| е стресе, и руке му излетеше из џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарск |
| {S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су |
| се и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и св |
| е завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и Куманово.{S} Ни раз |
| им чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао?..</p> </div> |
| а тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су дражили очи.{S |
| Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, у крупним пахуљиц |
| р је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе стране реке.</ |
| ра, радознало завиривала у његова кола, а кроз њих извесно и...{S} Њему снова помрче свест; гла |
| ју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут каријери!{S |
| о час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особ |
| е мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, т |
| а врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговора, који је одмах следовао том пи |
| убо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код свију осталих.</p> <p>Једна чудна мешавина, |
| {S} Дринчић се трза, доња му усна игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пр |
| е из друштва, са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, |
| преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере |
| ан је улазио у пивницу радничког света, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздр |
| Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навиш |
| </p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму пр |
| првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично завршава шеста.{S} Широко ср |
| рођене одаје, и удари цео корак назад, а запрепашћење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али |
| о, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп положај до зависти, (јер се навикнуто |
| е животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то |
| даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре зјапила на миран |
| радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на кафу и ра |
| их раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад најпопуларније под сунцем реке, од кога се на |
| ке реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни д |
| нчане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, |
| роведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чука |
| а најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштин |
| а.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих жртава, њ |
| еротије» и „Савска Касина“ су зборнице, а „Златна Лађа“, извесно од постанка Сава—мале поприште |
| масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за оби |
| >Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним |
| брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с |
| А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, нерви отупе, свест се угаси и то се зов |
| огао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и |
| сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматрао као неку врсту м |
| има, чији су патоси добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је |
| светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, |
| ер су се морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што |
| ма.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покре |
| Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вод |
| свему, ретко кад све може и распознати, а онај, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста |
| и сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио |
| и нигде згодније то неби могао учинити, а овај му је тренутак доделило Провиђење, или какав глу |
| вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</ |
| које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингерова отурила.{S} Дру |
| кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се |
| , да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се |
| скакала од ситног камена насутог путем, а на прозору су промицала дрвета и понеки пешак назад с |
| очињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој зако |
| само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а дру |
| овољан што је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи м |
| његових одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу с |
| чуло.{S} Сат је све спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Пос |
| у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпу |
| } У «Савској Касини» се прости дрекало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S |
| евојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат је све спорије отку |
| а, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за |
| Свет се збирао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима |
| ту ради и живи, спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупљ |
| енкама младих топола на земунском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном свет |
| конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице у помрчину....</p |
| сећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава |
| војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео један свет, сасв |
| ије био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Никако се није могло та |
| чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и помодно об |
| е морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако отварало своја недра мрнарима з |
| једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче посл |
| ари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и |
| ну!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, ка |
| јмлађег мрнара са палубе на команду!{S} А сад пред новим, и за његове <pb n="18" /> године дост |
| Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветро |
| ни правце ни облике свога постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеж |
| тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га |
| ар не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпоста |
| е ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чуда |
| времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни |
| ем те зелене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавс |
| ко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата |
| н и свом снагом нагона зажели живот.{S} А то тако траје само док крвоток ради, а чим он стане, |
| мове, у заједничке локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж |
| ; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветлила у мозгу, тражио је оч |
| о сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топол |
| долазио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milest |
| ште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година. |
| ике, од којих се Дринчићу мозак претура а крв у жилама лагано смрзава! —</p> <p>Кроз кишу ласка |
| III.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објек |
| У очима му је севало, на ушима звиждало а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати |
| војке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излог |
| е тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, |
| {S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не ч |
| ити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих две |
| се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време |
| га на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматр |
| е било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и читаве сметове |
| SRP19141_C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек |
| а од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и пр |
| времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој |
| >После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много |
| х се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда сумњичи.{S} Ни |
| и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пр |
| рзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав израз, у |
| где ту удављен, у сваком другом смислу, ако не и физички, а ово постојање и садашњицу је сматра |
| ор, спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцел |
| једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а к |
| пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S} То је једин |
| животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби орган |
| м и понеког пролазника.{S} Улична шетња ако није освежавала, није ни замарала, јер није било он |
| е намерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети |
| а.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри |
| страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на томе, да се т |
| убиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{ |
| није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, п |
| м му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кума |
| вета, а то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, ко |
| ..</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чим |
| смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а пр |
| м васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано онај др |
| душе имају ма и најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постоја |
| це дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и негативи тесно привлаче |
| канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док се на њих не смилује гробљ |
| је био један од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу св |
| >Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде в |
| оз још лепшу панораму природних лепота, али доста теже и несигурније, јер се ту негде брдни окв |
| упи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спустише и заледише.{S |
| Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S |
| за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огром |
| је ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју |
| ек, и преко кеја хтео у Земунске улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољст |
| ра!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, с нед |
| ство.{S} Допадало му се што лед одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p> |
| широке реке!....</p> <p>Тако он мисли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер |
| стор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и |
| p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују ње |
| орити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би мог |
| руга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Управо он није н |
| тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасн |
| ато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго ме |
| н вукао сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и ј |
| еопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S} У том |
| .{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвиш |
| радости око њега, чим испадне пред њих, али себе никако није умео довести међу своје.</p> <p>У |
| /p> <p>Пред њега потрчаше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капе |
| .{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али извол’те.... доћи ће....{S} Ја ћу звати ...{S} Изво |
| минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест |
| право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке |
| љући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог |
| се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма с |
| душе и излечити место хроничне ране.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост бил |
| ним муњевитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Сам |
| свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он ни на питања не могаше отворити заливена уст |
| се јако плашио мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у ли |
| утом пристаништу!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале ка |
| што је лежао под његовим ногама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом м |
| ење му згрчи мишиће на образима!</p> <p>Али пре, но што су лица њему окренута могла добити боје |
| ште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву |
| а или урвина промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униф |
| ећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега с |
| тачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, |
| ишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао |
| о сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита са свим лагано она |
| Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одј |
| ј пучини могао загасити своје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту |
| воје распаљене амбиције!...</p> <p>А те амбиције, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју ре |
| једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, |
| од«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисципли |
| он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог |
| } Ни разорена до темеља, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља |
| ад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, морали сте чути лепих ствари.{S |
| огао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се у |
| било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасвим проређен, |
| м заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичног к |
| Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосфере на теме, заштићено зимском шапком!{S} Као пак |
| који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана |
| {S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и збрку од осећања, појављује му се да |
| тцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, св |
| асова попусте и сасвим олабаве.{S} Онај атомски свет се осили и нагло се почне развијати без пр |
| ше нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена |
| ветлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p> <p>Знојави коњи се почеше отресати од зноја, |
| капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и ка |
| о сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он |
| а осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је |
| мун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је там |
| не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као неким недогледним, јасн |
| коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и снагу и ку |
| хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да кр |
| па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> < |
| ици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп |
| целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме је пре леда штек стајао..</p> <p>О |
| /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И пр |
| лика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до самог саст |
| луку преливало хиљаде светиљки, које су бацале на Саву дуге, црвенкасте појасиће.{S} Дуж целог |
| ругом припаљивали цигарете, пушили их и бацали.{S} У облаку раздражљивог никотинског дима, пред |
| ласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио |
| јући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се ст |
| в, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу |
| малог моста до капије, и свом снагом се баци на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и |
| кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на поље, па као несвесн |
| а по среди.{S} А орај нови нараштај, па баш и у самим капетанима, чудан је!....</p> <p>Ето, он |
| говарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар мла |
| .{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њиховом капетану од |
| bSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, кад није зн |
| це, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, |
| овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догод |
| ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У средини реке, у правцу нове |
| озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао сво |
| е довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одгов |
| е било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с |
| је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју с |
| Дринчић стиже и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну |
| ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тр |
| дредбе оног чудноватог Устава, кога је, без икаквог законског ослонца, прописао још пре неколик |
| једном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту х |
| највећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом |
| рена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осветљени излози Кнежеве улице су д |
| а, Дринчић ипак прочита на свима лицима без изузетка израз питања, чуђења и неповерења!{S} То г |
| реду, ушли унутра, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу м |
| њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...< |
| ог капетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на т |
| ини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се из |
| е и ускочи у последња кола, без карте и без полицијске објаве, и свали се на једну клупу, чудећ |
| вет се осили и нагло се почне развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори |
| то се зове смрт?{S} Тако мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радњ |
| х круна, оне чудне, оне лепе, плаве или безбојне очи..</p> <p>Некад су се оне ту, за те тополе |
| има фигурама, а час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, с |
| ње терасе посматрао обасјан месечином и безбројним светиљкама састав речни, над којим је ћутао, |
| Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако идеалан задатак преображавања?{ |
| или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудим |
| ма и сновима, и од живе енергије остави безличну и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно |
| вођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијурина са модро-седефастим крљуштама, увија се |
| ке и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, са три плаво обојена прозора!</p> <p>Он напр |
| а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светлост, тужно сенчећи мале кућице села Б.!...</p |
| а, огњишта дивљих Арнаута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царско |
| е.</p> <p>Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгле |
| ише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевит |
| ту није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племенит човек |
| слабим коњем!{S} И он је стао пред кућу бележникову, чија су три плаво - обојена прозора, радоз |
| .{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у |
| естока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путника и сенц |
| и то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, ј |
| шло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редов |
| и куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана |
| итаве сметове свелог и опалог листа.{S} Београд се одмарао у своме снежном белилу....</p> </div |
| цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, |
| турио два претоварена носача, на перону београдске станице, журећи се смрзнутом пристаништу!.</ |
| ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се окрете Дринчићу, подиже ру |
| на особито јако журио, откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној |
| рода, који се од раног јутра отискује с београдског пристаништа, дошета до Земунског кеја, где |
| много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нова калдрма Кнежеве улице.</p> <p>А |
| е зато тако смушен, што је носио у себи бес силних и понос потиштених.</p> <p>У души му нагло п |
| , али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и |
| старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том има леп поло |
| одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се ја |
| и способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни н |
| Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најмање треб |
| сана и пре умре, но што звоно с команде бесно зацика под Дринчићевим ногама, што је значило да |
| оварао!{S} Дринчић стеже песницу и поче бесно ударати.{S} Чинило му се, ако се не појави нико, |
| румента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај |
| праскао је у себи.{S} Или је ово лудило беспослице, у недостатку озбиљног рада, или сам баш ја |
| , и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осети |
| Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро раз |
| се развукоше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њ |
| е лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он |
| о ужаса откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчи |
| це.</p> <p>Али опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по |
| природи.{S} Снажно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, к |
| појава заповедникова.{S} Стари капетан беше осетио потребу — свог присуства на њој, те једним |
| ма могао чути из оних уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то н |
| их уста: шта све ово беше, и зашто тако беше?{S} Никад и нигде згодније то неби могао учинити, |
| ред „Златну Лађу“, у којој се сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла |
| {S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрх |
| џбина изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би о |
| ер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар то |
| ао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ тре |
| , који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на св |
| самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео је |
| е погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се |
| био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао |
| љиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дан |
| виђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово бе |
| учај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме од |
| која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали брод |
| који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „ |
| он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљен |
| ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе |
| и први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје расп |
| ја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном |
| ма тој, тако привременој јединици, која би се пре могла назвати сажалењем.</p> <p>Па и само то |
| лене пучине, — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар |
| кућу оног доброг и љубазног човека, кад би се упирало крадом против његових одлука?{S} Он остад |
| бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и б |
| адострасти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и |
| за жене, и никад се само ради једне не би убио.{S} Путник тражи на целом путу промене.{S} Пром |
| лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газ |
| вуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни оног значаја по јавни ред.{S} |
| ли спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена.</p> <p>А |
| ли, али то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопхо |
| е тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду |
| и и бесмислице, а при јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се в |
| а запалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глу |
| ви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} |
| о да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде см |
| е се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а |
| p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не |
| о, као у некој људској кошници, у којој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за с |
| с крстарила једна нова флота, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедни |
| S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он |
| ати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у |
| за.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отмени |
| спавање, устајање, као и за узбуну, ако би опасност изненада наступила.</p> <p>Ту су канцелариј |
| мерно изостати до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p |
| једва Дринчић познао.{S} До душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на стар |
| ега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а |
| да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже остатке измрвље |
| му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да |
| огама!</p> <p>Али се морало напред, јер би стајање за туђом капијом могло још маскирати положај |
| ко мру сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се |
| ј, на кога је сва пажња управљена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, |
| га пијаног пронесе.</p> <p>Нешто слично бива и са најозбиљнијим људима, кад добију срчана запал |
| е буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови су |
| ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећој тишини.{S} Његова је трагеди |
| ему и непостоје!..</p> <p>Дринчићу поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна исти |
| олети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на |
| а са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то у најширем смислу, јер се н |
| сле оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог одговор |
| она, натерала.</p> <p>Његова је столица била до душе празна, али је око ње био и простор запрем |
| о ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, сањалице испод цилиндера и р |
| ="47" /> поред царинске зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, ко |
| а, најстарије конструкције пећ, која је била и једини намештај њен, сем столова, столица и келн |
| леда у њу и спусти кашику.</p> <p>То је била сасвим обична дописна карта с потретом неке младе |
| окушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А кад му је свест мало засветл |
| посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се та |
| чуо је и он, одбијена само зато, што су била с једним, и то слабим коњем!{S} И он је стао пред |
| с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глат |
| дом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на деценије забележавају |
| ут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и он је почињао горети јед |
| е ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и |
| детиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислиц |
| пресека земљина, и уздужни и попречни, били су занимани невероватном причом, о дивљем загрљају |
| од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, до |
| ни, бар у сопственим успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљ |
| ало, а кроз дреку се чуло тешко скакање билијарских лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети |
| оји је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и сп |
| имајући се својим обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и |
| алења.</p> <p>Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад пи |
| <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чист |
| е и рукама и ногама у потврду исказа, а било је и других покрета, јер су сви доказивали, и сви |
| и ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосферу сећања и зб |
| х времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано будио |
| око њега смеје, по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко мл |
| S} И ускоро потом, све му је до ситница било <pb n="46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валд |
| авио прве пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река |
| лење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је падао сасв |
| > <p>Клецајући пође у ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусре |
| одине, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо тада, кад је он и по трећи пут уверавао сам |
| ту команду и дрхће од студени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био јед |
| milestone unit="subSection" /> <p>То је било јуче, још ове исте зиме, из које бежимо, једног ве |
| , — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, још ове исте зиме из које бежимо, једног веч |
| е помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка |
| гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је ост |
| е шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грд |
| у, овоме, што се сад с њим догађа, није било места ни у фантазији.</p> <pb n="38" /> <p>Усне му |
| е за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њ |
| их, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасвим обичне плаве или смеђе очи беху у |
| се за смисао, кога апсолутно нигде није било, ни тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и |
| ледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један љубазан о |
| ту!.</p> <pb n="27" /> <p>Али тамо није било ничега.{S} Ледене санте су лежале као набацане у с |
| освежавала, није ни замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера у |
| налије загледала у кола!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, зна |
| , чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духови |
| дарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и бели |
| страсти.{S} И у том тренутку, кад не би било ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и јед |
| ога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, с |
| апалења.{S} Подетиње се, и кад их не би било срамота, били би способни за најгенијалније глупос |
| мртвила и учмалости.{S} Али је до ноћи било још доста дуго, и његова смена у лицу старог капет |
| чић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматра |
| <head>VII.</head> <p>Херкулу је извесио било лакше одржати небо на раменима, док му се пријатељ |
| one unit="subSection" /> <p>Шта је тамо било, он се баш ни мало не сећа, и кога је тамо тражио, |
| о среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим зад |
| га постојања.{S} А то је и последњи пут било тада, кад је Дринчић најтеже жалио, што је његова |
| под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако одговорити кочијашу, који је чекао, док се ос |
| с: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разг |
| дан од оних «квалификованих», али је ту било и много других, који су поцепали целу своју младос |
| вим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају |
| повао најјевтинију женску љубав.</p> <p>Било му је то све тако познато.{S} Он се додуше, и пре |
| аестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо н |
| представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад |
| p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, што је носио у себи бес силних |
| <p>Његова појава одједио све смири.{S} Био је то читав догађај, о коме ће се тек расправљати.{ |
| био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, |
| а целом дужином и ширином речног корита био се зацарио, у најдубљем смислу, мразни сан.</p> <p> |
| јући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао |
| на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} Овај је спокојно седео на казану, вер |
| а коса по таласима...</p> <p>— Ко ли је био сиромах? - питао се Дринчић.{S} Какав ли случај ту |
| али бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову сн |
| морали једном полагати рачуни, а он је био жесток судија.</p> <p>— Ко је та жена, што ме избез |
| о пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификованих», али је ту било и мн |
| то се досад није догађало.{S} И ако је био лепо поздрављен, с оним истим поштовањем, које наш |
| апљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, немирном безброју, који има тако |
| останка чак и диви!..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га |
| и сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе |
| асе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз преко леда |
| Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предуз |
| лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав чо |
| лица била до душе празна, али је око ње био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му |
| ство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумњао ни стари крм |
| једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах пажњу на ова |
| ..</p> <p>Дринчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Ње |
| са могао извршити.{S} Јер - зар то неби био атак на кућу оног доброг и љубазног човека, кад би |
| је могао одморити.{S} Управо он није ни био уморан, али није био ни одморан.{S} Био је доста ја |
| ук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари |
| страшивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак бит |
| ом рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, |
| а Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи сво |
| тио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, |
| ону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагл |
| tone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није смело н |
| сахранили.</p> <p>Млади капетан Дринчић био је први пут на команди малог брода, који се од рано |
| ојом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се |
| ните крви освештану тробојку....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина |
| огледало, у реновираном салону услужног бирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли |
| очи, као у Додеовим причама нормандски бирташи.{S} Он му је, само после неколико минута погађа |
| воје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није |
| заједници, па и амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позл |
| и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до |
| и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, ко |
| све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџ |
| нијем месту, радити с куглом!{S} Она ће бити милосрднија од живота, који толико мрцвари.</p> <p |
| додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А друго место није тако |
| длучим држањем зада удар, који би морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потр |
| p>Ретко је добар и племенит човек морао бити он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао р |
| масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослетку шта је и он |
| ства, о коме одавно код њега није могло бити ни речи ...</p> <p>Он се загледа у њу и одједном с |
| /p> <p>Неко је наставио причу о ужасима битке с Рајчанског Рида, кад су у њеним очима биле оне |
| свега тога.{S} Кад он нагласи свршетак битке, <pb n="16" /> и у неколико крилатих речи отпева |
| на изгреву најбесмртнији сликар за сва бића, чије душе имају ма и најгрубља платна, само ако м |
| човек јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај |
| .</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно представити старијег брата госпођиц |
| Усне му се искривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао |
| Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до места на коме |
| ве гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева |
| дно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога положа |
| лазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седиште, осети св |
| ка су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина Срема је исто као и пре |
| а, и....{S} Сад долазе без реда некакве блештеће слике, од којих се Дринчићу мозак претура а кр |
| весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш довршивао причу о томе: како је њихово |
| да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница |
| ена.{S} Тек се тад човек осећа, како је близак лешу, кад постане непокретан или мало покретан и |
| огу.{S} Кроз сав тај лом, из непосредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пушта |
| целу своју младост с прљавим мрнарским блузама, а понеки је само од њих пробио тек тада пут ка |
| у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је |
| каквом је, у опште се не може уздићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад |
| смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, пошто је сумрак <pb |
| >Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, несумњајући у т |
| ти лепих ствари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И |
| е под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с послед |
| .{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за сми |
| свога димњака.{S} На небу је било час и боје и облака у свима фигурама, а час је остајало мирно |
| најгрубља платна, само ако могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру |
| што су лица њему окренута могла добити боје, он једним покретом измени став, пусти узвик прија |
| з кола с погледом закованим за земљу, и бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу. |
| један дубок уздах, — који је тежином и бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p> |
| то носи на себи ма какву месну, локалну боју.{S} Живети широким и распусним животом значи живет |
| х, који су излазили пред њега, скочи на бок и оплете бичем...</p> <p>Дринчић, како паде на седи |
| нажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, претећи им свак |
| ић, како паде на седиште, осети свирепи бол раскрвављене ране.{S} Кола су одскакала од ситног к |
| детета...</p> <p>Ту је, ето ту је лежао бол Саве Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар. |
| _C2"> <head>II.</head> <p>Кад у агонији бола задрхте слаби органи човекови, мозак увек највише |
| га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи о |
| не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма како долазио.</p> <p>Његова |
| ару, јер су му органи, по свему судећи, боловали од неког запалења.</p> <p>Али он то није учини |
| /head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах |
| да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можд |
| е маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И тамо сад тек не учине ништа |
| јранију, одмах после прве чаше, с истим болом, кога је и некад осећао, <pb n="9" /> напуштајући |
| } Али, — у осталом нико и не тражи свом болу праве узроке, јер он боли и пече ма од куд, и ма к |
| Али он то није учинио.{S} Било је у том болу и нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника |
| ојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно |
| Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште |
| ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} Моћи ће увек тако, у слободним часовима, насло |
| но седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је не |
| вима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београдском шетачу нов |
| је с њим било...</p> <p>Кад му је било боље, дигао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ле |
| осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовршеног о |
| винарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мо |
| са сажаљењем их посматра, а у тренутку борбе с елементом диви им се, плаши их се, и опет их жа |
| ђење из темеља мења.{S} Све је у дивљој борби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> |
| време увек причају о својим подвизима у борби с полицијом, и о љубавним успесима у нашем полусв |
| иче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то бива тако често у највећо |
| своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С први |
| зак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњи поко |
| а собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак свој |
| синоћњег догађаја.{S} Одатле се једнако брани и малаксава...</p> <p>А млад је и снажан, треба и |
| тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удављен.{S} Стога су просто продирали кроз железна |
| ићем могао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнем |
| оватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а од тад |
| емља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој |
| езна крила црножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашн |
| у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је баш доврш |
| аслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, које ј |
| њихов, који не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако |
| ста теже и несигурније, јер се ту негде брдни оквир стеже, завршавајући моравску долину, управо |
| трвена и угажена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници ула |
| раје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, кроз још лепшу панораму природних лепота, али дос |
| љених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путовања, |
| је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог |
| о слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан ј |
| више, а културан <pb n="7" /> човек још брже подивља — за обичан живот.{S} И једни и други све |
| ашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за |
| b n="4" /> са свима својим спрудовима и брзацима много боље познат, него најревноснијем београд |
| вима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном створењу, |
| ну клупу поред ограде и поче посматрати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњ |
| у у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није да |
| у.</p> <p>У ходнику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово |
| квир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле се иде као уз брдо, |
| p>На станици је ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић сти |
| , да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо |
| не оставља никаква трага на брбљивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и проч |
| о данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима...</p> <p>Било је око десет ч |
| вно је путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно мож |
| почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{ |
| S} Изузетно можда ни ту не иде довољном брзином за оне путнике, који беже сами од себе, али пре |
| инчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет к |
| во.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се култивише, а културан <pb n="7" /> човек још бр |
| је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до капије, и свом снагом |
| оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином |
| И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у подрумски мр |
| кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команд |
| гом, са све мање смисла, рађале су се и брзо одлазиле, погађајући свом тежином своје бесмислено |
| е улице, али му капетан прозре намеру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло сп |
| и и други све што доносу собом и у себи брзо оставе за собом, и просто пригрле драгу масу, која |
| ђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она као тешки капци одмах спус |
| е:</p> <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p |
| и му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен д |
| апетана неприкосновеном светињом) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво |
| ало стиди.{S} Одмереним корацима, нешто брижан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође |
| ена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним осмејком, који је долазио испод широког рукава: |
| досећајући кратак одмор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колск |
| head>VIII.</head> <p>Цичи љута мећава и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове |
| е, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, |
| ="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује н |
| Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огледало, које се |
| е Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који је био на стражи.{S} О |
| се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> поред царин |
| алаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, го |
| ставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с ве |
| рзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их |
| осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, по свршетку путо |
| одова налази се тако звани »инспекциони брод«, на коме је команда.{S} Командни је апарат увек т |
| млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да |
| казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, који је нешто весело б |
| себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је б |
| одним часовима, наслоњен на ограду, док брод сече брзе и брбљиве таласе, сањати о једном дивном |
| ог Дунава разливаше плодни Срем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под п |
| Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке |
| ринчић био је први пут на команди малог брода, који се од раног јутра отискује с београдског пр |
| ут чуо нервозну цику звона са командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трч |
| ш спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, и одатле их то исто звоно р |
| не жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећи спасење, мирно је чекао на |
| чићу, који је осећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крма |
| з предње степенице и оде на предњи крај брода.{S} Ту седе на једну клупу поред ограде и поче по |
| ољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, |
| ском кеју, а последњи су још извирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учи |
| го заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар је све дотле полагао права на своје воде, док је |
| } И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чуј |
| сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потп |
| Дринчића.{S} Ту он није био ни најмање бродар.{S} Његова је љубав била љубав човека с обале, с |
| е брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а |
| еверу морале бити залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S |
| парадокса.</p> <p>И породничим животом бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју поро |
| ивим и брзим таласима.</p> <p>А разуман бродар, ако кад и прочита на лицу ког посматрача такав |
| , принудног кретања.</p> <p>Јер он, као бродар, никад није самог себе разумевао.{S} Разумео је |
| а није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим парабродима. |
| ебе разумевао.{S} Разумео је мало живот бродара, па је отуд то и долазило.{S} Живети у свом еле |
| (лађара) и друштвених — привилегованих бродара.{S} И једни и други су сматрали своје право за |
| ко издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају |
| оћу на деценије забележавају само стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на севе |
| а осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљнос |
| дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чукарици, подносио рапорт запов |
| Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног снежног децембарског <pb n= |
| 9" /> и припадају заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас н |
| авима, — значи једно ма и најмање речно бродарство.{S} Ако се у ту масу угура и дивљак, брзо се |
| ет степена под нулом може само сањати о бродарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до ке |
| су се журно тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан преб |
| путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{ |
| /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цилиндерима паром.</p> <p |
| суди свој најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље |
| авикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, који је једва прелазио пет километара за пола |
| но тискали путници с обала на бродић, с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на |
| ном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била је сад само жеља, и то |
| сности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод«, на ком |
| е Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он је |
| и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати пажњу, изда |
| ог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог |
| <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи терет повра |
| ом на дисциплину крмару, чињаше положај бродског капетана неприкосновеном светињом) и без бриге |
| час је остајало мирно и безбојно.{S} На броду се особље спокојно одмарало, и, сем лупе точкова, |
| ане.{S} Али није имао среће.{S} Томе је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну ремор |
| ста, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с н |
| крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући ву |
| јачем запалењу не би се задржали ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освит |
| чић је под утисцима ошите хипнозе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, |
| бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се све мора |
| едовна пловидба.{S} Дринчић је молио те буде одређен за млађег капетана на један велики теретни |
| } Али шта ће он казати домаћину, кад он буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој к |
| .</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколик |
| а том великом броду, у природи, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и т |
| но сунца и тихог живота, који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природ |
| саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници |
| будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала река још не беше п |
| ћи осећање умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушт |
| ви, мозак увек највише страда.{S} Он се буни, брани, напада и одбија.{S} А то бива кад унутрашњ |
| ше спора, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа |
| а, и нечујно се слагали на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзи |
| промакла неопажена.</p> <p>Али се опет бунио један младић у плавој бродарској униформи, једног |
| а од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стар |
| веник скупоценог бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо нас |
| је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог брода на пучини, и нежелећ |
| је почео дизати таласиће, предочавајући буру у предвечерју.{S} Брод и објекти одједном оживеше. |
| из мрака питање, и поче као туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака дла |
| х готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом |
| <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано на Саву, |
| ранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је |
| "46" /> јасно.{S} И ништа јасније му се валда, на свету није чинило сада од држања господина бе |
| жно набујала река још не беше прикупила валове, разбацане по банатској низији, којом се, као не |
| а никад незаборавља успомене.{S} Казаће вам и ону најранију, одмах после прве чаше, с истим бол |
| " /> напуштајући то место.{S} И причаће вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој просто |
| арцем одсећи небо од земље!{S} А ја сам Вам сасвим друкчије писао«.{S} Он подвуче последње речи |
| ли грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад напричали таласи?</p> <p>Он се трже и ск |
| вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за излазак, |
| аси, у углу до старе тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине. |
| осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само |
| нај кратки осмех, и плану једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но шт |
| и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаништем <pb n="47" /> п |
| ао са свих страна на мост, а највише из вароши, и ако се тамо свим могућим чудима радило на том |
| {S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра |
| есима у нашем полусвету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, за |
| вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш приј |
| ем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчићу сувишан за п |
| мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <milestone unit="subSection" |
| {S} Љубити опет самог себе у њој, и што ватреније, тим луђе.{S} Човек љуби само из чулних и инс |
| ава Дринчић оно рађање и умирање малих, ватрених сунца.{S} Њих ни сада није било.{S} Очи, сасви |
| оту, али зато ипак нисте рђав човек.{S} Ваша су решења одвише прека и слаба, јер сте јако оскуд |
| <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако и до зоре бити на команди, а |
| ицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више ни |
| е близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, |
| рема Ади-Циганлији.{S} Све је то чврсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала |
| ежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се могло довести.{S} И ускоро |
| /> јутра, кад су тако игличасти пахуљи вејали косо испод облака, и нечујно се слагали на предм |
| да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни друго.{S |
| зи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара |
| b n="26" /> радовали.{S} Панорама лепог Велеса је пропала на рђавом објективу.{S} И Дринчић је |
| да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га |
| шко дишући поче устављати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стего |
| са ма којим другим.</p> <p>Свет с обала вели: последње уточиште за одбијене из друштва, са сажа |
| ла се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је сво |
| ари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он кукави |
| да је преламала светле, кончане зракове велике пристанишне лампе, а целом дужином и ширином реч |
| је пролазио и раније овуда, одмах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један пр |
| га више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Јер ти ниси никад познао сласти недовр |
| оја се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, који су |
| ирали с брода.{S} Пред јасном светлошћу велике лампе с кеја учини се Дринчићу, који је наслоњен |
| ата, разнобојно осветљених.{S} Један ]е велики путнички брод бректао, избацујући остатак паре, |
| д кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе душе, |
| ножуте орлушине, у загрљој браћи, којој велики словенски Бог досуди свој најстрашнији мач.</p> |
| уде одређен за млађег капетана на један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама. |
| је у осуству заступао на дужности један велики сандук од трговачке робе.{S} Ту је притисак био |
| трати брзе таласе, које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и |
| и добро изгланцовани, а зидови закићени великим, златним огледалима.{S} То је тамо под крововим |
| ну једна жестока варница испод шешира с великим и белим пером, пре но што он исчезе у маси путн |
| ју у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само ат |
| о, опомињући саплеменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег ро |
| оричино.{S} Снег је завејавао позорницу великих догађаја, а таласи осећања душу.{S} Пролази и К |
| који се лагано будио, или се спремао на велико и опште буђење у природи.{S} Снажно набујала рек |
| јући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали |
| таре границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у унутрашњости, на једној малој речици, |
| ну реморкажу, с највећим задржавањем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио ј |
| кругу на крми.{S} Све је спавало на том великом броду, у природи, која се будила, док је он изд |
| ада и набујала косица пољских усева.{S} Величанствени поглед с брода, који се доста оптерећен в |
| едне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни огњеви с |
| овољно куражи.{S} Пође навише, промаши «Венецију», која је изгубила сав свој значај, од кад је |
| ећој тишини.{S} Његова је трагедија без венца и без парадокса.</p> <p>И породничим животом брод |
| рогура се лагано кривом улицом па преко Венца испаде пред Кнежев Споменик!</p> <p>Крупне снежне |
| у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада виш |
| на игра, а лицем му се исписује свечани вео сете!{S} И ако је пролазио и раније овуда, одмах по |
| вршетку путовања, као ухрањен, џиновски вепар, после успешног бегства испред секире.{S} У среди |
| лом. <pb n="42" /> Па ипак, имајте само вере.... <hi>ствар ће се добро свршити</hi>»!</p> <p>И |
| еве и купио, незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, |
| е очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдар |
| и то никад не каза.{S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну по |
| коначношћу и једноликошћу.</p> <p>То је вероватно и био разлог што стари крмар не обрати одмах |
| леменике и с оне стране великих река на веру отаца, док уста целог човечијег рода непрестајаху |
| .</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање н |
| се оне ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су о |
| абе душе, које су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тре |
| упијао погледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бо |
| и.{S} Овај је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву |
| њега, у друштву келнера, који је нешто весело брбљао.{S} Кад је Дринчић пришао ближе, он је ба |
| ан, корачао је Савом.{S} Сетан и помало весео дође на брод, уђе у своју одају и стаде пред огле |
| и су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, |
| чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Земуна.{S} Био је зато тако смушен, |
| егом покривене тополе!...</p> <p>Снажан ветар заурла с мађарских пустара и натера му снег право |
| више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке |
| туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истерати онај сумор |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак на |
| еличне точкове, и тамо их мрвио.</p> <p>Ветар је почео дизати таласиће, предочавајући буру у пр |
| Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих г |
| и замарала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке праши |
| тпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гро |
| кад унутрашњи покој заталасају психички ветрови сумња и разочарење.</p> <p>Дринчић је био сам н |
| прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он |
| ва, ширио <pb n="15" /> је на јесенском ветру морем племените крви освештану тробојку....</p> < |
| шао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, ка |
| запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило |
| и поуздани радници, који никад не раде, већ се увуку у службу, кад уграбе згоду, пред мразне зи |
| аве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био углед |
| се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспортним, пошто се, скоро целог дана врш |
| ње!{S} Није се питао како је ту дошао, већ је беснео, зашто је и сад ту дошао, кад му је најма |
| се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после оног малог белог писма су ова врата била за у |
| мислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећ |
| тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, ста |
| се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" |
| ћ утону полако у сањарије.{S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Сад је већ био љут и на самог себе.{S} Заборављати се није сме |
| ла на рђавом објективу.{S} И Дринчић је већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђим |
| ерујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегда |
| дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви |
| на изгубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, |
| десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p |
| о туп сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком с |
| ринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже |
| звините!...{S} И свеједно је, шта ће му већ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до |
| и дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене, јер ту хладноћу на де |
| едно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали |
| ћ све казати.{S} Част и достојанство су већ отишли до ђавола, и сад само треба мислити на то, г |
| га се Дринчић јавио лекару, и, пошто су већ бродови, терани ледом почели улазити у зимовник, он |
| д ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега д |
| "> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живи |
| d> <p>Сава Дринчић млађи капетан једног већег брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче |
| сторани и све установе, потребне једној већој друштвеној заједници, па и амбуланта, у којој мор |
| И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гоми |
| им обичним пословима.{S} Било је мразно вече.{S} Под ногама му је прскао чист и сув снег.{S} Ма |
| ије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисли, и |
| ћ није ништа учинио, што је, још идућег вечера, згазио једну стару, сироту жену, и претурио два |
| е сумрак <pb n="41" /> раног јануарског вечера, лагано и нечујно, кроз затворене прозоре пунио |
| ш ове исте зиме, из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил |
| ош ове исте зиме из које бежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранил |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, н |
| ћи у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души редове, којих се озбиљан човек по |
| и бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се |
| едбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пристаниште |
| у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се у свој |
| ди, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, натерала.</p |
| еног бисера сумњао у њихове буре, и док вечерњи сумрак није без решења опоменуо насртљивог гост |
| > <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на земунском |
| хови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам васпитао и своје |
| граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни његови оснивачи не запамт |
| код казана и нервозно затрчавање точка, вечито у истом кругу на крми.{S} Све је спавало на том |
| ја се међу својима доста добро осећам у вечитом покрету, на здравим плућима наше широке реке!.. |
| закова за њега, а мисао зари у једно од вечних питања.</p> <p>Мрнари су већ били у чамцу, закач |
| о могу примати боје.{S} Његове су слике вечно постојане, оне не умиру ни са смрћу материје.</p> |
| азори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније створен, |
| глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао ток крволочне борбе, свирање челичне ки |
| м био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем |
| млади пријатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте |
| н, као јутрос, синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчи |
| мената, збуњени и престрављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате |
| и очи морских дубина, у којима је некад видео капетан Сава Дринчић оно рађање и умирање малих, |
| у крају трепавица сан.{S} Дринчић ју је видео у излогу једне радње у Македонској улици, још пре |
| ј је хтео у правцу Калимегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла |
| е, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као умо |
| ких лопти.{S} Кроз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи. |
| Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади- |
| је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај вр |
| } А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Слабе |
| прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потпуно сам, |
| о уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S} Снег је завејавао позо |
| миле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и ј |
| а.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке срем |
| јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш најзад ме разумео, и ја као родитељ,... знаш већ |
| као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне бели |
| ала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, |
| пређе у Земун, устави првог кочијаша и викну: — У Б!...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| аше неколико њих, али се један истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли |
| командног брода, која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав |
| јци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај |
| снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним приликама, кад се добије дозвола за из |
| дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и снег редовно, а вино у ванредним прилик |
| ренутку.{S} И док домаћин наливаше чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се |
| е, укочених црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној стра |
| e> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се лепо види и Куманово и Нагоричино.{S |
| лином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Сталаћа, а одатле |
| а пространом долином, која има за оквир високе и модре висове.</p> <p>Овај брзи пут траје до Ст |
| ињу живот.{S} То се назива неморалом, а високи и строги морал се налази у једној простој законс |
| се торањ с једне његове цркве необично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући сапл |
| јави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта то |
| смех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb n="35" /> и ако је зна |
| и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио |
| длази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у |
| ниче, који у својој души и немаш ничега више осим сажалења, и нисам достојан велике борбе.{S} Ј |
| лави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> |
| д одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто |
| ља, у коме ничега царског сем споменика више нема, не изазивају му у души нова осећања.</p> <p> |
| о.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он ј |
| шта га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осетио се изгубљеним, и одједном му беше |
| р га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а на |
| се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одо |
| тао по команди стишаније и мирније, све више личећи на капетана.{S} Промене у природи су увек у |
| спорије откуцавао, а стара се икона све више мрштила на зиду!..</p> <p>Посматрао је седећи очи |
| Презирао је могућности исхода, јер није више ни себе познавао.</p> <milestone unit="subSection" |
| азило од чисте снежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашен |
| ребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто транспо |
| и почиње живети новим животом, који се више неда сравнити ни са ма којим другим.</p> <p>Свет с |
| , као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је јачи мах узимала мартовска гро |
| ем.</p> <p>Брод је савијао малом окуком више Земуна, и слао, под притиском слабијег ветра, кули |
| а у души цикао оркан.{S} Није се могао више савлађивати од осуде, јер су се морали једном пола |
| знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> |
| аде натраг на седиште!...</p> <p>Напољу више није падао снег.{S} Дувао је мало ветар и разгонио |
| зним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, |
| евитим погледом у оне дубине.{S} Али ту више није било ничега; мирно и мртво све.{S} Само један |
| амо оним девојкама, које немају никаких виших способности, а које је и најјевтинија игла Сингер |
| а и натера му снег право у очи, који му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</ |
| апци, а свест бегати у подрумски мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку |
| да, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а |
| је.</p> <pb n="17" /> <p>Кад се нагутао влажног ваздуха и напио боја, Дринчић се спусти лагано |
| бојом у лицу, која је јако потсећала на влажну иловачу.{S} Брзо претрча преко малог моста до ка |
| ала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и г |
| али дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак и напрезала артерије?{S} Ако јесте, |
| иша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто бржа, кад се одједном разлеже вика |
| трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Др |
| еретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиро |
| дар је све дотле полагао права на своје воде, док је сопственик скупоценог бисера сумњао у њихо |
| у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} |
| — Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Београд.< |
| нити од природе, која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био по |
| тврђаве, одакле је ванредно леп преглед воденог састава, Земуна и околине.{S} Сунце је на изгре |
| вно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, |
| м бродар се издваја.{S} Он по могућству води и своју породицу са собом на речну ширину, где је |
| казивали, и сви се љутили.{S} О чему се водила реч, Дринчић није могао сазнати, јер се ништа ни |
| ано настављали разговор.{S} И ту се реч водила о свечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две м |
| који је обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту. |
| у му се одједном пробуди дивља чежња за водом.{S} Без сумње су већ и највеће реке биле залеђене |
| крају команде, баци недогорелу цигару у воду и сручи се на једну клупу, у крају капетанског мос |
| азио времена и светове, па му је морала вожња изгледати сувише спора, упоређена с муњом помисли |
| у.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде звати кочијаша, к |
| напреже један простран осећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по п |
| е ударило звоно, и свирао брзи путнички воз за одлазак преко Саве.{S} Дринчић стиже и ускочи у |
| во обележавајући њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи |
| ране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао уз Кумановске висове, с којих се ле |
| вали тренутци испуњавајуће жеље.</p> <p>Воз свирну и стаде пред станицом.{S} Он скочи и отвори |
| а, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару виш |
| мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже г |
| да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја к |
| уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сач |
| е није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходн |
| , који беже сами од себе, али пред њима возовођа не може одговарати.{S} Као огромна бела змијур |
| путовати моравском долином нашим брзим возом, јер је он ту у истини брз.{S} Изузетно можда ни |
| ак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од обичног.{S} Ту |
| десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу: мирно!</p> <p>Казаће му...{S} Он ће му |
| плином личи на кадар добро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је |
| земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{ |
| вљају смрт срамоти.{S} И њих је Дринчић волео....</p> <p>Пред вече се обукао и изашао на шетали |
| поднебље.</p> <p>Но зна он и пре брака волети.{S} Ту је тек он највише бродар.{S} С првим сном |
| ни и брани својом прегорелом мишицом, и воли као јужњак своје поднебље.</p> <p>Но зна он и пре |
| ма свему другом љубав, лаж је.{S} Човек воли или љуби све ради самог себе, из задовољства или п |
| тим људима њихови положаји и имања, ја волим скромну вечеру у сигурном запећку.{S} Тако сам ва |
| није имао право, тај би закон био ивиша воља.{S} Али, — у осталом нико и не тражи свом болу пра |
| е, ил’ никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано |
| <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l> |
| у....</p> <p>Ниш!...{S} Лесковац!...{S} Врање!...{S} Кола пуна дима и паре, плишана седишта утр |
| ику одјекнуше одсечни и брзи кораци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин |
| Већ после оног малог белог писма су ова врата била за увек од њега закључана, а после његовог о |
| ос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два |
| живети, јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим |
| гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз предсобље у собу, стаде код стола, и придрж |
| ин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита садржину своје |
| м.{S} И док услужни кочијаш придржаваше врата, он зажмури и баци још један напрегнут поглед на |
| оста толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само није разумевало. <pb |
| аде пред станицом.{S} Он скочи и отвори врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако |
| нагло уставише, кочијаш скочи и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове д |
| појасом преко прага, кад Дринчић отвори врата, а с њом заједно покуља и притисак од целе две ат |
| ице пламтећих очију.{S} Дринчић дође до врата, на која је једном већ улазио, напреже умируће жи |
| га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очински пољубац на таласе плаве, |
| д се чу слаб шум с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка! |
| страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата се опрезно и безгласно отворише, а на њима се пој |
| , док му се пријатељ из подземног света врати са Кербером, него Дринчићу притисак спољне атмосф |
| могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се лудим.</p> <p>Он напреже |
| " /> <p>Једног вечера се Дринчић раније врати и опрезно уђе на брод, непримећен од мрнара, који |
| му влагом и хладноћом расхлади чело, и врати присебност.</p> <p>Тај је ветар долазио преко Зем |
| једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неод |
| а ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад се чу слаб шум с противне стране, и с врат |
| придржавајући се за зид, окрете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћи |
| ни на будалаштинама!</p> <p>Дринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под |
| није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако му је то био заобилаз |
| оно, чега се већ почињао бојати.</p> <p>Вратио се затим на Калимегдан и с последње терасе посма |
| био и простор запремљен.{S} Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавај |
| <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, |
| ас ће тући огањ, снегови и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с вен |
| де пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој малој команди он пра |
| ре, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, погођене болом, своме елементу.{S} И т |
| прву наредбу за путовање, и Дринчић се враћао с вечера раније из вароши на брод.{S} Ишао је пр |
| ђивали новим познанствима становници те вредне паланке, занимајући се својим обичним пословима. |
| занима, у часовима досадног одмора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представн |
| су само толике јаке, што верују у своју вредност и потребу, кад се у великим тренутцима огледај |
| стеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди и само наше врем |
| ле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој се позитиви и н |
| /p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних одморишта.{S} Дринчић |
| ско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је било тмурно, атмосфера тешка, а из облака је п |
| е непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ништа није чуло.{S} Сат ј |
| и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати |
| тпушта службенике, чак ни привремене за време зимовника, то и они радо остају под платом и под |
| здробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код казана и не |
| јама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић |
| кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је неверни брат удав |
| излазак, после које обично нико подуже време не излази.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, д |
| ad>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све је ја |
| сећао у себи расположење брода, било је време вечери.{S} Он предаде команду крмару и спусти се |
| нтанске радње, туцају туђ новац и своје време, а ујутру долазе својим упосленим друговима на ка |
| он би се морао разболети.</p> <p>Али се време мењаше, и он биваше све ведрији.{S} Могао је тако |
| з препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, |
| положај људима.{S} То тврди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног о |
| ти до у саму ноћ.{S} Па ако би се још и време стишало, он би се морао разболети.</p> <p>Али се |
| овала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко време у кревету, довео у везу са смислом све, што се мо |
| е од те лупе трже и капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" |
| руговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у борби с полициј |
| јој би, место пчела сваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне л |
| ица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се нека ствар, у којој су |
| грабе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не отпушта |
| залеђене, а он кукави бродар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је брод |
| а за пола сата.{S} Он је собом прелазио времена и светове, па му је морала вожња изгледати суви |
| порених и издробљених таласа, чуло се с времена на време учестано падање лопате на ложишта код |
| руга амбицијама свога љубимца, кад му с времена на време одједном тако запечати путе?</p> <p>И |
| бојом морао припадати атмосфери рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунц |
| која је досудила живим воденим капљама временску укоченост?{S} Зашто је био потребан тај мир, |
| а, над којом би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тад |
| џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <pb n="36" /> сав се стресе, и рук |
| стаде пред једном кафаницом, у којој је врило, као у некој људској кошници, у којој би, место п |
| p> <p>Дотле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим |
| кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и команду неустрашивих војсковођ |
| појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, који је обратио на њега н |
| деја, те му брзо рече, како се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Г |
| ци једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао |
| вити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих |
| ијатељу, не примите за зло.{S} Ви имате врло рђав појам о животу, али зато ипак нисте рђав чове |
| беђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи |
| ње умора из ње.{S} Путник се не буни, и врло често прекида најслађе залогаје, или спушта принет |
| {S} Тај је чичица имао подсмешљив нос и врло лукаве очи, као у Додеовим причама нормандски бирт |
| ати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У то није сумња |
| коше у нешто налик на осмех.{S} Беше му врло тешко.{S} Село Б. више није постојало за њега, <pb |
| пробе свога искуства, које је било још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној |
| капетан, који за то време беше у некој врсти мартовске летаргије. <pb n="5" /> Он хитро скочи, |
| стојање и садашњицу је сматрао као неку врсту механичког, принудног кретања.</p> <p>Јер он, као |
| је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на велик |
| ранспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{S} Св |
| оди, која се будила, док је он издишући вукао велике дрвене лађе и тешко натоварене шлепове, ко |
| поглед с брода, који се доста оптерећен вукао сремском страном, појио је око, али га је напосле |
| се снажио и погонио објекте, који су се вукли за бродом, те је Дринчић морао на њих обраћати па |
| ећ били у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипа |
| , што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замрзле тополе.{S} Није му било лако о |
| едан истаче и викну:</p> <p>— Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотар |
| е се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је |
| ици, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у власти, и пружа му један |
| убу, и полако се отресати осећања, која га беху почела савлађивати.</p> <p>Но тек што се он осе |
| озе сањао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води др |
| а, упоређена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачи |
| и га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје улоге, поче забављати.{S} Али кад он н |
| ) и без бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек ј |
| ти и мисли му сасвим изумреше.{S} Ништа га више није мучило, нити се он шта више питао.{S} Осет |
| у му у души нова осећања.</p> <p>Најзад га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није |
| оји би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међутим тако радо сада плак |
| о, његовом чуђењу не би било места, кад га је закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, |
| ати лакомотива на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде м |
| ринчић се вратио на брод у освитак, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb |
| станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајал |
| д одлази, али помисао на пловидбу, није га више радовала.</p> <p>Затим је, лежећи још неко врем |
| S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то више ни тицало, па није хтео на то н |
| е знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну атмосфе |
| нао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку дочекати његови стари и добри учитељи |
| Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их је лепо видео, и стаде им се ра |
| арев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је гл |
| е опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненади променом.{S} Од ње |
| ово зажмурити и предати се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао |
| као сремском страном, појио је око, али га је напослетку и замарао својом бесконачношћу и једно |
| и у чамцу, закачили леш чакљама и вукли га обали, док се с његовог натрулог темена расипала кос |
| есна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је добар младић.{S} Он је — као што видиш на |
| зило.{S} Живети у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се так |
| седе за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје |
| ом господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је |
| му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <miles |
| е вам дотле, док се неуморите слушајући га, у свој простоти и наивности маторог детета...</p> < |
| домаћице, која је звала некога, шаљући га журно негде, извесно по оца.{S} Али шта ће он казати |
| мах после велике Кумановске драме, ипак га целог напреже један простран осећај бола.{S} Воз лаг |
| ња.{S} Затим, нечекајући одговор, силом га угура за сто, седе до њега, унесе му се још једном к |
| е обратио на њега нарочиту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Та |
| к био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се осв |
| и опет се тако јако издвајати, тиштало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они |
| зраз питања, чуђења и неповерења!{S} То га збуни.{S} Он корачи неколико пута до средине пивнице |
| к спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас кра |
| ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-моргане вуче под лажне и замр |
| а тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни ка |
| ction" /> <p>Дринчић је имао право, јар га овог пута нису имали његови учитељи, што су му се то |
| то је тако млад постао капетан, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пер |
| је видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао |
| поле, оне чудне тополе с очима, које су га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да и |
| , али њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и зб |
| Дринчићу, стеже му пружене руке и засу га кишом најљубазнијих питања.{S} Затим, нечекајући одг |
| ољу замрзле лешеве првих жртава, њихове гавране и разорна зрна, док му целим бићем звони, гласо |
| гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен од ветра и сунца мрачним и влажним зидин |
| ко познато.{S} Он се додуше, и пре тога гадио, али је морао бити међу својим. <pb n="31" /> А д |
| Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касини» се пр |
| пом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обор |
| није сумњао ни стари крмар, па ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду са |
| да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, али ни |
| ном пустаром у души...</p> <p>Лагано је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, |
| ини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама.</p> <p>Вода је на тој страни носила |
| {S} Привилеговани су се поносили својим гарантним, уредбеним системом, називајући противнике пр |
| к он највише бродар.{S} С првим сном се гаси и његова прва љубав, а с почетком другог обично за |
| ан сјај.{S} Ситни огњеви су се палили и гасили, остављајући за собом мирне и провидне дубине ра |
| њадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На небу је било час и боје |
| прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једној засебној, и |
| тога још синоћ није сетио?{S} И док су гвоздени стубови савске ћуприје подрхтали под стопама г |
| ви савске ћуприје подрхтали под стопама гвозденог џина, дотле су Дринчића сагоревали тренутци и |
| ст и непомичан ледени покривач, који је гвозденом руком притискивао <pb n="34" /> таласе, преко |
| пристаништа, дошета до Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.< |
| шта, сабира их по старим канцеларијама, где ће их кљукати старим актима и новом прашином, док с |
| једну клупу, у крају капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је т |
| Налазили су се на кривини око Белегиша, где је ветар имао слабијег маха, и вода изгледала нешто |
| зирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у облицима најпростијег д |
| н, а крмар га има још у живој успомени, где као најмлађи мрнар пере ову исту команду и дрхће од |
| де ће возити, а он је возио право тамо, где је његов предходник нудио своја кола, која су, чуо |
| сумњичи.{S} Никако се није могло тамо, где је целим бићем хтео, само за једну минуту, бар до м |
| ђавола, и сад само треба мислити на то, где ће се, на што скривенијем месту, радити с куглом!{S |
| нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша са својим колима.</p> |
| ару и спусти се у своју одају на крову, где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их |
| м упосленим друговима на кафу и ракију, где им за то време увек причају о својим подвизима у бо |
| ако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно заклона, на |
| воју породицу са собом на речну ширину, где је храни и брани својом прегорелом мишицом, и воли |
| ча у станицу, прође кроз прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су ст |
| о да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и знао и није.{S} Није га се у осталом то |
| ора, тај вредни водени свет.{S} Знао је где ће му наћи представнике.{S} На чиновнштво није ни м |
| мегдана.{S} Није видео ни како јури, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа виш |
| кад није знао у ствари ни ко је тај, ни где ће га наћи!{S} А било је тамо свега.{S} Кроз мутну |
| и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно где је, и шта се то око њега догађа.{S} Разгледао је од |
| — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право тамо, где је његов п |
| ти у свом елементу, љубити га и душом и гелом, душом му и припадати, и опет се тако јако издвај |
| свету, и на тај начин васпитавају млађе генерације својих другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом |
| > <p>— Једну сетну причу:{S} Зашто брзо гину водени цветови?....</p> <p>маја 1914. </p> <p>Беог |
| према жени у опште.{S} Ноге су носиле, глава је севала а у души су се крхали громови двадесет- |
| звесно и...{S} Њему снова помрче свест; глава паде <pb n="37" /> на наслон, кад се завуче у кол |
| дна, велика као одрубљена <pb n="19" /> глава, бацала је свој зрачни појас поред острва, до сам |
| , кад се завуче у кола смрзнутих чекиња глава кочијашева, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, г |
| х црта и саркастичног осмеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затвара |
| — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{ |
| ицу с обе стране реке.</p> <p>Не дижући главе с таласа Дринчић је још једном у души преживео св |
| дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Или никад више, ил’ никада више!</l> <l>Н |
| м озеблом и мршавом коњу и колима.{S} У глави му засветли једна срећна идеја, те му брзо рече, |
| ржа се за једну тешку столицу.</p> <p>У глави му се поче одједном ведрити и мисли му сасвим изу |
| би он, извесно у најкраћем времену био Главни Заповедник, или први адмирал.{S} Тада му се чини |
| ровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена.</p> <p>Мрнара је занимала прича, |
| безгласно отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа |
| ог нотара?{S} Дринчић се стресе, подиже главу, и кад познаде кочијаша, усне му се развукоше у н |
| не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи посао сад се намењује само |
| агу масу, која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, |
| {S} Брод и објекти одједном оживеше.{S} Глас заповедников, појачан трубом, чуо се до последњих |
| и зубе у кажипрст, услед чега у мало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мо |
| е даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћице, која је звала некога, шаљући га жур |
| родар га се добровољно одриче.{S} Његов глас се не чује ни кад се бори, ни кад умире.{S} Све то |
| Дринчићу на раме, и он чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шт |
| посредне близине, секао је један снажан глас: «Вежи!» и — »Пуштај!«</p> <p>Није му било јасно г |
| ри корак назад, кад разабра мало познат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Та |
| да настави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, |
| рби за положајем.{S} И жена тражи право гласа!!..</p> <p>А бродар га се добровољно одриче.{S} Њ |
| /p> <p>Он се загледа у њу и одједном се гласно насмеја, згужва карту и скочи од стола.{S} У очи |
| разорна зрна, док му целим бићем звони, гласом последњег опроштаја, Пандуровићева строфа:</p> < |
| Дринчићу, подиже руку, и јако ударајући гласом настави:</p> <p>— »Мој млади пријатељу, не прими |
| бине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је новинарском вештином сликао |
| в се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо |
| с противне стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу |
| тренутак доделило Провиђење, или какав глупи случај.</p> <p>Он брзо отвори уста, али се она ка |
| оља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младић |
| по логици старог крмара било би ако не глупо, бар бесмислено.{S} Кад је неко млад, а при том и |
| ота, били би способни за најгенијалније глупости и бесмислице, а при јачем запалењу не би се за |
| ead>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, која је досудила живим вод |
| које је лагано порио велики брод, бацао гњевно под своје челичне точкове, и тамо их мрвио.</p> |
| тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="3 |
| је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва се држећи на н |
| дресу једно мало, бело писамце, које је говорило много између уских редова, због кога се Дринчи |
| дник с приватских дрварица.{S} Свако је говорио за се и у исто време слушао.{S} Расправљала се |
| ваки човек, у исто време по нешто за се говорио.{S} Слаба светлост једне лампе, која се жалосно |
| њеним очима биле оне дубине.{S} Реч се говорнику клизала брзо, глатко и језовито.{S} Он је нов |
| ршена тачност могле су само за неколико година избацити најмлађег мрнара са палубе на команду!{ |
| ео, а у коме је и он, само пре неколико година, бар једанпут месечно сахрањивао свој одмор и сн |
| тудени.{S} То је било само пре неколико година.{S} До душе он је био један од оних «квалификова |
| ског ослонца, прописао још пре неколико година, онај гвоздени капетан!...</p> <p>Ту је, у једно |
| су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се окренуо лицем Сави |
| ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.</p> <p>Млади капетан Др |
| ежимо, једног вечера у новембру месецу, године, коју смо тек сахранили.{S} То је било управо та |
| д пред новим, и за његове <pb n="18" /> године доста ласкавим задатком, одступити само корак, з |
| »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим становима пери |
| и тада, кад је после целог сата срдачне гозбе и опште пажње испраћен до кола, потврђујући стиск |
| з џепова, а на њима заиграше прсти, као голо пруће под новембарским ветром.{S} И док услужни ко |
| мор, док је кочијаш брисао промрзли нос голом руком, задржавао леђима колска врата, и чекао на |
| чи отпева химну непобедном оружју, мала гомила слушалаца кликну хвалом и славопојем.{S} Тад из |
| као и изашао на шеталиште.{S} Шарена се гомила тискала у дугим редовима без поретка, а јако осв |
| штво осуђује на презирање и чак законом гони ниже сталеже, где се људи спарују са женама у обли |
| } А сва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пија |
| бриге за кућом и породицом, шта га може гонити на такво уздисање, после кога се човек јамачно н |
| ске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од оџака и катарки у зимовнику, према Ади-Циганлиј |
| а му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p> <p>...{S}То је било јуче, |
| води држи у власти, и пружа му један и горак и сладак, и сладак и горак, — неодређен сан!..</p |
| ери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише ко зна за к |
| бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог капетана пребапују његову снагу. |
| обично високо дизао над саставом река и гордио, опомињући саплеменике и с оне стране великих ре |
| га положаја и задатка.</p> <p>Крв му је горела и он излети на улицу, случај је хтео у правцу Ка |
| мозгу, тражио је очи, чијим је пламеном горео, али њих није било.{S} Једновремено су га двоја п |
| приковане његове мисли, и он је почињао горети једном, дотле непознатом жудњом.{S} Страсне жеље |
| поче бивати мучно!{S} Његова љубав, она горка, она црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмн |
| и да му је само провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних у |
| е неке теретне објекте са утока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци |
| е закупац кујне на његовом броду, стара госпа Лена, пореклом пречанка, упитала с неким брижним |
| ло ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још од „Господарске Мејане“, пошав из Београда, види се гора од |
| ва има тако лепе очи, као плаво море, и господин капетан, као мрнар, морао се у њима утопити».. |
| «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе |
| нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, је |
| ирташа. <pb n="22" /> Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у ис |
| ио испод широког рукава:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone un |
| вих очију подсмешљиво снимала!..</p> <p>Господин, који је целим својим бићем могао изврсно пред |
| ављени Дринчић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном ма |
| да, на свету није чинило сада од држања господина бележника из Б.</p> <p>Ретко је добар и племе |
| чича — Лехид Додеов хитро довео једног господина, кога је, у први мах, једва Дринчић познао.{S |
| на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у поверењу.{ |
| нат глас:</p> <p>— »Ух!...{S} Извините, господине!...{S} Тата и мама нису.... отишли су.... али |
| ва, из које се исцеди:</p> <p>— Ту смо, господине!...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| .{S} Он ће му казати кратко и јасно: — „Господине, ја сам изгубио компас од главе, па сам мисли |
| француског топа.{S} Казао је «збуњеном господину», с пуно учтивих речи у име извињења, све, ко |
| мо, у коме се топло захвали томе добром господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости з |
| оног значаја по јавни ред.{S} То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде н |
| у однела срце у свиленој марамици једна госпођица „из прека“, која има врло лепе очи.{S} Наглас |
| умљиво» — завржио је услужни крчмар, — «госпођица нотарева има тако лепе очи, као плаво море, и |
| огао изврсно представити старијег брата госпођицама, био је врло духовит, љубазан и узнемирен.< |
| је могао ни остати равнодушан према тој госпођици «из прека», која се може похвалити на штету д |
| државао леђима колска врата, и чекао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S |
| рак није без решења опоменуо насртљивог госта на пристојност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам |
| буде затекао овог, сасвим неочекиваног госта у својој кући? — опет се помоли из мрака питање, |
| а преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући |
| иту пажњу, водио га у «засебну салу» за госте, једину у том месту.{S} Тај је чичица имао подсме |
| S} Он уђе и поче, необраћајући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали р |
| Земунског кеја, где пригрли своје драге госте, и брзо се враћа натраг.</p> <p>Ту је, на тој мал |
| } Он се хтеде вратити, али му непознати гости не дозволише, извињавајући се и сами за своју сло |
| ући пажњу на госте, журно јести.</p> <p>Гости су лагано настављали разговор.{S} И ту се реч вод |
| где се јако изненади, кад је нађе пуну гостију, где их је вечерња хладноћа, услед недовољно за |
| к објављује с капије долазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз те |
| е родио.{S} Дринчић скочи, опрости се с гостима једним поклоном и проби се још једним муњевитим |
| к, кад га је већ он очекивао под паром, готов за полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана лок |
| га ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{ |
| пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком људи командуј |
| ким нагласком рече:</p> <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте |
| е локале за забаву.{S} А они су сви ту, готово један на другог наслоњени, дуж целог пристаништа |
| прегледаоницу, где га нико незадржа, и готово истрча на пут, где су стајали неколико кочијаша |
| и мрак и влагу.</p> <p>Све се то догоди готово у једном тренутку.{S} И док домаћин наливаше чаш |
| аци.{S} Врата нагло одскочише, а на њих готово ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корак |
| смеха, висила је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио |
| 34" /> таласе, преко којих се плови.{S} Град није био још стекао аеропланску станицу, а прелаз |
| је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се у дугачком луку преливало хиљ |
| ао и пре зјапила на миран и посматрачки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у |
| аута око пруге, ни бела котлина царског града Скопља, у коме ничега царског сем споменика више |
| ве, па се онда појавише нејасне контуре градске и малог села Б. и најзад лепо изниче бела кућа, |
| а штек стајао..</p> <p>Он се наслони на градски зид и луташе очима.{S} Па на једном као срна, к |
| S} У њима је већ био угледао тополе иза градских улица, кад се кола нагло уставише, кочијаш ско |
| дремају по чађавим становима периферија градских, а ноћу се извлаче кицошки зачешљани, често и |
| ежне белине, коју није више помрачавало градско осветлење, јер је било погашено.{S} Време је би |
| е зграде, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на |
| тле је опет на противној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту |
| чне борбе, свирање челичне кише и урлик гранате, прскање мозгова, врисак земље и ваздуха и кома |
| сећај бола.{S} Воз лагано оставља старе границе, а он тражи очима по пољу замрзле лешеве првих |
| већ трећег јутра остављао поново старе границе за леђима.</p> <p>У једној великој паланци у ун |
| чулних и инстиктивних побуда.{S} Све је грдна самообмана, и у толико је боље, што се сваког дан |
| игао се и посматрао кроз отворен прозор грдне ледене санте, како се са ужасном ломњавом погоне, |
| ом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> <p>И према свему другом љубав, лаж |
| , која није престајала, вику из стотине грла и трчање стотине ногу.{S} Кроз сав тај лом, из неп |
| ио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом снагом иза самих кола.{S} Дринч |
| чу заповедников глас, који је и у шали грмео:</p> <p>— Млади колега, шта су Вам све до сад нап |
| црна истина, зар и она?!</p> <p>Лаж је! грмну он у себи.{S} Љубити жену зар не значи:{S} Љубити |
| овом прашином, док се на њих не смилује гробље или каква чиновничка гладница.{S} Кујна и домаћи |
| и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста добро осећам |
| а мрачним и влажним зидинама.{S} Живи у гробљу, у гробљу и умири, а ја се међу својима доста до |
| ог сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног гада, заштићен о |
| ђена с муњом помисли.{S} Бунила га је и грозна празнина, која му је сваког часа завлачила своје |
| ноћ, све је јачи мах узимала мартовска грозница.</p> <p>Дринчић се шетао по команди стишаније |
| ри, ни где јури, јер га је целог тресла грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратност |
| душом и телом је дрхтао, као у најљућој грозници, при помисли на сусрет, који је као смрт немин |
| на дуго и на широко тресла земља као у грозници!.</p> <p>Једнокрвна браћа с оне стране реке су |
| и непокретну масу.{S} Зашто је то тако грозно морало бити?!..</p> <pb n="11" /> <p>И, напослет |
| , глава је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p> |
| тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после дужег колебања не уђе.{S} Из |
| грозница.{S} Ништа више није осећао до грубе одвратности према свему, а нарочито према жени у |
| појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан!{S} Први код младића и жена, а други код с |
| гоне, натрчавају једна на другу и силно грувају објекте.</p> <p>Њега је обузимала тиха сета и ч |
| у капетанског моста, где му се оцепи из груди један дубок уздах, — који је тежином и бојом мора |
| отворише, а на њима се појави главом и грудима сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, |
| ва и брише а снажан лед својим челичним грудима стеже бокове објеката, скупљених у зимовнику, п |
| лом и славопојем.{S} Тад из оних дубина грунуше мала, ватрена сунца, чији се огањ учини Дринчић |
| онети опасности.{S} Отприлике у средини групе од бродова налази се тако звани »инспекциони брод |
| најстрашнији мач.</p> <p>Мали бродић је грцао под теретом, али је био горд, што жеље његовог ка |
| чаше вином, боје скупоценог зејтина, он грцаше, хватајући се за смисао, кога апсолутно нигде ни |
| ари.{S} То је једина смрт у бојама, без грча и ропца, у кипећој сладострасти.{S} И у том тренут |
| се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно закашњавао по |
| ини...</p> <p>Први редови путника су се губили у вечерњој помрчини и сенкама младих топола на з |
| десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом посматрању широке сремске пучине.</p> |
| и отвори врата.</p> <p>Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један |
| осле спустити испод ње.{S} Цео је живот гурање, стицање и судар прилика.{S} У резултату му је у |
| иран за цео један тренутак, па несвесно гурну напред, сад већ на широм отворена врата, кроз пре |
| том удари звоно и конопац паде.{S} Свет гурну на ћуприју, а Дринчић с набијеним шеширом на лице |
| м слабијег ветра, кули Хуњадија у њему, густе облаке несагорелих гасова из свога димњака.{S} На |
| ио толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом назад!{S} Напољу се освежи |
| и.{S} Мрнар као и ложач свесни су тога, да сваки њихов поступак повлачи казну, па се онда, док |
| овању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мразној ноћи.{S} Чини |
| у унутрашњости, још као дечаку причала, да петао увек објављује с капије долазак изненадних гос |
| , јер му се одмах учини и сувише подла, да би је и последњег часа могао извршити.{S} Јер - зар |
| ио.</p> <p>Његова одједном рођена жеља, да се догура са својим бродићем до Земунског кеја, била |
| бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао својим падом потврдити озбиљност свога пол |
| их у зимовнику, претећи им сваког часа, да ће их провалити!{S} Зато од раног јутра дуж целог зи |
| могао предузети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ |
| он и по трећи пут уверавао самог себе, да с човеком живи нешто, што не умире, <pb n="6" /> неш |
| које се од појаве госта толико препаде, да у страху загрли врата муцајући нешто, што ни само ни |
| амо свим могућим чудима радило на томе, да се та експедиција смањи.</p> <p>Дотле је опет на про |
| једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров |
| не развијати без препрека, док не успе, да за најкраће време разори онај организам, оно савршен |
| у великим тренутцима огледају и увере, да су увек само атомске маленкости, враћају се увек, по |
| рем, који већ трећи пут долази од куће, да би чуо наредбу.</p> <p>Онај, ко своје очи уставља на |
| над самог себе, понизи животињу у себи, да би се могао пре или после спустити испод ње.{S} Цео |
| од-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још јед |
| ну жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посматра и још једном се увери, да ни |
| разговор, и Дричићу се одједном учини, да спази у очима једне од њих, оне што је седела десно, |
| ренутак посматра и још једном се увери, да није ту оно, чега ради оне и постоје!</p> <p>Поглед |
| воте погасио, или су њега ради одузети, да би се њему прибавио готов сок за исхрану!</p> <p>То |
| већ хтеде звати кочијаша, кад се сети, да то досетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би з |
| искуснији капетан прима се те дужности, да проведе кроз зимовник друштвене објекте, а и сав тај |
| и морао бити кобан, тачно прорачунивши, да кад буде смисао потражио своје место, <hi>ипак се св |
| је био ни одморан.{S} Био је доста јак, да би могао предузети одмах путовање, и слаб, да би мог |
| робе.{S} Ту је притисак био толико јак, да Дринчић осети како га гуши, и удари — пуном снагом н |
| сетљиви кочијаш вози заобилазним путем, да би зарадио коју крајцару више, за ове мршаве зимске |
| газдарица чинију с говеђином и поврћем, да промаја обори с полице <pb n="32" /> једну дописницу |
| је апарат увек тако добро конструисан, да редом и дисциплином личи на кадар добро организоване |
| <p>— «Знао сам, готово сам био убеђен, да ћете нам опет доћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мисл |
| тог вечера за Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали |
| Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу причала главом газдарица Лена. |
| о за њега, <pb n="35" /> и ако је знао, да је и сад тамо оно, што га тако силно, попут фата-мор |
| о душе, тешко би он и себе тада познао, да је од куд погледао на старо огледало, у реновираном |
| е наслоњен на ограду команде посматрао, да још једном на излазу заигра онај кратки осмех, и пла |
| понеки пешак назад станици.{S} Помисао, да ће ускоро под тополе, поче га оживљавати.{S} Он их ј |
| треснути свој точак од крме тако јако, да се од те лупе трже и капетан, који за то време беше |
| i>»!</p> <p>И он погледа Дринчића тако, да се овоме брзо почеше лепити капци, а свест бегати у |
| рсто везано за обалу и притегнуто тако, да ни најјача навала леда не може донети опасности.{S} |
| S} Чинило му се, ако се не појави нико, да ће тог тренутка умрети ту, пред туђим вратима, кад с |
| ад ту дошао, кад му је најмање требало, да се пробија погледом кроз кишу снежних похуљица, у пр |
| провиђење одредило овај горки час зато, да би својим ушима могао чути из оних уста: шта све ово |
| случај послао ту фотографију у промет, да би само њему могао дотући остатак спокојства, о коме |
| е, која је била затворила пролаз граду, да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали б |
| ра, који просецају широк канал на леду, да би му се спречило ширење.</p> <pb n="43" /> <p>Још о |
| логаје, или спушта принету устима чашу, да му не би која клисура или урвина промакла неопажена. |
| јер смрт не пита, кад закуца на врата: да ли је ко готов?</p> <p>И тим, и таквим целим пуком љ |
| која има врло лепе очи.{S} Нагласио је: да он у то не би веровао, да му то није у поверењу прич |
| пусти лагано на Саву, несумњајући у то: да му је неки чудан случај тог вечера исписао у души ре |
| те смрти и непокушавајући <pb n="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа |
| опет тај уздах старцу не беше јасан.{S} Да уздише, кад се све око њега смеје, по логици старог |
| љена, увек бива доста тачно испитан.{S} Да се тога Дринчић сетио, његовом чуђењу не би било мес |
| оз прозор се није могло видети ништа, а да уђе унутра није имао довољно куражи.{S} Пође навише, |
| ао је тако и до зоре бити на команди, а да не осети ни терет ни умор.{S} Маџарац се снажио и по |
| ла!{S} Из њих није било могуће изаћи, а да се моментално натраг врати, значило би огласити се л |
| а пут каријери!{S} И он сада, кад треба да се шета горд и поносит по тој истој команди, уздише |
| де за сто, до самог Дринчића, нудећи га да и сам седне, прво се извини, па га, свесна своје уло |
| господину, на очинској пажњи, молећи га да му опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одс |
| опрости за нарушени мир, уверавајући га да је одспавао свој ватрени, љубавни сан.</p> <mileston |
| Земун.{S} Застао је и он, да ту сачека да се пусте путници, који су у маси чекали и ћаскали, п |
| преображавања?{S} Или је природа хтела да се мало наруга амбицијама свога љубимца, кад му с вр |
| окрвна браћа с оне стране реке су хтела да се забележе на тој светковини, бар у сопственим успо |
| и сам!...{S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада |
| ци, који су у маси чекали и ћаскали, па да настави пут, кад одједном чу познат глас на два кора |
| рала, јер није било оног помамног ветра да заурла са Авале, и потера улицама облаке прашине и ч |
| допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још једном свом душом зажали дивно развијене младиће |
| здићи до божанства.{S} Успева кад - кад да се мало узвиси изнад самог себе, понизи животињу у с |
| ете се тим вратима, која су требала сад да избљују страшног домаћина или домаћицу.</p> <p>Врата |
| Дринчић скочи и, гурајући руке у џепове да награди кочијаша, баци један врео поглед на поље, <p |
| сомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде да уђе у тај „Дом Љубави“, кога се сад стидео, а у коме |
| после неколико минута.{S} Покушавао је да се прибере; али је свест била у дугом осуству.{S} А |
| , незнајући ни сам зашто.{S} Веровао је да је случај послао ту фотографију у промет, да би само |
| а часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се и тамо бунити, и ако ће га раширених руку доче |
| му је то био заобилазан пут.{S} Хтео је да види чиме се занима, у часовима досадног одмора, тај |
| , подносио рапорт заповеднику, јавио је да је те ноћи допутовао са осуства тешко оболели капета |
| ту, за те тополе загубиле, и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само |
| мејао, отишао у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само |
| никада више!</l> <l>Нашој мајци, вране да одосмо, — јави!</l> </quote> <p>Воз се лагано пењао |
| га брзи и речити Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина кило |
| нчићу та дрека запара мозак.{S} Сети се да му је нека стрина, која живи у унутрашњости, још као |
| ови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар с чешких и тиролских планина истера |
| ало на глас не јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S |
| ла, у тој мразној ноћи.{S} Чинило му се да ће се заблистати <pb n="28" /> испод њихових, снежни |
| к јамачно неможе добро осећати?{S} Биће да је ту нека љубавна историја по среди.{S} А орај нови |
| са откуцавао на зиду.{S} Никога не беше да доласком учини крај томе ћутању!.</p> <p>Дринчићу се |
| јаукну.</p> <p>Уверио се да не сања, и да се мора напред.{S} Али куда и коме?!{S} Већ после он |
| ад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписује на крми тренутак свог располо |
| у на знање, да је разрешен од службе, и да се може спустити на кров и одмарати се.</p> <p>Он се |
| ="12" /> да се објасне сами са собом, и да се бар последњег часа обазру у грдној заблуди.</p> < |
| а...</p> <p>А млад је и снажан, треба и да верује животу.{S} Време ће изгладити болове, а сећањ |
| — мислио је он.{S} А нашта би требао и да пази, кад је ту он, стари дунавски крмар, коме је Ду |
| е одједном тако запечати путе?</p> <p>И да Дринчић није имао право, тај би закон био ивиша воља |
| b n="25" /> <quote> <l>Нашој мајци јави да одосмо, вране!</l> <l>Нас ће тући огањ, снегови и ки |
| b n="5" /> Он хитро скочи, па кад спази да брод не мења правац пута, и да то крмар Лука исписуј |
| Ево мене, г. капетане.{S} Заповедате ли да возим код Б-ског нотара?{S} Дринчић се стресе, подиж |
| просто: лађарима, док су ови доказивали да њима, управо њиховим претцима <pb n="29" /> и припад |
| да би задржала путнике, који су чекали да уђу на мали бродић, што је последњи пут возио тог ве |
| кривише, и он целим својим бићем зажели да се претвори у један камен, што је лежао под његовим |
| ћи.{S} Ви сте врло брзи, па сте мислили да ћете једним ударцем одсећи небо од земље!{S} А ја са |
| своје.</p> <p>У једном тренутку помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у |
| одар, није имао времена до сад на то ни да помисли.{S} А од кад је бродар није имао срећу да ви |
| о више ни тицало, па није хтео на то ни да помишља...</p> <p>Вратио се Сава-малом у стан и ако |
| твеним успоменама, кад су били спречени да крвљу забележе време тог ужасног загрљаја, у коме је |
| ћутању!.</p> <p>Дринчићу се тада учини да му је само провиђење одредило овај горки час зато, д |
| је газио снег терасом, кад му се учини да долази неки шум, који је јако потсећао на оне тополе |
| као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да дуже траје вожња, но што би требало, и већ хтеде зва |
| своје бесмислености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по св |
| мрнара.{S} Капетан је наређивао машини да успори, а мрнари су трчали левој галерији с чакљама. |
| ва је ствар у томе, што га инстикт гони да се хвата и за сламку, коју талас крај њега пијаног п |
| у и стаде пред огледало, које се пожури да му се на уранку доста дрско наруга.</p> <p>Целог се |
| огледом у сваки шешир с пером, верујући да ће под њим наћи оно, чега се већ почињао бојати.</p> |
| ј је спокојно седео на казану, верујући да ће небо боље чувати брод од њега, у друштву келнера, |
| обојена прозора!</p> <p>Он напреже очи да боље види, али се слика угаси, и он остаде сам, потп |
| помисли да се неопажен врати, у другом да прође Велес, али ни у последњем неодлучи ни једно ни |
| га мамиле под-а-се!.{S} Он плану жељом да их види, да им се приближи, да их за тренутак посмат |
| о се он жури, врло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред ко |
| ку озбиљног рада, или сам баш ја осуђен да бедно скончам међу озбиљним бродарима, да бих могао |
| откачујући се од београдског штека, као да је био губав.{S} На противној страни се редовно зака |
| стој команди, уздише ко зна за ким, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недос |
| "> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се више ближила ноћ, све |
| и на предмете.{S} Бунио се Дринчић, као да је навикао, на ненадмашну брзину свог малог бродића, |
| команду неустрашивих војсковођа, — као да је и сам био очевидац свега тога.{S} Кад он нагласи |
| им, као да се никад неће оженити, и као да му сад само то недостаје!</p> <p>И доброћудни крмар |
| _C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, али то као |
| уо.{S} Било је мало видније, али то као да је долазило од чисте снежне белине, коју није више п |
| лазак изненадних гостију....</p> <p>Као да му усијана кугла паде кроз теме у мозак, тако му зас |
| Није се радовао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао |
| ти он, кад је жртвовао своје спокојство да би могао разумети и уразумити у екстази, један запаљ |
| тази, један запаљен мозак.{S} Није хтео да му одлучим држањем зада удар, који би морао бити коб |
| изгубио компас од главе, па сам мислио да је остао овде!{S} Извините!...{S} И свеједно је, шта |
| а су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где?{S} То је и з |
| страшна помисао! — Он се није ни сетио да каже кочијашу где ће возити, а он је возио право там |
| а је занимала прича, али није пропустио да њен свршетак не испрати љутњом.{S} Није могао ни ост |
| ило ничега нагонског за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у т |
| ало га је.{S} А живот бродарев се тешко да упознати.{S} Они, који га гледају споља могу имати с |
| или први адмирал.{S} Тада му се чинило да би само на тој широкој пучини могао загасити своје р |
| ас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он негде ту удављен, у сваком другом смислу, ак |
| под Дринчићевим ногама, што је значило да се смањује снага у машини...</p> <p>Први редови путн |
| одарству, и о путовању.{S} А он би само да дође до кеја, да осети мирис оних топола, у тој мраз |
| ме је броду као за пакост било наређеоо да врши локалну реморкажу, с највећим задржавањем на ве |
| је ипак потребна.{S} Ње има свуда, јер да ње нема, мрнарски живот не би имао оног обележја, ни |
| у заслуге за то модерно бродарство, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на све |
| у своју одају и легао, не да спава, већ да размишља.{S} И размишљао је дуго само о томе, како ј |
| ености.{S} И њему се учини да треба већ да се јави лекару, јер су му органи, по свему судећи, б |
| променом.{S} Од њега је дознао Дринчић да се лед креће, и све шта је с њим било...</p> <p>Кад |
| брода с Дунава, који је имао у задатку да превуче неке теретне објекте са утока Саве на горњи |
| инчић је био човек, који би био у стању да убије човека, кад га поквасе сузе!{S} Њему се међути |
| .{S} А од кад је бродар није имао срећу да види велики речни састав потпуно залеђен.</p> <p>Сла |
| ml:id="SRP19141_C5"> <head>V.</head> <p>Да ли је ко могао веће глупости учинити од природе, кој |
| своја недра мрнарима за провод. </p> <p>Да би допунио свој ужас, опет је хтео унутра да још јед |
| ног одмора, и чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и |
| ког за одржањем, тешко да би се и један дављеник спасао.{S} А сва је ствар у томе, што га инсти |
| >Вода је на тој страни носила леш неког дављеника.{S} Дринчићев се поглед закова за њега, а мис |
| нечега слатког.{S} Јесте ли кад питали дављеника, како се осећао кад му је вода пунила стомак |
| љкама састав речни, над којим је ћутао, давно заборављен од оснивача град.{S} С леве стране се |
| њао будан о некој чаробници, која га је давно хипнотисала, која га и сад, овде на води држи у в |
| и он верује да су још увек ту, и ако се давно уверио да су оне само промакле испод њих.{S} Где? |
| ог присуства на њој, те једним покретом даде Дринчићу на знање, да је разрешен од службе, и да |
| о растури све на рад.{S} С тог се звона дају и сви сигнали, за одмор, спавање, устајање, као и |
| из задовољства или потребе.{S} Постоји, дакле, само љубав према сопственом себи, према тој, так |
| авио готов сок за исхрану!</p> <p>То се дакле зове животом!{S} А шта су идеали и снови?{S} Ако |
| е сав живот беше слио у нешто, налик на далеки тутањ, који је секла очајна писка отупелих жица |
| Вардар буди и опомиње да ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока |
| а један велики теретни брод, који плови далеко по туђим водама.{S} Надао се да ће му тамо ветар |
| у сви животи без разлике.{S} И шта бива даље?{S} Једна одвратна радња.{S} Мишићи, који се коче, |
| > Затим су он и тај господин ишли некуд даље, до четврте или пете куће у истом реду, ушли унутр |
| пасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даље није могло.{S} Он у свом ужасу подиже леву руку и |
| ним, и одједном му беше свеједно шта ће даље бити.</p> <p>Споља се чуо дрхтав глас мале домаћиц |
| азни сан.</p> <p>Земунска су светлила и даље трнула, само мало блеђе и слабије, а црна шупљина |
| и врата на колима.{S} На пољу је снег и даље падао онако исто тих и досадан, као јутрос, синоћ |
| ћи њен почетак.</p> <p>Но воз се зове и даље „брзим возом“, иако прави чисто мањи пренос од оби |
| чари недоспаваног сна!{S} Дави се ти и даље спокојно у гробљу варошких отпадака и сваковрсног |
| азад!{S} Напољу се освежи и пође лагано даље, с гађењем и сажалењем у души.{S} У «Савској Касин |
| са малих светиљки палила се и умирала у даљини, а само једна, велика као одрубљена <pb n="19" / |
| S} Имам једно једино дете, па да и њега дам човеку који ни самом себи увек не припада.{S} На ча |
| ем на великом речном саставу.</p> <p>На дан пре тога, добио је брод прву наредбу за путовање, и |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимов |
| спокојно дочекује ноћ, а још спокојније дан.{S} Звоно са командног брода скупља на презив све, |
| SRP19141_C6"> <head>VI.</head> <p>Идући дан као да није ни освануо.{S} Било је мало видније, ал |
| ни добра газдарица Лена, јер је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе... |
| с бродића на обале.{S} Он их је по цео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није |
| То су ти »господски мрнари«, који преко-дан целе године не раде ништа, дремају по чађавим стано |
| ml:id="SRP19141_C1"> <head>I.</head> <p>Дан се мењао, као да је време боловало.{S} И што се виш |
| ру и брзо скрати то задовољство.</p> <p>Дан је текао врло споро, и био је ћутљив и мртав.{S} У |
| мана, и у толико је боље, што се сваког дана милиони утапају у океан опште смрти и непокушавају |
| рђавих времена.</p> <p>Подне мартовског дана било је пуно сунца и тихог живота, који се лагано |
| сто транспортним, пошто се, скоро целог дана вршило <pb n="14" /> укрцавање на Земунском кеју.{ |
| ео дан пребацивао на обе стране.{S} Тог дана се више није могао звати шетним бродом, већ просто |
| а полазак. <pb n="20" /> Требало је тог дана локалити, и мали бродић је бректао с набијеним цил |
| доста дрско наруга.</p> <p>Целог се тог дана одмарао, али се за чудо није могао одморити.{S} Уп |
| ним цилиндерима паром.</p> <p>Он се тог дана особито јако журио, откачујући се од београдског ш |
| ....</p> <p>Био је последњи одлазак тог дана.{S} Бродска је машина изнурено клопарала носећи те |
| чић.</p> <p>Било је по подне тринаестог дана, кад је први пут чуо нервозну цику звона са команд |
| on" /> <p>Ветар је престао, светлост се дана угасила, а сумрак насипа недогледну равницу с обе |
| ност...</p> <pb n="23" /> <p>После осам дана дошло је на Дринчићеву адресу једно мало, бело пис |
| е њеним обалама, после тога на неколико дана, Сава Дринчић.{S} Нашао је мира код старих пријате |
| увао је мало ветар и разгонио ону тмору дана, а овде-онде кроз мрке облаке продираше бела светл |
| жена, — сјајна слика тек за брдо зашлих дана исполинског саобраћаја.{S} Путници улазе и излазе |
| друштвеном заштитом, до првих пролетњих дана, кад се размиле по целом току Дунава, сваки на сво |
| ивној страни врило у граду, који се тих дана хтео прогласити Вечитим, јер ту светковину ни њего |
| мтише.{S} Дуго се светковало у њему тих дана, кад се торањ с једне његове цркве необично високо |
| о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана су се журно тискали путници с обала на бродић, с б |
| ико десетина километара више утока оне, данас целом свету познате реке.{S} Он је знао топлину д |
| не значи компромитовати поверење.{S} А данас још има људи, који у таквим приликама претпостављ |
| на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчићу се чинило да је и он н |
| ања и збрку од осећања, појављује му се данас само лик једног, врло услужног чичице крчмара, ко |
| а:</p> <p>— А зар господин капетан неће данас ручати?!.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| {S} Нико му не би ни веровао, јер ко би данас и могао сумњати у неопходну потребу што отменијег |
| и што удобније постеље.{S} Те удобности данас и одређују вредност и положај људима.{S} То тврди |
| во, јер да није било лађара, не би било данас ни бродара на свету, са њиховим брзим и белим пар |
| згубила своје приморје, дуж кога би већ данас крстарила једна нова флота, над којом би он, изве |
| оју крајцару више, за ове мршаве зимске дане.{S} Не хтеде се љутити, већ утону полако у сањариј |
| у, кад уграбе згоду, пред мразне зимске дане, у време јачег рада.{S} И затим, пошто друштво не |
| и сав тај радни свет кроз мокре зимске дане, кад Чукарицу полива киша, снег и вино.{S} Киша и |
| и кише.</l> <l>Вратићемо се у пролетње дане.</l> <l>Вратићемо се с венцима на глави,</l> <l>Ил |
| е речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја и господин ћемо ма |
| Време ће изгладити болове, а сећање на Данку ће остати непомућено.{S} Можда је то и боље.{S} М |
| азочарење.</p> <p>Дринчић је био сам на дасци после једне жестоке буре и катастрофе сопственог |
| ави пут, кад одједном чу познат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући |
| ки град.{S} У тим чељустима су била она два дивна ока, а у њими....{S} Ко зна ко се тад огледао |
| о, чије је име Дринчић први пут чуо пре два вечера.{S} За то су село биле приковане његове мисл |
| ховитим речима забављала и збуњивала, и два пара лепих, плавих очију подсмешљиво снимала!..</p> |
| тренутак свог расположења, пређе једном два преко моста, затим се наслони на крају и поче посма |
| ио једну стару, сироту жену, и претурио два претоварена носача, на перону београдске станице, ж |
| , који га гледају споља могу имати само два појма: један је глупо идеалан, а други грубо реалан |
| рло жури, те је принуђен да узме кола с два коња.{S} Говорећи то, прође поред кочијаша, једва с |
| ускочи господин Н. бележник из В. Он с два корака од врата, једним муњевитим погледом испита с |
| о пуним пухора од сагорелог дувана, њих два су дуго заузимали разне душевне позитуре.{S} Бродар |
| базан и узнемирен.</p> <p>Најзад су њих два насамо дуго и услужно један другом припаљивали цига |
| ат глас на два корака више себе.</p> <p>Два су господина, чекајући брод нешто разговарали у пов |
| ао на госта, који се није журио.</p> <p>Два минута прођоше.{S} Један грлат певац дрекну свом сн |
| жеља, и то у најширем смислу, јер се на двадесет степена под нулом може само сањати о бродарств |
| је севала а у души су се крхали громови двадесет-четвртих година.</p> <pb n="33" /> <p>Кад се о |
| ој одаји на »Императору«, одспавао свој дванаестодневни сан капетан Дринчић.</p> <p>Било је по |
| вечаности, и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричић |
| риште, на ком су се укрштале и сударале две, увек противне струје, — приватских радника (лађара |
| с њом заједно покуља и притисак од целе две атмосфере дуванског дима, спареног одела, наркотичн |
| о стари бродари.{S} Према томе су и оне две велике реке на северу морале бити залеђене, а он ку |
| ић, видео се у друштву тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, |
| осподин ћемо мало пити, а ти нам скувај две добре кафе, онако по београдски».</p> <p>Затим се о |
| ва на велешкој станици, кад га одједном две руке чврсто стегоше око врата, и паде му један очин |
| невероватном причом, о дивљем загрљају двеју братских раса, на обалама те, дотле нечувене, а о |
| е, рођене и запаљене ту, на саставу тих двеју река, већ су биле данас ту и погашене!{S} Дринчић |
| још врло младо, сањајући на саставу тих двеју река о једној великој будућности.</p> <p>Тих дана |
| , синоћ и јуче.{S} Није се видело ни на двеста корака.{S} Пре свих путника, Дринчић утрча у ста |
| ли њих није било.{S} Једновремено су га двоја прекрасна уста духовитим речима забављала и збуњи |
| на њу.{S} Капија се отвори, он упаде у двориште и спасе се сокачких погледа.</p> <p>Али се даљ |
| а се жалосно клатила са средине црне, и дебелом мрежом од паучине покривене таванице, паде једн |
| вих одлука?{S} Он остаде непомичан, а и девојка према њему.{S} Време је умирало, а напољу се ни |
| домаћи посао сад се намењује само оним девојкама, које немају никаких виших способности, а кој |
| м обичне плаве или смеђе очи беху у ове девојке, јер им се боја није могла добро разликовати, п |
| и оном страшном загрљају.{S} Две младе девојке су пажљиво пратиле разговор, и Дричићу се одјед |
| чна дописна карта с потретом неке младе девојке, којој се на уснама одмарао осмех а у крају тре |
| ди и само наше време, које изгони младе девојке из домова, с рођеног огњишта, сабира их по стар |
| тога господина и две младе и познате му девојке, у једном малом салону, после неколико минута.{ |
| Он подвуче последње речи, па се окрете девојци:</p> <p>— «Данка» — рече, — «донеси вина.{S} Ја |
| а сањиво, с крупним витицама преко леђа девојче, које се од појаве госта толико препаде, да у с |
| купујући јевтине наклоности тих пијаних девојчура, за мучно зарађен грош!{S} Ипак ни ту, после |
| бро организоване војске.{S} Чиновништво дежура на смену, а радни свет је на новом послу.{S} Цео |
| се заносу, који га је опијао, кад наиђе дежурни мрнар, који га је чувао, и који се јако изненад |
| it="subSection" /> <p>Сутра дан, кад је дежурни чиновник у команди бродарског зимовника на Чука |
| која на придошле сањалице или гладнице дејствује свом вредношћу математичке аксиоме, по којој |
| {S} Ако не истрчавање мозга, као једног дела у служби организма, онда....{S} Шта онда?!..</p> < |
| х другова.{S} Јер, забога, мрнар у свом деликатном задатку носиоца обичаја и културе, мора се е |
| еме разори онај организам, оно савршено дело Вечнога, који је само ради лепота и хармоније ство |
| ица неког инструмента, и скроз промукла дерњава, неке бесомучне жентурине!</p> <p>Дринчић хтеде |
| белим парабродима...</p> <p>Било је око десет часова у ноћи, време, кад се окупљају са дневних |
| р је за цео дан послала на команду само десет шољица куване кафе...</p> <milestone unit="subSec |
| ети одмах путовање, и слаб, да би могао десетак речи измењати са крмарем, који већ трећи пут до |
| амбуланта, у којој мора бити увек, бар десетак мрнара, »којима је напрасно позлило!«</p> <p>То |
| п сврдао бушити по лобањи, на којој већ десетак минути свака длака косе стоји у војничком ставу |
| ни Велес није далеко.{S} Само неколико десетина километара више утока оне, данас целом свету п |
| овао ни циљу, премда је знао да га само десетина часова раздваја од Велеса.{S} Знао је да ће се |
| илно раде, и док се на једном од њих не деси знатнија промена.{S} Тек се тад човек осећа, како |
| } Ручак је почео и свршио супом, јер се десило тако, кад је уносила газдарица чинију с говеђино |
| нешто разговарали у поверењу.{S} Онај с десна је баш довршавао:</p> <p>— „Жао ми га је, јер је |
| ходник, у коме је било све мирно.{S} С десне стране му је долазио у сусрет један огроман мачак |
| у очима једне од њих, оне што је седела десно, с велом на лицу, некакав необичан сјај.{S} Ситни |
| стране, и с врата, што су му гледала у десно раме, подиже се ручка!</p> <p>Дринчићу пуче нешто |
| ла је глава пуног месеца.{S} Град је на десној страни затварао видик, и сав се губио у ћутљивом |
| ном већ улазио, напреже умируће жиле на десној руци, подиже је, и лагано куцну.{S} Слаб звук од |
| ока Саве на горњи Дунав, нагло стаде на десном крају команде, баци недогорелу цигару у воду и с |
| м запећку.{S} Тако сам васпитао и своје дете“.</p> <p>— «Али ако погрешиш пријатељу?» — упита с |
| лепо видео, и стаде им се радовати као дете играчки, као уморан сну.</p> <p>Тад му се учини да |
| знаш већ и сам!...{S} Имам ј |