
има је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и |
олесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да |
у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека |
о лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашт |
ије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу |
да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају |
се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да н |
и шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бол |
ица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади. |
еки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жесток |
еђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од са |
зе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Нај |
S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и пр |
.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене тол |
.. „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу |
ко сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, |
Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, |
по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за р |
— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа с |
газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се с |
— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све д |
моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад под |
Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно |
..{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и |
ари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Г |
о....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико с |
прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим ј |
и...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смилова |
ко. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго сед |
бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и |
о је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Ја |
чима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спаз |
бе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте д |
га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромн |
е, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се |
нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништ |
илан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да гов |
зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекају |
умела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и п |
еће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од |
Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и |
ње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> |
искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров |
војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан ал |
оче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и у |
љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, про |
ема жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и ко |
мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је |
S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Ре |
оносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Д |
прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цури |
оклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свиреп |
а Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саг |
и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана је |
ом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S |
творише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без п |
Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој |
једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала |
прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас и |
ене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> |
...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} |
тегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега |
мандант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи |
.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у л |
а ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао сам |
село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по кој |
ad>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или |
ама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он |
побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово ув |
рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, к |
> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, а |
су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n |
ели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикну |
!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири г |
и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опк |
сне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву брад |
ме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој |
о, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које с |
зи па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{ |
њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да |
крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> |
прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнул |
стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако |
ет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад д |
е једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, |
. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор |
и се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као |
аве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некак |
ову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и по |
агано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} |
?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, пито |
а праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколи |
све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{ |
и чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, н |
одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препре |
и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> < |
брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва ус |
> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предвод |
а крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} |
и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држ |
ди!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним ш |
заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од |
како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Ма |
ску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају |
азио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима |
цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> |
из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопар |
м се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га |
у низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унао |
лу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали ка |
еним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — |
изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони ва |
S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само |
гано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не |
осла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, |
оба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: |
икан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S |
ога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, |
ово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог |
....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осу |
аст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и |
еде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малакса |
нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p |
што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и |
разници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће с |
клањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебе |
ошћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не прест |
ом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} М |
оку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и |
ају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према с |
куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогл |
река помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са ве |
е то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја... |
а гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не при |
о блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, к |
уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{ |
роје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико |
обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n |
S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и г |
исти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема |
, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђ |
ћи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша |
ба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово |
олика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџак |
, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта |
аксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, |
вао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. . |
а по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" / |
, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p> |
собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистит |
ну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болесник |
се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у |
д очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и к |
</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете |
на, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, |
о да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у ку |
да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да к |
а их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у |
сретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присе |
рупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не изл |
ма сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће |
у.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га |
говори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају б |
S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештањ |
дарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} П |
да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамн |
када, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} |
а неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" / |
дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S |
чност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> ј |
дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осе |
миле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од в |
ак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и по |
о на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Бољ |
ојате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или |
ла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} |
ног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и гото |
једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и |
ји се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик с |
омагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим |
ло -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су го |
Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јадног |
ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбир |
ријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово тр |
, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> |
ри харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба. |
</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са |
ан од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво до |
?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се |
е о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљ |
— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми |
м ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти |
> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S |
жења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га |
е га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p |
се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у |
— Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу. |
— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно п |
њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— |
стрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!< |
ла да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље д |
е да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Т |
о је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изнена |
ј било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то ј |
председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га |
и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патро |
љиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n=" |
p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Не |
} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, вазд |
> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p |
ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша |
>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — |
дражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, |
ламе, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући зама |
а није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због гол |
а кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено г |
да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна. |
лове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да забора |
унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе с |
да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Он |
а?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који |
задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Са |
p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi |
.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{ |
{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене |
да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод |
ов десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се |
ари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Ниј |
је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан поглед |
кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао ка |
тије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div t |
мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се |
ено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љ |
и цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколик |
да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један |
разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, сам |
у, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поч |
{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође |
ажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у р |
пивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали |
да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра |
ове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За |
у, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужур |
ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „зб |
да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска паме |
цу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко ж |
е и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било |
сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да |
мени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких шт |
} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богоради |
Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, |
дано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, |
жни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презр |
ксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај |
ао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много |
зи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а |
се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снаж |
чад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не кл |
етко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>М |
ву ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, |
еца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртва |
у се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{ |
она и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице |
.</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} М |
што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter" |
о кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се |
се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ. |
протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> < |
в се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— |
е нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред |
Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти |
дуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривил |
један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, |
им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да |
ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} |
види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугач |
ем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа д |
ало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— |
} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа |
pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раст |
оје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара М |
хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријех |
емери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n |
би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, |
рави прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, м |
ше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и |
м у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека |
а.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затр |
ом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично з |
да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и при |
а као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кр |
да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</ |
Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали |
, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и пока |
ала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га |
едино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена |
омила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{ |
азговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> < |
ве нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна |
ме Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — |
Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} |
м оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује |
е сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} |
невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од не |
чи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митр |
p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра раши |
додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Н |
ије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске ве |
на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је д |
о је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— |
за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густ |
хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узл |
рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо тра |
оздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче неш |
куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још д |
Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подни |
опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Ј |
сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се |
итава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако с |
ска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише |
и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и |
S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} |
је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуч |
дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, б |
двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и |
га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p |
оплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мисл |
титра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља |
ао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је ч |
били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранит |
ела остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше |
вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, |
ко их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по |
ући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p |
/p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њ |
али на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <p |
тада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, ду |
ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Ј |
ј Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збуни |
ста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први |
и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесел |
маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше |
х макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвиц |
ма па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чи |
је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!< |
га убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе |
ђена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p |
аха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана н |
ва велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, |
.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Ми |
} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено |
пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је ц |
ране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва |
е као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни |
ре их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, |
не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас сара |
а је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколи |
он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није ј |
Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да |
ке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде |
запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже |
S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А х |
<pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, приди |
пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb |
љупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек |
брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb |
"63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име |
Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откуп |
Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> < |
} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ |
пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а о |
, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Си |
сити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко |
ти својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрл |
е слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</ |
Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се |
ик му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, то |
мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела |
а се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта |
јника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге д |
по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара д |
у.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим сва |
о извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из к |
оји беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд д |
/> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придо |
зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам з |
га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадиј |
ма са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега дру |
<p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебо |
дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} |
о.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само |
и и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И к |
се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="1 |
.. може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, |
чуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и ст |
е капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта |
а да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у |
забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — |
жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А |
нички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она по |
га, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви |
ицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза ка |
или га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Ч |
акана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— |
оже оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му к |
дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јел |
</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. |
>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи |
да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе |
чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку |
авити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} |
уге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју |
S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама |
ди по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не зн |
до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} П |
м... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и п |
ла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љу |
и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, с |
{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, ри |
аду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лака |
х двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну |
у придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Пр |
и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Диј |
ести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, |
ужне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, |
и и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га |
а ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их з |
P19191_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз |
ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане |
ехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрча |
пта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— |
е, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да |
p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену док |
ра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво зво |
оћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ак |
аочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} |
х уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте |
ако им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знал |
а молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој др |
трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; |
у (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи м |
аш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није |
ави је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче ми |
упили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће |
слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој св |
Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да |
остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви глед |
и уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се зад |
реба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну |
S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n= |
о огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се н |
е да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави |
сти уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изг |
а је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} |
и.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Ја |
као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестан |
ено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила ј |
гунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њим |
огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— |
ђе Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакв |
, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да по |
зла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе |
да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хлад |
ан у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ри |
смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Св |
се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="ch |
креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде н |
ог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} |
напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} |
уда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда М |
одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стид |
упили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и т |
Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> |
а њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} З |
ања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се п |
рену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким |
њују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровов |
ојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> |
бразе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је с |
еоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде! |
љка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, ст |
и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су |
а да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, гр |
од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да о |
а по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и по |
ије у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија |
ародних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, суд |
ога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не и |
} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <p |
ла му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, |
ао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа |
ом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да |
.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смилов |
је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника |
.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обр |
а.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?.. |
се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној |
сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са |
лад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гон |
ијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“... |
имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изглед |
паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и пог |
.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту |
се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзи |
о нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно пр |
ровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Неко |
ника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити |
ада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили поб |
први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уст |
о су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога о |
ко те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га |
омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана |
еђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" |
да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, |
, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само ва |
pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли к |
а!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите.. |
те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не |
њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети |
S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу |
њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштриј |
д извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад |
рестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај пала |
S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на ов |
ви, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукам |
Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене |
не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред |
познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она |
и...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознаје |
та...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{ |
да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да |
им судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и то |
нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о |
и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У |
тивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватр |
уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у о |
{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљин |
и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — з |
слача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била |
придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у дру |
> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку. |
њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна |
друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су во |
тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у |
ајистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у ов |
и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући |
ховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџи |
Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћ |
је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не ум |
шта више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишл |
ају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше с |
бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или о |
међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и по |
иве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} |
е главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена. |
или га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили |
...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи у |
ару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће |
ршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две |
у, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стран |
се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као оби |
го кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи г |
о да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо |
олицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, бол |
за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогов |
тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на чи |
<pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом |
е пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} |
лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непри |
а, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није б |
опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалишт |
гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе с |
ар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема к |
о готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало свак |
ти се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао ка |
а, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— |
све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Прит |
вако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од м |
слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше |
о је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и је |
дове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше би |
да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолет |
октору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те ниј |
о у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненад |
ла да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад |
еној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда |
олим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цве |
му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не за |
неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, доду |
вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумије |
аткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S |
дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раз |
воју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбр |
о што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, |
ским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто |
ара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мр |
рекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, н |
андара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани св |
Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан доз |
барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити |
био Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се |
рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} |
екоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив |
са који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говори |
ме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је М |
моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, р |
милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда |
ареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p> |
омичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у брад |
од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладн |
араца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те од |
о није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Ј |
, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „на |
роплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. зап |
кну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела х |
ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Ста |
бе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жен |
емити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док цар |
прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да м |
црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево глав |
ишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се с |
многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb |
ез заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова |
два усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} |
су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна |
} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Буји |
ање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се сме |
ступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледају |
иле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини с |
на, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем |
ла <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим то |
ар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се пој |
коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пр |
{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Отку |
ткрије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути нег |
устегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њег |
ипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живљ |
какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псова |
старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупан |
змешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су би |
а, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни приви |
ш се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде |
осито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем |
а ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима |
ваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Пет |
ије.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не зна |
воструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао? |
ата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не |
крећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се испра |
у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама так |
вке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} |
је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге |
ре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село. |
пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који ни |
...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, |
отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и |
си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , |
је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — му |
? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и |
ве прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили |
д му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџа |
а је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су |
прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтов |
и за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну |
од себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек јо |
Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се л |
а говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} С |
<p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} |
ли га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му |
нак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.< |
чеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, биј |
ди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој |
не у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити? |
не.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће |
:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко д |
..{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. |
о је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да |
{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто |
мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину |
бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један |
погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио т |
донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пу |
живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се к |
} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде с |
рађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано ми |
има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо љ |
омичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нест |
.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и |
оклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом мо |
лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </d |
у голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p |
чима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво |
Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пош |
узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој б |
ах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корп |
ложење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима |
су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} А |
акривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што |
нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одгов |
и и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући |
ућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши |
војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их |
p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, |
еће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мо |
чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и позна |
ну се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху ка |
ко жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, |
ну кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласт |
ља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа < |
уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, изви |
и се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незн |
и је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, |
Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недале |
/> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, |
Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а |
прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- |
> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сме |
тена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, |
е куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на |
им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} |
улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на ус |
Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S |
м неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и |
ог?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пак |
убитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Офи |
ру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила. |
гледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, и |
нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето |
p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађаво |
>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш т |
Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити... |
...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Одн |
ио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сам |
иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види |
обили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си в |
овидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изглед |
прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште |
овољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису |
ој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечу |
{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно з |
е уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан |
узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се п |
сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погле |
, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и л |
на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јел |
ристе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава не |
гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо н |
ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} |
Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали |
паде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p |
не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јаг |
пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи позна |
а, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето . |
пуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртат |
едимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море чер |
о Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> |
>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли |
Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да |
ке рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима стол |
лека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду |
о Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да б |
>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, т |
{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су |
ка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као |
то се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, |
собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, зна |
пирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</ |
ст није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или п |
асецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно зви |
?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју |
Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!. |
кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па тре |
ла, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га коре |
е с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође м |
обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба |
дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,До |
е.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Ос |
бу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi |
иштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и с |
ли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маг |
/p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, |
је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{ |
и наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им |
куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Марти |
орама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали нек |
еко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је ис |
естре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њи |
, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, д |
ојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили |
уги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и |
е извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише в |
у“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некак |
жила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, |
ижише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} |
амења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} |
легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} |
е није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које м |
сполегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогн |
а, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити |
у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час |
/p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим по |
уцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, |
и се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају ка |
што живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан к |
се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам каж |
а око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{ |
{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око |
о и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се |
реклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} |
S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и |
је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <d |
паста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула к |
е Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете. |
ан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави |
ли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода |
ош каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На н |
болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ак |
и ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави |
нажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим |
лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, уск |
ећ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоц |
сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они к |
у, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњи |
не, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или |
м се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и м |
аборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробије |
азни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече раз |
треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањ |
буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито |
е да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну |
оропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукив |
"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село |
да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Госп |
? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — по |
са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у |
е зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац |
и били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те |
оји је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{ |
си ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено... |
ају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто клим |
брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза кој |
ри врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу р |
авек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је по |
сте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене |
роз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, за |
ичести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво |
погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ћ |
од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као |
игну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, под |
есја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жанд |
онећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, |
е неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли |
онека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо |
/> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача < |
још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили |
атрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> |
ргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и ти |
није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и |
предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а |
, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у |
, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад о |
ар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава не |
ажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обор |
а, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрн |
лаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, ни |
нуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја. |
з куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје |
оста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, |
лаву на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јо |
слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb |
зи!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не зн |
d> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама ид |
на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмех |
p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати. |
иганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, |
<p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> |
с?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и ма |
гано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна |
...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму изм |
и, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разглед |
когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некак |
> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S |
педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно |
пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гара |
се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише к |
рис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму |
саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на с |
царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем. |
се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао |
и.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско |
а па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пр |
и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} |
тели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> |
p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и |
е, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га з |
палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лу |
ав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва. |
раше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Пон |
од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S |
испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуд |
к причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и |
акву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво ј |
браз.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /> |
— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> |
и су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебе |
Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвај |
.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{ |
никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се т |
о добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомил |
омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче о |
.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— |
може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитра |
ала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Позна |
Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој |
зну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно |
и, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, же |
ато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} |
је она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју бол |
арочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се ви |
цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омањ |
ља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и |
, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки др |
уса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и |
b n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Е |
на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} |
ака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех си |
ично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напосле |
рају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из во |
А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси с |
о, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом |
с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14 |
о ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весе |
епње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, |
управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаш |
p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој |
сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је |
ога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — на |
је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, |
дао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже |
Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по ов |
поро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како с |
они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, х |
ј се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мери |
он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од |
му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају |
у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она |
Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа кар |
и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Ман |
} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој чита |
уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши доне |
а?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге ка |
> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И л |
ћала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од |
смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну |
ати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао |
Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад |
рен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понес |
душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} М |
аоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не |
падали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све |
едрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Т |
> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је нос |
лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — пра |
жао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће |
ирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад в |
прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола опл |
</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе |
ви испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у |
усти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се н |
носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} |
p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је ка |
лу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада |
веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испити |
у вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и ка |
А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; А |
зоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} |
им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да |
вим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n= |
ијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S |
јрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била и |
намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно |
о и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му у |
неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над |
да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, |
амо толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> |
а паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не оп |
или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накостреш |
ава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све |
довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагод |
ко свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за со |
атра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изнен |
— али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и |
За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку баб |
ослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика там |
} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањ |
ми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чек |
у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало. |
ра, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао с |
ти'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да |
надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ |
анак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакн |
</p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о ко |
н не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, |
очепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити |
S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — |
Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомен |
рне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче |
послетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> |
{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сре |
о да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Та |
уше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки |
један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се |
што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако |
Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све |
јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S |
по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живи |
зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће |
смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се прид |
нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса к |
га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и му |
а није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу |
а напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на |
ука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се |
пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца |
<p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премешта |
бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} |
....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где |
е јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p |
ко места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали љ |
Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукл |
због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Ман |
е, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гриј |
ати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључ |
помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пу |
Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови |
тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} |
p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и за |
урно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе с |
оју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, ост |
рис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала чет |
уди предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А |
манин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S |
рпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш л |
скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хте |
опу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb |
њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године |
срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ств |
Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председни |
види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву |
ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> < |
уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{ |
од и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да с |
ктовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> < |
ве старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И мани |
ерују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти боса |
</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика стру |
с-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан осве |
ужише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простр |
свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, |
ош се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војник |
а мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ћ |
ручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде |
оже“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш |
ти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на |
<p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку |
оће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно доб |
иноћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо река |
иноћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рек |
} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати |
{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, ш |
да стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци не |
кађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} |
{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и о |
гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док |
бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци |
рстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звал |
прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псуј |
нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце б |
оју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} О |
ане, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у праши |
реша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађ |
} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде доче |
и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и |
је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој |
ао сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опаз |
ели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко |
p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају |
е гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од |
то, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом |
пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њез |
но.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} |
клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n= |
овом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} |
по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје |
рестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају в |
едимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p> |
<p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели од |
ци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Уч |
гао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима преби |
дни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n= |
дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим |
којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог |
магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, ка |
ко, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{ |
аском.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чоп |
е била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за о |
мрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да н |
S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио п |
радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој |
иђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не |
поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав |
..{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар |
царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А са |
</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n=" |
е, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила. |
ла низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{ |
{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добр |
да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се м |
а.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено пре |
х некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели п |
ао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и |
..</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" |
нант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари |
ке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Једа |
аставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред < |
у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца |
ше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, ш |
покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јеч |
се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око м |
ио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Ла |
а, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је |
приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно |
да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима |
алога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рук |
<pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— |
задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се бр |
на, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војн |
вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и он |
> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непреста |
ина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину ку |
Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Д |
пријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима |
и ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, п |
који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су св |
мивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92 |
и.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и сед |
ло.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Н |
е највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, е |
н спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно |
е тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња по |
Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало |
ко се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори |
да и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога |
на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{ |
да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изг |
и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти с |
аки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог ј |
ана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли |
поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратк |
ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли |
S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</ |
им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али |
ике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да |
се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да кр |
трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљени |
гло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опе |
у и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њи |
е протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> |
ућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепси |
к; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да оста |
и и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Марти |
бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа |
чи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да на |
уду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није |
као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крсти |
ињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке |
ропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчају |
гунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти с |
о спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је |
ледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, |
тити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</ |
ем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Чи |
стити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи |
фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> |
уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зн |
, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што п |
а неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — |
Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p> |
први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као |
да је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала ј |
<p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име зак |
> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо |
сту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На |
пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{ |
ру ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлет |
ни да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, |
страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гара |
n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S |
рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, |
ољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сва |
ве богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гоб |
ош остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама дец |
, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улиц |
апали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Бу |
запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Буди |
ом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, |
мат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> |
у прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око кот |
p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио с |
сретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, п |
ели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти вој |
ко га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљу |
као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављен |
о одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости п |
е! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{ |
аљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети |
олемог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, кот |
ри дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику |
ате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљав |
ћи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, |
у на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети |
м.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихов |
залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p |
осрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лиц |
си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да |
е, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око ње |
ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{ |
е кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава |
{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да |
о да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="8 |
p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино дони |
>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> |
мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце |
путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирућ |
на само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div typ |
отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не м |
мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место ку |
дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише |
оји се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати |
/> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није о |
а и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и |
Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овн |
м бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одма |
неки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана |
п Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указ |
а.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држ |
hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, св |
у разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} |
Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је |
а таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко |
че некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пе |
а.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена ко |
не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађар |
нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, |
Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за |
ном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд |
/p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одг |
, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ип |
омаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стад |
.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да с |
ло да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што |
у до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају |
они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба |
еде пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно |
Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву д |
свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S |
да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете т |
ило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} |
дали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лиц |
сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише |
ља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах |
ичко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају. |
су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и п |
друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да ниј |
златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата |
n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали |
д другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се по |
..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки по |
о задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поч |
спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло позна |
вено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек с |
се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо |
иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у |
жем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запи |
, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — |
p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти |
ву породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали |
за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — к |
ојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глад |
p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири н |
Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод изв |
унио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Позн |
а неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјут |
каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Ж |
сти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде |
112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. |
ни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су ика |
примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши |
страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што и |
се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пруж |
упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да |
е га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тих |
му нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан |
/p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи |
а још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли го |
Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама |
е неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњ |
врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта |
нтији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у ча |
им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p |
верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам |
змени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред |
азасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и з |
а, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављај |
рло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напо |
се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мрта |
кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :< |
p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су |
и празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се |
ћи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима |
ковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У ве |
S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објеси |
ће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главо |
ваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ис |
леко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лакано |
су могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Ма |
звикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учин |
p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који до |
ћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим прича |
оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и |
и и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућње |
е кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жан |
/p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита н |
даје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах |
ошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на пра |
дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они им |
ај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p |
некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попусти |
} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко мног |
ко макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар |
едан другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један ч |
и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре |
ац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...< |
испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</ |
/> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку |
безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози са |
аучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан ви |
еко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и |
оли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непр |
но и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — |
отово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао |
м кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем |
е иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао д |
ушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је о |
о да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S |
Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи прек |
а сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад |
усте облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевин |
.“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?.. |
послетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да с |
магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина л |
а, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опе |
аву.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене |
одворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} |
мено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијећ |
ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од ње |
њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у с |
е не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их |
ко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у кој |
рао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n= |
омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одго |
но цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од |
код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може |
<p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напип |
аговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим |
а, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким д |
ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} |
иште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни он |
p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Уз |
треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доб |
испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна |
а Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она не |
...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <p |
. ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа |
удно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе н |
ондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње |
наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</ |
ади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га |
охвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и |
увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у |
{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богора |
0" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} |
<pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао з |
на и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао |
а Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, |
жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад с |
учи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, |
ашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и з |
нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и нека |
р!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <p |
— бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе ис |
рупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{ |
у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село |
на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста.. |
е отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло |
вављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што |
им душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} |
вори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораб |
.. гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њ |
око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држ |
че и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се ку |
мат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено |
а питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S |
ни, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се |
е приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у среди |
дан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, |
наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Ч |
а, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за |
са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хти |
г.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој И |
у.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше у |
> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сес |
ласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка млад |
радаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царе |
у се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како |
ди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред |
дову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, |
ем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрест |
} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Зати |
Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да |
сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> |
...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шу |
Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, |
кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притуж |
даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Ру |
ажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољ |
ундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, |
</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршав |
за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Воле |
е сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели ка |
ј кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да |
та разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би |
ди домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица |
дводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Ов |
и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, ка |
} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и |
{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свог |
и се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не х |
А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поз |
оше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из |
хватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао к |
SRP19191_C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S |
ш поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на |
екше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет обл |
и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они |
чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од наро |
... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овак |
а старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на |
. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p> |
да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и с |
трасно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обил |
ш од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту |
снутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као је |
. да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковал |
сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два в |
<p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа н |
ио у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагони |
прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповра |
чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по р |
аг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И к |
мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовн |
еше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, |
ражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој гот |
/p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" |
замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, доду |
а Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у зем |
се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пр |
опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напр |
и што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чу |
је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да ун |
гонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиж |
с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако млада |
у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{ |
рке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак |
застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, |
хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељ |
ши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледај |
Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиш |
официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на у |
<p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} С |
че :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во К |
ода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама.. |
бљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље при |
и га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Ј |
> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде за |
екшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка |
<p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — |
не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, с |
. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S |
уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о то |
е.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, |
спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Стар |
ала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, а |
игушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хра |
и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на |
ом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао го |
дају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, |
причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро |
зу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Треби |
.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопа |
не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отм |
ица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта приср |
готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављају |
ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву но |
заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и кл |
о говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поред |
{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она поди |
у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне с |
ни врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна В |
под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Ка |
у рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће за |
и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} К |
одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да п |
но говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би |
ама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уст |
под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, |
а просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће |
о многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још |
радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе |
едала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он |
ст.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ћ |
ао неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, |
ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се јед |
н продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div |
ца лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу забор |
спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је |
вљене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и поч |
љускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, |
ом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — ко |
ких бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало |
<p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ниш |
о, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Поне |
ими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оста |
емо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима. |
о клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ен |
видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни |
, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обре |
софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се |
ше, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S |
ису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са ч |
удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори р |
А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— С |
ку химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и от |
е!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба |
разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли |
другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p |
.{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је са |
ледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, |
</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати дво |
њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се ми |
рвима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светин |
би је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, |
е.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега с |
</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је нек |
се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не.... |
му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се |
иступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се |
има угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко ов |
а силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са ната |
ати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, |
пао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умир |
је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, брани |
сла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој |
.. <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он св |
p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгре |
њем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Ни |
се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне |
и око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" |
аса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, уде |
е!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручав |
ко као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јо |
ма струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпоч |
безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно г |
А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето в |
Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли |
ви. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до о |
пред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по |
да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати б |
p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} О |
ло по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, |
каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, |
крити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу о |
ало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и |
/p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је... |
м брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p> |
По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у |
А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше |
Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Ниј |
а ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата |
били.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека |
года љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита |
на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па види |
и војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!< |
кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и пит |
и...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартин |
, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву кр |
је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено п |
а његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва |
Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез н |
за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници |
трану. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на |
тид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као д |
, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се |
урани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у оф |
</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога |
ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се з |
лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су с |
?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати |
јави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на же |
p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S |
и шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледа |
а, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове |
— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим не |
то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Так |
p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб |
о развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се |
Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, преврта |
о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. |
рнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се са |
бешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усп |
широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и |
билазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава |
ита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S |
прије нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свеч |
ше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајн |
прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, |
нда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао с |
испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало с |
т.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оста |
а пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и преш |
урави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као пове |
шима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, |
што све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — п |
од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљ |
реварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управ |
нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, пр |
но, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манит |
пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагат |
анда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ни |
ече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и |
ћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ет |
а приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита |
крсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли и |
ха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре дон |
трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да ј |
</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> < |
</p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино до |
{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са с |
ци? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, |
укче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>По |
а собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну бо |
/p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А би |
ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије |
м и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ |
и га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, од |
црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине к |
е кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре |
кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред |
{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гл |
есташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило |
рошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред к |
омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и о |
а крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнув |
се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног |
ало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, |
уцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — вес |
ма.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас |
} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И с |
гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у ж |
а је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба |
оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једн |
Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их |
слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И |
и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одиг |
за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— |
, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека |
Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра о |
казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише сел |
ееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !.. |
а, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S |
се свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одма |
од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старо |
, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли о |
/p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се д |
.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њ |
и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С п |
ив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево кар |
о отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Наприје |
личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> |
азне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису н |
у ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и оче |
ли право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној го |
ако да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха с |
но одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p |
зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— |
к до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чу |
јају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>О |
} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Д |
Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Нек |
е ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод |
же раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Ми |
атом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и г |
су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док |
ј даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је |
трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{ |
густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стра |
о јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} |
да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, |
Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетил |
га донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, ја |
их руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окр |
ане.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт б |
саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све сна |
ку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од ког |
и сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Нек |
уке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа. |
ом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све ш |
одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше |
отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се са |
крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n=" |
падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{ |
руги набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад ви |
ца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком |
рбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела. |
цир нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају д |
/p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, |
d> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашн |
згубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казн |
ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n= |
окрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то и |
непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.< |
бгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је |
надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати мак |
дна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p> |
куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> < |
} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две т |
<p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво сн |
ио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n= |
ше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећ |
ике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозв |
има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очист |
у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу |
, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба рет |
мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — шт |
х оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одје |
вила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара |
ови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и у |
акијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у |
то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на по |
сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осе |
нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им би |
у суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мек |
ућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Л |
обука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана. |
које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви |
некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду нек |
<p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p |
ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око |
95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и об |
те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на |
их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Си |
есетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> как |
/p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, |
блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p |
гла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади |
градима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ће |
ешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље И |
итве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима |
би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрав |
у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту в |
име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. |
муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S |
к жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још ни |
не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњ |
ије нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечан |
е ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани мо |
рви јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљи |
о су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре |
си !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица |
</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и |
</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и |
што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по |
о, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђуб |
оцесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао |
опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му |
била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за одн |
се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Гос |
блове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb |
о с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може так |
е му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — З |
и.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? |
ћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата прому |
Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p |
Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и об |
равље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у по |
, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— |
лутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека маг |
или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сва |
ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бес |
извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и |
е, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, је |
и замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила |
е увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под обл |
колико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребива |
о:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изн |
аба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што < |
, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} |
строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакан |
S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше |
ити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> < |
премати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није |
аљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питањ |
х одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{ |
{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се. |
еса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено |
и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу |
p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш |
е је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да |
г живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се |
и какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, н |
главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољ |
ан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким |
а ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак с |
о чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо јо |
</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. |
рну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И М |
акана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним р |
борили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли |
о, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} |
као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна |
вилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, приг |
ња подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на |
каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како попла |
} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купи |
раке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да |
е састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Са |
милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турил |
судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу |
у каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, л |
ше послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и |
виђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа |
е говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не |
о поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S |
и застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења... |
задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче |
ушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране |
Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене |
уке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Х |
ти да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања |
о коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други на |
ма.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} М |
обана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што |
ти водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. п |
војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Мит |
ре одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се |
. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, по |
о врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тет |
ипрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара ру |
ви се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Л |
<p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био |
ити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удар |
— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер о |
младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока |
Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да |
да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готов |
а ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и М |
ре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на |
ртин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— |
, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палит |
спретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с нате |
им се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при |
се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе |
абуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу. |
боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући |
се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опкол |
наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у |
очили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали |
n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче |
посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, у |
поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако сум |
и њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} В |
све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га |
</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <head>X.</head |
раца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, бе |
но, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, |
Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу |
умуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвени |
а се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако пр |
, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше пок |
бацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања п |
хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њ |
снути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, на |
арошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто уле |
е.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састан |
>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. |
достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледал |
комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, зах |
овали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мрг |
{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Хри |
.</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и |
.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; с |
} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду |
лепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залај |
вира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S |
ић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У |
шија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Мус |
сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у |
кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадим |
љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb |
слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Н |
аме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако |
и!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Н |
Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>О |
и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу |
...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{ |
ра у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије |
а косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Ја |
Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклим |
.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица |
Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Сим |
но, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено п |
за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S |
ет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!... |
а ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га заус |
обља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нис |
е — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно |
Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран заст |
а опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода |
пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не вид |
"SRP19191_C5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пут |
ј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим сед |
ра да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} |
ик и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нуди |
за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно |
да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет кре |
убећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке нап |
.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестан |
а угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овак |
а се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, у |
нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкуј |
у их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се так |
ња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, д |
е ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око мал |
уде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" / |
понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном у |
ко лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за кла |
поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита с |
се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак д |
лико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и изма |
ница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p |
дари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном глав |
...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и н |
ој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом прем |
еда је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S |
у изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остал |
ући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред в |
како мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се |
а, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срам |
че измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима |
е ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброј |
едну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група |
мота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре н |
ењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, нека |
апипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" |
/p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} |
те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници с |
<p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода |
де, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девој |
ном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице ка |
ељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гро |
урну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док с |
> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, |
е знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нис |
веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колик |
Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаук |
"71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а н |
маћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрх |
дњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској |
{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навал |
омуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати |
, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочи |
сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад и |
рање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се |
у.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице |
ене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погуре |
улад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им ста |
ребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весе |
а две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их з |
аву а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће |
а се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чу |
И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се мора |
рила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до |
идиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не об |
седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> |
кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима |
трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадиј |
и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њи |
ласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају |
Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге |
ано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је ју |
идео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и стр |
васио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање |
аћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано пе |
о, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим |
јих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петна |
чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи до |
и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан |
кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И чита |
она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хв |
им местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гд |
или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас св |
огај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се |
су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић |
са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликт |
тни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први |
пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше |
оз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи |
снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} |
а некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствен |
са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остав |
лади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на во |
Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа |
пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајван |
p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо |
амо окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па |
года, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје |
ка и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Мура |
ти дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек |
гове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дан |
вак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна не |
ла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хт |
РОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb |
према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А окле |
грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — |
оване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p |
аукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb |
и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да ра |
{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се |
љала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба! |
е неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— |
ло, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да |
лаву</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше |
а пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар |
коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војн |
х травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питај |
ј летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану |
} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви нек |
n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} |
ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у нека |
ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љуб |
својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и п |
вој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се сра |
ио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао |
ла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако |
ле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебе |
недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се |
и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и |
о!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лака |
S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њег |
веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да |
хвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан |
> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде за |
ли, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле мла |
и су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав цига |
и мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} |
рјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућа |
{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа |
опише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дв |
на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p |
т полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и |
сти не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорч |
чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарел |
вечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао |
растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и мал |
.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољив |
ни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је |
и, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Ма |
х дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише го |
На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив јо |
, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче |
{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сва |
војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се и |
ни у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, раз |
целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се |
n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упр |
ad> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале |
Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догура |
и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцко |
лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Ни |
пци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај. |
лабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срц |
валама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да с |
их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што виш |
— упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде |
дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте др |
>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве |
ешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани сме |
лити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, з |
.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигд |
азу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у н |
репи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне о |
пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико о |
си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиж |
а, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Дана |
ице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блиј |
ехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и н |
ма рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити М |
едај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{ |
="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сно |
Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше ш |
тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колен |
чеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{ |
, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори |
p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стар |
ута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа |
гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрча |
d="SRP19191_C16"> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, |
нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> |
онеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакри |
а испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светл |
га у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао |
За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су увер |
аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му п |
ешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некак |
е би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује кол |
на крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> |
ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> |
перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице |
зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла |
о кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим.... |
ке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови |
есели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чеља |
ко и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко |
врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се г |
пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? |
јешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га |
нички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностим |
{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; |
нити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml |
ечао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n=" |
...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит ј |
о селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мост |
пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га г |
јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Теш |
Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . . |
помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, |
ије био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да с |
олико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсц |
и задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> |
који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкам |
жи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида М |
слењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знако |
рада и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво |
каква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} С |
шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га о |
а је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чека |
Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради м |
...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару |
его ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може |
поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сад |
и је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> |
куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?... |
{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути у |
номе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, |
ао да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због |
је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га |
у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп свак |
ве се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хлада |
та је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше |
мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Гос |
> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несрета |
ке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза |
} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} |
тово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују с |
S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капе |
реда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај |
а није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала |
ки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућа |
то згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба до |
отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем сви |
скомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује |
и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком |
дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па |
те, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> < |
>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгр |
јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неко |
аним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се |
одностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне |
то: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оно |
или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слут |
енутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га |
трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S |
да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> < |
ако да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при |
лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задр |
војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри |
па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човје |
ом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао |
иле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, |
тили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће г |
матом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Ма |
оју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила п |
..</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вран |
у.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђ |
з и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} З |
ко ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш. |
деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављен |
еки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набре |
не сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пр |
ледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их о |
ледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо |
мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолит |
а га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година |
газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, т |
<p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да |
раћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S |
hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>К |
их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволи |
верени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од |
али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице н |
а пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На |
погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, |
едавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, |
ао да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљ |
дари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега |
ола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари с |
> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, пр |
S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише с |
уда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни д |
ају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и о |
се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, кој |
p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу |
а се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што |
етку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се п |
прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упиш |
а — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутр |
ко се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Приви |
игли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек |
својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су |
S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали с |
.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, |
готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} |
дна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} |
да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да ск |
у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.... |
астужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S |
дом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то |
— Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— В |
еке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, не |
аз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли кој |
чином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху ( |
вао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раст |
у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају |
ада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топо |
{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели |
, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Све |
ешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, |
зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедо |
ју.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да |
у кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у пут |
ач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p> |
аже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било |
старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода |
, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у |
и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да |
ћани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да |
али да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви |
се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — От |
ца и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Оти |
фицире, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, ст |
рикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били бл |
мљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како |
мотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана |
о се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли |
о ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врат |
к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи бо |
твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div t |
каже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу н |
сише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а |
указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе тр |
... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињски |
гуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато |
аре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се саж |
у да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али |
је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побрин |
на ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> < |
неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа |
војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! |
и.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може збл |
ће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, дов |
ар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Нека |
гријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се |
прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан |
ет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од осв |
е“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на изд |
гова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда |
Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> |
ише их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, |
тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле |
заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз свој |
и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, |
дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви < |
што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих |
и није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још са |
љували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обила |
у хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Оста |
чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, |
Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрес |
ико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили |
али оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их |
а почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, |
ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај |
е ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко в |
ове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров |
смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, мак |
арањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло |
нуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено |
, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S |
{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раме |
м самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од д |
а?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод превар |
лаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требај |
и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— |
— Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног |
у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добр |
и ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда г |
, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може би |
ош барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> |
ће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</ |
пита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гоми |
ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен ск |
ах ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — доче |
се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и |
се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу |
. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову |
апуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у М |
ати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, |
речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га п |
} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њез |
обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посав |
ре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који |
пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у ку |
научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће |
знају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} |
Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> |
ли кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, |
е вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослаби |
алапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушк |
..{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш |
гоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, см |
<p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се п |
изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> |
, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад с |
, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и |
ела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се. |
ћ, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара |
се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p |
о код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у |
нову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко |
S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља |
није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она нази |
артин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добр |
а био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрн |
како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трав |
емље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мири |
фирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта |
кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да и |
ештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> |
рикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише |
— Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издат |
бацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
је ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p |
.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакри |
а опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестан |
и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нем |
орави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате. |
, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек |
ки прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; |
о и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснам |
лаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде |
Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и |
еснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; |
Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвав |
ада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлим |
о га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, мељ |
упљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа |
рању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те п |
це по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају |
S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни |
и одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа |
о скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада |
ватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само ка |
.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва |
?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакос |
p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава |
лесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити и |
еда му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p |
ра... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо |
тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња покл |
х испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да ни |
исне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и |
е имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштр |
и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне дома |
к, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужн |
с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада |
ар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна |
Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи пре |
торица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набиј |
спод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у |
расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора |
руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два сокол |
од прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није мн |
труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао |
? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — |
и жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешк |
во и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не |
робудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да ч |
ти, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Н |
маче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха |
пак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд |
n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прели |
ли.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су дру |
зници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} |
</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше |
во звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га д |
</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p |
<pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражи |
..{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо пос |
прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опе |
смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка. |
са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне |
биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто |
<p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти по |
ће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их |
здрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зи |
ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му |
ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поч |
Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој ку |
јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кра |
удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стре |
да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не |
ућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S |
ред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S |
е ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се р |
ће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће |
се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њим |
а, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира |
трише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један о |
бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се у |
итави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} |
крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши |
старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су |
драва.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попр |
насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затет |
ла из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакрива |
узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво |
ке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе |
Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Нар |
их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био |
n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се офици |
некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбес |
освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле ком |
е препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдим |
знала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јур |
с јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу н |
аљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, |
јунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ич |
ет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и зат |
кан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје |
матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину к |
ригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> < |
госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе |
/></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену д |
Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио сво |
ницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила б |
јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора д |
е, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује |
неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњуј |
своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готов |
о на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} |
Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до |
S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поно |
ва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се |
ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене |
А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до ве |
не домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, |
се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце п |
и <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткад |
трого, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђ |
кад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p |
шао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S |
екако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних с |
е да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприли |
пазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, удара |
а оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки офи |
у хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно |
урила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакр |
рају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне о |
понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав |
мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, к |
p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет |
дно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И ку |
ише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале ш |
} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им |
чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра |
ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> < |
ели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када ту |
ре, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке врати |
рипита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одго |
} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И за |
, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а дана |
ћана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Гла |
д су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла |
и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада |
ро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну |
ај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло |
итра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ни |
ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспрет |
ну. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, |
ата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у неб |
траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При у |
а, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа н |
јени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} |
кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Ла |
се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлаз |
<p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их |
ежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима к |
им очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пр |
хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да тра |
се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојен |
ца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Пери |
прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље п |
о у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Нас |
<pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у су |
е их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу. |
каже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p |
игоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, с |
ица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Март |
у децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко с |
дно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички |
аоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да доб |
ају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба н |
јници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и в |
и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакр |
ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бит |
аднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не д |
нице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето |
ој кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће |
а њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсј |
им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} |
аздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу дод |
кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, оч |
рави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, пр |
хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десе |
викује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекн |
>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист В |
билазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, |
пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити |
Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, с |
ио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здр |
непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли |
снаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мр |
аслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу |
Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо че |
{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су у |
S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и |
стано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силн |
у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољ |
кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> |
, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, са |
на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лака |
гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. у |
и као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у |
љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај баб |
она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, |
вет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патр |
прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има |
куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад |
<pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p |
аоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и |
писа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу |
осе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели |
извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока |
убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој ру |
арима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред вр |
у.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр ра |
кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} |
стреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и пок |
у него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се |
јатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледа |
у јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодуш |
Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехр |
ругога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> |
а му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду |
езаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у п |
, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С |
задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, су |
ао некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али уза |
д свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да |
робити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S |
Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико би |
рај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвој |
се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} |
не стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. умор |
а заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, |
барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни је |
и тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нис |
кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не с |
} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека |
?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. < |
иком ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, з |
се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало |
, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} |
ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жа |
да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив |
ој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручј |
да и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} |
умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ов |
о себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледа |
ијатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим. |
гло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте с |
засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> |
е се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти на |
ако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — |
нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата освет |
ни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам шт |
исама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лак |
ко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Ф |
, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и с |
ери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Ст |
зи пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он донос |
од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лага |
у ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана они |
е привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чује |
измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му д |
{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је с |
<p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p |
пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А |
. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S |
к пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p |
о послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и ја |
о јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрв |
вог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица же |
.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа |
збуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила |
хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p> |
збојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} |
аре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке |
о вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, нич |
ош?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притр |
/p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не |
Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколи |
бгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и |
је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног ле |
/p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— П |
ко пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, |
и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране бола |
чи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какв |
ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p |
рно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због је |
p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} При |
е од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно ка |
ј се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити |
ете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека |
{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али |
..</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — |
} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити |
единама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку |
прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све |
с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и д |
свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како ч |
крену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог |
тију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Н |
ма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да г |
та се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p> |
...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш |
нило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p |
или, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку |
опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, дод |
за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из |
ма, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се |
е да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из к |
P19191_C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} |
а.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удеси |
p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} |
ве навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно |
, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке |
кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S |
о у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Г |
мах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притишт |
га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био |
закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пр |
<p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са |
ез гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено |
акетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здра |
ак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и |
ва.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је |
>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и |
ући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће у |
а, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Мик |
а рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха |
, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој |
ије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извеш |
} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој и |
ари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које |
агода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је |
је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети |
оју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашље |
S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде |
а, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јаго |
а пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког |
е окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стран |
ађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Ла |
ао да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести |
/p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међ |
? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод са |
А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S |
-</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо н |
ка вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам |
чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и |
...{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из г |
инуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће |
на...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, |
ше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} |
м је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{ |
је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— |
аће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, |
а, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Ч |
но прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, ра |
извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући |
ивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S |
себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још |
тао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада с |
Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави |
раго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{ |
вирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу |
, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и пре |
ране образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и л |
абави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи пр |
? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу |
су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље саг |
но засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Ј |
спе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи у |
и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ок |
{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под г |
ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да кре |
се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она |
теде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна. |
рауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цен |
мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету. |
а, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени з |
у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може |
тпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која |
ада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми. |
узе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна |
промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као д |
им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са пом |
црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и р |
>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по |
. „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издихан |
на, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђуб |
S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ли |
на и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбри |
ољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} |
олио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа |
кој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се и |
кој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види јо |
b n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин ш |
када одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушуј |
кад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, про |
трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па |
, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} Н |
осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканов |
ење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од с |
} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом |
више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се |
а ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да |
дан.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="10 |
х се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште. |
ам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двој |
аморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебел |
говори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јаг |
тише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ип |
котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А |
шиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> < |
>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам |
том одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и кр |
њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђец |
књавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашениј |
не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грл |
кло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице |
кад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?. |
{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гу |
че, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошт |
се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом |
био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S |
је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Сим |
нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p |
оходе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију |
да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А |
цима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га |
дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.... |
Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита |
ебу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе а |
ки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијо |
м? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} |
Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А к |
</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га јо |
/p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се при |
луб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуб |
често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех |
е, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати.. |
} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и п |
уда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу нека |
ти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек |
кај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити |
игло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и |
номадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у т |
S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче о |
ни села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи чи |
је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? |
и вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне |
тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане мо |
еди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да |
метено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да |
е јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита б |
а; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. пре |
т ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам дос |
ан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{ |
коше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одма |
S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свако |
у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипа |
{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, |
с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана |
на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му по |
Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Пог |
Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се оф |
едбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива |
Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела н |
> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <h |
S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му |
Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, |
хтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ стара |
још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег по |
аћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек |
нам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — |
т се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин |
е смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне |
ло памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запр |
оре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су |
..{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га с |
и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одгов |
ејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згода |
ад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео |
та то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши г |
како силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи |
/> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, нека |
удима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јо |
преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоћ |
даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четвориц |
тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а к |
па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа тр |
олуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од неп |
ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно пог |
ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриско |
.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено к |
им влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим с |
овири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> |
ским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толик |
чи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не пи |
ушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно |
p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто |
, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади п |
престано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви инт |
и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди |
} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који |
ком или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас |
рахом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела |
а их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да |
<p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} |
и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но |
="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи д |
е Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суд |
{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто с |
и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, |
Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, |
ад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала |
пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматра |
ан круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколици |
као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их |
/p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за ру |
<p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мал |
се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар кај |
лико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потр |
а као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намир |
во равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крил |
ставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Је |
њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на ка |
ва јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева |
својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни |
ћи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио м |
да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по х |
то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним ж |
ара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је до |
не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како |
е?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као д |
га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сам |
а је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се |
о мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како |
пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и |
а се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и |
за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се п |
"89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су пр |
Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одгов |
да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим |
итање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва п |
p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни |
ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} |
.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће поср |
да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДи |
} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако |
или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по |
а се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтел |
ебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула |
а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ра |
де.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} |
исока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се п |
уги нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрс |
поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симато |
а.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута |
дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила |
је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у М |
.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше д |
ели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и |
Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} П |
га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина д |
лим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, |
122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути |
провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све |
ажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко з |
пију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само п |
} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситн |
о да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је |
годи и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукл |
питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су |
ти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се пре |
!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини |
да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна |
америти, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, |
је могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} |
да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или |
итра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до кућ |
сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако |
бјесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ... |
жи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> |
вот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка |
S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај |
атворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> |
, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је с |
и, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог |
адиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S |
вом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето |
ала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p |
рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних |
.</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници |
дај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су |
роштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не мож |
ника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна друг |
ера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се |
.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, о |
се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А пр |
и, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у к |
а да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела и |
гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали. |
Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође нар |
="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим. |
се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при |
ари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали г |
, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?. |
ји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S |
м као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али |
фицирима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо |
оље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} На |
у препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} |
око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да о |
никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је не |
но, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишт |
опаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су он |
есу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгл |
Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли |
ковима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{ |
а стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хт |
ају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жан |
а кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те ве |
S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи |
у немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи п |
вала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се ви |
<p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, до |
леда према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да |
ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јадн |
д као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, к |
рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="1 |
ављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хт |
је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} |
олиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети |
ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S |
шта.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p |
ко се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; |
ликом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је г |
алас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини |
ла се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} М |
Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се |
питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Мн |
оред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се |
<p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од к |
га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S |
} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!< |
у.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће ода |
.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити |
, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар с |
/p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S |
и старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа |
ку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> < |
преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> |
тра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не д |
И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: |
се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пру |
томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А |
аци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S |
унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била при |
и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> < |
а на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач |
и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:< |
доше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно |
осно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, по |
о им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и |
сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад заг |
халука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што |
ом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега с |
веди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према с |
и пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли |
рно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били з |
ује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> |
ачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу |
тити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— |
рви мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} |
је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи пр |
у.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај |
главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и |
могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није |
само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван |
ри, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покриваче |
ном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На |
—</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> |
</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити |
протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пуне |
p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче преме |
е дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све |
ди, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У к |
ша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га |
у и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Ун |
гло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о |
р, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{ |
Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сам |
уд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" |
ли.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени |
ане дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А к |
Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брат |
ан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, пр |
ред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њ |
ане....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је г |
њивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} |
ма.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија |
кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S |
уштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и па |
јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба |
<p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгу |
, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав |
о да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се при |
ј се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ? |
сио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи |
ијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојал |
— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну |
дахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малакса |
остојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Н |
ају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуд |
ужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} К |
?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовск |
ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отиша |
и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао |
а је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовил |
Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско браш |
пути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио |
итра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко |
ли кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном два |
Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну |
може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> < |
арем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање |
мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Ч |
су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка |
лупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најма |
ла Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од ку |
уђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, ср |
к нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не има |
рово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, т |
ну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да |
нати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће |
и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара. |
!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вр |
је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> < |
</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли |
ад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати |
ојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он јед |
акар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред |
газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење ау |
ио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао? |
уо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута от |
ви смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, |
и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо. |
миле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће о |
азде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p |
ину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> |
<p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шт |
IV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили |
ао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу |
алијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} |
олико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавал |
младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату н |
S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и м |
непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снов |
главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве п |
S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и |
S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно некол |
у кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио с |
году како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је т |
9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>т |
јно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је да |
Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цу |
застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ће |
и.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И зал |
ан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко |
...{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то гла |
чен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осв |
ла није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у д |
...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — |
при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све поквар |
о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — изм |
еме.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли м |
ју због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му |
отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једн |
и.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио |
аније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чоба |
Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи |
ма.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опог |
{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залога |
на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n=" |
ко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчи |
и сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се мо |
рите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење |
ше Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, |
<p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфире |
епо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Прв |
збаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и ца |
или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат |
е растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{ |
да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и |
да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се д |
{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, |
а је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без г |
а јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам б |
о, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једин |
рим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом т |
цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p> |
.. .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. . |
, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црв |
е напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек |
је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?.... |
у вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узви |
од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Ка |
је могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком з |
у дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Ј |
магати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо зак |
<p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати |
{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чист |
ни зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p |
би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <h |
ршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са тао |
ни пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Ма |
адна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други д |
сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слобо |
гано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен. |
е, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницам |
о, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико |
А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али |
.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па |
са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока об |
то каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилос |
и слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој |
дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје те |
се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Наприје |
вели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не |
ела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробљ |
глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и к |
....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред |
Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко |
пуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад |
осподска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, ве |
а му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо д |
ове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи сви |
Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољ |
: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колуто |
ао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И шт |
у, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу |
ао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најч |
вештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спом |
жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> |
сти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> |
е се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећ |
оји ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на ч |
лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. м |
.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се |
а се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и |
о да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{ |
.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста |
S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашн |
бав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао нов |
и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> |
што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>К |
мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} |
туку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније прол |
ла са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.< |
ли се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> |
ну даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му доди |
>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату |
Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Не |
-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду |
се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — |
д непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није та |
} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањ |
рату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби на |
ргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— |
оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела |
решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
иже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му |
Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике |
сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти |
жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлов |
толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p> |
ај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види. |
птала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан иш |
преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипи |
ажим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А |
поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, |
емо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог састав |
е палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, раство |
hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак |
пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болес |
.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и |
ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узр |
вове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . |
ко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прек |
ало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p |
то српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Б |
те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе р |
ања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ниш |
тку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} |
ар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер |
та кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несре |
у у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за |
p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гут |
кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} |
брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загл |
сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене глав |
видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај црк |
Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све он |
да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За |
га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да ју |
<p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник |
ли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чу |
/p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за |
ткуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку |
опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар |
и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— |
има. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разго |
их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— |
воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна |
донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појат |
но!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни |
ближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно г |
у жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за |
рестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли шт |
b n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— |
по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} |
готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како |
има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове |
збаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p |
н за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на јед |
м угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их |
ош јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици |
не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опо |
да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, |
, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p |
>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опаз |
о с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њ |
ошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шт |
ла на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што |
p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — З |
аоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је н |
о.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натурив |
их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и |
а их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони |
ирима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо раз |
да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребир |
нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се гот |
ешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле |
што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по |
лони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb |
гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни |
два држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} |
то су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа. |
ао да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред |
о рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилав |
ка погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не с |
е положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни |
гледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и б |
је:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јауч |
> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Он |
ан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући |
капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, н |
се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирит |
глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свет |
хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи |
>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камила |
p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, |
ају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засе |
нијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у ст |
.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито о |
ну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што ни |
у онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . |
, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се н |
ловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утег |
е и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта |
покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се |
тужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} |
се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ив |
ком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправи |
ерича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се |
а се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редат |
артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку гр |
гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су не |
акву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га и |
по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, ј |
њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гон |
боравити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p> |
ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је |
осте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке п |
е голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним. |
ше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, по |
о, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријав |
дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарај |
у, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз друг |
командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају. |
ојих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он неко |
пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери с |
Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама |
о од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за |
тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он |
ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала |
<p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио |
hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и п |
све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке м |
ата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од |
уђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{ |
пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образ |
се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити |
куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} |
и би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као |
светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с |
е те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ре |
се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?. |
И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{ |
е ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Ист |
о, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уп |
мпанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} |
ећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пр |
и око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст н |
о да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењи |
о читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — К |
озоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да с |
и !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пре |
ругој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незг |
суде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није мог |
Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb |
една за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И |
осакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући |
другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је т |
ни на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане |
игао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, М |
удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари по |
ас на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А об |
ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, п |
21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема |
вор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницим |
ући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада |
око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> |
ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</h |
емог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљ |
опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су |
и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је |
на само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се |
ојим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год у |
цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући |
арамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти г |
S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако сл |
ити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на |
:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо! |
кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, б |
ино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печен |
гом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по с |
е смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово |
а ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} |
Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљењ |
а оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У |
оље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осм |
пава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Стариц |
љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасв |
блоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!.... |
ше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев |
готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод |
ртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала |
уд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорн |
е-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </ |
оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружил |
и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} За |
уго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час |
узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну |
ко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S |
где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.< |
шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче |
еду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек а |
обожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љуб |
илу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у |
да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како ј |
е накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} |
.{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли? |
два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је |
да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања бол |
ћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде д |
асла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално пог |
још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.< |
у прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} О |
>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа |
а рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати< |
Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, к |
ио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијен |
њу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на |
, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметал |
кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у муш |
а сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са сво |
>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непр |
на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</ti |
а зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива |
, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па ис |
, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, |
увао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо пр |
аносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу о |
а неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама |
ли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{ |
ци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, |
до.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... пошт |
} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</ |
домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се о |
даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Мит |
климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пе |
о да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Т |
розивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, |
астала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} К |
е му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стр |
.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би |
римећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши и |
ука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S |
ођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних |
Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао |
кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. |
ну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, за |
групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, |
коше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке |
у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ак |
рча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>П |
Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, н |
> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису пов |
ју шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето с |
усила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тв |
је око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему |
ша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи |
јице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Пр |
, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад нема |
убио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне. |
а нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновн |
ледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви наред |
учајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лак |
ли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорно |
ригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да |
{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један сп |
есретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој кома |
никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да |
смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско |
ди!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се |
уде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се как |
спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелиц |
Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> < |
и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држ |
и <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, приву |
се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете бра |
Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како |
чито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војн |
, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом к |
станемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог са |
вијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, |
{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној жур |
ро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз пр |
еших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>О |
Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинил |
није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да |
{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</h |
ви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, ра |
S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивал |
поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он највол |
ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се в |
и дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко |
> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку в |
:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струк |
од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет |
p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурн |
>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде |
опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> |
га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.< |
год не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, |
сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и |
није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{ |
врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. |
hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да ву |
и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обра |
! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао |
огаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они уну |
је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чу |
Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад |
</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли |
адно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, на |
реко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> |
} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуз |
/p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако |
доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе. |
ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јовано |
" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути ил |
штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомеш |
ши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати гроз |
срну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни ве |
одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих |
по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb |
а од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар |
па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађу |
} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никак |
и јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} |
нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у го |
Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{ |
ње вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А прено |
ном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{ |
ва по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гле |
.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплак |
олико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се |
ужала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притова |
а придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим м |
да.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други |
лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погле |
о чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели |
а ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако |
нице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /> |
је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље |
калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баб |
ла, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чарш |
, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је |
још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би так |
некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је б |
да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био м |
ити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако. |
руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p |
што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубре |
шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те. |
к мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели |
не.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочеп |
. — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чу |
че.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалиш |
трог, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Зако |
очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} З |
прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, ц |
о, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори ст |
као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она |
, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби |
ори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женс |
све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му |
да и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се у |
кав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од |
ру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Ми |
ажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</ |
S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „ |
днога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гар |
е поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим б |
на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекор |
не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без и |
а је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери |
кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате на |
куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто ви |
новима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бек |
гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? |
зухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она приг |
оже, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто д |
скућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глав |
миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако |
верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и ле |
еда некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо с |
итре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S |
како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веров |
артин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек с |
авом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све з |
и ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита м |
кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је |
ан камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пу |
се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, |
њала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубит |
ћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочин |
су пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу |
на, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници |
е зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш |
јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболе |
ресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} См |
кана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се дав |
ала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му |
била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуд |
Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплел |
а њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} С |
он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паме |
таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим коли |
ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узви |
а и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се пр |
на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више |
p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казан |
тио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се |
апита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а он |
ше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их о |
инило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то |
ај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједн |
рно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прс |
и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала р |
ђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S |
воју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети ч |
.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога |
и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобје |
ознатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да |
дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>мало |
оцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они |
атише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехте |
ико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагод |
.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?... |
гоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су ка |
рашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је |
код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Ш |
ви неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што |
гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих ком |
образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S |
n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у |
>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити |
итаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} |
ме фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна... |
>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје |
е су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторим |
ијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жали |
т <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> < |
о Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита доне |
њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихо |
у задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— |
млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно п |
преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дув |
ну за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као |
лих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још не |
едног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају |
очним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити |
о моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван се |
је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S |
беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — ст |
p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p> |
неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђаво |
екоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколик |
акан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што |
го да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан куку |
S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и |
чеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рања |
дмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав |
старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме |
је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И |
огод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако |
Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много |
ци, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, |
ама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуч |
м кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спаш |
а веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци |
чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом л |
p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Ни |
ла толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у в |
ново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дос |
ду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевим |
распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље ра |
ице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и |
ошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у ка |
м.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брж |
може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на |
ли један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, з |
Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S |
пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, и |
, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, |
а, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па |
им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој доја |
руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, с |
анити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени |
о су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду |
застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један |
} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено |
на? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред врати |
а се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, траж |
о силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бе |
ну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели |
а, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се је |
Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен |
..{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, ск |
где преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... са |
а тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> < |
колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу н |
зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столиц |
/p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манд |
p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— |
тра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи |
} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође врати |
раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, н |
имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред ку |
ода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — |
} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!. |
е.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се и |
.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дет |
њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на с |
иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се. |
ње.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса |
ста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их |
у ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни |
ти најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манд |
>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са зво |
кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столи |
рску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манито |
палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. трес |
две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко пр |
.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурил |
че развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље оку |
но сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покра |
прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им ут |
га, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да |
мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и ла |
ена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима |
аткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако |
кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{ |
ико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај к |
на кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} |
коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна |
кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину о |
потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лака |
Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Ман |
d>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теш |
S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекај |
И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде д |
уздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указ |
алог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, доне |
.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и |
дајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који х |
су <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> |
десет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им л |
" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире нес |
икад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} |
о се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спрати |
колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по рак |
ра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој велико |
учи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне но |
рзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче |
рала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе |
разних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила |
и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим зага |
ставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за р |
и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем пок |
ула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, |
о врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у |
и од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко п |
из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>П |
тили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може доз |
подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се пра |
а се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јо |
оздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала |
/></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> |
м старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела м |
је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} |
руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра |
падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, гро |
оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже |
{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запрети |
су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресош |
чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је по |
авио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му пр |
не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гу |
<p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да поче |
морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је пом |
иговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда |
сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочи |
се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Б |
ађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људ |
о која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако |
дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му д |
послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он б |
вају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни |
и кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узб |
надио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комши |
<p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љут |
добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наре |
га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му д |
ане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође |
е грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао н |
pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за |
одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гл |
о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио |
да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, |
куда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како |
говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити |
тражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, назива |
дију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћу |
октор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима |
пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њи |
њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмах |
, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је |
му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко сме |
Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се |
де и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупил |
м се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, покл |
међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} |
се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој |
езили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, |
опадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно узд |
а једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каж |
обаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — од |
d="SRP19191_C12"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред |
ну...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, |
лекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с г |
у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> пр |
да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунил |
ила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и в |
е боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори кана |
једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко |
рса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га б |
аде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђ |
о неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрм |
а.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га |
се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и п |
другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p> |
, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је прича |
их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплаш |
е и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око но |
аљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути |
рламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а ни |
Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђе |
му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му тр |
премни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — А |
и хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болн |
рену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним |
воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући с |
, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају ст |
Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чел |
ано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну |
се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појави |
.. а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави |
добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је уг |
врати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека с |
вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиља |
за шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је г |
мањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и отк |
ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разбо |
ено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао о |
аже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао оф |
а и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, е |
да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча з |
се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Запове |
двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} |
ише ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се и |
осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, |
вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладов |
згред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јаг |
/> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пре |
апта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?< |
мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="2 |
ад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовни |
, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гун |
а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило |
егују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, |
да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изг |
га Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њ |
домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући |
у спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла пра |
рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да |
сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га заустави |
има, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако про |
чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову н |
извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад б |
би, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара |
осно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они з |
е склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну |
окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> |
кан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже с |
у потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га |
наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> |
" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Из |
су.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода |
ре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војн |
о може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се пр |
јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, |
, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови |
а и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је |
отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па пр |
ажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна |
збиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди как |
одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и вели |
ке.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане л |
је и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две кас |
ају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потр |
..{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У |
а за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} |
олико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак |
Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су |
оче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову поро |
рашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од |
Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само мол |
, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу из |
иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледа |
су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и |
о, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од п |
цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одба |
је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва де |
/p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и надне |
, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра |
нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обу |
икће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, о |
осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То ј |
удо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак |
ао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит нас |
летући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> |
амота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p |
чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео с |
а робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Зати |
а Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек |
— опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан |
гне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} |
ад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, |
чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да от |
са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збуниш |
агу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, |
ивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцк |
олуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је |
оракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} |
олако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељба |
Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ак |
јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали и |
о пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу |
уцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ев |
азали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чино |
тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га |
а што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, на |
ноги војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n |
} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда |
писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни |
вала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече |
гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих |
јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} О |
на нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, |
протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се |
уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некак |
да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А к |
глади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену |
милу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбе |
и молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници. |
обила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{ |
адило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S |
си мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба |
ца није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се ру |
ролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, |
ени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> |
кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му |
реће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шеш |
а и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, за |
ћом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку |
азу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сеља |
и, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и там |
а да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех. |
покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>О |
гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, рас |
се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није |
неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламено |
{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су вој |
м.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше м |
" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклеци |
е!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За |
а, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} |
зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су ш |
мао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе ве |
повска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве с |
у и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене |
Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и |
ођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се |
земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цу |
м биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и чита |
пазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки п |
ози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је др |
Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ниш |
ноги, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз св |
Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудр |
склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора |
о обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и |
рпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писм |
ли да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p |
д оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као |
акаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака пр |
унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види к |
авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијен |
S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћ |
м рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и т |
ким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p |
може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, |
о да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећни |
Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ос |
з ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да м |
је сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се пост |
дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, јо |
{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</ |
ћи се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уље |
је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стр |
гледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдиј |
држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме |
клонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе |
браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици |
бе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој под |
... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не |
болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне |
— брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</ |
у рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им н |
ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у |
е облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не |
ово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњиш |
атегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво |
стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> < |
буке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био та |
ава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуко |
ој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покуша |
о да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже |
</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали г |
орак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти |
а испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре |
умљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или |
га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} |
Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi> |
И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара |
можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи |
ерено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављ |
очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да ј |
иже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{ |
лобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и ш |
ад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене |
грдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у сл |
/p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила с |
Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у |
<p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али нам |
одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд ј |
91_C16"> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, |
замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Н |
ркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова раз |
заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз не |
егуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, |
<p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и пока |
ном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, ра |
ргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада с |
о пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видет |
м учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опан |
реклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потв |
лица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевин |
о да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћав |
к као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну |
ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна ш |
Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и не |
ед свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебу |
гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натр |
?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли |
ином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу |
борили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се ус |
ва непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њ |
једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — |
поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вр |
ли.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> < |
<p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— |
несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво се |
се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа о |
>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да с |
није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали |
е са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни |
и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало |
ко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, с |
вајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију при |
турају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се |
сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{ |
до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима о |
млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; с |
тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још о |
Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду |
ну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у |
ев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли |
ке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поч |
свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му |
а као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, |
зна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу |
о поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} |
/p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Н |
ве стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, х |
рај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да |
се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} |
небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило с |
узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрх |
вој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар с |
о.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се |
Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Н |
преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне х |
да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не ст |
ако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, изда |
} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А вол |
м је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досе |
а са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди |
е бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из св |
је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакан |
ела расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, |
и на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи |
ти, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрх |
црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. |
ени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима |
опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајућ |
} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жанд |
бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, |
м покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве. |
мише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши су |
д својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он |
тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У з |
ихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна др |
еђу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови |
да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се |
ењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике неприја |
у.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хла |
у полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна с |
јницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уј |
као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу |
е сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кол |
} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретн |
оставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко |
га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо |
..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{ |
отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло к |
ад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи |
>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не |
а и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. |
ене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео |
тупи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се об |
ану. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на с |
и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га |
може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила нар |
А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа: |
и почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини |
гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана |
се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара М |
потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено по |
ају, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама |
згуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше |
а руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} |
....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му н |
сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе |
онуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, обе |
жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћ |
р још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрп |
тила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер |
свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки п |
I.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по н |
а неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и |
о, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко узд |
ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је |
n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} |
и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га зам |
лиживала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, з |
ићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види |
Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да |
на браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чвр |
<head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се |
ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{ |
ејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, |
таниша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попо |
ва по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула |
окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p> |
лиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар в |
оменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао |
тар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш |
боравило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он ј |
ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако |
це бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо |
гледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} |
ве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на си |
да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршћ |
их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — |
тнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни |
е некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са ду |
се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је |
прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста |
лижити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искре |
да мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и |
олике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким неср |
S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} |
отестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи |
ила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе |
омучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} К |
често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори |
{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само сав |
тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио |
; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се |
шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, |
ере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се разв |
ео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, |
издавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копа |
ињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. |
> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали |
лаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци: |
страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је |
уф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p |
Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, |
низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} |
рују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре св |
кошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци пови |
Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{ |
.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчић |
е се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p |
их морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, нека |
има.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другог |
..“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју к |
на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа |
е приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ћ |
— безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну д |
колика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чу |
пратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по он |
Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од стр |
те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, |
— мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светит |
то, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест цр |
да по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то с |
јанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Мор |
ту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре. |
о да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку к |
Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да зн |
оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температ |
ући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом з |
а, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.< |
, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{ |
..{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, гот |
ући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе |
рави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре |
да јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје |
и и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као д |
аки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, и |
аигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и у |
нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} |
кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободн |
јој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напо |
неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обој |
доцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, стро |
менови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљу |
ио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познај |
{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног |
S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, |
; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се |
лавом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се |
су чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако |
<pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога |
ста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши |
све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, |
ају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке д |
а се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свр |
а ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са |
макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар см |
у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} |
на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре |
ци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — |
ругом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат ч |
ву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јес |
Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови ј |
се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно д |
морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. |
ити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два |
а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затв |
и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, |
руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер |
утом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једв |
д ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?... |
некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге |
Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је |
Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, |
, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде д |
имани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем |
е, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бу |
лнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, ди |
год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} |
врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и |
Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна |
опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од ко |
нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело ц |
ећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, з |
туше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" |
ирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у |
некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, скл |
...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто |
е познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега |
{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на дру |
"19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде дру |
сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— |
таде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ... |
идној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа |
о се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} С |
мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој |
осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј |
ни најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S |
опасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји ник |
санских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бо |
ка и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити н |
ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима |
.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао ка |
е читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада оп |
шља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто гол |
се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатнос |
га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос |
се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да з |
19191_C13"> <head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви |
части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио |
...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао |
ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— |
.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Ди |
ло Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан т |
њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да о |
ки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима |
n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за |
болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже |
а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и |
војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову |
не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађиј |
близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и ок |
му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смиј |
аље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да от |
ву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пу |
вери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, |
S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p |
јесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца об |
фре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p> |
?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p |
е: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово бол |
кну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, |
ко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће |
<p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошл |
ано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци |
бјесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче пр |
ди.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој зал |
огледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n= |
а?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирн |
ој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> < |
упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш сви |
ручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју пес |
е сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Не |
одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и дец |
најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за ч |
дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па |
и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандар |
век на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb |
дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећ |
г прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се |
лости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда за |
.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.< |
преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија б |
ети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина |
а као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> |
у је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара |
људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се |
ме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је у |
нуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав ку |
смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао кор |
кану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} |
а малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и |
хом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише |
есити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се прем |
Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их |
а се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p> |
тала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљ |
рљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први проч |
рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се |
и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају |
е у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би ка |
љени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје к |
унђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се |
у му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим |
се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах |
деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од |
p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се |
јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове. |
елике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{ |
ама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепш |
било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Доду |
сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема |
десила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чу |
о је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет |
} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди |
аизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе |
{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и |
мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је ви |
ужити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, |
малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уо |
Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у |
елој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише |
у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у |
/head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро г |
рекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало |
е, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запи |
биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породи |
од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам д |
жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, п |
а брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} И |
мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња раст |
мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се оже |
да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, за |
} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме о |
н смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и к |
истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, гот |
а врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај |
мо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо пос |
војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуб |
м чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхат |
огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Нек |
<p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, пра |
а очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацан |
х свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срд |
у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа так |
ама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке |
но и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......< |
пште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан |
аткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетк |
, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му |
бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак |
е, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле |
е, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.< |
звиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му |
мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> < |
ма.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</ |
ко се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Пет |
</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачим |
p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор |
на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праш |
пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуља |
ељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико |
и ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати. |
еним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, |
љава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна |
напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јече |
г.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и |
ма блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} |
зе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и стра |
и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко р |
су разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јек |
еким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе. |
ој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, |
гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, у |
је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, д |
тојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити |
ито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај |
колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су. |
ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S |
јих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао с |
ба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутла |
опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S |
ерене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа бил |
четка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и з |
патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгре |
шала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.< |
огледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекр |
окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним з |
воре.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се |
и неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, о |
се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен |
ашту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S |
и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <h |
онити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прек |
овори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети д |
ти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да |
застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и сн |
а.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче |
и из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опази |
, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив г |
помену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{ |
преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасниј |
покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали |
!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да |
ке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у ис |
везане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презре |
како, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, пог |
а, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвења |
епог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би са |
аха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="1 |
те, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разуме |
заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, зајед |
прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сва |
олима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас не |
још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли гото |
п застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и |
рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно н |
лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кун |
же бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или . |
међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим |
војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112 |
ред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се |
> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или с |
а Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво м |
же, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као не |
" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле |
стезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљ |
вим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И |
а, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. бо |
у затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући |
.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним к |
опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра |
неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде |
ој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди |
ине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћ |
читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни |
им брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је сва |
е нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што из |
те.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapte |
еснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе |
и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка |
га љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз |
о се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже д |
а“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и |
акан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све по |
шке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је |
емера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике |
м продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, д |
/p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколик |
људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно с |
где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима |
ићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у сво |
ући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина |
<p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој |
ведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не уб |
прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, |
д хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, |
ела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јо |
увише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа |
изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лак |
а прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко |
ћер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, |
.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну |
ром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, |
а другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, |
тршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Сима |
ваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И |
барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у |
приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише |
збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано ту |
асмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну гр |
е долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у |
рављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, салам |
.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{ |
је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су в |
/hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јаго |
сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како |
га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапато |
о застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата |
.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остал |
њу троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису гов |
кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} |
а ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела н |
S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навра |
колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; кол |
били гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут |
} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо |
и и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја н |
куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу л |
е.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не сп |
Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. |
е мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се ц |
ви кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућниц |
ликим несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца д |
м.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добил |
чела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат |
S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и ниј |
каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појав |
аза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник |
="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали н |
ла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да |
Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно |
у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Бл |
о, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине |
њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио |
а и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, о |
а.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране рад |
то поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти |
су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно п |
“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе |
трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници |
, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не с |
евајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} |
вакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме |
им свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и и |
побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који |
н, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада |
лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђа |
кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине |
и они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након нек |
с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толи |
е не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Ври |
идим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се |
доше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако од |
рв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да |
Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им ви |
ечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко к |
бзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најво |
писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено пог |
и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељ |
е на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вече |
грава око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрки |
.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па нек |
ада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, |
мести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да |
па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, |
а! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само |
се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се пој |
поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на в |
ају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они бо |
а од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Г |
p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неко |
нутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за друг |
Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и мно |
вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фа |
и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљ |
ва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се |
писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала |
омиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп за |
, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непо |
два се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p> |
говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ план |
јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну |
ву носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у |
.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, |
</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки поче |
ца је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p |
могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао |
окор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" |
S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скоч |
да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" |
о стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S |
86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој |
он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук |
а главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је |
арог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који ј |
, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубок |
и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, |
да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S |
{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупил |
И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим |
етра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао |
дећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Бић |
} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазн |
свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и н |
арфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напом |
е. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па с |
ке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p |
проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како ј |
и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и |
Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па |
фитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му |
умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се |
"116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p |
во псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радозна |
мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им пр |
скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма и |
мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито |
врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Ш |
.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси д |
расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује с |
А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га |
котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако |
зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни н |
.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију |
и и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и у |
ада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захват |
војим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Р |
ало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, |
цалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли |
предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких |
аве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше |
шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући |
ола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном |
а одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крв |
абили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспа |
о неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Браун |
{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; н |
атала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвој |
и, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт ст |
<div type="liminal"> <p>1919.</p> <p>— Крај. —</p> </div> </back> </text> </TEI> |
у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се |
ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослу |
јавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, г |
{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ |
} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, |
обрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно |
се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улаза |
х пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав |
вочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши с |
коло.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратим |
, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбац |
ацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена бра |
што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обл |
х малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— |
и, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са |
че у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно ш |
али, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пре |
изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, |
весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих млад |
прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита |
олики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и назд |
криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свак |
, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и не |
теде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — По |
ти.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нем |
Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> |
илу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да |
ву кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, за |
<p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада |
ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеш |
} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крв |
, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опар |
крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И о |
дух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, не |
.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb |
.</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} |
та....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео ни |
леда, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} |
, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима |
буђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили |
су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Уж |
жи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чини |
<pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кра |
ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за њег |
ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како |
ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чуј |
ар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико друг |
було, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи уз |
ање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше прим |
.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаш |
аби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и з |
а чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> < |
торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p |
е одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењар |
растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардац |
ица.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах |
/p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, |
>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Мит |
ртин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду |
о да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страх |
{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и |
пова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S |
>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе с |
ши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — |
Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узвер |
ти и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа |
слетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> с |
p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39 |
</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> |
е и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S |
у на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S |
{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на к |
: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} |
кавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са |
ој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! .. |
двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратит |
г гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, |
е ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Св |
ержава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу |
ја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје. |
b n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, н |
Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смел |
апева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. |
S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти |
уј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{ |
уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} |
У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ? |
у свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног г |
кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> |
да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с |
притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да |
дије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма к |
на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто н |
и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се об |
мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Гото |
же.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на |
диној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А к |
шни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари М |
гачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их |
птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскида |
а само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис. |
>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу |
да се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, а |
а се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нуд |
када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— |
p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по |
наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона |
зили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевал |
јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у стран |
о осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у ку |
агода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију |
купљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе |
се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати ка |
би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p |
и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се у |
и још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна гре |
.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{ |
та и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! |
отрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, р |
<pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} П |
оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко |
га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргу |
ма, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{ |
едно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа |
Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва он |
ица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скину |
му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отел |
ераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо |
сош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унуче |
ај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и ба |
p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смед |
ка.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомен |
иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Ч |
</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им |
сти разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, св |
.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори |
рдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносил |
ма.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} |
се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? |
сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какв |
јући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, т |
уди и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру ба |
о да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни л |
да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколи |
пред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пруж |
/p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољуб |
је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као |
и, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види |
упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да |
је којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да |
да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак |
ри врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.< |
ва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њим |
овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, р |
ребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ства |
.{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S |
>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса к |
</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> |
опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узв |
гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод дел |
ајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А поче |
капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и опришт |
.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена |
} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу. |
атко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p> |
рестрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према се |
е.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам. |
Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије. |
стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због |
ћи се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да |
...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је д |
атру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и са |
из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се |
н у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. |
е чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и |
лио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете т |
...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и |
Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи |
ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгу |
може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p |
ву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, бе |
чест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као |
довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их |
Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему |
урили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да поглед |
о силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и по |
а извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у вра |
ли кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у в |
е у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мука |
ре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Жи |
знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвећ |
о котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима |
у и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Ма |
</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Дец |
је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће |
детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} |
Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У |
застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би мога |
.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, к |
еда око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, |
а се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је мо |
издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање п |
гњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада ра |
9" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је |
и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, п |
да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна |
ељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у пу |
} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га п |
го казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, н |
Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користил |
одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку н |
о ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне. |
ела, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, п |
паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — |
ју.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, |
најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Мит |
, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно |
љиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне |
а пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише ш |
жи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, |
стима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на д |
ја је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p |
се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</ |
кло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај с |
их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме |
о је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и поми |
пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} |
а мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зача |
говори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомен |
> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим поку |
кори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, го |
крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на |
Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто запове |
аричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ек |
на.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се |
ала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојн |
есто је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и со |
продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</ |
боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да вид |
т ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити. |
у.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба по |
омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спус |
е с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита стар |
S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и донос |
е очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, |
м је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали как |
ог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како ј |
у, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више |
ијао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до |
нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати |
оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Ј |
годити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђе |
им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на |
се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово д |
а живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслим |
гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сас |
земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сва |
та и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква |
једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — уз |
шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају пород |
сака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А М |
дари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кири |
а и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да и |
и мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љ |
се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и |
еки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрех |
Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави ра |
.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатов |
S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрин |
на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико |
рзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="9 |
<p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n=" |
га да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору |
сти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Ј |
глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да је |
<p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p |
аве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се |
е, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком гра |
ед је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред |
прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до вр |
S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње |
и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој |
уди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се |
ци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламено |
дравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S |
одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исп |
Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрн |
рисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!. |
?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара н |
у га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манд |
п Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморн |
војка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за |
е сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако прест |
} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазн |
</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У им |
, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би |
е стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се |
о?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А |
ом месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S |
но, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пр |
да сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> и |
а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади |
су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао уну |
n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидива |
до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{ |
> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво |
ади; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара с |
у се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, пр |
бодније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити р |
по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теф |
ане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и пом |
о прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{ |
обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ |
, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети |
да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз пл |
та више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „ |
шен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ |
е да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казни |
забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је мо |
он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлу |
е познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред |
ше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, |
/p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узви |
етише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена д |
адна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престравље |
чњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и он |
д се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје бо |
се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњаци |
— весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде |
н потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што |
гњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети.. |
се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно |
екаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у ли |
се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао |
Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у |
, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљи |
Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гости |
е понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И с |
тра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише |
запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> |
ова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p |
ца као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њи |
<p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је п |
пита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега |
сто је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио но |
, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, дав |
што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хр |
дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> < |
</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете |
имате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајк |
Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека |
је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> < |
>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му ба |
дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд |
писује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неко |
о куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху. |
{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и н |
ири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не пог |
у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не р |
косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече В |
не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — |
, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јо |
огледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} |
тало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало |
богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено св |
кове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду |
це на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступ |
јн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова по |
се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, |
ано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи кот |
еђен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} |
иђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослет |
је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се |
ико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели |
прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на |
био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ет |
>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и поса |
вце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} С |
, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано |
е опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно из |
везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који |
нију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S |
S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официр |
ћу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <p |
ло дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажа |
за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, исте |
ћи, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, з |
Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, ис |
пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе |
ио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!... |
стале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену д |
тала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте |
} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Б |
да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећућ |
о као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и ок |
<hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S |
атио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ћ |
аки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име зак |
их, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки п |
мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако изв |
да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него оби |
гано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се не |
коме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колик |
ебаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да нег |
осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га н |
таву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно |
осади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, наб |
размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соко |
кад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд ј |
/p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у к |
репречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Од |
сплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче |
синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколик |
... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врат |
бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута |
о . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{ |
је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:< |
се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у |
а торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља |
<p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</ |
с горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и |
ви прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као д |
еба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло добро |
фицира за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на ули |
ма се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила |
, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо |
е, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице. |
овно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, |
ле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе |
{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди |
!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> |
ахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дуду |
јеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— |
.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њ |
суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале ч |
есници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако с |
.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, |
ца некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од б |
о златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама. |
у на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети |
{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него |
да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито |
, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} |
рену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру веру |
едном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да |
>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу |
у је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, доду |
е и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало |
! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио |
да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>О |
да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишт |
<p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p |
еко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p |
жити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно гово |
ли ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд |
трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне с |
алудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је |
и уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгур |
о Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се с |
акар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмл |
а синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну |
.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавал |
<p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гл |
голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> < |
жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па ни |
ћи? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показа |
читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник |
S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким |
ници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, с |
C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да |
он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у г |
све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, |
гла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца |
зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и |
огледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну |
г голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригуше |
Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши ст |
и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?< |
ml:id="SRP19191_C1"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко |
l:id="SRP19191_C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговар |
<p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела |
а и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прс |
узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко |
> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то з |
? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и с |
и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за леко |
ека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, пристав |
пет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и м |
и и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу тру |
пита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Оп |
..{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p> |
"10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сак |
ше сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се |
дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде |
кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечер |
е са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђа |
м.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредб |
е вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, |
сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само им |
рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му |
>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Не |
<p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Ниј |
аве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с |
ом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, не |
крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио |
осматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучн |
згрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Ње |
</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће о |
{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и |
нко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба |
еба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита ње |
еда са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, инт |
раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митр |
р нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају дол |
} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га об |
мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А |
d>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{ |
покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p |
ве намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и понос |
чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сач |
> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништ |
{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да |
ха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до ње |
ако си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жи |
неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах сн |
.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — |
а проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Ла |
и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образ |
па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли ј |
ли чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа с |
аћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отет |
у и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну ч |
и на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита м |
већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <p |
о место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситн |
ега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му з |
бу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе |
p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза |
ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако |
живиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко |
.</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb |
</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} |
ио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полут |
S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају исп |
аду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају |
а старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се преси |
малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p |
му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и оп |
га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби г |
и „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Је |
велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти |
о осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Га |
удио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их у |
још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окр |
тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваб |
ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за ч |
седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се. |
гурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са |
ока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се |
у обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И б |
...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ћ |
даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу |
у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење |
о да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру по |
још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као |
ка, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Поглед |
и <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци |
ушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пу |
орно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместиш |
аче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово ша |
орача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њи |
ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан |
грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} |
ће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе. |
мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, м |
е сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} |
једно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се |
почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебе |
и? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — на |
били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војниц |
н и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све |
исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана |
раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љу |
тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га с |
а! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и |
, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док |
ога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик |
тока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Оча |
, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет |
а <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео |
ући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога |
и потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се |
а, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грба |
..</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен |
Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, ис |
шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>на |
..{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> < |
{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и |
а није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како |
ролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се ју |
некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <p |
ја и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке с |
е!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у |
руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час н |
х бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало п |
<p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за соб |
<p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно ли |
аборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге |
{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} |
погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су се |
бмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба п |
полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњ |
о да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, |
могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манд |
Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три |
сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрве |
у наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} |
S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи с |
едном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, |
што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, |
и му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком. |
стио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И с |
а иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике. |
а гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио |
околова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готов |
око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} З |
{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n=" |
ло у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушен |
о му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу ку |
ћа хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} |
ју читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, |
се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} |
олест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови до |
е лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе |
а из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тиф |
ко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:< |
p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво п |
у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} |
ледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшег |
ој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и М |
са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p> |
био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије |
поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се н |
моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, испред врата пр |
а на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба? |
за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вект |
рати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветуј |
ење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} З |
аповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође прем |
руги пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је |
опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадији |
— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити |
.. ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој раз |
ца, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Зас |
ајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S |
и</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... |
предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе |
} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим до |
па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} З |
такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата |
реди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— |
де апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</ |
тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А ум |
а, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гон |
је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крс |
не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсе |
од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој к |
— једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А |
о упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад |
> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још ј |
<p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихва |
?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, |
сто свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?.. |
само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S |
е по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у М |
ући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио сток |
те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклет |
викнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гл |
абринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог би |
> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри |
хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не ос |
шљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, |
ко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким |
ло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има с |
шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина |
а су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p |
...{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе раз |
и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита |
, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица шва |
Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су бил |
цала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</ |
ти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — |
<p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве о |
Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим |
b n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се |
ћи се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одм |
ала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спус |
пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у с |
сте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Ж |
спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb |
гледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> < |
е чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</ |
е стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрик |
у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лул |
... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од доб |
мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње л |
притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугла |
ростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> < |
"69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из |
У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{ |
да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи |
се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . .. |
а човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} |
на деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко |
S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и |
у или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око |
рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњило |
рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У |
ре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано |
бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — |
њајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и неми |
викну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не п |
ан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се |
а у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покај |
ђевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисл |
тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ћ |
е. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p> |
.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега |
тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S |
ше да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако |
..{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем. |
али цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Буди |
пали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите |
даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и |
шено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{ |
губи се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону |
S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезил |
них, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!.. |
S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки о |
е на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није мог |
у почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И т |
а поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да т |
боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, нев |
е стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или прогов |
иноћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крв |
емљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је |
плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S |
наске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године о |
запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читав |
е на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн доче |
ници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</ |
ц и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p> |
није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашт |
рже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</ |
оже.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу |
ра.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на |
крајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешк |
ирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да |
цама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} |
ље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} С |
г неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пр |
ив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуб |
крија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да ку |
за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није |
да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им о |
набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb |
релевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; до |
{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије ру |
а се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танк |
е недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се |
апевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују |
љци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки |
арање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Т |
на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина |
опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, месна |
је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и у |
чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} |
е одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако д |
ну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Коман |
{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало пам |
диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац |
а које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само |
којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га в |
ривирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се ш |
гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што |
ови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заиграва |
ознатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и пом |
} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизано |
Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрст |
> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{ |
прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава ве |
омешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањају |
и и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе. |
ући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе. |
јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, б |
тарос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд кој |
ку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио ра |
ојника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и |
S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну |
ве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Ог |
ар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим пог |
} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и разм |
ди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за п |
су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да те |
но за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и |
ећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерај |
гим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају с |
Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањај |
шапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућ |
за кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. |
зе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди мес |
у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћу |
ју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задово |
> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и заму |
/p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никак |
ђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да |
кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— О |
ри жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не |
пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један |
ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави |
једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно |
се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се од |
ко удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зов |
<p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лиј |
шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгле |
је муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се |
сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле |
у око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву ц |
т манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и зан |
арода скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће |
дњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара |
рабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узб |
бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не ш |
ава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да ози |
себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војни |
</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу о |
а стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко |
но осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бего |
но.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни поз |
о је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“ |
ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита |
и се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и п |
и руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да по |
а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га ода |
И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S |
зјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Св |
и наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду |
лужбеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, |
емљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жанда |
и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за |
она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме |
{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше |
кли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на зе |
му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде |
S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измич |
због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, |
лонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети |
мене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће |
ри. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} |
ацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би |
ри вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га за |
е јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, |
ни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дет |
ца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло от |
Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седе |
м, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некака |
..{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, на |
кога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово у |
ладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале |
кса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако |
толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срц |
сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гл |
се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> |
ње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. < |
е.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду |
.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари |
</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забри |
пну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзир |
{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да и |
се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица т |
се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз |
адама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови |
тојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.< |
са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад |
а не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Ла |
ред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезин |
не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао |
бичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла |
ш, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?... |
Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S |
.{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити |
рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, т |
меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лака |
инко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли је |
познајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и л |
илости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга |
ном чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некакво |
{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, |
аукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — |
алога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде |
е и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима зам |
да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да |
е да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник |
S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на |
чести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој |
озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други |
азда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> |
S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и пр |
тра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пирова |
познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки д |
на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да |
влада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царск |
Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} |
д га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано роп |
ајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, нез |
не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се |
Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивш |
илазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb |
ога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико |
и брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише |
Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да прого |
им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају |
<p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан |
} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом |
а зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потер |
испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве ч |
журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили |
ла и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакр |
е кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се не |
ари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и не |
ље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, обли |
а и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу |
врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке |
прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— |
сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" |
S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним кри |
дног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање |
е.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко ч |
авите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{ |
о.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој за |
е даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно |
сркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што |
стили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На |
онити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, |
њаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искрив |
Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће |
рогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен |
епријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако |
о куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, ш |
неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око |
Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лака |
млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, |
вати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искри |
</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ни |
кан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим бол |
умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, |
блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Отка |
но смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} |
S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, стра |
сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, же |
када радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омири |
што „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала ве |
алдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и пока |
лободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шт |
аја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осм |
не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Сам |
у рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га |
у.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се ја |
<p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; по |
а њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један |
да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забав |
/p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин ј |
у по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децо |
у?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не п |
Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га о |
ли никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцн |
видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</ |
се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој г |
е мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погле |
и.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb |
ајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постар |
жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште |
приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим |
Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно у |
жује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S |
.{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Одниј |
.{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ |
и неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се приди |
ашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били |
Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, ш |
црнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да нек |
.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри из |
ађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису мог |
, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, |
и шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви. |
овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља |
њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе |
а, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> < |
ље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија |
и ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла. |
зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{ |
ла рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, го |
о за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не ви |
збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И нека |
јник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра |
се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хт |
у изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и |
ену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и |
ст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного |
...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одго |
} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око с |
причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај |
да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: |
ан спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену прем |
<pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га т |
отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се |
/p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли |
..{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може б |
Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{ |
вона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зн |
но одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна д |
ијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Ла |
" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обор |
више пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тв |
воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, по |
као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да |
Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагл |
ој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека |
вори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се пр |
о боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих ове |
на.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми |
/hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p |
је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона |
влачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} |
} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је |
аву, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и |
и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, ви |
писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]!</p> <p |
но, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се |
погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да |
14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко |
, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> |
Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са |
S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана |
се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и |
ас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и п |
Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако бу |
погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не |
.{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уст |
т на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? з |
огом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне |
, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> |
но, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— |
окој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа |
повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око н |
пет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, |
изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предло |
поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ... |
, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно |
поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко |
одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу пр |
дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му про |
да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену о |
инџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n |
да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест н |
ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је ш |
ј је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува |
хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Ни |
е потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, |
јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и ја |
<head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три< |
убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не |
>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенил |
и...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни пита |
, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му |
А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> < |
ој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипа |
да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она прис |
И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да |
н ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади раз |
па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и з |
сладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у |
ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо |
одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зуби |
ив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Ман |
еко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> <di |
и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ос |
ирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара |
да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти д |
ма.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти |
каном и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва и |
та пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да |
овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно и |
Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово ј |
упљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гоми |
што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покрива |
е.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Зама |
вом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> < |
о па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољени |
охвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окр |
пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу |
де међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав |
е руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш она |
е, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црн |
/p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна |
е помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне ка |
, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнак |
ивљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му |
о ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S |
по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик с |
ајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја до |
и.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехн |
роз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним |
_C13"> <head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни |
и“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, м |
е сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и да |
пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Н |
.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису зн |
ијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{ |
" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрв |
гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и пр |
егде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из |
х, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, |
тирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изнен |
пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врат |
} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болнич |
.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p> |
кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му поглед |
паде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће |
> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену |
з куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску |
а то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— С |
— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јес |
уначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце |
, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани |
са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана |
пре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни дру |
Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фра |
плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми. |
измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разл |
да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, к |
нике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже |
читано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S |
зо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране |
ставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући |
јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн |
позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше |
се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спушт |
етко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на о |
Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње |
да послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, |
ало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} |
и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пун |
о живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу обје |
ро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објеси |
авши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање мате |
грли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид |
дмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико ч |
епша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели |
на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манд |
зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено |
толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу |
Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} |
љен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стри |
ено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трав |
..{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине? |
опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— |
S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, |
Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам. |
та.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша |
</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</ |
за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пар |
данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не го |
} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су нареди |
Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да |
p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази ј |
н имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div ty |
риле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се |
гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мра |
Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе ин |
мо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим |
<p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме |
емамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледај |
ри Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог на |
о, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} А |
рса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовни |
/p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко дан |
метан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не |
Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Погл |
еносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној ку |
џаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на син |
тне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно |
Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са от |
смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — |
да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби д |
одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петр |
иташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући |
роле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцк |
дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, н |
свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собо |
разима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачи |
под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, |
коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цига |
никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано |
у рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се |
јаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз |
аш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па п |
други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</ |
Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. |
ни.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно |
лијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених кот |
<p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво глед |
кинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осве |
— Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</ |
боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тума |
сно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царс |
од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, |
} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цар |
има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срц |
хота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, се |
тра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поп |
готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојни |
— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвс |
огуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они : |
кују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S |
теде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак |
ан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</ |
ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив |
сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и п |
и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наз |
речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи ј |
се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бит |
ј је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је м |
игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уље |
крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена |
што мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће М |
дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— П |
ир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, |
варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А |
уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет |
{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{ |
ар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни г |
, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет |
ао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша |
октори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једни |
родали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања |
вати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читав |
ово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затв |
и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митр |
као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милост |
андом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек |
ђу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Сим |
..</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправ |
Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и |
.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли |
лужили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако пост |
језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетн |
дали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали |
ну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и |
им и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по п |
седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске |
држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добро бити < |
ти.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу оста |
.{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу |
93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Чи |
а. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да ни |
црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите же |
каза на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дош |
етене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе. |
о да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гуши |
попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица и |
уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да |
од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврч |
ести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво у |
седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају дим |
епрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. д |
пази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по ј |
му, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује |
ну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено о |
ала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До |
че се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрада |
ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано |
ије хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у |
сти!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслиц |
</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пс |
ги</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући ј |
ару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да |
<p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} О |
иће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та |
е срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела п |
кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му |
азе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сус |
и, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="3 |
} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их |
сти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изн |
За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељ |
да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три |
ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко |
} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и |
о, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што |
м пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да к |
лазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и за |
а види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} О |
е управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладн |
Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S |
се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у |
је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} |
а једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и |
згледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} |
време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} С |
чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И п |
ш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли ова |
у.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати. |
ридружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>Пр |
а се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја |
таде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам т |
је брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах и |
су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а |
е пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не глед |
>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?. |
, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра |
Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седел |
ала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пр |
ричином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ход |
лони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче б |
} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдеда |
готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете |
се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{ |
>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је. |
<p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце ј |
ти па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао пр |
они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“. |
} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прих |
ку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она |
о нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} |
и да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, ук |
, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да |
p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" / |
} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... |
ли ми живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> < |
ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео |
.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да с |
дими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Кр |
ем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек... |
</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите.... |
заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова ле |
спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се |
“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће пре |
у ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Си |
м. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила |
Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде |
мо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четв |
>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица |
ог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није |
о?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Кук |
ће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахн |
p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли |
мо се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и |
>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двој |
ба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмако |
и, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{ |
клецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било? |
и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица |
?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне |
— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лак |
одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} |
ас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, к |
да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{ |
.{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се |
Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све н |
е и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала |
чему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне. |
е милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — про |
чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?< |
аја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да |
колико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} |
кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о |
оста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} |
се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово |
Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, с |
хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не |
>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А к |
чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{ |
<p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу |
а, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чеља |
који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n= |
а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли |
у и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из поја |
аксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при у |
е јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да |
тре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих? |
је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг |
n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше п |
послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грб |
дначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче бле |
а час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе пита |
арицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и |
скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада ни |
и по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра |
сака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис ка |
атка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, |
ар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и |
не почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљен |
жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се |
е сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Ла |
> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, бронов |
че преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање |
се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чан |
трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, |
преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, прет |
ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спару |
дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као |
лије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} |
ксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на з |
S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком |
ним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва пр |
Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и н |
и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, |
прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о |
у. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> |
уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} За |
а је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво |
="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Х |
уми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се |
ноги посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} |
, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали |
ова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одм |
се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити |
а.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по тр |
<p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође |
кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што ј |
/> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, д |
од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и луд |
гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му |
поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни пр |
уче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је жел |
ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два |
д испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала |
нешто — зли језици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови |
ициром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} И |
њаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је би |
рка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опор |
а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:< |
е се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, ч |
са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њем |
е на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, |
.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удар |
па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га |
ив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се р |
бу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар |
е где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пу |
е допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{ |
обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему |
вали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да |
е“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш ј |
?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако о |
вао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек п |
ригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из ј |
унђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на гл |
даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> |
ћа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мањ |
{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекрив |
гом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим б |
нине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малак |
ара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имал |
/p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла о |
енска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и са |
S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонил |
ајбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да глад |
и је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и о |
хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом теш |
/p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњече |
На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да |
.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље |
у око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хран |
о може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју нем |
ари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и про |
} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као д |
ида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S |
емилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи паке |
пити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима |
дали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био |
— опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло к |
о се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да |
ре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Ка |
туца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло уте |
премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на д |
ају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно св |
за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцк |
це, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте |
усрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p |
домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, из |
болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> < |
и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, |
и ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крв |
са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаокол |
и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше |
побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. м |
</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, |
трашиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи |
да туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застад |
S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он јо |
е држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може |
уних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује гла |
п не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагод |
живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп |
е на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} |
те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три |
ало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у |
рити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису |
ео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети д |
неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћа |
.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну |
S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој |
јела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лага |
бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже. |
бљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покуш |
кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворе |
трије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу с |
наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревет |
ни паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ниш |
е, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно. |
о би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одма |
сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно с |
о, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је та |
је болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да з |
ћи осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад б |
е Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, у |
годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости |
не, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добр |
тету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и неср |
кве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, по |
ве куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и |
погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, з |
и. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин |
ог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S |
лесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се |
мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ п |
једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Ж |
слао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, завр |
се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади т |
розила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не ве |
де.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре м |
н ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</ |
. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохв |
о, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n="96" /> |
</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је |
е да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у о |
кама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војници, које као да раз |
ли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— Марш! — дрекнуше војниц |
зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} |
кога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала |
ожије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> |
ано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Заро |
наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у о |
...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је д |
пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те |
, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка виш |
епо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модр |
тово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници! |
ши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :жив |
неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на н |
— опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче. |
и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној к |
као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бега |
ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле |
иво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?< |
{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми остави |
њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође |
звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <h |
.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прс |
штро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S |
рећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошап |
коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Д |
итајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му |
преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако м |
који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кил |
ваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би |
загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, |
биђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за |
ник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа с |
ачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у |
реба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла н |
их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао с |
се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад с |
рској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче нека |
него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га б |
арији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спа |
и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали з |
сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лиц |
а, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јест |
мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око со |
ље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили |
ник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће с |
увати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она ј |
лаву, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане |
, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да |
ећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву пр |
да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p> |
кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жанда |
а чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, |
.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунт |
ију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на |
ега, који издаје брашно, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десета |
да. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано н |
о, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обила |
ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заје |
ватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га остав |
с занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој |
а кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се прибли |
ива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна |
Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, тао |
неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили |
где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празни |
гурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну са |
пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно |
>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га |
по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Тр |
.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак нап |
брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сј |
естистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињал |
тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако веч |
си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb |
остару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њи |
з икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, |
им имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} О |
куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Изл |
тан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки |
тлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидн |
n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око |
га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуца |
ј, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не |
што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жи |
луд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву |
сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради |
ица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружиш |
пава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види |
м крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг |
њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо р |
ве, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било |
, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно са |
тиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их о |
з сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли... |
<p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вра |
на, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S |
е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И |
<p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петро |
екорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напос |
а по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће.. |
еда на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} |
ту.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот |
, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова м |
и да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножни |
ом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} З |
сле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И |
S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима обор |
овима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чи |
каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би |
ред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет зап |
Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, о |
.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старц |
оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањеничк |
ањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} |
амо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао гла |
а вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затит |
вио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S |
ко модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због |
урени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{ |
ше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче н |
сника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави |
{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе |
т Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> < |
>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> |
ао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, |
и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, су |
и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb |
ни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет |
висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није |
.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је |
се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Л |
гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њ |
II.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, |
слицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће л |
екакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је не |
оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, д |
/p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, ла |
у субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде успра |
ет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над |
ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p |
једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јад |
ан другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али н |
је са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани |
</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и масл |
предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ |
ођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о так |
о са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну |
што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болес |
го с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њи |
није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат |
е мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни |
га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, |
ра молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају |
сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџи |
едба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му д |
па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пеши |
обро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетк |
p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све |
невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, |
тер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор |
е крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгу |
дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се св |
S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита нека |
уке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају |
?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се п |
а огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутит |
м је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} |
појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако крат |
ет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} |
редседнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу ч |
еко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, |
моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осе |
S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове |
као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} |
тета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњен |
} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо |
зазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не збо |
по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам с |
е она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемо |
аћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, |
/p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А |
> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаро |
кле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико |
изу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико |
а поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душмани |
но га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да |
<pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се |
грли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Шваб |
ежио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> |
p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војн |
да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су |
и?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражит |
Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. к |
т....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, |
нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га |
р....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба" |
{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо |
ају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисат |
укну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим |
е сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, д |
д!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А |
ше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} |
ритрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> < |
.{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мек |
ам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb |
асени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у |
ових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу нов |
жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га |
ап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно п |
се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује ко |
ну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, пр |
ога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега |
си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушк |
, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао |
о ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заб |
е вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги ру |
в и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она < |
м погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, бле |
зговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих с |
у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за |
чило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру |
има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита к |
ши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује |
мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничаре |
ма њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод с |
ајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена. |
пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од све |
вао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као |
.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију |
е за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Ла |
кровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Пре |
о несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти |
ућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} В |
пио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Ср |
њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим углед |
авало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна |
; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и |
овека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Пог |
/hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} |
каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блист |
плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохват |
...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изглед |
које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе |
сто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра ч |
шено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови |
присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мрг |
> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража |
иво?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да се |
име.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си |
ли Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, дома |
тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта |
к буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40 |
у.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак р |
чито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није |
одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> |
се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и пис |
годи место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод н |
колико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S |
ати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љуб |
затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> < |
не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S |
вест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну |
т са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано |
.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> |
имат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и |
о:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као |
а, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, |
, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, п |
с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Н |
зити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осм |
гледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пру |
и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оло |
.</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S |
ао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала |
епо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се в |
вима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој ле |
инили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је |
ури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} |
гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуц |
ила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Манд |
једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело з |
опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар |
оругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужно |
ве.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и мек |
бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. . |
р је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за |
гони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, |
ље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S |
кви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} З |
евају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....< |
тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, трес |
з косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђ |
.</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Стар |
Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босио |
готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско де |
јанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника |
о ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапу |
а и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> |
ремного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, |
егови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из ф |
ате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; х |
у понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе |
ад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} |
аси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, изма |
душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Бо |
{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их |
о глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би |
и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући .. |
л...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за |
ћи гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, |
ијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у ру |
p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја |
о да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледо |
умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </d |
не, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла |
та до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући колико мора моли |
но, знајући колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а |
чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</h |
ћана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављај |
џари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздав |
издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и г |
би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разу |
ини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — |
је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем. |
сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком п |
..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна |
/> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и |
сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгле |
бар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он |
Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Прич |
говори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{ |
ирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снаш |
га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлу |
да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се и |
вничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо иско |
p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле н |
зненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, |
{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско пл |
се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како ј |
{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце .. |
и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отм |
а то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да ј |
Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> |
оче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао н |
роја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари |
љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије ов |
} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p> |
ило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет ј |
е вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — нек |
езизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} |
и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нис |
носио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му п |
и се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{ |
им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли |
очкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Наре |
отињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и |
за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му к |
, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} И |
пре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се |
љкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премно |
га и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опаз |
<pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су одн |
ешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, г |
на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по |
се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да |
асрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, |
о погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их |
Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, ст |
уше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно с |
чешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари в |
из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли н |
ат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и |
и.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p> |
вога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушк |
само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуш |
ни бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних меши |
трча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толик |
Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једн |
крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом ве |
шно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сме |
, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих |
обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: проз |
себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеб |
гати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> |
питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и |
да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у |
друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Преп |
Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S |
де.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љу |
на, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готов |
даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће |
а се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па |
ушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били ј |
<p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не |
} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако с |
!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати |
ама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше с |
ове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га |
кочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрч |
и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мај |
Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати |
> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари |
вце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, ка |
а и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} |
и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гле |
ену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио темпе |
у.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Мит |
ој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачки |
а на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не |
им.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и |
Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} |
емо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам т |
и погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно |
аветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак о |
иће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде |
<p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— |
чем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подви |
а! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће с |
ори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— С |
протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли |
макну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанстве |
<p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} По |
е је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати |
на какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се |
та а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чин |
ма.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесн |
азјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све уда |
са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Прите |
стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по среди |
н мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са |
га ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; |
рњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S |
>могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је служ |
} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узма |
ме истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати з |
а, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око проз |
ти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им |
рема кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S |
ло, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима |
му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно и |
>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па |
ци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешт |
/p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која ц |
е напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под |
ти, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> |
обар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њ |
стижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијан |
отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што прогов |
апослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За |
е.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{ |
су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p |
увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће? |
ше.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајд |
, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим не |
.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајућ |
уцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће |
у клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу о |
p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, с |
да весео и задовољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi> |
ржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на |
>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусрето |
еком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приб |
е.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрли |
итри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и |
и спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по тр |
се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су уби |
тар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата н |
го је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се из |
Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново купова |
.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овц |
пи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњ |
ну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> |
е од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у пр |
акну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса |
ањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Н |
ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, мно |
раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се |
старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се |
Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> |
ноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти п |
ео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велик |
ео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> < |
па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> зап |
ећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} |
по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да |
не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на |
ело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све |
појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом |
војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Мит |
жње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама |
и пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се |
га Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>В |
p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и |
несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о |
врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављ |
пола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче |
оји јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели п |
сник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се приче |
о кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати св |
Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори |
и кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Уз |
их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{ |
укао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n |
еки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и |
соше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гл |
нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <p |
се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, |
леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погле |
не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су |
и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S |
ша у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Мож |
ком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор |
лупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> |
хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега |
:</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Кри |
шали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка с |
. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до ове |
луша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И ње |
отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед! |
патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да с |
С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столи |
узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да |
а, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се ни |
да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, |
е мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукам |
о уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао |
за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, ос |
бине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да |
ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнич |
, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да зам |
су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба |
у.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се |
а он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, |
во саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одго |
ој забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води |
вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Сима |
стеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета. |
е куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је уп |
цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="cha |
да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће |
да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза |
, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Теш |
<p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и н |
физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Кук |
ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из ин |
тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да |
је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме |
и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} |
ој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе |
уни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљив |
но га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А |
враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега о |
<p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} |
небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени |
м, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом |
петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших. |
, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама |
бом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n |
затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И |
узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Ок |
поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} А |
ар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им |
А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Бо |
. .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и бац |
гајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога к |
бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још см |
у оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S |
на.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чије |
рну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала |
али.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у дру |
лили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неко |
има који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, |
ед осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лака |
царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— З |
ник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немил |
вен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се |
ти и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да |
узама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају ру |
четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сир |
ла.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и |
њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лак |
и пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; |
.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечи |
уба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно |
ни а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, зами |
то и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ... |
н је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штити |
пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бес |
уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице |
ови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S |
ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од |
и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уст |
акана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијес |
аштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако кој |
Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне д |
бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је |
, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, |
еми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био |
>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица заста |
о сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном у |
ично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је из |
ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све |
авати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час |
м се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и ти |
ено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} |
својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав |
почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна |
<p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— |
прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p |
стивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је да |
акона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирн |
и.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На п |
не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна друг |
ше сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд |
{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четв |
адан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је пла |
.{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах |
приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мо |
х и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} З |
стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, |
фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе до |
, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли |
{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту |
а.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p> |
нпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа н |
ису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} К |
фицир се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Ре |
/p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} |
ежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било |
стаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им |
атра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли жив |
не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати. |
} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати |
Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и мес |
била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласн |
>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао |
овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико мес |
болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, у |
И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклоним |
и будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па прода |
о их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељад |
ледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа |
ко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана |
ако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих м |
се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијана |
ише: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- </div> --> </bo |
би га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> |
hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Мат |
ге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге |
и готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрес |
х им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше |
едина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} |
ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно |
о она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црн |
колико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села ра |
и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши |
. — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — |
љена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и ис |
јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав |
ио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" / |
сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Куш |
е је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико м |
е мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће |
гњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— За |
девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред дра |
захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} |
ици </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше |
Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се п |
се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као ш |
и га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p |
реба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборави |
и писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пиш |
у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено |
опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!< |
ош смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и |
дине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се бр |
ерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?. |
оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што прж |
i>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста |
амеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно би |
ратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао |
Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и не |
p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу |
ати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и |
>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да |
е поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни |
, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стрес |
ред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био проб |
расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се п |
у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да руж |
ирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо |
леда на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави |
е до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њези |
понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога |
је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерл |
само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћ |
добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорниј |
— запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — поку |
и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одав |
..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза |
таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се |
ним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и |
лабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и ст |
д Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Д |
огли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плет |
ји голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, |
ећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, и |
и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој нар |
, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, |
ене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котл |
а ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — наст |
о заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са |
оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</ |
и испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хле |
ораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата |
п и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} |
о Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.< |
у у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} К |
бије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{ |
уну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукош |
имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби мак |
ао поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад |
н вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S |
омадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити. |
> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> < |
.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p |
кога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу |
е, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано ид |
е, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки д |
} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за |
у главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници пове |
је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, |
ружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напосле |
алетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовал |
е јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојиц |
виривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S |
јега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљ |
ој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници |
о како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{ |
а га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p> |
ијатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познани |
д би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне о |
се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до уши |
наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да |
> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава стар |
до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пуш |
ито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурут |
е и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и |
кли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили |
d="SRP19191_C14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је |
и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гара |
положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} |
вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа нека |
збрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глу |
официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па |
зивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се н |
ант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p |
мекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана п |
ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и |
id="SRP19191_C8"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стиг |
након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, |
акнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p |
ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кук |
бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Ла |
може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поп |
ла га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и за |
о два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебе |
нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса |
казивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно |
Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи |
поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и |
ар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} |
ици повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка |
ло.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} С |
, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласн |
е. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљ |
на, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Не |
то нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Ј |
те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке |
пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пус |
чи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, н |
{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од ико |
его у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити |
ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете |
. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклел |
п лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњ |
овуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра поку |
лу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без прес |
ни му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не нади |
шта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човек |
и и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пек |
>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закон |
ч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој |
да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишт |
загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потр |
и из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} |
да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манд |
на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, ст |
ово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, сво |
ече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова у |
воно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, тан |
— које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољел |
је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да с |
оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили |
нажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!. |
шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледају |
у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но.. |
ам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу |
Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је |
и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... к |
е, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Је |
чника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div |
у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на |
не хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, |
тајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запушт |
забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, |
вирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове |
читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— |
ом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега |
седнику имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час |
ок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око |
на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по ледина |
омитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{ |
е да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добац |
са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиж |
као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао |
олику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаћ |
цу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори |
се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко |
е, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} По |
ј вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, м |
<p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... из |
е донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S |
и:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш |
јно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрл |
иже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и њ |
а га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чу |
залуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису |
p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, за |
уза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Ш |
азе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — |
о кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ћ |
пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави та |
да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Ис |
и да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци пр |
p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. |
те одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне |
а.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се |
а, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрхан |
, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по |
Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчи |
арака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> < |
аршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом |
око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, у |
ућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <d |
инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Пог |
еколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одре |
ери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да |
коре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настад |
и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, н |
да. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у не |
, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвил |
махутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута |
захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S |
ти.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти |
прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у |
трина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту смест |
и убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета во |
до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, к |
По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу ил |
осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи |
ко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S |
м: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба нек |
> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S |
и од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, |
мо један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удар |
већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, |
а га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p |
ори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И |
спод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> |
ови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетај |
храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо и |
ље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно ма |
м поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што з |
ако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А |
двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода у |
ку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} |
бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе |
.{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разгова |
мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос за |
ја и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека неср |
S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирај |
p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дије |
лог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да д |
д би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини |
урчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Им |
творено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и хра |
а измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијор |
ом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је гото |
другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и други |
.</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, |
варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лак |
и, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:< |
идиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота циг |
веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари |
шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у ве |
S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} |
и му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају болова |
и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода |
немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и за |
ин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испо |
же становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају |
до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше |
це зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не п |
тражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обоји |
апита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— |
мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да у |
астаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S |
Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Ник |
инем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{ |
покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, |
круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину |
њави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Ко |
p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да ви |
ригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и |
ко срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу |
ма њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу |
{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати је |
дличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поц |
у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли |
</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узај |
вршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје ј |
n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, дев |
во, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је ст |
о поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затв |
ати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија |
са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се осна |
згледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У сва |
се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p |
ође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој |
оја је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кунд |
а.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије да |
исању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад по |
овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки |
један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги пе |
азбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао |
идили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у свој |
путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Т |
се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и пого |
од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празн |
ете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке |
овима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да |
оре док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дан |
ста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне г |
рабио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обуј |
под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, сед |
лишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, к |
адњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до |
м погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требињ |
још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише пос |
них врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пусти |
рер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти к |
е Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у |
оп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин р |
аче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај |
а расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестисте |
.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате праз |
вабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} |
рену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом п |
е, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ет |
ела, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе би |
је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их сваког |
Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало |
одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — б |
нога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Ср |
етар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат прв |
и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како ј |
своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и грах |
о, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је |
p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за |
душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода |
тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и пр |
ћу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Об |
ретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} |
ругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не г |
ице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни |
мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса |
акар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S |
е женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} |
иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па |
за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На ули |
ла пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити |
опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . |
дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p> |
зних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа за |
} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</ |
то јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, за |
ворио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S |
<p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p> |
ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> п |
Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад оп |
ао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз с |
де.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и н |
ад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло |
.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружи |
идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради |
несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни |
војке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плото |
гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </ |
има у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну |
и проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звона |
он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажен |
зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и |
те је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да кре |
у их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се пи |
,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, |
. .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, |
дан мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам н |
м шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко нав |
е вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима ко |
иту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се |
сну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подви |
о колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је |
n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој ча |
и вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам |
таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газ |
жена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече м |
ао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код |
у је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} |
>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим |
да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{ |
ри, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да што |
{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за уну |
вет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на де |
ој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, то |
д њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одг |
и.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко ј |
инута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не глед |
p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах ди |
даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откид |
е финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <p |
д Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво |
</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му |
ах, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа каз |
Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{ |
шено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет |
по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p |
киде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам |
/> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, |
ци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп приј |
и његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да |
ко паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси |
сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јо |
года да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен |
била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — оп |
е насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бра |
ода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....< |
онијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица л |
чар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не пома |
говоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он |
о и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут ј |
— За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се дома |
је забрањено држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида |
.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека |
у оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и |
вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, тре |
розећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лака |
и капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?. |
, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} |
љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и по |
огубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, |
е и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима д |
некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао. |
их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један н |
како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је как |
увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јес |
ко ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> н |
му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би |
да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, р |
ље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затв |
лу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упор |
звона и клепетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшини |
не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћута |
је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало |
се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра у |
и га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се |
ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p> |
о скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и |
нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанс |
вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким |
.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се |
. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... та |
чу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Б |
тупа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?.. |
ију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком |
аш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одг |
оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јач |
колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</ |
, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах |
јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар |
— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је |
ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одаг |
е да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и н |
ирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтед |
ине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице н |
ечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском и |
е растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S |
<p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлик |
ази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсе |
д те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у |
Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак и |
. рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој г |
над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зо |
ој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од с |
хују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде |
е ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, |
н и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} Н |
дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају ч |
се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руко |
ко-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Сам |
е.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p> |
ивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p |
е се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно |
<p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како |
ке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако мака |
заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У он |
ве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кре |
и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p |
ти.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара |
се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изнен |
окош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да |
едини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад |
ше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну гр |
амо стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке |
окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђ |
атна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу |
шање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугод |
S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће |
ули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, |
а коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застан |
ба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у |
Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="3 |
то почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са д |
ача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је |
а ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не ис |
у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?.. |
је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бл |
на <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, пр |
куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на зе |
ема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето к |
имаја и јелици во Криста крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черно |
ну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
је боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и уз |
ву на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој |
те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе. |
се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да бр |
у нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n |
епетуше на крупним звонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="2 |
{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јо |
дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, |
рну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, |
мислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лу |
таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко мо |
ога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, ду |
да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала |
е иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, |
страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стр |
ену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20 |
ати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца чита |
егну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће |
и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер |
а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у |
> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софр |
орао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да о |
је, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је п |
и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни глав |
Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. < |
да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењал |
, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише |
реди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на нек |
чајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугоднос |
о три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала |
"88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се про |
.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За |
Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Ман |
а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека ј |
ас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један |
вно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не |
а страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи да |
остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Ве |
ледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да |
обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>-- |
пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И у |
и.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући |
а да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} |
естира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се докто |
опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А |
ем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретн |
асно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је |
равају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно |
своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као д |
на на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дад |
<p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се |
сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" |
кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто ка |
е жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад |
на.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, п |
овима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: ј |
е већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора с |
па треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ус |
<hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="c |
кујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини |
ига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, |
це за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду ш |
— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p |
а оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу |
ршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодр |
аг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> < |
жно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва с |
/p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено |
о је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и |
са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој с |
с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и |
јасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак. |
p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} В |
за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и п |
у на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спава |
ле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да с |
морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце прем |
није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Ма |
кајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и |
b n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— |
на а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозиват |
још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакос |
д куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то м |
олесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже |
урајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само д |
ене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да |
це обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, |
1" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, |
мирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини |
ио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, |
Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и бра |
ростирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је |
тио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха пот |
иви се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је св |
ата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозв |
а црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да са |
час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче пад |
удом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране с |
господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и маму |
— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> чи |
агом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се др |
рице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снаг |
у као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до мест |
комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, преск |
н.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешки |
Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Рум |
у и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак |
} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четвори |
пише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не п |
ћим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето и |
да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад |
вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и кр |
— муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивиц |
икан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаш |
</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опи |
праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњав |
лепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да с |
з читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, зами |
Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморит |
естрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечи |
l:id="SRP19191_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно се |
тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фр |
мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} |
огледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да г |
не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— |
S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с |
е.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о сино |
Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и паз |
крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио |
здељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни |
епашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше т |
понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда оч |
.{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморит |
бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продав |
снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се |
бринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, р |
е!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру |
или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо |
во све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнији |
дговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе |
Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити |
жи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са раки |
е за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудит |
изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није бил |
аљега изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S |
ари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој св |
с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као кво |
амена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и пад |
а на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако по |
е да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна |
иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче виш |
ом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p |
постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> |
тавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје боле |
и и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући |
кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од р |
"9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из |
поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју |
баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету да |
озив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну |
p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> < |
ећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо пр |
креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Ма |
ају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, |
ају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} |
ма добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, |
, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од у |
очетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори сп |
пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када тугова |
бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раст |
ко му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} |
S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мос |
и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</ |
ородице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и та |
на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки |
>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, па |
ору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет при |
ажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију |
p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> < |
Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у пу |
ећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар |
а јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадни |
а цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јо |
а то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Док |
моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p |
у.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од ње |
?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p |
вницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће |
{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" |
о путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јак |
е само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита |
} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, иску |
невесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће ка |
ти.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хт |
....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана |
?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинет |
> <head>XVII.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једн |
тња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богат |
орицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} |
ко несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад |
.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху с |
му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо прис |
јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам |
к сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на чита |
нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.< |
о окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио д |
згрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угл |
ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећ |
онека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У т |
х.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињућ |
како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још |
вала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, замор |
ога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у |
намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n= |
некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости |
тини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурен |
ахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно |
страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропар |
пка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа |
, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ип |
оку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са див |
о, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако зви |
ти оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, д |
брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то |
завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} |
ша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати |
тиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ |
гоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, |
вори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Ни |
амо чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S |
о.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да изм |
у како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда с |
д се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као |
усте, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране |
три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако |
p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући з |
запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о |
ом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умив |
не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет |
неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона |
Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мис |
} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се л |
а, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— |
— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> ца |
мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распо |
њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не пр |
кан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, з |
> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— |
у збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи |
а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа |
беси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима ов |
официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одм |
Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, реч |
а је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да с |
Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео. |
, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на |
старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њ |
Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</ |
ао да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, н |
{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да п |
>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, |
уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и р |
ова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није са |
што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је си |
ризнаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, |
и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не прогово |
ви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се св |
агледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} |
/p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на |
покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не |
и повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима |
{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају сел |
руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} |
се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према ку |
попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја греш |
ију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потр |
е.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А ј |
!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И |
абирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опа |
Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик |
њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана от |
{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуц |
газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између |
ом поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и |
е, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> < |
.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа нек |
не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ до |
о се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно |
p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио |
крије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тар |
отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на |
.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави л |
штар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана |
/p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31 |
<p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{ |
(још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, |
Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</ |
ко озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од ман |
голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— |
<p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, п |
тем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сад |
обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем |
жно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим т |
аклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, |
.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не |
рбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним |
војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра вече, мајко!</p |
адају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} |
са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти |
ће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пу |
Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не мо |
поврати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона |
hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучива |
ога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави м |
о бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и т |
ли главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из б |
сти код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили ру |
бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, |
овори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p> |
И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђ |
били, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили |
дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, н |
атих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, бе |
ко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њиш |
е или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни |
ла четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војске, као инвалиде.{S} |
а, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, др |
.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји |
е жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и |
водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прег |
и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах же |
и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како |
ак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још ув |
љем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, д |
и, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле и |
.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прог |
} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имал |
није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по |
срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умеша |
обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се |
буре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} |
иви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бу |
... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељ |
остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада поче |
} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се |
а око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у |
Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измеш |
ељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n |
мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни |
а насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђу |
чели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају |
е никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонс |
чеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, |
застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И стр |
као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} |
мо иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запита |
њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола |
говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица н |
оспода заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да |
озница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и |
један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и |
ва и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћа |
ли, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје сел |
радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; |
еклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен д |
дари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ћ |
и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се нека |
један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почив |
по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далек |
пробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заоста |
ворка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вр |
дати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваље |
!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</ |
ку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглуш |
бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, |
збљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих гр |
а, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не б |
мата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подиг |
голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, |
о зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па у |
лупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, |
му се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по с |
е кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} |
поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама зак |
о им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара с |
се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да |
почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Л |
у.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко засте |
азбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Ј |
према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Ја |
— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па н |
ј !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговар |
.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и |
...{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у |
из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S |
— али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Ма |
} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крен |
ри на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p |
гурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешт |
г официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љу |
ије луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је |
е се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше ос |
ед врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Бо |
е мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо |
штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако са |
аканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, о |
јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понек |
ад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се |
на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које |
о које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим |
ји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва |
буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин дуд |
ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, пис |
. . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она |
е не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се ра |
и.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправ |
ену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Он |
им неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>И |
ржак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према |
ао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако малак |
ушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судов |
су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најк |
коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу гд |
гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p> |
крену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из кот |
била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет при |
квом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупај |
ead> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче |
ирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на |
упаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, ве |
лике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље б |
у варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике не |
да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су во |
је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио ј |
ише него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене |
, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да |
{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, |
пукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сеља |
="SRP19191_C7"> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} |
омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по дво |
да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се чита |
Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто д |
уда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакш |
Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обил |
некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини |
, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем уч |
ени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред к |
S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и |
гано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чул |
брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој |
двикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара |
туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му |
а, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа |
} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; |
зброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго с |
осе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Не |
склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку |
не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> |
лико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и о |
тала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> |
заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је |
ивачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} За |
да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као |
је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Д |
ди како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише д |
у се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лиц |
соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечи |
да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући |
е?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душма |
зненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова че |
како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе |
утра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к' |
ре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит ј |
ана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пе |
У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Са |
опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га |
ко који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни |
је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{ |
рену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те д |
ла.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво |
кућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један о |
Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати |
ао изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмлад |
а.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} |
бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S |
данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици го |
азду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у кућ |
те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да |
у нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, |
ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући г |
ту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту |
удити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама с |
{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саве |
газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жит |
днике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p |
ашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких |
и, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Ни |
n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . |
пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси б |
ека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита |
де, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда у |
буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори |
>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати |
оворити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што ј |
таве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{ |
некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити |
помињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснуто |
> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром |
да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Ка |
} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже |
ј је голуб....</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p> |
је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено о |
људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, к |
колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, |
стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</ |
му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>К |
приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину |
и је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} |
аборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>О |
{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазн |
ељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само |
ања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често с |
до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се |
једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} |
му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{ |
} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцим |
. а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако |
ло да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и п |
/> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и |
вије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> < |
не, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом. |
ста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као |
едан као да нема меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, |
адовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и |
ти, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} П |
знад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се цига |
ругарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала не |
удрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се не |
врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста крестистесја и не крес |
крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоко |
> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјек |
а.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стис |
окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p |
а, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S |
те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и |
: под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један |
о им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим пер |
опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} |
и да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, ск |
акар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку |
и торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> |
дијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа |
жја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледа |
ла иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су не |
гледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; м |
е могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о к |
стан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити |
мене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од |
head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отрг |
ма и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице |
или, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће и |
мали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа |
е старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смеша |
гово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало из |
у.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На ко |
вљен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што н |
ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се |
из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и т |
е умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљен |
е у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стиша |
ad> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Д |
ње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи ца |
моноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је ма |
Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући |
врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос м |
у Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вел |
ају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, |
пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари |
смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прав |
<p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста по |
{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана |
е док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на дру |
мастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши |
некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— |
са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да |
а га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта б |
придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни г |
рче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с п |
ија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону |
војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тром |
ина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изг |
да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, |
е да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, |
екако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p |
, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају |
буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свире |
S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, |
<p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старич |
а види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улиц |
муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мор |
тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или ни |
чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рука |
ни, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малакс |
прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с пос |
стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови за |
о село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред |
себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово |
ве се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се |
брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакрива |
у.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће |
неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, б |
одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запа |
о би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из в |
вљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак |
на, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. |
вој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не и |
анију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, расп |
фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих |
S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p |
е ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти |
попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди д |
и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испреби |
ажем, браћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не ва |
Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </ |
ш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Пр |
омита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лиц |
поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> |
руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, |
И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијај |
унило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде |
је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме позн |
је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Нећ |
адити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— У |
неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра |
гна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-би |
хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је прис |
д виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде бо |
моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душман |
њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— О |
{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го... |
прави пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џе |
S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога.. |
ам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</ |
аглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други |
у у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбој |
а уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; |
сти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњаво |
де и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари р |
ко времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само де |
рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, к |
око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" / |
кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> ниј |
аве, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да |
ије, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар |
у, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неко |
ао да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ др |
а, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се ка |
гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затре |
и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледа |
, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено и голе |
е крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи |
</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је |
} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њи |
и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико ни |
гло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Ни |
ликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад н |
кар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена ок |
још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да ум |
тара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патил |
о се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побож |
рашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много, — али ск |
ољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј |
е и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све ја |
га гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру |
оге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опоме |
користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан ј |
им узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и докт |
ини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да |
прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S |
дигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске. |
едан стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се с |
вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, |
ад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p |
дацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, м |
справио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она |
па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени |
р, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници < |
ано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа ј |
ког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згули |
пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратил |
рте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не м |
а су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак |
/p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица |
} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже по |
И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора ра |
било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни |
Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Л |
.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с др |
на да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прек |
, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани |
д су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равно |
н у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?. |
постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова креве |
на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гла |
од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У ово |
кајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> < |
четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих |
готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где н |
лецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом |
ори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, ош |
ила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мор |
је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене |
{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише |
да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сам |
-- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n |
о камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањ |
збиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> |
} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Б |
отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија |
дна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се поса |
као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају н |
у масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално |
ан не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло |
тање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је |
ли.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једн |
е што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погле |
а као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још п |
као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, — али необично жи |
но одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S |
д ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде н |
!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије |
Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистр |
искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија |
ја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено |
/hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запит |
зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окре |
и и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Ниј |
ји дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стр |
опијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, |
ше Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба |
као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} |
и, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се |
како несвесно, готово лудачки.{S} Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сам |
љен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или |
и гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапс |
у ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</ |
ле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин |
е једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p |
не, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна |
ом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где |
.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, в |
реме, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке н |
Мршава, испијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну стра |
p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо т |
шло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да верује у |
ресовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би мог |
не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цу |
те не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипа |
е таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и пре |
.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицо |
во до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што прено |
Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љути |
обра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове |
"120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и |
ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало |
путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путов |
S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреш |
..{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и < |
се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type=" |
тили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се |
она, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} |
је без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробн |
ње, комешање, граја.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно н |
о блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умира |
цу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког жив |
шили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли |
све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим |
чери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још |
е посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзиру |
стано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац. |
азговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне с |
n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком |
ба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој зап |
звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{ |
ла, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се |
е, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да |
нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније прот |
међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, п |
тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> |
ским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она |
сти у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве рук |
о послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капо |
ни одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном |
своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељан |
даре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" / |
та не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд он |
ује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироч |
о, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играју |
е не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше |
или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. |
ен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му д |
дна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта ј |
е они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, набор |
добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим |
и.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгоне |
Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде м |
е бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Ка |
добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив |
ове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико ниј |
{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколик |
шаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се |
и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче проте |
ек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу д |
е да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљ |
ујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришо |
порно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетк |
види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распи |
дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути прем |
се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се |
оран.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пе |
></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом |
ца заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, |
отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце об |
{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на воду, каш |
S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подв |
....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> |
м уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пр |
е село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под вед |
и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затвор |
интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манд |
не, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се |
и давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лиц |
спретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спут |
, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се ст |
аиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одск |
о ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може |
озора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, ота |
"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецају |
које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом |
уби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега |
и све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврв |
јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — ка |
олете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаш |
> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле |
и се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> < |
а....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лаг |
о његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међ |
и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање ниј |
?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и |
} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако |
ошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише прем |
>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" / |
/p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћ |
олници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква малаксања болесника и, с дру |
е прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још не верује или, неће да веру |
да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако..... |
ба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S |
и с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или |
м дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испу |
/p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, уз |
:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали |
ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свије |
упини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мази |
е овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова г |
залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> |
акар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, по |
интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко б |
Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевин |
а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је изда |
тили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио |
леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна |
} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што |
познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једн |
игао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевај |
ерин дочек као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хлад |
земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p |
<p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи п |
сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се |
ве јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их с |
иње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те пр |
морили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још иког |
узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, с |
ијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно. |
в ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p |
се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Ја |
p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив |
? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упу |
ред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> |
орила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав више да изд |
ићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи |
зуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није |
водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi |
а се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{ |
алуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мал |
нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан |
још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он ј |
да овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је и |
{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово |
ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се |
а другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, |
вале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и изви |
ушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од |
да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала з |
оклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му |
циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да |
искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi |
тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и |
ко поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствар |
дговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чи |
Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап. |
ручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као |
{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као не |
и.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту ј |
.{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не |
гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад че |
да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једног |
/> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу |
атио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно |
то си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа |
?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> |
ворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидил |
аједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећ |
себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини дав |
p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му |
да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да је |
у мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Бић |
који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који ниј |
гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, |
е види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црн |
Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Т |
свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ам |
, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чи |
лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, н |
.{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чин |
ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунил |
, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је |
о их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му с |
<p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није |
ије.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано и |
шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А |
лица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим зна |
етиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и |
ји се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да |
инско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница |
треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И каш |
што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакш |
што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте друго |
о да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући о |
је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагод |
та се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да г |
себице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами. |
ћи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и разм |
пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са дом |
додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у не |
етио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Стар |
обре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст н |
или и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Н |
готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што |
ест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд |
је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се ј |
је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Сима |
а могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз ом |
се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и заустави |
му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све с |
опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слуша |
ица му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од јед |
тра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она |
отегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука |
цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао б |
и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за |
, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче препи |
ућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И за |
кад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...в |
пале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.< |
сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки |
мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бог |
обро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе |
, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} За |
S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрец |
еба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>ола |
а, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, пог |
ерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онд |
страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} |
по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд |
у пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису и |
ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, при |
у.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше с |
ели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?.. |
ао да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да |
јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити н |
е могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате |
, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непре |
ње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ет |
онеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, сл |
ак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако н |
ако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — Т |
, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то |
заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> |
мачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{ |
гледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чу |
на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, не |
да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће г |
ли осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као д |
к се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и најв |
Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S |
ским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни |
рстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Јо |
Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа ја |
козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша |
!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже |
пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> < |
<p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи ст |
ридошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само дати |
, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклон |
диша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да м |
запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута |
ко не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n |
вакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пус |
Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и о |
Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео во |
} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи окваси |
лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чис |
ин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се ста |
знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Ник |
им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и м |
и Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно о |
д носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана |
дно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође |
лободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, |
око измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени је |
ма да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Та |
нуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро |
х веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан н |
мао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио збо |
{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као |
е упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред ве |
зни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од п |
p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом уда |
рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>М |
епобједимаја и во Јордање крешчајушчу и ниње и до вјека и держава непобједимаја.{S} Алилија.</p |
да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} |
Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> |
> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну м |
ита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> |
знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно |
мљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам. |
тељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p |
.{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си пи |
и то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, зд |
аправили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{ |
>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док |
ањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, по |
у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то |
S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пр |
Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, |
/p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући ч |
сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбин |
двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши љ |
олела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали ни |
спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лака |
што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи |
пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и |
каткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшиви |
ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек |
како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А |
уди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред село |
се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизмен |
.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, н |
Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Те |
стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, ми |
о пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаш |
!...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мат |
страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако |
да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и |
касни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко |
јере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слоб |
ледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе |
а колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пус |
да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb |
уке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао зајед |
Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали свој |
{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од |
жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске |
су имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестан |
ва.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се |
очеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их |
{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно пред |
ког зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гро |
њен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ једа |
мишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} |
оји није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи |
ожи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, |
и.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела ј |
{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, |
нуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени |
, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди |
ала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се |
етајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се |
мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој |
и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чим |
Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{ |
део нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се ка |
топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Га |
е би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што из |
и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он |
е и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали. |
и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n= |
лазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, гал |
Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим |
некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни |
е!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати |
се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хр |
коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила у |
, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим другим да га по |
. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</ |
некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало прид |
ознати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</ |
акођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово з |
поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече дос |
редали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Св |
ију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, м |
<p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и љу |
— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила |
смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само |
Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у з |
} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни |
викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, х |
смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, ши |
с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад |
<p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Нек |
авајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да |
ао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану |
е дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S |
главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често |
да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p |
бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па |
без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу |
теде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом |
/> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> |
вирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода |
ема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино |
те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А тре |
једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако |
ној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело заци |
онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, к |
аустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</ |
некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} |
авом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одго |
Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и гове |
не ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у |
су му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да м |
ати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Н |
и.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су |
стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за к |
у се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагле |
ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави |
га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама |
ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита |
е спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио |
Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се н |
лаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научи |
мах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио |
поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пру |
о војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у |
у негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, от |
сам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и прича |
ја и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да с |
продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку за |
ј и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он |
ићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах |
за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у |
их, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле пре |
ио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломље |
акшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају не |
личила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док |
х.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из к |
S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили |
од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један раз |
држава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на је |
етни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више го |
б и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, св |
<p>Десети дан Лакан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, ус |
војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, |
у Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће ј |
те. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда |
Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су д |
ати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се |
Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и м |
, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђ |
дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпе |
о, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!... |
штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта |
мињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога |
ла је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко г |
е му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде к |
е гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> |
ак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну |
скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено по |
кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле |
} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} О |
артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти пози |
{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И св |
као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком кре |
клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено.{S} Ено |
ке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај те |
отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак |
S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд |
ветину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измаху |
оче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди |
четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псу |
по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, |
чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за с |
шава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, ко |
ваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у некол |
е, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се прибл |
кав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није |
аља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрли |
тар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне |
рати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамиш |
ут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу |
ајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две |
ју две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, ча |
те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S |
све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може |
забави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према |
} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога |
дену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну |
и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као |
ена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао |
се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времен |
ражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и |
је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држ |
вима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосн |
еоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљај |
1" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Коман |
ad>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу |
Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и |
е с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се ка |
само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не |
опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана |
ена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба т |
већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешт |
когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако |
њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она |
мат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло |
кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на |
врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући |
у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на ње |
изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи д |
довољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехе |
е може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још |
паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Про |
ј хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> < |
и од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди |
ади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљ |
тезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у |
истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за б |
а кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} О |
, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосн |
ироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усно |
т.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешт |
ар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни |
аку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне с |
а буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа |
буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори |
ца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, и |
ма.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва |
звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> |
ало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкор |
аво није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека |
ју. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском че |
е у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгур |
и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поноси |
тела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто ј |
и је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче мило |
еве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb n="95" /> <p>— |
- поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и п |
ла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се |
онити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?. |
како зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац. |
анити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са голе |
еди на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га |
а, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене н |
в креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи |
у и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чини |
е са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче д |
а ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгр |
Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, раш |
судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред |
да њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S |
а дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек но |
/p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, |
играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се |
а, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало п |
и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано см |
дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ја Гарана! |
на ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно к |
жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, п |
ала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби ј |
Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окр |
аветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и |
лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборав |
еби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се п |
те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га б |
ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на св |
и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори? |
ресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким |
} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га |
одска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већер |
<p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несве |
ови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њ |
а.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може за |
S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући.. |
S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у |
ра, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> < |
Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су |
ј на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, не |
едник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач |
ујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора д |
и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да |
но погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом |
е боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да с |
— с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{ |
— живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље |
распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смр |
да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из |
p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта |
репаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} |
S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве |
Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па |
ехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем. |
едну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд |
до ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели вој |
се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села |
акан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> |
и, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршил |
њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљуб |
за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непреста |
мљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово пре |
ог чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на п |
над кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа |
вив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још што |
се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, шир |
е! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> |
ћ прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу. |
запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га |
вама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, г |
> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Ч |
стојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да |
се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није |
сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, |
олази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше ру |
тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад ј |
ди кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{ |
но Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала |
а и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размах |
више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели д |
е некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухв |
соколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, нас |
ретња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако |
кви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се по |
има, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га |
ајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки до |
а јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb |
ши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— |
Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало |
силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им |
ти ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто дони |
ркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по с |
ојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од |
их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљив |
} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за С |
једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или дал |
атим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пош |
аву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19191_ |
и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар |
о, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а |
м дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— |
р, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће |
овим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није зн |
е: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њ |
а.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом |
он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> |
и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље |
к.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећ |
нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до |
одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатв |
да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизме |
ефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> |
још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем |
е га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, |
валили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре во |
ља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га к |
ек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговор |
д умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, |
појело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цр |
S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на ј |
вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им |
а оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по |
ад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.< |
вши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље |
де на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им ме |
сет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушил |
одмах издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да |
p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</ |
стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, |
ло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант |
е и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Је |
ана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за да |
вши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру |
се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна |
лазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а д |
, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају |
је да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви з |
ћ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно |
ас као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само доб |
а и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима |
не трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и з |
бијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, |
врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинам |
пањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харам |
излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишт |
слуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се |
ио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држ |
— Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Пет |
ти икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p> |
и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу |
а ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно |
лободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше ар |
сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, |
официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче |
{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој |
Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и о |
еми бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити! |
још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, |
.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се |
јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше гото |
тило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало |
је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавиш |
ле, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражил |
неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као |
p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а |
b n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се |
езин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије |
куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Је |
измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98 |
оправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку др |
оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бира |
} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не по |
ма, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он |
ађе до <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је |
тицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама |
оза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је прис |
јом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало. |
ва личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" |
икуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на зе |
лупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу офиц |
е казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нис |
а, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно о |
т Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не поко |
ека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о |
погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, |
/p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм.... |
ији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих да |
само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>. |
лела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата. |
уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?.. |
о њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одаб |
ата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. |
бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада н |
ета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињ |
некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену |
главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и д |
имљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов гл |
шла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} |
руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што б |
ла се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво: |
и муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... м |
мању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису г |
{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за |
Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма |
х, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринут |
Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и |
ну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или д |
ора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељан |
ну у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} |
>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових п |
сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада п |
адије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била изв |
{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена коли |
је могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она ма |
n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} |
ри нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, и |
арјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев з |
кварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заме |
осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену |
игушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким суд |
чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели в |
итаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1919 |
19191_C17"> <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако |
ка отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, м |
’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p |
а успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први у |
чеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саста |
најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда |
ку, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова |
поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с к |
Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звоне |
ућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу |
дгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фал |
упала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући |
вати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једно |
, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јес |
ст кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника |
прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави |
иле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div |
Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p> |
ту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као |
х опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза пој |
а би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? |
нету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа: |
у и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, теп |
"48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} |
ошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште з |
; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натова |
у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} |
час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> < |
како збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мањ |
би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, |
ући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p |
ети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав |
репти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} |
нда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди |
S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} |
бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p |
дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше ис |
кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте! |
а?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатниј |
обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} |
его што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит ш |
ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачк |
као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до |
ром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не м |
="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, з |
овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио с |
> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде ико |
већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један дру |
пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је |
та опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, преко |
није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна друг |
и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува |
разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} С |
S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о хран |
А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} А |
е готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму |
на.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку |
овима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!. |
ки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, исла |
и отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју |
ог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехот |
чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока обори |
.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И |
одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да д |
ва да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од |
маче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак |
то се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Свед |
>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, |
зломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при уми |
ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! |
и цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту з |
руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, |
мели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Зно |
розивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; |
у опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут ј |
низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио трот |
бринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стесни |
е и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . |
огорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини |
а трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јо |
а. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — за |
какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом? |
маже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на |
ше:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због то |
и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће обје |
е и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} |
удбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам |
} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.< |
ела, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови |
и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дн |
у, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према неб |
да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S |
ка.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још |
, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="4 |
и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово н |
ни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених ф |
, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажд |
о, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало. |
а да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се п |
наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом |
..{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p |
<p>Лакан као да није много жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: гд |
} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступал |
хат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} |
евати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два дана, — мртав... |
> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише |
ише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукам |
/p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али |
ишом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили г |
аве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умр |
ица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, |
е на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.< |
и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо |
лотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио |
баци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и |
одметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у |
се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали |
— А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А ш |
атрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужва |
усти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је оп |
но, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?< |
ко куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио |
ше гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лаг |
о да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем |
араше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови уда |
ар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, оте |
прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мек |
ти.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час дру |
о три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у ј |
рој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Ла |
га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном ок |
си ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли |
чи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој |
аде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену |
ве крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Нека |
а да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се |
, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још |
це, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га |
дана.{S} Никад ни једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотр |
т ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мије |
сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на |
ченога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунч |
прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што |
И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све по |
Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта г |
урнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, п |
} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није д |
оче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у |
да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, тр |
се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} |
S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њ |
з кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Стар |
меде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, |
кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа |
а.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Заст |
штрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од нож |
људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и |
веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образи |
и.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и до |
стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{ |
отрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био |
са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Из |
{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је |
руге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге п |
предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} |
тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{ |
сповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радос |
.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у |
р... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њези |
/p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра брко |
добро знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} |
у некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> < |
е мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се . |
и су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па уз |
ће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та |
тпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, к |
} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре |
љиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да т |
етње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по нек |
желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p |
рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених ко |
аћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вреднос |
у, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и о |
>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа н |
икну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на |
ите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не с |
жњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће |
к пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смир |
</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш |
недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у п |
магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја |
кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опази |
“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о ва |
ки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве |
тру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</ |
а.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лаг |
исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико |
саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на |
магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо |
неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, |
} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па н |
ао грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, |
Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе н |
прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима н |
>Митра је, испочетка, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S |
у.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се п |
да обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се наро |
</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} |
њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> < |
ете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не |
тима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} |
се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гар |
Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободн |
а и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> < |
.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— |
е, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, каж |
пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. |
довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге из |
он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у |
риша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Сил |
{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опе |
ање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу |
и си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А |
е не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима шт |
ита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p>Лак |
ад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} |
вдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише вр |
могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први |
крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле |
се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, |
се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осет |
екне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче |
91_C1"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, зас |
вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао верова |
е, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је доб |
ог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себ |
ко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова |
ена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У том |
Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лак |
зе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се о |
<pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој! |
ске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" |
p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n=" |
блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови |
тране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте |
ксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дим |
, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису д |
ића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{ |
ије спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{ |
кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се пре |
акса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Неср |
киде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе |
у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— |
ва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и позн |
х у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на ог |
> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечера |
ан другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој п |
палио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише |
— болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> |
љао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода |
ви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахуј |
агано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из |
маћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само м |
оја најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{ |
ичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестан |
абављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у |
зведоше из кола и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртал |
изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} |
ико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише п |
ају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предсто |
} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфи |
{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, ишт |
но сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела. |
и од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбег |
се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио виш |
"34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големо |
к и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.< |
е у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на |
магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви вра |
слати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја.. |
ео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна? |
ра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, п |
ошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила |
, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</ |
е, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки п |
официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S |
ући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зиди |
} Ово је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и стро |
а те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод о |
а, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако |
пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из к |
;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати |
сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим коли |
у, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „А |
а.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете |
Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</ |
ком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља |
е и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забрин |
би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> |
и пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и з |
у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> |
овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови |
p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се |
ири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Коли |
.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће |
ослови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и о |
ш мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се вра |
претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по |
па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chapter" |
рана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Са |
вник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и с |
досно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> < |
и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n |
рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље |
еки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне |
е јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као |
римаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се умори |
ивина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гун |
и изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} |
у како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то о |
Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, на |
ко њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p |
.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то < |
снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се |
јака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у н |
били да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и |
е мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуц |
управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као не |
мињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одли |
о изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова |
кали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и замор |
што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од ку |
аћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском |
мах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама. |
одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му с |
{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђ |
луба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синк |
да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се |
лона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може |
у.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши г |
е?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, |
бе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знају |
уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, од |
нин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} |
ни хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , |
ворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} С |
и остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљен |
да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов до |
арачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да |
лца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објес |
да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику н |
тисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, команда |
оче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изнена |
да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету |
риле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету |
или, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не |
изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој запове |
и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{ |
леда, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад с |
да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-п |
а држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа пр |
војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да |
горадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари |
свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Прод |
јавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити в |
атима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А о |
њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у |
ему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се пон |
ући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до пред |
итра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убиш |
незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата |
По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разби |
, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора свак |
че, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено |
писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је |
“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо |
адића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира. |
главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да |
езрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној |
лаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што с |
без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у со |
аком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва доче |
чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра |
обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их |
дити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војн |
ен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{ |
гледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му п |
гаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} |
врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у д |
Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, |
шовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објеси |
дину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић |
одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да ост |
е хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошт |
оверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први п |
увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замер |
укне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене з |
е, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је кри |
ко чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зов |
в Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S |
ста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S |
p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb |
ли, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <d |
авим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је ви |
гли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ој |
е, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке иг |
ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепет |
у ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Ниј |
ад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Нек |
етар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} П |
хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно |
рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој голе |
вели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако заглед |
у, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад ј |
илази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p> |
када нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и не |
арскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси бе |
над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао исп |
а сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде |
{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побр |
ти:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— |
обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> < |
{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, по |
е, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви |
в из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Ја |
понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у стран |
х шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузи |
атра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигра |
далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се прип |
ни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> <pb n="38" /> |
ије ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у стран |
есет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су од |
крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb |
отово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати о |
неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и о |
есити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама п |
и.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа |
на?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом |
Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу |
збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, т |
овикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све раз |
ти? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... |
— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема нег |
{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гле |
ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На т |
шало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, |
очепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чи |
викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Д |
> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвојили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S |
љу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb |
са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S |
а Бог зна куд га могу немилосни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је |
дио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве |
ам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни |
итати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се ни |
алио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, |
т да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар |
вен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран д |
е међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео |
p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је по |
не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на др |
ач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Ла |
су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељк |
ојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> < |
е!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало |
/p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> < |
би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим шв |
вор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему |
p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, прев |
ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чу |
но држати голубове?</p> <p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам ч |
хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљава |
Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није с |
— Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му некако одебљ |
за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди док |
то тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанстве |
а ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким пог |
<p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врат |
е Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и к |
а?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна |
и. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми |
незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>П |
p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> |
p>— А бабо?</p> <p>— Одвели га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> |
<p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на к |
> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, |
и. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А |
> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, |
ива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због т |
рити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило |
а.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је с |
ко деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по |
знали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорил |
ше. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пр |
Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Л |
озима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дошао?{S} Ко га је |
сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дуг |
.</p> <p>— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред на |
улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се |
његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој М |
Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да |
, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се |
Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко из гомиле.</p> <p |
се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће |
.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку |
у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се |
њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрест |
напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика |
се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је |
ао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако в |
нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се |
акан али није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала |
е касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра никако ниј |
ицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болни |
умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Мит |
н врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики ко |
че, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо измахују њима.</p> <p>Од |
тарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се н |
ити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар |
а се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се |
се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, к |
логу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад с |
премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S |
ници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у |
Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених вран |
них коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући |
а га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли |
ју.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жен |
, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка |
два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Зн |
бим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако |
е.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Ј |
јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} З |
и.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb |
макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа п |
ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, |
Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је |
може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ак |
p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је |
ори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу.. |
гледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд |
се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће д |
ресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, ко |
веда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, кој |
ину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како |
> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, |
болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им с |
ло поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и уда |
нутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не пр |
а би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њ |
се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. |
>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. за |
д спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу пон |
еба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко н |
или, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.< |
уратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају због њих по два по т |
ацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве р |
пљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште |
лике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака |
рећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три глас |
престано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови н |
или, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се |
лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала |
у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И св |
ре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан |
није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељи |
је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба |
е не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му |
ter"> <head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бака |
ли Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала |
ознала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она т |
да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад м |
екори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му |
ити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговор |
се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави с |
.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће |
, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, наш |
домисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе кр |
Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да о |
n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дуга |
.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и д |
о...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити |
морио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које |
ml:id="SRP19191_C5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати |
ећином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="c |
} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се |
он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </ |
сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?.. |
анина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а |
атоварио болесно дете, зове да га когод одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака |
гој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што |
букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И |
Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Н |
овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а |
ама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила |
а га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два |
.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг |
авите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељела |
падати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав |
били близу, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те не |
спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <head>X |
и, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Ј |
прави.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> |
н, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућ |
сталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала з |
е Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снаг |
кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква к |
зна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце? |
да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући |
заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом |
и на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, остави |
Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> |
, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, кот |
у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у |
ичати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро о |
ма а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попо |
гу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаће |
{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на |
е.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено ма |
браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прел |
Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стара |
суђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не |
у, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и з |
и, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} |
5"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запос |
се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хте |
за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га њег |
еди и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, не |
су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као |
шао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пл |
ндант, жандар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с по |
а, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нис |
ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали с |
ли се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толик |
скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаж |
е, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језик |
рене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна н |
да на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс |
хо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо |
их да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме д |
пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Н |
ао инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модри |
лавозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако т |
за два дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио |
их смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео |
ање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигур |
чеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те |
Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино |
тегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је |
ава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је |
не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо ког |
из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p |
вку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво |
носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се |
назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и |
ља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих |
је својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{ |
е се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пр |
а се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говори |
е брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице |
икупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као пол |
{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису |
ачини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чел |
иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S |
ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се |
тока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по |
хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се |
не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, и |
до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу |
обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се ниј |
стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, |
дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Ја |
акривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или н |
, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради кра |
/> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се мно |
ки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на |
} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" |
усака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим пр |
де их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру н |
лавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попов |
да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли |
хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} По |
ак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са н |
амо десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајал |
пита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро ж |
его су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао |
.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да ве |
ирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — пр |
се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певор |
/> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне |
крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кро |
ела. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, та |
<pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзи |
" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослу |
пре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чуту |
несене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, |
разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весе |
ицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити д |
пију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S} А неки непр |
ју у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> |
не чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачај |
смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада она |
о на збору каквом.</p> <pb n="38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестан |
ну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} |
.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га пр |
Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме м |
треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим поче |
дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњи |
га, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело с |
ични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема меса на костима, |
сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако сув |
Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погле |
а се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити о |
љу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслон |
ове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговор |
на једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, про |
крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера |
пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> |
канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, |
рстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од |
коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће |
чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријат |
p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру. |
{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{ |
p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљу |
ањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око |
ује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву |
шкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми до |
, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комад |
</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не п |
еда по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели |
.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на у |
носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. |
је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господи |
ци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође пр |
толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p> |
и збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, |
ар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пр |
му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџакл |
ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> |
а силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...< |
рање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети де |
види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Оп |
дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим п |
је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се пр |
иче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> </div> < |
або, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Пе |
?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="4 |
да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, з |
очастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хте |
некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник |
колике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано |
..{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохв |
ј мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</ |
мерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари п |
утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{ |
па огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали много да једу.{S} У чи |
није ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S |
гура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осе |
олио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Оклен?</p> <p>Манда обо |
аја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може п |
.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти гол |
ва.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже нека |
; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису |
рили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили. |
Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, |
</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом з |
атекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, пон |
уда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места. |
е се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, |
им из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, |
пита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га пи |
утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{ |
а.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу |
нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми п |
ргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спус |
ко, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-глед |
и су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза о |
рског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њег |
их људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може |
че.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет при |
е, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта ј |
дније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане ме |
као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што се здравље |
обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље |
} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трз |
е.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или зб |
рибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он |
лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло ок |
} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се п |
њи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење |
и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве |
„Не може“... „Нијемац би“ веле и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо |
ад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му |
} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Н |
дите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћ |
у се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свир |
да говори?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осе |
Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би |
жалио ни за облозима ни за лековима.{S} Он је желео да одгонене: где је?{S} И како је овамо дош |
ахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута |
, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некак |
први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разбол |
вољан.{S} Као да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двостру |
аршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво по |
се се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провирив |
ли ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она стра |
гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једном |
.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни |
куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шт |
еде и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се про |
ити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А т |
м раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уст |
ке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне напред.{ |
гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Нећ |
м да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} |
а угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма |
да и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам који... |
р. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p> |
руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави |
до и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а о |
Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу |
у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би д |
зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се |
писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} С |
чекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Лакан некако ма |
ри.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га с |
у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> |
браза кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајућ |
е оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напо |
н, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у с |
трекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде |
отури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи |
ије, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и п |
у и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начин |
акана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— |
саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дет |
Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на |
та осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овна, |
а не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, |
> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Превари |
.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да г |
Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овак |
, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, |
се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад |
ве почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрч |
уд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тица |
едали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а о |
ревину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</ |
/p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А |
уним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца о |
куша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећ |
и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, |
дали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, н |
сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете тао |
но лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће |
<pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он свак |
ју сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опе |
ростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>П |
реболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше |
кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мар |
хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести? |
ше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Н |
— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.... |
аповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И поглед |
ар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{ |
а и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, |
} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза п |
аробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се |
потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у |
продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... |
<p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{ |
...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да веч |
и да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митри |
ши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повр |
он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Ка |
у војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац |
е као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови. |
е још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог |
на да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Б |
— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је златна...</p> <p>Није ни довр |
он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме |
ма...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митр |
ши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и |
утаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} |
замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђ |
намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадил |
намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> |
у при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра нека |
ој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могл |
ернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, у |
то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га о |
јом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни при |
се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу |
ашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — |
"33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављ |
кан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</ |
бринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — на |
у.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула. |
n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко |
ку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петро |
извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише веш |
.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, |
оји не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви |
и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога о |
/> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Го |
што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује |
не, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да оче |
је могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврсти |
итра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се част |
и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Лакан некако није изгледао здрав. |
осно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа |
и Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њим |
н? </p> <pb n="9" /> <p>— Нисам.</p> <p>Она извади из недара две јабуке и гурну му их за појас. |
/p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да г |
а, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод од |
Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div |
Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S |
му.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{ |
p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначи |
а!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове |
> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И н |
<pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми |
у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет |
к као да га мало изненадио.{S} Није баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p |
> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу |
{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опип |
>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта |
рено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p |
поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вел |
ти, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за |
тала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледал |
слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од б |
а некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис с |
и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, |
ли далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушу |
авају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом кап |
не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, |
и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога каме |
Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — С |
и, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледај |
то колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За ва |
ама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у ку |
соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким с |
није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} |
="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А К |
е.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њ |
копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. ка |
</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n= |
Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама в |
а расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред в |
тне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове ул |
а убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{ |
ор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није |
p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Ни |
о људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с он |
ги.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају ј |
и уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} |
} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да ј |
као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина с |
у како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још ка |
су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога ову |
уга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војн |
н пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздр |
лакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију |
ош и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили г |
а храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима ј |
седник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се |
планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапск |
јете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Прод |
Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикн |
е отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад не |
{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?< |
делили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, кој |
а пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји |
, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жанд |
шнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумач |
њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестан |
ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} |
оду.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича |
рихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопи |
а попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</ |
а је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, п |
и.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су ј |
исну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебе |
о.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болест |
мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у |
х кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета п |
јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесн |
ело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало |
дове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп |
и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} |
ојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цр |
ти.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... д |
ћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није |
> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да |
као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и с |
ере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица ш |
гледају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе |
молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не задржавају збо |
Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је н |
и?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице П |
преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на он |
у силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да |
ти<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да |
а их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село до |
тим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је |
ља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник т |
мача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <p |
ажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p |
} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негд |
Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном |
па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости |
на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једн |
макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком |
?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге |
рикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их г |
итајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га |
панцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо |
х при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, |
чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> < |
S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући пот |
ати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад вид |
дали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међ |
нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби про |
буху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њ |
ко је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено ј |
а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад |
јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завируј |
омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене |
а достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И |
преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље |
што улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. |
ан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на |
ише ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и с |
ао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа г |
јући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако |
н потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше |
једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако |
ти сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S |
шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једн |
и крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загр |
екакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће |
уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају т |
а; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори поч |
е поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији г |
и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дира |
руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да ј |
питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кр |
оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те |
— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лак |
> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке |
је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И коли |
земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћи |
о и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево |
ње неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је могла нешто боље да види.{S} Њена мршава глава, |
ијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси прир |
немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> |
дним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно |
хова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једв |
столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврт |
а се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити |
спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</ |
же боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослух |
лухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, ка |
а гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље |
ој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, |
ед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих нев |
ма не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем.. |
бницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и бољ |
..</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — |
е да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки |
оже узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас |
да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене |
ико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист прихо |
А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама |
огу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — До |
Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јо |
{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Сто |
покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да |
де сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Др |
дскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и сасп |
рецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, пр |
I.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало ра |
роклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је. |
ријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Некол |
и и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отић |
завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар |
да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да р |
ату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лакан |
S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми |
Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је с |
по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, |
астаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — |
разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа |
прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се п |
бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њи |
pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом ид |
уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?< |
де и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— |
n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено |
стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци нека |
да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у |
ирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одгова |
ше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облог |
p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко |
и.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, н |
м да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Нико |
х... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се заб |
е „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и об |
е ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног др |
нђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра обр |
ј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S |
да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пут |
и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, |
а по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! |
а види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пу |
а да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, |
погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара...{ |
ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пили |
акан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, |
о копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га н |
{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у дру |
рцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, |
ју пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} |
ећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да |
а, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро |
де у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лаг |
аве ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкеса, непрестано замот |
а да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи ка |
ену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново ск |
патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку |
срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добр |
војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, од |
поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, |
прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећ |
.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека но |
ки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана ч |
о <pb n="105" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је прем |
Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Зати |
м у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се од |
.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носа |
љанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њих |
се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и |
, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пу |
грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукну |
ио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може остав |
а се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господар |
у.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опом |
ема вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим |
их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" />< |
ње, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</ |
рноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, ј |
га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та г |
тројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала кр |
кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Т |
смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело |
окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси ма |
тиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за св |
.{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, о |
ди, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не с |
воје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прил |
лесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, који ће га сигур |
у да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва |
...{S} Ништа не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Жи |
тме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се про |
опчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао |
још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву |
> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одгов |
нито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гри |
чера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у н |
="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком пра |
им, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он |
џба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми |
о газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим |
је могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му |
рата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутито опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише |
ом кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на к |
једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, |
{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњав |
звици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве с |
ире, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисл |
ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— |
љом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано с |
нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да јед |
одних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судов |
Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека ос |
емо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним |
анчеву, и заставу носио; Ивица је, међу осам одабраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, |
похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ћ |
p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сва |
е се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана |
е бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се мо |
лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне... |
на!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђат |
напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се |
дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има |
:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А |
ети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их ви |
заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Л |
као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p> <p>Десети дан Ла |
а осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши |
ијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, |
у крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — |
ше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма к |
се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерал |
и тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој |
ито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S |
ове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А |
јно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној сл |
епрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао ба |
му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова ли |
како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одел |
се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим |
ено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По |
р што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Ч |
ке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова |
тим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А ј |
оз ваздух.{S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешње |
ве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на |
>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати |
није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на |
илна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{ |
нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети пр |
ако су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала |
богом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја |
нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје |
нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душ |
звуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да м |
ело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и чит |
сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет в |
у могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад |
орити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Бо |
<p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Б |
и да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, |
Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За па |
од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, |
путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — о |
не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није см |
p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико |
ом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад кој |
{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, |
е, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина |
гле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане |
а и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не |
причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се припо |
ед другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене |
а и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, в |
о зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њим |
>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и |
лапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, |
p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — |
лушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, |
а те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само |
илним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он с |
</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шт |
срећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра |
е и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано с |
аја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са при |
када!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну шта |
опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} |
ани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опрем |
памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком |
приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано |
Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра приг |
ло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, |
некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену с |
желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, |
{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу |
зе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стар |
да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне д |
рицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хте |
есно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде |
се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> |
„Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин малаксао, не |
{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, к |
донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ |
дговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да |
леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према |
.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Стар |
S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. |
је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Тре |
.{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, |
!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село пропла |
се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје |
по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осе |
p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако иста и |
ле још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис к |
ш по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још |
амамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше |
је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат |
ма и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили |
а да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кил |
тово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући |
} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни |
а се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подиг |
да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, |
екривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се |
огунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на ст |
а, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нара |
епати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, |
SRP19191_C3"> <head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или пр |
готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има |
слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — стариц |
ва једном могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала |
аје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накос |
вестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> |
и — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и |
але су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо ску |
ца га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркн |
9191_C9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — |
д лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} |
ко је затворен а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ... |
ли педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде! |
гнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове |
и праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мал |
кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што |
а, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сир |
одаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> |
хале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњев |
ки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно |
се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек м |
га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра |
ад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. |
ада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за друго |
<pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад н |
ана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као |
идели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни ма |
гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, |
.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој з |
{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јаго |
во зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно |
р и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, до |
антију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Је |
.{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајућ |
му, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, М |
езани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њих везао !</p> <p>Кад дођош |
е па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све в |
њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи |
ло, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> |
{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што ј |
је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> пра |
гудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пут |
— неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Ј |
— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p |
лаву изгубио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскора |
стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума |
нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p |
нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, н |
о намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рук |
а и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукат |
/> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, в |
аћо, е добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{ |
ром су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледа |
но се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на |
в и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жа |
е чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гл |
као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <p |
S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега |
ветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{ |
атом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мир |
разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене |
и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} |
у руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док с |
чи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Бра |
и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и |
Дијете ми моје дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећ |
Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. |
за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се |
ти за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке |
прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> < |
— настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо |
, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо ше |
је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера |
ано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} |
варили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо |
о, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} |
грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Же |
ају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце су |
иле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се |
хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да |
пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за р |
е ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи |
ко бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненад |
кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како б |
вамо дошао?{S} Ко га је довукао?....{S} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог в |
питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и коју веру верује и колико му је година.{S} |
же такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Ман |
из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико ш |
..{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си |
ама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се офици |
а жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S |
а земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она |
ћи гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у |
шити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, |
у је била наменила њему, натегну њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опе |
, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог |
?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - попра |
</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да г |
p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n="54" />< |
S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође |
аму простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан с |
е сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сни |
ждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} |
S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га стро |
ису могли забранити да је не опоје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="1 |
апунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Ни |
ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Сил |
вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стар |
о да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам |
нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно к |
аби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га |
ошав до Мартинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра. |
рне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива |
S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр разде |
кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани |
се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> < |
е гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и |
о, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних |
кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад |
или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла у ку |
ко авлије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио |
иле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пе |
магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко узда |
а кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом |
и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може освети |
е.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S |
устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p> |
аза једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на |
пуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и |
ави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шестори |
тави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу |
што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са |
!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва јед |
<p>— Господине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} |
гли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по с |
а сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p |
Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуч |
екако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду |
опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га поглед |
; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столо |
љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на п |
ски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред с |
латно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стаја |
р је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспав |
но.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> |
и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} Не |
03" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} |
.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са |
ом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{ |
нио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звижду |
пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос |
оривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љу |
их карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и |
му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља |
n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да проте |
, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} |
е.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињ |
крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички п |
посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека же |
да загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нек |
ути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надал |
.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили ј |
ицу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју ј |
нтије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, боје |
и с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Ниј |
пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здрав |
ли. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима з |
љиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три п |
влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се н |
реви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она |
аје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај |
ју пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, пр |
вао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као |
без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{ |
еки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће д |
лик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто п |
ушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; за |
S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S |
ила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да |
о.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно п |
аве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А јест. |
сничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у |
пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умр |
ћа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прожди |
жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још ника |
по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни |
ио .... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запал |
ори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веров |
ан не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дува |
а му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и м |
ади? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> < |
ао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако |
рену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра |
. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли ка |
, лица модрикасто бледа, мехурови испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају ка |
ко.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни |
ушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га |
кан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, ос |
..</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да пром |
еки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да |
вили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомил |
од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са на |
застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори. |
{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово лудачки.{S} |
образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може та |
поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубил |
се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окре |
.</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S |
да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на о |
<p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запа |
оран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на |
жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испа |
<head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан вазд |
и, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојак |
немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко |
лак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила т |
ој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах |
говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, |
тати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек п |
а где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, уса |
где из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, с |
своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зари |
а је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{ |
улс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, з |
ај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и |
стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</ |
новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у који |
ица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће м |
S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и п |
ити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоц |
су се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} |
два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем |
ложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} П |
ле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој на |
и, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и г |
суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела о |
х до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, з |
е и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што |
де.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <p |
се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На крају |
у дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку |
к понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само |
} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгр |
Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} |
е у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки |
стрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњи |
да викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева |
арод.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што |
људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у х |
еке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митр |
еда према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро |
раби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта |
далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагат |
></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Н |
изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахив |
ни бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хук |
ривач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу свети |
дућана оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека |
че им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди з |
попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет б |
икако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав |
масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече н |
нђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, |
није могао.{S} Језик му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, бр |
м газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у |
клињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</ |
ко вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>С |
ркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p |
мо намијенили два вагона жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зара |
дари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, пи |
али из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију.. |
лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p |
дучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по нал |
и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На |
Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подв |
ји му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запа |
тави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затвара |
ткиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да т |
даде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} |
— Нека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> < |
скорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави п |
} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се |
} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева в |
онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових бара |
га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И з |
44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колач |
су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Обор |
ете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодин |
осматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</h |
туда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С |
.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сј |
емогла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, сед |
широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци |
у и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић |
гледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их по |
и Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и |
на.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који ј |
ар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало |
маже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S |
аци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче |
ди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују т |
, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Х |
очеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују |
се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушљ |
према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли |
с, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре |
/p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — |
биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак об |
> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша |
неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколик |
ђе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци |
исати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају |
ели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обоји |
ове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка готово нити је могла |
љиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{ |
.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као ра |
по јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, осветнички испод ок |
сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано |
два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и |
ма <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из |
опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и |
што драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="1 |
седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се |
. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А |
би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге д |
аковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако смете |
рли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаће |
али са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава? |
у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, меснато, масно, искривљено |
а, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуре |
пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> |
е осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану |
ово провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} С |
, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} К |
ност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не п |
и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке |
ћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> < |
<p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се пре |
. .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано |
е добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто |
е!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се |
н!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала. |
/p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше |
ре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна |
рица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневе |
ржава непобједимаја.{S} Алилија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала з |
изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунт |
<p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p> |
писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним пре |
> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p |
и је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на |
ну. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{ |
авио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли |
дан буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одгов |
а.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> |
јатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>З |
е кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослут |
устио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати |
ушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће |
ар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен и |
ге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{ |
тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити во |
ад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична ж |
а љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</ |
угу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја вам кажем, браћо, е добр |
ез тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на |
апатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не с |
тране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обо |
познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најза |
" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и по |
.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у |
ивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. |
а сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере од |
.{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, ша |
њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано |
ди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— |
ећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи |
и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А |
ола дана наизменце обилазили око куће и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} |
Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је леп |
зорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много ин |
и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при |
Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, |
че и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, сави |
ти ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још |
ада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дал |
једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово ду |
циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто раз |
ма се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то |
ећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој |
ао светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано |
није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала иче |
ама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки па |
он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има |
ских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку |
други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мал |
осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судб |
е и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену |
— Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} |
<p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па |
е он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме |
И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на |
Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе |
олеме, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџ |
И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да |
га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га п |
</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} |
S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче |
p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас пр |
ни у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купи |
ао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре |
ло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чеља |
азди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео с |
ој Мартин, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> |
упи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и н |
оше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ |
сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је посл |
одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — прогов |
тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пр |
} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавал |
јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p |
е у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и |
S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да |
не.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уз |
ажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они |
о селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер |
збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину к |
искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни |
Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четвори |
н Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћат |
че преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по коле |
то остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, приди |
другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних т |
најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби |
сно засмеје.{S} И опет климата главом и пева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих |
, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад гла |
о војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бес |
се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се |
кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> поч |
/p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки капетан, |
је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а |
у, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један в |
о, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела |
звати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији р |
>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{ |
ај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој с |
ацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат ј |
.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их ни |
тавама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi |
дније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распре |
и?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} |
илавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопра |
ирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе |
шти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша |
готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се г |
нала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јаг |
ву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је нека |
прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки |
ке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну |
ипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав |
али су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере ка |
пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из |
ву.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матер |
Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад с |
Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и кори |
пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, |
p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српско |
х потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Сима |
ата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — |
адан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} И њој да говори?...{S} |
ажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, приг |
кава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, |
Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> |
бљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на с |
у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и за |
е хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, |
су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на |
у.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А |
за појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагоди |
зи Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још ус |
адијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село |
су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет девојака, што |
вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих и |
на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво з |
и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, п |
ласком њезина буцмастог, <hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно |
гла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за свак |
кана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар на |
а. — Доста, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба о |
е, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је |
и уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" / |
</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док с |
ц Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да |
ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p |
тараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мал |
е стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он |
и. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале д |
девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и н |
могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, |
било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе |
има....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њи |
де, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и тра |
како радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче |
ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро |
но се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа ок |
естојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крај |
ави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава |
љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају |
аћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо н |
ајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му |
родати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле |
n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а б |
>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу |
поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, г |
ст....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дош |
тује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуд |
на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже |
<p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре...{S} Ено га ок |
и се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — ка |
му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам налож |
невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замак |
зе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, |
уће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из животињских гр |
title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у вар |
ала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој |
вео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде. |
од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин |
тане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рука |
е за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непр |
вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модр |
нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} З |
у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну н |
тра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
аљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се |
тово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, |
ко радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни ч |
какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предсто |
муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од |
изу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} |
икну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини |
ослао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. |
све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је бра |
ијед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаук |
онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не |
Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— |
p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражи |
апће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га |
на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?< |
5" /></p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и |
>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати |
одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и |
чуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голу |
<p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и |
едала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прош |
треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одм |
че, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; |
ци или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду |
колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљен |
уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да о |
плашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литиц |
крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те |
о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосм |
, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по оби |
>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и п |
Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се |
казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</ |
лила и Митру и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се са |
није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна испов |
ла је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јо |
та се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навали |
ктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те бол |
е да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у пл |
, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда је и кој |
и.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Туж |
зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као ст |
д врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, игр |
апријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напр |
{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и наго |
почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две |
дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема |
стано ишла од куће до куће и непрестано питала о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су напад |
но и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, |
е.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврди |
ве и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мал |
доглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се |
дели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно п |
хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво |
, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, твр |
<p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— |
питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрла |
одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" |
да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешће је звиждукао, г |
не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковим |
бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога час |
навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сети |
рену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан |
дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје о |
опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} |
еки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад |
Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом з |
} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао |
приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треб |
хо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поч |
ри и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p> |
ха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} А |
уће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за маг |
у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, |
кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chapter |
дбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљусне га каткад |
и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се |
атра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и об |
као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер |
таво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb |
таје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче |
еже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксава |
тују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати?{ |
трово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пеши |
ао да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, |
...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе |
шикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лаг |
у Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се тол |
су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне з |
Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико |
д, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговим |
— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, д |
чију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се |
над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница!...{S} Жив |
честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића |
дмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава |
се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како |
} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па к |
и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале с |
.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом |
вши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганин |
о не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако |
а гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и п |
ead> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и п |
вце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски н |
о да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегл |
поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо |
и се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или |
а, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове |
милу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се |
е се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирен |
и прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их ис |
<p>Напуни и једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, кав |
оста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чоба |
и не гледајући га.</p> <p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за о |
ји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати вој |
ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли |
е изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при |
међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на |
е и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже |
ао да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} |
паљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара неми |
ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готов |
аза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари |
етлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се по |
, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, мн |
ао новце, готово изненада, иза леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у к |
ајближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толик |
збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и састави |
пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не доса |
Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креве |
сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се |
њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и прокли |
рављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле |
богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочек |
ама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична |
кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или за |
екала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} |
длазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по пот |
у а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на |
опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат м |
је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори |
лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрсти |
итра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропева |
з дебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав о |
ло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога |
шав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на |
Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаес |
адница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се од |
риДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у |
оку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, п |
ше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше в |
о лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мир |
аш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује |
га и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Ма |
ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикива |
лије, одлазио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само |
рену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати нов |
{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише |
их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S |
вота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се вра |
, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити как |
мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мост |
p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници од |
с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко до |
p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па зад |
и, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета |
е каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напосл |
} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе |
увши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</ |
"98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} |
S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслима |
Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S |
јрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title> |
ноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умота |
ашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, |
се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се шир |
ка носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не м |
дари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он мож |
="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што |
ежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, х |
испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — зао |
и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љу |
реперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи |
о толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p |
о осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, |
Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају к |
ишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд |
асу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зал |
таше с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се |
Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забр |
је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадниц |
че на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најп |
а дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар |
ића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да баба никада овако бел |
испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет |
и по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праск |
ело.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки да |
су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му н |
— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице вој |
домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Сам |
имају две главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, |
една другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше за |
е, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач пи |
е прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два сн |
У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођ |
можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти |
а, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{ |
една ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повел |
<p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши кам |
> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} |
арац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да |
би нешто да викне, да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на п |
ги да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочеп |
</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, ил |
ни у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Шваб |
запита: а какво је писмо ономадне добио по овоме голубу и коме га је дао?</p> <pb n="77" /> <p> |
Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служил |
шта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову главу</p> <p>Кроз неколико дана отворено изја |
д неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отво |
рамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве г |
ом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјеша |
несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Ми |
, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушен |
при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде пис |
разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S |
вела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Због |
ле су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село по |
<p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и треб |
и с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запали |
о да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да к |
S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по го |
{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, заст |
м мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као |
ели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао |
х издају а да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га ш |
ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, об |
греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколи |
места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе |
дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободн |
или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, беже |
лучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели д |
менити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у п |
жице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="1 |
јницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинс |
одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Зла |
усретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах п |
оварао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и |
е чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S |
наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за други |
де, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрве |
и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и го |
хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави |
о за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</ |
а.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{ |
— Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, ми |
"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пр |
орило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и |
идовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и зат |
ше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих |
атили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као |
ћи свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупи |
рн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као |
може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагод |
јави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не |
о стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно |
ева веселије.</p> <p>За Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандар |
омни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те ј |
и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже растави |
за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој |
ји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} |
слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај м |
ека је.</p> <p>Немилосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— |
ла, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом |
ну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше |
оће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким има |
који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеш |
> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да |
чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове? |
е ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p> |
ла, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња ј |
тима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке в |
поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет к |
га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види д |
васити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас |
о уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту з |
.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да |
ши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен го |
кога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржеб |
жније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засм |
дри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи |
же главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад |
трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако од ока, бележ |
иповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и кратко, одсечно избаци:</p> |
вири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би |
домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? |
p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвално |
је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим |
азмишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуц |
, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратит |
Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скр |
каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, |
иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!< |
међу војнике.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" / |
хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га зап |
паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опаз |
мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздр |
д?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да |
ој големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним |
ан за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жел |
е сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси дуванкес |
ет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није наш?{S} Ово је Бр |
p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони |
и с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на |
ба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба и пригушено узд |
А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и |
пу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и по |
рти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде |
нишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У |
} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да |
ао?</p> <pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо |
ошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и з |
ан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поч |
би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нест |
тиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо уб |
<p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усни |
што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ћ |
вача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосн |
hi>малог</hi> Петра, некако га несвесно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пр |
е, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкор |
д мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.< |
тогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} |
ас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата |
да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у не |
, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се пот |
а обори.{S} Кивно, осветнички испод ока погледају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зи |
не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје |
пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој |
а га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно< |
о прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испи |
рили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на |
видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раск |
а некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко от |
вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки |
све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намиг |
од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S |
ако га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати |
идиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у друго |
.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко |
њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погледом може замамити.</p> <p>Митрина дрвењара, као и |
уров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно |
Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, |
S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он и |
ву и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешт |
баци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згро |
Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И |
.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо. |
м по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну. |
и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали |
у не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.< |
/> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, |
ах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунц |
сетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само |
ар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сул |
з кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе |
рили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чу |
а, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало пре |
како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Ст |
ко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p |
е се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, р |
тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко камење које без |
ице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S |
се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао |
ући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечер |
плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни |
ено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је по |
ретећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове п |
свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} |
а за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, пр |
а се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{S} Девојка гото |
а какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом н |
цу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злоб |
ве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњ |
..{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} |
тише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p>Дошав до Мартино |
риса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку |
и пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндар |
ично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S} Кад јој Мар |
о четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајућ |
ного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закрвављене.{S} Крвнички, мр |
дна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави |
p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један ме |
p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем.</p> <p>— Вози, вози па ис |
ндаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Жив |
ра ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом уст |
</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрути |
ујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</ |
годи....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, |
ојске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опом |
ико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућ |
више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од |
рвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Н |
ле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и к |
гоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Н |
а неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лонаца и испробијаних и улу |
илан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, |
поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, одлазио до забран |
м, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да заповеди |
кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у нек |
и са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипа |
очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно д |
је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на |
<p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га ни |
на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спу |
и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, ка |
и и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали з |
ели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У вр |
стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им го |
ки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по |
е дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у сто |
изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, тануша |
Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер ба |
Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, |
чуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад |
— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти |
ог њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда |
и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p> |
мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{ |
ема селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, оч |
им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди заво |
..{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна... |
— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој м |
ргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену |
а дан освете.{S} Загрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели |
} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сва |
S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа ог |
ула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухват |
ољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згу |
це од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи за |
одсечно избаци:</p> <p>— Но ...</p> <p>Пође, закуца на врата.{S} Нико му не одговори.{S} Љутит |
трова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше |
<p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду дигну у тао |
само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <div type= |
Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно и |
, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова |
је.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{ |
но би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двоји |
ио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} П |
је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену |
ј у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћ |
е Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћ |
, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учин |
мани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} |
тали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, зас |
— одговори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p> |
прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</ |
оче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Ј |
и по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, |
оракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и |
} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је |
} Зажали за њиховом дјецом коју није ни познавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом п |
о двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завирива |
мах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога |
{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују неш |
ла о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвор |
<p>Напомену, како жандари мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар |
а баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би нашла |
осетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала ј |
а је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кућ |
једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта з |
а помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучи |
сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S |
ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима |
ја тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, |
Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће |
замећали и неке игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> |
пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазн |
но и запева.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног |
о раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љуб |
обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у о |
али неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко изла |
пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подври |
ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наста |
.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, |
кале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су |
ину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S |
има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, |
и из недара две јабуке и гурну му их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и заде |
ет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су |
ан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S} Као да му не беше криво |
{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p> |
прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама |
пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији расту |
сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div |
изненада, иза каквог грма или иза какве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} |
ане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање препл |
у са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима д |
Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори за |
ова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} С |
е сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози |
шкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити н |
да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном |
се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лак |
аз.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></ |
прљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.</p> <p>— Ево! <pb n="65" /></p> <p>— Да]! |
кује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весел |
.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} Ево карте |
м домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле |
проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> |
А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Пета |
итали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} |
их, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се мисл |
наша и да нијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у |
/p> <p>Остарила.</p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p> |
се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и при |
?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</ |
са.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде |
утани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се прест |
{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити |
као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n= |
pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се н |
чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? |
акан некако малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушен |
ејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кос |
дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Ла |
И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних п |
их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче |
г Лаку.{S} Грлили га, љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се |
ва; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје |
сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав гла |
на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{ |
тавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као |
скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењен |
а гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини< |
ма њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p>Један очајан вр |
и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињ |
крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само с |
ко свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога |
стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сиј |
као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке |
Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра в |
уцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјада |
и шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у |
хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S |
Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајн |
запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично |
о и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав д |
да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> < |
...</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дуж |
азбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђо |
и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчи |
не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог п |
пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али није могао.{S} Језик му не |
p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја |
на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лак |
руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода обгрли Лакана и, окрен |
S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрн |
имајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — |
како и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немил |
одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће приг |
то се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и х |
а нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили да кого |
<p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали |
одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> |
таљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоц |
љути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке: |
ано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће по |
ко збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и оп |
обичају, звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и |
окрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, |
инило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају |
а као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се |
.{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да |
и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> < |
; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као |
се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде до |
та и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци да |
мо непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се изву |
дуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелам |
/> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Д |
не, јадне.{S} Погурене готово до земље, полугласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, куп |
још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза соф |
Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се ка |
а савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатр |
поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, је |
као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из |
pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чак |
заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> < |
сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да |
.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S |
војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша |
Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадо |
не који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно |
разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из |
Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p> |
<p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто |
Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима. |
в га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик рад |
им отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у ру |
би га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири р |
вом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке |
<p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто заг |
око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} |
и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му ука |
pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бо |
приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и |
а се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, од |
суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше |
о отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</ |
ј!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. < |
а старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком ње |
.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му |
Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, |
е себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише у |
.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима ко |
илели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се |
ену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирниј |
> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је |
<p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лоп |
е!....</p> <p>— Влада помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта х |
Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.< |
треб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негд |
м ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико с |
ели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу |
S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али |
ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} |
ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се свак |
p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све |
p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — му |
пара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање крешчајушч |
ше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад н |
овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад |
ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — за |
{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хи |
а, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено с |
олести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагоди |
аље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају ок |
{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени п |
да јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништ |
си несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се ма |
— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је |
Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лак |
затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи г |
о Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула |
<p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} |
их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити ! |
ешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мо |
{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни |
апослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, прит |
хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и р |
разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, |
тавила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каб |
ли хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизразних очију и готово блесава лица, на |
рекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готово л |
све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецај |
кров него остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука |
крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки |
на нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје де |
ами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка направила у њој свој |
ији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част |
цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од су |
умети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах |
, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они с |
жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <p |
чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква |
кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачиће, одигли их изнад главе и високо |
Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби мо |
Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S |
е, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини |
ољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} |
иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и |
ру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, кр |
ашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају |
тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд |
зверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа |
и кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе с |
мо гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштер |
ео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, |
аоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобу |
} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно зап |
ућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и |
олац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како |
неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће д |
и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише |
царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаш |
се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како није преша, да се мо |
ђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им по |
продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Т |
е како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито |
} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове |
авом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек |
се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" |
— И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајс |
тово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су |
куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје н |
д се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран |
оже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно |
десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску |
гу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтед |
19191_C5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S |
, нашла би мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јај |
кувају без одмора, да их могу дочекати понудама.{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу |
да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви гл |
е зна ни да му каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, |
Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве |
његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва д |
да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при кра |
о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се |
кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и ко |
трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа в |
каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска |
ивај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам |
<p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах |
смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко кам |
ја, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко |
и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и |
а посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али |
и.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој изли |
ан по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој ду |
двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази |
јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он |
синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драго |
добро бити <pb n="12" /> неће, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора |
спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш л |
. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говор |
авати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рука |
рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној д |
{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— |
сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено |
а се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> < |
гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па одмах |
дну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стоти |
д их повела на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају.. |
р не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— |
ује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу |
звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуб |
. не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он |
ше натрула <pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понек |
одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим |
ића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама к |
и !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их! |
да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па |
се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чуд |
есну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спре |
становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклон |
ао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде с |
ко злослутно гачу.{S} Никога нема да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сеља |
ава по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па живо одскочи |
а, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Ла |
S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима |
оће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може стано |
ји је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па |
итра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, син |
>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па |
" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао обор |
ена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се |
Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — |
— као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привири |
бљанског зида, на два аршина даљине.{S} Попу нису могли забранити да је не опоје и не отпрати д |
а па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени ш |
ити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И нак |
ка јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и |
алуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже |
емо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</ |
и.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили |
да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су с |
<head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и међу Брђа |
ндари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њим |
ку, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни |
е нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обичн |
на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:< |
кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да |
ају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију по |
мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа свет |
им погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Ч |
би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и |
ћу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику |
ање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још из д |
да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.< |
сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад с |
и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем |
данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој |
и мора добро да познају малога и његову породицу, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледа |
затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним т |
="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крст |
кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на пос |
ове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђец |
иди!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} |
ље.{S} Ако види да болест није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, преп |
е икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешиканов |
починете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге |
, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, до |
ле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није сме |
а да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на сва |
н села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око |
застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{ |
некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово |
десет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је |
а остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бес |
ну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће |
замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах |
душе недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко има |
...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — беза |
си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде |
/p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је |
>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још по |
аку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно с |
и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали |
на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, пит |
ши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S |
давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних пок |
— одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже свр |
окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, ма |
док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испо |
ола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу |
колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi |
ала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p |
} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, до |
ари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познат |
акав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p |
ући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на др |
ли намах малакса.{S} Заклеца, затетура, посрну крај огњишта и некако болано, изнемогло писну:</ |
а у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише |
олегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне. |
се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвиле |
ним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, и |
стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре |
а њихова леђа, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блеса |
могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И |
} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, пр |
чи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде д |
на, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али о |
ешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S |
и да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бес |
обио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуња |
ма.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекн |
ачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеш |
чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </div> <!-- </div> --> </body> <back> <div |
слетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој одмах веровали.{S} За дв |
, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да |
еко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> < |
о и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, б |
жандара.{S} Па и они као да иду некако постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под |
тро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријеч |
тано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пут |
ба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу |
p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо он |
е све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво; |
те ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару ка |
је од водене болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи ст |
p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа |
вши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи н |
сти нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки |
се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се засти |
Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки |
ао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лак |
не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер |
"SRP19191_C1"> <head>I.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена |
ана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да прис |
е се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба |
ва цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S |
— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не |
дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Исте |
ису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајућ |
здише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} |
дно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да прити |
спред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим ми |
и, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандар |
191_C17"> <head>XVIII.</head> <p>Глас о потпуном поразу Бугара код Ветреника допро је некако и |
го, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено |
S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стења |
ка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући какве га м |
то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло н |
.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— |
таје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте |
{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало |
{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча за њим.</p> <p>— Држите!</p> <p>— Брзо!</p> <pb |
досно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настад |
и, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је бо |
звешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене |
и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу |
гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немилосн |
} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити глађу.{S} Или... а Бог зн |
живи?</p> <p>И здрави, — дочекује Митра поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Те |
болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи. |
тно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
<p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаћ |
вши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S |
пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које ј |
ећ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у ре |
p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, ис |
<p>— Не знам, — одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наред |
преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и нап |
Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n=" |
ка ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око ог |
разних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре |
} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и |
гњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорен |
ка и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, |
а виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један без |
колача </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p> |
уго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и |
Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и о |
о на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! |
S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поч |
ба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:< |
Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже ка |
</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи |
} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као д |
рса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет |
а му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговор |
главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: ј |
и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересов |
да, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати и |
="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина кр |
ко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара не |
хвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је ви |
промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> |
ну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше |
а пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пла |
...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а |
<p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде |
како</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то |
у торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, |
ли упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио |
мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће |
} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, |
нт, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари м |
немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си |
атни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{ |
за леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у же |
сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — и |
газу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли |
<p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестр |
струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочин |
— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обе |
о све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — пре |
свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах |
а Гарана!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њ |
/p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у |
е од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, |
кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чеља |
За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења ка |
огледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судиј |
квих крпи мали, јефтин дудук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лаже |
себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . |
ој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји |
устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суд |
.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три пози |
</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празниц |
S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> < |
има.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало |
ике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како т |
се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио |
поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћем |
да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране поч |
могла и даље да гледа.{S} Осети како је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за м |
све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се мор |
арој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи |
Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора па |
ивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита р |
е главе.{S} И као да му наочари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на |
својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст. |
ти.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају ка |
е на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове сам |
љад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала |
да и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако |
у.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудив |
је ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ног |
аду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се |
RP19191_C15"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији |
а некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што с |
ари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и |
и према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на |
говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредал |
силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакн |
о крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пиш |
редати и једва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је ж |
умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухва |
труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> |
погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; п |
ега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако жи |
астаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се те |
а као да извире из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацим |
вој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се друг |
душе, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређива |
дима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да |
ити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан офиц |
ако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога п |
ноги, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену п |
аду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, об |
који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постељ |
а, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво |
а неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побац |
} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што |
уља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да |
{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова |
вете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Вас |
поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" |
e="chapter"> <head>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год ш |
ће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама |
ни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобз |
ако је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра |
а опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и |
ке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} |
ири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоко |
авати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за др |
је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очи |
кликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање груп |
ко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за доз |
А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Ка |
гне да мало отпочине.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гуши |
то га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додија |
у кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати оп |
преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам п |
е.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другом |
>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још го |
лу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна |
сећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што н |
ити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то к |
е свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} М |
ш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а да Мартин и не зна...</p> <p>И |
и добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба |
нули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} |
сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разј |
...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p> |
р, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у |
та, берићетна кућа, зар је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашниј |
р је могла остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је са |
н свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненада |
би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и |
у веру верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкат |
ко се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног к |
те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред |
почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с ми |
S} Зар нам душманин јачи и од Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Си |
ек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам пог |
{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао |
сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од |
ест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољ |
} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се |
надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погле |
hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или оф |
их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и |
S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а |
нда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, од |
ак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује? |
ама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко пра |
азда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико они |
командант и зачуђено је погледа. — Имаш право...{S} Вријеме је...{S} Напријед!</p> <p>Гомила оп |
гред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен застаде.{S} Око о |
ули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнел |
као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у се |
.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>М |
оведили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испо |
нице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соби; зат |
, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски |
огод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’ |
нуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово ком |
а, изгурани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаш |
викну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ст |
тварај врата ! — опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ник |
евини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због |
>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо п |
добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле |
довољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p> |
иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, с |
ере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали |
зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздра |
азити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се р |
ве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, састава |
утра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се пр |
е наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{ |
подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих прис |
светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, |
} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини |
тала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да раст |
, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај се |
уд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S |
ача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав те |
о треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару |
пу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу |
и глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб забо |
искује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њези |
препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не пи |
, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људ |
да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, |
а деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели |
ригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да |
аморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама к |
малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и |
чина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крв |
ри, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> <pb n |
четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на |
тко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу |
> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој |
њени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље з |
о суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим |
билазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протис |
ано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Ил |
е, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у по |
искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначко |
прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> |
, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одист |
<p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n=" |
p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, |
несе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа |
ли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми |
д њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегу |
јим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић |
о и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обича |
} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} М |
пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини м |
, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „с |
пусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости ни |
се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав чо |
андрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле |
оже дозволити.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво ок |
Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се П |
да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако остављ |
уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из к |
ази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, |
> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p |
но, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слу |
ет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста похиташе напред |
.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> |
.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе ш |
да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И как |
запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар сам |
.</head> <p>Лакан потера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем |
летку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакрива |
та и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче д |
ту није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} |
збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бе |
уго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадо |
у, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војник добио грче |
другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завиру |
и, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, с |
b n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, |
зе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између |
ика који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али ето он се могао уб |
.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дан |
да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату |
ти да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред |
ти кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице б |
по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одго |
тра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом |
веди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше запо |
и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превише.</p> <p>— Ех, ех... “</p> <p>Застаде на кућњем |
S} Дадоше му да вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из њ |
зала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним ст |
ју.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и |
кнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — |
и те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише ј |
Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежал |
собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпид |
ти за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића ци |
о још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема |
ни Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А з |
сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из |
ре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило по које дете |
ан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибират |
ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде |
да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Н |
з даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђ |
.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као |
, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу војнике.{S} На Јагодину кућу и н |
ађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p> |
емо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече о |
е.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом и крат |
кану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости |
га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, р |
м.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за зд |
њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу ум |
рски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да ј |
p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, |
к обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хле |
који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!< |
.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се изм |
рад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, к |
е закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај |
би још и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вах |
21" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљ |
па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене живе....{S} И Митра |
, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе д |
ш у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, оста |
су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како то |
d> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће |
ко.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испред њега да |
едно мукло <hi>збогом</hi>, брзо искочи пред врата. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
правити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто |
S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају. |
штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујућ |
м рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу з |
о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они |
мљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај н |
нуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и |
ћи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и мук |
олико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, |
усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи |
не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, изненада, опет настаде необична журба, трка, |
Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова ч |
од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још |
поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... н |
оверљива личност генерала Брауна, изађе преда њу и затражи да купи јаја и кокоши.{S} Нудио <pb |
равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, |
а спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами |
ознате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у < |
За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсе |
ару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљк |
ше да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све маг |
ама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије |
S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} |
чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и |
били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали циг |
је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изве |
{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене п |
кају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да |
е.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно под |
ив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану с |
дмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли одмах?</p> < |
<p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки ка |
ко му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— |
мадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— |
, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду п |
<p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли |
p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као да му наочари по |
до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издаје брашно, знајући |
о писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Муратбега, који издај |
о дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гр |
<p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељад |
аблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Во |
ка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је |
рибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, д |
ама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придр |
се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— |
.</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Гре |
као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељ |
ој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му ч |
апомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише |
но поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није |
оћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима |
еси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце с |
помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крив |
, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта |
ој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала и |
до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној големој соб |
у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, |
е чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који или |
ера овце низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасик |
Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — у |
Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, с |
граби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!... |
и да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> < |
агни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изг |
ног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И бабу? - поправи је Лакан. — Је л |
уне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући |
а, зовнуо, и лагано, оклевајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, гото |
; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не зна |
сврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појат |
ђе.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S |
не хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како наљезе један безбрки официр |
горе.{S} Опет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да |
завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво ж |
да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема пр |
тао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш и |
њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде |
ола Гргуров десет.{S} И нико их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио к |
<p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб д |
сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на глави кога јој готово згулили, па се измач |
} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очим |
што боље да види.{S} Њена мршава глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> |
ји су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен |
творише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> |
ровиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да ј |
ама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S} А ова вели |
b n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, оста |
ротом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође |
е.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у |
и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој |
ама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако |
рпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих дон |
се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у сво |
снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико |
ла у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара с |
<p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихват |
; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по пок |
зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у |
около расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, пре |
лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој |
о стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, о |
Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прек |
за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли ве |
усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Ст |
је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му душ |
отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај врата ! — опомену је за |
{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се н |
есцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро |
и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб. |
</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре из |
бочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару м |
заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звижд |
узе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> < |
одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало трул |
појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупља |
а ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти т |
еба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га исте |
ао нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели |
моле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је |
дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да по |
</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види |
>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</ |
сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађи |
ске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули |
пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плаш |
тово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега? |
.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застраш |
ном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све ст |
чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да скле |
уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу суб |
ше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све пороб |
<p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од н |
је био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не поздравивши се с њ |
лопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, |
и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно |
, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми ла |
угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, не |
Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено |
S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши како н |
и недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Ј |
но неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушена меса, и још н |
онека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помаху |
а крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не веру |
собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу |
оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју |
<p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не г |
и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено вр |
омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа |
е.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их пр |
е ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљават |
и да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван |
ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није много жалио ни за о |
цкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање и |
и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} |
дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} |
кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; |
рај <pb n="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну |
кривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и |
ично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици. |
о грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви напад |
нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских б |
гуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, п |
тно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, м |
говори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{ |
собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају |
е, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напа |
му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на крв, погледа <pb n="19" /> па с |
нело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честит |
мокрина; над нама мрко камење које без престанка плаче...{S} Ни видњаче ни ништа.{S} Гробница! |
но зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави. |
или се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и тол |
</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли ко |
су по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Не |
омогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као |
во посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хех |
ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али |
<p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, |
о данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p |
S} Нису веровали да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А м |
е и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} О |
кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем ту |
вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци |
ице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео пис |
и Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на |
сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак с |
и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота |
да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куд |
е стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат |
им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не мо |
о корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао |
поновне опомене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам з |
право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво погледа по оној голе |
ад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погл |
испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући и |
..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гун |
го хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарал |
трику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу в |
рестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапћ |
акав прашак и иде.{S} А ако је болесник при крају, он, не питајући, намеће на врат епитрахиљ, ч |
са јаукати и помагати, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула |
звао ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и о |
Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку |
ћу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она |
војом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугода |
ану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушен |
се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуња |
уке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем глед |
има као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сас |
p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, |
а и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, |
p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</ |
познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад с |
шће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под |
ли узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, де |
брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и |
на јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници |
ао да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље саг |
p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљи |
је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, |
пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.. |
акве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа |
Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако. |
адио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој д |
иновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} К |
и да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се зар |
И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш так |
да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n= |
ристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати. |
али готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцк |
} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чи |
ли чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — с |
ао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по образима и по очима |
да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стра |
и поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако с |
, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у в |
де, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и |
хе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} За |
, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао познати |
паде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће |
гледа на жандара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту |
светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још ја |
би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>п |
посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „неш |
.....</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, |
— подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не т |
око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао |
сан обрлајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, к |
> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде о |
.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се |
, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} |
пет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гом |
а.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n |
5"> <head>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлуч |
оговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да |
о да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, |
се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-пита |
ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лен |
а све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као д |
вати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште |
љаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припр |
се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са св |
ајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод прид |
внице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа |
д суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пр |
јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и води |
летку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамни |
ани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саруч |
мачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Када?</p> <p>— Ономадне |
.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као у |
крене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је она најистрајнија и најнежнија те |
овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу. |
се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’ |
и.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико |
е и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао |
S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Насл |
ука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и |
Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак н |
ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?. |
<pb n="13" /> неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; сам |
уми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли к |
ем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, тр |
, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све |
и.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћ |
пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту м |
још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шант |
им, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше |
ући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зл |
зује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну |
> <p>—- Но?....{S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одг |
} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га |
<pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по |
хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали. |
S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> < |
и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, |
нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пита.</p> <p>Напуни и једну крошњицу |
лога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S |
p> <p>— Да]!</p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да |
ије била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, мани |
А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Имаш право.. |
</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. |
} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, пето |
а кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јет |
едао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, к |
о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили ор |
х иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требињ |
е, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чеља |
ише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, |
ући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа с |
повраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као |
о.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, |
погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p |
<p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га и |
азне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} |
ају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, по |
p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није |
.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су го |
овало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао |
добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздра |
к виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ће |
уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџани |
наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запали |
комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме ј |
љећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзама |
, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им пом |
о ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, ч |
о да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са |
p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њени |
ле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{ |
ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пи |
ихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету. |
ја и кокоши.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али |
розници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре јед |
у руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да |
ред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке цел |
, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу.{S} И оба пута о |
ако поплашено их гледао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Б |
рди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у обр |
Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — о |
ктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајућ |
{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, |
га Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда |
ио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају |
тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурнос |
не немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као да му Манда крива што га там |
бују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала. |
у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута |
зе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој бил |
милују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне барен дотле док се могне др |
као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабук |
p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p |
надно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Нек |
хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} |
не руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У пу |
га.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и Јагода |
и га, — мирно одговори Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не ку |
</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградам |
око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да |
прашта! — мирно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни |
да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S |
у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеник |
ај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете к |
рачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет |
жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, за |
ичати.{S} А волела би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штого |
p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и |
ра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненад |
чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју |
рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се |
све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде |
благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при с |
ри су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако ум |
/p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њих |
ањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе |
итрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар знао д |
> мисли да је она достојна исповиједи и причести?...{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва |
дахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу |
оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испр |
лопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Пров |
једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтел |
е па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Стара |
ека жена, гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају |
да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цурила и |
} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} |
к ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, |
се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше веза |
м брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} Брз |
ad> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се |
та њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p> |
има, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле |
Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун са |
јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону |
заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као н |
да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца |
ави нек је и забави.{S} Какву ли је ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према ист |
S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и прол |
ући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, |
ничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у стра |
ари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти са |
да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече |
тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало |
>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко проша |
давно био пробудио и једним оком лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нар |
ата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је |
ани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до |
у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, и |
ише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морал |
у, јер би, иначе, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе с |
си!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митра благо и помилова је по коси. — Мени су |
{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и |
и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топли |
крушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као |
пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се ви |
како да ишчезне.{S} Застење ли који или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком гру |
— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове |
весно погледа.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми |
иђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га |
ворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије |
га.{S} Нагло приступи другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих посте |
црни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их |
} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} Није >могао да сл |
да, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тих |
се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други да |
аш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> |
једну крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S |
е наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми к |
пет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу, а |
{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибр |
здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p> |
А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и |
се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао новце, готово и |
Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе |
ки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати |
а жита за котар, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада кру |
шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затек |
зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета. |
рују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам им |
лен?</p> <p>Манда обори главу.</p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> < |
>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{ |
S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Шва |
д Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он |
а, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш. |
кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовим |
ма да их поплаши.{S} Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жанда |
олеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јау |
а се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву |
а му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, како га нестаје у њима. |
зове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па с |
S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба. |
даше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па |
аже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову |
и.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се |
и, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дрекну буцмасти војник и потрча з |
им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брин |
рата изроване јаме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву |
и, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову ма |
ти.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким |
циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дрече обесно, дивље кад опазе једна другу.{ |
алити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупа |
е.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из ко |
не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је? |
орављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијени |
седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче |
ли су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Исп |
одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео |
може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>За |
јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно |
цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна |
запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{ |
И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријате |
уче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она. |
њавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине за |
Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се скл |
гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави |
<pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицањ |
....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам д |
ко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Ни |
вог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где до |
ео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила н |
лише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је јецала као дете, не брин |
омаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце н |
ица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан |
гла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као |
на ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви не |
ра ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој кл |
S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз |
у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{ |
и необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице нека |
и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и бр |
роз неку полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла |
ена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, испрси се |
жива? — запева, изненада, испред врата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу иск |
како не може опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n |
а замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јачи уздах |
p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извире из жив |
д ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у |
ме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви ра |
p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— |
нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно прем |
ују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанс |
пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клон |
га.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну |
— исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено |
а собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као |
ад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као |
, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> |
стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се |
даше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S |
да оставише.{S} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрст |
А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике г |
а обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, н |
му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али ни |
, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно суши |
Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевајући, |
ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“.... „Не може“... „Нијемац би“ в |
с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече н |
/p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло |
млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије м |
{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартинов |
оги се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост као да збуни |
што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина уб |
{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако |
S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа по |
ема старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољу |
и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно |
у и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гологлава, без прекривача.{S} Пр |
обожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости оп |
их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом |
ун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; |
отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о процесији, о Брашанчеву, и заставу носио; Ивица је, међ |
укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и |
?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано одгегуца ни |
врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко |
ехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се |
илостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погуб |
за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у |
ој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} За |
се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја |
за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p> |
се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливши је. |
или у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, |
понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на |
а се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} |
ного пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог |
p> <p>Манда зграби писмо, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</ |
м она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближ |
. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили |
јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па с |
ак мирис горевине као да поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се |
нило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до |
утањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S |
обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегну |
према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу |
д врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у праши |
ју се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити |
има столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, |
ицу, голица их око носа.{S} Док њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис |
осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Мал |
уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени |
је шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући |
.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише |
д се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше. |
— прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— |
, макар нашли и голуба, прогледали кроз прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво |
угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, |
ају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непри |
о писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Пет |
{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и |
мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, |
S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, |
немири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{ |
тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају |
ње и ново провикивање.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу |
тедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилуј |
једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимал |
</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је |
некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, мо |
под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад он |
е смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осм |
} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губитка крви а и од |
н и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне |
ко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на прса као нешто драгоцено |
и место куд га и Јагода љубила Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не ч |
а изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! |
е сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем |
рбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ са |
и Митра и нежно је прихвати око паса. — Пси!</p> <p>— Куку!</p> <p>— Не кукај, — проговори Митр |
м претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испр |
де веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није |
озову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто с |
га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под |
ово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао о |
брижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну |
Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране |
о температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p> |
мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није и |
{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те |
крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа пуна, богата, берићетна кућа, зар је могла остати поште |
авом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Влахалука...</p> <p>Командант, жандар који је и за |
атова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и |
55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају и |
џија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојаниц |
ли се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Умо |
, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако |
да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода неће б |
огледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се с |
погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку |
одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право |
толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> чове |
ндом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и п |
ма, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} |
Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам |
Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chap |
укло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.< |
— сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само |
лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се з |
закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него подним |
и то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— |
да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењен њо |
рца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ни |
пет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Н |
ен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни пре |
овек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили |
да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа |
<head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чо |
према ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три с |
имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад |
као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико су |
арони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" |
рестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали |
спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се ору |
и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — јед |
Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, уве |
не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека неко |
новнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све ка |
?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— Живина |
p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозво |
а канату да извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на |
ини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче прево |
е.{S} Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се |
ридиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна |
и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд |
ко Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као т |
ња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придига |
а.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав бреж |
стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа |
, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта |
мах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад |
и то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} |
и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говори |
довања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних ш |
из чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{S} |
осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет |
ну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну |
јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучња |
ори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра |
бла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна |
ј, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, п |
тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас двоје? |
.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — |
мо моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули |
и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прег |
одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест |
Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} З |
арима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, рук |
ши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролази |
не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед |
а боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по |
о пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља |
елом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са др |
је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше нег |
лободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са |
ку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није н |
и, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним |
зе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и |
ровлаче између изгорелих греда, немоћно пуцкарајући, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од чита |
атна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, зап |
p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о |
ну и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем бр |
рестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леж |
а, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетим |
ванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћ |
здрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некак |
некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали |
ране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини |
га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до су |
авно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам се |
о кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један друго |
јили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> <p>Митра ник |
p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, с |
Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војн |
ке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и п |
важно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари ј |
свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Ње |
<p>Предаде другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухап |
епокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она с |
} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије. |
јој одмах веровали.{S} За два дана нису пуштали никога да оде и да види како јој је.{S} Тек тре |
е.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и |
ир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двојице војник |
струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како у |
измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је луд, називали га претв |
у, И залуд.{S} Никако не одговара...{S} Ра да није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са |
показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када с |
им и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Пе |
ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мо |
.</p> <p>Људи оставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S |
јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби. |
де, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — |
S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} |
на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опреми натраг |
у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не см |
е Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} О |
љен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли м |
ући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о |
доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесн |
а сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поче о |
когод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан.{S} Гунђао је, псовао, |
љага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дози |
} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, г |
ни већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица за |
се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им ост |
ртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се у |
лубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а ко |
непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив М |
оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p |
ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге |
поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и |
нило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не мо |
мана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се |
.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p> |
еричи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките застав |
туда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју |
атим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газ |
} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, оди |
небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да |
ају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су остав |
испод очију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у су |
љна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, |
>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. — Вечер |
а очекују нешто необично, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се |
иле комите, као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вест |
мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше ку |
у светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух |
у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, |
ргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно раси |
система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, ил |
а ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно уко |
адити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрал |
збарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо |
спали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима |
о испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет |
усте помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, ра |
н жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом великом глав |
ветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и по |
сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше с |
из животињских грла.{S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и про |
лели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара |
креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким |
Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, |
говорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, |
{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива личност генерала Брауна, изађе пр |
дајте, лопови једни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја |
астави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни |
амоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} Нису јој од |
је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S |
, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем |
ајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?. |
о обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} Није |
баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на |
равији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> |
стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, ск |
о себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа ок |
челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуш |
ед себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде...{S} |
поче поп.{S} Оде најпре до врата, добро разгледа да нема ко око куће, да прислушкује.{S} Врну с |
а свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и никад као да не могу да нађу оно што им т |
ећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио |
илике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати |
еним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са |
је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чуд |
едно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лака |
ану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опоме |
лабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се |
Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад |
о да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњеч |
с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> |
есећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се |
ви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише х |
} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз д |
</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> < |
ицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— |
{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. |
и на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n=" |
авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њ |
Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте греде, |
домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и |
биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Чест |
иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пр |
нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би од |
му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Д |
изације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји |
кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на |
сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете |
/p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двоји |
према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гл |
ако гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> |
— Марш! — дрекнуше војници, које као да раздражи његово јадиковање. — Ге вег!</p> <p>— Не дам ј |
траховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} Зар да је изгрди, прокуне на данашњи дан?< |
има, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу |
жнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и заморено дахћу.{S} Понеко |
и му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакв |
и, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао г |
!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на мало |
туче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} |
зање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Од |
главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми |
ивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести |
се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим |
S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљ |
пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необузда |
у.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као |
уварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплет |
мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењ |
вратима магазе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши |
, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико ко |
>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку па |
едни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{ |
уби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> < |
ке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на кућ |
а него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје |
миловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиж |
Ко може забранити?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражи |
истрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овак |
шити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се дру |
какав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помил |
адости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале п |
ану; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да и |
дуси приредили оргије, бесне, и њихова разуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.< |
.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се |
и тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неб |
б? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> < |
е саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсе |
<p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S |
ега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одгово |
икаве очи према њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</ |
да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч а |
млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе |
к му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си ве |
ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде |
е се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене до |
марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је |
масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише |
мотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и отпи |
тац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их наг |
а на вешала, а они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом. |
нуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе |
леба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чек |
ичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло јаукну:</p> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку м |
екрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из куће.</p> < |
удала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај г |
ви пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутит |
} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, |
у, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спус |
са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је се |
се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</ |
це низ брдо, пребаци кратко гуњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бр |
p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури главу |
ни кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p |
мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У. |
угачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли |
ајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нис |
<p>Он намигну на Јагоду и потепша је по рамену:</p> <p>— Но..</p> <p>Међутим неки војници одвој |
изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, си |
шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки п |
о, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="ch |
_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хлада |
— опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде о |
то се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који |
дрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би |
Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и не |
Јуре или Ивица... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Н |
а, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитн |
гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати |
о вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољ |
p>Лакан и комита донесоше одерана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу |
агано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим |
Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава |
ачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које к |
писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њо |
му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Коч |
и од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изр |
ругу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан бр |
Вахмајстор, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Пет |
и очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича нека |
дошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, |
зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} |
роле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде |
на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на п |
биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кућ |
уцањ из пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби |
мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је лу |
ољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљ |
е ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, д |
ара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на ра |
енички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Лук |
епо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Јечи и зове... „Ах, мила мајко!“...</ |
" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, б |
Ето видићеш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} |
е своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га и штитили. |
— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се |
пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се |
е, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало р |
око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије три би |
.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па готов |
но, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном оча |
ека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{ |
ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни м |
а, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако |
и и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него гот |
о, принесе га на прса, пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — з |
јер има паре...{S} Ено га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак јед |
а; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и |
страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непо |
} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу уск |
ини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћн |
зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весељ |
аћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде |
свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S |
рнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од каната, креветаца, крај |
етли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, |
даним литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним |
фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени злато |
кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Срб |
би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна др |
а радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на распол |
</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда |
екако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се на |
Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну |
ој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, крадљивац, разбојник и поверљива ли |
у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену |
била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, |
Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Долази |
ржати.{S} Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њ |
е окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате. |
ински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Рашта?....</p> <p>И Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— |
и им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по њихову гла |
сио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам |
осити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и |
могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису |
осе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у |
очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза какв |
е га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити |
о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне |
ама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као |
диле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Погурене готово до земље, полуглас |
Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разва |
бољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике пр |
скоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно дру |
није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте ј |
какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу, нашла би мајка и капетана |
ри, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, с |
жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи |
бра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи |
— мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он |
амо душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{ |
еко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше да се ра |
е пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмах |
ци.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чар |
њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лака |
ав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрили |
зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, сл |
поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши< |
ар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спре |
гар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремн |
гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi |
.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већ |
гао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И парница му с |
да комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић |
кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Чес |
ори залепљени јастуцима, грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да |
ткако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште рет |
ко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цес |
тих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} С |
Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изи |
да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметн |
е.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт бра |
ао да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији |
крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је |
би га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо време |
и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да ј |
b n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. д |
да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо рећи. „нећу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би |
S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригуши |
, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је са |
гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} |
сио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као о |
осито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </div> <div type= |
} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри |
ити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb |
b n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те об |
/p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, |
/p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уште |
:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно |
ваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како с |
ског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!.. |
се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мен |
....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне добио по овом |
е одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарск |
и поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде од каве, Манде.. |
> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и |
Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити |
ко је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</p> <p>— А добар је био, добар....{S} Није |
, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито |
на.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мо |
не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — бол |
нежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часов |
ин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Ман |
.{S} И некако несвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњав |
како одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ва |
ојима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, ко |
ла да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </ |
о, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} У |
стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на |
лно и очајнички.{S} Али ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши не |
и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из об |
ја, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, несносни, заглушујући.{S} И ра |
се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, гов |
год одмени.</p> <p>Блека, мека, букање, рика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старач |
е, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо мо |
е па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голобр |
очека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару |
ad>X.</head> <p>Жандари почеше одмах да робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу |
репио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора ићи, на |
А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па их уз |
нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И о |
лижем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико и |
м.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу г |
некакво ђубре.{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала |
памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S |
{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршави, — ни један као да нема |
> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена |
пријатности, почне да јој предбацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртариш |
де па макар на дан...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при п |
...{S} И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb |
наздрављају једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, с |
рица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколи |
него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају |
видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} |
— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о |
ше га.{S} Мислила је зар да је дошао да ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, |
види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстит |
се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозива |
— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он вра |
е, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се |
греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој, раз |
ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час |
ли.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудо |
а?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном ц |
и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој при |
како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно ј |
саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрам |
де за дрвећем.</p> <p>Лакан отра образе рукавом, опипа јабуке за појасом, и мирно крену даље.{S |
седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још двије |
{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пре |
развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из г |
а на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отме.{S} А и |
потрча међу овце и обгрли Гарана обема рукама.</p> <p>— Гаране мој!...{S} Гаране мој!</p> <p>— |
према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Исп |
ље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла д |
или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у гр |
острешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита пор |
{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гле |
рци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га п |
зе и нешто живо разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пе |
мењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла |
окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се у |
кан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S |
ћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играју |
прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилу |
нио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ја |
иво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да раз |
бе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно |
о, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div |
веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не ш |
<p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта:</p> <p>— |
на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан |
па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са |
, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу п |
а!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, д |
вити.{S} Очајно запомагајући пружала је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва |
м загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина |
побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки |
акати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз свој |
реклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и |
карте, да знате.</p> <p>Манди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва |
една другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима |
а, неке из војске, као инвалиде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} |
на, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наи |
н, који никад није волио издати паре из руке а да их не <hi>олаје</hi>. — А оклен?</p> <p>— Окл |
p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано т |
читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса на њега:</p> <p>— Дијете ми моје д |
ено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S |
{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па истрча пред кућу и крену међу в |
матова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао |
осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали. |
ред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> <p>— Вежи! </p> </di |
е у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у пл |
ви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, преме |
ична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и поми |
...</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му с |
на оближњи креветац, загњури главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно! |
.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један дру |
гуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из д |
Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му ми |
боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на п |
а да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спуст |
фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хлеби |
ла.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кућ |
и, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта |
зненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Г |
шчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их |
..{S} Не питај !... — И поче одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и не |
с ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две |
— тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Св |
е панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а |
то.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> < |
пазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p> |
есник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се |
од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита |
S} Боље? — запита мекше примајући га за руку.</p> <p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман |
милосно је одгурну, па повуче Лакана за руку.</p> <p>— Иди пред нама!</p> <p>— Неће он за мене |
ем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу. |
де да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, по |
{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери ни |
у и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли руку и опет манито поче љубити, прибра некако снагу да |
очи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одл |
трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло прогунђа:</p> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p |
име?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И |
{S} Остави. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах з |
и, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — за |
.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} А кад она пригрли |
> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благосл |
ело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и заг |
имат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди м |
е прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се ра |
</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>По |
есвесно, не проговоривши речи, пружи му руку.</p> <p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се |
хо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћем |
по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше заповест.</p> <p> |
тара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукама прихвати за бајонету и покуша да је отм |
столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као |
ој грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово п |
ворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих се |
појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака |
којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим |
љбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добро |
и дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући |
по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски н |
ри главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле ув |
сетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. ... — окреса Мргуд |
вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>М |
акосну жену, којој наредише да јој кува ручак и да јој каткада воде донесе.</p> <p>Баба Марија, |
S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да |
лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} |
у је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> |
, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који |
ала јека некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> |
низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада викну иза леђа јој.{ |
д њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на |
и још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, гол |
у.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.</p> <p>— А |
не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — оп |
ахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да неко изненада вик |
.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њи |
што, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, |
ристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав |
ла се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, ни |
њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} Недајте! — дре |
ила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ др |
и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n= |
ће а више их замолити неће.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски за |
а штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде |
наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељак |
а сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и |
ут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив |
ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело |
се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до туч |
умачи: — Има их осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се обј |
е, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узал |
ји се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се |
Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше |
с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад |
вот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте јед |
ним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p |
је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</ |
ом да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наи |
кар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села |
гарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, пи |
} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и |
види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца |
хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре |
да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад! |
вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се преда |
нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкор |
авља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га |
шаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није друге него ћ |
овек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не пригов |
си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџаци |
анас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и |
га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговарао, разм |
њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по |
<p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се у |
прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, |
због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег |
изгледа као да људи и не корачају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У с |
че одмахивати руком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="3 |
новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није |
цу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно |
гуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегеди |
тне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло по |
сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да |
<p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњури гла |
чини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> |
одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам |
оздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Б |
ућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабо |
Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују један другоме, пре |
су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} |
да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће |
ижише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, |
од једног гласа решен је.</p> <p>Одмах с вечери кренуо је кући. </p> </div> <div type="chapter |
каквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви |
з прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако несвесно, готов |
е то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, |
ворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као д |
S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у |
двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према |
њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пу |
свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> |
некако збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и |
редавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око |
избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо |
, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брков |
е негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амби |
викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компани |
повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је з |
ну светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још |
поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Нег |
од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче на |
ојих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разглед |
за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво |
ешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према н |
га би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкам |
ма са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој |
рестана ршти, меље међу њима.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им |
ед јаше официр, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мор |
ртин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те |
} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно |
да?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да је узму |
жебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> |
ука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</ |
а домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и с |
ед млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косо |
ла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну< |
таринског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи који никада нису имали оружја у |
дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи |
као да почела излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се ч |
} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псо |
ви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и оди |
и су се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати |
игрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често |
омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати |
рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, |
p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А |
38" /> <p>Око кола иду неколика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се п |
ти одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили пр |
/> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он ми |
тара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, н |
а над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њ |
>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} |
ојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ сас |
се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима. |
гла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од |
Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, по |
ако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађ |
ивене, потлеушице кратка, здепаста жена са необично дебелим мишицама и необично забреклим трбух |
асно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупа |
ди завој.{S} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{ |
Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах рас |
ући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, ј |
Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на сил |
висок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} |
на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му |
сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу |
је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са неким од непријатеља; изабрали га баш зато што је ма |
сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га |
сити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} |
мејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> |
S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у в |
{S} А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани |
S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбуло, некако модро, очи закр |
ти.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог |
ртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и |
{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухв |
јпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични ј |
дговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} |
ушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према |
т их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, поглед |
говоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести? |
уђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, |
p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила |
обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан об |
воју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као |
тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао кома |
су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци. |
у видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остал |
бесно подвикну један разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе исто |
!</p> <p>Лакан је, са обореном главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред ж |
од тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као |
е јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово |
у...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S |
леда као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни |
дах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки |
шине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак ч |
г дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра ј |
доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се в |
о!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се прибли |
ртинове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздра |
— и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет. |
ир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салет |
према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, п |
S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и |
а.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лака |
ђено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, с |
ознавала.{S} И бејаше готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та |
да и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> < |
} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти че |
смо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у пи |
агодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше |
срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натегну њоме и о |
кета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само д |
има и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја в |
готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечуве |
е не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружал |
евесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама и мамузама, не гледају више гордо и презриво на |
риво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду некако лагано, несигурно, |
ир, дебељкаст неки капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је сино |
гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта |
а беше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} С |
{S} Откуд она, луда женска глава, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Пе |
/p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрест |
хо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави И |
улој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измршавела, полудивља мачка н |
се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" |
хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје |
сти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>До |
огом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, с |
де је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и с |
о да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него |
Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — |
иже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:< |
ица? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не раз |
друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} |
ниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши још |
кад јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше м |
ола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи |
е, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита к |
ва лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су |
у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опружише према њему дугачке, блатњаве руке и |
жемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и |
руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада радознало остарели миш. |
90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, за |
свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче. |
сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми ом |
<p>— Сагријеших, оче.{S} Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила ник |
} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} Живи, ако можеш! </p> |
него посебице као разбијена војска.{S} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били |
.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Ст |
ла чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} О |
ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p> |
Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јау |
о, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се не говор |
се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек са |
јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушев |
стати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало |
.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} |
пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} |
овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И |
болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето, отимају и вуну. — вели војник и љутито чу |
и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па макар на дан. |
те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Наме |
ву главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да ос |
Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијен |
S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и п |
ни слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војн |
ивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и |
драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" |
оверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</p> <p>— Ка |
чи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удр |
и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестан |
оне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у свој |
....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде г |
ле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, р |
прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате изб |
гла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и по |
ћу ја, браћо.{S} Бирајте другога“.{S} И сад би други муке мучно и ишао да јавља породицама о не |
ју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре |
им официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто ж |
напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешто, поправи прекривач на гл |
екад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некак |
голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n |
е и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је дош |
и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у ко |
мене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, ни |
је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прси |
зика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ћ |
еци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари |
ешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради |
ати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> < |
тину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> <p>Јагодин пакетић, намењ |
<p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . |
е, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта ур |
на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је |
ито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем ј |
није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу.. |
а бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади бр |
ећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осок |
љан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p> |
.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе |
летеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необу |
зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{S} У |
из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко |
ка мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притег |
говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Јесу |
n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прстима |
угим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S |
сти.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остави. |
<pb n="21" /> не излазе пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни де |
длучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Ма |
упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се над |
у га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и преп |
2" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан |
="35" /> <p>Погледа према небу не би ли сазнала : које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се ид |
ича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Поглед |
оју песму најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Мит |
S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестр |
да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хо |
старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Има десет манитова међу њима.{S} И манита |
прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној тра |
кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубил |
ју села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, неке из војс |
а изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате |
руком а он би да зграби другу:{S} Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуч |
Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од пор |
"107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф |
преко главе.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријате |
на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трч |
обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим |
ави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесм |
.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово поср |
ни са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а прозоре, |
жљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.< |
Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи |
скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и |
подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту пла |
показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милујући, |
тавише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} На п |
о са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— |
почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше |
епчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила |
.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим пре |
.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" /> на огњишту, приставио о |
74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео |
у при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <p |
чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} А |
ом.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер |
челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа кр |
напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не |
се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и |
смеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p> |
е изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам н |
м рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити |
погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала |
. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Стари |
и хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних б |
ред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> < |
<p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крил |
ше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, |
p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} |
и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Ш |
зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} О |
се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да |
о што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му |
ти.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспав |
аца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде |
жи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} |
{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекр |
еже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама до |
ли.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека и |
и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли |
нежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о |
м ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица н |
ко узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам вол |
акар неколико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних в |
Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сј |
мигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за |
узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али |
и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја с |
решница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех кад се |
ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десетицу |
{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лаган |
ора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад брани пилић |
е припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} |
p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули |
сти лојанице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се ве |
крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из т |
Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пред вече, пошто је помузла оне две три ов |
, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </di |
и, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, прљ |
јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сно |
ом могла је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она |
а више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла |
некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пре |
, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштри |
бук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није |
ло, крстило, венчало дедове, очеве, њих саме и њихову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, |
ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња |
били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана шт |
м нису могли ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И |
} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне глав |
око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као изо |
да једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је и он имао мајку па је |
лаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, поправљао плотове ако их сто |
е ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</ |
оли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бугарин мала |
старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} Ипак је морала че |
ога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу свој |
плете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, |
себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају као поломљена кри |
простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само неколике голе даске?..{S} И зар њезино дете да спа |
не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гу |
} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бес |
е?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ставише послове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одмет |
ј нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним са |
Незна ни да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Ври |
се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која с |
о трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!. |
е, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и око двадесет д |
адиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А та |
.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледајући их и Марти |
и.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним |
ако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе |
абише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплака |
ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен. |
{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би пр |
уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Офици |
а се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p |
Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи |
свете браћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циг |
и као с неким поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div typ |
вете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, пор |
и готовила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — ба |
S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерај |
бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнув |
га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А б |
и.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. но |
де и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене |
ама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, з |
намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>п |
ике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Или?...</p> <pb n="28" /> <p>Још |
без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једном и |
р кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А неки с |
ије-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па |
жимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, |
зна згаришта.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомил |
ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да уд |
езино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети на |
се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као |
е по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — |
авно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за на |
ају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив |
њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Уве |
како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје сел |
есет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{S} Сад. .. ето, јадни нареде!...{S} |
ри нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане брашна.{S} Знајући ка |
ант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут |
ју и <pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишл |
боко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њиховом дјецом коју |
— за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љут |
— Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, |
Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу |
а једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз |
е?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трч |
ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на ње |
гано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — зап |
чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због |
ако се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако |
тише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим ск |
ите, — рече им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва |
нтију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукави лепршају |
растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мисл |
корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, |
А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и једну боцу ракије да му протури и ко |
.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋ БЕОГРАД - САРАЈЕВО.</p> </div> <pb n="4" /> <div type="liminal"> |
зван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S} П |
је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за т |
ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече с |
ни ништа.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — о |
} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} С |
м погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јес |
свешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре никад видео ниј |
релети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, с |
ма звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — |
пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, по |
ве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одг |
но попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— |
b n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, |
ли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву нег |
Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све пр |
очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у |
чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{ |
зваљеним крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени о |
вених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим |
у, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао р |
иниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима |
рестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају |
сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не |
а доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им мо |
је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало за |
ириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често с |
е објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушк |
ао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни |
ачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> грбача сасутих пој |
а и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Л |
ом кртоле, купуса и меса, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши как |
у. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само |
зиних поклона.{S} Сад мора пазити да га сачува и од њезиних погледа.{S} Она је лепа, она и погл |
а... не знам који... лежи рањен или ... сачувај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јадни |
рекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— |
отла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, купуса и меса, напуни |
.{S} Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати п |
дре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> |
ломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гл |
ече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ? |
ад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јати |
заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекиваше |
ичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду |
ити ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царск |
тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се |
полутаму почеше испред њега да промичу сва она лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде |
и.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се |
Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окр |
тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуни |
<pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њ |
ираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Ја |
еби изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљен |
, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чи |
се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За оф |
ено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, укла |
еколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше |
је се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у к |
ћи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису п |
ио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гор |
S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не сми |
да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада |
ли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често св |
уксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово |
гурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те |
дом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коњ |
и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је изгледала веселија и, некако, подмлађена.< |
камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без |
Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њи |
идигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} |
некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А |
ада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носила односе |
ше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</ |
велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је |
х о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде м |
Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуба, лагано напуни |
кама. и непрестано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак |
ђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, из |
образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотал |
, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не бој |
но.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетк |
би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену нег |
а носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази боле |
траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке |
бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да ба |
х испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа и |
Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цве |
е Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве бол |
милосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није могла бити образлож |
комешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело с |
зда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов муштерија и остао м |
задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> запљус |
у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из |
туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, бој |
она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болес |
обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудн |
ју кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а |
има.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив шт |
ви лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна која најбоље прис |
збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори залепљени јастуцима, г |
њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може д |
љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледају, и ник |
ири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскршћу они замене једни друге.{S} А он, сирома |
тити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Преб |
огледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, поче |
а, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да ј |
p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести |
свете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми ф |
сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче |
и их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су т |
редише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одр |
и да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им |
не под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, ос |
оћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, |
ели, разуздани готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни б |
да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну |
бити.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим |
а и војници начинив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре |
у од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, д |
та, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; зна |
а је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакан |
по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу |
е:</p> <p>— Остаће ми моје дијете...{S} Све нек пропане, само нек ми они :живи и здрави буду.</ |
певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су о |
ема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили как |
њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска мож |
{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће |
и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако с |
рестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеј |
еца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата |
здахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни ша |
Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Тре |
реме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S |
кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешко |
а какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се |
е све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да |
страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба |
S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} |
мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта нек |
на мехове с кајмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подви |
јмаком и маслом.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све. <pb n="26" /></p> <p>— Дижи! — подвикну онај други |
Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре |
н.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да бра |
, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има |
а мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели |
е одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да једе ни да оква |
p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нит |
у најрадије пева.{S} Напослетку сазнала све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је би |
држећи руке на појасу, мирно их дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјер |
аместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, о |
ио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му прис |
, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као д |
да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике л |
у, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени сне |
ма, не гледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукам |
увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И млеко.</p> < |
и кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни ка |
поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе н |
ту за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћ |
дара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p> |
, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин гони, а Бог саставља. |
уке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што пр |
очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке поло |
ба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двос |
> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто ми |
сан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, н |
S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него |
па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека . |
И јадни Мартин ропће, непрестано ропће све док не крене.{S} Ипак при поласку потапше <pb n="61 |
прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом |
.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бар |
ивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пуха |
аре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погле |
да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу |
готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког |
у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно |
кидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, нат |
плакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљу |
тарци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жена, рашчупане, |
е Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца |
под прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда |
кочиле газде и бегови из апровизације и све поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели |
химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отиш |
брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— |
ани из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у офиц |
<pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једн |
корсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S |
апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> |
!</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега шт |
S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> |
сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све јачи, оштрији, реже, пар, ваздух.{S} Није сад једно |
Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде п |
оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и |
А сад мора да даје не једну него готово све, а сама да остане без ичега.{S} Као квочка кад бран |
/p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готов |
а, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагри |
верује и колико му је година.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по с |
ати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандарских бајонета.{S |
b n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држ |
, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и |
А он доноси брашна, пршута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалил |
онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским по |
чке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да ко |
се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, неко застења као при из |
а подврискује.{S} Неки почеше певати из свега гласа.{S} Неки као да <pb n="97" /> почеше покаск |
шко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио |
ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S |
ну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјут |
Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада дово |
смо?</p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако ради |
н ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, г |
ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као сте |
; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на она |
је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и д |
о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх |
здана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово кидиса |
p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке |
кога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне. |
<div type="titlepage"> <pb n="3" /> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДА |
не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну |
не на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе |
ебеле наочари, некако зачуђено гледа по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овис |
ц је поносито, достојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да ви |
потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако |
ив један огроман круг, све опколише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натра |
} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и барјачи |
че на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се |
ија.</p> <p>Па као да би да осоколи ону светину, која је пристала за њима и, са пригушеном кукњ |
{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, |
авила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и непове |
лажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рође |
раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и треп |
да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{ |
ве се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} М |
ника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни саглед |
} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала сама са с |
д Бога и од правде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци |
жни „дан освете“.{S} И као да би ове на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанств |
а легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом |
и прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и ч |
танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као |
ечи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, р |
товића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?....{S} Р |
ади нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, н |
S} Као грабљиве животиње кад осете крв, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни |
} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им |
ава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брдима, по ле |
!</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајстор, који је пре |
ци, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам н |
екакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и х |
у њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки затворени јер им газду |
иде.{S} Без руке, без ноге, без ока.{S} Сви ослабили, изнурени.{S} Очи жуте, лица модрикасто бл |
Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а крију....</p> <p>Лакан |
шкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омак |
уке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Ок |
неражења него од бола гласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а к |
з куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти |
разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. |
отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле |
аше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад |
на !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад је |
а колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она називала, али јој Л |
рачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, |
ш једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посеби |
Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један |
е, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за очи неки |
иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, ви |
чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и |
ствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и |
аче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу. |
чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смил |
.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с |
ма волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне нас да |
во плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите свијеће газди Пешикану?{S} Јер је богат, јер има паре.. |
На јави...</p> <p>— Сведно...{S} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зари |
ну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну... |
— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— |
</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смра |
о мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња није могао радити као обично.{S} |
уке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брж |
к, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слева |
и, неко застења као при издисању.{S} На свима колебама заклопараше натрула <pb n="16" /></p> <p |
мријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су о |
и...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се |
и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она. |
ана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обила |
да Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танк |
да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — У кући |
атељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља |
слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је у |
омену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је св |
ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући |
/p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} Баш?... |
запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао? |
ислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лакан потврди гл |
га окитио кућу, растворио врата, довео свираче, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли |
леда Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати |
јатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, н |
бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах |
а се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боц |
повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима гото |
, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви |
пустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладн |
г попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз |
му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби мак |
се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непо |
, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међ |
шће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, притегне га |
рив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдил |
Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и конд |
} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим |
е хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, слу |
уривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" |
да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Мак |
шавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n="98" /> |
hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талија |
трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да |
ли су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да |
на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као пат |
ио, — опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју па |
цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће |
} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближит |
не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по ш |
амо да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер |
анима да открије свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље св |
зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се. |
рнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, узда |
не деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, кад |
мах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и |
ена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све о |
јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је не |
уд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати |
Пешикана одмах крај њега!...{S} Опружио своје големе, грамзиве руке са големим, оштрим панџама. |
не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> |
гаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на св |
аран застаде, окрену главу и погледа га својим влажним, питомим погледом.{S} Као да је очекивао |
су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читав |
са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је |
когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p |
уцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси |
стао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка |
раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село как |
ало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћат |
м бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао |
промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису т |
се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и |
огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној манти |
о до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</h |
но, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село изг |
S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има с |
Најволела је сама са својим мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Тр |
је, како је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од ис |
око разбацајући ногама и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, |
рно одговори Митра, па опет прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву |
...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота своју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп ар |
де Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустр |
кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве уза |
погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлили га, љубили, обас |
ништа.{S} Жандари као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били |
и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграб |
ах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном |
ној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијен |
ет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили |
се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се |
По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Ни |
и поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршав |
реко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јуретина.{S} Ено види |
кори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах п |
S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — |
} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разгово |
може одмах да иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тв |
што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за |
— а имаћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и л |
, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново п |
S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне приче |
похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака н |
вати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и п |
<p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакала који му били дужни, па и |
.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копн |
љезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непријатно као да га запахну, је |
унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> |
езати.{S} Једни вежу, док <pb n="25" /> се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покуп |
S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим корако |
по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и остало шт |
{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није с |
преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на коња и да гоне баре |
ти.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не з |
је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „ |
постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, нап |
који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што |
Опазивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа |
{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>И |
ена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа |
е.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, док радио и до |
док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго |
S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи сва |
.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око р |
ће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред драгога мртваца, да чит |
омене, одговарао је како није преша, да се може оставити на друге дане и ако је сам знао врло д |
S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и она јој се м |
} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за |
опи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије сво |
устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако к |
о ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га хран |
S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чаша |
алакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се нек |
/> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насе |
ти над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред |
угу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на п |
детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и н |
о?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Јуре, Јуре!</p> <p>Марти |
></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и зачуђено је погледа. — Им |
о јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, о |
ши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, в |
то ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав на позив |
и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>бол |
епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, макар му и мучно било, макар зна |
Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учи |
ци!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме ј |
грудњацима.{S} Ретко из кога димњака да се извије дим.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По ус |
е на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да се извуче.{S} Бујица је немилосно носила и |
да пре исприча.{S} Манда је сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брд |
старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да |
колише.{S} Светину, која је насртала да се провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих мо |
="113" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до |
веца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Зат |
иче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмех |
ну кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излуђивати о |
} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима? |
еде а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна |
мају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са д |
наест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi> |
н за мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама |
а оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајућ |
о непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао |
ма. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у |
змахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не см |
>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољ |
} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није забор |
омешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доб |
} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али |
е у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила. |
да викне, да јаукне, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S |
ко не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напри |
треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са д |
ерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати. |
рати, да му буде вереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{ |
/p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може ли од |
на допуст.{S} И како који дође, неће да се врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне |
царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни д |
с би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> < |
!...{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и ка |
едва, након неколико опомена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, ник |
ше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик разде |
за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му д |
е свој големи бол и муке своје?{S} И да се изложи њиховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се |
едино би да види кога од познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по дв |
мрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити с |
олико пута на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опоје |
и већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у |
у на пут.{S} Пустили их и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се |
око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.< |
а Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И тре |
стиште за држак од ножића као да би да се брани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} П |
ше као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо |
>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{ |
а указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољ |
p>— Ето, Митре, Бог милостиви нареди да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер ј |
у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по |
и, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува ка |
гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светл |
ру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{ |
е изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијен |
о ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један др |
ије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњ |
м да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто |
су млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, |
ма вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> < |
.{S} Лакан никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. ниј |
дољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, јака несрећа догодити.{S} Кућа п |
више ни жандари нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Све |
i>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} К |
о виђења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, |
у из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављ |
е, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, њиме и, као поред |
ечем крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору ста |
да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд га могу немил |
тар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно блед |
Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво |
њоме и отпи неколика гутљаја.{S} Као да се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лаган |
у, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, новог јуриша нечијег.</p> <p>Јагод |
И праска, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тут |
погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, м |
погледа на Пешиканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се ј |
ено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један |
иза страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — отка |
и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није |
мео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под но |
ндом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за жив |
акључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у |
е јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срц |
Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њ |
ивиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве |
еним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби још јачи, оштрији писак.{S} Лакан задрхта.{S} |
лашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, у |
бом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је |
ипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви на |
чним и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над |
ви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као |
ано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња с |
Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара |
м спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p |
о датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра не |
е му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа у |
великом, коврчавом косом, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер ј |
/p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и н |
јећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви н |
о, је ли све намирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћ |
ђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао об |
погледајући на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд о |
корео је отупео, и као једва дочекао да се на некоме може осветити, да он некога може кињити</p |
ареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> < |
у гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано |
ико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилице га истуку; малог попадијина Војина |
елу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и п |
Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S |
које је доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу |
ге дане и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадај |
и изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљине.{S |
сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, не |
, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све праш |
да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут. |
ито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>До |
ом.{S} А он одма малакса.{S} Дође му да се врати кући, да се ма куд сакрије испред ње.{S} Касно |
о да био, само да одмах могу на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће на |
два, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и једва, након неколико опомена, почеше |
е и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог да |
оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како је зажељ |
<p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намије |
? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, мак |
..{S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А по |
ила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од дру |
шена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S} Јуре или Ивица... не знам |
ушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела |
ушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са же |
{S} Долази му и као нека родица и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му ма |
у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?< |
штени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему |
p>— Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори глав |
ади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна |
> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</p> <p>— Остаће ми моје д |
.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи окв |
..{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу.... |
и лагано, лагано нариче.</p> <p>Јагода се одмах досетила да се нека несрећа догодила.{S} Позна |
ану и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране б |
чи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова поздрава.{S} Пригушено |
еха?{S} И колико нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче |
змиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није |
ке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ак |
адала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не |
i> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А |
треси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Стари |
не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам |
ан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb |
ају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, која се сакривала за њихова леђа, изгурани из куће, готово п |
ра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне д |
сме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би до |
ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Богу за дан освете.{S} Загрли је још једно |
и врхови жандарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички сте |
ма, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="100" /> |
</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p |
много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан к |
— одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила.... |
осио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па м |
руге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрсти |
pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна ка |
итешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на |
етити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед |
урила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесн |
ненада викну иза леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, в |
.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, стари |
осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{ |
накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита |
о квочка кад брани пилиће, накострешила се крај огњишта, подбочила се рукама о кукове, и нагевш |
прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, |
ек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари р |
и исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по кревету и лагано, лагано нар |
е, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је на |
ицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у п |
има.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи |
међу главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници п |
дркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певајући из све |
i>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси |
е.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="4 |
и и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршу |
и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња поклањала и ако их каткада довођене читав |
ња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су д |
на да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат с |
е поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо |
врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да |
ест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље сагледа.{S} И погледи им |
е ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је |
о да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} |
} Ако-крочи и и корак напред пуцаће Она се не покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} |
да заповеди.{S} Као по налогу неком она се сва преви, једну руку одиже на прса и као да очекива |
се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мал |
е жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчупане, јадне.{S} Пог |
према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на добро!{S |
p> <p>— Дижи! — подвикну онај други, па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу |
ач на глави кога јој готово згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину. |
ко не може да подеси корака с попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ |
сну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неко |
њање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> |
ве у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— |
гано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хи |
му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали |
и. ... — окреса Мргуд отимљући руку, па се лагано диже и пође према вратима. — Одмах затварај в |
огледа на крв, погледа <pb n="19" /> па се гласно засмеје.{S} И опет климата главом и пева весе |
} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи |
гла, .ош је мало лежала на земљи.{S} Па се придиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{ |
да унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под п |
ше да броје.{S} Почну с једног краја па се збуне; почну с другог још горе.{S} Опет пребацују је |
<p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — реч |
ке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико п |
траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надули, отекле им ноге као барила и обојица |
} Пак и буцмасти војник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањен |
а соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и го |
вима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено |
некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуреног |
смехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите сану... |
Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за дрвећем.</p> <p>Л |
обро . . .</p> <p>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каж |
..{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p |
а их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесел |
мо?</p> <p>— Бум...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним прегра |
е ноћ провела ноћас јадница ?</p> <p>Па се преклопи према истоку, држећи прекрштене руке на прс |
па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју стра |
епнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко |
ањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{ |
ао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да |
у у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремље |
еју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је по |
n="98" /> грбача сасутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости. |
{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун |
је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Ј |
ита.{S} Заповест је да се путује и мора се путовати.</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта |
м:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, веселим ходом као |
и газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У |
то опсова нешто и залупа јаче.{S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— А |
шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд п |
{S} Сам оде, погледа болесника, распита се за здравље.{S} Ако види да болест није озбиљна, поса |
непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљ |
ој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо приступала канату да извуче преворницу |
02" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се |
раха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И поч |
че о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, незгода.{S} И као б |
а другој разне приче о њима.{S} Присећа се једна, присећа се друга њихових пошалица, подвига, н |
119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и |
дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> |
за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на |
ше пристала за њим, и загрли је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стиск |
е се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој |
.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се па |
каскајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Од |
звоно, — рече некако кроз зубе, окренув се Манди.</p> <p>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди |
и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погле |
чући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Т |
нас има?</p> <p>Јагода се зачудила, кад се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај креве |
ни смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на |
Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и баре |
чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је |
ти и по домаћима и по гостима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи |
, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овц |
Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише д |
оће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугар |
ја суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{ |
есрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву |
орили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто говорити, Мр |
поред њега.{S} Лагано, побожно као кад се приступа светињи, иду једно за другим и немо, ћутке |
дног официра ?....{S} Зар је гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да |
у и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе |
и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војни |
, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, ка |
и као да очекиваше заповест.</p> <p>Кад се приближише кола, она се придиже на прсте да га боље |
е главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стри |
ајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, малаксао јаук и као да замре |
ругима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико |
узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада о |
а је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила |
опа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа да неће моћи одолети.{S} Он |
не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали у |
ени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад т |
ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им |
и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да |
ано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји ил |
нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на |
ачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, |
се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могло купити.</p> <p>Поп застаде и погледа п |
па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет |
во у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког стр |
а столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> < |
јој дрхтавом руком пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ |
штркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ |
гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него |
а.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накост |
објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави И |
p> <p>— Лијепо, мало писмо....{S} Свеже се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{ |
истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде вис |
и?...</p> <p>Без икаква размишљања диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="8 |
ајтнант, бујне, броноване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жанд |
тивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре. |
d>V.</head> <p>Одмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је д |
виће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случа |
знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад |
реко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да ј |
љења.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна |
кују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необи |
ица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капетан...{S} Не |
неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да б |
падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није б |
пазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и в |
погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је |
међу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не м |
ићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче безбрижно звиждукати.{S} Н |
Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе |
лу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њези |
у шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — |
у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да с |
> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једна није |
ме, препуне воде; испод прозора издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино |
д радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркал |
Јаке вилице некако им испале, рашириле се и нешто као да непрестана ршти, меље међу њима.{S} Ј |
сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дот |
м крововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци |
гао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Још мало па Јагода нећ |
, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну |
око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мрким лиц |
једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да пр |
ковитлају испред очију.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка про |
>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати |
низно поскидаше капе и поздравише; жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их ни |
више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све |
аког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак |
з пушке.{S} Јато поплашених врана распе се са дрвећа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се пр |
ра, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље коначиште. и све се за паре могл |
Манда напоменула како мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, |
шли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искрао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и са |
е и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли |
/p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама к |
замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако м |
n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, |
један буцмасти војник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да од |
поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био п |
смо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} |
<p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{ |
.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше вик |
во, по једна или по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора |
рист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, та |
на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ништа крупно.</p> <p>Одмота св |
јег.</p> <p>Јагода, сагледавши ово, оте се измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодо |
е заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пре |
убе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и заје |
У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n= |
пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи ун |
еда за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да |
макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је |
ко опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, |
људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило |
ом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве О |
..{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне при |
S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да |
затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, бе |
село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напос |
орави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда |
цу...{S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше |
вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p |
ине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и |
нило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може се не јавити кад га |
ешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лакану кажем истину</p |
адње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу |
ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заиш |
ви не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</p> <p>Погледа |
ило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он |
бра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други г |
а јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на појасу, мирно их дворила с |
ласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашен |
" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p |
узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио |
Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако доби |
х тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S} Први започе поп.{S} Оде најпре до вр |
очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази |
дмах иза поноћи придиже се Митра и поче се припремати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Тре |
бу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — реч |
</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде |
дајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. .{S} Обесели |
еп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити.{S} Ето газде Пешикана одмах крај |
звари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га |
се појавио.{S} Некако поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и стра |
> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђ |
о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада |
pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек |
свађа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека |
о лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне ст |
акве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, пла |
јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> <p>Почеше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Н |
?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Мусл |
један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једит |
<head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда |
трчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, дуго, бескрајно љубљење.{S} Доч |
теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките зас |
ло се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пр |
очеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили |
гађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по |
Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ... |
белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се у |
ездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека, рика, мукање пр |
, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, пуцкарају плотови.{S} Блека |
им покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по прљавој земљи, |
шило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су |
а или никада!</p> <pb n="8" /> <p>Да би се мало осоколио, примаче се најближем овну и лако га к |
ко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек п |
окош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће? |
вачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими |
што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му изишла на мегдан.{S} Савила би се ок |
кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с њима.{S} А сад мора да даје не једну него |
волио им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и |
америли.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту |
оворили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би намах пригушили, поклопи |
n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред ст |
ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се св |
а није луда?...{S} Луда?...{S} А зар би се неко, са и мало памети, овако држао?...{S} Решише да |
во згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, д |
је главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја че |
>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад |
ћа и, са заглушујућим грактањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастр |
залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде међу мрачним и раскиданим литицама.{S} И као д |
— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог |
тове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренеражења него од бола гласно јаукну.{S |
ј свој камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, мака |
ави и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опор |
аг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да с |
} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрен |
осрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њих да обори.{S} Кивно, |
милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прет |
у једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњав |
одигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничи |
де с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p> |
Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div ty |
ог страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љ |
>— Звоно?...{S} Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве. |
" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врат |
љена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да |
{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа |
устио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од ов |
олница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не |
} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом к |
</p> <p>Из големог облака прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто |
о и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах |
?...{S} И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад |
свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши И |
<p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвој |
е руке на рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем г |
ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа |
и осушена меса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" / |
вати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с душманином.{S} Зажели им сваку ср |
и се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта |
е, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше ур |
да сврати и обилази болеснике.{S} Неки се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас |
еку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се забављају око њива и ливада, обилазе их, ограђују.{S |
адоше, многи се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, |
звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице рукама и плачу.{S} А нек |
у у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S |
а па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцм |
о у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да |
, дуго, бескрајно љубљење.{S} Дочепа ли се једно другога не може да се одвоји, одмакне.{S} За ч |
нула није, ни ичиjем показала радује ли се или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледа |
>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се исповједила?</p> <p>Она подиже мутне, водњикаве очи |
.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти< |
да ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— |
</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како знам....</p> <p>— А би ли се ис |
лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнич |
>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице.. |
опушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда чо |
вено код понеких бегова и газда.{S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и веруј |
х и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> |
је млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на њега.{S} Нагло приступи д |
о није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети |
у некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине каз |
убљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, |
расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављ |
комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И к |
о у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте |
<p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљ |
ак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи дуд па и отуд даје знакове.{ |
т имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе |
шуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} |
док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сак |
чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, клонули, раздрљили кошуље на прсима и за |
ају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупил |
брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби |
се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болес |
.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="1 |
ликој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновн |
грли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испо |
и и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њ |
погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслаби |
</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека помоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава с |
колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад |
да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од |
а је... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестр |
и гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплаш |
рен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара |
а малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} |
идиже, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушк |
ију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с |
и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ло |
тово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све |
рави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан |
S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.</p> < |
игару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газд |
се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче на он |
ију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У |
ицирчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb |
ао, <pb n="114" /> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p |
кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му |
жи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам |
кан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се |
p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао |
гао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— |
о је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је |
...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није волио издати паре |
а своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да |
акана, председник поглади браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен в |
по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмо |
, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј син |
— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврс |
апта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она је |
се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан |
чела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући се, сп |
ршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати се не може јадница.{S} Сама се лагано нија и повија по |
да они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врата, а проз |
е обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} На |
мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк о |
ћи прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се зауст |
ем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада |
ауставише.{S} Није им могла побећи нити се сакрити.{S} Видели је издаљега и одмах познали.{S} Н |
пред врата, не сазивљу једна другу нити се питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, |
} Или се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Доб |
?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} Присетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стража |
рица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто |
ближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рук |
тави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило |
и су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали др |
враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женс |
зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену главу да га не гледа.{S} Рањавим р |
те зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душма |
ш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се поп не предомисли. запита живље:</p> <p>— Може |
лица, подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће |
живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте |
ека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и |
за младо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста по |
а се оснажи мало.{S} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па с |
а, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо |
" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непре |
омодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и с |
трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац |
ланина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину |
, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој ку |
срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, н |
имат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{S} Кад их све испратио, застада мало, пог |
— поносно одговори Митра, исправљајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет прови |
лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. |
и. — безаслено одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикн |
Вриштећи бесомучно, разуздано, гурајући се, вребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, с |
S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p> |
непријатеље, — зашункета поп збуњујући се и замуцкујући, — ама му наша брђанска памет то не пр |
S} И она је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болеснич |
па се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div typ |
бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па из |
искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>За |
плашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадик |
лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? |
чице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда |
</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или д |
р, који је предводио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станиши |
<p>Кад је Мргуд оштрије прекори, одлучи се.{S} Отвори канат.{S} И одмах застаде крај <pb n="22" |
знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта |
сакрије испред ње.{S} Касно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко |
су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, бела, болничка хл |
ше хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, у |
подбочила се рукама о кукове, и нагевши се према жкндарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цар |
једним дугим погледом и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> |
бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <tit |
наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но д |
уним захвалности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави.. |
им се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</ |
} А и Јагода обгрли Лакана и, окренувши се официру, врисну из гласа:</p> <p>— Господине!...{S} |
ве.</p> <pb n="107" /> <p>— Не сакривај се!....{S} Не сакривај. —зашушкета поп пријатељски и од |
тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема |
ну је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај.. |
јави иза једног дрвета.</p> <p>— Не бој се, Гаране болан!...{S} Није ђаво... ја сам....</p> <p> |
оручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је забави нек је и забави.{S} К |
И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Ни исплакати |
о јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се мож |
а је руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре н |
идружити се коме, нити је желела да јој се когод придружи.{S} Најволела је сама са својим мисли |
да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију. |
S} Бујица је немилосно носила и она јој се морала предати.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, |
, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ћ |
нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска г |
брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од неку |
е, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да никако и не |
је му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала и лењо п |
некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, и |
.{S} Она погледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А |
чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно д |
сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, ну |
а је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из |
ла је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Ла |
ма готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само |
је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једини паметан |
не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први с |
Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — |
ад није имала посла колико пре, јер јој се иселио и поп и сви <hi>бескућници</hi> како их она н |
ди и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се |
лико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасу |
, изнио вино Ено свак једе и пије, свак се грли с њим....{S} А он је гори од Јагоде.{S} Јагода |
ко пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не |
е, једва је прешла преко прага.{S} Ипак се пркосно исправила и погледала их испод ока.</p> <p>Х |
штро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Н |
вајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим |
pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нис |
неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече |
заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје зн |
е, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне з |
њима, да их растужује?{S} Нека их, нек се веселе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и |
о зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад |
и им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за п |
строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редовно.</p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор |
Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} |
суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опет подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нем |
и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража д |
ке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{ |
имата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</p> <p>Лакан и комита донесоше одерана овн |
жале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, |
ним пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу ок |
ат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су |
ћу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, се |
оваре на коња и да гоне барен дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} |
ћу коју нам погубише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибр |
Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба |
и умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n= |
ћи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} |
S} Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани |
мирно разговарају.{S} Нико несме да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због |
ви? — запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p |
се сасушили, омршавели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли |
али у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; пића мора бити обилато.{S} И |
царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад |
и да плачу и да се изјадају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити. |
?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да п |
сте да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, |
јој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пре |
се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи |
игре које му нису биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћ |
неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење ли који и |
име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га. |
{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као да прв |
да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви гл |
/p> <p>— паметан је Јуре...{S} Не бојим се ја за њега.</p> <p>Па пође вратима и рече мекше:</p> |
почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни рашириле руке |
а крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча |
кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јау |
итати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га зав |
аво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су |
е прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p>— А нема вајде |
котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са |
ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> < |
е још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ев |
у.{S} Играју, ломе се, мотају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да |
е неко покушао да је гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p |
ише не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска в |
тај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n="23" /> <p>Пред вече, из |
и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад |
.{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све бог |
луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да од |
не челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поче да маше <pb n="83" /> рукама.{S} По |
на, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљат |
Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те.. |
n="90" /></p> <p>— Ено....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, |
ка док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину и |
они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе по |
сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру |
у.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрен |
тко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се |
се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лукаво провиривао |
ни једне једите ријечи не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страхов |
и од Јагоде.{S} Јагода се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а |
у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби |
ком као да неко навалио с питањима а он се брани и неће да одговара. — <pb n="30" /> Остави !.. |
олевали опасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, |
пао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробљ |
нојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, зв |
<p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапута, зовнуо, и лагано, оклевају |
нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S |
елити.{S} А и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром прес |
а ретко излази из куће, дошао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра н |
лац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног |
Затим му пружи мали колачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— |
апита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обзирући и завирујући да когод сакривен не слуша, пр |
и, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког при |
на није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна д |
усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанст |
ховим подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом к |
хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где с |
<pb n="71" /> све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшен |
арана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, потрча међу овце и обгрли |
и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао |
а.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако зачуђено гледа |
мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би нешто да викне, да запо |
гледао је карте једну по једну, мргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах раз |
пази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и |
ојега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> < |
ио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао гор |
?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колач |
около.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S |
и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Јед |
нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Ми |
розора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се се |
ко.{S} Ако им се не одазове, псују; ако се одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, |
је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би г |
е у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па |
е, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици п |
а се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам |
ивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича н |
са жандарима и са војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, |
стране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак прича |
, на једној забави. „Ево да видите како се мисли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничи |
лучајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чег |
браду, испрси се и запита њемачки како се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Л |
ти двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо |
ахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољ |
> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало х |
ије Јуретина.{S} Ено види домаћицу како се раширила пред кућом и разгрће некакво ђубре.{S} Дола |
ла је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвише |
и се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Ст |
У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринул |
рица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове с млеком, које се пресипало |
браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, |
е га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник |
ата промукао, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</ |
оша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је једанпут о проц |
; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бу |
, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко |
и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му ник |
S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топ |
уцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као д |
Какво звоно?.. . зачуди се Манда и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће г |
а. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу |
иђоше и на бардак са ракијом.{S} Замало се не потукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну |
диле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као од беде.{S} Сведоцима се мала пажња |
лности.{S} Па, као присетивши се, нагло се саже и приступи му руци.</p> <p>— Остави...{S} Остав |
hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у пос |
играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљен |
S} Његово обло доброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га ма |
д села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, у исти |
дати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} О |
.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S |
стало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја |
<pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, о |
че, нит јекне, нити се закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{ |
нин гони, а Бог саставља.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се о |
вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Зати |
} Опет придржавајући се за дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из |
а сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете ватру на огњишту и, набацивши |
љала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <p |
а, или га одавно нису имали, непрестано се играју с пушкама. и непрестано их загледају.{S} Сад |
се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала |
љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га |
ри зацелише руке, — одмењивала, заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале |
дају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, малаксали, па само још |
> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патролу и пође за Јагодом у поте |
а протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно п |
м крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих |
ирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p> <p>—- Но?....{S} |
андар који је и заповест донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{ |
халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} Измаче се на леђа и, држећи руке на поја |
они застали да попију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења |
разговарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се |
то се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!... |
чију.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет јед |
шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао |
ају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа дигао се изломље |
ви на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, |
се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадн |
чари по носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заиг |
уксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А ш |
" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера |
наест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војн |
Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прек |
га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање тру |
им пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало |
е се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обо |
је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносито се исправи, пруживши руке напред, рече Вахмајстору:</p> |
де <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи пред њим:</p> <p>— А зар најприје нећеш изтр |
ци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака |
крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јо |
стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да је гурн |
тих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још ш |
их невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од |
} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане р |
он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали да је |
о прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље |
би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки му |
во окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант и за |
Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не нау |
ма да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишл |
почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила р |
гледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још к |
i>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери н |
ије ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он |
нео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шу |
поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још го |
онети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери по |
ем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треск |
не лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готов |
какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, |
ане могао пријатније изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>М |
ти некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукл |
ар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на своме, на својо |
де на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучил |
а, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Лакан, сваки дан је |
и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није могао да се прибере кад су м |
ку.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која беше пристала за њим, и загрли ј |
да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избац |
распали.{S} Са нагорених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћи |
ернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио |
смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу к |
ојали се да гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на |
</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли |
анио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар при |
Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се не даде збунити.{S} Лено се окрену, дозва једну патр |
сподине!...{S} Не дај!...</p> <p>Официр се нагло исправи и оштро подвикну на војнике.{S} Ови се |
p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око |
— обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час кроз |
>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту см |
да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— |
вечерају, — неко куцну на врата и канат се нагло отвори:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А т |
ша прошапта. „Ако је и згријешила, опет се зар каје.{S} Зар нас има без гријеха?{S} И колико на |
и.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимим |
окушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам д |
се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају.{S} Изгледа као да ноћни дуси приредили |
ицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти гла |
.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, п |
ра мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би мо |
а извуче преворницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов кр |
е на кућна врата, провири напоље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и |
> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на бат |
“</p> <p>Застаде на кућњем прагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите |
помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза једног дрвета. |
но пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необу |
агрли је још једном и пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву |
је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче премештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Т |
бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лиц |
ри, несносни, заглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају с |
х гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим |
> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варн |
ет пребацују један другоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — мо |
шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољ |
ењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чвр |
тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и, растркани, опет се приповраћају. |
, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате |
ате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се |
S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S |
гађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{S} Понеки носе и |
сле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније не |
и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весел |
и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} |
нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, |
си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије коракне |
сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје нове навале, ново |
очну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, де |
каке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, |
{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупним звонарима не звон |
раха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} Паде на постељу, занеможе.{S} |
их очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још једн |
у, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну д |
Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако |
гњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и |
дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се прибирати, освешћавати.{S} По |
език му некако одебљао, па никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си |
на отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого |
Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо рук |
котрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је |
уне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги рукав |
Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и г |
} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију оп |
ма.{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа п |
тер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати г |
{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа О |
е би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и т |
и опет провири на врата.{S} Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чека |
о неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се |
га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити |
здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је |
реми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опо |
поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} П |
црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао |
гледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом изба |
две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за |
мртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму поч |
ати и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две гл |
ш</p> <p>Један очајан врисак располегну се кроз авлију, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не с |
дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . |
> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} К |
} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору... |
огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас а не верује му. |
<pb n="59" /> <p>Гледајући их и Мартину се сажали.{S} Испразни лулу на опњиште, очисти је прсти |
е и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кр |
одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> < |
ма ко око куће, да прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се диг |
м.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн |
вор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... |
гу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опет рују, траже, пре |
у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је обј |
ла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кр |
рилике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису могли |
} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана |
ад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају какв |
у спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} |
ажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или пра |
врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда |
тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша ка |
укви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се искра |
бишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — |
не косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче |
е сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче ум |
гра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са |
да ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, а |
напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека ву |
е! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона пози |
мах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале |
грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће |
ве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улаз |
очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче прола |
есет манитова међу њима.{S} И манитавих се људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и |
м почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се окупили око огњишта, на коме се разбуктала ватра, и |
!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се.{S} |
е га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се |
ом и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је зар |
аза, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и загрли је.{S} Па |
84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јуначки бранио, — и положише у пост |
ове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између изгорелих греда, немоћно пуцка |
тају, гегају се.{S} Двојица сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз д |
нио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да |
/p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није мога |
е све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични једа |
е испратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више вазд |
њиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развлачећи:</p> <p |
е му лакше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, |
смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} Али није могао почин |
ко држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину |
прибирати, освешћавати.{S} Погледа око себе и опази сасвим нова лица.{S} Неки људи које пре ни |
препаде.{S} Некако збуњено погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:< |
ани од некога.{S} Поплашено погледа око себе.{S} Погледа према литицама куд је нестало тице, па |
леђа јој.{S} Замислила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И |
но, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зач |
ледају више гордо и презриво на све око себе.{S} Оборили главе, сабље придржавају рукама, иду н |
ук.{S} Весело поче да измахује њиме око себе.</p> <p>— Зар да ја лажем?...{S} Ја?</p> <p>Јагода |
вају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напол |
га не гледа.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{ |
ао да би да полете и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{ |
неопране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, |
и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} Сад више ни жандари нису могли забранити да се |
{S} Она само одмахну рукама, привуче га себи и позва да вечерају. </p> </div> <pb n="91" /> <di |
за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узал |
очито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да се опију.{S} На глад се више |
престано их загледају.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да |
к други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред очима као да му се мало разведри; поче се |
ети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет кру |
могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи о |
ак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад праш |
омоли се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, |
.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сју |
е, клону на један камен.{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S |
азиђу.</p> <p>Лакан се послушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и ки |
на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се нам |
једну клупу, и не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двој |
еда обојицу.</p> <p>Војник се насмеја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на |
/p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о коле |
а како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао обичај да га милује и грли, |
ог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} |
се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни. |
а целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{ |
а се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као |
љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лага |
крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и зам |
погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом ч |
на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Н |
м харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и не |
ре, Јуре!</p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, |
дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није |
C6"> <head>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан ј |
> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама распрете |
, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебеле наочари, некако за |
т дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лаг |
о, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забри |
ти боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све |
разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о во |
} Обесели Боже ! :</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} |
ове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> <p>— Рат је објављен! ...{S} Живио рат!...{S} |
ив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале |
објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То с |
оји се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пр |
овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и |
.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се преп |
е, а нико не ноже да се одвоји мирно од села, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене згра |
камењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се они бешњи пламенови заморили, |
> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <head>X.</head> < |
p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравн |
застопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да |
пође.</p> <p>Опет се састали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разб |
По брдима, по лединама, по гајевима око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смел |
клопарање добоша, почеше се мотати око села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне поче |
рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби |
о блеје и журе, журе...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S |
е сами наши људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гор |
Кроз неколико дана отворено изјавише да селе.{S} Неколицини народних људи предадоше све.{S} И о |
спало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лагано њишу и дремај |
ручила им по једном одрпанцу, да јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако |
<p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово св |
а.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на свету не |
лим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} |
<p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се о |
аповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} |
очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани |
вља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све суз |
и.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда ст |
лахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, високо, тр |
без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</p> <p>И |
.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Б |
готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. |
<p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја носил |
> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са |
ају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> < |
у дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају |
о четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у |
:id="SRP19191_C3"> <head>III.</head> <p>Село остало готово пусто, мртво.{S} Нико жив да викне и |
id="SRP19191_C15"> <head>XVI.</head> <p>Село почело да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снаж |
ећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p> <p>Кадикада одјекне по који пуцањ из пушке |
ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрвеће, каме |
, куда се посакривале, и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво с |
еки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену го |
а за овцама. .</p> <p>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима раш |
оца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест к |
ли.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару |
о Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, |
чету на омање патроле и размести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је |
риставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господ |
е имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S} |
ве село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више не |
и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свак |
нцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси |
жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окус |
Рашчупан одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилав |
хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , до |
Једва ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и |
Васом иде друга поворка младих, једрих сељака.{S} И они опкољени жандарима.{S} Нису повезани.{ |
.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се |
ртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{ |
њишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, |
, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су он |
не“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби ок |
pb n="11" /> једно од другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, |
ар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, х |
та на дан весело зациликће и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крст |
жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше капе и поздравиш |
зан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читав |
магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту виш |
радосно, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим о |
немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко пок |
дмичу од ватре нити излазе напоље.{S} А сено мирише, а клепетуша на Гарану меко, меко клепне, а |
Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, |
пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргуд |
id="SRP19191_C13"> <head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га н |
т.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кнеза, који је седео пред кућом, и рече опоро:< |
е шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескрајно глупим <pb n="103" /> осмехом на |
тно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега |
а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће уб |
им повратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лака |
овати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И |
ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли ми живи?</p> <p> |
а шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се |
ати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попус |
} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Мит |
а.{S} Да ли је и он имао мајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! < |
Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не зве |
о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изгледају вредније него |
ну љубити.</p> <p>— А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна зг |
.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног па |
ица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може |
p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле. |
" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из сел |
де ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из |
увај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .ош ј |
ати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо |
стор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапш |
водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђе н |
> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p> |
а суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p> |
даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S |
у колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти |
> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако.</p> <p>— И блијед си, и |
pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како си ? — запита један буцмасти војник Лакана и наднесе се |
тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам н |
и.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помил |
сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Ниј |
.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p> |
ник Лакана и наднесе се пад њега. — Зар си жив?</p> <p>— Жив, — покуша да одговори Лакан али ни |
лан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будала, — подругну се онај и баци мех на раме. — А т |
у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан погледа на жандара који је носио голуба |
ваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на |
ра.{S} За голуба, рече, да је више него сигуран да је голуб писмоноша.{S} Мора да има везе са н |
{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, каку је и пре донео. |
егде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баб |
крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурно лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, |
ути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све |
о шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми оставите жене и ђецу...{S} А је ли Бу |
ших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љуб |
езан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака |
оштен.... а она.</p> <p>Наишав на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Пета |
вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, с |
м...{S} Писмо.</p> <p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади |
љиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размишљају.{S} Ни једа |
дима...{S} Нису нас ни питали.</p> <p>— Силеџије!</p> <p>Митра је, испочетка, некако зебла због |
готова да заједно са домаћицом проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није ис |
p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, расу по пољу, по брду, п |
измеђ другарица и журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се мо |
а освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав све |
у.{S} Сад сваки сам себи изгледа некако силнији, моћнији.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни |
е ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше сл |
ад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Кра |
зразних очију и готово блесава лица, на силу се подигоше да га мало сагледају, Дете!....{S} Још |
огледа.</p> <p>Па се и сама осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их рас |
чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у стр |
внички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S |
о, крештав мушки глас и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="2 |
.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се бојали да погледају једно у друго. |
који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да |
ја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандар |
у на њему да се искале, да покажу своју силу.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, пром |
опову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом |
ела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђајући, оставити малога.</p |
д толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко поглед |
/p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гле |
ртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смр |
у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож и препоручио му да га чува |
</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обичају, крстити. — Помози Боже!.. |
p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> |
ла за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, |
ереница?{S} И њоме да се ожени?{S} Јели Симат имао памети кад је пристао?,..{S} Или се какогод |
ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се и |
и малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не |
своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздрављајући се са сваким.{ |
оже се пред њим свашта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га уз |
а да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лаган |
— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити з |
а.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према небу не би л |
сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још поживе, док се он врати.</ |
мирено?{S} Некако као да се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће. |
а Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не нож |
, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, |
ножеве и виљушке и поставивши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сје |
цима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима с |
е се мало од огњишта. — Први је опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> |
дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закон |
и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>На |
изнемогло писну:</p> <p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони ли |
рина!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђ |
ерино!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S |
/> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!..{S} Симате, пуна кућо моја!..{S |
равде божије и од икога на свету?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... |
главу међу руке.</p> <pb n="43" /> <p>— Симате, миловање материно!..{S} Симате, дико материна!. |
словио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче д |
оли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши, пуне каблове |
ршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више |
чуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p |
ош и њих везао !</p> <p>Кад дођоше пред Симатову кућу, сви застадоше.{S} Висок, крупан Вахмајст |
ровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и |
Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно |
а иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску или га гур |
и. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Са |
ату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде све што је |
бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љу |
вао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{ |
је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је срет |
се прибојавала Симата.{S} Јер и ако је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да ј |
ни!{S} Отимачи!...{S} Разбојници!...{S} Сина ми амо!...{S} Нећу ја да се моја крв пролиева ни з |
га осим вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p> |
моћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убиш |
акан. — Је ли?</p> <p>— И њега, и њега, сине...</p> <p>Па га још јаче пригрли и поче миловати.< |
{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не може бити.</p> <p>— Заборавила сам.</ |
овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво н |
са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, |
p>— Може ли одмах?</p> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуб |
слови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p> |
p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан пог |
S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, Бога ми.</p> <p>Други дан потераше Лакана на рад |
е гријех кад се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашу |
.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Ла |
љена седела крај огњишта и размишљала о синовима, прену се.{S} Ослухну.{S} Познаје Мргудов глас |
о јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар |
старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље и запали цигар |
малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а није са испавао.{S} Лице »му подбу |
="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом сваког дана.{S} Никад ни једн |
травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са ракијом.{S} |
не, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, |
х и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какв |
и заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиромах, кришом, кад нико не види, неколико пута отрчао |
скршћу они замене једни друге.{S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се |
ђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробљена? ...{S} Ил |
p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сиротиње кроз село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте |
е и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној за |
ке године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се |
ога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радошћу људи ко |
— запита да поведе разговор и да им се сит наслуша гласа. — Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> < |
је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи приче |
/p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се |
том, прелевају се као оне <pb n="24" /> ситне локвице по покошеним пољима. кад их месечина испи |
ју се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају |
не нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад го |
ку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, |
екну Мартин, разбивши лулу о огњиште, а ситни јој комади разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се |
то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри колутови да се ковитлају испред очију.{S} |
но гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познаника и да с |
је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој ба |
матрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Симат пошао да истуче Лакан |
езане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша |
укава везане ланцима који још из даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан С |
ст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропасти босанских жандара Јер ако су они к |
током, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала |
и, гунђајући, оставити малога.</p> <p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси зало |
кну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече Симат и поче се, по обича |
ге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћ |
са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> < |
дговара. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџа |
маже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> |
у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— |
огњишта и поче се протезати:</p> <p>— А сјутра вам носе и звоно, — рече некако кроз зубе, окрен |
: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је н |
} Пошљи свијећу.</p> <p>— Послаћу одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви |
шао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</ |
тишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</ |
х дворила све док нису вечерали.</p> <p>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S |
ој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нема да их п |
p> <p>Мартин је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, |
укуруз са ресом од лесковине, — и један скамењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнес |
ли лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје. |
>Кад се приближише селу мало се очисти, скиде капицу с главе и прстима рашчешља косу.{S} Знао ј |
отицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и о |
аљезе један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и |
ивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче |
<p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} |
ју и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некако блесаво поглед |
и закон, — мирно одговори Петар, лагано скинувши капу и полажући је на кољено. — Ми га не смије |
’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да пр |
<p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки брижљиво затворише врат |
ке, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тес |
су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких к |
одсев заиграва по мрким лицима сељака, склизне низ попову браду или затитра на камилавци, па ж |
И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и |
тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, н |
да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком п |
рхће око прозора, да опет брзо прелети, скотрља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} |
га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p> <p>— Ено га на прозор!{S} |
светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопили лице р |
стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се |
о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по |
је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све поделили < |
езици говоре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизаци |
Осети да сад не може друкче, него да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове на |
у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убра |
че се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} |
ововима.{S} Појате посрнуле, сасуле се, скрхале.{S} По авлији растурени, изломљени остатци од к |
за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица скува каву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни к |
ише времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говор |
кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном двапут |
азницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њи |
{S} Лакан задрхта.{S} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би |
као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам д |
нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старц |
лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је пон |
оверљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — |
продао <hi>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div t |
рпу, ексер, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уп |
пали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!... |
о могла да види једну грбаву рпу аљина, скушљаних, згњечених, издераних.{S} И неколико нога, ст |
здух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, д |
асно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилаз |
S} А он, сиромах, иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецу |
и дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи к |
забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађе |
тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и ст |
воје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} |
лебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је разговарала са |
оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једв |
истао?,..{S} Или се какогод преварио на слави, при пићу?{S} И ради младе веренице био је бесан. |
нине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попи |
е руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отп |
ети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнезда, и понека измрша |
е браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два |
i> ? — запита га испред ниске, нагњилом сламом покривене, потлеушице кратка, здепаста жена са н |
адоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да мало отпочине.{S} |
реми коју пару.{S} Додуше недавно му је слао,- — прилично је послао, — али ко зна?...{S} Зар на |
знао да баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео |
утрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, |
није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А |
собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S |
ли.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради оби |
лико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувен |
е, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку ло |
а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена браћа.{S} Окошти, мршав |
ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p |
ном очајању многи се охрабрише и почеше слободније да протестују, да прете.{S} И њихова дрскост |
радознало остарели миш.{S} Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише не |
је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали |
, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако злослутно гачу.{S} Никога нем |
да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, грај |
ари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори рук |
15" /> прими на се и почела би да брани слободно и одрешито.{S} Симат се морао повући и, гунђај |
ихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не |
кан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га п |
се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као д |
одговори Лакан, играјући се капом. — Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} С |
колико мора молити и митити Муратбегове слуге да му оно десетак кила одмах издају а да га не за |
јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповед |
и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовцем.</p> <pb |
прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жа |
аријим братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењал |
неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав с |
увај Госпе блажена, или ...</p> <p>— Не слути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој з |
елика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, пом |
журно похита кући.{S} Силна, неодољива слутња сву је обузе.{S} Осети да се морала нека крупна, |
ли да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лаган |
ли каква изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голо |
огао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирала јека некаква |
редну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила |
ти кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео... |
имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да што |
о и изађе из куће.{S} Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне царе |
ирући и завирујући да когод сакривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- З |
искајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лакану |
n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој |
} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <p |
отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље и |
брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слушати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јаго |
су бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протест |
он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} |
се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} |
наје Мргудов глас а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} |
а зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге |
ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има |
е и ако је сам знао врло добро да се не сме ни сата одгађати и да му карте одмах пропадају чим |
{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара ма |
ш; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се |
али сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечит |
ају остали на жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заи |
на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше |
>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а нико не ноже да се од |
андари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад так |
ећ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} Заповест је да се путује и мора се п |
а.</p> <p>Зато нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S |
, жена се заљуља и посрну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком уда |
ободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало |
осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно нади |
, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећ |
мешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запев |
— Ено нам домова, — одговарају Брђани а смеју се.{S} Многи, нестрпљив, сео на гомилу, на голо к |
опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упут |
и, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, из инада, измахне главом и мушкије к |
сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране. |
асно.{S} Одлучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> |
говарао, размахујући рукама и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се пре |
и да крену према селу. и ни једна није смела сама да пође.{S} Плашљиво се обзирући и извирујућ |
> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лак |
се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла |
еком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би |
е носача <pb n="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила как |
да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији ј |
тра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране |
средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Понека од жена и зајеца и сакрије |
је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, грај |
ељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, уп |
i>за радише?</hi> Макар било и скупо не смета.{S} Само да се добије </p> </div> <div type="chap |
рани мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весело зациликће |
одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донес |
ко живље иде.{S} Овце и козе нису онако сметене, не комешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје т |
н је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да је више него с |
гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметено. пружи јој руку при поласку и рече „збогом“.{S} |
м згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чин |
ет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем |
те гомиле.{S} И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну |
јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или с |
м гостима, па задовољно одбија димове и смешка се на свакога.{S} Пламен, заигравајући, <pb n="1 |
гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете |
у.{S} Искезили крваве зубе и радосно се смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни |
оброћудно лице руменило се и непрестано смешкало.{S} Материн дочек као да га мало изненадио.{S} |
ак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и гледао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хте |
... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одгово |
у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>К |
апу и полажући је на кољено. — Ми га не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?.... |
шманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода од |
а не смијемо светити.</p> <p>— Брата не смијеш осветити?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, у |
на.{S} Из ове куће и овог села нигђе не смијеш макнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде д |
треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет уском |
зимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг.{S} Он је имао обичај да |
имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуго, дуго седела је и размишљала.{S} |
рате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им поврата |
и стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> |
ди душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Микаило Пе |
м сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови оружје, јер се бију за прав |
е руке према њима, преклињала да јој се смилују.{S} Једва се неки досетише да је притоваре на к |
и се Богу?</p> <p>— Сваки дан.</p> <p>— Смирено, покајнички, молиш ли се?</p> <p>— Онако како з |
13" /> <p>Митра никако није могла да се смири на једном месту.{S} Непрестано ишла од куће до ку |
иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да |
ише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, |
<p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} К |
фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p |
уме.{S} Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- С |
дочека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — По |
чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и н |
е врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће дон |
ли није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила ни |
> <p>Румено лице Петрово као да се мало смрачи и он готово плану:</p> <p>— Зар ви сви не палите |
, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па легне да |
ђује их јаким и свежим мирисом кадуље и смреке.{S} Милује их по лицу, голица их око носа.{S} До |
зну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркавати пред очима.{S} Кроз неку полутаму почеше испр |
амар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви се, и више од пренер |
је дао да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џе |
n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> <p>Лакану се поче смркав |
ије изгледао здрав.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хте |
подвикну на Лакана.{S} А залуд.{S} Нема снаге да ради, нема.{S} Није било друге него да га опре |
још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} Са нагорених главања пухар се |
ко двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По неке од невеста држал |
опет манито поче љубити, прибра некако снагу да се и обрецне:</p> <p>— Остави!.....{S} Доста!< |
Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га, прождиру и он осећа како копни, к |
едно пред другим.{S} Али се официр дрво снађе, осмехну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди хан |
војим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним |
ни му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао |
ш јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажније, да и крв поцури, не престаје.{S} Погледа на к |
да оживљава, да се буди.{S} Здравији и снажнији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што п |
{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, писну и изгуби се негде |
p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово изба |
и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро |
ридржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се д |
по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, намигну и пока |
одио жандаре, раскорачи се пред кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе |
му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њи |
о да јавља породицама о несрећи која их снашла.</p> <p>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Ч |
<head>XIV.</head> <p>Сеоски кнез Матиша сневао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи |
ма осмехну, на силу.{S} А и зашто да се сневесели пред њима, да их растужује?{S} Нека их, нек с |
итне, светле варнице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврц |
мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна |
ало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лагано се саге, рукама р |
спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да м |
ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоц |
, — отегну поп некако забринуто. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S |
им мислима, са својом бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет |
} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванае |
кушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено п |
стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Р |
адама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с кан |
мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркв |
цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} П |
. како мора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојни |
залуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове лечника.{S} Лечник се саге. прегледа га и н |
Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, готово непрестано био у б |
ора ићи од писара до писара, од собе до собе, од ађунта до предстојника и од предстојника до Му |
али собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, з |
некако блесаво погледа по оној големој соби; затим се лењо окрену и погледа на оне официре-суд |
S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се најкрупњи људи.{S} И генерали, и престо |
еки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и |
како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима |
е утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче не |
ше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи кр |
рамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, д |
рицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, |
нице, непрестано је разговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састал |
А и кад је пошао ништа није ни понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нов |
и јадне породице, — правдао се сам пред собом, — нек још барем ову ноћ с миром преспавају.{S} И |
ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гур |
мален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некак |
силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село. |
едуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто |
ућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, смеју, по |
ридиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S} Соколила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да |
ж; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јастук, прит |
јски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а до |
па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погле |
лато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није на |
окуси залогаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели |
евојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога |
</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S} Он се одавно био пробудио и једним оком лу |
е голе даске?..{S} И зар њезино дете да спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А |
и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут поклонио нож |
ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива? |
га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњишта и размишљал |
као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се мало и промучили.{S} Опет је свак на |
тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила |
ребају као грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу |
никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} О |
ати.{S} А кад се пролетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од |
> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.< |
срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и ж |
акатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгл |
тину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јор |
/p> <p>— Да расточатсја врази јего и на спашеније наше держава непобједимаја и јелици во Криста |
збиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, р |
е не боји нити брине, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кив |
ени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од ст |
Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује как |
у Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену свирале дође јој необична жеља да свиралу види, |
. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали |
бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож; најчешћ |
лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи |
рне, а ипак се, као за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с |
} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опре |
ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала к |
узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања ис |
утра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита |
утра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, би |
ашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговориш |
снашао међу новим друговима и одмах се сприљатељио с њима.{S} Научили га и да прави свирале, ш |
жницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни |
олице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- |
ладо, оближње дрво и, придржавајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклоп |
Јуре мој!{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{ |
<p>Манда послуша.{S} Дохвати са зида и спусти међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом |
ни лулу на опњиште, очисти је прстима и спусти поред себе.{S} Затим се окрену жени и рече развл |
еколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Ла |
са, напуни овелик сахан до врха и сахан спусти на синију.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан х |
етар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице ру |
о?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> < |
је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест.. |
ш држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завезане руке на рамена свог малог Лак |
је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала |
о, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа |
ђави бркови, које је нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по рам |
а, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако |
{S} Један, са дугим перчином који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа |
е вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, |
е закашље.{S} Само се каткада низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово пр |
дова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Г |
сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно разболела.{S} |
А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са |
им подсмесима?{S} Боље свиснути него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју |
главе и високо измахују њима.</p> <p>Од Срба нигде никога.{S} Сви дућани позатварани.{S} Неки з |
љен! ...{S} Живио рат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и к |
, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба |
Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни |
н чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, том |
војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, |
биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немо |
пљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте главом, осветнички ш |
пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи кроз неколико дана.{S} И сигурн |
ишом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше |
, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, т |
столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са нао |
тке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушен |
з куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављају |
ту ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела пролазила је мирно, не јављајући се, не обзирући. |
>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.< |
м поносом избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" x |
а и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p> |
ољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће се дан освете....</p> <p>Па да и Лак |
ј дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са |
рављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, неки ванредно р |
ад свима, преболео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевал |
и.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде к |
мате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} З |
е бију с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благос |
релије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе |
е што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} Видела је да изазива, д |
е повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи |
Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако м |
узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, |
пића, попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> |
лећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S |
и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Заста |
избаци:</p> <p>— Само да буде сретно по српску веру!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као п |
ђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши с |
ајку па је се сетио?{S} Или био мекшега срца од друга ?{S} Ко зна ! </p> </div> <div type="chap |
рови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут.{S} Пустили их и д |
старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— Синоћ им је казано, — настави Ибро живље |
прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру до под грло и даве, даве, даве....</p> <p> |
што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар знаду за љубав, за смиловање?</p> <p>Дуг |
а их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини |
Од добре воље сагријеших, јер ми омиље срцу Није била</p> <p>сила никако</p> <p>Опет принесе к |
освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвсладим.</p> <p>— Ех, Ју |
ђен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни претње, ни |
ка силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и |
а разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према к |
ко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око путање, поче |
— Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам |
рат, он је своју велику кућу бесплатно ставио на расположење аустријским официрима.{S} Они га |
ла с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пекле.{S} |
и.</p> <p>Пошто острани Лакана из куће, стаде <pb n="121" /> пред Петра и поносито се исправи п |
о, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Нешто непри |
S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, провири напоље и опет се приповра |
зашто је дошао.{S} Збуни се, саплете и стаде муцати:</p> <p>— Ја, ето, само сам мислио да напо |
све немо посматрала, брзо се се изви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он |
сеоске.{S} Најзад се опет приповрати и стаде пред Мргудову кућу.{S} Погледа је, климну главом |
ед суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <pb n="71" /> све немо посматрала, |
крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу |
{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима магазе и нешто живо разговара |
де, него је носе.{S} Као да никако и не стаје на земљу.{S} И залуд је покушавала да се отме, да |
суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, ни |
иће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио ш |
ду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погледом, врте г |
ецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} |
кућом и снажно подвикну:</p> <p>— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и |
ког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! — дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Си |
гледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гле |
ку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапи |
S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крв |
пет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако поплашено гле |
/head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих претња, пратила.{S} Узаст |
јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да |
о куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види ко је, Војник, српски војник, о |
е досети па се и сам згади и опљуне.{S} Стара Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погле |
се и они Бога и почели га помињати.{S} Стара Митра по њима је и познала, да сад нешто „није у |
кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким ствар |
дговори Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи |
>— Јадница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу |
ње, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{ |
кан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и п |
за леђа му, по оштром песку затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре. |
ога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих руку.{S} Рукам |
ворити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи стара! . . .{S} Немам ништа на продају . . .{S} Не паза |
јани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све |
гу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским оф |
по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S |
— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p>Стара, још једнако збуњена одласком њезина буцмастог, < |
Здраво нам била Симатова мајко!</p> <p>Стара Митра рашири руке и поче да грли једнога по једно |
не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим |
ичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала |
убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа н |
ао за инад, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млек |
помена, почеше да се растављају.</p> <p>Стара Митра, и ако је желела, никако није могла тога да |
да му је лијепо, — поче Мартин полако, старајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали |
колила <pb n="86" /> се, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не |
ругим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не затекне заједно.</p |
упила и готово се изгубила под њима.{S} Старац је поносито, достојанствено гледао по светини.{S |
који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, опазив га, побожно се прекрсти, пољуби крст, по |
А ево нам домова! — сетно добаци један старац и показа на пуста и празна згаришта.{S} Онде, гд |
жећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељај |
<pb n="119" /> и баби начини места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу |
<p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Арада, не |
е старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколико времешнијих жен |
у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се застиди од свега тога |
кет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање |
} Митра одби.{S} Опара рукав са некакве старе кошуље и пружи Јагоди да јој привеже.{S} Од губит |
се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом старе, искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{ |
у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окорео је отупео, и као једва дочекао да се |
ише оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријет |
рити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били близу |
ли по двоја носила односе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и об |
да му протури и који паклић дувана.{S} Стари је он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S |
.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом |
ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, |
туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, прекрстивши се, готово претрча до своје |
ељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради |
а погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пуст |
је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пређе Јагодин праг. |
м да дођу до места које је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, |
исати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин.{S} Мора се слуша |
Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај служио у војс |
.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, а о рамену пушка.{S} Са дивљом радо |
осе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвавље |
ом лукаво провиривао испод покровца.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код |
} Ни једног покривача, ни простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољн |
затапша рукама.</p> <p>Кола прођоше.{S} Старица је само могла да види једну грбаву рпу аљина, с |
:</p> <p>Петар и Лакан седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такор |
селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца.{S} Неколи |
е иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, мати Симатова.{S} Носила је, лако се погуривши |
<p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њему.</p> <p>— Синоћ им је каза |
се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца.</p> <p>— С |
Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даље да гледа.{S} Осети како је по |
врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми дониј |
<p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Старица их некако зачуђено погледа.</p> <p>Па се и сама |
жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га погледа једним то |
е бити.</p> <p>— Заборавила сам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно по |
убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да уд |
уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће |
д ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала перчин и као да поче нешт |
квом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се наглед |
јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p |
што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све |
ве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих невеста и ок |
кајући дотетура до куће и, приближив се старици, готово врисну:</p> <p>— А бабо?</p> <p>— Одвел |
> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, по |
и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да крећ |
ма и гласно се смејући.</p> <p>Опазивши старицу, Пешикан као да се препаде.{S} Некако збуњено п |
огодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се ниј |
пчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и |
се почеше распознавати прилике.{S} Ено старог, згуренога попа Луке, како немоћно корача-Руке м |
ат!...{S} На вјешала Србе! . . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударци |
све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и |
ат заглади бркове, па мирно крочи према старој.</p> <p>— Мати, дај ми руку да пољубим !</p> <p> |
вши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!... |
Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на којој се већ почела указив |
то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> < |
>— Нека . ..</p> <p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговор |
ечи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши лулу о огњиште |
тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже |
p> <pb n="28" /> <p>Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој по |
главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стре |
уцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше нек |
ну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достојанствен — |
некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике и сакате ...{S} Им |
иран и достојанствен — мртав.</p> <p>За старцем је дошао на ред Симат.{S} Није дао да му вежу о |
пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да с |
остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више него стараца, — и све сама деца. |
н, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, који је нешто разговарао са протом.{S} Старац, |
ва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо |
S} Кришом је, додуше, преносила по коју ствар, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју ку |
гослови оружје, јер се бију за праведну ствар.....{S} И нека освете браћу коју нам погубише.</p |
его да му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто ост |
, сваки прамен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} |
.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, сметен |
мена домаћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се р |
з село.{S} А ја немам да им дам.{S} Све сте нам отели.{S} А он доноси брашна, пршута, бешкота.{ |
е баш онаки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе р |
сан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па |
га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта с |
ша Јованов, јак, голем сељак, силан као стена.{S} Он никако не може да подеси корака с попом, п |
ао да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у безда |
S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</ |
p> <p>Стара Митра, притешњена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило |
Мартин и не зна...</p> <p>И дуго, дуго, стењала је и јадиковала <pb n="67" /> како јој дете пат |
о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па |
ља.{S} Нити се обазирао на јауке, ни на стењање.{S} Једино се заустави код Лаканова кревета.</p |
и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... |
је је им одређено; старији и немоћнији, стењући, јечећи, кашљући, застају, гегају се.{S} Двојиц |
омо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} До мало па се почеше распознавати прилике.{ |
дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попрет |
опази, да их не затекне заједно.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђим |
а, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, |
ра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло је нешто — зли језици говоре да га је било много |
ана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чино |
е ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне |
е.{S} На Јагодину кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— С |
толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погледа га с |
одговори Лакан збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки з |
гледали преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не |
пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носил |
спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се |
нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око с |
да.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107" /> <p> |
барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора |
{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће |
ећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, |
под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где б |
прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од њих ни они |
а големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан изм |
но та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од с |
м, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше ст |
> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна |
текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осв |
ши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и некако оштро прошапта: |
ајући се, спусти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не пи |
} Брзо обуче гуњче, скупи се и грчевито стиште за држак од ножића као да би да се брани од неко |
ебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питајући за |
боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треб |
Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза ух |
у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупи |
а бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко |
оклопили лице рукама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, не |
и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се по |
почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису онако смете |
н, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе. |
ешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и п |
.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање оштри, нес |
азио око куће, поправљао плотове ако их стока оборила, подзидивао оборене зидове око авлије, од |
е.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново |
кора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} К |
у неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се поче прибира |
ецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнеми |
p> <p>Стару Митру, заједно са Лаканом и стоком, предадоше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву |
јници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, п |
трину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, говеда.{S} Наредише и ч |
> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, затекли су га |
икне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и клепетуше на крупни |
нови нож; најчешће је звиждукао, гонио стоку и соколио свога Гарана.{S} Много пута обгрли јаст |
не под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљи |
>Сјутрадан Лакан је потјерао заједничку стоку на пашу.{S} Мартин, не имајући ситне деце, морао |
еде на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посматрају.{S |
о отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане бра |
се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му рук |
ушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово обло доброћудно лице руменило се и н |
{S} Дијете!</p> <p>И Манда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су |
диш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.</p> <p>Није смео да седне.{S} Опет се плашљиво |
де, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љубљење.{S} Док сврши |
унке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, са голим прсима, обилази уна |
дије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, |
председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питањ |
ено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће вриште, и др |
Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Св |
Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе |
уте добро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није |
естаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" |
.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила |
рајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га |
ар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без стра |
еја и седе близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране јед |
рите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на |
прибирати.{S} Погледа на напасника, на стражара неког, који је и сад мрко гледао и гунђао нешт |
исетише се и лудог Васе.{S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пше |
} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="80" /> <p>Један од вектера, омален, |
образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе глав |
и, са пригушеном кукњавом, прати их са страна, настави још јаче :</p> <p>— Да расточатсја враз |
ама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло испаде сноп густе, раз |
збуњен застаде.{S} Око огњишта, са обе стране, поседали неколико сељана и познатијих и мање по |
лануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде |
се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Добро дошла! — Добро дошла!</p> <p>Ста |
сламком међ зубима.{S} Око њега, са две стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик |
волу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра како га пажљиво посмат |
едне.{S} Опет се плашљиво обазре на све стране и забринуто заврти главом.</p> <p>— Велике ли ја |
аигравају се, раскошно расипљући на све стране ситне, светле варнице, — које као огњени снег пр |
некаква малаксања болесника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="7 |
{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се |
зе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?< |
ер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим погледа и Лакана.</p> <p>— А ово није |
лечи.{S} А ови доктори обилазе са сваке стране, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашци |
потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Истераше стоку из појате, истераше коње, гов |
а излуђивати од радости.{S} Са неколико стране почеле се разносити вести, како се читаве чете к |
ело, поцрнело, помахутило.{S} На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није |
младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда |
Па крене из куће и лагано одгегуца низа страну.</p> <p>Митра и Манда као да се нису делиле.{S} |
им и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изгле |
.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у |
шља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим о |
азивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла него |
ли и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојиц |
е хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави иза |
зви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" |
ђе.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, д |
ет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се по |
еликом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тро |
p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. </p> </div> <div type="chapter" xm |
справно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено. |
у биле познате и он им се одмах жељно и страсно предавао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чиб |
инесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опро |
све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрстово јесу ли |
p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, кажи за име Исукрсто |
ћен, измучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се в |
о, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу |
крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па . |
а и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— Зло, синко, |
јој привеже.{S} Од губитка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се ка |
тно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напослетку се озбиљно ра |
ојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или кукњавом не раздражи.{S} З |
кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар да је дошао да р |
} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да се боји |
не.{S} Али није могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је ц |
а усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Се |
е то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Лакан врисну и поче се бацакати, бранити |
престрашили, нико и не жели да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, уре |
овди причамо, — муца поплашена Манда и страшиво гледа негде преда се, — а он... може бити...{S |
лике прашке бурмута....{S}И очи очи.... страшне, велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога |
пире Осећа да неће моћи одолети.{S} Оне страшне очи као да му испијају сву снагу.{S} Гледају га |
трашног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их |
њечених, издераних.{S} И неколико нога, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, |
ла ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од п |
у неуморно.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе |
о, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је |
они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} Као да се боје н |
S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се л |
ога.{S} Остављена, јадна немоћна као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено ос |
итка крви а и од страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Офици |
задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Ка |
згледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да |
2" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешинама.{S} И њима се отвориле очи. „А |
ма.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата |
азивши га овако озбиљна и мирна, сва се стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за |
Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избе |
акан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, блекну и брже потрча за овцама. .</p> <p>Кад се |
се приближује, обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у |
помене голуба и жандаре, неки као да се стресоше од страха.{S} Један гласно прогунђа:</p> <p>— |
ваљеним вратима и прозорима, рашчупаним стрехама, <pb n="27" /> пробијеним или разваљеним крово |
вија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Каткад се отме и понеки пригушен, м |
меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Кас |
олетос вратио кући и спазио Јагоду како стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао |
чија снажна рука дохвати га за раме.{S} Стрико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишиц |
вих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну св |
</p> <p>— Добра вече, мајко!</p> <p>— А стрико!</p> <p>— А Петре!</p> <p>Лакан скочи са кревеца |
вирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико свирао?</p> <p>— Сваку вече.</p> <p>— Ех?...{S} |
мехнувши. <pb n="41" /> Кад је причао о стрику Петру, слушала га пажљивије.{S} А при спомену св |
спијена као светитељка.{S} Поглед јој и строг, и пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна не |
ођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипале се једна за другом свако |
и.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда...</p> |
да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамн |
</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— А знаш ли да је забрањено држат |
бра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p> <p>— Да их потражим ?. |
блоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Редо |
је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали |
кана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и |
о.</p> <p>Стигав кући потера овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати. |
их за појас.{S} Извуче из косе неколика струка босиока и задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку |
<p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" |
е.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних цеви, |
даше најпре све по кући; затим одбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако с |
не од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети пр |
ва глава, прекривена округом, високо је стршила над осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцим |
ра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватр |
одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и некако збуњен заста |
ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се |
} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен ј |
о комитама.{S} Колико их је?{S} На кога су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкат |
е <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Тал |
на намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb |
у прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, |
а жали њих, дубоко, искрено.{S} Мора да су добри, јер само добри људи пате.{S} Зажали за њихово |
е, смеју, поздрављају.{S} Познаје се да су задовољни, срећни.{S} И да очекују нешто необично, н |
ну, кућу поново склепали из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у |
сазнала да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад |
е болести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, |
амењен, зачађао комадић сира.{S} Али да су биле изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога не |
неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово нису мог |
и запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њ |
о <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или |
.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лак |
а, иду некако лагано, несигурно, као да су недавно изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче |
>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на друго, нису разговарали готово н |
изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} |
чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и попретили да, у случају к |
но, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за |
/> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се |
д су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће. |
Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу |
ругу остави њему.</p> <p>Петар и Јагода су вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са |
рави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Зап |
тедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под гла |
и као да и сами осећали своју немоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питом |
да воде донесе.</p> <p>Баба Марија, кад су је напољу питали, одговарала да болест није тако опа |
у, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од по |
еко.</p> <pb n="81" /> <p>Болесник, кад су говорили о млеку, измахну руком и као да хтеде да пр |
па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, р |
их шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газда Микаила, за |
рав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показал |
жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је прешла преко прага |
лове.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити |
о и готово није могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско |
RP19191_C12"> <head>XIII.</head> <p>Кад су жандари повели Лакана, стара Митра их је, поред свих |
уту не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предал |
сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S |
емоћ, па су ретко и навраћали.{S} И сад су били љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чеља |
, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре или рђаве?...“ Кад би били |
?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или г |
ави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија |
у у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Срби |
зирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири т |
им пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више вре |
рашчупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађ |
д осталих.{S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватал |
поделили <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, |
туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заг |
и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали |
анити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два |
ао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла г |
о су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} О |
, некако зебла због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се |
лу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је |
у и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекривеним зелено |
у доктора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Бр |
олео.{S} Мало је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније бол |
ћи, говоре о њима, о војницима. „Где ли су сада?...{S} Близу или далеко?...{S} Како им је?{S} Ј |
и била, И онако иста и обељена.{S} Али су на њу некако сви гледали попреко.{S} Бојали се да гл |
у, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у с |
овали.{S} Жандарским пријавама веровали су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради |
упу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један |
Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да до |
Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио |
натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан измахну сабљом и |
војницима.{S} И, како се прича, остали су победиоци.{S} Освојили две касарне, заробили три маш |
одмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са три кила, или |
га.{S} Десетак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено |
дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} |
p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} И као да се боја |
и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одговара. |
ло није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене |
ло око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздани готово.{S} Као |
љубили, обасипали поклонима.{S} И били су некако задовољни, као да су се сами изгрлили и ижљуб |
у толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, своје познато дрве |
и новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити овако, са два са |
— Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да плаћају колико о |
ске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака.{S} Мали. ниски прозорчићи, раскли |
ead>VI.</head> <p>Лакан и Јагода седили су на клупи пред кућом и разговарали.{S} Лакан је увера |
И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице?</p> <p> |
ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, без пића, попустиће, омекшати.{S} Прок |
ви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и отишли пред магазу газ |
порно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико |
ишли пред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље не |
вонарима не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред |
и покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прик |
едно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на ч |
дотле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно н |
тра благо и помилова је по коси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио |
— Нема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а т |
опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, |
одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сли |
Петар је зачуђено погледа.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико д |
не, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крв |
.{S} Свак мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано |
ица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече саб |
побринули за свој залогај ?{S} Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако сте |
рила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико не сме причати да су умрл |
> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор им се у |
то је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у куће, хар |
и лако га помилова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} |
ик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим очима гледали како им горе куће, читаво село |
, бесно и све као пијано.</p> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима ви |
а, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} Лакан је добро знао да |
али су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p> |
корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и он |
о да се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По |
другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели п |
ија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и |
римаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на си |
узимљу за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите к |
су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно мо |
се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Ник |
као да нису ни имали другог посла него су по пола дана наизменце обилазили око куће и пазили д |
ти.{S} Жене сад изгледају вредније него су икада биле.{S} Непрестано перу рубље, вешају, разгрћ |
рема пропасти босанских жандара Јер ако су они клонули, клонуто је све.{S} Брђанин се више не б |
стојанствено гледао по светини.{S} Како су му сви ситни !..{S} Једино би да види кога од познан |
и да се јави сељанима.{S} Оно им — како су говорили. — опојело, крстило, венчало дедове, очеве, |
умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрину, кућу поново склепали из дас |
о њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је уб |
или, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Ж |
е своју...</p> <p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осет |
те!....{S} Још једно дете!...{S} Откако су затворени, видели су како је неколико деце суђено и |
су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се |
сто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и Ивица потукли, колико су добили гроша |
> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца д |
же?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>Манда стаде на кућна врата, |
си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <div type="chapter"> <hea |
саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред цркве |
у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све један по један.{S} Најпре се ис |
е се подмладило, све оздравило.{S} Лепо су видили како им горе куће; знали су да ће наћи само з |
љени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још и њ |
тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, т |
трашнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој проту |
а и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебо |
кришом, ако би се погледали.{S} И зато су обоје излевали своју милошту на малог Лаку.{S} Грлил |
о ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима... |
дно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им |
по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милос |
етну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр |
у обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, |
реда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме да по |
што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да |
одазове и не погледају га.</p> <p>Пошто су прозвали, почеше да броје.{S} Почну с једног краја п |
оја чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окршаје и са жандарима и са војницима.{S} |
.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} |
гледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, |
трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити |
оли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их нак |
е некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Там |
кад се врати, донети најмање једну оку сувих смокава и барем две оке ораха.{S} А стрико Петар |
ења...“ Пашчад!</p> <p>Осетивши да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не п |
ћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ |
е другу голуба, лагано напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} По |
кукала да ме не гоне, — одговори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смеја |
— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти ј |
<p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А јесу ли |
Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на мехове с кајмаком и маслом.</p> < |
оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и пољуби је.</p> |
!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кро |
</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два дана ћем |
она ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата |
вици свакога Србина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој |
ти, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и гот |
рн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — по |
судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашт |
..{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и опрашта! — мирно одговори Митра, па опет прихват |
ојника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча. |
се лењо окрену и погледа на оне официре-судије, који су седели за једним дугачким столом, прекр |
ати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свако |
младачки окрену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и |
о скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумач |
нуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и ти |
ли га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув капу и прешав преко прага, некак |
рану.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само мол |
преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким судовима</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно шт |
е.{S} Лаже.{S} Сјутра му је расправа на суду, па би да одгоди....</p> <p>Војник се врати па опе |
<p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за ина |
ворени, видели су како је неколико деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове. |
а низ један спуштени брк омакне по која суза.{S} Манда се готово препаде кад се, напослетку, ок |
би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, наборане образе.{S} Н |
гологлава, без прекривача.{S} Прљава од суза, бледа, са помученим очима које гле дају некако не |
{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто ми |
ало, свима се јутрос зацрнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускуј |
саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{S} Али као да се |
и пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као пролетња дажда....{S} И она је |
и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак мл |
ти.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да с |
> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли М |
> <p>— А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита нек |
ника и, с друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ? |
али га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио б |
з прсте.{S} Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некак |
од сванућа дигао се изломљен, сатрвен и суморан.{S} Није, по обичају, звао ни жену ни невесту д |
ао и помешао се међу њих.{S} Сви некако суморни, озбиљни.{S} Ватра на огњишту прашти, пуцкара; |
арце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од вр |
Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарен |
рава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се види још понеки заостали кров; уп |
стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болеснике |
и рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је премерио једним дугим погледом и. не |
што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете, па ни ње |
есретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јадни |
но их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, са оборен |
о грабљиве звери: неби ли кога спазили, сусрели.{S} Ко био да био, само да одмах могу на њему д |
</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Рашидовић, бекрија, к |
даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијал |
се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.< |
ешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење, |
аљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и та |
кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, |
а улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} |
рестрављена деца, бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{ |
и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргл |
> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је сусретоше и зауставише.{S} Није им могла побећи нити се |
да га боље сагледа.{S} И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упи |
престали сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу |
се како поплашено довикује једна другој сусрећући се. — Ево их!..{S} Ево!..{S} Пред селом!..</p |
мало и да га пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла |
о хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p |
S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с |
да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први ос |
Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добил |
на царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели из села.</p> </div> <di |
да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, |
ло, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно са Мандом, кувала и готовила.{S} Доче |
дино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и он би, напослетку, одмахнуо руком |
ебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, слабо, испијено, и једна малаксала жена, |
кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у друг |
на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можебити, зову зликовц |
проклиње силеџије који их одвукоше.{S} Та зар непријатељ није исти, заједнички?{S} Грозни, сви |
омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, |
луд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смило |
а, да га саветује?{S} Како би могла?{S} Та није он дете, није Петар.{S} Петра је и сада сматрал |
} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бу |
а, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељ |
носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких |
не питајући за дозволу, седе на њу.{S} Тада опази, са две стране стола још двојицу официра как |
тане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијај |
р је велики, а Лакан је мали.</p> <p>Од тада сваки дан ишла је по селу од куће до куће.{S} Пита |
.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и |
амигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца бичем. |
е хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако |
ехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано |
и ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p> <p>— Бо |
да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан освете“.{S} И као да би ове н |
што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала |
мах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте добро.{S} А ето, данас, дошао му и |
, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна....{S} А |
е...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп |
!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не омилује боле |
из дасака и да су подигли још неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{ |
S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руко |
сврши!....{S} И како пролази мимо куће, тако оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село п |
p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јау |
ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> <p>Јагода одиже крст и рече мекше:</ |
се, готово претрча до своје куће...{S} Тако и остали.</p> <p>Симат их испрати до врата, поздра |
и њу би намах пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некакв |
2" /> <p>Лакан потврди главом.</p> <p>— Тако.</p> <p>Опазивши стару како се приближује, обоје с |
глади браду и настави мирније:</p> <p>— Тако се почеше разболевати један по један.{S} Узме га в |
послетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна |
еђује се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и |
има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не може зближити људе као патња.{S} Готово за час |
да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глад |
ош ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла |
е мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> није тако млад. предложио би смртну казну, а овако.....</p> |
апољу питали, одговарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода бар |
рде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили |
ли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склонити, — и п |
жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка стражар, којега Лака |
иљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно де |
ову ноћ с миром преспавају.{S} Имаће и тако и сувише времена да кукају и јадикују.</p> <p>Чита |
на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не |
го прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>П |
ачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да почин |
естано.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба |
се голубу за ногу....{S} Зар ниси и сам тако радио?...{S} Еј, еј!...{S} Колико си писама добио, |
беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} |
све и о Јагоди и о веридби им.{S} Исто тако Митра је била извешћена колико су се пута Јуре и И |
је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причају неуморно.{S} Изненада, кадид |
смо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси |
ојој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ништа тако не |
чупане, прљаве, неуређене, изгледале су такођер као старице.{S} Само десетак петнајест омлађих |
додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је паж |
о да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено? |
сто и педесет круна.{S} Ко зна.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, У |
ајмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и |
аче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?< |
етине занија се и крену за поворком.{S} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да с |
прокуне на данашњи дан?</p> <p>Огромни талас светине занија се и крену за поворком.{S} Талас з |
; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као д |
са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту. |
И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и |
т положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разгледао је карте једну |
ринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болест |
мничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесно. — Иначе неће јести.</p> <p>— Не може.</ |
данас не смије дати да једе, — заповеди тамничар опоро.</p> <p>Кад се пробудио, болела га глава |
колик квасио никад их наквасити.</p> <p>Тамничар, навративши се, погледа некако попреко.</p> <p |
вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, ко |
вери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — повика тамничар бесн |
артин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за котар, па она банда |
анке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацу |
е.{S} Испребијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само |
с?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ништа...{S} Само не |
ј из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно огледала.</p> </div> <pb n="45" /> <div type= |
та.{S} Та ено јој Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, космати |
где у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кук |
пет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене оставите |
ласно јаукну.{S} Сви зачуђено погледаше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је |
S} Али се ипак надали.{S} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловат |
р да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> <p>— И |
више упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше с |
улиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два вагона жита за ко |
о ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољавали се |
S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на про |
тају.{S} Затим се разли као нека магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере |
у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике р |
, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за об |
капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па се лепршају, а доња усна некако |
еше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брч |
ед црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, поцрнело, помахутило.{S} На једној с |
ти.</p> <p>Кад се приближише вешалишту, таоца изведоше из кола и војници начинив један огроман |
учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Си |
а Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни понео са собом |
{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опе |
ље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити. |
вље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S |
упају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати |
а да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треб |
ад осталима.</p> <p>.{S} Опазив кола са таоцима, стресе се, задрхта.{S} Та ено јој Симата, њези |
ла би да јој неко много прича о њима, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</ |
оје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и тапшући рукама, опколише је са обе стране.</p> <p>— Доб |
о помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће |
и. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? |
ви згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жене као да с |
а дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника |
..{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима у |
е речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, ка |
рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно ог |
тавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лес |
говарала да болест није тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три неде |
ри гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је „крив“ Већином од једног гласа решен је.< |
и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да...{S} Ето си в |
анда главом и поче јадиковати:</p> <p>— Тврдица је, тврдица је, сестро...{S} Не да, па не да... |
е није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке |
а, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињањ |
неспретно таласају и заплећу око нога, те из даљега изгледа као да људи и не корачају него с н |
ик, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> <p>— Мора радити! — пов |
на и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мај |
hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те га је двапут кришом прекрстила.{S} А сад се, готово |
од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда п |
-— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно му је |
.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен |
му скрене пажњу на крупљу и јачу ствар, те да га од ове намере одврати.</p> <p>Пошто острани Ла |
и им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше |
мучен, ојађен изгубио више сваки страх, те пустио срцу и језику на вољу.{S} Не боји се више ни |
понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Постарала би се мајка да јој се ол |
/hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А браш |
} Талас занесе и старицу, <pb n="39" /> те је морала да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чи |
и мајка и капетана и однела му понуда — те мало дувана, те коју кокош, те неколико јаја.{S} Пос |
ам дош’о на какву дугу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уг |
исли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ру |
.{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу и извади два мала, |
иђео?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и заде |
и од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на њега. |
агледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си.</p> <p>— Од болести, бако. |
</p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благословио, синко.</p> <p>— Здраво нам била Симатов |
и:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала да ме не гоне, — одгово |
ране вуне.{S} Мантију прикупио око себе те му се некако саплела око нога; само непослушни, дуги |
цаше на војнике.{S} Једни рашириле руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове |
ар.{S} Петра је и сада сматрала за дете те га и корила за сваку ситницу...{S} Једино ако би Сим |
осматрају.{S} Њихови га погледи збунише те обори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гу |
p>— Несретни мој, Симате!{S} Данаске ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га |
<p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде |
сахат мијењају облоги....{S} А вектери те обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,... |
тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да |
— Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Пе |
p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — поносно одг |
вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесника.{S} Слегао је ми |
бацује да ропће.{S} Вели да јој додијао те жели да га се куртарише.{S} Док је био млад, здрав, |
Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> < |
ма.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; |
ашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!..{S} И њезин Лакан да о |
напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те протискује, — прашак; а |
ицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S |
помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га |
име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала кр |
а!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подвори |
} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гаран застаде, окрену главу и погл |
те мајка више никад виђет неће?{S} Зар те никад подворити неће?{S} Зар нам душманин јачи и од |
ано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их |
он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни по |
ести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да ид |
, обилазе, питају и, напослетку — заспу те прашцима.{S} Ако те боли глава, — прашак; ако те про |
у и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Те вечери није ништа окусила.{S} Нису додуше ни имали м |
> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. а |
мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да са |
тврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А |
агоди и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо |
е са суда, — рече некако невесело. -— И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Г |
оже што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахи |
њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби нешто донио, — рече и ђавољасто намигну.</p> <p>— |
ући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине као да поче падати на прса и лаган |
ратак.{S} И ко зна да ли би се и сестре теже раставиле!{S} Манда загрлила и Митру и Лакана, па |
штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симату за љубав и погоди се с њим и продаде с |
е ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала |
који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, необуздана срџба об |
адовољавали се само датим знаковима.{S} Тек понеки као да се досети па се и сам згади и опљуне. |
руго, нису разговарали готово ништа.{S} Тек ако које дете, пригњечено, дрекне или ако неко подм |
никога да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну ж |
љани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погледали.{S} И зато су |
полегле.</p> <p>Неке жене као да се сад тек ослободиле, па се извукле из кућа.{S} Прљаве, рашчу |
су слепо.{S} Зато се расправе и водиле тек онако, ради обичаја.{S} Питало се и испитивало као |
разлетеше се куд који.</p> <p>Манда се тек сада освести, тек сада разумеде.{S} И нека силна, н |
јамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опаз |
кше ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правд |
, спутани, лагано иду један за другим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се п |
разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па и њу би на |
<p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна. |
Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да групе нису правилно ни раздељене.{ |
екну из прикрајка стражар, којега Лакан тек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и |
к нека мати сети детета па дозива; неко тек сада опазио да му попустили опанци те хоће да их пр |
:id="SRP19191_C11"> <head>XI.</head> <p>Тек други дан Лакан као да опет дође мало себи.{S} Пред |
l:id="SRP19191_C4"> <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, тра |
ко села. изводити некакве вежбе.</p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад |
Нису говорили ни једно ни друго.</p> <p>Тек кад се Лакан, кроз сан, поче протезати и нешто гово |
обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, али је опет била нешто мирнија, стишанија.</p> < |
<p>Кад се пробудио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб |
а коју је вехтер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Уз |
тегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се |
к, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Не |
јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама. |
та обгрли јастук, притегне га на прса и тепа му, тепа, тепа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана |
кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, У |
и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући |
једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се п |
ли. ниски прозорчићи, расклимани; врата тесна, искривљена.{S} Испод врата изроване јаме, препун |
и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од дасака |
му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а |
не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, |
Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме!</p> <p>Официр се н |
вим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лагано, заморено, једва се кре |
српска војска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет |
томији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га помињати.{S} |
часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци |
не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек....</p> < |
стано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредба да се сви интерн |
у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека се исплаче биће јој лакше.{S} Погледом ст |
а, да је она најистрајнија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријат |
— Остави, Манде, не кидај се. — поче је тешити Митра пригрлив је на прса. — Нема помоћи од кукњ |
опет кришом од Манде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} |
њима по прсима као да једнако пада онај тешки, загушљиви мирис горевине. </p> </div> <div type= |
или проговори, ето одмах жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, |
великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано засукивао.</p> <p>— |
ара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом |
{S} Ко се није научио понизно да двори, тешко њему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близин |
, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати.{S} Јаке вилице некако им испале, раш |
ту?...{S} Симате мој, Симате мој!...{S} Тешко мајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, па |
а и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети.</p> <p>И ако се свађа |
Причини му се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима н |
прислушкивао.{S} А и да је прислушкивао тешко би могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапато |
будио, болела га глава.{S} Тело некакво тешко, као наливено оловом.{S} Сваки жглоб као да боли |
S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом г |
ко је зажељела да остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене т |
једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А он, |
сти сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зн |
— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговоран за њу...</p> <p>Митра, изнемогла, .о |
ештати игле. — Да имаш и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и бр |
мајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ух |
не водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове куће и овог села нигђ |
пшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— |
на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници |
стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слушај бабу, — прошапта некако мекше окрећући се Лак |
и:</p> <p>— Јесте ли живи?..</p> <p>— А ти?..{S} Јеси ли ми жив?.. запита Митра изненађена и бр |
еда.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ћ |
ова по образу. — Доктори су наредили да ти се сваки сахат мијењају облоги....{S} А вектери те о |
ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто скиде капу и отра крупан зној са |
једницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку ко |
</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> |
, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> |
:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода као ругајућ се и поче пр |
} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p>— И |
види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и помилова га по глави. — |
Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије:</ |
А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се |
онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} |
био тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни |
у да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеју се.{S} А |
ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећу?</p> <p>Румено лице Петрово као да |
си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј |
— А нема вајде од каве, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао. |
охвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? |
<p>— Не оцрни ми образа кукњавом, молим ти се, — прогунђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и ч |
рошапта:</p> <p>— Нећеш.</p> <p>— Молим ти се.</p> <p>— Доста.</p> <p>— Она је добра...{S} Она |
ан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лак |
је у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под старос’, — болано јекну Мартин, разбивши |
поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да бо |
о поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако невесело. -— И теби, |
наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш |
>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и |
руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— |
рашак; ако те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад п |
.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</p> <p>Лакан као да није мног |
ан сељак и прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас |
д се неко воли?</p> <p>— Ех, синко, оно ти и Исус каже да љубимо непријатеље, — зашункета поп з |
поље и опет се приповрати.</p> <p>— Ето ти сад!... избаци некако и јетко и забринуто. — Ако је |
ако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих кукала |
аљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је |
задену му их за капу.</p> <p>— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се изма |
ну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека донијели и ако ти га још јуче преписали.</ |
ијеси мати двојице војника, показао бих ти како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку гол |
дало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижни „дан осве |
а се предала, а он се продо.{S} Продо и тијело и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{ |
ој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Ж |
соби, смеју се, разговарају.{S} Понеки тио, пригушено и запева.{S} Лакан никако неби могао поз |
ге. прегледа га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div type="chapter" |
ешикану.{S} Газда Пешикан био је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главни |
ња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— Ко зна |
дајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> < |
> <p>— Камо, баба, мрс?</p> <p>— Ето, — тихо проговори Митра и мршавом, сувом руком показа на м |
а.</p> <p>— Само се мртви не враћају. — тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљ |
<p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво |
курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо запита старица а нешто јој се ледено сави око срца |
ахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лулу и испод ока их гледај |
м ти се, бако, да одем мало до Јагоде — тихо прошапта Лакан прилазећи Митри иза леђа и обгрливш |
е читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у |
ајци без тебе !... -</p> <p>Нарицала је тихо, пажљиво, као да сама са собом разговара, како је |
<p>Пребаци јој епитрахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као |
спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је ве |
богове.{S} Лењо се подиже са столице и тихо му приступи...{S} Саге се, спусти му руку на гобу |
е увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо пр |
а слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.</p> <p>— |
ађе на добро!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко |
</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S} А зашто да лажу?.... |
слетку, одмахнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суд |
} Погледа према литицама куд је нестало тице, па се бржебоље прекрсти.{S} Боже, да ово изађе на |
шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из |
није био.{S} Опет се приповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} |
<p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Д |
а стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека дониј |
утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Наднесе се над Лакана да види : спава ли.{S |
ије руке не прихватише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n |
густе, разбарушене косе и разасу се по тлима.{S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотават |
адају.{S} Кад им се ништа не дозвољава, то им се зар још може дозволити.</p> <p>Баби Митри као |
о господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и гладовала, |
реба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брз |
.{S} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не см |
пкољени жандарима.{S} Нису повезани.{S} То су војници, које да „бране отаџбину...{S} Ко би још |
ог тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било |
опростити ? запита, затим, промукло. — То ли је тај гријех без опроштаја.... <pb n="109" /></p |
и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој пр |
и зове... „Ах, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи |
по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у |
"70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била веч |
бље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се сарани иза гробљанског зида, на два аршина даљ |
шута, бешкота.{S} Свега донесе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А са |
т облоге, — нареди доктор вехтеру. — На то строго да се пази.{S} И њему млеко нек се даје.{S} Р |
ека несрећа догодила.{S} Познала је она то по осмеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} |
га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојна ис |
Није могао веровати својим очима да је то она.{S} Ова горда, снажна девојка, са набреклим, чвр |
им је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>ц |
сретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је некако зло |
отово нису могли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситн |
е Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом.... дошао надниосе свиреп и страшан</p> <p>Ла |
ло замисли и суво избаци:</p> <p>— Није то за те...</p> <p>— Па ти је и немаш, — дочека Јагода |
ели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситни. модри кол |
ске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су |
некако страсно, манито.</p> <p>— Зар се то никако не може опростити ? запита, затим, промукло. |
кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у |
га, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у ст |
пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина детета.{S} И |
који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила |
рала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хл |
у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио |
оже да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чв |
таде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S} Поглади браду и наст |
ао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <hi>наши</hi> ? — запита га испред ниске, нагњилом с |
На једној страни мало је и напукло, али то му ништа сметало -није да неколико пута на дан весел |
какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало нвслад |
.{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p> |
.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице нешто више с |
за њих, за сиротињу.{S} Неки дан су им то и показали, на једној забави. „Ево да видите како се |
ако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то намах опази.{S} Брзо се <pb n="48" /> оте од бабе, п |
е спремни...“</p> <p>— Ко зна !..{S} Он то каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. |
у да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Наст |
ало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, |
<p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима |
да једемо а гоне нас да гинемо.{S} Зар то може бити?“....{S} Ни жандари им нису могли ништа.{S |
Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> в |
муцкујући, — ама му наша брђанска памет то не прима.{S} Ко ти је душманин роду и племену и ко ч |
аљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, на |
олести.{S} Кад јој Мартин потврди да су то <hi>њихови</hi> гости, она приступи старој Митри, пр |
дари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} Кад их повела на вешала, а они застали да |
ах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличил |
собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А с |
> <p>— Јадни меј Јуре!{S} Куку мајци за тобом!</p> <p>— Остави, Манде, не кидај се. — поче је т |
азда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, о |
и писати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе. |
разе.{S} Али као да се застиди од свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод ни |
тра, и ако је желела, никако није могла тога дана да остави кућу.{S} Додуше сад није имала посл |
Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петорица наших.{S} То су таоци.{S} Ко |
вреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Сима |
живила....{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар |
а и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обе |
се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} У |
њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, неће зажалити..{S} Први осветници, — прве |
к мисли да је јунак.{S} И бесни су ради тога, осиљени.{S} Вриштећи бесомучно, разуздано, гурају |
изнесене најбираније ђаконије, Митра ни тога неби могла окусити.{S} Зар она да једе а њезин Лак |
итаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, |
бог тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{ |
уцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако јој подругљиво добаци:</ |
анде, -— да прода своје тешке, сребрене токе, те да и Јури опреми коју пару.{S} Додуше недавно |
остати поштеђена, кад нијесу поштеђене толике мање, сиромашније ? ...{S} И зар је само поробље |
ао да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да ропће. |
ешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не о |
чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они и |
да не писне, да се не ода.{S} Зар пред толиким душманима да открије свој големи бол и муке сво |
ђавоље буктиње, које би да осветле пут толиким несретним бескућницима.</p> <p>Ма колико сурови |
ћа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај |
гме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога осим вас |
олико.{S} Газда Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леж |
ру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска вечера.{S} М |
Била је бледа, слаба, изнемогла.{S} Не толико ни од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком |
рије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље ум |
, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцко |
.</p> <p>Баби Митри као да првој дојади толико отпочивање.{S} Готово нестрпљиво окреса: <pb n=" |
p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> <p>Гар |
<pb n="104" /> поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у ш |
ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање ошт |
е изненадити?{S} Зар се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, по |
у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} |
у кућу и не погледа.{S} Стид га било од толиког света. <pb n="20" /></p> <p>— Симат Станишић ! |
а детета, од своје <hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку п |
егедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непо |
Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува |
у или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шак |
могао да се прибере кад су му писали о томе.{S} Ама зар оно бледуњаво комшинско дете, она мала |
арити.{S} Али Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, замени |
ом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Б |
p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица, |
голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Г |
аглушујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клис |
кве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Душе ми.</p> <p>— Ко ти к |
ништа.{S} Само је погледа једним дугим, топлим погледом, пуним самилости, сажаљења.{S} Да ли је |
не одговори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као |
у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни једне једите рије |
но што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватре нити излазе нап |
есу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извућ |
ајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних тораба.</p> <p>Донесе се ракија, поче се наздрављати.{S |
ти него се срамотити!</p> <p>Дохвати из торбе боцу са ракијом коју је била наменила њему, натег |
атвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано кр |
а дрво, лагано се придиже, боље припрти торбу, па се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте. |
држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену из ку |
вану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлости лојанице, непрестано је раз |
у.</p> <p>Затвори врата за собом, збаци торбу с рамена и, малаксавши на оближњи креветац, загњу |
а уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} М |
му начини кавез.{S} Затим скиде празну торбу с рамена, седе покрај огњишта и поче се протезати |
ења.{S} На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гд |
то. — Моји снови не варају...{S} Гора и трава дигнуће се на нас.{S} Биће рата и биће окршаја.</ |
једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гр |
траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их свакога прољећа и свакога љета, — зна |
мешају се.{S} Осетиле, зар, мирис своје траве, па некако весело блеје и журе, журе...</p> <p>На |
S} Плашљиво се обзирући и извирујући из траве, очекивале су једна другу.{S} Кад их се састану п |
?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели траве Обрад Гргуров и Никола Гридев па се обојица надул |
оре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће из |
S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама кољена па се лаг |
ели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали преда се.{S} Изгледа као да |
, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се ра |
се други разбише по кући да пребирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} |
дила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{ |
ма не звоне и не клепећу, затисли су их травом.{S} Комшинице <pb n="21" /> не излазе пред врата |
каква је болест...{S} И одмах би нашла траву, нашла прави лек.{S} Познаје она траве, — бере их |
гњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надају |
е и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко није мога |
дигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала |
љад, како да га његују, препоручи какву траву или понуди какав прашак и иде.{S} А ако је болесн |
раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над узнеми |
дан на другога, окосе се, да опет рују, траже, пребирају.{S} Затим почеше викати, прозивати.{S} |
?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пеши |
ласно наричући, обилазе око кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, к |
ру стари Мргуд закуца на Митрина врата, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спава |
е по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири каткада |
да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за њега, за његов дом.</p> <p>Домаћица |
се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> |
еда.{S} Рањавим рукама поче око себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим |
по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака прашине, к |
и, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За |
а травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, корења.{S} Затим је прала, сушила и, заједно с |
емају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је |
диже се и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа |
сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова |
{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих к |
ле наочаре на нос, лено поче превртати, тражити.</p> <p>— Ево ти позивке са суда, — рече некако |
<p>Па се прихвати за силах и лењо поче тражити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице |
а рашчешљала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он |
судише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећина, куда се посакривале, и да крену према |
миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадоше са пита |
а.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана |
Лакан сакрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опи |
нди малаксаше руке низ бедре.{S} Големи трбух као да јој заигра, сва се стресе и некако мукло и |
о дебелим мишицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од воден |
му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну |
изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попу |
Русију или на Србију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ |
...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, и не погледав |
о гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је |
мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, т |
тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети према њему, н |
и штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је, бива, к |
ебао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S |
о две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца и поново куповати посуђе и ост |
и посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то |
А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто.</p> <p>Како спомену доктора, св |
и понео са собом.{S} Нису му дали.{S} А треба му и преобука, и нова марама и сапун.{S} Па још и |
дише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — н |
једног од комита да га закоље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо |
пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски људи јед |
а, који су имали новаца да „подмажу где треба , добили су.{S} Остали су се морали задовољити ов |
Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Ми |
мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на д |
" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробит |
на.{S} Може такса и поскупити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет криш |
тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који никад није во |
ше ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, и треба, — искеси се према њој Мартин, који ника |
.{S} То је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, к |
је, бива, к'о такса.</p> <p>— И треба и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би |
просе ?{S} А код куће се нема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће и |
.</p> <p>— Они су крвници Симатови А ти треба да Симата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће о |
тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну |
никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, да опе |
једна није могла бити образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, предс |
.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора п |
а и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како многи |
времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо |
а"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозв |
е цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Дужност је да се све да за до |
одругну се онај и баци мех на раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешик |
уне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чу |
х.{S} Сад, кад је добио Лакана, није му требало плаћати.{S} И Лакан се одмах снашао међу новим |
дине, кад је непрестано кукала и кад је требао неко да је теши, отргоше јој Митру. ,Дође наредб |
ргодио се, мрморио нешто.{S} Морао би и требао да их одмах разда, али не може.{S} Треба срце од |
ије он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не требаш....</p> <p>— Мој је голуб....</p> <p>— Нека је.< |
во је Брђанин, интернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго |
и људи, Муслимани из оближњих села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сун |
на од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи.{S |
и за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и о |
неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад изг |
каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине.{ |
ане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ |
лове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до ком |
, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро Р |
ан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на |
егршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено код |
ала перчин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрен |
гледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, може |
срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици његови.</p> <p>— Ето, Ми |
ровидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне |
ице, — које као огњени снег прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакр |
орених главања пухар се разасу по кући, треперећи, и поче падати и по домаћима и по гостима.{S} |
ри иза леђа и обгрливши је.</p> <p>Она, трепнувши, снажно га стиште за руке, продрмуса њима и н |
штро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и |
једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за |
опази како га она, мирно и слободно, не трепћући гледа, некако постиђено обори руку и мукло про |
гови.{S} И све почело да се љуња, љуња, тресе.{S} И он сал ненадно се заљуља и паде на земљу.</ |
асти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" |
ки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> коли |
као кабасти, мрки паук и непрестано се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <p |
.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу се, трасу и обе питају за голуба.</p> <p>Престадо |
зненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене г |
S} Први осветници, — прве ласте!</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{ |
али да је луд, називали га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, б |
} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, надајући се да ће одабрат |
ла да се Петар губио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је |
еко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче из свега гласа јаукати и помагати, |
га да оде и да види како јој је.{S} Тек трећи дан нађоше неку бабу Марију, калу и пакосну жену, |
уни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише |
олицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну.</p> <p>— |
ни им се да нису толико ни журили а већ трећи дан били су пред селом.{S} Опазив своја брда, сво |
е одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака гр |
одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше |
попом, па се некако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђен |
њега, да види спава ли мирно, да се не трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору |
е измеђ планина и негде високо, високо, трзајући се и малаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p> |
за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио к |
" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S |
а иде кући.{S} И парница му свршена.{S} Три гласа рекоше да „није крив“ а два су тврдила да је |
дима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ пљувачка цури |
грдња није могао радити као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се при |
у се морали задовољити овако, са два са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и д |
ла, од своје <pb n="51" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Сам |
<p>Пред вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко |
ажити по оним преградама.{S} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признан |
ватру на огњишту и, набацивши још двије три биље, поче дувати из све снаге да боље распали.{S} |
Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом је, додуше, преносила по |
<head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село б |
иоци.{S} Освојили две касарне, заробили три машинске пушке, одела, муниције.</p> <pb n="113" /> |
P19191_C8"> <head>VIII.</head> <p>Након три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у |
пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била је бледа, слаба, изнемо |
гме, не....{S} Јадан Мргуд!</p> <p>— По три пут јадан....{S} Оде му и живот и образ, — дочека н |
ла кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Чес |
зио до забрана и доносио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреб |
да га не задржавају због њих по два по три дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на роб |
у у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке на продају.{S} Треба се дочепати новаца |
су једна другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеш |
да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену на |
вратима и рече мекше:</p> <p>— Продаћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех... |
оцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> кила брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће |
..{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет.. |
сет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јавља |
возија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S |
еже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на земљу, дозва сеоског кн |
изненада, опет настаде необична журба, трка, комешање.{S} Девојке, девојчице и младе невесте х |
ица потукли, колико су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око |
су добили гроша као тркачи за однесене трке; колико се девојака отимало око њих.{S} Јуре је је |
куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јој се јави.{S} Ако може да је |
бржих невеста похиташе напред као да би трком да дођу до места које је им одређено; старији и н |
рамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карт |
даљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре р |
ео и на нас-гледати</p> <p>Па задовољно трља руке и смешка се:</p> <p>— Ех среће!{S} Доживиће с |
но оловом.{S} Сваки жглоб као да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сув |
средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом сед |
из куће, готово посрнуше на прагу и све троје некако престрашено, блесаво, погледаше у официра. |
>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пуним пушкама пратили га кроз чаршиј |
очели одабирати и овце и већ су двојица тројица некако загледали Лаканова Гарана.{S} Лакан то н |
на пашу ради њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, праш |
м главом и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци |
дан од вектера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S |
андарских бајонета.{S} А мрка се гомила тромо и лено ваља, љуља, некако рањенички стењући.{S} Д |
одбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком пртљагом на леђ |
е лагано одгурну, прође и седе на омању троножницу.{S} Одупре се лактовима о колена, спусти гла |
безбрижно попева.{S} Пева некакав свој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.< |
вој тропар, састављен из стотину разних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и де |
нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и затрепери кроз ваздух.{S} Као грабљиве живот |
ако се десило те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гура |
Изврвео свет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довик |
ћу три овна...{S} Треба и мени пара, за трошка...{S} Ех...{S} Тешко је, тешко данас преживјети. |
купи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, почеше се мотат |
љине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздиса |
дугачке, блатњаве руке и дадоше му мало труле, смрдљиве сламе.{S} Сламу простре испод себе па л |
која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гнез |
да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне др |
здахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, примаче му се и седе до њега.{S} Није имао оби |
лушно измаче, седе на некакву иструлелу трупину испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испо |
х осам.{S} Закопаће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— |
стидила какав терет носе.{S} Готово су трчали под носилима, гунђајући и псујући.</p> <p>Нико з |
ај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи безобзирце.{S |
ама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплетена но |
ћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и непрестано га у прст |
е питају за здравље.{S} Ни деца нема да трче, галаме, играју се.{S} Све се посакривало, збило с |
са рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретено или напола оплет |
да говори, ни да запомаже.{S} Само иде, трчи, ни сама не зна где ни зашто.</p> <p>Врисак све ја |
приближити кући, нити ишта запитати.{S} Ту је Лакан, дете, а пред њим се не сме о свему слободн |
кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без је |
аме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се |
ивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Предаде другу голуб |
а Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од ту |
е чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, |
хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептир |
за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешно. </p> </div> <div type="chap |
жи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А умори |
менем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док сам ја жив не сми |
камен.{S} Нигде на свету не живи се као ту!{S} Макар се и под ведрим небом спавало, макар се ма |
дахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубов |
ом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вернијега друга ни пријатеља нема, да је |
селе док им је до весеља.{S} Имаће када туговати и јадиковати.{S} Ко зна!{S} Може бити и превиш |
остане сама са својом тешком и великом тугом.{S} Знала је она да од искрене туге бољега ни вер |
S} Нек није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли |
не имајући ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових |
куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гоне |
у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одваљеним в |
оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем |
а био његов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што с |
> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{S} Свакога, ко је затворен а био његов |
луба.</p> <p>Престадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне |
} Не сме познати ни да је забринута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге |
швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели.{S} Не заплећу ногама, не звече сабљама |
даћем; понеки забринуто климне главом и тужно прошапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна цареви |
мин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али с |
Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу. |
и рукави лепршају као поломљена крила и туку га по бедрама.{S} За њим се извуче стари Мргуд и, |
лика војника са добошима.{S} Непрестано туку, лупају.{S} Десило се први пут те су неки таоци ви |
ко се зове?</p> <p>Један омањен војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан |
у.</p> <p>— А оклен ти голуб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> |
...{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запита: а какво је писмо ономадне доби |
b n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало пис |
другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови. |
?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао |
— одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, за |
из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, |
ене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па готово и њ |
постиђено, плашљиво.{S} Оборили главе, турили руке под силах, па као да о нечем крупном размиш |
Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="6 |
S} А је ли Бугарин малаксао, неће се ни Турко дуго одржати...{S} Не може.{S} Испребијаше и <pb |
до на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да му начини |
ли да верују.{S} Ништа је то: и пропаст Турске и пропаст-Бугарске.{S} Све је ситно према пропас |
иљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин добили су право, да је отимају од народа и да пл |
друге стране, лако звиждукање суманитог Турчина.</p> <pb n="79" /> <p>— Ај, ај мали ?{S} Како с |
аљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше |
те.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имај |
.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен во |
ј се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Ост |
бог једне ситне опомене сад би дошло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово |
ек ми они :живи и здрави буду.</p> <p>— Тхе ...</p> <p>— Продај два овна па ето сто крупа.</p> |
ебијаше и <pb n="116" /> њега тамо, код Ћабе, па му све кости поломљене.{S} Још само душа у нос |
.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А кога ће објесцти? — живље запита старица и наже се према њем |
иканову магазу.{S} Као да се надала, да ће ипак отуда неко да изађе и да јој се јави.{S} Па дуб |
а.{S} Изгледало је као да се надала, да ће јој баш ти људи донети слободу и тај њезин недостижн |
тражимо.</p> <p>— Ја сам се заклела. да ће само Петрова рука Симата осветити.{S} Нека још пожив |
ни пасош.{S} Ништа њој не треба.{S} Да ће се кроз стене пробијати, мора се пробити и мора доћи |
/> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оста |
и прстима рашчешља косу.{S} Знао је да ће сад, изненада, иза каквог грма или иза какве појате |
у одмах сјутра...</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије ика |
обилази, премера даске, надајући се да ће одабрати коју, да склепа макар и труо креветац.</p> |
пљив и љутио се на бабу.{S} Надао се да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А он |
а слободније протестирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише |
акве појате избити Мргудова Јагода и да ће га зауставити.{S} А срамота би било да га види чупав |
угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене голуба и жанда |
као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— Напријед!</p> <p>— Куку!</p> <p> |
{S} Ето си виђела.{S} И све се бојим да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од он |
омим погледом.{S} Као да је очекивао да ће му Лакан још нешто казати.{S} Затим се немо стресе, |
огледа за њим.{S} Причини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би |
гледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она се давно досетила да |
и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога, понуди из своје чут |
са и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се н |
аостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плотови згажени, плетери покрхани, ун |
И, макар му и мучно било, макар знао да ће се сељанима замерити, одлучи се да јој оде. „Грехота |
бесан.{S} Гунђао је, псовао, претио да ће све покварити.{S} Али Симату није смео писати о томе |
тако опасна.{S} Тврдила Је поуздано да ће се Јагода барем кроз три недеље приДићи.{S} Кришом ј |
те кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако је од сада пусти да иде куда. |
у видили како им горе куће; знали су да ће наћи само згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у с |
га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких непријатности.{S} Такви снови не слуте д |
унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не |
чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зубе. — Треба да се ради нешто |
амо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколико.{S} Газда Мика |
д.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли више ни на што не |
агано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На ја |
једнога по једнога.{S} Ето, Бог дао па ће јој опет кућа пропевати</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо |
. — <pb n="30" /> Остави !...{S} Сјутра ће их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у |
мата осветиш Нико други</p> <p>— Симата ће осветити закон, — мирно одговори Петар, лагано скину |
и.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбиш |
чеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њи |
према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С Јуро |
пет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Није др |
децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели трав |
а је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!...{S |
p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну оштрије |
ли.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> и п |
разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јес |
авио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстима рашчешљала пер |
лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар |
.</p> <p>— Поздравио те.</p> <p>— А кад ће доћи?{S} Кад ће га пушћати?</p> <p>Старица му прстим |
ета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, како га кињити?..{S} Дете |
оји се више ни претње, ни казне.{S} Куд ће већа казна од оваког живота, од гладовања?{S} У Треб |
аде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да |
ћи на Лаканов креветац као да се боји е ће јој неко њега отети.</p> <p>Кад је Мргуд оштрије пре |
оси. — Мени су дигли двојицу ...{S} Све ће бити како је Бог наредио, а мимо његову се вољу не м |
оче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да шт |
но нађу носе и предају кириџијама, које ће гонити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и зве |
е добро...{S} Добар му капетан...{S} Не ће никад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Гос |
једно, нека не растављају.{S} Они се не ће раставити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном |
сна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гл |
и рече достојанствено:</p> <p>— А теби ће твој из Мађарске донијети огледало.{S} Има тамо пуно |
то ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Сагни главу</p> <p>Пребаци јој епитрахиљ пре |
мили негде оним њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да |
ех...{S} Проклети и несретни рат кад ли ће се свршити?</p> <p>Затим причају једна другој разне |
тано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој расту |
е се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi> |
али: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема па нема.{S} Додуше стигло ј |
брашна.{S} Лагали им, лагали: те стићи ће брашно данас, те стићи ће сјутра.{S} А брашна нема п |
на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништ |
зми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити.{S} А и платиће добро . . .</p> <p>— Нека |
b n="109" /></p> <p>— Бог је добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком |
Коме их предати? ...{S} Није друге него ће их, овако одвојене поубијати.{S} Или их поморити гла |
твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и иза |
трза, да ружне снове не снива?..{S} Ко ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?. |
а и не види и не омилује болесна?{S} Ко ће јој забранити?...{S} Ко може забранити?...</p> <p>Бе |
..{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, |
лим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p> <p>— Ама оној грешници ти да палиш свијећ |
махнуо руком и казао: „ђеци и тицама ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и |
Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} |
Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у |
у и Лакана, па готово очајно пита: како ће без њих?{S} Митра јој напомену нека се само моли Бог |
<pb n="67" /> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Л |
разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање једну оку суви |
јој се олакша детету.{S} Али овако како ће?...{S} Да се може помоћи, помогло би се ... ех...{S} |
о. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је |
овила.{S} Дочека ли, дакле, Лакана само ће га корењем почастити.</p> <p>Једне вечери, — баш се |
коље. — Вечера треба да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и |
} Куда ?...{S} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме н |
<p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се мало |
p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан |
њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривач |
Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разуме. |
је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гонити, |
на, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога |
барем две оке ораха.{S} А стрико Петар ће донети и пушку и, сигурно, још једну свиралу, онаку, |
аће ђубре с ђубретом да трухне, а данас ће нови курбани да се објесе.</p> <p>— Нови? — тихо зап |
риповрати и рече тише:</p> <p>— А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на не |
Макар, сутра сама и гладовала, већерас ће с њима пировати. </p> </div> <div type="chapter" xml |
о звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— |
надими, ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и |
.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће онај из гомиле. — За паре се могло купити и боље кон |
> <p>— Закони ће судити свакоме, — опет ће Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У срп |
умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећи је. — За сваку рану има и понеки лијек |
зети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни п |
већа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од |
ли смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина; над нама мрко |
брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће војник мекше и лако га помилова по образу. — Доктори |
помаже њему, а он помаже Влади. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој дај |
ни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су.{S} Без јела, |
вају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се |
еће се побринути за њезино дете.{S} Још ће га, може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је о |
свак је желио да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, |
стеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изнен |
статци од каната, креветаца, крајеви од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена б |
рата, а прозоре, ко зна зашто, прекрише ћебетима.{S} Пред неким вратима <pb n="17" /> закаснило |
ше ...{S} Недалеко од њих, на простртим ћебетима, леже двоје болесника.{S} Једно сушичаво дете, |
тарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и ако ни п |
— Не помаже претварање.{S} До два дана ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одве |
цир међу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— |
фицир међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— |
рену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где |
и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb n=" |
иница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p> <p |
итиска, мори.</p> <p>— Ко зна колико ли ћемо још пута овако вечерати, — избаци Симат полугласно |
.</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред |
баша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам рећи, да баш њих тражимо.</p> <p>— Ја сам се за |
елат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ?</p> <p>Многи почеше гунђати и љутити се. |
опреко.</p> <pb n="75" /> <p>— Но данас ћеш на суд, — рече. — Не помаже претварање.{S} До два д |
p> <p>— Због твога језика, Манде, главу ћеш изгубити.</p> <p>Сад, кад немамо звона, треба да ид |
ише послови.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што ви |
e="titlepage"> <pb n="3" /> <p>СВЕТ.{S} ЋОРОВИЋ</p> <p>БРЂАНИ</p> <p>1919.</p> <p>ИЗДАО И. Ђ. Ђ |
ша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</p> <p>— Ти си овђе интернирана.{S} Из ове к |
кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p>— А ја ћу га први прочитати.</p> <p>Па крене из куће и лагано |
и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p |
пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се у |
да ће мало послати.{S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала п |
шинама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код |
нима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</ |
рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столов |
софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полагано, отегнуто, као на силу.{S} |
ама и плачу.{S} А неки стоје скамењени, ћуте.{S} Гледају како нестаје села, нестаје.{S} Ено се |
ала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не говорите тако гласно! — дрекну из прикрајка |
па светињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дн |
да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, ме |
воји од њих ни они од војске.{S} Једва, у неко доба, командант подвикну да се мора редати и јед |
им буџацима пребирао, тражио.{S} Једва, у неко доба, извуче између некаквих крпи мали, јефтин д |
е имали где склонити, — и попретили да, у случају каквих болести, неће ни привирити у село да ш |
ац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, рика, мека, рзање о |
ску затандркаше стара, расклимана кола, у којима се гони варошко ђубре.{S} Кочијаш Реџо, певају |
оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда се окрену и мирн |
лабо, испијено, и једна малаксала жена, у грозници.{S} Нити им когод <pb n="50" /> приступа, -н |
ници или официри донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Ара |
питују.{S} Неки се одметну и до комита, у планину, да и њих запитају.{S} Неће ли они боље знати |
је било друге него да га опреми натраг, у пећину.</p> <p>— Зато му се данас не смије дати да је |
и си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Митра, која је стајала крај врата и <p |
јој на село дођу.{S} Лепо да дођу овде, у њезину кућу.{S} Ако је, сутрадан, ради тога и обесе, |
— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</p> <p>И газда с |
ропусте.</p> <p>Кад су спазили војнике, у први мах као да су се забунили.{S} Од велике радости |
даљега ситно, ситно јецају.{S} С њиме, у истом ланцу, свезан Станиша Јованов, јак, голем сељак |
ене поломљене гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији |
S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, прозори |
се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: нешто големо, мес |
чци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{ |
{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вечери не одмичу од ватр |
Опет је свак на своме, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журил |
, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у буд |
вјети.</p> <p>И ако се свађао с Мандом, у себи је смислио да пошаље Ивици пуних сто и педесет к |
му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијун |
не, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се |
х, разли се изнад кука и изгуби далеко, у пољу.{S} За њим се оте други, па трећи.{S} Неко поче |
х, мила мајко!“...</p> <p>— То је, зар, у сну, — вели Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цр |
малакса.{S} Ноге га издају, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И пор |
ри стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд, и болесник |
е.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под нама блато, мокрина |
ише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето господска ве |
ају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скрушено.{S} Пон |
се препуцава на оближњем брду, док су, у истину, сви нападаји били још доста далеко.{S} По брд |
дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпанцу, да јо |
д, кад су је понели, сакрио се за кућу, у једну рушевину од појате, и ту плакао горко и неутешн |
ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно, скруш |
едну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, |
е врати више.{S} Нема ни <pb n="112" /> у њих више оне детињске бојазни и стрепње пред старешин |
ина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућама запослене домаћице пеку, кувају без одмора, да |
и?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни пр |
и.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — о |
га и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И |
сио отуд по два по три нарамка дрва.{S} У Столац је одлазио само по потреби, кад му понестане б |
олом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} |
тандрчу троја обична, теретна кола.{S} У првима, на простом седишту збио се прото и, кроз дебе |
му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах није се могло познати: добар ли је или рђав |
Митра и Манда као да се нису делиле.{S} У кући помагала једна другој, — откако се Митри зацелиш |
а осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} М |
да групе нису правилно ни раздељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат |
се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко је крив тим људима |
стадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се оставише послови.{ |
ад су погледали, зачудили се сељани.{S} У некој великој, раскошно осветљеној соби окупили се на |
гу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој шир |
м столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са н |
вити<pb n="56" /> ни милом ни силом.{S} У оном очајању многи се охрабрише и почеше слободније д |
шицама и необично забреклим трбухом.{S} У лицу жута, подбула као да болује од водене болести.{S |
приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, приређује се ето госп |
им у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} |
опањкао Симата, а други га објесио.{S} У њих ми не дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се хар |
а, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада |
ка која осветнички прети према небу.{S} У трулој, разбацаној слами врапци почели да савијају гн |
Нису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комад |
зају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некаква старинског система, |
Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{S} У њему је сад гледао као неког пријатеља, заштитника.</ |
азна од оваког живота, од гладовања?{S} У Требиње се иде по неколико пута, иште се жита, тражи. |
— запита брзо и помилова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p |
желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста убијао... |
илова га по глави. — У кући? .</p> <p>— У кући, — мукло одговори Лакан. —</p> <p>Остарила.</p> |
х се стави на прагу. — Ево ме.</p> <p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде ме |
Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко осече газда и не глед |
та. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његов |
напуни пушку, па суво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у |
дељене.{S} У једну групу допрла мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише |
а мати, а у другу дете; у једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} А |
биграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупан одсев заиграва по мр |
о немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и |
ији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајућ |
ко те протискује, — прашак; ако ти сева у носу, — прашак; ако те и зуб заболи — и тад прашак!.. |
...</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} Лакане |
етра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још |
обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опе |
азмисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на |
/> приступи му, поклони се и пољуби га у руку. </p> <p>— Благослови оче!</p> <p>— Бог те благо |
не, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Ј |
ко мекше окрећући се Лакану и љубећи га у косу. — И пази је!</p> <p>Па изађе пред кућу, поносит |
тљају му се измеђ нога, и непрестано га у прсте кљуцају.{S} Знао је одмах да ће имати неких неп |
ј Симата, њезина Симата тамо.{S} Ено га у другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} |
тихо одговори Митра, држећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадет |
омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе нек |
а соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га не |
вако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели. |
ући, <pb n="100" /> запљусне га каткада у жуто, испосничко лице, засени му замућене и упале очи |
тац и пољуби је.</p> <p>Поп јој загледа у лице и запита мекше:</p> <p>— Молиш ли се Богу?</p> < |
угим и тек покаткада ако понеки погледа у страну.{S} Нису се престрашили, нико и не жели да изг |
— дрекну Вахмајстор јаче и мрко погледа у Симата. — Ти си'?</p> <p>— Ја сам.</p> <p>— У име зак |
<pb n="77" /> <p>Лакан зачуђено погледа у тумача:</p> <p>— Какво писмо?</p> <p>— Лијепо, мало п |
простирке.{S} Старица захвално погледа у небо и прекрсти се, задовољна и готово радосна, што ј |
овори Митра суво, и слободно му погледа у очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су вер |
крошњицу јајима, да, по обичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухва |
их, веле, три стотине да опреме некуда у Маџарску, у сургунлук.{S} Све старце, онаке к'о Мргуд |
адно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Л |
ошћу људи који никада нису имали оружја у рукама, или га одавно нису имали, непрестано се играј |
рх огњишта засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној ман |
и могао; он још има јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи |
.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, лагано, почела да притиска, мори.< |
уга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} Десетак младића, сакатих, седе |
накове.{S} Девојка готово нити је могла у кућу ни из куће.{S} Ако изађе до <pb n="105" /> на во |
а измршавела, полудивља мачка направила у њој свој лежај.{S} Око сатрвених и прекрханих <pb n=" |
лица, једно за другим.{S} И сва обрасла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му |
се као да је неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, н |
ча некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} Газда Пешикан био |
, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неким местима још се једва провлаче између |
ћица као да се родила са неким стварима у кући и нипошто, ни за живу главу, не би се растала с |
збијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и |
је, додуше, срећника који су оних дана у нашим болницама преболевали опасније болести.{S} Али |
вори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p>— Иди!</p> <p>Лакан је, |
на па се лагано њишу и дремају.{S} Жена у грозници неколико пута тражила је воде.{S} Испочетка |
им вас двоје?</p> <p>— Имам једног сина у војсци, — отповрну Митра као преко воље.</p> <p>— И б |
закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог облака |
ница!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи |
па.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смеш |
ајући, кренуо преко прага.{S} Прва кућа у коју је имао свратити, готово комшинска, Илије Јурети |
ема ни мало и треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их |
на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све сел |
у све кости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Мож |
p>— Остави!.....{S} Доста!</p> <p>Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јаг |
е могао починути.{S} Јак, страшан смрад у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркл |
служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као да иду некако по |
S} По неке од невеста држале су одојчад у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу |
м човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање |
ратио, застада мало, погледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха п |
немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} И крсте се и клањају смерно |
Погледа мало слободније, одигне бркове у вис као да би да омирише нешто, па се нагло скупи, зг |
.{S} Љуби и по образима и по очима, све у жељи да погоди место куд га и Јагода љубила Затим му |
ници.{S} Опипа торбу да види: је ли све у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Ч |
p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S} Као да се тренутно згрозила од нечега што је |
актањем, изгуби се према пољу.{S} Негде у близини као да закликта јастреб.</p> <p>— Ето их!</p> |
толики други.{S} Музика им свира негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и на |
, ломњава, оргињање.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и |
SRP19191_C2"> <head>II.</head> <p>Негде у зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кр |
удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почели се враћати и многи војници са фронте, |
ко група.{S} А свака група треба да иде у друго село, — заједно не смију бити, — на пребивање.< |
овце на стругу.{S} Њему нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ст |
ати за пута.{S} Одлучила је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и |
водећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Б |
доба?{S} Је ли већ дозвољено да се иде у затвор и да се походе апсеници.{S} Опипа торбу да вид |
а.</p> <p>И газда се окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се заб |
А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо ч |
Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи г |
д се приближила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта |
лајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од његова |
се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето....</p |
ће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</h |
А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути.{S} Жене сад и |
ву се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију |
стано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи к |
вређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тражио.{ |
бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{S} Неш |
ш неколито таких кућа.{S} Види се да је у некакву дослуку с њима.{S} А Митра неће ничијег покло |
е окрену Мартину. .</p> <p>— Пише да је у Ђеру, на батаљуну и да му је лијепо, — поче Мартин по |
на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У к |
} Жандари, љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, м |
а је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{S} Зар се д |
тарој Митри, пружи јој руку и пољуби је у образ.</p> <p>— А ко ти је ово? — запита и показа на |
то није <pb n="106" /> крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: за |
{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки изгледа Он је то главом |
и он осећа како копни, како га нестаје у њима.</p> <p>Опет врисну, скочи, потрча с постеље.</p |
у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није...{S} На јави...</p> <p>— Сведно...{S} |
о њима је и познала, да сад нешто „није у реду“.{S} Макар се и мучила мало, и патила и она и Ла |
товничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, брзо ис |
b n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се офи |
ње.{S} Изброје једну пругу па је одвоје у страну; затим изброје другу, трећу.{S} Све разредише |
ао га још не верује или, неће да верује у кнежеве речи.</p> <p>— Еј несретан ти ли сам под стар |
јој се као да су сва питања неке замке у које би заплела Лакана, — за се се не боји нити брине |
сигурности наместише, — жуљали га, руке у лактовима све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали с |
анда се спусти на столицу.{S} Сави руке у крило и обори главу.{S} Сузе су још непрестано текле, |
ледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запуштен, заборављен.{S} Куће са одва |
ради; неке се опет дућанџије затвориле у куће, па не смеју ни да се помоле отуда.</p> <p>Стара |
издигле се гомиле ђубрета и све обрасле у траву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остал |
еве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор бледуњаво, голо |
>— Вози, вози па истреси !..{S} Најбоље у воду ! — засмеја се Ибро и затапша рукама.</p> <p>Кол |
обична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо и по |
ли изненада подметне ногу један другоме у жељи да га обори.{S} У врх огњишта засео стари, гурав |
едан не сме да подигне главе ни да коме у очи погледа.{S} Вечито опипавају место где им виси ду |
ад прашак!..{S} И њезин Лакан да остане у рукама таких људи!..{S} Да га баба и не види и не оми |
га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих старешина, окоре |
, и вреднију и мање вредну, из Јагодине у своју кућу, да јој случајно неби други нашљедници угр |
биља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс због голуба ?{S} Због оног лепог сиваља ? (Лакан |
х жандара, да га тешким кундаком грухне у ребра и да, псујући и претећи, опомене на ред.{S} Мно |
а вуче некаква колица, да превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, |
пригушен, малаксао јаук и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као д |
стиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, од поруге, напосл |
поправе куку. макар само толико, да се у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку |
ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоко |
х уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} |
ђу њима, — весело и несташно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може |
је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, види и обиђе.{S |
И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да види спава ли мирно, да се |
ви, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} Манда је |
згулили, па се измаче на леђа и саби се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивљ |
Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и |
ли се знали какогод извући, прикрити се у залеђину?...{S} И какве су им старешине?...{S} Добре |
кашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — Доста, доста...</p> <p>Затим |
хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, јаукати, узди |
Само моле да их лепо пропусте, да им се у путу не би правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чу |
ају се.{S} Све се посакривало, збило се у куће, у појате.{S} Врата на свакој кући замандаљена, |
ло и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја пр |
а хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе.{S} Руше се кровови, крше се појате, п |
отрже и строго, забринуто загледа му се у лице...</p> <p>— Тамница те испила...{S} Изнемого си. |
рља се низ попову мантију и саспе му се у крило.{S} Симат, отац Лаканов, домаћин, стајао је и н |
и колачима, добила од Јагоде.{S} Још се у писму вели како је Петар жив и здрав и како је заробљ |
е осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нарамку.{S} По нека вуче по двоје деце за собом, љуте |
е као да ће неки да се отму и да полете у пламен.{S} Очи им се некако светле, па гледају као зв |
, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, |
че миловати.</p> <p>— А наше двоје ђеце у војсци, — исправи се домаћица искрај огњишта и пропла |
ли те мајка изгуби!</p> <p>Зарони лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише |
о је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да |
шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обз |
е да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном руком а он би да зграби |
некако престрашено, блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јаго |
у, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, заједно са Лакано |
смешкају кад опазише своје.{S} Потрчаше у сусрет једни другима, загрлише се.{S} Настаде љубљење |
тукоше око њега.{S} Салетише се, сабише у једну групу.{S} Са најгрубљим претњама, пружали су ру |
па сад вратили.{S} И, не гледајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђе |
изброје другу, трећу.{S} Све разредише у неколико група.{S} А свака група треба да иде у друго |
дбацише струке са себе а пушке положише у крај.{S} Сви некако слични један другоме као рођена б |
ао, још се јуначки бранио, — и положише у постељу.{S} Вехтер се једва накани да оде доктору и д |
он каже: „наредба"....{S} Па одмах пише у Требиње да му треба неколико нових барака за магазине |
влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, поч |
и ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, п |
</p> <p>Треће вечери одиста јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, |
хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарумењени, срећни.{S} Смејући се и |
ош неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут толики |
спава на даскама?...{S} И само?..{S} И у мраку?..{S} А ко ће се у ноћи наднети над њега, да ви |
познаника и да се поздрави с њим.{S} И у другим колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, |
рђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад ве |
највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p>— Сад нам, ето |
. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозволио им повратак.{S} И ко |
чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још се једном окрете матери, рашири руке и з |
ом пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе |
о....</p> <p>Лакан се саго да је пољуби у руке, али се она отрже и строго, забринуто загледа му |
и врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— |
гонио да се обреде, док другу пуну држи у рукама и некако лагано, пажљиво милује је.</p> <p>— Ј |
де му нога у неку локвицу, затим загази у блато, посрну, док га нечије руке не прихватише и не |
мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, дошао и помешао се међ |
.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби |
запита :</p> <p>— Има ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свег |
указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Неки као да нису ни имали другог посла нег |
ни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Ро |
лободније пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити |
бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главозија па |
атворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се опет дућанџиј |
дан од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S |
теље; други набрекли, отекли, помодрили у лицу и бесвесно, потпуно блесаво гледају око себе.{S} |
гог неспавања подбули, готово помодрили у лицу.{S} Иду тромо, гегајући се, погурени под тешком |
се када су јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p> |
и он одређен за Мађарску или га гурнули у те проклете таоце?{S} А и кад је пошао ништа није ни |
убио из куће и да су га трећи дан нашли у брду, где спава; сазнала је кад му је Симат први пут |
> <p>Сељаци су оставили домове и отишли у варош, да својим очима виде српску војску.{S} Окупиле |
е у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се |
е, љубе, плачу.{S} Неки нарочито отишли у варош да дотерају пића и себи и другима.{S} Желе да с |
ниђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш лијепи газда, — дочека један сељак и прогур |
Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без страже.</p> <pb n="8 |
прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је прикривено ко |
р да се притужи како не добије млека ни у три дана једанпут.{S} Али се доктор више и не окрену |
велике, крваве очи!...{S} Још никад ни у кога таке очи видео није...{S} Никад?...{S} Не зна... |
но се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} |
снама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се може тако променити, проле |
тог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га по |
игоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пу |
ак младића, сакатих, седели су одвојени у страни, на спарушеној трави, и замишљено гледали пред |
еше се помаљати.{S} Одвојени, раздељени у омање групе.{S} Негде их нема него по двојица заједно |
.{S} Гробница!...{S} Живи људи сарањени у гробницу.</p> <p>— Осим ко је имао пара, — опет ће он |
е пре никад видео није.{S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и |
да га воде на венчање.{S} Он иде задњи у групи <hi>бунтовника</hi>, везан двоструким ланцем, ч |
шло до тучњаве.{S} Они су сад господари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске< |
d> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по двоја нос |
глав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово помодрил |
истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту.</p> <p>— Тето!...{S} Златна!...{S} Не дај ме |
се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ено и носа: |
астајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су залутале у неки туђи крај, запу |
олести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да |
p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Старица се не |
ре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> <p>Пред вече стиже гласник и донесе запове |
/p> <p>Тек око подне почеше се спуштати у село.{S} Напред млад, танушан официр, плав, буцмаст, |
ин и као да поче нешто тражити, требити у коси.{S} Ништа не одговори..{S} А он се окрену Јагоди |
ла препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови су били за то да се с |
учају каквих болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> |
и треба, — брзо дочека Манда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — О |
да му вежу очи.{S} Не боји се он смрти у очи погледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и |
о да барем торбу, завежњај, ћебе смести у какав згодан кутић.{S} Мотљање, комешање, граја.{S} И |
лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, није могао одмах распознати ни сагледати, опруж |
читава рата, — између главних личности у земљи, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако |
но погледа око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђ |
ојска.{S} Настадоше празници и теферичи у земљи.{S} У вароши затворише се радње, опет се остави |
а судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљушке и поставивши све пре |
како се за језик суди.</p> <p>Опазивши у сандуку голуба брзо му Притрча.{S} Погледа га и некак |
њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према не |
ва изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба пр |
ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.</p> <p>— Поздравио те.</p> |
нико не види, неколико пута отрчао јој у кућу, донео воде, подворио је.{S} Сад, кад су је поне |
> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и седе н |
задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хе |
ини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зато се и |
у.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те.. |
ати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још гор |
уњче преко рамена и, засецајући ножићем у млада стабла јасика и бреза које се згуснуле око пута |
} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шар |
вши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не исповиједај...</p> <pb n |
екне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћут |
а неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царск |
, дозва једну патролу и пође за Јагодом у потеру.{S} Опколи Митрину кућу са сваке стране.{S} Ис |
> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око куће, попр |
дносе се на гробље; стари поп сваки дан у неколико кућа мора да сврати и обилази болеснике.{S} |
им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и |
мњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За гол |
је Петар жив и здрав и како је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, |
шта не знам...{S} А биће да је опремљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде |
IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вратио, са — <hi>три</hi> ки |
е штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин |
р, па она банда ... кажу, продала вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За к |
а који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако поплашено их гледао, <pb |
оњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају тако једна другој, причај |
, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у м |
ду блиставом, белом срмом, у којој, као у огледалу, играју, трепере и горе милијуни језици њего |
о да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну кла |
ашно, — које се у свакој кући осећа као у својој, без кога нико не може да буде и читаво село и |
кривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} |
.{S} А сад се, готово поче осјећати као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има |
..{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p |
асла у браде.{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да с |
е некако и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узб |
едајући више у попа <pb n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А по |
од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не дају нам да једемо а гон |
мбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Митриној дрвењари) и некако п |
ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} |
н никако неби могао познати да се обрео у болници, да, случајно, из једног буџака. није допирал |
> <p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Ка |
?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште к |
д куће до куће.{S} Питала је ли ико био у Мостару <pb n="87" /> или спрема ли се у Мостар?{S} И |
>Лакан је, кашње, готово непрестано био у бунилу; ретко кад да се освештавао и то на кратко вре |
јник добио грчеве па се, од бола, савио у дио постеље у риче, риче као рањеник.</p> <p>Доктор б |
братом Петровим, док је још овај служио у војсци, Симатом, да буду пријатељи.{S} Измењали су и |
еса, и још некаква мрса који се задесио у Јагодиној кући.{S} И то није <pb n="106" /> крила, Ја |
је био млад, здрав, док радио и доносио у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, |
</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, п |
јили и коње и говеда и одвели их далеко у страну.{S} Неки почели одабирати и овце и већ су двој |
у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се |
у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећа |
Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се накостреши.</p> <p>Јагода се јави из |
Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49 |
заморено дахћу.{S} Понеко дете заспало у прашини или на трави; неке бабе селе, обгрнуле рукама |
све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старци, — старица више |
ро, и тесно.{S} Колико ли је лепше било у Мандиној колеби, а да и не спомиње лепу кућу своју!</ |
еко?...{S} Како им је?{S} Јесу ли онамо у ватри где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} |
зору, рано, оштар врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и и |
p>Сад, кад немамо звона, треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n= |
<p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и по |
ека неко из гомиле.</p> <p>— А били смо у једном тунелу, у Араду, — опет ће поп лакше. — Под на |
} И као да се бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и |
ћемо те објесити, лопове!</p> <p>Тачно у осам сати одвели га на суд.{S} Тројица војника са пун |
ешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да |
ав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека в |
ве време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се закашље.{S} |
p> <p>Гомила опет навре, крену.{S} Опет у нереду као и пре.{S} Неколико млађих и бржих невеста |
а по светини.{S} Крај њега, држећи крст у руци, некакав овисок, окошт старац.{S} Испод делијски |
и лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> к |
} Знаће се већ куда.{S} То ће им се већ у путу казати.{S} Напослетку нико не сме ни да пита.{S} |
овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} |
S} Бацила ножице, стидљиво зарила главу у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, беж |
стали сви, изван села.{S} Волели да иду у друштву него посебице као разбијена војска.{S} Сад ве |
ослове, неће да раде ништа.{S} Само иду у Требиње, питају, распитују.{S} Неки се одметну и до к |
згаришта.{S} Свеједно.{S} Само да дођу у своје село, да легну на онај свој камен.{S} Нигде на |
ом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S} Ибро |
по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати |
црнило.{S} И све сузе као да се слевају у прса јаднога Матише. запљускују му око срца, навиру д |
ео у мостарски затвор, одмах га стрпају у једну ћелију.{S} Они су то, додуше, називали собом и |
} Имају, зар, и тамо људи душу и верују у Бога.{S} Ваљда ће се смиловати и продати макар неколи |
икати, прозивати.{S} Завирују, завирују у име и обично прозову наопако.{S} Ако им се не одазове |
урби, готово трком крену оном болеснику у будаку.{S} Погледа на карту на коју је вехтер. онако |
ајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, пењу се на кровове и крше, лупају, секу.</p> |
пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, |
мо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, лењо спусти се на столицу.{S} Његово о |
ндарима.{S} Притегнути ланци, — које му у путу заради веће сигурности наместише, — жуљали га, р |
тарајући се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па г |
>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди |
и.{S} Неки затворени јер им газду дигну у таоце или у прогонство, па нема ко да ради; неке се о |
дан, рано, придигоше се многи да крену у Требиње.{S} Сваки потерао по две по три главе стоке н |
очију, наслони главу на њих.{S} Бризну у плач.{S} Митра и не покуша да је даље теши.{S} Нека с |
у преко плотова и ограда и брзо замакну у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи прем |
ујући.{S} И разлежу се на далеко и тону у провидној помрчини.{S} Одбијају се о брда и клисуре и |
опет подвикну неко и немилосно је гурну у страну. — Стоко!</p> <p>Она подиже главу и као да се |
позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикн |
и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе преко прага.{S} Стара се окрену да види |
бори главу.{S} Нагло Поче окретати капу у руци и гужвати је....</p> <p>Судије су, обично, биле |
ана овна, расекоше, приставише на ватру у велики котао.{S} У селу, у коме је толико гладних, пр |
о.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, насрћали на свакога, на чоба |
тле док се могне држати.</p> <p>Ишли су у нереду, раштркани.{S} Као да су били кивни једно на д |
ему!</p> <p>Једнога дана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио? |
се прекрсти, пољуби крст, пољуби проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се |
ли Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није |
с душманином.{S} Зажели им сваку срећу у боју.{S} Сам Бог нек се смилује и нек им благослови о |
ћу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта.{S} Лаган |
<pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин |
екако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њезину, Митрин |
<p>— У име закона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену |
га спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, к |
је било потрошило се у путу и ретко још у кога да би се могло наћи покоја прегршт брашна.{S} До |
и?{S} К’о живину...</p> <p>Звоно су још у вече скинули са звонека и наместили пред црквени праг |
>И сељаци се забринуто згледаше.{S} Где,у кога да ишту више Или да просе ?{S} А код куће се нем |
p>Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одради |
:id="SRP19191_C14"> <head>XV.</head> <p>У најтеже дане Мандине, кад је непрестано кукала и кад |
е на свету дала само да их види!</p> <p>У заносу, у пијанству оном, поручила им по једном одрпа |
</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, висока старица |
алаксавајући, замире и ишчезава.</p> <p>У Митрину кућу дођоше само двојица.{S} Један, одмах при |
коши и крошњицу и крену из куће.</p> <p>У путу ретко с ким да се срела.{S} Ако би и срела прола |
стирају, запретише да ће пуцати.</p> <p>У Мартиновој кући жестоко се сукобише са Мандом.{S} Ста |
боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухо |
кој је држави тако...{S} А ја сам доста убијао...{S} Треба и да починем.</p> <p>Старица полети |
више чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они |
, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико |
Зашто није пуцао?...{S} Нек пуца, нека убије.{S} И то је лакше него кад је раставља од њезина |
ана казаше како су у близини села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S |
бише.</p> <p>— Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — |
ма, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију заједно, нека не растављају.{S} Они се не ће раст |
ема помоћи од кукњаве...{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твог |
села нашли убијена војника.{S} Ко га је убио?{S} Наравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читав |
огњишта и проплака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — |
Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити |
..{S} А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вје |
лице га истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слобо |
} Понека од жена и зајеца и сакрије очи убрадаћем; понеки забринуто климне главом и тужно проша |
пасније болести.{S} Али ето он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може |
оло: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S |
избаци Симат полугласно, па отра бркове убрусцем и измаче се иза софре.</p> <p>Стара га некако |
демо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у кућу и посади на сниско седиште око огњишта. |
етно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га |
нарочито неговао и спустио на дугачко, увек му се вијорили и падали по раменима.{S} У први мах |
!{S} А ова велика, безимена тица, кажу, увек на зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{ |
усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} |
.{S} Ено рашчупаних брчина на којима се увек жуте по неколике прашке бурмута....{S}И очи очи... |
а се заражују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и да |
у каже, ничим другим да га понуди.{S} И увек се морају старати да их ко не опази, да их не зате |
у прегачу и побегла.{S} Отада се готово увек крили, бежали <pb n="11" /> једно од другога.{S} Д |
и немогућа била пријава, они јој готово увек веровали.{S} Жандарским пријавама веровали су слеп |
е ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе |
се најпре поропчијска капа, затим седа, увенула глава старог Крсте поропчије, са великим, оклем |
и пред кућом и разговарали.{S} Лакан је уверавао како ће му бабо, кад се врати, донети најмање |
и је....</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао |
није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осуђен.{S} А кад им спомене гол |
> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi>царског< |
придигао.{S} И сам војник, напослетку, увери се да „нешто има, те оде и пријави тамничару.</p> |
е Петар, желећи да јој растумачи, да је увери. — У српској је држави тако...{S} А ја сам доста |
а вектер не трепнувши и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p |
о себе да тражи Лакана, као да би да се увери: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> |
анда и приврти у писмо, као да би да се увери: пише ли баш тако,.. — Одмах...</p> <p>— И треба, |
ојник, српски војник, опремљен, оружан. увија брчић и некако меко, меко назва:</p> <p>— Добра в |
и да се тресу, дрхћу.{S} Неки се грче и увијају као пребијене гусенице.{S} Пак и буцмасти војни |
хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао гологлав.{S} За официром војници, по четири |
оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p> |
узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде |
уб? — преведе тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чоба |
попустиће, омекшати.{S} Проклето српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Нако |
о у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују.</p> <p>Затвори врат |
два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бо |
и показ’о би.{S} Ти си ми лагао.</p> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуг |
руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче |
зло слути и доноси несрећу ономе ко је угледа.{S} Боже, помози сада или никада!</p> <pb n="8" |
кад се, напослетку, окрену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му |
... </p> <p>Једнога дана, отворивши очи угледа буцмастог војника, како се раскорачио, запалио < |
тао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у Мит |
и вазда се с њим лепо пазила.{S} Већ га угледала и весело му маше руком.{S} А он одма малакса.{ |
е.{S} Ни мало их изненадило није кад су угледали Лакана.{S} Били су уверени да ће и он бити осу |
ло.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, дотрчаће.{S} Не може |
у пријатељи.{S} Измењали су и аманете и уговорили свадбу.{S} Петар се изненадио и готово није м |
о је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> <p>Кнез прогунђа нешто и изађе из куће.{S} |
е око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној мирноћи.{S} Некако |
капетан, са исуканом сабљом, на малом, угојеном вранчићу.{S} Мора да је синоћ премного пио а н |
<p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву руку коју је спустио на креветац и п |
, да јој случајно неби други нашљедници уграбили.{S} А преносила је и брашна, и граха, и осушен |
би га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баби начини места. |
као у неком очајном рвању, где би да се угуше, смељаве.{S} Зарили једно другом прсте у месо као |
о.{S} Још мало па Јагода неће бити тако удаљена од својих комшија.</p> <p>Негде у то доба почел |
тане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да |
Кочијаш Реџо, певајући из свега гласа, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно оп |
одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну јед |
Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога. |
Није >могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он ј |
17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из големог о |
е.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52 |
S} Почеше крхати, разбијати, палити.{S} Ударајући кундацима у врата и прозоре, туку у зидове, п |
близу Лакана.</p> <p>— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— |
ика, звекет пушака и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестан |
> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претвара се.{S} Лаже |
а </p> <p>Не могав више да издржи, поче ударати у врата и дозивати:</p> <p>— Баба!</p> <p>Стари |
и као обично.{S} Три пута је посрћао од удараца и сваки пут једва се придигао.{S} И сам војник, |
страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, трипут.{S} Па ја љутито баци на з |
ше тамо.{S} И као да се питају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" |
и према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах малакса.{S} З |
{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, мирно и слободно, не |
.</head> <p>Изненада као да нека зараза удари у село.{S} Сваки дан, готово, по једна или по дво |
S} Живи, ако можеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погод |
.{S} Изненада, кадидад, Манда стрекне и удари руком по колену,</p> <p>— Сачувај Госпе!...{S} Не |
p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да нијеси мати двоји |
</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам |
че, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какви су то људи!..{S} |
оси се домаћица жешће и кратком главњом удари по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. |
д и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у ребра и сурово избаци:</p> <p |
А данас ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се обје |
м.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока нем |
али, тукли.{S} Не попушта.{S} Посрне од ударца, јекне, али се намах диже и, са познатом одлично |
} Савила би се око малога, вољна да све ударце <pb n="15" /> прими на се и почела би да брани с |
.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекал |
ћи, опомене на ред.{S} Многи посрне под ударцем тупо јаукнувши, многи се свали на другове па го |
ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помамац ударио.{S |
а земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет посрну, пипајући рукама по пр |
гуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне |
вереници.{S} Стари Мргуд, отац Јагодин, удесио је са старијим братом Петровим, док је још овај |
неће јести.</p> <p>— Не може.</p> <p>— Удри!</p> <p>— Ударао сам.{S} Не помаже.</p> <p>— Претв |
ло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. креште, дрече, јаучу.{S} И куће ври |
фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега и од њег |
лучи се некако, крочи. и, не смејући да уђе у авлију, преко тараба пружи карту.</p> <p>— Ето... |
ривен не слуша, прекорачи преко прага и уђе и кућу.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што ви |
рви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да по |
леда око себе, па, и не гледајући у њу, ужурбано поче говорити:</p> <pb n="36" /> <p>— Иђи, иђи |
брзо му Притрча.{S} Погледа га и некако ужурбано запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухвати |
ситне деце, морао је плаћати туђем, да, уз своје овце, потера и оно неколико његових.{S} Сад, к |
ук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећ |
се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопарање добоша, поч |
гло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са брашном и колачима, добила од Јагод |
во кућу кућити, како многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се |
а овце према струзи, прислони се леђима уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људск |
} А тада лепо скувају каву, седну једна уз другу и, испијајући, говоре о њима, о војницима. „Гд |
одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву |
акога љета, — зна која најбоље пристаје уз коју болест.{S} Огњуштину, срдобољу, крзамаке лечи к |
оба сад тридесетроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влад |
же на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај ш |
несе.{S} Затим из котла, који се гријао уз ватру на омањем саџаку, захвати кутлачом кртоле, куп |
сла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо се као да ће да прсне.{S} И плот |
рамена свог малог Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на св |
утра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пушио, рукова се с Мандом, погледа и на Матр |
тима.{S} А кад се пламен изви и зализну уз омањи котао, Митра, грозећи се, задрхта и окрену гла |
ко поплашено повуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} |
мести их по селу, на неколико места.{S} Уза сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који |
мен вуне, као неке скупоцене ствари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би д |
о у кућу, и бојала га се и привијала се уза њ, а сад га, ето, гони.{S} Драго јој да оде па мака |
и затитра на камилавци, па живо одскочи уза зид, задрхће око прозора, да опет брзо прелети, ско |
ђа, препирање око пртљага.{S} Почеше се узајамно окривљавати ради крађе.{S} Сад се тек нека мат |
ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали как |
рата, Узалуд сељани молили, богорадили, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> |
Ни воде не сме да заиште. <pb n="18" /> Узалуд се грло суши и ноге поклецавају.{S} Та и кад би |
а се поче трзати, отимати, помагати.{S} Узалуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на сил |
ритрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке друге собе дозове ле |
заморено, једва се кречући.</p> <p>Али узалуд је познала, кад се није смела приближити кући, н |
<p>Сад као да осети како су јој клетве узалудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичк |
са три кила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Л |
> како јој дете пати и како ће, боји се узалудно главу изгубити.</p> <p>У вече се Лакан врати р |
<p>Лакан и опет покуша да одговори.{S} Узаман.</p> <p>— Опет облоге, — нареди доктор вехтеру. |
а их је, поред свих претња, пратила.{S} Узастопце је ишла за њима готово на крај села.{S} И чин |
ад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха, престали с |
е куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, раздерани, растргани, са помамном, |
в, сви ови људи, жене, деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" |
стили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и ку |
деца, острвљени, узбешњели, немирни су, узбуђени, нестрпљиви. <pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S |
b n="108" /> него у крст, запита некако узбуђено, задихано:</p> <p>— А почем сам ја грешница?.. |
ма.{S} И ноге јој почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац |
шту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и пр |
млеко у други, већи котао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, до |
.{S} Кад гледа, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је уд |
бежећи безобзирце.{S} Сусретну ли кога узверено врисну, одскоче и беже даље.{S} Понеко од оних |
<p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гледати у наоколо.{S} Као да су за |
з своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Сам |
врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главом:</p> <p>— Луда је, видим... али је пуна Вла |
проту у руку и мирно пође вешалима.{S} Узвик радости опет се разли изнад згуснуте гомиле.{S} И |
крену према селу.{S} И страшан, поразан узвик раздера застрашену гомилу.{S} Сељаци су својим оч |
и се у гомилу ону, међу светину.</p> <p>Узвик нечувене, дивље радости разли се изнад тротоара и |
и попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— |
оћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну пакосно _и удари руком по колену. — Ко зна какв |
и</p> <p>— Лакане!{S} Клаћемо Гарана! — узвикну радосно и замоли једног од комита да га закоље. |
/p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај шт |
— Петар Станишић!</p> <p>— Овђе! — Живо узвикну Петар из куће и намах се стави на прагу. — Ево |
с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на о |
— Ни слова!</p> <p>Председник му бесно узвикну да лаже.{S} Сви они знаду питати и писати, а кр |
како презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по српско племе! — |
у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радује ли се или не. |
<p>— Ах!</p> <pb n="47" /> <p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред други |
се размилели по селу.{S} Опет запевке, узвици, помагњава.{S} И праска, ломњава, оргињање.{S} К |
те је догурали до на крај тротоара, на узвишење неко.{S} Макар је и гњечили, гурали, опет је м |
кођер боље познавали људе и прилике.{S} Узгред је пажљиво завиривао и разгледао све куће сеоске |
зму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запретише Мартину да ће га строго казнити, ако ј |
нареди нека иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан на |
/p> <p>— А Јагода како је? — запита као узгред. — Жива?</p> <p>— Није.</p> <p>— Није?</p> <p>Ру |
А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здра |
донели Јагоди.{S} Она, у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах опис |
погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале је, пе |
окљање, као да некога даве, понеки јачи уздах, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице поче |
е коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и измакну се мало у страну.{S} Само да је што д |
прављајући се.</p> <p>— Мучно, мучно, — уздахну Крсто и опет провири на врата.{S} Причини му се |
љан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Лакана како седи на трупини, прима |
да изађе и да јој се јави.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . |
искусне домаћице премери кућу и дубоко уздахну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је бил |
андара који је носио голуба и пригушено уздахну.{S} Како би сад загрлио и ижљубио ту милу, птиц |
ри: је ли ту?{S} Затим га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита |
драв и жив.... а Јуре.... јадан!</p> <p>Уздахну и показа карту.</p> <p>— Јуре вам је погино.{S} |
јући и псујући.</p> <p>Нико за њом није уздахнуо ни заплакао осим малог Лакана.{S} Он је, сиром |
печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} Гомила жена, с |
одерана ћебета, почеше јечати, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да |
азлози нису могли помоћи, почне немоћно уздисати и лењо, преко воље, притезати опанке.{S} И као |
не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их ј |
ам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — Али тамо још горе.{S} Тамо намијенили два ваг |
5" /> на воду, кашљу за њом, опљуцкују, уздишу.{S} Стане ли на врата, срдито је премерају погле |
ам.</p> <p>Старица лагано отвори врата, узе га на крило и њежно пољуби у косу.</p> <p>— А други |
и да се и сувише заговорио, придиже се, узе јаја и кокоши и, не поздравив се, оде од Митре.{S} |
ар притрча, обгрли га опет и, милујући, узе му једну јабуку иза појаса.{S} Другу остави њему.</ |
ижила кући.{S} Манда јој пође у сусрет, узе је под руку и поможе да се дочепа огњишта.</p> <p>Т |
ја сам....</p> <p>Па се примаче Лакану, узе га у наручја и одиже од тала.</p> <p>— Лако мој!{S} |
тер. онако од ока, бележио температуру, узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине |
ико Петар прикрао му се иза леђа, па га узе за мишице, пригрли и поче љубити.{S} Љуби и по обра |
комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе пред кућу.{S} Нареди му да ту стој |
> <p>— Може, може, синко.</p> <p>Јагода узе крст који јој поп пружи, пољуби га и притиште на пр |
.{S} Не пазарујем данас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га |
овори Митра, па, и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са П |
м?...{S} Ја?</p> <p>Јагода га пригрли и узе му дудук.{S} Загледајући га са сваке стране, запита |
дина.{S} Пошто све пописаше, председник узе оловку и поче куцкати по столу.</p> <p>— А оклен ти |
ногом затвори врата за собом.{S} Затим узе некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око |
сами изгрлили и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу |
ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{S} Затим п |
Јесам.</p> <p>— Закитила те, а?</p> <p>Узе му оне струке босиока, омириса и задену за уво.</p> |
у јој прочитано писмо спустили у крило, узела га међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Б |
и их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} |
а оних бакала који му били дужни, па их узели у војску, па се предали у Србији, — дочека Главоз |
кетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је по |
Само ми их Бог дао и само ми их он може узети...</p> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упор |
дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уре |
има ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слага вектер не трепнувши и, зар да се боље ув |
узе га за руку, опипа му пулс.</p> <p>— Узима ли кинине? — запита оштро.</p> <p>— Узима, — слаг |
дговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да се први смилова да пре |
те облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљив, тежак мирис горевине |
p> <p>— Разумијем.</p> <p>Доктор лагано узмахну главом и изађе из собе,</p> <p>Лакан је, кашње, |
прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла |
е почеше разболевати један по један.{S} Узме га ватра, обнемогни, јечи, јаучи.{S} И, кроз-два д |
ој необична жеља да свиралу види, да је узме у руке.</p> <p>— А ђе ти је свирала? — запита брзо |
само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и један скамењ |
раме. — А требају ли ти новци? . ..{S} Узми па продај газди Пешикалу . ..{S} Он ће све купити. |
па се сада и сам придигну један мех. — Узми.</p> <p>— Нећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— |
ећу . . .{S} Не треба ми . . .</p> <p>— Узми болан !</p> <p>— Имам на дому.</p> <p>Баш си будал |
{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лака |
зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> |
кућа и лењо траже, купе, пребирају.{S} Узму, подижу сваки дроњак, крпу, ексер, сваки прамен ву |
памети, овако држао?...{S} Решише да је узму измеђ себе и да је отпрате кући.{S} Узгред запрети |
за њом кроз ону полутаму и пови се над узнемиреним брезама.{S} Негде из даљине као да се проби |
и.{S} Блека, рика, мукање преплашених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усп |
{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око пртљага.{S} П |
о гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, с |
њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква узрока, немилосно та гурне ногом, или га <pb n="74" /> |
тедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно по |
ити, а дијете треба да откупљује главу, Уједно је наумио, — опет кришом од Манде, -— да прода с |
ако их преко ноћи задржи код себе и тек ујутру почне делити.{S} А и јадне породице, — правдао с |
="SRP19191_C4"> <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова |
поче протезати и нешто говорити, Мргуд указа на њега и мукло запита :</p> <p>— Има ли...{S} Им |
S} Врата се нагло отворише и на њима се указа Јагода.</p> <p>— Ах!</p> <p>— Ах!</p> <pb n="47" |
у клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељ |
нин одмакну од вешала и некако поносито указа на старца, који је висио, — и сада миран и достој |
бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гадећи се, отпљували у страну.{S} Не |
лизаној мантији, на којој се већ почела указивати и понека рупа.{S} Нареди да се наложи велика |
уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — а имаћемо времена за љу |
да је удара, туче и лењо се, издаљега, уклања испред свакога.{S} Остављена, јадна немоћна као |
омену, ишла је даље, не осврћући се, не уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S |
њена светином, стењала је, измицала се, уклањала.{S} Некако се десило те је догурали до на крај |
да им се јави ни да их опомене нека се уклоне с пута.{S} Због једне ситне опомене сад би дошло |
а Симата и даде му знак обрвама да дете уклони.{S} Не ноже се пред њим свашта говорити.</p> <p> |
старице нешто више сазнати ако би њега уклонила?</p> <p>Лакан је био нестрпљив и љутио се на б |
или не.{S} Готово равнодушна.{S} Мирно укочено гледала је преда се када су јој прочитано писмо |
и?....{S} Рођеног?</p> <p>Исправила се, укочила, бледа и испијена као светитељка.{S} Поглед јој |
агода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред очију, наслони главу на њих.{S} Б |
на војнике.{S} Ови се брзо постројише и укрутише.{S} Рече им неколико опорих ријечи, припрети, |
="22" /> прага као да би да му препречи улазак у кућу. </p> <p>Мргуд је лагано одгурну, прође и |
м бригом, са својим сновима.</p> <p>При улазу у Требиње први јој је сусрет био врло неугодан.{S |
по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше застајати и узверено, изнебушено гл |
ођоше само двојица.{S} Један, одмах при уласку, замахну да удари, Али кад опази како га она, ми |
са, удара по десном кољу, који се нешто улењио, и снажно опуцкује бичем.{S} Опазивши Ибру, нами |
сно, дивље кад опазе једна другу.{S} На улицама не може готово ни једна да се сусретне: прозори |
ет из кућа и дућана, препунио тротоаре, улице, сокаке, Муслимани и католици.{S} Довикују се, см |
, молба, клетва.</p> <p>Изненада они са улице почеше бегати, склањати се, сакривати.{S} Неки бр |
их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и мирно разговарају.{S} Нико несме |
сподари у својој кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им |
уче у магазу.</p> <p>Старица застаде на улици и поче се обзирати.{S} Куд ће сада?{S} Где ће?{S} |
самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба престрављена деца, бежећи |
и пут те су неки таоци викали и клицали улицом.{S} Морали их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, |
{S} Деца направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном |
есте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу преко плотова и ограда и брзо замакну у |
шина, испуцалих лонаца и испробијаних и улупљених котлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што |
и пазили да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах и |
пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, и Лакан и Јагода, к |
са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, разгледаше најпре све по кући; затим одбацише |
.{S} Изгледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У ша |
о његову се вољу не може.</p> <p>Јагода уљезе у кућу, окрену лице зиду и, укрстивши руке испред |
непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у други, |
> <p>Увређен скочи Лакан с клупе и брзо уљезе у кућу.{S} Дуго је по неким буџацима пребирао, тр |
октор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд наоколо.{ |
а мене живе....{S} И Митра покуша да се умеша, да га отме. — Мене водите....{S} Ја ћу с вама.</ |
дно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, дрече, певају.{ |
о ни жену ни невесту да му полевају при умивању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очист |
етину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — рече кроз зу |
рестадоше са питањима.{S} Тужилац млад, умидерен, напарфимисан обрлајтнант, бујне, броноване ко |
вању и да му додају пешкир.{S} Сам се и умио и очистио и очешљао, Сам наложио ватру <pb n="92" |
нису могли забранити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, изм |
ао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непрестано.{S} Јо |
це говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар ни |
ноге поклецавају.{S} Та и кад би стали умирати, ни онда се нико на њих смиловао неби, нити би |
се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланци жуљају, лактови боле, све кости боле.{S} Д |
усти</p> <p>на земљу. </p> <p>— Јеси ли уморан?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— А гладан? </p> <pb n=" |
че и беже даље.{S} Понеко од оних мањих уморено малакше, посрне.{S} Закопа се у дебелу прашину |
се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умори.{S} Само да се не одвоји од свога детета, од свој |
она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављ |
и испод ока их гледајући. — А?</p> <p>— Уморили, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толи |
им га обгрли и тихо уздахну.</p> <p>— А уморили се, јадници? — тихо припита и Мартин пунећи лул |
p> <p>— Лако мој!{S} Лакане, јеси ли се уморио?</p> <p>Пољуби га у оба образа и опет спусти</p> |
ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси ли се уморио? — запита некако суво, преко рамена.</p> <p>— Ни |
м њиховим докторима, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, |
им мекше. — А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном мог |
да се уморила.{S} Па и пре је долазила уморна а није заборављала на колача </p> <p>Не могав ви |
јица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су у нереду и, вечито љутити, нас |
аву и понуди госте.{S} Онако и гладни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељ |
и са везаним рукама на прсима, тромо и уморно ишао пред жандарима.{S} Притегнути ланци, — које |
и и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опрости!</p> <p>— Бог нек суди и оп |
о у једној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом |
S} Разасу се, рашчешља, па се опет поче умотавати у големо клупче, у лопту.{S} Мало, мало па ен |
рзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подерана ћебета, почеше јечати, ј |
а јој стигоше у походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују в |
о ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, п |
пречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре одговорише. „Не ће нам барен сметати у путу..</p> |
умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} |
, стишанија.</p> <p>— Не дај ми Боже да умрем. док не осване дан освете, — опет ће Митра, тешећ |
/p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} К’о живину...</p> <p>З |
крила, Јагоди је у лице говорила да ће умрети...{S} А кад ће умирати: зашто да другоме оставља |
умријети од глади или од куршума волим умријети код куће него у туђем свијету“, веле.... „Не д |
ама.{S} И њима се отвориле очи. „Ако ћу умријети од глади или од куршума волим умријети код кућ |
у ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријеће.</p> <p>А Лакан је, као за инад свима, преболе |
Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао сироче.{S} Ретко кад и да се осмехнуо на |
</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговори стара немилосно.{S} Спанђа |
ли, отекле им ноге као барила и обојица умрли.{S} Додуше жандари су дошли и запретили, да нико |
запретили, да нико не сме причати да су умрли од глади.{S} Ако ко и одсад тако умре, ни за њега |
је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант |
мртав...{S} Кад <pb n="101" /> је Мргуд умро, тридесет их је оне ноћи умрло с њиме.....{S} Трид |
о умре, ни за њега се не сме рећи да је умро од глади.{S} У овој земљи свак има да једе, а ко ј |
га претварилом, Трећи дан се разболео и умро.</p> <p>— А молим ти се, бако, да одем мало до Јаг |
у писму, некако узгред спомену како јој умро отац у Араду, а одмах описује како су војници њези |
ће окршаја.</p> <p>Погледа на Лакана па умукну.{S} Затим погледа на Симата и даде му знак обрва |
чи закрвављене.{S} Крвнички, мрко гледа унаоколо и као да на силу тражи узрок, због чега би пла |
свега тога.{S} Некако поплашено погледа унаоколо: да когод није видео.{S} Па се брзо убриса и ј |
сто се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати. |
о и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{S} Силна, јака светлост прели се, ра |
почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах зан |
} Гомила жена, са голим прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У |
p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаоколо.{S} Стао насред пута, накострешио се и некако |
</p> <p>Судије су, обично, биле уверене унапред о кривици свакога Србина, који је дошао пред су |
а оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куцну у канат и пређе пр |
им.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жито, наш ли |
S} И плотови згажени, плетери покрхани, уништени, тарабе се искривиле, полегле.</p> <p>Неке жен |
ита и показа на Лакана. — Син?</p> <p>— Унук. <pb n="57" /></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} |
од глади ни од жеђи колико од бриге за унуком.{S} Кад су јој заповедили да изађе, једва је пре |
згледа да више ни дете не може да уљезе унутра, а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, ча |
и води их до овећег прозора. „Привирите унутра, па видите ко се о вама брине“...{S} Кад су погл |
о да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и да је пр |
ј са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави Мартина који се парио уз ватру и пу |
и да когод неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују |
пробијати, мора се пробити и мора доћи унучету.</p> <p>Није ишла ни пун сат, а жандари је суср |
и их заглушивати добошима.{S} Сад, ето, уобичајили да добују и без потребе.</p> <p>Стара Митра, |
ви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и харти |
ек сада опази.{S} Наслонио се на пушку, уозбиљио се и мрко их гледа обојицу.</p> <p>Војник се н |
50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би неко и поч |
кад и да се осмехнуо на њега.{S} Он се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се не |
„зар само толицно?“ и окреће им леђа, — упаде и по трећи пут непознати буџаклија и опет замукну |
му није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога у неку локвицу, затим загази у блато, пос |
у.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је ли ме поздравио.< |
, испосничко лице, засени му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом ср |
/p> <p>— Сјутра ћу отићи на гроб да јој упалим свијећу.</p> <p>— Ти?</p> <p>— А ко ће други?</p |
нешто, па се нагло скупи, згрчи и опет упане међ даске.</p> <p>— Ено нам домова, — одговарају |
И погледи им се сусретоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, |
— па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори касу и лијепо вели: „Узмите, |
} Откуда?....</p> <p>— И ово болница? — упита буцмастог војника, који се саге изнад њега, усиља |
} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али |
тоше.{S} Дубоко се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички. |
ари.{S} Уза њих пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} |
офре.</p> <p>Стара га некако скрушено и уплашено погледа.{S} Ништа не проговори.{S} А њему се д |
не изусти.{S} Он се зар бојао да је не уплаши неугодностима, она страховала да га вриском или |
не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у реч, <pb n="62" /> жељна да пре исприча.{S} |
дали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све д |
залуд.{S} Кад је видио како је и одвише упорна, на силу је одвуче у кућу и тамо закључа у собу. |
ни ватре се не нагрија, — опет ће Митра упорније.</p> <p>— Ама како да ти кажем... — и Крсто ск |
провре, одгурнуше натраг.{S} Неколицину упорнијих морали су да гурну кундацима.</p> <p>Капетан |
треба да идемо у Турке, - опет ће Манда упорно, не попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар |
<pb n="17" /> закаснило по које дете па упорно удара у канат и тражи да му отворе.</p> <p>Из го |
ње питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва пита |
српско уво!..{S} И након пораза опет је упорно!...</p> <p>Након три дана пустили су је.{S} Била |
> <p>— А ето су узели, — опет ће Мартин упорно и отпусти два дима...{S} Нису нас ни питали.</p> |
и се намах диже и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли |
и се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем |
дегде се види још понеки заостали кров; управо није кров него остатци, крхољине од њега.{S} Пон |
ред магазу газда Микаила, затекли су га управо како товари жито на омања колица и шаље некуда.{ |
јави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је управо саручковао те није имао кад да мисли на болесник |
А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бленути унаок |
напом.{S} Једва некако напипа мало, већ упрљано, писмо, лено га извади, отвори и показа Манди.< |
току, држећи прекрштене руке на прсима, упрти торбу на раме, прихвати кокоши и крошњицу и крену |
чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставит |
>— Није?</p> <p>Рука му задрхта и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта ј |
се помоле отуда.</p> <p>Стара се Митра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, |
{S} Ина ли игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно поглед |
то нико ни од придошлица не смеде да се упути тамо.{S} Нико није-питао: зашто?...{S} Задовољава |
— опомену је заставши на прагу. — И не упуштај се с никим у разговор...{S} И ником се не испов |
видео.{S} Па се брзо убриса и још брже уреди ствари и гурну их под пазухо.{S} Некако збуњено, |
направила бајрачиће, изашла на улицу и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком пе |
е брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обоје зарум |
; по трећи пут поче прозивање.{S} Једва уредише и саставише све како треба.{S} И сваку групу, з |
арати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула |
ређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњај, |
отпре ту сместили, неки се сада почеше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али |
али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и никако да ишчезне.{S} Застење |
у и, уредивши се по војничку, са једном урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S |
е, пар, ваздух.{S} Није сад једно грло, усамљено, слаб.{S} Сад као да их се удружиле стотине в. |
астог војника, који се саге изнад њега, усиљавајући се да га разуме.{S} Не разумеде ништа.</p> |
отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до куће и, приближив се стар |
огњишту прашти, пуцкара; весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва |
а помамном, лудом <pb n="53" /> радошћу ускачу према небу, заигравају се, раскошно расипљући на |
макар и труо креветац.</p> <p>Неколике уске, тесне, незгодне дрвењаре направили су војници од |
у у гај, међу појате, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рук |
и по огњишту да се варнице разлетеше по уској кући. — Само ми их Бог дао и само ми их он може у |
.{S} Ретко где да залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно с |
Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирање око прт |
м ордене на прсима.{S} Све се измешало, ускомешало, стисло.{S} Нити војска може да се одвоји од |
стењање, проклињање.{S} Све се смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи |
у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело.{S} Сад већ нестало сваког страха |
, — на пребивање.</p> <p>Брђани се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?.. |
губљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мисли виш |
и брци повили се па се лепршају, а доња усна некако се пркосно скупила и готово се изгубила под |
пакостан, и неповерљив.{S} Доња јој се усна непрестано скупља, стиска....</p> <p>— Закони ће с |
.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено рашчупаних брчина на ко |
са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео н |
Ништа не проговори.{S} А њему се десна усница мало придиже и као с неким поносом избаци:</p> < |
се уопште ретко смејао ити само десном усном која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и о |
очи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о врату и пољуби |
ундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> усплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока. |
оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјеку |
пијена, изломљена.{S} Не може ни да иде усправно, сва се некако накриви на десну страну.{S} Кад |
стању ником ништа да да, нити икога да усрећи, иште крви од порода њихова, тражи да се гине за |
у, поклецују, у глави му се нешто мути, уста вавек сасушена.{S} И поред свију опомена и грдња н |
иде непрестано, овако слаб и нејак.{S} Уста се сасушила од жеђи, ноге поклецују од умора, ланц |
да боли и трне и затеже некако...{S} А уста сува, сува, вавек сува.{S} Ма колик квасио никад и |
нде, где је мислила да су некад Петрова уста била. — Свирате ли овако?</p> <pb n="42" /> <p>Лак |
сила никако</p> <p>Опет принесе крст на уста и поче љубити некако страсно, манито.</p> <p>— Зар |
и отимали један другом из рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, дру |
јника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S} И Митра, |
ти се на земљу.{S} Снажно стиште зубе и уста поклопи . рукама, бојећи се да не писне, да се не |
о је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n="63" /></p> <p>— А |
људи боје ...</p> <p>Брже боље поклопи уста руком и занеми.{S} Опет му се причини као да нешто |
дана, нити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му |
<p>— Ех?...{S} Баш?... — И она намести уста онде, где је мислила да су некад Петрова уста била |
вао неби, нити би им којом капи оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задов |
и места.{S} Стараца се пажљиво отра око уста, обујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S |
мисли.{S} Па се опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ни |
то, масно, искривљено.{S} Ено и големих уста са отромбољеним уснама и крњавим зубима.{S} Ено ра |
и жив?.. запита Митра изненађена и брзо устаде. — Жив зар? <pb n="90" /></p> <p>— Ено....</p> < |
ану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, лено поче превртати, |
редише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. пијана војника, којима је већ |
ан разјарен војник и са голом бајунетом устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се |
еми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, голих р |
седоше одмах.{S} Старица као да се још устручавала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заб |
в на овако силан и ненадан отпор, Митра устукну.{S} Зар њезин Петар овако зна да говори?...{S} |
p>Зачуђено узвикнуше обоје у исти мах и устукнуше једно пред другим.{S} Али се официр дрво снађ |
</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — Је ли жив...</p> <p>— Не знам |
м крупном размишљају.{S} Ни један да се усуди и да погледа на куће.</p> <p>Још пред зору стари |
оги се почеше крстити.{S} Неки се једва усудише да се окрену према селу.{S} И страшан, поразан |
нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободније протестирају, запретише да ће пуц |
191_C4"> <head>IV.</head> <p>Тек ујутру усудише се девојке да измиле из јазбина, трапова, пећин |
И њој да говори?...{S} Он, који се није усуђивао оштрије да је погледа.{S} Осети да сад не може |
Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође према старцу, ко |
а негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтавом руком пружи причест и саг |
одар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, с |
лебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило уверење да је сваки, који само окуси белог <hi |
ктера, омален, дешмекаст, лењ, тромо се утега у собу и ногом затвори врата за собом.{S} Затим у |
{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.</p> <p>Над |
ни душмани одвући.</p> <p>Није је могло утешити ни писмо, које је сутрадан, уз омањи пакетић са |
ија и најнежнија тешитељка.{S} И разне, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свеча |
је за све време седео нем, скамењен.{S} Утонуо у мисли па нити се миче, нит јекне, нити се зака |
ју и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчин доби |
анушан официр, плав, буцмаст, са малим, уфитиљеним брчићима и великом, коврчавом косом, којом к |
кад да јуриша, вазда бјежи.. .</p> <p>— Ух!{S} Госпе блажена!...</p> <p>— паметан је Јуре...{S} |
стресе и некако мукло избаци:</p> <p>— Ух !</p> <p>Избезумљеним погледом премери све у кући.{S |
> <pb n="66" /> <p>Мартин се почеша иза уха и опет: отегну:</p> <p>— А и за Јуру пише Ивица...{ |
p>— Ја сам.</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И С |
уво одсече:</p> <p>— У име закона ти си ухапшен.{S} Послаћемо те пред суд, у Мостар.</p> <p>Мит |
ви и стаде пред Лакана.</p> <p>— Ја сам ухапшена, а није он рече одлучно.</p> <p>— Ти нам не тр |
руке те почели да грде и љубе кога год ухвате.{S} Неки лове само официре, клањају се пред њима |
угсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и стеже за рамена.{S} Удари једном, двапут, т |
о је почела да малаксава, да посрће.{S} Ухвати се руком за младо, оближње дрво и, придржавајући |
и да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спуст |
оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Лакан измахне једном |
ти, јаукати, уздисати.{S} Неке изненада ухвати грозница па почели да се тресу, дрхћу.{S} Неки с |
Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и привуче себи.{S} Она се поче трзати, о |
та, доста...</p> <p>Затим отрже Петра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а |
стресе.{S} И некако радосно, нестрпљиво ухвати попа за пешеве од мантије и, молећи,. узвикну:</ |
јући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се |
запита:</p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.< |
ече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, на |
те!</p> <p>— Брзо!</p> <pb n="84" /> <p>Ухватише га, савладаше, — још се није дао, још се јунач |
из домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени, спутани, лагано иду један за другим и тек пок |
d> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, из |
крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И као д |
жене се преклонише готово до земље.{S} Учини се као да их није ни видео.{S} Поче нешто да виче |
торица наших.{S} То су таоци.{S} Ко гођ учини какво зло, ђе било да било, треба таоца објесити. |
је стара мало луцкаста и одговор им се учини врло згодан.{S} Осмехну се и дебељко и узви главо |
А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар |
, страшно дугачких нога, — њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поло |
ијед си, и модар испод очију..</p> <p>И уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— |
крао гурави поп, натуривши камилавку до ушију и сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав ка |
рсте поропчије, са великим, оклемпљеним ушима и оприштеним тешким брковима које је непрестано з |
S} Није друге него ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да по |
љасто намигну.</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} |
и где зује куршуми и топовска ђулад око ушују?{S} Или се знали какогод извући, прикрити се у за |
и понеки лијек....</p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу о |
еде разговор. — Здрав ?</p> <p>— Здрав, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— |
је још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам је он здрав и жив.... а |
угу сједницу Само да те видим.</p> <p>— Фала ти, оче!</p> <p>И брзо, брзо уграби његову суву ру |
>— У име закона ти си ухапшен.</p> <p>— Фала Богу на његову дару !</p> <p>И Симат заглади брков |
.. што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо одговори Митра, са детињским поносом. |
е обмотали само једним облогом....{S} И фала Богу!,...{S} Опет жив!....</p> <p>— Ћути!{S} Не го |
мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И док са |
вом.</p> <p>— Велике ли јаде дочекасмо, фалим те Боже !</p> <p>— Даће Бог биће и добро, — понос |
S} И док сам ја жив не смије вама ништа фалити.</p> <p>Старица ништа не одговори.{S} Само га по |
крестистесја и не крестистесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд |
, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} |
Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на |
и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцветаних мако |
{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и мукло |
да негде недалеко силан вихор завија и фијуче, ломећи и крхајући гране, стрехе, димњаке.{S} Ка |
ио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...</p> <p>Маши се руком под главу |
а негде у крају, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} В |
ати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — к |
.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале финџаниће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је вр |
боко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> |
абраних коњаника, на коњу дочекао новог фратра, кад је стигао у село.</p> <p>Седе и причају так |
ба почели се враћати и многи војници са фронте, на допуст.{S} И како који дође, неће да се врат |
Јуру пише Ивица...{S} Ено га, вели, на фронту, бије се.{S} Ана му је добро...{S} Добар му капе |
о је послао, — али ко зна?...{S} Зар на фронту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изиша |
, фала Богу.</p> <p>— Није још кренуо у фронту ?</p> <p>— Није, фала Богу.</p> <p>— Е, нека вам |
</p> <p>У вече се Лакан врати раније са хајваном.{S} Под пазухом носио је мршавог, сивкастог го |
ш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупи |
акона позивам те да ступиш у војску.{S} Хајде међу војнике.</p> <p>Петар се окрену матери, која |
опет наге и пољуби га у уста. </p> <p>— Хајде, сједи! — реће му указујући на ниску столичицу, — |
/></p> <p>— Нека је сретан и жив...{S} Хајдемо у кућу, да отпочинете мало.</p> <p>Уведе их у к |
од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p> |
рагу и опет се осмехну на њих.</p> <p>— Хајдете тамо па се забавите, — рече им мекше. — А мене |
апред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а више их замолити неће.{S} Нек вид |
ити му даду да једе ни да окваси уста. „Хајдук си ти, ти си на сваке муке научио веле му и смеј |
другим колима са неким мрким, косматим хајдучином.{S} Исправио се, подигао главу, па као да би |
огледа изнад себе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну |
дајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га није много интересовало ш |
ју.{S} Опазивши како се и Митра и Лакан халапљиво наклопише на јело, задовољно се осмехну.{S} И |
бирају, травке.{S} Покупише вуну, крпе, хаљине, сир, масло.{S} Негде наиђоше и на бардак са рак |
и хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} |
агло се почеше влачити.{S} Брзо уредише хаљине, легоше у постеље и, умотавши се у трула и подер |
не Сад нећеш ни то....{S} Не требају ти хаљине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пеш |
обоје се брзо дигоше.{S} Стресоше мало хаљине, уредише их и весело јој дођоше у сусрет.{S} Обо |
дљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљине око себе и трче, трче.{S} Испане ли којој вретен |
ни видео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опаз |
ну се и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у |
..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни прос |
ише и не посадише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости |
спомиње лепу кућу своју!</p> <p>Остали хапсеници, бледи, исушени, испијени, помућених, безизра |
Не разумеде ништа.</p> <p>— Сви смо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} |
штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покривача, ин ни |
<p>Неко јој случајно каза како је био у хапсу и како се разболео...{S} Разболео се?. ..{S} Кад? |
а спратили болесна?{S} Држе ли га још у хапсу или га опремили негде оним њиховим докторима, кој |
е пролазили кроз село, свраћали у куће, харали.{S} Где дођу мора им се одмах припремити ручак; |
рука, испред уста.</p> <p>Док су једни харали по Мргудовој кући, други се размилели по селу.{S |
дирајте!</p> <p>— А рашта? — засмеја се харамбаша. <pb n="115" /> — Ја сам мислио да ћеш нам ре |
> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перч |
ом који му се спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још |
оштри, љутити.{S} Пуне им руке списа и хартија свакојаких.{S} Претурају их, премећу, разгледај |
дној бунтовничкој кући, брже-боље умота хартије у мушему и избацив једно мукло <hi>збогом</hi>, |
а никако да му се разуму речи.</p> <p>— Хвала Богу, брате...{S} Имо си велику ватру, — опет ће |
— Здрави ?</p> <p>— Ето видиш.</p> <p>— Хвала Богу.</p> <p>— Бог нас је и очувао.</p> <p>Петар |
међу прсте и тихо прошаптала:</p> <p>— Хвала Богу!...{S} Петар је велики, а Лакан је мали.</p> |
есе.{S} И ја то све дадем свијету и.... хвалили су ме.</p> <p>— А сагријеши ли с њиме, јаднице? |
маше <pb n="83" /> рукама.{S} Покуша да хвата.{S} Изненада са стране, из густе помрчине. нагло |
в.{S} Болела га глава, смучивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да о |
д у нарамку и дојиле, док се друга деца хватала за сукњу или се ваљала у прашини, крај нога.{S} |
..{S} Тридесет....</p> <p>— А Командант Хегедиш, кад му јављају, пита: „зар само толицно?“ и ок |
бру, намигну и показа на кола.</p> <p>— Хееј. тазе ђубрета!... — весело подвикну и опет запуца |
запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли пис |
с и неко се поче на силу искашљивати. — Хехеј, има ли по Богу?</p> <pb n="29" /> <p>Иза дирека |
блесаво, погледаше у официра.</p> <p>— Хехехе...</p> <p>Он намигну на Јагоду и потепша је по р |
тало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе икога жива? — запева, изненада, ис |
Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Лакан се мало замисли и суво избаци:</p> |
ла вагон у Далмацију и зарадили педесет хиљада круна. ..{S} За котар остао само један вагон...{ |
ка магла. танка провидна магла и као да хиљадама свећица трепере и пролећу кроз ту маглу.{S} Пр |
урнебесном дреком певају <title>Српску химну</title>.{S} Све радосно, бесно и све као пијано.< |
.{S} Пригушено врисну и, одгурнувши га, хитно истрча из куће.{S} Побеже старој Митри у заштиту. |
> <p>Доктор бледуњаво, голобрадо момче, хитно уљезе у собу, стаде крај врата и погледа свуд нао |
едним скоком удаљи се од тараба и брзо, хитно, готово трком поче да иде од куће до куће.{S} Сам |
трага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од срамоте, |
тао и обеси да се узварује.{S} Затим се хитно, некако младачки окрену, дохвати из серђена са су |
.{S} Девојке, девојчице и младе невесте хитно, не осврћући се, промичу пиз улицу, прескачу прек |
гурне отрага Затим се постиђено крене и хитно, хитно сакрива се у кућу.</p> <p>Од страха, од ср |
уче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, похита кући. |
блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ветар попухује и поткађује их јаким и свежим мир |
р врисак проби се тамо у дно села, кроз хладан ваздух, разли се изнад кука и изгуби далеко, у п |
која би се неприметно надигла.{S} Увек хладан и озбиљан, увек прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни са |
аки како га замишљао.{S} Некако стегнут хладан</p> <p>— А како ви? — запита да поведе разговор |
тају; а ко га удари?{S} Митра је седела хладна као стена <pb n="102" /> изгдедало је као да и н |
колима седела су по двојица талаца.{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одби |
Лакана који се прибио уз своје овце, и хладно, готово с презрењем гледа на све око себе.{S} Је |
олесника.{S} Слегао је мирно раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако |
зуздана вриска као да испуњава мрачно и хладно вече.</p> <p>Изненада све се унаоколо расветли.{ |
и. не поздравивши се с њима, сасвим им хладно рекао да крену за њима.</p> <p>— А јесу ли то <h |
ба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача се, па ће све да даде за њега.{S} И не мис |
који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај хлеб, услача |
се прекрстивши, расече неколика комада хлеба.{S} И њих донесе.{S} Затим из котла, који се гриј |
а баба никада овако бела и овако слатка хлеба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дак |
ла се још само два мала, тврда комадића хлеба, — узмешан кукуруз са ресом од лесковине, — и јед |
шта говорити.</p> <p>Симат откиде комад хлеба, гурну Лакану у руку, па га узе за раме и изведе |
ну испод прозорчета и кидајући залогаје хлеба испод пазуха поче халапљиво јести.{S} Као да га н |
више не мисли; мора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала ка |
треба донети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p |
главу и извади два мала, бела, болничка хлебића.{S} Болесници су сваки дан добијали по два.{S} |
ски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе...{S} Она само |
да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их је |
е ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдило увере |
е он дуванџија; воли готово дувану него хлебу.{S} Пунећи и набијајући торбу, при слабој светлос |
се данас ико ичему толико радује колико хлебу?</p> <p>Митра га гледала, посматрала и није знала |
једни другима....{S} Велике рпе колача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу |
, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, убије овна, козу, кокош; отме све н |
ити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамбаша мирно вадећи омањи че |
бра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одговори харамб |
а храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да Лакана</p> <p> |
равио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно гладне сир |
ве ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и рече да запит |
олили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>— И ја му велим: „пролази пуно |
за голубове ?</p> <p>— Нисам.</p> <p>— Хм....{S} Хм....</p> <p>Намигну потајно на тумача и реч |
у ли овце сите?</p> <p>— Јесу.</p> <p>— Хм. . .</p> <p>У томе се иза куће помоли Митра, мршава, |
три дана и три ноћи готово непрестаног хода, стигоше у неко село близу Стоца.{S} Дођоше некакв |
логаја док се и она не примаче софри. — Ходи!</p> <p>За вечером су сви ћутали.{S} Јели су полаг |
е приближивала кући оним живим, веселим ходом као некад са слава и теферича.{S} Сад је ишла лаг |
смеху старичином:.{S} А познала је и по ходу.{S} Митра се није приближивала кући оним живим, ве |
ма ко ће судити'?....“</p> <p>Сад, ево, хоће да суде и деци и тицама.{S} Ако жандари не лажу.{S |
и.{S} Мирно је слушала препирке сељана: хоће ли је саранити у гробље или изван гробља?{S} Ови с |
је јецала као дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој посте |
ији људи запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. |
ини, старци, старице, девојке, деца.{S} Хоће још једном да се нагледају звона, да се опросте с, |
хне главом и мушкије коракне напред.{S} Хоће баш да им покаже како је хајдук.{S} Погинуће а виш |
гов муштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, |
— опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори кас |
некако светле, па гледају као звер кад хоће да скочи на плен.{S} Неки се само савили, поклопил |
ора је нестати.{S} Биће хлеба колико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугар |
к сада опазио да му попустили опанци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да биј |
е руке са големим, оштрим панџама.{S} И хоће да стисне, да ухвати, да зарије панџе у месо.{S} Л |
ути, јаднице, — брзо је прекида Митра и хоће да јој зачепи уста јаглуком. — Грехота је... <pb n |
зине, бараке, болнице, судове.{S} А ови хоће да иду, одмах да иду.{S} Само моле да их лепо проп |
имају од народа и да плаћају колико они хоће.....{S} Ја....{S}Имао си вуне за хаљине Сад нећеш |
S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубит |
се ето господска вечера.{S} Митра тако хоће, то је њезина воља....{S} Макар, сутра сама и глад |
</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да сад никога овуд не пропусте.</p> <p>Кад су спа |
и,. узвикну:</p> <p>— Ах, оче!</p> <p>— Хоћеш ли?</p> <p>— Одмах.</p> <p>Па, бојећи се да се по |
А мене оставите сану...{S} Уморна сам, хоћу да се одморим.</p> <p>Једва једном могла је, како |
то јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и |
или љубазнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели |
{S} Јер то се обавештавају породице <hi>храбрих и верних</hi> војника, да су свој живот положил |
милу, птицу.) А сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао |
нити да се не говори о умирању од слабе хране, од глади.{S} Свет, испаћен, измучен, ојађен изгу |
} Хајдете кући и смирите се....{S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S |
сва деца <pb n="72" /> хране голубове и хране их у јатима.{S} Марко Томов имао их двадесет; Аћи |
многи говораху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у |
шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у виноградима, у пољу.{S} За вас нема.</ |
ограђују.{S} А неки непрестано мисле о храни, одлазе у Требиње и враћају се сетни и забринути. |
га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила травом и корењем.{S} Ишла је наоколо, тражила, |
зуме. — Зашто?</p> <p>— Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Пред |
Па....{S} Да га храним.</p> <p>— Да га храниш?....{S} Хм.„.</p> <p>Председник нареди тумачу да |
и предадоше све.{S} И одело, и оружје и храну.{S} Све магазине, бараке, болнице, судове.{S} А о |
е умирати: зашто да другоме оставља ову храну ?{S} Зар није боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па |
.{S} Не дам га жив!</p> <p>И поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као н |
ених и узнемирених оваца, коза, говеда; хрзање истераних и усплахирених коња растолеже се кроз |
азних тропара и кондака.</p> <p>— Спаси Христе и помилуј и держава непобједимаја и во Јордање к |
ити, одлучи се да јој оде. „Грехота је, хришћанска је душа прошапта. „Ако је и згријешила, опет |
руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не добије млека ни у три д |
се не сме о свему слободно говорити.{S} Хтеде да га завара мало и да га пошаље куда.{S} Па опет |
ица полети према њему, насрну. — Као да хтеде да удари, да га истера из куће.{S} Али намах мала |
ши све пред Симата, измакну се и као да хтеде дворити.</p> <p>— Сједајте и ви, — кратко осече С |
<p>Па се лагано окрену старој и као да хтеде да јој нешто каже.{S} Не проговори ништа.{S} Само |
оворили о млеку, измахну руком и као да хтеде да протестира.{S} Хтеде зар да се притужи како не |
акнути...{S} Марш!</p> <p>А кад и Манда хтеде да проговори, снажно их удари обе, гурну Лакана у |
терају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је ухвати за руку и приву |
Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и растумачи зашто је дошао.{S} Збуни с |
о гледа.{S} Залуд га Лакан гурну.{S} Не хтеде се ни помакнути.{S} Зађе мало у страну и опет се |
к прави <hi>домаћин</hi>.{S} Ни сада не хтеде да га погледа ни да му се окрене.</p> <p>— Јеси л |
Је ли талац или ...{S} Савлада се и не хтеде да запита Крсту.{S} Макар био и свој, макар јој и |
p>— Сједај мати, — викну Симат, који не хтеде да окуси залогаја док се и она не примаче софри. |
анд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу.</p> <p>Јагода се препаде и од њега |
едао за њим.{S} Затим се нагло окрену и хтеде да униђе у радњу.</p> <p>— А ево и ми дошли у жит |
лукаво показа јабуке, па као да их опет хтеде сакрити.{S} Петар притрча, обгрли га опет и, милу |
се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од овна.{S} Поче да их уједа, да удар |
упрти на леђа и понесе.{S} Болесну жену хтедоше оставити.{S} Очајно запомагајући пружала је рук |
а ружи и да прокуне.{S} И претрнула.{S} Хтела би да бежи, да се склони а нема куда.{S} Напослет |
их пристају деца, још увек уплакана.{S} Хтела би да им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час |
чивало му се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега |
ема њему.{S} Као да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да |
Видела је да изазива, дражи и два пута хтела оштро да му одговори, да увреди.{S} Ипак се савла |
ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледа |
мах познали.{S} На питање куд иде, није хтела одговорити.{S} Ни на једно питање питање није одг |
дин пакетић, намењен њој и Лакану, није хтела узети.{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим |
прихвати за своју преслицу.</p> <p>Није хтела отићи ни да је мртву види.{S} Мирно је слушала пр |
се. хватала га несвестица.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га |
е јављајући се, не обзирући.{S} Нити би хтела придружити се коме, нити је желела да јој се кого |
огњишта, на коме се разбуктала ватра, и хтели да вечерају, — неко куцну на врата и канат се наг |
ли <pb n="64" /> и: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су |
: раздали коме су они хтели и колико су хтели.{S} Некоји и од сељака, који су имали новаца да „ |
/hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хтели ни слушати.{S} А кад се неки усудише да слободниј |
равила и погледала их испод ока.</p> <p>Хтели су опет да је испитују, И залуд.{S} Никако не одг |
ба јела није, Откуд тога у Брђана?..{S} Хтео је, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би ј |
мао обичај да га милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати |
, којом као да се је нарочито поносио и хтео да му је свак види, јер је готово увијек ишао голо |
, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — јада се Мартин и уздише. — |
{S} Нико, <pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано п |
не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не |
каткада јаче измахну огњеним крилима и, хукнувши, избљују дебеле млазове дима у вис.{S} На неки |
егде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се у бездане амбизе. |
г прамињају и трепере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе |
уједа, да удара ногама, туче!</p> <p>— Хунд! — бесно подвикну један разјарен војник и са голом |
интернирани врате натраг. домовима.{S} Цар се, веле, смиловао и у великој милости својој дозво |
попуштајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити |
и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би |
је исти, заједнички?{S} Грозни, свирепи цар, који није био у стању ником ништа да да, нити иког |
} Нећу ја да се моја крв пролиева ни за цара ни за кога...{S} Коме је до крви нек пролије своју |
о, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. <pb n="58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни ца |
еко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службеник.{S} И њега, можеби |
до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо |
шапће:</p> <pb n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, зв |
;могао да слуша кад неко овако удара на царевину и на главне цареве људе.{S} Та и он је службен |
<p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог почео и на нас-гледати</p> <p>Па задово |
због ових домаћина, који су друге, <hi> царске вере</hi> .{S} Бојала се и за се и за Лакана, те |
и, узалуд напомињали како су они од <hi>царске вјере</hi> а нису бунтовници.{S} Жандари нису хт |
кући.{S} Ово су њихове улице, нису <hi>царске</hi> и они слободно могу, кад им се то хоће, да |
треба да стоје око софре и да дворе док царски људи једу.{S} Ко се није научио понизно да двори |
и свој, макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским |
о су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S} И он их јео, морао да једе... |
брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски колачи</hi>, Мора да су војници или официри доне |
е знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, прави <hi>царски</hi> хлебови...{S |
чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима исповеда.{S} Не сме познати ни да је заб |
{S} Неће ни свога Лакана да опогани <hi>царскм хлебом</hi> .{S} Међу Брђанима се одавно утврдил |
огледала брашно, видела је да је то <hi>царско брашно</hi>, а и колачи да су прави <hi>царски к |
да је сваки, који само окуси белог <hi>царског</hi> хлеба, изгубљен за народ.{S} Омили му онај |
Други дан потераше Лакана на рад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити |
дарима, пита поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?< |
ло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</p> <p>Мартин, који је застао на прагу |
58" /></p> <p>— Не дам ја своје крви ни цару ни никоме, — окоси се домаћица жешће и кратком гла |
им прсима, обилази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа |
о цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновн |
билази унаоколо, нуди.{S} И цвећа, пуно цвећа, свуда!...{S} У ово доба толико цвећа!...{S} Боже |
непрестано, ти досадни пољупци, јабуке, цвеће!{S} Ништа друго не зна ни да му каже, ничим други |
n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на војнике.{S} Једни ра |
и.{S} Куће се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и |
p> <p>— Куку!</p> <p>Наста плач, писка, цвилење.{S} Нико не сме гласно да викне, да јаукне, а н |
пајући рукама по прљавој земљи, јечећи, цвилећи.{S} Затим га почеше везати.{S} Једни вежу, док |
цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно.</p> <p>Касно су се разишли.{S} И све |
арану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цврче непрекидно |
лепетуша на Гарану меко, меко клепне, а цврчци всело цврче : под стрехом, у трави, у букви, цвр |
спод којих им провирују врхови пушчаних цеви, са набијеним капана до на очи.{S} Како уљегоше, р |
ја је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му на лице.{S} И мрачно му, и мокро, |
тињи, иду једно за другим и немо, ћутке целивају га, љубе.{S} Љубе у врх, у средину, у дно.{S} |
ве само официре, клањају се пред њима и целивају им ордене на прсима.{S} Све се измешало, уском |
Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана |
та, тражећи да га пусте.{S} Митра, која целу ноћ није спавала него поднимљена седела крај огњиш |
и.{S} Нудио <pb n="33" /> јој пристојну цену и лако би се она погодила с њим.{S} Али примедбе ш |
свакога кога сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда г |
почео викати.{S} За њим, са обе стране цесте, са натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава |
се некако извуче из гомиле и дочепа се цесте.</p> <p>Хитно, не обазирући се ни на коју страну, |
тава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна за другим, тандрчу троја обична, теретна к |
залаје кер.</p> <p>По уској, прашњавој цести падају вране, свраке, слободно скакућу и некако з |
ерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, проклињање.{S} |
S} Неки обучени у војничко руво, неки у цивилу, неки измешали и једно и друго.{S} Иду по соби, |
љом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесе |
смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и некако поносито указа на ст |
молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и одмаче се ма |
добаци му изазивачки:</p> <p>— Вјешај, циганине!</p> <pb n="40" /> <p>Старица није могла и даљ |
вао.</p> <p>Петар извади кутију, замота цигар и запали.</p> <p>— А Јагода како је? — запита као |
е казано, — настави Ибро живље и запали цигар — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао „Сјутра |
е казано, — настави Ибро живље и запали цигар. — Отишао официр међу таоце и лијепо рекао : „Сју |
бији, — дочека Главозија па и он запали цигар. — Роба сад тридесетроструко скушља а он им уз о |
{S} Хладни, мирни, озбиљни.{S} Запалили цигаре и мирно одбијају димове као на збору каквом.</p> |
м виси дуванкеса, непрестано замотавају цигаре и пуше, пуше, пуше ...{S} Недалеко од њих, на пр |
а и он је упустио у крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла о |
} Извади две три позивнице; два снопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} |
ко се раскорачио, запалио <pb n="82" /> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у |
етроструко скушља а он им уз о за стару цијену.{S} Ојадио куће!....</p> <p>— Влада помаже њему, |
е гране.{S} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн |
изашли из болнице.{S} Ни госпође им не циче више за клавиром, не истрчавају на прозоре, не дре |
{S} Закопа се у дебелу прашину и очајно цичи, дозивајући другове.{S} Протрчи и понека жена, гол |
аче сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} |
весели пламен ускаче и узмахује својим црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о вери |
их села и из Требиња.{S} Кита гиздавих, црвених фесова гори им у сунцу као голем бокор расцвета |
акрива главу а он би да раскопа трбух и црева да извуче.{S} И залуд се Лакан брани, опире Осећа |
и мало се исправи.</p> <p>— Па звоно са цркве...{S} Однијеће га да од њега сакују топ.</p> <p>— |
кућу и тамо закључа у собу.</p> <p>Крај цркве као да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је |
ече скинули са звонека и наместили пред црквени праг, да преноћи.{S} Малено, танушно, остарело, |
е што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јагода хтеде да пристане за њима, он је у |
</p> <p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. |
хову децу.{S} Оно их о празницима звало цркви, звало их на сваки скуп, саставак.{S} Било то као |
>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави људи, домаћини, старци, старице, дево |
Митра и лагано зева. — Пошљи свијећу у цркву, па ће престати.</p> <p>— Није у сну...{S} Није.. |
арапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањен, искрвављен; надуо се као кабасти, мрк |
адувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су |
ог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— |
големог, надувеног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> |
м и раскиданим литицама.{S} И као да се црн траг расу за њом кроз ону полутаму и пови се над уз |
е безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким крилима, п |
S} Симате, пуна кућо моја!..{S} Симате, црна срећо моја!{S} Зар те мајка више никад виђет неће? |
црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која осветнички прети према небу.{S} У трулој |
го остатци, крхољине од њега.{S} Понека црна греда очајно стрши у вис као нека црна рука која о |
походе.{S} Петорица.{S} Умотани у дуге, црне струке, испод којих им провирују врхови пушчаних ц |
кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те |
У средини овисок, надувен мајор, густе, црне браде са наочарима на носу и некаквом сламком међ |
.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, остале још неколике неутрнуте г |
ном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ |
вао је за неколике ноћи како га некакви црни пилићи окупили, трче и мотљају му се измеђ нога, и |
врстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} Зар се м |
клим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима какве још ни у кога видео није.{S} З |
их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се данас оцрни.{S} Је |
.{S} Онде, где им биле куће само гомиле црног, печенога камења.{S} На понекој гомили већ обрасл |
> <head>VII.</head> <p>За неколико дана Црногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по д |
ће, кажу, петорицу објесити.{S} Ударили Црногорци на нека села, па због тога да се објесе петор |
.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И црни Бугарин |
чају него с натегом газају кроз некакву црну, дубоку бору.{S} У свакога о бедру бајонет, некакв |
ног и страшног палца.{S} Црн, црн, црн, црњи и страшнији од прста судбине !</p> <p>— То су они |
амо се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсфирер, бесан, остави пушку у страну, ухвати је и ст |
ними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S} Нек п |
<hi>мазе</hi>.{S} На толику непокорност Цугсфирер је морао да напери пушку па њу.{S} Ако-крочи |
се све да за домовину, — дрекну гојазни цуксфирер, са двоструком брадом, и добро се искашља. — |
ога котла окуси.</p> <p>— Мир! — дрекну цуксфирер опоро и удари по пушци. — Да нијеси наша и да |
нтернирац?</p> <p>-— Од Требиња.</p> <p>Цуксфирер се поглади по бради и строго запита:</p> <p>— |
p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цуксфирер узе голуба, опет га загледа са сваке стране.{ |
пијана војника, којима је већ пљувачка цурила из уста, без заповести уљегоше да их истерају.{S |
у пећини давио га, гушио; вода, која је цурила низ мркле, мемљиве зидове, цедила се и капала му |
млеком, које се пресипало преко ивица и цурило низ дрво.{S} Петар је, пристајући за <pb n="14" |
дуњаво комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му бу |
ване косе, придиже се и поче њемачки да чавета.</p> <p>Напомену, како жандари мора добро да поз |
и чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад се благо осмехнувши. <pb n="41" /> Кад |
сакривајући свој дуги перчин, кудрав и чађав као повесмо <pb n="13" /> неопране вуне.{S} Манти |
е глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бркови, које је нарочито неговао и спустио на ду |
међу њих овећу, масну синију, протра је чађавом крпом, па се лагано окрену и, побожно се прекрс |
ити.{S} Котлове, тепсије, таве, ибрике, чак и звекире с понеких врата, Узалуд сељани молили, бо |
жандаре.{S} А ни један не сме да зине, чак ни да замоли.{S} Ни воде не сме да заиште. <pb n="1 |
а није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне |
="110" /> нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе. |
аве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко к |
ко, додуше, не одбија, свак обећаје.{S} Чак зе и највећа господа заузимљу за њих, за сиротињу.{ |
пружали су руке, гурали се, псовали.{S} Чак су и отимали један другом из рука, испред уста.</p> |
ништа не приговори нити га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Отку |
да <pb n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе |
милује и грли, није га хтео мазити.{S} Чак ни од лањске године откако му мати умрла те остао с |
но, неки ванредно радостан дозгађај.{S} Чак се и деца умешала, мотају се кроз светину и вичу, д |
ете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле познате и |
упим <pb n="103" /> осмехом на лицу.{S} Чак и кад је официрчић прошао, он се још смешкао и глед |
сељана и познатијих и мање познатих.{S} Чак и поп Лука, који у ово доба ретко излази из куће, д |
<pb n="37" /> Крви, крви, крви!{S} Неки чак као да су полудели.{S} Ужагрили очима као у бунилу. |
ако и јетко и забринуто. — Ако је дошло чак до звона, наопако ће зазвонити и цару и царевини.</ |
попа Луке, како немоћно корача-Руке му чак и преко рукава везане ланцима који још из даљега си |
их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око нога, те из да |
то поправити ?</p> <p>Лакан погледа на чанак пред њима па се осмехну.</p> <p>— А и ја сам теби |
ену, дохвати из серђена са судима овећи чанак и сву вечеру сручи у њега.{S} Нађе и ножеве и виљ |
којој вретено или напола оплетена нова чарапа, не осврћу се на њих.{S} Понека носи дете у нара |
} Обувене и босе, у опанцима, ципелама, чарапама.{S} Старица опази нечији голем, црн палац, рањ |
каку је и пре донео.{S} Јагода, нлетући чарапе, оборене главе слушала га како чаврља, кадикад с |
агано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео свет из кућа и ду |
х замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији да траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им |
е у реду?{S} И лагано, лагано крену низ чаршију.</p> <p>Чаршија живља него обично.{S} Изврвео с |
.{S} Па дубоко уздахну и опет крену низ чаршију.</p> <p>— С пута! . . .{S} С пута! ... — као да |
е и да почну клати око себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше оф |
ојника са пуним пушкама пратили га кроз чаршију и допратили право до суднице.{S} Он, скинув кап |
ривајући до земље за густе облаке дима, час кроз дим искачући и узлечући према небу.{S} Загушљи |
есни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} А обе главе тресу |
оигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, |
ере, — обесно праште, хукте и кврцкају, час се сакривајући до земље за густе облаке дима, час к |
> <p>Митрина дрвењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре т |
га не може да се одвоји, одмакне.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опе |
поче да се хрве са војницима који се за час збише око њега и као на силу хтедоше да одвоје од о |
све кости боле.{S} Да га пусте барем за час да седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} |
е зближити људе као патња.{S} Готово за час као да заборави на се и поче да жали њих, дубоко, и |
о непријатно као да га запахну, јер, на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, гото |
Јуром се поносио....</p> <p>Заборави на час на се, на све богове.{S} Лењо се подиже са столице |
о, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна страна, час друга.{S} Игра, миче, трепти.{S} |
из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткада, без икаква |
им помогну, да и они купе.{S} Али сваки час престрављено стрекну, извију се и заблену негде.{S} |
о и међу Брђане.{S} Допро готово у исти час кад и у Требиње.{S} И све се ускомешало, узбеснело. |
и лено климајући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева |
јући својом великом главом час на једну час на другу страну, Васо безбрижно попева.{S} Пева нек |
носу почеле поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час ј |
ати, а крију....</p> <p>Лакану се, тога часа, учини као да на председнику имају две главе.{S} И |
ника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и место да теше, раздражују |
.{S} Нареди да се наложи велика ватра у част новим гостима, па задовољно одбија димове и смешка |
а њезин Лакан да гладује?{S} Она да се части а он да се потуца некуд... некуд... а Бог зна куд |
ика, да су свој живот положили „на пољу части“, борећи се с Талијанима.</p> <p>Кнез Матиша разг |
устреми се на малога.{S} У томе истоме часу устреми се и стара Митра на њега.{S} Без ичега, го |
у, а они испијају вино из финих, танках чаша и наздрављају једни другима....{S} Велике рпе кола |
—зашушкета поп пријатељски и одгрну јој чашаф са лица. — Ја нисам дош’о на какву дугу сједницу |
нема куда.{S} Напослетку дограби један чашаф и стидљиво га пребаци преко главе.</p> <pb n="107 |
меса на костима, — али необично жилави, чврсти.{S} Поглед им промицав, оштар, тешко га издржати |
ва горда, снажна девојка, са набреклим, чврстим образима, сочним уснама и црним, црним очима ка |
у, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврсто им утегну ноге и спусти поред крошњице, на тле.< |
ца сакатих још се једва држе на ногама; чврсто се приљубили један уз другога, обгрлили се и так |
нђа он љубећи јој танке, мршаве прсте и чврсто их стискајући. — Све за образ!</p> <p>— А ти слу |
шали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љубити.</p> <p>— А ево нам домо |
е, давала главу и старала се да коракне чвршћим кораком, само да кнез не позна како јој је.{S} |
коло и као да на силу тражи узрок, због чега би плануо и почео викати.{S} За њим, са обе стране |
е по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Немојте се препадати ...{S} Није ниш |
..{S} Разболео се?. ..{S} Кад?...{S} Од чега?...{S} Где?...{S} И где су га спратили болесна?{S} |
аће.{S} Не може се не јавити кад га ова чека... .</p> <p>Неко јој случајно каза како је био у х |
S} Биће хране....</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао трав |
о и прехрањивао се.{S} Ко није могао да чека, тај је умирао.{S} И гробље се пунило, пунило непр |
Још из даљега опази стару Митру како је чека пред вратима.{S} И ноге јој почеше поклецивати од |
е пред кућу.{S} Нареди му да ту стоји и чека док се гости не разиђу.</p> <p>Лакан се послушно и |
естане брашна.{S} Знајући какве га муке чекају. како мора ићи од писара до писара, од собе до с |
{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој предбацује да |
е неко прошао. — Тешко нама у злу добра чекајући !</p> <p>— Ко се дима не надими, ни ватре се н |
боље да њојзи, Марији, даде?{S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узима |
је да и њих пита.{S} По два по три сата чекала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пел |
ли се у Мостар?{S} Излазила је на пут и чекала кириђије да и њих пита.{S} По два по три сата че |
> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они најснажнији раслабили се од врућине, к |
од какве болести, види и обиђе.{S} Није чекао да га зову ни да га мољакају.{S} Сам оде, погледа |
..</p> <p>Ко је могао да чека, тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где на |
ила, или празним обећањима, па узалудно чекати и даље. -</p> <p>— Хтио сам да идем у Лулиње, — |
нове куће, застаде.</p> <p>Отра зној са чела и, ослободив се некако, ступи унутра.{S} Поздрави |
Крсто скиде капу и отра крупан зној са чела. — Не знам...{S} Од страха сам изгубио и памет.{S} |
— узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, шт |
итву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, тако му глас ситан и утањен.{S} А кад јој дрхтаво |
ћу кроз ту маглу.{S} Пролећу као златне челе, као златни лептирови.{S} Лакан се развесели и поч |
Само вам се молим, да не убијете Сулагу Челебију ни Циганина Ибра Дурушовића, — замоли Митра и |
А зар најприје нећеш изтражити и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако стр |
ах разда, али не може.{S} Треба срце од челика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, |
рац.{S} Испод делијски натурене капе на чело стрељају два соколова ока, танки брци повили се па |
челе поигравати.{S} Лепо се мичу час на чело, час на образ, десни, леви.{S} Заигра час једна ст |
} Да га баба види, да му спусти руку на чело, познала би одмах каква је болест...{S} И одмах би |
ра и ухвати га за главу.{S} Пољуби га у чело и оба образа, а Петар њега пољуби у руку.{S} Још с |
ујми Петрову главу рукама и пољуби га у чело.{S} Застаде мало и као да размисли.{S} Па се опет |
пружи причест и саге се да је пољуби у чело, две крупне сузе потекоше му низ старачке образе.{ |
{S} И тумачев нос обрастао у браду а на челу му никли рогови.{S} И све почело да се љуња, љуња, |
хо! — нагло узвикну Крсто и удари се по челу. — Ја и заборавио на оно због чега сам дошао.{S} Н |
види.</p> <p>Петар се лагано поглади по челу и, некако као кроз сан, избаци:</p> <p>— Јадница!< |
жеш! </p> <p>Изненада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фи |
оја брда, своје познато дрвеће, камење, чељад поче да кликће, да подврискује.{S} Неки почеше пе |
е гласник и донесе заповест.{S} Сва ова чељад мора оставити село и одмах ићи.{S} Куда ?...{S} З |
ручак; пића мора бити обилато.{S} И сва чељад треба да стоје око софре и да дворе док царски љу |
ти као у својој кући.{S} Намерила се на чељад која такођер има своје болове, своје муке.{S} Ниш |
<pb n="16" /></p> <p>врата и поплашена чељад поче истрчавати и провиривати.{S} Понеки од домаћ |
азнији, питомији.{S} Кушали и да храбре чељад, да теше.{S} Сетили се и они Бога и почели га пом |
сплахирен, готово јурну.{S} Измешаше се чељад и стока.{S} Оно болесно дете неко упрти на леђа и |
човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војничку.{S} Настаде ново прозивање и ново про |
није озбиљна, посаветује и болесника и чељад, како да га његују, препоручи какву траву или пон |
е смешало, ускомешало, па се не зна или чељад блеји или стока јечи и уздише.</p> <p>А хладан ве |
Жандари су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где |
у као да је помамац ударио.{S} У колико чељад ћутљивија, у толико стока немирнија.{S} Блека, ри |
куп, саставак.{S} Било то као неко живо чељаде међу њима, — весело и несташно, — које се у свак |
дин праг.{S} Он је имао обичај да свако чељаде које се у селу разболи, макар од какве болести, |
ватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} Све се подмладило, све оздра |
јној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не....{S} Јадан Мргуд!</p |
к није сам.{S} Нек има још кога од туђе чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што з |
ењара, као и остале, за час се напунише чељадима.{S} Неки се, додуше, и отпре ту сместили, неки |
е, истераше коње, говеда.{S} Наредише и чељадима да излазе, одмах, без устезања.{S} Три прљава. |
купити.</p> <p>Поп застаде и погледа по чељадима да види који то говори ?{S} Не опази никога.{S |
То се тебе не тиче.</p> <p>— Грка би и чемерна била вечера. ако је из мога котла окуси.</p> <p |
то, додуше, називали собом и ако ни по чему није сличила соби.{S} Кад га гурнуше упаде му нога |
асутих појата вуцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих |
тесја и јелици Фараона и силу јего море черноје.{S} Амин.</p> <p>Залуд га жандари опомињали, ту |
о тако кратак.{S} Готово му додијали ти чести сусрети.{S} Свако вече, непрестано, ти досадни по |
сви обзири.{S} Људи се весело сусрећу и честитају један другоме, грле се, љубе, плачу.{S} Неки |
сте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду преко пута да се мало разговоре.{S} Туже се к |
дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често је спомињао и оца и питао је ли му купио нови нож |
рногорци као да учесташе с навалама.{S} Често се, по дану и по ноћи, изнад села расипао грохот |
се освештавао и то на кратко време.{S} Често је дозивао бабу и нагонио је да иду кући; често ј |
ала је крај пута а да јој не досади.{S} Често се пела на какав брежуљак и гледала унаоколо.{S} |
као да стрепи, боји се и своје сени.{S} Често се изнебушено осврне, као да је неко покушао да ј |
ривиђа?</p> <p>— Ништа...</p> <p>— А ја често... тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и |
не, утешљиве речи познаника и пријатеља често у овако свечаним часовима, падају као увреде и ме |
тране, запита мекше:</p> <p>— А јеси ли често свирао?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Је ли и стрико с |
оне се нешто мицати, котрљати.{S} Облак често пресецају све јаче блескајући оштри врхови жандар |
Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> и клопа |
S} Чак причају и где се појавила и која чета и где је ко коју видео.{S} Већ су имали неке окрша |
и не погледав на позив узе га, преви на четверо и гурну у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није |
нико други није смео пратити, Чак и она четворица као да се стидила какав терет носе.{S} Готово |
и њих.{S} Обично их ишла по тројица, по четворица заједно.{S} Знојави. уморни, прашњави ишли су |
нема него по двојица заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} С |
поје и не отпрати до гроба.{S} Али осим четворице носача <pb n="110" /> нико други није смео пр |
лањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осуде сипа |
челе се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају и где с |
то да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово на сваком раскр |
ао гологлав.{S} За официром војници, по четири у реду.{S} Од многог неспавања подбули, готово п |
а другу.{S} Кад их се састану по три по четири тада крену.</p> <p>При улазу у село почеше заста |
лице у прегачу, сакри га.{S} Први пут у четири године облише је обилате сузе <pb n="122" /> као |
...</p> <p>На крају села дочека их мала четица стараца и сакатих младића.{S} Неке вратили из Ар |
то их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање патроле и размести их по селу, на неколик |
— одговори харамбаша мирно вадећи омањи чешаљ и зачешљавајући перчин.{S} Та нисмо ни ми празних |
не позна како јој је.{S} Ипак је морала чешће да застане и да отпочине.{S} Кад се приближила ку |
нада се удари руком по челу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запит |
ербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p>Поче се љутити и проклињати сама себе, шт |
омилу, на голо камење, па одмах запалио чибук, замишљајући да је уз своје огњиште, уз ватру.{S} |
га, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чибуком, дају знакове да се не приступа.</p> <p>Зато ни |
авао.</p> <p>Мартин, немоћан и слаб, са чибуком у <pb n="60" /> зубима, само је обилазио око ку |
садише на тле.{S} Неколицина хапсеника, чија лица, дошав са <pb n="73" /> светлости у мрак, ниј |
бавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена а чађави бр |
и само му запео за очи неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив |
нтовника</hi>, везан двоструким ланцем, чији дугачки крај један жандар придржава у руци.{S} На |
изненадна несрећа или самртни случај у чијој кући?</p> <p>По улици почеше трчати голотрба прес |
и крену пут Мостара.{S} Нит је тражила чију <pb n="88" /> дозволу, ни пасош.{S} Ништа њој не т |
образложена како треба.</p> <p>И сада, чим боље промотрише Лакана, председник поглади браду, и |
над, непрестано спотицао.</p> <p>Стара, чим уљезе у кућу, скиде котао с ватре, сасу млеко у дру |
једни с другим.{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе |
его на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће понудити Лакана ако се врати?...{S} У кући нема |
{S} Дала га Манди.{S} Јер <pb n="89" /> чим је погледала брашно, видела је да је то <hi>царско |
ра упути према радњи газде Пешикана.{S} Чим је почео рат, он је своју велику кућу бесплатно ста |
неби макар и нехотице уљегао унутра.{S} Чим опазе кога, <pb n="99" /> одмах измахују руком, чиб |
спуштао до рамена, био им харамбаша.{S} Чим угледа попа који је седео у врху (још је становао у |
а неколико нових барака за магазине.{S} Чим му дозволили, направио ове дрвењаре. </p> <p>— Хм.. |
ма.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} Чим покуша да се дигне нови ударци осуше се и он опет п |
се може тако променити, пролепшати ?{S} Чим га спазила, побегла је.{S} Бацила ножице, стидљиво |
еселија и, некако, подмлађена.</p> <p>— Чим су жандари омекшали, зло је по царевину. — Бог поче |
ра Митра некако сметено прекрсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га |
не.{S} За час би то као и покушали, али чим хоће да се пусте, опет се чвршће пригрле и напану љ |
одгађати и да му карте одмах пропадају чим мало закасни.{S} Напослетку кад му сви разлози нису |
се више не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српс |
>— Али кад се мора... мора......</p> <p>Чим је скувао и испио каву придигао се, протегао једном |
.{S} Нек виде с ким имају посла.</p> <p>Чим је приспео у мостарски затвор, одмах га стрпају у ј |
нту може неко имати одвише пара?</p> <p>Чим је изишао, заврти Манда главом и поче јадиковати:</ |
аишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Разбише се по целој чаршији д |
е, дакле, да је изненади, обесели.{S} А чиме би је у данашње дане могао пријатније изненадити?{ |
ти?...{S} У кући нема ништа више, ништа чиме би га понудила.{S} И сама се у задње дане хранила |
д <pb n="50" /> приступа, -нити их нуди чиме.{S} Уопште мало говоре једни с другим.{S} Ако би н |
седне, да се одмори.{S} И да се заложи чиме.{S} За све време, за два дана, нити му даду да јед |
ће га пред зору прекрстити да му одагна чине и мађије?..{S} Нико, нико живи неће се побринути з |
а уз плетер и поче звиждукати.{S} Није, чини му се, људски ни отпочинуо, а нечија снажна рука д |
икад?...{S} Не зна....{S} А јест....{S} Чини му се...видео је у газде Пешикана....{S} Он таки и |
ика, које би одлучило да одмах пође.{S} Чини му се, биће му лакше ако их преко ноћи задржи код |
иште, и дрвеће вришти и брда вриште.{S} Чини се ко да негде недалеко силан вихор завија и фијуч |
ни готово.{S} Као изопијани сватови.{S} Чини се као да нема ни стара чељадета, ни болесника.{S} |
да се миче, да креће куд и не мисли.{S} Чини јој се као да и не иде, него је носе.{S} Као да ни |
на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав |
а не верује му.{S} Не сме да отвори.{S} Чини јој се нека обмана, превара.{S} Два пута се дизала |
а, гледа некако поплашено, узверено.{S} Чини јој се као да се свак спрема да је удара, туче и л |
ели.{S} Ужагрили очима као у бунилу.{S} Чини се као да би да полете и да почну клати око себе.< |
е... <pb n="63" /></p> <p>— А све ми се чини... ко зна... а страх ме, страх.{S} Митре, сестро, |
гледа је зачуђено.</p> <p>— И све ми се чини... не знам...{S} Ми овди причамо, — муца поплашена |
n="97" /> почеше покаскивати.{S} Чак се чини да и стока некако живље иде.{S} Овце и козе нису о |
} Ко ти је душманин роду и племену и ко чини зла, не смијеш га волити....{S} Тако је данас.</p> |
/> цигару, па прича некакву Главозији (чини се да му има у глави пет ока) о газди Пешикану.{S} |
, на својој груди, у свом добру.</p> <p>Чини им се да нису толико ни журили а већ трећи дан бил |
е стране, по два капетана.{S} Лакану се чинили сви налик један на другога и само му запео за оч |
рсти Лакана чим је погледао према кући; чинило јој се као да ће га неко отуда омађијати.{S} Она |
азговарала сама са собом. <pb n="32" /> Чинило јој се као да се већ састала са Симатом.{S} Пока |
и, изнад села расипао грохот пушака.{S} Чинило се као да се препуцава на оближњем брду, док су, |
страха била је бледа и стрепила је.{S} Чинило јој се као да ће посрнути, Официр јој, ради тога |
поче падати на прса и лагано гушити.{S} Чинило се као да ће неки да се отму и да полете у пламе |
ла.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да су сва питања неке замке у које би |
и га прекори.{S} Чак ни онда кад јој се чинило да он нема право.{S} Откуд она, луда женска глав |
жуљак и гледала унаоколо.{S} Све јој се чинило изненада ће га угледати.{S} Јавиће се од некуда, |
ишла за њима готово на крај села.{S} И чинило јој се да би тако ишла дан и ноћ а да се не умор |
је син, он је домаћин, глава куће.{S} И чинило јој се да је он један једини прави радиша и једи |
{S} Боже!.</p> <p>— Ето, — опет ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове заба |
прете.{S} И њихова дрскост као да збуни чиновнике.{S} Опет узеше артије; по трећи пут поче проз |
пњи људи.{S} И генерали, и престојник и чиновници, сви бегови, газда Пешикан и толики други.{S} |
еко село близу Стоца.{S} Дођоше некакви чиновници, писари. <pb n="55" /> Сви уозбиљени, оштри, |
воре да га је било много, — али скочили чиновници, скочиле газде и бегови из апровизације и све |
једну брат, а у другу сестра.{S} Јавише чиновницима, запомагаше.{S} Ако ће убијати, нека убију |
ли на вас и на вашу децу“ вели им један чиновничић и води их до овећег прозора. „Привирите унут |
естоко се сукобише са Мандом.{S} Стара, чисмена домаћица као да се родила са неким стварима у к |
ће онај чиновник пажљиво их одводећи. — Чист приход од ове забаве иде у корист Вашу....{S} Хајд |
Непрестано перу рубље, вешају, разгрћу; чисте посуђе; мету, распремају по авлији, Често оду пре |
се ките заставама, ћилимима. цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изне |
а превози ђубре у тамничареву башту, да чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час |
на се давно досетила да са Јагодом нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезин |
некакву крпетину и, тобоже, поче нешто чистити око умиваоника.</p> <p>— А сада ће и доктор, — |
деце суђено и осуђено.{S} Зашто?{S} За чисто детиње послове.{S} Ни мало их изненадило није кад |
, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, испијена, изломљена.{S} Не м |
са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} |
лудне.{S} У прсима осети прободе, осети чисто физичку бол...{S} Малаксала клону Митри на раме и |
не питајући, намеће на врат епитрахиљ, чита молитве и нагони га да се причести.</p> <p>И, мака |
ахиљ преко главе и тихо, лагано поче да чита молитву.{S} Изгледало је као да негде зуји чела, т |
.{S} Старица га прекрсти и нареди му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи |
ако неспретно саплеће, трза.{S} За њима читав низ домаћина, најбољих, највиђенијих.{S} Ухваћени |
необуздана срџба обузе је.{S} Срџба на читав свет.{S} Поче према кнезу, опружи руке и готово к |
бро.{S} А ето, данас, дошао му из Стоца читав сноп карата да да их разда по селу.{S} Није шала |
неки дебељко, на чијем трбуху као да је читав сто почивао....{S} Опазив једну клупу, и не питај |
оју искушљану и испуцану мушему, извади читав сноп артија и, устакнувши дебеле наочаре на нос, |
мах ће изазвати погрде и ударце.</p> <p>Читав дан пекли се тако на сунцу и чекали.{S} И они нај |
, избацив још по гдекоју варницу.{S} Од читава села остале још неколике црне разгрејане зидине, |
а натакнутим бајонетама на пушкама, иде читава компанија војника.{S} А по средини цесте, једна |
ио је некако тих дана. — као и за време читава рата, — између главних личности у земљи, о којим |
На понекој гомили већ обрасла и трава и читава јата гуштерица веру се' и сунчају.{S} Гдегде се |
и као пусто кад би га нестало.</p> <p>И читава гомила народа скупила се пред црквом.{S} Здрави |
аравно, Србин.{S} Зато се одмах и окупи читава чета војника и, уз трештање труба <pb n="46" /> |
шикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S} А он је <hi |
" /> колико у тај палац.{S} И кашње, од читаве слике, слабо се сећала ичега осим тога големог, |
жња поклањала и ако их каткада довођене читаве чете. <pb n="76" /> Осуде, строге, немилосне осу |
ране почеле се разносити вести, како се читаве чете комита раштркале по горама.{S} Чак причају |
ма виде српску војску.{S} Окупиле их се читаве гомиле.{S} Застану насред улице, закрче пролаз и |
каже свима, бива нек се сви муче преко читаве ноћи. — Ама се не муче, пашчад једна ! — узвикну |
е.{S} Као да се негде у даљини одроњују читаве стене, са хуком и тутњавом, и лете, котрљају се |
, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави навиљци дасака, подераних мешина, испуцалих лона |
И смех, дивљи, необуздани смех затресе читавим вешалиштем, кад се циганин одмакну од вешала и |
својим очима гледали како им горе куће, читаво село како гори.{S} Јаки, узбешњели пламенови, ра |
Додаде како је мали и иначе сумњив.{S} Читаво време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гле |
ко оставља за собом лелек, нарицање.{S} Читаво село проплакало, свима се јутрос зацрнило.{S} И |
Душе ми.</p> <p>— Ко ти каже?</p> <p>— Читаво село говори.{S} Ено су дошли и ђендари.</p> <p>М |
х и усплахирених коња растолеже се кроз читаво село, одјекује измеђ планина и негде високо, вис |
својој, без кога нико не може да буде и читаво село изгледало би као пусто кад би га нестало.</ |
ису додуше ни имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадић |
И теби, и Јагоди и готово <pb n="31" /> читаву селу.{S} Газда Микаило Пешикан тужи вас за дуг.{ |
, њиме и, као поред драгога мртваца, да читаву ноћ наизменце бдију поред њега.{S} Лагано, побож |
p>И зариче се да ће још поклонити цркви читаву оку воска, ако добије икакав глас о њима. </p> < |
се једва накани да оде доктору и да му читаву ствар пријави.{S} И брзо се вратио.{S} Доктор је |
ни му замућене и упале очи и прелије му читаву браду блиставом, белом срмом, у којој, као у огл |
ше времена да кукају и јадикују.</p> <p>Читаву ноћ мучно се, знојио, превртао, А још од сванућа |
ако је заробљен у Србији.{S} Кад су јој читали, она ни узвикнула није, ни ичиjем показала радуј |
се да све онако искаже како му у Стоцу читали из писма. — Има вели добра фељбабу, па га он чув |
пољуби, па нагло раствори и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се ок |
а колико послао ?</p> <p>— Ја незнам ни читати ни писати. — безаслено одговори Лакан, играјући |
вечито љутити, насрћали на свакога, на чобана, на жену, на дете.{S} Комад хљеба из руке отме, |
чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одговори Лакан и поверљиво се окрену тумачу.{ |
око села почеше се јављати војници.{S} Чобани већ нису смели да гоне стоку на пашу ради њих.{S |
сивкастог голуба, кога, рече, домамише чобани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турн |
p> <p>— Одклен голуб?</p> <p>— Ухватили чобани.</p> <p>— Је ли ваш?</p> <p>— Лаканов.</p> <p>Цу |
{S} Нико жив да викне или проговори.{S} Чобанчад, гонећи стоку, не довикују се више; звона и кл |
леже у магази.{S} А он је <hi>наш</hi> човек, од <hi>наше</hi> вере.{S} Неће он пустити да се |
се могло познати: добар ли је или рђав човек.{S} Није био ни љубааан ни суров.{S} Госте је пре |
ан једини прави радиша и једини паметан човек у свету.{S} Нико се не може мерити с њиме.{S} Зат |
и, са познатом одличном упорношћу луда човека, још јаче наставља.{S} Затегну ли му ланац снажн |
ше неком грбавом Мартину, ситну, мршаву човечуљку, чија је глава једва извиривала измеђ рамена |
како не могу да сврше, — можда би један човјек ево то одавно свршио, — поредаше чељад по војнич |
ију...{S} Само, каже, треба томе добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још |
уштерија и остао му дужан тужи.{S} Хоће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треб |
макар јој и познат, он је данас царски чојек, службеник, а она неће да се пред царским људима |
им дугачким столом, прекривеним зеленом чојом.{S} У средини овисок, надувен мајор, густе, црне |
</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p> <p>Чопор се ускомеша, узнемири.{S} Настаде свађа, препирањ |
пут поклонио нож и препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он н |
му да читав дан остане код куће, да је чува.</p> <p>Препоручи и да тркне мало до Јагоде, да јо |
препоручио му да га чува јер „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и кој |
и, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање сто круна...{S} То је |
а макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у болници нам не дају боловати без |
сма. — Има вели добра фељбабу, па га он чува да га не пошаљу на Русију или на Србију...{S} Само |
а поуздано и потврђује главом. — Бог их чува.</p> <p>— Теби се ништа не привиђа?</p> <p>— Ништа |
едео пред кућом, и рече опоро:</p> <p>— Чувај је!{S} Недај никуд да иде!..{S} Ти си ми одговора |
и се унаоколо поредали, седе на трави и чувају их, одмах занеми.{S} Чини се намах ће изазвати п |
<pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, као за ин |
се не може мерити с њиме.{S} Зато се и чувала да му никад ништа не приговори нити га прекори.{ |
имали много да једу.{S} У читавој кући чувала се још само два мала, тврда комадића хлеба, — уз |
нопића цигарпапира, некакву признаницу, чувалдуз с канапом.{S} Једва некако напипа мало, већ уп |
— Е, лаку ти ноћ, Лако!...{S} Анђели те чували!</p> <p>Па се измакну и опет је нестаде негде за |
чисти камење из ње.{S} Војник, који га чувао, сваки час је дречао на њега, опомињао.{S} Каткад |
Митра, са детињским поносом.{S} Стара, чуварна домаћица !</p> <p>Мргуд хтеде да разложи и раст |
м нису чисти послови.{S} И одмах почела чувати Лакана од њезиних поклона.{S} Сад мора пазити да |
ако стриже овце на авлији, застао је од чуда.{S} Није могао веровати својим очима да је то она. |
е бојали да погледају једно у друго.{S} Чудна слутња свакоме се поткрадала у душу и тихо, тихо, |
себе.</p> <p>Низ чаршију се указа једна чудна певорка.{S} Напред јаше официр, дебељкаст неки ка |
ина, који је дошао пред суд.{S} Ма како чудна и немогућа била пријава, они јој готово увек веро |
и да изгледа страшивица, али израз неке чудне стрепње, бриге ли, урезао им се преко лица и ника |
ницу.{S} И оба пута опет се враћала, са чудним страхом погледајући на Лаканов креветац као да с |
време немиран је, црвен у лицу, некако чудно гледа, сметено одговара.{S} За голуба, рече, да ј |
и као да замре у прашини.{S} Затим неко чудно, промукло кокљање, као да некога даве, понеки јач |
а</hi>, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњо |
на час, зачепи нос марамом.{S} Затим, у чудној журби, готово трком крену оном болеснику у будак |
вуче се на крај кревета, уза зид, и, са чудном зебњом и страхом, гледаше га.{S} Мислила је зар |
тешком пртљагом на леђима.{S} Мрко и са чудном злобом гледају свакога кога сусретну.{S} Као да |
у.</p> <p>На прве куће насрнуше са оном чудном, промуклом, пијаначком грајом, која као да извир |
ако је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отисне низ мршаве, |
, о којима се највише говорило.{S} Није чудо ако се и у. болници повео разговор о њему.</p> <p> |
уши ти се , утањиле.</p> <p>—- Није ни чудо...</p> <p>— Еј синко, синко...{S} А како ћемо то п |
ца!</p> <p>— Жалиш је? — запита стара у чуду и прекорно га погледа.</p> <p>— Сјутра ћу отићи на |
{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их гонити.</p> <p>— |
>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна другој сусрећући |
штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна.{S} Све до ситница.{S} Изгледало је као |
pb n="120" /> рад тога, није хтио да је чује ни да је види.</p> <p>Петар се лагано поглади по ч |
е тумач питање, намештајући уво да боље чује одговор.</p> <p>— Ухватили га ми, чобани, — одгово |
ко мора ићи, најпре се правио као да не чује.{S} Затим, на поновне опомене, одговарао је како н |
ачић и, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> |
лила се, па ништа око себе не види и не чује.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула |
вели, ислабили да им се више ни глас не чује даље од постеље; други набрекли, отекли, помодрили |
тако... гледам крв и људе у крви...{S} Чујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас ког |
ујем и како јаучу, стењу...{S} И лијепо чујем глас кога од њих двојице... и распознајем...{S} Ј |
чељади....{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да пов |
е уклањајући.</p> <p>— С пута! . . .{S} Чујеш ли? . . .{S} Јеси ли глува? — опет подвикну неко |
а и Лакану кажем истину</p> <p>А кад је чула да се недалеко појавиле комите, као да почела излу |
покори.{S} Као <pb n="85" /> да није ни чула.{S} Само се прекрсти и опет одважно пође.{S} Цугсф |
о наћи покоја прегршт брашна.{S} Додуше чули су да ни у Требињу нема брашна; ако га и има да је |
ом разговара, како је они на пољу не би чули.{S} И, за чудо ни једна једина суза да јој се отис |
правиле неприлике.</p> <p>Кад су Брђани чули да су се и жандари <pb n="117" /> предали, готово |
а тражила је воде.{S} Испочетка је нису чули, говорила је некако нејасно.{S} Кашње потрчаше да |
ачу да Лакана</p> <p>запита: је ли ишта чуо или знао' о наредби за голубове ?</p> <p>— Нисам.</ |
p> <p>Мартин, који је застао на прагу и чуо задње речи, благо је прекори:</p> <p>— Због твога ј |
љине.{S} Хајде го....</p> <p>— А ја сам чуо да је Пешикан покупио сву робу из дућана оних бакал |
збуњено, поцрвенивши од стида. — Нисам чуо.</p> <p>— За ту наредбу мора сваки знати.</p> <p>Пр |
х пригушили, поклопили.{S} Тако је само чуо о некој <hi>преметачини</hi>, о некаквим <hi>преким |
оје огњиште, уз ватру.{S} Други отишао, чупа траву и мирише је; трећи обилази, премера даске, н |
ање, поче безбрижно звиждукати.{S} Нека чупава, црна птица, поплашена, снажно залепрша јаким кр |
тавити.{S} А срамота би било да га види чупава или упрљана.</p> <p>Гаран опет застаде и поче бл |
једно другом прсте у месо као да би да чупају, кидају.</p> <p>— Кхе, кхе, — на силу се искашља |
тај је и чекао.{S} Ишао, копао корење, чупао траву ако је где нашо и прехрањивао се.{S} Ко ниј |
отимају и вуну. — вели војник и љутито чупка уфитиљене брчиће. — Газда Пешикан и некакав Турчи |
>— Кхе, кхе, — на силу се искашља Симат чупкајући брк и окрећући се у страну да их не гледа. — |
ао дете, не бринући се више: хоће ли ко чути или видети?</p> <p>На болесничкој постељи.</p> </d |
од ћебета и гуњева, разбијени бардаци, чутуре, поломљена бурад.{S} На неким авлијама читави на |
Официр јој, ради тога, понуди из своје чутуре коњака.{S} И то одби.{S} Узви главом, уздахну и |
а прислушкује.{S} Врну се и прихвати за чутуру.{S} Поздрави јунаке који се дигли да се бију с д |
ин, стајао је и нудио ракијом.{S} Једну чутуру гурнуо међу њих и мукло их нагонио да се обреде, |
ад. <hi>У царској кући</hi> нико не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му |
лажу.{S} А зашто да лажу?....{S} Зар се џабе измењале четири патроле због њега?....{S} Готово н |
тан измахну сабљом и нешто заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, |
опет замукну.</p> <p>— Живина!</p> <p>— Џелат!</p> <p>— Еј Боже од освете кад ли ћеш се јавит ? |
ти и Суљагу Челебију и Ибра Дурутовића, џелата? — запита некако строго, свечано, домаћински.</p |
огледати.{S} Некако презриво погледа на џелата и мушки узвикнувши:</p> <p>— Нек буде сретно по |
и и, зар да се боље увери, попипа се по џепу и тамо напипа све прашкове.</p> <p>— А млеко?</p> |
жита, тражи.{S} И свак се враћа празних шака. <pb n="111" /> Нико, додуше, не одбија, свак обећ |
Неће он пустити да се сви врате празних шака.</p> <p>Преварили су се.{S} Кад су продали стоку и |
. . .</p> <p>Старог Мргуда изудараше и шакама и кундацима.{S} Ударцима оборише га на земљу.{S} |
шњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и батинама.{S} И <pb n="52" /> успла |
се лактовима о колена, спусти главу међ шаке и замисли се.{S} Нису говорили ни једно ни друго.< |
е ногом, или га <pb n="74" /> стиснутом шаком бубне у леђа.{S} Сам мучен и кињен од својих стар |
ло од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку брашна да оставише.{S} Ни једног покривача, ни про |
1" /> куће.{S} Две три жене зграбише по шаку земље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се |
човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути најмање с |
лико се хоће.{S} Сад само пиће!{S} Није шала кад се црном Бугарину стало. ногом за врат.{S} И ц |
карата да да их разда по селу.{S} Није шала дванаест црних карата!{S} Дванаест кућа да се дана |
и, богме, — тихо одговори Митра. — Није шала толико путовање.</p> <p>— А имате ли још икога оси |
пак као да није био па чисто: је ли ово шала или збиља, је ли сан или јава?{S} Да га гоне у апс |
бани у брдо на мрвице и ухватише као од шале.{S} Турну га под једно сандуче, наумивши сутра да |
ма све јаче бољеле.{S} И ако се нико не шали са ланцима, он ипак као да није био па чисто: је л |
а њима није ни тесно ни неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада по |
у недра.</p> <p>— Са Пешиканом се није шалити, — узвикну Крсто јаче и одиже прст изнад чела, — |
раво како товари жито на омања колица и шаље некуда.{S} Сељаци, опазивши га, понизно поскидаше |
<p>— Како нема, по Богу, кад ето колима шаљеш.</p> <p>— То је жито за оне који хране раднике, у |
дана, стрепио је и подрхтавао као да га шаљу на робију.{S} Кад би му Манда напоменула како мора |
је златна...</p> <p>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лака |
>Није ни довршио, а шамар пуче.{S} Први шамар након Симатове смрти.{S} Лакан, запрепашћен, изви |
едан уз другога, обгрлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове |
уцара се по какво псето, чепрка руњавим шапама тражећи кости.{S} Измеђ сагнилих дасака провири |
, пажљиво се осврћући да когод не чује, шапатом запита:</p> <p>— А јеси ли је виђео?</p> <p>— Ј |
шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита опазив Митру и Јагоду.{S} Пажљиво се обз |
Дошав у дрвењару окрену се Митри и рече шапатом:</p> <p>— Јагода је на умору...{S} Отиђи и опро |
могао ишта разумети.{S} Сви су говорили шапатом и тек понека реч ако би се омакла гласније, па |
ас . . .</p> <p>Па узе официра за руку, шапну му нешто на уво и лагано га увуче у магазу.</p> < |
— Не да стража да ударамо на вектере, — шапну тише. — Бране једни друге.— А нијесу ти ни лијека |
потапше <pb n="61" /> Манду по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога |
да Микаило Пешикан сам има толико жита; шапуће се да читаве гомиле пуних врећа леже у магази.{S |
голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као оне <pb |
ло и душу....{S} Она једноме а он свима Швабама...{S} И он вам добар... поштен.... а она.</p> < |
епа, тепа. „Неда вели „Лако свог Гарана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изг |
не боји никога до Бога.</p> <p>'Чим се Швабе повукоше, наскоро поче долазити наша, српска војс |
заједно, негде по четворица.{S} Нису ни Швабе, ни Маџари, ни Румуни.{S} Све сами наши људи, Мус |
арана Швабама.{S} Неће се Лако покорити Шваби макар главу изгубио .... </p> <p>Једнога дана, от |
а гласно осуђују, вичу, — јер се бојали швабине казне, — али су, кришом, указивали на њу и, гад |
јакости и крмалука у себи. „Али наш је Швабо на издиханију“...</p> <p>Људи оставише послове, н |
А Митра неће ничијег поклона, ко је са швабом у дослуку.{S} Неће ни свога Лакана да опогани <h |
у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли још годину протегнути?...{S} Може“. |
знати?{S} Нико незна ништа.{S} Али лица швапске господе забринута.{S} Сетни су, тужни, невесели |
а немилосно.{S} Спанђала се са некаквим швапским официром, па с њим и живила....{S} Нико, <pb n |
и дубоко наклони.</p> <p>— Кис ди ханд шене фрајлајн!</p> <p>Па закорачи и хтеде да уђе у кућу |
потегоше кубуре <pb n="118" /> и почеше шенлучити; неки све цвеће којим се окитили побацаше на |
b n="92" /> на огњишту, приставио овећи шербетњак да му се узвари вода и запалио чибук.</p> <p> |
ко Томов имао их двадесет; Аћим Перишин шеснаест; Никола Гргуров десет.{S} И нико их није ни пр |
l:id="SRP19191_C9"> <head>IX.</head> <p>Шест дана остао је Мартин у Стоцу и тек се седми дан вр |
еђу таоце и лијепо рекао : „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— А ко |
међу таоце и лијепо рекао „Сјутра ћемо шесторицу објесити.{S} Будите спремни...“</p> <p>— Ко з |
к се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знакове, или се лењо извали под оближњи |
другом болеснику, прогунђа нешто и као шетајући прође поред осталих постеља.{S} Нити се обазир |
октора, сви <hi>болесници </hi> који су шетали и разговарати, нагло се почеше влачити.{S} Брзо |
ажују!</p> <p>Око Јагодине куће увек се шетао по који беспослењак.{S} Иде, шета се и даје знако |
ичају. прода у вароши или да размени за шећер, каву, пирнач.{S} Ухвати и неколико кокоши, чврст |
да ће му из вароши донети колача и коју шећерламу.{S} А она <pb n="44" /> ништа.{S} Каже да се |
један безбрки официрчић, бржебоље скиде шешир и наклони се дубоко, са једним! сервилним и бескр |
ријечи, припрети, па пође Митри, којој шибала крв из обе руке, и понуди завој.{S} Митра одби.{ |
што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре |
а врат.{S} И црни Бугарин покорно савио шију и моли мир! „Ево главе“ вели „па сијеците, само ми |
а прашине, који се све више и једначије шири са дна села, поне се нешто мицати, котрљати.{S} Об |
пољима. кад их месечина испија; док се широке, црне чакшире неспретно таласају и заплећу око н |
нцу као голем бокор расцветаних макова; широки, шарени копарани, вени златом, прелевају се као |
и је.{S} Сав се изгуби под њеним белим, широким покривачем.{S} Стискоше се, приљубише као у нек |
вори.{S} Само га погледа једним топлим, широким погледом, пуним захвалности.{S} Па, као присети |
ај један жандар придржава у руци.{S} На широко разбацајући ногама и лено климајући својом велик |
а засео стари, гурави поп Лука у својој широкој пророчкој бради и старој излизаној мантији, на |
о.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један другоме у жељи |
јући за <pb n="14" /> њом носио некакав шкипић, чувајући се и пазећи да не посрне, а ипак се, к |
ерају погледом, врте главом, осветнички шкргућу субима.{S} И дошла чисто као авет.{S} Мршава, и |
на земљу.</p> <p>Притрчаше и почеше га шкропити водом.{S} Узалуд.{S} Неко се сети да из неке д |
о се упи један у другога; упише, упише, шљубише се, и топло, и болно и очајнички.{S} Али ни јед |
и намргоди се:</p> <p>— Тифус....{S} У шпидал! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1919 |
</p> <p>— Мени ?</p> <p>— Уштедио сам у шпиталу...{S} Ево...{S} Ама су фини...{S} Баш за те...< |
онети.{S} Ако деца у зору заишту хлеба, шта ће им. одговорити ?{S} Чиме их замамити ?</p> <p>Ра |
то заповеди.{S} Џелат, некакав циганин, шта ли је, мрк, усукан, мршав, пакосно се кесећи, пође |
је да сама иде у Требиње, те да сазна: шта је са Симатом?{S} Није ли и он одређен за Мађарску |
о да га није разумела па хтела да види: шта то пита?{S} Зар <hi>он</hi> мисли да је она достојн |
Старица се не одазва.</p> <p>— Баба!{S} Шта си ми донијела?</p> <p>— Ништа, сине.</p> <p>— Не м |
ој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је с њим било?</p> <p>Усиљено каскајући дотетура до |
ј почеше поклецивати од узбуђења ...{S} Шта ће јој Митра сада ? . . .{S} А отац? ...{S} Шта је |
рену према њему и угледа га тако ...{S} Шта ће бити од њега?..{S} Јуре му био десна рука.{S} С |
p> <p>— А почем сам ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?.... |
он се могао убрајати у те срећнике.{S} Шта више рекоше му, да може одмах да иде кући.{S} И пар |
се опет ускомешаше.{S} Препадоше се.{S} Шта ће радити с њима?...{S} Коме их предати? ...{S} Ниј |
а се сусретне: прозори им затворени.{S} Шта је то с њима?{S} Рашта је?....{S} Бог зна да је нек |
са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се јести?{S} Зар и опет трава?{S} Ето се најели |
пошаље куда.{S} Па опет се сустегну.{S} Шта би јој то користило?{S} И зар би могла од старице н |
ца објесити. .</p> <p>Митра стрекну.{S} Шта је са Симатом?{S} Где је он? ...{S} Је ли талац или |
едела је и размишљала.{S} Напослетку, — шта ће? — лагано се придиже и крену кући. .{S}Јадница!. |
</p> <p>— Ауф!...{S} Напријед!</p> <p>— Шта? — још као у чуду питају неки, не верујући да ће их |
..{S} Не дај Госпе!{S} Помози!</p> <p>— Шта ти је? — пита је Митра и гледа је зачуђено.</p> <p> |
пружи карту.</p> <p>— Ето....</p> <p>— Шта је ? — с осмехом запита Илиница и пође према њему.< |
е гледајући га.</p> <p>— Хехе.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Погоди!</p> <p>— Је ли писмо?</p> <p>— Бу |
А други пут не ћу заборавити.</p> <p>— Шта ли је с бабом? — једва се усуди Јагода да запита. — |
е окрену и мирно оде у магазу.</p> <p>— Шта ћемо сад?</p> <p>И сељаци се забринуто згледаше.{S} |
нио? — Запита Манду и намигну.</p> <p>— Шта? — кратко запита она и не гледајући га.</p> <p>— Хе |
гобу и меко, меко прошапта:</p> <p>-- А шта ћемо, мој Мартине?..{S} Божја воља! </p> </div> <pb |
задену за уво.</p> <pb n="10" /> <p>— А шта још?...{S} А?</p> <p>Лакан лукаво показа јабуке, па |
И живот и све.</p> <pb n="70" /> <p>— А шта је цар дао?</p> <p>— То се тебе не тиче.</p> <p>— Г |
p> <p>— Продаћемо кога овна.</p> <p>— А шта ће ти остати?</p> <p>Манда се нарогуши и кресну ошт |
створи и као да поче читати.</p> <p>— А шта пише? — запита тихо и опет се окрену Мартину. .</p> |
крило, са запаљеном цигаром.</p> <p>— А шта јој би, по Богу?</p> <p>Умрла од срамоте, — одговор |
оје је непрестано засукивао.</p> <p>— А шта ви радите, јаднице јадне ? — тихо, шапатом запита о |
а Илиница и пође према њему.</p> <p>— А шта ћемо?{S} Вране, покој му души....{S} Ето видићеш</p |
по плећу и шапће поверљиво;</p> <p>— А шта ако буде писмо од кога од њих?</p> <p>— Их!</p> <p> |
војник, тумач, окрену се Лакану и каза шта га питају.{S} Лакан одговори.{S} Каза им и откуда ј |
тра га гледала, посматрала и није знала шта да рекне.{S} Па и то су <hi>царски</hi> хлебови, пр |
ни и уморни као да једва дочекаше да ма шта присркну.{S} Жељно, оберучке прихватише за мале фин |
их поморити глађу.{S} Или... а Бог зна шта све може бити !...{S} Неки тек сада опазише, да гру |
n="102" /> изгдедало је као да и не зна шта се око ње догађа.</p> <p>Други дан, рано, придигоше |
а робе и. плене и по кућама.{S} Где год шта бакарно нађу носе и предају кириџијама, које ће гон |
.{S} Хтела не хтела морала је да остане Шта би било од њега кад би га оставила сама?</p> <p>Пре |
р „се оружје чува ко глава“; знала је и шта он најволи да једе и коју песму најрадије пева.{S} |
ди. — опет ће војник мирније, — па ради шта хоће.{S} Вазда јој даје, уписује зајмове.{S} Отвори |
ти.{S} Понеки од домаћина крену да види шта је?{S} Је ли каква изненадна несрећа или самртни сл |
лу и и дохвати чибук.</p> <p>— А погоди шта сам ти фино донио? — Запита Манду и намигну.</p> <p |
бунили.{S} Од велике радости нису знали шта ће.{S} Изненада неки потегоше кубуре <pb n="118" /> |
д страха сам изгубио и памет.{S} Гледам шта се ради, па ...{S} Остави !...{S} Не питај !... — И |
премљен у Мађарску.</p> <p>— А мој бабо шта ради? — Живо упаде Лакан и погледа јој у очи. — Је |
прогура се до њега. — Немамо ти готово шта окусити.</p> <p>— У мене нема жита за вас, — кратко |
и.{S} Као да га није много интересовало шта они унутра говоре.{S} Није ни прислушкивао.{S} А и |
ше уређивати.{S} Није се, управо, имало шта уређивати, али свак је желио да барем торбу, завежњ |
штајући. <pb n="68" /></p> <p>— Зна Цар шта ради.</p> <p>— Кад умремо, како ће нас саранити?{S} |
ало разговоре.{S} Туже се како не знају шта ће са децом и њиховим искањем да једу.{S} Шта ће се |
љутити и кивни, затворише је у некакву шталу.{S} Ту ће се зар смирити и опаметити, мислили су. |
и да оплете корпу од шибља и да извезе штап.{S} Чак су замећали и неке игре које му нису биле |
и ижљубили.</p> <p>Петар узе од Лакана штапић и сам поче нагонити овце на стругу.{S} Њему наре |
имаче се најближем овну и лако га куцну штапићем: по рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Шт |
и бајонета, одмерено ударање старачких штапова о тврду цесту.{S} И непрестано јечање, стењање, |
ако га кињити?..{S} Дете, па ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нем |
и неугодно.{S} У шали, чак почели да се штипају, шкакљу; или изненада подметне ногу један друго |
жење аустријским официрима.{S} Они га и штитили.{S} И сад је један стајао с њим пред вратима ма |
млађих невеста и око двадесет девојака, што се здрављем и снагом одвајале од осталих.{S} По нек |
рекрсти се, задовољна и готово радосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне. |
>Поче се љутити и проклињати сама себе, што је допустио да га заглаваре.{S} Зар није могао лепо |
а, који ће га сигурно уморити.{S} Боже, што је с њиме?..{S} Да га баба види, да му спусти руку |
њима.{S} Научили га и да прави свирале, што пре није знао, и да оплете корпу од шибља и да изве |
и.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спустила рањаве, завеза |
S} И он мртав, Стражари га измрцварили, што се распевао кад је пао Пшемисел.{S} Нису веровали д |
ј што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико задржао у једној бунтовничкој кући, брже- |
а ли...{S} Имате ли у кући ... онако... што маломе треба?</p> <p>— Има свега фала Богу, — брзо |
чеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" /> <p>Гледају |
рогу.</p> <p>— Еј Гаране, Гаране!...{S} Што си толико иза других ?....{S} Зар те није стид?</p> |
у и лијепо вели: „Узмите, узмите....{S} Што је моје то је и ваше“....</p> <p>Лакану почеше ситн |
заједно се бринула о свим пословима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да |
раху.{S} Уз то им понестало и хране.{S} Што је било потрошило се у путу и ретко још у кога да б |
ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша.{S} Дохвати са зид |
/p> <p>— А какве ми фајде од освете.{S} Што ће ми то?</p> <p>— Да ми срцу одлахне...{S} Да се м |
ја грешница?....{S} Шта сам учинила?{S} Што сам волила једног официра ?....{S} Зар је гријех ка |
отлова.{S} И по неки мех сира, масла, — што нису могли понети, — заостао уз какву гомилу, надуо |
ако би Симат пошао да истуче Лакана, — што се ретко дешавало, — разјуначила би се и изазивачки |
оће чојек новце ...{S} Ето ...</p> <p>— Што смо дужни, треба да се плати, — одговори Митра, па, |
Некако јој подругљиво добаци:</p> <p>— Што ти, стара, не кукаш кад те гоне?</p> <p>— Ја бих ку |
p> <p>— А би ли ми је показао?</p> <p>— Што ће ти?</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Хи ...</p> <p>Ла |
ни њега не штеде!..{S} У хапс?...{S} А што ће он у хапсу?..{S} Нема тамо ни простирке, ни покр |
p>— Када?</p> <p>— Ономадне.</p> <p>— А што ће голуб? — мрмља председник тише, да се једва разу |
раменима и хладно одговорио:</p> <p>— А што ћу му ја У....{S} Ако му је суђено да умре, умријећ |
рпљиво окреса: <pb n="54" /></p> <p>— А што се не иде?</p> <p>— Да се иде? — припита командант |
не гонио, мучио.{S} И кад му велим: „а што попали онлике куће? он каже: „наредба"....{S} Па од |
зати опанке.{S} И као да му Манда крива што га тамо чекају толике непријатности, почне да јој п |
} Као да се тренутно згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни би |
.{S} Ипак се савладала.{S} Не због тога што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не |
е до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И како пролази мимо |
а иде у кућу, да се одмори и узгред, да што заложи.</p> <p>Ступивши на праг Лакан назва Бога и |
игде икога ко би могао да је упути, да што посаветује? . . .{S} Некако очајно погледа на Пешик |
подвига, незгода.{S} И као бојећи се да што не заборави, брзо прекида једна другу, уплеће се у |
е, Манде...{S} Дај ти да се руча, те да што боље окусе.{S} Што је Бог дао.</p> <p>Манда послуша |
рну.{S} Матиша не смеде да застане и да што помогне.{S} Једним скоком удаљи се од тараба и брзо |
бе у небо и, зинувши као хала, жељан да што више ваздуха потегне, дубоко уздахну.{S} Опазивши Л |
их болести, неће ни привирити у село да што помогну.{S} Нису луди да се заражују!</p> <p>Око Ја |
поче да иде од куће до куће.{S} Само да што пре разда, да што <pb n="93" /> пре сврши!....{S} И |
ловима.{S} Што су радиле, гледале су да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена з |
раву.</p> <p>Једино кућа старога Мргуда што је остала здрава.{S} Иста каква је и била, И онако |
ако по некад прође један од оних сељака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у м |
црвеним барјачићем и обиграва око котла што виси о веригама а у коме се кува вечера.{S} Рашчупа |
ак има да једе, а ко је крив тим људима што се нису побринули за свој залогај ?{S} Жандари су о |
b n="69" /> <p>— Еј, јадна царевино, на што ли си спала!</p> <p>Сутрадан, рано, звоно су однели |
е, убије овна, козу, кокош; отме све на што наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговори |
даде за њега.{S} И не мисли више ни на што него на трбух.</p> <p>А била је у бризи: чим ће пон |
а траже.{S} Наћи ће, зар, код Муслимана што им газда Пешикан продао <hi>за радише?</hi> Макар б |
ута, ни тужна.{S} Ништа.{S} Сазнаће она што јој треба и с друге стране.</p> <p>— Хохо! — нагло |
ље и почеше љубити.{S} Само стара Митра што се још држи, што се не да расплакати.{S} Она спусти |
комшинско дете, она мала, мршава цурица што није знала људски ни коза потерати, да му буде вере |
сусретну.{S} Као да им је цео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Оф |
ри су обишли и дрвењаре, изгрдили чељад што су се тако стеснила, — као да су се имали где склон |
се она погодила с њим.{S} Али примедбе што их узгред стављао, — познав да је Српкиња, — жацале |
ну.{S} Овде одиста све поробили.{S} Све што је било од вредности.{S} Ни кашику масла, ни шаку б |
а љубав и погоди се с њим и продаде све што је имала за продају.</p> <p>Кад јој Ибро исплаћивао |
ли преда се.{S} Изгледа као да се стиде што су остали сами са женскадијом.{S} Ни један не сме д |
добар и он ће опростити</p> <p>Он може што ми не можемо Он сваком прашта и теби ће.....{S} Саг |
измакну се мало у страну.{S} Само да је што даље од њега!</p> <pb n="49" /> <p>Официр нареди дв |
S} Па и не чекајући одговора, бирала је што јој се свиђало и узимала.</p> <p>Стари поп као да с |
ала.{S} Гледала је, такорсе, да се није што заборавило, је ли све намирено?{S} Некако као да се |
а и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им оставили, потерају доле, према цркви.{S} Кад Јаг |
ео.{S} Поче нешто да виче на оне хамале што преносе вреће, поче да их прекорава.{S} Опазивши ка |
да што брже сврше.{S} Само да им остане што више времена за разговор.{S} А тада лепо скувају ка |
иће и нагло почеше испијати.{S} Не маре што је врућа. што пржи.{S} Само кад има.</p> <pb n="59" |
цвећем.{S} Чисте се и перу бурад да се што више вина и ракије изнесе пред <hi>браћу</hi> у кућ |
уди запослили се око развалина.{S} Хоће што пре да озидају и <pb n="104" /> поправе куку. макар |
вече, пошто је помузла оне две три овце што им још остале, и унела каблић у кућу, неко лако куц |
бише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?...{S} Ко ће зликовцима угодити?</p> |
А и мени су убили сина...{S} Мога убише што је био бунтовник а твога убише што је био вјеран?.. |
а истуку; малог попадијина Војина убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније |
кад је раставља од њезина детета.{S} И што ће бити с њиме?...{S} Куд ће га ови сурови људи гон |
љака што су некад служили у жандарима и што су још и сад у милости код жандара.{S} Па и они као |
ео свет крив што су их отргли од кућа и што их овуда гоне.</p> <p>Официр раздели чету на омање |
адосна, што је ипак у ње нешто остало и што ће моћи да помогне.</p> <p>— Хехехеј, има ли игђе и |
астала са Симатом.{S} Показује му, нуди што је донела, а он мирно прима и примећује којешта, пи |
{S} Биће му лакше.</p> <p>— А чујете ли што за Ивицу? — запита као узгред, тек да поведе разгов |
но згрозила од нечега што је прошло или што, можебит <pb n="94" /> није ни било.{S} Као га још |
и од прста судбине !</p> <p>— То су они што их јуче објесише, — похита Ибро да јој протумачи: — |
гоме, прекоравају се.{S} Љутити и бесни што никако не могу да сврше, — можда би један човјек ев |
да буде добра Само ће нам се опростити што немамо хљеба.</p> <p>— А биће и хљеба у нас, — одго |
е деце за собом, љутећи се и проклињући што не могу да каскају, да измичу као и она.</p> <p>— И |
грлили се и тако још шантуцају.{S} Онај што је натоварио болесно дете, зове да га когод одмени. |
јаче и одиже прст изнад чела, — Плаћај што прије.</p> <p>Па, кајући се, зар, што се толико зад |
сам мислио да напоменем.{S} Ако би вам што фалило, ја сам ту.{S} Знаш ... комшије смо.{S} И до |
ију по ракију, мирно се ижљубили с оним што остају... „Збогом...“ „До виђења...“ Пашчад!</p> <p |
у.</p> <p>--- Здраво живо?</p> <p>— К’о што видиш, — одговори му Митра мирно, понудив столицу.< |
ећи се од њега у пристојној даљини, као што и доликује женском чељадету.</p> <p>— Не, богме, не |
крену даље.{S} Као да му не беше криво што је сусрет са Јагодом био тако кратак.{S} Готово му |
> <p>Лакан скочи са кревеца и, пре него што је стара успела да се приближи, обеси се Петру о вр |
о наиђе.{S} Нико се не сме опрети, Нико што проговорити.{S} Покуша ли ко да се противи, немилиц |
та поругљиво:</p> <p>— Зар је цару мало што му дадосмо ђецу, зар му треба и котлова?</p> <p>— Д |
оваца и поново куповати посуђе и остало што треба за кућу.{S} Треба поново кућу кућити, како мн |
{S} Подними се, седе.{S} Криво јој било што је Цугсфирер бацио пушку.{S} Зашто није пуцао?...{S |
, погледа и на Матру.{S} Некако му мило што се и она ту задесила.{S} Нек није сам.{S} Нек има ј |
ћемо времена за љубљење.{S} Док свршимо што треба.</p> <p>Петар остави пушку у крај и лагано, л |
може-бити, и гонити и тући...{S} Сведно што је онако. мали...{S} Зар они имају срца?..{S} Зар з |
, <hi>вешалима</hi>.{S} И било му чудно што се толики људи, у овако ведрој и топлој летњој вече |
их није ни прекорио због њих.{S} Једино што се стари Мргуд љутио кад му се сушило жито.{S} Па и |
ко не сме џаба јести; мора одрадити оно што поједе.{S} Дадоше му да вуче некаква колица, да пре |
да се беше слегло све село.{S} Бар оно што је још остало у селу.{S} Готово све старице и старц |
ају, и никад као да не могу да нађу оно што им треба.{S} Обрецну се један на другога, окосе се, |
и оквасио уста.</p> <p>Једини луди Васо што изгледа весео и задовољан.{S} Као да га воде на вен |
им од непријатеља; изабрали га баш зато што је мали, да је мање сумњив.{S} Да <pb n="78" /> ниј |
иште на прса као нешто драгоцено, нешто што јој били отели па сад вратили.{S} И, не гледајући в |
мо ми хапсеници, — одговори му да макар што каже. -- Сви.{S} Зато нас и чува стража...{S} Ни у |
е.{S} Комешање, врева, хука.{S} И макар што је лула опомену, ишла је даље, не осврћући се, не у |
е, — ако му само име спомене, ако макар што излане.{S} Жандари, љутити и кивни, затворише је у |
о врату и пољуби га.{S} Затим, поносит што је он први уграбио, одступи да <pb n="119" /> и баб |
се треска, треска. треска...{S} И ни у што није гледала <pb n="34" /> колико у тај палац.{S} И |
Симату није смео писати о томе, нити му што пребацити.{S} Старији је брат, заменик оца, домаћин |
т донео, озбиљно се наљути.{S} Криво му што се толико отеже с поласком.{S} Бесно се обрецну и н |
ости поломљене.{S} Још само душа у носу што се држи</p> <p>Дође ред и на Швабу...{S} Може ли јо |
его ћу опет и ја. од оно уштеде... знаш што сам продавала пилиће и јаја... да пошаљем коју десе |
што се бојала за се.{S} Него с тога да штогод Симату не науди, да му не буде с тежег.{S} Симат |
ма, о таоцима.{S} Ваљда би тако сазнала штогод и за Симата.</p> <pb n="35" /> <p>Погледа према |
другога.{S} Да их сељани неби опазили и штогод замерили.{S} Тек каткада, кришом, ако би се погл |
а су нападали?{S} Где?{S} Јесу ли могли штогод и упљачкати?{S} Све је хтела да чује и да сазна. |
ини јој се као да ће се повратити и још штогод испричати.{S} А волела би да јој неко много прич |
е добром човјеку, томе фељбаби, гурнути штогођ у шаку да га још боље чува.{S} Треба му гурнути |
— њој се барем учиниле предуге, — како штрче из кола као сасушене поломљене гране.{S} Обувене |
тале још неколике неутрнуте греде, које штрше у вис као ђавоље буктиње, које би да осветле пут |
е, или их нестане на уској путањи према шуми.{S} Стидљиво сакривају прса рукама, прикупљају хаљ |
ост прели се, расу по пољу, по брду, по шуми.{S} Многи, престрављени, застадоше, многи се почеш |
у њој може становати.{S} Други отишли у шуму да насеку дрва и јапију за грађевине.{S} Неки се з |
ача, хлепчића, печених гусака и ћурана, шунке, саламе уздижу се око њих по свима столовима.{S} |
једно питање питање није одговорила.{S} Шутела је упорно, тврдоглаво.{S} Чинило јој се као да с |
ака. — Дигоше их, Бог их убио!</p> <p>— Шути, жено, — опомену је Мартин мукло. — За свог цара. |
ењем гледа на све око себе.{S} Један од шуцкора, дебео, угојен, као да се зачуди тој њезиној ми |
<pb n="49" /> <p>Официр нареди двојици шуцкора да и старицу и Лакана, са оно мало стоке што им |
{S} И сваку групу, заједно, под пратњом шуцкора послаше у одређено место.</p> <p>Стару Митру, з |
} Сад већ није било око њих жандара гат шуцкора.{S} Били су сами.{S} И весели, весели, разуздан |
за сваку патролу додао је и 'по двојицу шуцкора, који су такођер боље познавали људе и прилике. |
{S} Ако би неко и почео, чим погледа на шуцкоре, који се унаоколо поредали, седе на трави и чув |
же с поласком.{S} Бесно се обрецну и на шуцкоре и на сељаке:</p> <p>— Стоко!...{S} Напријед!</p |
/p> <p>Ма колико сурови и свирепи били, шуцкори нису имали срца да јаднике одмах покрену на пут |
очи.</p> <p>Настаде смејање, граја.{S} Шуцкори су веровали да је стара мало луцкаста и одговор |
но.{S} Кашње потрчаше да јој донесу.{S} Шуцкори спречише. „Ако је болесна, боље нек одма умре о |
ци те хоће да их притегне.{S} Узбешњени шуцкори почеше да бију, ударају и шакама и кундацима и |
и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено довикује једна дру |
кају, да измичу као и она.</p> <p>— Иду шуцкори !..{S} Иду шуцкори !.. — чује се како поплашено |
убише што је бранио свог петла.</p> <p>Шуцкори су слободније пролазили кроз село, свраћали у к |
дрекне или ако неко подмукло јекне под шуцкорским ударцем.{S} Међутим у стоку као да је помама |
да се опет састанемо, — прошапта осетно шушкетајући, јер је све прве зубе погубио. — Душманин г |
Опет му се причини као да нешто на пољу шушну.{S} Ослухну.{S} Провири.{S} Нико није био.{S} Опе |