| изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, |
| док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз б |
| исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p |
| лно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> < |
| ак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих о |
| обацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је |
| твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе. |
| јати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их |
| уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, кој |
| епе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одм |
| ијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, |
| хле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са фесл |
| удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе м |
| мија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале |
| то муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрат |
| аставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше |
| ала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, п |
| а, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане |
| о мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погл |
| и ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — |
| ијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p |
| ече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни д |
| њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје |
| ла одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, |
| смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијес |
| авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, |
| <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми д |
| развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема... |
| то, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена |
| риле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> ј |
| <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Са |
| ама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, |
| ога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад п |
| ије и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> |
| а који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх м |
| а.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антер |
| дијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбог |
| о авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са |
| силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чин |
| модри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно, |
| а за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, |
| а.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак нав |
| а за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се |
| узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад о |
| S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у жи |
| низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици |
| ало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, плам |
| се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли |
| чу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, |
| >— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се пов |
| за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота |
| ана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да ј |
| х; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разг |
| — У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p |
| лука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комади |
| и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузима |
| шћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он с |
| руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и |
| како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви сл |
| >— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? — |
| је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми |
| обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше |
| рављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} |
| ло и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, поч |
| пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да поч |
| и се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим |
| чући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш ко |
| прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и гот |
| та није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта см |
| приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хас |
| ва, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјен |
| ти кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поузда |
| при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, пок |
| јдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друг |
| >— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се |
| м и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, кам |
| Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку |
| ла и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{ |
| ферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде |
| узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не ути |
| {S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И ка |
| се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чу |
| о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше кућ |
| иле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им ис |
| з мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилим |
| p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањ |
| га?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си мог |
| Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим |
| ећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некак |
| отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се н |
| ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па с |
| очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испре |
| тог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> |
| под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повија |
| направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају... |
| зла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени с |
| т, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери |
| , носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити ко |
| им ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се |
| обром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и пр |
| исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо п |
| ко га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја |
| не или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он проша |
| ани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци ка |
| ико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена. |
| некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио |
| пред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијан |
| да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> ка |
| робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} |
| Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, |
| рао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, к |
| обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И |
| опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, т |
| егати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језив |
| , пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.< |
| <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе, |
| есец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, |
| обједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на ра |
| одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пош |
| пенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам |
| е некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек ур |
| обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на |
| авите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице |
| а се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однеку |
| кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} |
| нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" /> |
| Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ов |
| љутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — |
| отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} |
| пет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако на |
| рстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима |
| ало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало |
| и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем |
| кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авл |
| ише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од |
| Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао |
| дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, |
| ти са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци |
| димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, |
| има извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уш |
| мо стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме с |
| ка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше |
| арати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити |
| а који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдук |
| рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — |
| ни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали |
| трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} |
| м у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницим |
| којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>От |
| порно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се |
| ога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред |
| су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз |
| акав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама |
| p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући с |
| ..{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душ |
| јех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче ра |
| и!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па пр |
| p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зн |
| — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и зб |
| однесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари... |
| м кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накрив |
| — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, гот |
| — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам д |
| ким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} О |
| оврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући с |
| си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени |
| ио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран |
| а смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, по |
| ш ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осве |
| ину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу бр |
| су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — |
| е очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... |
| рв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у м |
| ао што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Ње |
| > <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="cha |
| а што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, |
| ка Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их |
| е. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — уз |
| оби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пуш |
| какав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> < |
| а се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и |
| тав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прик |
| Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S |
| уна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>М |
| па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, п |
| не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, знач |
| /p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су |
| вате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице м |
| ри и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</ |
| устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Сто |
| дузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро наст |
| неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само |
| и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео |
| а би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да |
| љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ак |
| ју за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе |
| ити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене то |
| говој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S |
| ете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, об |
| поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је |
| Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлаз |
| емилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуз |
| но.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како с |
| због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новац |
| и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим врат |
| <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много ја |
| — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} |
| <p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунашт |
| — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — |
| јети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?.. |
| — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид пот |
| и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба |
| — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех |
| Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума |
| лазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</ |
| — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају |
| метнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулф |
| ар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb |
| Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, у |
| Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} |
| објеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирн |
| вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, х |
| е осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и нагла |
| болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси |
| преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гу |
| да... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} |
| ри пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан |
| уке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка |
| њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих |
| свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учини |
| ојом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </d |
| мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> |
| стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три с |
| е и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући м |
| </p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> |
| и...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо |
| у прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио |
| и мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. |
| нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Иб |
| че од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна |
| ам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш |
| .</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да |
| ..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спушт |
| згребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађе |
| астук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде |
| удени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и |
| ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже по |
| шати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки |
| у пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче г |
| ма не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући |
| > <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, |
| лаве нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испр |
| ји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не р |
| њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни |
| и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши |
| ала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено |
| у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљи |
| дговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, |
| пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чуј |
| здахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — |
| о, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се и |
| крену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовин |
| ући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} |
| тари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја |
| јесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и |
| и главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено |
| се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> < |
| .{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стар |
| } Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— |
| ибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не по |
| и ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p> |
| адносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она узди |
| са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па |
| јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— бр |
| књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти с |
| о рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се |
| ненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је пр |
| м се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зуб |
| е поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и про |
| прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попри |
| је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече з |
| ече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лу |
| у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори о |
| <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригу |
| гледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их отк |
| а га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усн |
| осу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад с |
| јајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим забора |
| ирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљ |
| е искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? |
| <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спом |
| робирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— р |
| што!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Неће |
| из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим к |
| и духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> < |
| , тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, уз |
| аже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?< |
| хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући |
| убом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други |
| ови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче |
| n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, |
| та се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, |
| еђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на |
| парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му н |
| под пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — пи |
| ахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим |
| и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да рад |
| измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахв |
| њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и с |
| м се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они |
| 1" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег |
| ости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задив |
| ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — |
| кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они |
| зувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не о |
| и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим лист |
| па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мај |
| мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би |
| т бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p> |
| у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзеле |
| уо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> < |
| непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву план |
| хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, |
| ош пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита |
| а речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb |
| ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да с |
| з нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} |
| ва да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— |
| тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се |
| а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао |
| ити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам |
| не, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Наприје |
| дам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми дух |
| ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох |
| готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој р |
| , макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто |
| и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији |
| и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави н |
| бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено по |
| сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка н |
| на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неко |
| ани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb |
| ије више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <p |
| а њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, |
| »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је им |
| ла све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{ |
| ити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мањ |
| ош поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пру |
| >Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, |
| га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како |
| , овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући |
| има.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као |
| {S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="c |
| ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Х |
| о, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да обј |
| <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану |
| — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме с |
| </p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци |
| <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим ти |
| се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипа |
| пи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз |
| х саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, |
| и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забац |
| е у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се |
| , снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћ |
| да је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и |
| томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда |
| ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре к |
| аге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> |
| љубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не прест |
| упкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред |
| мна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се |
| исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом зах |
| к неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило |
| м у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сј |
| е и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула |
| ад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Н |
| {S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, |
| S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула |
| пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} |
| Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па там |
| око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене, |
| S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кмето |
| Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по |
| дласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивш |
| петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међ |
| чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе кри |
| е, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душек |
| Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у с |
| о <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо |
| на, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајк |
| ама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се в |
| не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину он |
| /p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала у |
| ћи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} |
| се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привирива |
| гледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољен |
| их се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навик |
| тила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом сми |
| <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао |
| и поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</ |
| врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдј |
| а и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачун |
| био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коњ |
| евија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поч |
| ијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обу |
| ити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, |
| јући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. |
| држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — ре |
| шао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми на |
| грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, |
| да прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао |
| е истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са |
| се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, |
| договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на |
| прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њи |
| ромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела |
| а претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранст |
| } Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче |
| аше се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, |
| утра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако |
| окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и тр |
| /p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож и |
| иљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима. |
| можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно... |
| к да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка ј |
| стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући |
| ријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на св |
| е себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .< |
| чоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми п |
| јко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигну |
| ио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p> |
| ер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, |
| рио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времен |
| ј на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Пр |
| он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И |
| тупи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа запла |
| Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у |
| елики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, |
| кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, |
| били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по ко |
| и...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Ха |
| ије било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је |
| више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као ан |
| еба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика не |
| ло да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, |
| да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за |
| клије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра |
| дговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подс |
| нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стан |
| ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насре |
| тсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он |
| уздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> < |
| а плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Ш |
| се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> < |
| пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да п |
| само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се заба |
| него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ват |
| јећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо |
| али су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била какв |
| арочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом |
| и некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме |
| /p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донес |
| ву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало би |
| отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да |
| ену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се |
| имљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шап |
| ијан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њем |
| ата било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потро |
| можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка |
| врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пр |
| ат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, |
| рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом св |
| Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајм |
| гледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не може |
| >Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Дес |
| оварати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, ма |
| >Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и |
| <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим как |
| брве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах |
| А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— от |
| p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче диз |
| о паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и од |
| ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудн |
| ... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И |
| о!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, |
| новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си дом |
| > <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати з |
| а се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донес |
| а њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија пр |
| — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> < |
| мо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако б |
| p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао |
| то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешал |
| не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запит |
| игравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га |
| спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нит |
| управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако ј |
| и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опкол |
| ловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук дон |
| би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је |
| ја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о |
| а, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се м |
| и крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје иш |
| ори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми у |
| а њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао |
| ет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале |
| , забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у ма |
| подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> |
| , што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе н |
| p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини |
| лажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не |
| и.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима |
| а кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо |
| аве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — |
| у љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клон |
| ..{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — д |
| ом залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као |
| звикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Ост |
| је.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да |
| од куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да о |
| ела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло ла |
| њу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикн |
| ли смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам мог |
| спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако вес |
| ићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код кућ |
| у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу |
| освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опе |
| епријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на |
| више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="28 |
| а, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погле |
| у коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче |
| као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полу |
| једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похв |
| дбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n= |
| т пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну. |
| од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, |
| је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од н |
| и се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, каш |
| да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он по |
| га и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више |
| нији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му прича |
| ивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није |
| ни су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијеса |
| ве било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грл |
| чима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим |
| на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу др |
| тану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, |
| ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужи |
| уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са |
| т преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Ха |
| кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролази |
| само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ ш |
| отице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, п |
| овима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и ви |
| ед њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, з |
| кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачиј |
| рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши |
| ије било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на |
| {S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би |
| очепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем уда |
| е којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми с |
| ајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</ |
| лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага |
| мче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори зати |
| ути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, |
| ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обој |
| чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо |
| о да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си би |
| .</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се д |
| прави се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Бе |
| м...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева друг |
| клијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, в |
| си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, гр |
| рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, ба |
| ...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — |
| прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— |
| — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— К |
| их продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он не |
| за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Б |
| на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека он |
| запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, пом |
| ва другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хт |
| и да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрез |
| е повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено! |
| на и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} |
| се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме |
| ром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разг |
| а... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бој |
| отече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> |
| ему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лага |
| <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> |
| цајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље |
| је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} |
| хну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевој |
| једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И д |
| робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу нам |
| објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новци |
| ти.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је |
| трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не пи |
| <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми |
| има и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се прим |
| е говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ух |
| убима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад |
| ких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну к |
| ко су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у св |
| и враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене |
| аци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обг |
| , кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да |
| викну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да |
| осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чиј |
| аци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па |
| , — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“< |
| </p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други п |
| . — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајућ |
| ндија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— |
| Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... та |
| :</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, |
| Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> < |
| вши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p> |
| он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...< |
| опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и м |
| несе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрек |
| ет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Мо |
| уло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајк |
| евоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и по |
| који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — А |
| ким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> < |
| о... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао |
| ирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p |
| рије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се |
| ије осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и |
| И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побра |
| долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми |
| ко на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи |
| и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од |
| твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учи |
| шта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p> |
| ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам |
| спред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би проша |
| е што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско |
| азио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте |
| двољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?.. |
| о зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, н |
| о страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би ба |
| сно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага врт |
| јева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да |
| е ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши |
| лџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена ј |
| ead> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до |
| , вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила мног |
| о.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друшт |
| S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао |
| <head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готов |
| есам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, оди |
| адовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему с |
| </p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим |
| се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је |
| другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући ди |
| поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи |
| Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помис |
| тово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да |
| алама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну |
| } Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год б |
| > <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачит |
| о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљени |
| ити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад напла |
| тупајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према |
| естати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не |
| и да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани |
| а ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јарани |
| дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражи |
| штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у ку |
| ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="33 |
| у главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не б |
| понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повеза |
| паки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, |
| а, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што |
| p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла о |
| , окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... б |
| , непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке. |
| само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у ме |
| ељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у сам |
| аквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући |
| наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арна |
| , жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко |
| ј поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у с |
| за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши |
| а, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима |
| ц баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољ |
| о је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијет |
| уби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме |
| висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестан |
| спламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> |
| е чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p> |
| еније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се |
| а је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упути |
| ле су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери |
| и многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру |
| атима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећа |
| је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> |
| , нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — н |
| ј посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{ |
| их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним |
| ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на ра |
| че се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијеват |
| на, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бље |
| рно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крил |
| им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, |
| уме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — уз |
| ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута |
| необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплаше |
| баница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чу |
| з излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ |
| е што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфа |
| јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да |
| ад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме |
| се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били не |
| а се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу |
| ева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага п |
| упи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно у |
| аље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на п |
| диже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и то |
| кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — доч |
| клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. так |
| урад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} Пр |
| од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — |
| их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху |
| играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Не |
| га и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n= |
| да; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и н |
| "341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S |
| о... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си |
| рекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ет |
| који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се м |
| да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, |
| </p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово п |
| Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио нека |
| и барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиг |
| дан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} А |
| </p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Нем |
| ме се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као д |
| у, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије |
| да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем заглед |
| то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао деб |
| изна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох ј |
| ушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{ |
| играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћ |
| амотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио д |
| а авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда |
| што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није |
| {S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, |
| м. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — п |
| дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да г |
| одругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— |
| хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори |
| ас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, |
| шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p> |
| раду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово па |
| ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на г |
| чуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и |
| вши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана |
| /p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у че |
| нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не раз |
| мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече зад |
| о, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати |
| нак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одм |
| Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то н |
| да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> < |
| и свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао са |
| /p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо |
| рајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се р |
| нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми |
| нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекида |
| ди ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љути |
| бринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао с |
| ише, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — |
| то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> |
| здравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен |
| ма, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p> |
| та двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, |
| и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада |
| необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили |
| епо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, п |
| p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм |
| да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он |
| ш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — |
| све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— |
| дговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога не |
| да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миља |
| почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад с |
| се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у |
| ут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p> |
| и у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати н |
| о рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} |
| затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорг |
| <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, л |
| разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо н |
| ’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само |
| Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђе |
| попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одгов |
| , поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем |
| крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше |
| буру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крил |
| p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стоја |
| о, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досад |
| у све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједн |
| покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим |
| како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хо |
| то сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, ма |
| угали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим забо |
| ворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} С |
| /p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и ље |
| <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о п |
| осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.< |
| Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може пор |
| p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали. |
| не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући |
| ва пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако пре |
| ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене н |
| прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стаја |
| ој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну |
| е да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка |
| се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке |
| — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отим |
| ну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се диг |
| ом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако |
| едати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се |
| олему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситн |
| хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; н |
| у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрест |
| ајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па н |
| ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, к |
| рављајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква хар |
| {S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сула |
| исила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур па |
| <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Ни |
| /p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет да |
| покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна |
| асивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, п |
| у те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— |
| ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одош |
| кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди р |
| вама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дро |
| могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би м |
| жати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрва |
| оло.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гри |
| акве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као н |
| ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближ |
| Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</ |
| што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да н |
| а и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче |
| и и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо ви |
| невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не сп |
| едном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се ник |
| <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена н |
| у, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом п |
| ебрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њим |
| а кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, |
| поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа |
| уривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су |
| инио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми св |
| им рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још |
| ше ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да ниј |
| пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, |
| крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима |
| о служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у живо |
| , те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потег |
| d> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би |
| .{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по у |
| кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за |
| ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и |
| ди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задрж |
| .{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, кој |
| хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као |
| а носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Доша |
| а овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже глав |
| Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати? |
| Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се |
| ђавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.< |
| дијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога |
| ом њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха |
| рвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, |
| тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о |
| како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао |
| о дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми |
| ена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати, |
| а...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох |
| дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој ши |
| p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тра |
| 132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с |
| ићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је |
| џи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, заг |
| у љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, |
| огао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рук |
| ну, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о б |
| киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред веч |
| икуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах к |
| уршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохва |
| у заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> |
| убих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.< |
| гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с г |
| н такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и п |
| бијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћућ |
| ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који |
| бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек |
| упних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у |
| ије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту ц |
| кар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је д |
| е које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше о |
| им кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока |
| који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мој |
| упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазив |
| небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјев |
| ужичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као рашире |
| д свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> |
| га гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појас |
| т сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа је |
| оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно |
| и и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао |
| олико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ич |
| о изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не |
| естано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, |
| шта ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чи |
| , испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} |
| в као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачат |
| пита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p |
| говорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опа |
| у шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — зап |
| и за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка с |
| оравио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p> |
| Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p |
| ло зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с кр |
| цање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило д |
| ала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ног |
| е и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као з |
| и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче расп |
| илу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо |
| И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискат |
| је пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и |
| > <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умота |
| да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему. |
| јеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом прове |
| артијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти к |
| би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би на |
| о се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шам |
| главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позв |
| леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, |
| /p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успор |
| че.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим |
| гла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и подним |
| х почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбиј |
| ла се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} |
| p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није |
| ткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, прив |
| долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим мин |
| нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно оп |
| о и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међ |
| еш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела |
| кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Шт |
| ој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преобл |
| говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла? |
| нати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лиц |
| т.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} З |
| епца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и с |
| и се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од д |
| <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита |
| пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе |
| " /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и |
| и на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пј |
| p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док с |
| осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимал |
| ро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекр |
| нати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оруж |
| <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, рас |
| пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим |
| Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, сло |
| .</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, |
| разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично ј |
| ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p> |
| ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са пол |
| од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки |
| би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотл |
| леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила |
| камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и са |
| се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се |
| ад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рај |
| се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклец |
| мемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за р |
| оворити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши |
| пала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јар |
| милује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника |
| их хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и |
| о.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао |
| и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђен |
| ричали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задо |
| и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по |
| , тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно |
| бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је при |
| p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио |
| ао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> |
| олубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад |
| авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила |
| и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио |
| испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као по |
| пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...< |
| лага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> |
| ла да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо је |
| да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прс |
| измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је п |
| ичала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила н |
| 9132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци |
| бећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем |
| што, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешћ |
| вац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опе |
| реше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново |
| во из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказ |
| другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи о |
| бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама л |
| јали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се |
| су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се јед |
| чавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице |
| бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> |
| рвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ни |
| гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно |
| он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и |
| ских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује сво |
| Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, пол |
| све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чини |
| чега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — |
| ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе |
| ат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад |
| н хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако |
| апну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох рије |
| легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> |
| ритрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајућ |
| породила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>К |
| се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тр |
| оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се о |
| пић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све |
| ријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, от |
| ла бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах поч |
| потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мај |
| умениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S |
| има и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако сит |
| .{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да г |
| у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S |
| о цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући |
| нако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и попл |
| иловито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у к |
| након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га г |
| мо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, |
| а поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, запо |
| .{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то |
| , на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио |
| послицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, |
| тасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, гол |
| и ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о ју |
| ад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам |
| пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало под |
| ..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступц |
| је по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми ни |
| .</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка |
| {S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме гово |
| {S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, санд |
| лка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он |
| </p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изна |
| ам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — п |
| ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога з |
| случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га |
| ући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа с |
| Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, ис |
| емо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> |
| .{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као |
| заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која о |
| а ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као |
| арао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмије |
| а, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да преми |
| како меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме погл |
| често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе во |
| м, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрч |
| вати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опа |
| S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бед |
| а читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогући |
| ли људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{ |
| и пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до |
| /p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под па |
| ћи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само |
| руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; поглади |
| ји као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бе |
| лашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухив |
| <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то |
| и се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пу |
| чунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве |
| о није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с при |
| искао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пу |
| оговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, |
| } И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и са |
| ио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме прим |
| молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио теш |
| на?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> < |
| } Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочек |
| о љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима |
| , као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочопе |
| и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући |
| и сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пуш |
| и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка ј |
| ек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао |
| с није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — |
| и и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p |
| ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не поквар |
| лубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, з |
| екнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све |
| ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни стариј |
| да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђе |
| ма у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој ку |
| о бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>Д |
| о ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шана |
| се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...< |
| } На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да с |
| што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер |
| змамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајч |
| е ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за |
| чеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, мал |
| е враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, л |
| и.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче |
| /p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не |
| у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезин |
| на сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од св |
| им сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако |
| авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, |
| воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...< |
| мо неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са |
| соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премами |
| ог ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се пок |
| елили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос ис |
| /p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{ |
| огом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по т |
| је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сас |
| ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је |
| и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нест |
| ио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умота |
| о да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, |
| ом, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опаз |
| као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима |
| >Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало |
| тап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхт |
| бија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, |
| рише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом |
| име ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почел |
| да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштр |
| спали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и |
| улфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинут |
| оњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на |
| е, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су |
| S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авл |
| , оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлиј |
| !..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, о |
| бе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опе |
| >— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, |
| чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао |
| ило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крил |
| случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — |
| попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, нак |
| е фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са |
| <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су сл |
| и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о т |
| ти...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам уз |
| /p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се |
| арајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" |
| упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" / |
| толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана |
| а гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те го |
| ље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сј |
| ио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спу |
| и се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже по |
| азухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хо |
| нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са ж |
| p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се п |
| али, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахив |
| старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додад |
| ..{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за п |
| тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао |
| ти у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни п |
| , а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица.. |
| с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>На |
| врнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изне |
| а нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, не |
| лико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> < |
| асамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — |
| а, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и чес |
| ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас |
| ли са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина |
| а се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} |
| о и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ни |
| ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> |
| уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговор |
| ле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за си |
| по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и си |
| женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згл |
| све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су |
| отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, к |
| лемим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и |
| фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, |
| аквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и |
| са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непо |
| ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.< |
| ритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након р |
| учка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попије |
| махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије |
| ају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили |
| ан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад |
| су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали |
| више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану |
| косно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> |
| ицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је пред |
| .. ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и д |
| {S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су |
| свјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз |
| о, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и |
| новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао св |
| а се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао |
| зали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници |
| p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румени |
| мати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год см |
| а не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна гр |
| ним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грле |
| е бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> |
| и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилук |
| е и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре г |
| {S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући к |
| {S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле |
| а своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао к |
| а се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проница |
| вљајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали |
| изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ват |
| уци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>К |
| ољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешк |
| уће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпо |
| е се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахв |
| подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све в |
| ао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и |
| ли и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога В |
| ам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како с |
| је хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијеса |
| до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе |
| ко је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја |
| и ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</ |
| аки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом пр |
| јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друг |
| о свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета ко |
| се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам м |
| таде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла с |
| мичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколик |
| да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толик |
| и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве |
| сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак пр |
| је се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је |
| ти оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и |
| кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S |
| неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, |
| , као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехо |
| су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, н |
| рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се р |
| лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p> |
| авом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хва |
| чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она |
| е и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p |
| азао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао ме |
| а коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго о |
| е.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се |
| но разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која |
| p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако н |
| тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није |
| ли га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он н |
| гла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и мо |
| јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини ч |
| лима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су |
| ичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радници |
| сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и |
| ти — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су преш |
| а, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости |
| рије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, с |
| она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не |
| 132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени |
| /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођ |
| ала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n=" |
| стале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љу |
| и стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни пре |
| удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p |
| бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... |
| >Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи |
| ор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и з |
| безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неко |
| су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојен |
| разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не зн |
| /p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачу |
| ече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, о |
| и икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се мож |
| ог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и оп |
| на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјес |
| ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су |
| еду му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не прого |
| сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже дру |
| чао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окри |
| вог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока с |
| ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И |
| ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљ |
| S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свије |
| а ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S |
| > <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио |
| ...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет з |
| а, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа свет |
| та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је |
| } Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb |
| домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њим |
| же јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, |
| и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Бо |
| .</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не в |
| лашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по др |
| ти?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} |
| е о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни в |
| мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и |
| право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непре |
| .{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Ва |
| аблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, к |
| <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, в |
| тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори |
| итаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово ни |
| продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја. |
| га чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради л |
| тезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се нак |
| е прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пре |
| проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. |
| ник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у обра |
| стише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то бу |
| а пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, ку |
| мијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, п |
| илом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са ду |
| авно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их |
| отово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живј |
| ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да |
| <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако |
| уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај г |
| > <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и сино |
| ата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повали |
| апошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ов |
| ршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни |
| нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на |
| орити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно |
| е имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам х |
| дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџ |
| тава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца |
| у, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви |
| , негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што с |
| >До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле |
| ћи собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, |
| ан танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно д |
| ово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче |
| Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у |
| дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратим |
| к се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид в |
| дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препо |
| сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ |
| ма и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтје |
| и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која ве |
| раву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, ча |
| црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и |
| о доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио ј |
| сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се |
| стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{ |
| њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек |
| јепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сад |
| мигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији |
| силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шезд |
| својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале баб |
| без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога |
| ана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам |
| радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода |
| и не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тли |
| почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије |
| ругоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у |
| акрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, ост |
| су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и ст |
| има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се н |
| и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност |
| комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су |
| би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му корак |
| лио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље паз |
| и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</ |
| објеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — за |
| ах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — |
| тишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, |
| с?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а |
| рзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломи |
| ког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искоч |
| итнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она |
| ма сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен |
| дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запи |
| гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало |
| ку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на ши |
| , веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели |
| по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам |
| ли након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе с |
| шта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се |
| p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је |
| Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа с |
| .{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто? |
| зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам |
| ..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био |
| > <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се запт |
| <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p |
| ао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, поредани |
| p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио |
| ке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати |
| ислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у |
| ник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шарен |
| аше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико зб |
| .</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не зн |
| јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{ |
| сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, исту |
| понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо с |
| да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, |
| Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају от |
| е бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> |
| ви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заје |
| ји ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напра |
| вршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више |
| И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој пр |
| те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p |
| ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басам |
| објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n |
| тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, |
| обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Ш |
| отпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешен |
| мо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне б |
| били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им |
| м опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хо |
| дан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му |
| жећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско... |
| уком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигн |
| ћи: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} |
| на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта сн |
| ..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све т |
| напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава |
| бојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — на |
| јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води |
| ише.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од б |
| ајбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb |
| х, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао |
| одате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ј |
| неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} |
| утра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мен |
| њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, |
| па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да н |
| , магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлу |
| Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> < |
| а у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа. |
| И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!. |
| збио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баб |
| е ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рват |
| — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише. |
| ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде ток |
| ју са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје |
| ко...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брз |
| ибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћ |
| и приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа |
| , не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по |
| ити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се |
| напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је |
| ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам |
| ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapt |
| ијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очи |
| ...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се из |
| мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га |
| клонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли ј |
| мбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> |
| љајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој ве |
| ма.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесе |
| } И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и |
| па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...< |
| се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих |
| на, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Ниј |
| <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, мо |
| је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови |
| с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p> |
| им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и |
| да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви пр |
| и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима |
| , краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је |
| — Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати о |
| а готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени |
| Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и ч |
| мао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{ |
| год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу |
| хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек |
| вљали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућан |
| те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једна |
| Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега |
| ога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликов |
| зине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата |
| а их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушај |
| т онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд |
| ичињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више |
| > <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео |
| здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. |
| смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усн |
| ити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када |
| лободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благо |
| ебра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати.. |
| аженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb |
| справи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и кр |
| p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у |
| е што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлиј |
| о, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p> |
| hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не |
| } И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се |
| ме причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да с |
| се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опе |
| о, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима |
| од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у бли |
| } Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не б |
| — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> < |
| е ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} |
| спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...< |
| и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Нем |
| p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму |
| .{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио |
| се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме |
| њи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор. |
| урало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламе |
| , газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме |
| ито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, на |
| ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажа |
| уго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, |
| поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати |
| ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми уви |
| одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу |
| ити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас |
| ијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p |
| дну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је |
| кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затво |
| около.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново |
| гама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се |
| силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затиц |
| ку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио кол |
| ис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као |
| . — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ет |
| зирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, бе |
| нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два скло |
| ега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али |
| уда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући |
| ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и |
| ла нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах и |
| јежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта м |
| ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p> |
| ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће |
| ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p> |
| покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <p |
| ву, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони удар |
| јлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Поб |
| прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Су |
| „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет |
| како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје |
| ада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе м |
| а, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким |
| , мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада пр |
| хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скр |
| ло се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> |
| човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратим |
| смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и с |
| сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа |
| а је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред ве |
| тло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прс |
| ђу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} |
| сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто |
| </p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и от |
| ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, посл |
| је; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико |
| <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони гла |
| иљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... са |
| тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла |
| чи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да |
| шевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће с |
| асла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало рум |
| S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га |
| е, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџиј |
| ећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> < |
| оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак до |
| а ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме |
| нађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, ру |
| че да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мно |
| кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— |
| се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p |
| још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла |
| елим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави |
| а.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скака |
| то као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо |
| макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сам |
| припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али с |
| {S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколик |
| готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, при |
| јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко... |
| се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком п |
| S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, |
| ка и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо |
| ред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косо |
| о код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне |
| сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигр |
| ани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев и |
| шарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као |
| је причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама пре |
| лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена ш |
| као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова |
| о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених гри |
| уци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале |
| стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, ни |
| и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се |
| ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче |
| вадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли |
| де између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — |
| селији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би |
| макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су |
| мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли |
| ни озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан |
| љајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је |
| то је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га гото |
| хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се |
| ла одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Ш |
| S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него |
| оваца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да |
| Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И ог |
| лости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за у |
| } То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p |
| о је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пре |
| тране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се |
| о цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговори |
| Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући м |
| Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћ |
| та Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није до |
| знад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да на |
| собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за |
| амбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан не |
| ре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, |
| за ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у со |
| а поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом |
| и у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам |
| нуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдаго |
| али по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевој |
| , да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.< |
| оворе е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зу |
| м пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или каз |
| анио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као д |
| на, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет |
| оје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остан |
| кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколи |
| се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, кој |
| нувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јо |
| — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен |
| да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он |
| су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављ |
| свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помага |
| миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у |
| онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необичн |
| оворило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми |
| чека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према му |
| сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија |
| .{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широ |
| затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепе |
| као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отв |
| о испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — части |
| а жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не п |
| прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шт |
| p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуч |
| вечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о |
| х, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хати |
| кав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само |
| дмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да г |
| сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала. |
| и се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</ |
| > <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је |
| м и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти дони |
| е!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо ме |
| и рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се.. |
| и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за |
| јим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у |
| — Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замр |
| пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш.. |
| тах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјеруј |
| ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накр |
| о. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати |
| да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и м |
| дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са п |
| кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, |
| дговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ј |
| , снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заи |
| ао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и прија |
| ем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} П |
| дах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осор |
| р? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна |
| гим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедр |
| пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратит |
| т и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Ф |
| — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више н |
| ајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S} |
| тре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не јед |
| нио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се |
| ис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у |
| осом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очим |
| собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па |
| отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу |
| људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору гази |
| шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то крив |
| ија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p |
| м.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и |
| кнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:< |
| тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах |
| гледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто ли |
| говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увр |
| ке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен |
| а их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац |
| е по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, прими |
| p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при до |
| рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p |
| у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе.. |
| да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, сна |
| Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао пр |
| миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли |
| нако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко |
| траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао |
| /p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се |
| а, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зуј |
| тов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања св |
| тка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је |
| од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и раз |
| ма, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као |
| ошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>А |
| мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — за |
| ој слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајки |
| ети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— И |
| амиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако па |
| </p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољ |
| х подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у стр |
| м и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита ти |
| — Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</ |
| све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без |
| уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p |
| прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљу |
| — Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.< |
| и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по тр |
| ла, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све ос |
| ико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као д |
| се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, |
| бро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чар |
| охуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он< |
| и ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши |
| ј рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико |
| ..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, к |
| хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи |
| ком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао |
| но, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са ср |
| pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да с |
| шецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, кој |
| Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, изм |
| /p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу |
| вот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи с |
| е...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покра |
| " /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем |
| .</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, приби |
| кате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви с |
| други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни п |
| е знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="25 |
| димо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево |
| 4" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад ку |
| око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи |
| о одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним |
| ик!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, ко |
| вим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та |
| ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, |
| ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p |
| а се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi> |
| их двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и напада |
| одмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја. |
| >Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, |
| сто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако |
| Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изре |
| очнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи |
| и ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи ј |
| васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога |
| у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам |
| ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премј |
| боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред |
| о тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, три |
| стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а дру |
| Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за р |
| плашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз |
| који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их |
| цајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибри |
| оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често |
| ри сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од |
| нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико |
| и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истира |
| говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се см |
| столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, |
| ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличи |
| во слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада прем |
| у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испо |
| еђоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у |
| на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјел |
| азлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а то |
| и људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, |
| бо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — реч |
| уђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још |
| ако му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за к |
| е му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим та |
| кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откр |
| вијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле. |
| — Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта |
| гаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> |
| јетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као |
| руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна к |
| едеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Н |
| уздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао ниј |
| оче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедр |
| досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми |
| сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предлож |
| кове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши |
| ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и |
| етио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си |
| им завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате |
| пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе |
| њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену |
| p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се |
| кивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, |
| А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао |
| и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} |
| а један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, ко |
| ла стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је |
| о и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} |
| као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти |
| пуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да та |
| к ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе |
| рив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осо |
| у.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући |
| , он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шт |
| беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према ма |
| са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу |
| га по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугла |
| се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то ни |
| и и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n= |
| лио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих |
| а имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватрениј |
| о наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао |
| /p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бит |
| но, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и |
| би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</ |
| p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, |
| мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окр |
| м рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, |
| , од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и |
| кну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да г |
| двикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> |
| в циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућан |
| дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити |
| } Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и |
| стуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брек |
| ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силн |
| к, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да |
| са:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти |
| p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као |
| авим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p> |
| нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, п |
| <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од |
| м себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетура |
| ли, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе ра |
| ма. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око вр |
| мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрп |
| мбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше |
| чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, |
| чео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш |
| <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавш |
| причала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>С |
| уђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не |
| , приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири нап |
| еџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа |
| оглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем заг |
| ада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и |
| ено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шами |
| лагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" |
| .</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престраше |
| ко можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја |
| ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S |
| дне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну |
| шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући ј |
| нак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за |
| Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибу |
| рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према |
| .{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p |
| ...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антери |
| би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући гла |
| : шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео с |
| , размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника |
| ајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пу |
| вик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву сн |
| >— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напу |
| справи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао? |
| гао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — |
| годно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он |
| >— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбран |
| а Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — О |
| .</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући |
| p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањ |
| новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним чов |
| у му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дук |
| Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој |
| уо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари |
| бе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њи |
| д тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и виш |
| кну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да з |
| , досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и пот |
| а сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— Т |
| зведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их про |
| </p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта |
| ши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споме |
| p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџ |
| p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу от |
| и ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле |
| ђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш |
| за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> < |
| е доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад |
| Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући |
| Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... |
| дигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето бакс |
| и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</ |
| главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> < |
| <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— |
| Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учин |
| ка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, |
| а загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па.. |
| да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низ |
| знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљују |
| астајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас у |
| ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио |
| о времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга... |
| </p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за |
| пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати и |
| ише.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb |
| рагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!. |
| рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> < |
| та, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, |
| мјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према |
| е хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам |
| Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} |
| {S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хт |
| икнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се и |
| ац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> |
| ати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махал |
| у на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи |
| њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одба |
| аца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као шт |
| тила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Ниј |
| има непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви најв |
| дам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безоб |
| м преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим |
| у!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја |
| м, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, н |
| аволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђ |
| огунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ног |
| ивен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се |
| ...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Ра |
| о му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мир |
| их, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајеви |
| махнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се |
| е двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршал |
| е? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле |
| >— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пун |
| о. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причам |
| ио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбо |
| будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни з |
| пита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и |
| било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p |
| риступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и зам |
| ди нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, са |
| м они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вр |
| ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ног |
| јетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> < |
| Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло б |
| А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — у |
| паст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и наб |
| о у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека раз |
| о, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не зн |
| вјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} |
| уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</ |
| зморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пе |
| у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека |
| та све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, |
| су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, |
| амо да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се мо |
| мајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће |
| ега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, |
| задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана нако |
| викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на |
| — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?< |
| порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} |
| ао чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он |
| и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче |
| Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} |
| ну пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати.. |
| омукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче |
| је и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад не |
| I</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стаси |
| оге комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами диж |
| ку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> < |
| мах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било к |
| </p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то |
| ео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одуш |
| а заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — |
| <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће |
| у јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати |
| обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне пр |
| ире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким ру |
| у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — о |
| зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо |
| их пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело |
| да стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје |
| у кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по пл |
| о на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара |
| . ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, |
| кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену |
| кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити. |
| > <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p> |
| -лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена |
| ају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да |
| о, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши ме |
| . — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове |
| ихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, |
| ом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала |
| широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни |
| је и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> |
| улог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао |
| рним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мек |
| извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S |
| а авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да н |
| p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на |
| нички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и б |
| Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p |
| а кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпра |
| , не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, |
| о ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, м |
| постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... дру |
| ијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p> |
| илан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинил |
| хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, пола |
| во није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних с |
| ало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано |
| то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има |
| кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али |
| ашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они |
| се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем |
| као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и он |
| милосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отрг |
| кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију |
| руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, |
| око уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћу |
| га наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио |
| p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући |
| суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и |
| њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа |
| улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" |
| јекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох с |
| ок пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми |
| нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што |
| во запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове. |
| јкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од |
| у се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док |
| ну настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p |
| о у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она ра |
| свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиж |
| главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> < |
| бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, н |
| <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и д |
| рена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка |
| а од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два ил |
| е они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке |
| грли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — с |
| м!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да ј |
| одвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, пр |
| p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. |
| b n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час м |
| <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трче |
| ва, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, ми |
| збуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово |
| ах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте кри |
| ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита |
| грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са по |
| ..</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све нов |
| некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме |
| се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео мило |
| еко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити с |
| здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита |
| хну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} |
| ји никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све исприч |
| ких кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— О |
| . —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугл |
| i>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогун |
| не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. |
| ворити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нерад |
| . — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што в |
| а лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко |
| /p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човје |
| је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати |
| рњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог |
| , у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом око |
| да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш |
| ста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чеп |
| и и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врат |
| кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже гл |
| } Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли би |
| напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у ча |
| ни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, |
| е, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Поглед |
| азмицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао |
| трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </d |
| спознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме об |
| отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено |
| ...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам |
| — И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. |
| <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S |
| <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла |
| х и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распозна |
| ачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> |
| од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, |
| <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштар |
| е, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило |
| } Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам |
| да ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се плам |
| се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он проб |
| та старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кром |
| p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово |
| ежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибр |
| мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" |
| ко пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле гов |
| у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — до |
| штених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. |
| а, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је |
| о какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и пог |
| робљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p> |
| те...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрл |
| p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао |
| зила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирис |
| мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модри |
| због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био бога |
| у, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах |
| {S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, бл |
| о није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> |
| рса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама |
| тједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у |
| коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по чел |
| Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свило |
| и у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, |
| а каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна |
| , спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} |
| а поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазв |
| зо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри |
| ш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари |
| 282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на нека |
| им путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступ |
| > <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свег |
| за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — ваз |
| Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одго |
| да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више |
| > <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Ш |
| раду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам рато |
| дем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући |
| ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући |
| е оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће д |
| >— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не би |
| . што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовал |
| >— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за з |
| и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уре |
| Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена |
| у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, теп |
| кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гоми |
| ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> |
| римицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове ка |
| мисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p> |
| х као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се |
| то шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је спомену |
| исину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџ |
| чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</ |
| <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали |
| ијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове из |
| ући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и пон |
| на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се нап |
| обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрест |
| но угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазве |
| дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и |
| цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипим |
| , тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, |
| оћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се ве |
| која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала |
| уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жерав |
| или, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, пл |
| их чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="3 |
| повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом |
| Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се рас |
| је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног |
| преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаг |
| Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да |
| пирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, иг |
| и покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, |
| едрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и |
| е.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се ку |
| а, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обила |
| аког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.< |
| та и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо см |
| тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунц |
| мешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, мора |
| о тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сиг |
| е јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по обр |
| /p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој |
| но. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујућ |
| осећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претр |
| могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— |
| се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> |
| један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када с |
| ри.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хас |
| и.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала |
| Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Т |
| p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољ |
| ...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебо |
| ознајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда |
| /p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптиј |
| им!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни |
| вијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— |
| да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно |
| {S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог |
| <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, ст |
| риваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке |
| ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране |
| да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао ста |
| асле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и за |
| до, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако см |
| еколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само ње |
| оздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену |
| н због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се |
| ве, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела |
| и раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кре |
| м, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и |
| големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена тр |
| анџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у М |
| ему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се |
| острије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готов |
| а била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и с |
| о, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим. |
| сетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пуш |
| енем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам н |
| ивено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о |
| уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разго |
| то.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што |
| > <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и ра |
| ма лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} З |
| } Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља |
| <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, с |
| з ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јо |
| хватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и |
| II</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан |
| тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га х |
| ко рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и гр |
| апомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху о |
| ивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, напе |
| викнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отпов |
| јекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вр |
| ...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и |
| тајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и м |
| рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и |
| , — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И |
| !..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И |
| </p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме п |
| да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} За |
| обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и п |
| {S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији |
| јехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како м |
| газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије к |
| ead>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Заст |
| брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла |
| тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад с |
| м долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал заш |
| /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно друго |
| ам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбин |
| угљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и глас |
| метнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, н |
| ога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — ми |
| узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — от |
| е измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа |
| зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као с |
| што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако на |
| ри: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p> |
| чи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах |
| еврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао т |
| е из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакаж |
| p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх д |
| им чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навра |
| хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, м |
| собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеле |
| у даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој |
| d="SRP19132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, |
| а мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сула |
| о: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну |
| издава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види |
| дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега. |
| ат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увиј |
| у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и |
| опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све |
| био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, |
| им, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ |
| су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле р |
| олотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n=" |
| . — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта |
| ло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p |
| ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!. |
| апајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шт |
| сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се. |
| кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецај |
| > <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад ј |
| зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. |
| Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну |
| ди и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну |
| — Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у о |
| јину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива |
| ено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пр |
| е мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће |
| ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио у |
| вом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зу |
| готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецује |
| pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободни |
| Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигн |
| овољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А н |
| ам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, |
| еко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно |
| гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, |
| се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и о |
| руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет |
| , а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага прем |
| мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук дл |
| ло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидан |
| оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је оп |
| их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и |
| и ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу стра |
| руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Ил |
| све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је |
| ла, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриже |
| , сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтаним |
| њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућ |
| краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање з |
| авала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратим |
| провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што м |
| а смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима |
| рлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили ку |
| могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете |
| Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уск |
| ка нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити н |
| ајсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше м |
| сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, |
| <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се ј |
| и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старају |
| да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — реч |
| пазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекн |
| леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли с |
| потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и |
| — Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и уда |
| ...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми п |
| ћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је |
| крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене |
| то су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у ко |
| >— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући |
| туцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били |
| има.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и |
| уђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више |
| не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса сн |
| г мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе |
| дуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по бла |
| .. дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — |
| .. ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — |
| Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролаз |
| а из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пј |
| и, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди г |
| равог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа он |
| ође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем с |
| бе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се ист |
| S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, |
| а опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> |
| е наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише |
| — Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа |
| Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} О |
| — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гун |
| а на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — О |
| е и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Пу |
| к да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а |
| ас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Ост |
| мче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па |
| вуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момч |
| труку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохв |
| и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а т |
| кут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојни |
| .</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више |
| <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу |
| примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико х |
| p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — |
| </p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили |
| Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и |
| атима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не |
| , искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте |
| ка се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајал |
| боравих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</ |
| но...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет поша |
| да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много прича |
| <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут |
| тали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи г |
| ине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морал |
| да до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да |
| и и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала |
| <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— |
| то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватр |
| м ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред дру |
| и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни |
| е, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И о |
| ући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурл |
| </p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Од |
| прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће |
| леним тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај каба |
| исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољеним |
| ма и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкал |
| м чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале не |
| зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готов |
| за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за б |
| з хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из |
| чати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом гл |
| гдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада |
| па, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, |
| а отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није |
| ни, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да |
| нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих |
| нувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, |
| ши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и о |
| јући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни |
| ћи у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му и |
| ли однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{ |
| сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче |
| ућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, доб |
| се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста |
| једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на кој |
| Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном |
| ао да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уск |
| е и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја |
| " /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, с |
| на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од |
| pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све с |
| чео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући |
| а се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са крат |
| Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</ |
| еђу свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гизд |
| очеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма н |
| од малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати |
| цвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана врете |
| улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не |
| мао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као ш |
| њавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="3 |
| </p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом |
| не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, |
| </p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викат |
| м, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифу |
| међу њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцим |
| езбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах п |
| руги пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гур |
| еђивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са сел |
| а, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати |
| пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она |
| никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, п |
| ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати ниј |
| правио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је з |
| послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору какв |
| иступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто! |
| ого, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили |
| оје нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у |
| прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо |
| мадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, у |
| а сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него др |
| > <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве |
| , откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — реч |
| с се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије |
| овали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана |
| ве троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зази |
| остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа |
| . —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком |
| али и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} |
| мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако |
| више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.< |
| ј у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела |
| у ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити |
| уно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад б |
| а ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једн |
| е давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим про |
| ву на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </di |
| гле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Он |
| чека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири м |
| осито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радоз |
| а сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже |
| и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим к |
| ек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на т |
| напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да |
| о о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима |
| а чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, о |
| ао да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџ |
| го и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, у |
| рекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и б |
| брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула |
| ..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и |
| еобична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву с |
| рај ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцм |
| што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровос |
| мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> |
| као даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као |
| p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и је |
| о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио |
| вању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима |
| и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, не |
| ије ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Ла |
| јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га |
| се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окре |
| авати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање. |
| . — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руко |
| p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по |
| о, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и |
| ман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак н |
| порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница |
| аш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапит |
| тали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути |
| остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су прати |
| наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново узд |
| е и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тре |
| врби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — в |
| акутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="ch |
| .{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се м |
| лазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} К |
| заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у к |
| ада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече од |
| 7"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљив |
| же...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што. |
| а и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другом |
| ети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, |
| рати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче |
| тву, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би м |
| етио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и |
| вати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо ча |
| неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зелен |
| о год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико |
| ре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста за |
| дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људск |
| распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Паза |
| савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио.. |
| у.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је приста |
| м муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе м |
| мана, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} |
| пила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушк |
| ово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе |
| прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и |
| и се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздра |
| твари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупи |
| <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не пр |
| и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог |
| се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошт |
| осећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окре |
| а ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>На |
| „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова в |
| и како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapt |
| > <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потр |
| рање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући |
| више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни |
| грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, то |
| м којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у чита |
| ом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољено |
| онак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да с |
| ти их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тог |
| језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздра |
| но, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и |
| ча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудеси |
| ута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих о |
| и с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, |
| етиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуц |
| ичају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролази |
| све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у б |
| “, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочи |
| а, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{ |
| ни пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне |
| је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type="chap |
| ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар |
| ачин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с ки |
| p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чудни |
| д својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јо |
| ознао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакш |
| ушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ра |
| ли и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јо |
| ама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други |
| ије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, пост |
| грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву гот |
| више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ д |
| и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смије |
| р гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па |
| грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на пут |
| егова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и З |
| огледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену |
| рата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса п |
| ти ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хај |
| и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, б |
| лећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и с |
| рипремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, н |
| гунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит |
| но у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и об |
| џа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља |
| n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> |
| о желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је |
| бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цви |
| <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као |
| а једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, |
| ло.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини г |
| други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјеру |
| до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S |
| се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— |
| више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, пр |
| ао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни сна |
| ко о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, та |
| {S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер |
| брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је |
| — Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправ |
| живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је ју |
| што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n= |
| о је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у ва |
| причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — |
| каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко |
| хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указују |
| т Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опе |
| ине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — од |
| {S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и о |
| миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрз |
| е се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна по |
| Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзн |
| м рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n= |
| , јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и |
| когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварал |
| , и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист |
| него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и т |
| других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано |
| гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на ка |
| онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезат |
| ом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управ |
| олеме главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже |
| дну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по ру |
| чито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод |
| ан, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругај |
| . — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећ |
| будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и |
| асвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, ма |
| о, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да из |
| е обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одмо |
| рестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је гово |
| у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} |
| цима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, пре |
| нио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p |
| обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према |
| јући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи п |
| нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењ |
| чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једн |
| е друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога нап |
| тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на п |
| си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S} |
| обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p |
| ни ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко о |
| их дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда д |
| S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве |
| када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набуси |
| ешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плета |
| ре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред праг |
| везаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високо |
| жао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p |
| да ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај ках |
| и код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. |
| јести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или н |
| ђем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати |
| Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| .</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати |
| а сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући |
| сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми |
| <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, мо |
| тац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи |
| пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p |
| о свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свр |
| ркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се об |
| </p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна |
| не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала |
| тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подиг |
| прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, |
| > <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу |
| и испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећ |
| о — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио |
| ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о ње |
| и.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом н |
| да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="3 |
| игнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да с |
| ком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> < |
| лад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће ут |
| и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи дес |
| згрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи н |
| S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком ж |
| рши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се |
| да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му н |
| рије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и |
| и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p |
| ији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="3 |
| ..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас разм |
| рошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном ни |
| р их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на коље |
| пасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам |
| сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале |
| ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем з |
| вао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњели |
| еликих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостар |
| пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљу |
| под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, при |
| ким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетал |
| ују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удом |
| а јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ поч |
| е, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, у |
| ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, зама |
| сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да |
| је нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са би |
| ева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, |
| ака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, м |
| а одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p> |
| , силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба |
| и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као шт |
| и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — мака |
| дом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргод |
| стар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле н |
| Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пош |
| нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да |
| p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" / |
| , наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак |
| је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи |
| робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, |
| оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с |
| ћи се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи |
| ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Х |
| на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пек |
| n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се |
| да, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила т |
| рнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — п |
| је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад |
| је кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик ка |
| је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, об |
| ћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји нед |
| зривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, о |
| само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши |
| у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позв |
| Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме |
| е као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, |
| на, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч |
| еда, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си б |
| мирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, |
| ткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију |
| ивши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p |
| ина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забр |
| тиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе |
| ам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила |
| чах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћ |
| е очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам |
| хале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је тефер |
| рча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} |
| икну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао са |
| ако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, а |
| дговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па с |
| е хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p |
| хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам ј |
| , макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју а |
| , повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори так |
| : нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове |
| село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> |
| >— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоћ |
| ујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо |
| утећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био |
| потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак |
| ! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p> |
| ет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке |
| — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весељ |
| ојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бе |
| е није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као |
| било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је ст |
| , одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа п |
| да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролаз |
| поље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто |
| а ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазив |
| дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући к |
| еној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обуч |
| намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да |
| вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и преприје |
| же...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необич |
| ком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну |
| чим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце који |
| но, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити п |
| — Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пен |
| тискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p |
| ли?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни |
| мо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као |
| лат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам оп |
| ра, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, њег |
| шљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се |
| еобучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљив |
| асан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно |
| кренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за |
| </p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрм |
| о ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу л |
| ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и |
| ве нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?. |
| н дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да |
| ама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко ор |
| кати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да |
| > <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погле |
| љевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обу |
| — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чиб |
| <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бо |
| е враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког |
| о.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кр |
| и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић |
| >—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав |
| одрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали с |
| сером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оп |
| очивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по о |
| емљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву |
| ћи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану |
| е струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као при |
| рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, |
| и — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, п |
| након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} |
| ему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је |
| шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а |
| авао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и нек |
| Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} |
| а по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И |
| и смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, не |
| 316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, п |
| ="SRP19132_C33"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пр |
| стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, |
| рио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави |
| ја је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, |
| два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а |
| {S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пут |
| и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, |
| ље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је |
| дје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепов |
| Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто |
| аге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његови |
| у.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би п |
| > <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и |
| онизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш м |
| тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у |
| лфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио |
| акрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се |
| ил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми |
| нувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све ок |
| по, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и ка |
| чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљива |
| квим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче |
| х времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам |
| чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму с |
| ати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако ј |
| ратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући |
| а и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Пре |
| е него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај |
| ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину |
| и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био ј |
| {S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и |
| не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим |
| икнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, |
| > <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим к |
| еће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешат |
| колико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а са |
| арили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандук |
| морене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну |
| и је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости по |
| ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб |
| грати се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, д |
| и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни напа |
| /hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapt |
| а бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме |
| 9132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао |
| и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} |
| а рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео на |
| ити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштен |
| S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он м |
| ам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћа |
| и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи једа |
| то сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи |
| лили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки, |
| п и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо н |
| се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око |
| акав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заигра |
| га и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак с |
| а неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали |
| милосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p> |
| препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакри |
| година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку |
| ећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила |
| ањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, з |
| а у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакрива |
| ружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече ми |
| м како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатр |
| , мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Поч |
| махнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан |
| пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а нек |
| мућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећ |
| Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи |
| ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта |
| вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком у |
| ку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући п |
| омадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! |
| ного причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри |
| зали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, са |
| рени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгње |
| арали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки вели |
| мачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену н |
| них, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шен |
| не отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љуб |
| чаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина |
| > <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућан |
| као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња |
| ан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био |
| о.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе с |
| пет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила |
| p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши |
| десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Пр |
| о питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега |
| лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упиња |
| .{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А |
| > очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да б |
| у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било би |
| нала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборил |
| главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по |
| ња руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања о |
| , мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по обр |
| има големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по |
| мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, |
| енемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на |
| је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијет |
| пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме ра |
| дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваље |
| , обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се нек |
| касте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влаж |
| м у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките уда |
| некад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали и |
| униних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично пре |
| је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши |
| и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју д |
| га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> |
| Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоћ |
| кон читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног м |
| од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мр |
| у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила |
| нуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечи |
| апта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу |
| огађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнае |
| чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида са |
| оштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, пам |
| ба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује. |
| џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се осв |
| дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.< |
| што.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом р |
| нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му с |
| горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати н |
| рем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, к |
| жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима |
| е, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови п |
| многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, огра |
| луку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не |
| искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим |
| </p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да оп |
| у гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби |
| ош једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих |
| измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка |
| рну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби |
| — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног |
| мо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бис |
| е погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, |
| мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и |
| оме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је |
| е удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајк |
| — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, че |
| ...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о |
| ћу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распал |
| се да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га од |
| Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се прем |
| еху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у |
| а лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Је |
| би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — |
| везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко ни |
| зити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до ч |
| — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће паст |
| p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близин |
| сиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се п |
| их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — |
| е имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким п |
| аршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још ну |
| ље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и |
| — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијеш |
| брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио н |
| екох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испр |
| се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, |
| д се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и на |
| во опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у |
| ти? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па |
| , црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцв |
| г. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући м |
| заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим г |
| {S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отад |
| е немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан ко |
| спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући... |
| е. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, о |
| не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> |
| а и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из |
| испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те |
| е и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала п |
| ити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле |
| преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мај |
| ене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си ос |
| почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакла |
| скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине |
| Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> |
| инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфи |
| о кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоко |
| према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — о |
| ..{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао |
| ецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не |
| овјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као |
| њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени |
| p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје |
| </p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?.. |
| а се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазир |
| ежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо п |
| ји и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њим |
| дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте |
| наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, |
| није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све |
| м, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S |
| ..{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква |
| Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. — |
| зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће |
| размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих |
| и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменим |
| а прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је с |
| е су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— |
| ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи н |
| сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедев |
| и се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа |
| опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах д |
| и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p |
| S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и пон |
| оз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна м |
| ц и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук м |
| ну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>— |
| за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем |
| говор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је к |
| он тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурн |
| сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам при |
| шачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље |
| сто свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, |
| ољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изи |
| ога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећа |
| управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сва |
| p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме ч |
| p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много нов |
| ="chapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, |
| види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан рас |
| p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опор |
| о се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, ш |
| .{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за |
| поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једн |
| ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он |
| га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и |
| и шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> < |
| p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није |
| итах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у |
| одругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијењ |
| S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако |
| чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, па |
| ањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио с |
| ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у пр |
| ћи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — гово |
| и од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" / |
| кали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве |
| днекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико кој |
| застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишл |
| амо иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запје |
| рај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућам |
| Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да иск |
| ко ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} |
| } Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенуш |
| .</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:< |
| бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема |
| о исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запита |
| >— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним глас |
| сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећ |
| жа, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се |
| ивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отси |
| вао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи |
| купу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућ |
| евојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обу |
| ца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И н |
| ијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци |
| е замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим бар |
| же почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајку |
| ећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихо |
| а иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се |
| дно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал |
| је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се |
| — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбо |
| запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и ш |
| } Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и иза |
| оме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут |
| чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га га |
| } Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао д |
| има кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним за |
| аш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђе |
| је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, оч |
| ргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше |
| p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, о |
| ћи се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, мом |
| амо како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати |
| , болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче |
| то... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га о |
| >— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опру |
| {S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтјед |
| у наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане |
| но, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, |
| алице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен. |
| p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје добр |
| сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чин |
| цани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио |
| — Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.< |
| бу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p> |
| </p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> |
| прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући |
| чим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и п |
| ер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе |
| он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати |
| о е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад |
| раво и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне |
| м, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио |
| није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефенд |
| —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— Н |
| зео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наред |
| никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу на |
| јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљи |
| може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма... |
| ма каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покат |
| ма образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да |
| како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се |
| е у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни риј |
| а, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — заста |
| ом, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момц |
| се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнак |
| више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, |
| како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефе |
| се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p> |
| може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама треш |
| ом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима |
| а све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошч |
| на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и |
| јевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и |
| рха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије н |
| напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на |
| мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с |
| тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> < |
| који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> < |
| ла, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, |
| јући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа |
| вати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао по |
| хом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем |
| ек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А са |
| некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирн |
| о му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о |
| ех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати |
| <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раме |
| , желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала |
| лијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиж |
| било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си |
| Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи па |
| „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им и |
| улагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пре |
| јки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекида |
| и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно кре |
| ду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се |
| м над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући о |
| ониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> |
| ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрес |
| преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“< |
| ере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у м |
| оз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш х |
| еломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, |
| и, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче ник |
| И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</ |
| , несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се о |
| не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао. |
| Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјер |
| о или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он |
| и се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како |
| </p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову при |
| него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Сти |
| ем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити шт |
| адост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је |
| ижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p> |
| љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.< |
| ..{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред С |
| де неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско |
| Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набира |
| осито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за с |
| /p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пак |
| уно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш л |
| > <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он л |
| ..</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p |
| <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред ње |
| је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазе |
| рану отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјеж |
| проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често |
| уле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који бос |
| , трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек |
| <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лиц |
| тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мисл |
| ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повуч |
| људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сре |
| Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пип |
| {S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли |
| закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тије |
| очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи д |
| урно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазу |
| она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох |
| да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче |
| м.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу |
| ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога час |
| увши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, |
| утим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, ра |
| као је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, |
| оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао |
| чила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, т |
| лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опута |
| , изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгу |
| еди и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, из |
| на чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.< |
| се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, ле |
| ок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред с |
| ија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за п |
| , међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад н |
| у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела о |
| припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су |
| млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било д |
| и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, |
| > постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце на |
| есам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, |
| и, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, бос |
| ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена |
| дијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, |
| се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, о |
| а између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамот |
| бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, |
| таву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се |
| ам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се |
| чинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвик |
| це: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} |
| у кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, поку |
| пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — по |
| надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао м |
| о живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да |
| } Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да м |
| овице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи с |
| м како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заје |
| ост минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу |
| , — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Ха |
| но ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан са |
| } Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорс |
| овор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} За |
| шини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, и |
| Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи |
| кретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетин |
| .</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби с |
| јепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум д |
| је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у с |
| прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднес |
| а, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од св |
| да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низал |
| ијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, за |
| ти... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кес |
| говорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p |
| шта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако на |
| о.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да у |
| ане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше с |
| сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму ран |
| јетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и кана |
| , стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{ |
| а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје |
| , слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, пл |
| а да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окр |
| па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго |
| у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и |
| о кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — бл |
| амо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, г |
| гачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, |
| лаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ет |
| или, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, го |
| еђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као |
| измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заиграва |
| м кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се ст |
| , а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака |
| кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже |
| дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим |
| у муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама м |
| /p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да |
| она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радос |
| <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p |
| руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна удар |
| једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком на |
| ган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изнен |
| > <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох |
| многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се ни |
| широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, би |
| > <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, |
| окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим |
| асан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се прем |
| и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се о |
| ре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> |
| једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су с |
| и Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћ |
| рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не ос |
| прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у со |
| премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би с |
| о десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она ти |
| мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш |
| нуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам н |
| јечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и ле |
| рно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђ |
| се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </ |
| сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглиц |
| ко нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куко |
| сан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — з |
| танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћен |
| ком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким |
| горцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоха |
| ла се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран прамен |
| од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стис |
| ећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду |
| ња оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко |
| е осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је |
| кох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Ид |
| није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p> |
| рисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образим |
| се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Гос |
| а, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њ |
| везаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да с |
| т човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије |
| оји имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико |
| шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Те |
| испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} |
| на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао |
| >— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље с |
| по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче |
| свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су |
| етале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршај |
| — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад |
| у мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у |
| него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очи |
| ма и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима нано |
| призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини ше |
| о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од св |
| рски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њ |
| исте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запит |
| n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво |
| па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то |
| у, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџи |
| екнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p> |
| извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p> |
| p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смисл |
| шао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год |
| се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћил |
| давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} |
| ј се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој |
| бино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам |
| , отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала |
| Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> |
| <p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди |
| . па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила |
| према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу |
| са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</ |
| а загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти в |
| у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онд |
| тишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један н |
| а га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми |
| , док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи |
| .</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — |
| и читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила глав |
| да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад |
| ији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, |
| рио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{ |
| ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — за |
| ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и |
| } И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n= |
| вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан |
| е и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S |
| валише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, и |
| орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Ни |
| о удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љути |
| иче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ват |
| отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече |
| А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 |
| запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео.. |
| и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти ми |
| г погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S} |
| ти се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади |
| ријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија |
| мо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — |
| > <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не п |
| лико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да поглед |
| гао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијес |
| } Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави |
| 291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Са |
| на!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запит |
| ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на |
| осно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како |
| ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> |
| пет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било |
| то ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и н |
| а и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се |
| ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута г |
| .. — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај |
| јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он |
| пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе.. |
| p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није зн |
| знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само |
| и — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљуб |
| .{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — |
| p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати з |
| Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га |
| ана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу |
| наш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам |
| кривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте |
| молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да |
| , да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привија |
| осно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ |
| ка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза проли |
| трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући р |
| са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јо |
| > <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климал |
| ог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци уд |
| атеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка зас |
| у кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина |
| и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само |
| му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је |
| и смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан фил |
| идио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, го |
| а поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га |
| ојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> < |
| ише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута су |
| овор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За |
| сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здрав |
| студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну н |
| Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци |
| ам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка ниј |
| се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У |
| а са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Су |
| оћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се уст |
| !..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рек |
| е у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и за |
| ст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запр |
| и се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијек |
| што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не |
| ни, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећ |
| е заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узв |
| ану, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.< |
| тити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Х |
| ли су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он |
| једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи |
| да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао |
| олим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И раза |
| чује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас ка |
| ећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што |
| ешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разл |
| ов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, пр |
| село приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остаја |
| чиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало м |
| ени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њ |
| њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до п |
| и небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже |
| нем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од |
| ?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред |
| ам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцк |
| о га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</ |
| оја је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше вриска |
| ратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Њег |
| ке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох н |
| е та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бој |
| по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу пом |
| дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} |
| вам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморил |
| , да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раме |
| > <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размиш |
| јестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови |
| сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савл |
| </p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих |
| епрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада х |
| пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надм |
| рвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно к |
| у, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — |
| есетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и |
| урле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија |
| и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта |
| болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах |
| кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио |
| 1" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао |
| ајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се |
| ном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам ст |
| има. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... пошт |
| пита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми би |
| асан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према |
| ижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га сл |
| ..{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој |
| > <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати |
| тезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p |
| искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, |
| крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчин |
| уке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да буд |
| у...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и |
| дивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог раста |
| приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као |
| p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте |
| Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да |
| .{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније т |
| — А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на з |
| жи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гл |
| уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— П |
| {S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> |
| ам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> |
| у запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> |
| — А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду |
| сте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој к |
| ао да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми |
| /p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> < |
| ама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У гл |
| е тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти |
| <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.< |
| ма о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо оста |
| <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је |
| стано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука |
| м главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p> |
| азили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досј |
| чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и |
| ишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа.. |
| рих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје д |
| јесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом уна |
| отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у пре |
| на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред т |
| ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи! |
| ти, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође |
| — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, обје |
| .</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око |
| лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мје |
| теља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њ |
| ..{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, г |
| е дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} |
| и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, г |
| ко, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} |
| ниле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по обра |
| } Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Ј |
| ку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђе |
| м тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и вес |
| јица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — |
| сталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небес |
| д осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и о |
| то се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би пр |
| низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати |
| ори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку про |
| <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуств |
| се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, |
| х дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, |
| вши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше п |
| S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће от |
| јајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мај |
| но убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S |
| ахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су иша |
| Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, и |
| ка стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, |
| ар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјева |
| кнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се |
| вори пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију ка |
| ачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада ос |
| , поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према |
| о се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љу |
| сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не з |
| ан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</ |
| провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им |
| ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према о |
| , са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињ |
| само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> |
| <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле |
| .{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Друг |
| осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, д |
| е се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!. |
| је трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, |
| посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио |
| о одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него |
| свијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — п |
| једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена |
| и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна |
| ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> < |
| т... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И |
| , хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не о |
| мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на |
| ас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повук |
| гај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на ус |
| авши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> < |
| ито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш |
| ази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.< |
| ије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу.. |
| , која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, к |
| травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дуг |
| запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сје |
| заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико |
| у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи ни |
| <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гун |
| <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви |
| м од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управ |
| и велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно |
| збуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> |
| ама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного |
| да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Т |
| му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно |
| ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су |
| ијеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поо |
| остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су д |
| S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин |
| и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, |
| барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, |
| ала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Ха |
| пнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазвр |
| сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово |
| на, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме |
| не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и с |
| замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бо |
| и и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који ј |
| Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су ору |
| нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе |
| и преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо |
| уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да |
| аном о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — |
| ем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и.. |
| ш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ри |
| е да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</ |
| наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> |
| а непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> |
| брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је м |
| ад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћ |
| и, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије. |
| } Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па |
| ије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није н |
| ошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— |
| се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба д |
| у колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смје |
| Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непреста |
| икнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} |
| ово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће и |
| ке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јач |
| ом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она н |
| варајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Те |
| јаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и п |
| <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни ст |
| и, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником какви |
| о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе. |
| једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, н |
| , измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су с |
| огао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радил |
| лагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулф |
| и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће |
| цом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не з |
| како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окрш |
| /p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима го |
| <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудн |
| обично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, |
| гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у с |
| >— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пр |
| ) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно. |
| види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у ко |
| е воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар |
| висти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја н |
| — Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вј |
| , колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, |
| раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се |
| Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имућ |
| лама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се п |
| тио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сме |
| <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долаз |
| уо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, |
| и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, |
| p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} |
| актима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Прес |
| и.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чу |
| о говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте |
| о.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о ц |
| </p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида о |
| етка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим н |
| е он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p |
| ила!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручк |
| је унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што |
| ду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече прола |
| /p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци |
| и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, |
| о смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p |
| pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сва |
| /p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу |
| крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно |
| тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јар |
| а ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о |
| Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас с |
| .{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док |
| охвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га |
| х утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметов |
| д хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка ни |
| потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необузда |
| каквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак јед |
| д њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из в |
| љавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гу |
| пита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврат |
| силили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гран |
| , дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан заж |
| забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак |
| ка на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} |
| .</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми |
| су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану |
| људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... |
| рдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрест |
| и што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и |
| отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије |
| и, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, |
| ви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрв |
| тице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, |
| друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канија |
| а крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, |
| канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на гла |
| ио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исп |
| кошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривље |
| се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</ |
| а, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам |
| азвуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, н |
| > <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а м |
| а...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди н |
| вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала |
| фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непреста |
| удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p |
| етнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; |
| е која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенут |
| ећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумје |
| ја један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме |
| , човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпир |
| их пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролаз |
| о им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела в |
| тијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили |
| х дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и |
| ком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он |
| пајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једн |
| а, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и |
| вих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и бе |
| а поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да с |
| е нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљив |
| } Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> < |
| се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио вод |
| широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корит |
| им ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> < |
| , загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђен |
| ућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; оп |
| глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани, |
| .{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вр |
| !..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, к |
| , и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче п |
| p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, |
| и бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну с |
| са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезал |
| своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се |
| ио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не зн |
| мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Х |
| што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених ног |
| кајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чох |
| нута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су |
| ије ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу |
| ем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је |
| и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — |
| м накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им |
| ложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ к |
| а одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни по |
| {S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешт |
| вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче |
| што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да т |
| гнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се ни |
| ајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу л |
| ога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући |
| ван поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S |
| к сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред |
| пошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши и |
| {S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде је |
| ао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку нат |
| блијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раш |
| моглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто о |
| ла ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се |
| е пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да |
| игао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, |
| ње његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, |
| буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем п |
| поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме |
| ауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим г |
| Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих та |
| азио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се |
| ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комш |
| е ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по оби |
| ка, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пођ |
| а ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како |
| ао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго |
| >Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао |
| Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и п |
| о.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бо |
| ћи необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у јед |
| ао одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, |
| Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, |
| да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну |
| пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уж |
| за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку.. |
| ројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи гов |
| у су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, |
| ’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па |
| омцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како |
| } Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се |
| причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, бола |
| полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по ка |
| о руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси н |
| епуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим |
| црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— за |
| иских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сл |
| , чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? |
| кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p |
| е кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља м |
| оџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још |
| о што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само за |
| алити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао |
| ини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{ |
| мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљ |
| је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> < |
| се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, |
| <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, ис |
| уди научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако по |
| ћи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колик |
| — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: |
| сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јур |
| лфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се |
| но и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, пс |
| игну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ |
| ра самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувиш |
| овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, |
| ано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли |
| ичао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је пр |
| што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, |
| овршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегн |
| капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, с |
| спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни |
| стале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кућ |
| а добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ков |
| пе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне шт |
| ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а од |
| коравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала ј |
| , обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпу |
| делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, чо |
| соко му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло |
| зним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или |
| шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо с |
| p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> < |
| на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе к |
| аругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није ша |
| н, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, |
| ма.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, к |
| Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— З |
| распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавш |
| јка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећ |
| м отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у ви |
| увши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{ |
| а избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани п |
| мити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један х |
| ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управ |
| оћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо лег |
| о, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: » |
| а не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајк |
| тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао. |
| а се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и о |
| јку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S |
| х!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај |
| ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео л |
| > <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не |
| </p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу |
| шњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмј |
| го четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, |
| оја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби |
| дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уо |
| чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупов |
| и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, |
| ојима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пуни |
| — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.< |
| и да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, |
| > <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколи |
| се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..< |
| ли, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њези |
| и им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјец |
| ко пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам |
| то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и с |
| одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, забо |
| тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева прови |
| аме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— П |
| тиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају з |
| акав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p |
| одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто ј |
| р су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> < |
| лене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколи |
| пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="3 |
| а смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколи |
| ам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, |
| пих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{ |
| о увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну |
| в, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осје |
| ади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио |
| .{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како х |
| ица, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се |
| — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо |
| ема мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> |
| зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам с |
| почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату |
| почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, по |
| ајчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264 |
| по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабан |
| да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, |
| стајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио |
| се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чи |
| S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топл |
| тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према |
| <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз но |
| ен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кр |
| .. кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми |
| ш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли п |
| и је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и г |
| робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исп |
| ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и |
| и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, мило |
| дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n=" |
| лави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, |
| ложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно |
| јући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља |
| ет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p |
| свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И |
| а је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p> |
| е... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p> |
| — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прог |
| ити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж би |
| има и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разл |
| нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Ч |
| кав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене о |
| ека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви ста |
| у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах |
| ли да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није |
| пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <p |
| ли Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у |
| ма жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле |
| х.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала |
| угим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата |
| на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према со |
| .{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунча |
| окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и |
| це Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за ха |
| и, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили нај |
| њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с гла |
| оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли с |
| еслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољу |
| је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај канат |
| кује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у |
| о себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} И |
| је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, |
| о торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продај |
| чком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцни |
| да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не |
| као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погл |
| оки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у |
| јегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек |
| ноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, |
| собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који с |
| .{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили |
| пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито о |
| > <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому |
| , љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се в |
| ма, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и инат |
| , а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си остав |
| зити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом |
| Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се оп |
| у, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан |
| чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довр |
| другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држа |
| II</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{ |
| егнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и |
| ито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да |
| сне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито |
| ним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увиј |
| крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запа |
| нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао о |
| а и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку |
| едати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Н |
| <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто не |
| дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Пр |
| ећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, |
| од оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из тер |
| теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, круп |
| {S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је тегли |
| пима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... |
| кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више нава |
| а себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напо |
| оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза |
| и.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е |
| р га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи о |
| тупница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.< |
| д га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја |
| а није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.< |
| <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах |
| А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући пап |
| прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..< |
| наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, ша |
| ћи и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи |
| !..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си |
| дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — ре |
| све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мен |
| е свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, |
| прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох! |
| благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити р |
| носно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пје |
| и колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и зва |
| потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носе |
| , сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скаку |
| сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, |
| сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи |
| одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали. |
| рстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пр |
| на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је т |
| ју, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста м |
| трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну |
| <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегну |
| у напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — реч |
| ту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пр |
| одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, |
| дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} З |
| еж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, заст |
| е. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мен |
| да и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледај |
| пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај ул |
| јеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударит |
| чеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по некол |
| вљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све прос |
| итав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао |
| е кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и при |
| ве јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!. |
| ао и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} По |
| а и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се |
| p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S |
| > <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шил |
| ију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру... |
| до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање |
| Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати |
| писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и д |
| е.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се |
| вати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што м |
| врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми с |
| алила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкам |
| ија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали |
| илука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је т |
| ала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цич |
| о зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, |
| ајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвај |
| И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <qu |
| о двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никак |
| к и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме заустав |
| рпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем. |
| опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се в |
| паде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех п |
| тима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, у |
| ма, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцк |
| највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобраз |
| да је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душ |
| о су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на |
| е спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</ |
| о глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{ |
| ни.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати пок |
| отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, |
| вијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихт |
| } Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} |
| постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је х |
| чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазна |
| азећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ов |
| јек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче оп |
| берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и н |
| упи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне шт |
| чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали |
| , а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од |
| pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Т |
| И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она уст |
| а... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући |
| — Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... ј |
| пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи |
| ни дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, |
| обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке |
| , он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он.. |
| p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу |
| страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} |
| аци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригу |
| овина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек ка |
| као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишара |
| посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за |
| борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не поко |
| нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и је |
| лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опе |
| рекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, о |
| појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе |
| рављали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; |
| управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само |
| око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенски |
| врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поп |
| рдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... п |
| {S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не |
| и сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И |
| тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-зла |
| Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по |
| змеђу нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква |
| је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се пола |
| и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разго |
| је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Ус |
| одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз |
| и — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чека |
| као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао с |
| стао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе пре |
| p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце нап |
| ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса: |
| еврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> |
| му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и п |
| евојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— П |
| /p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити |
| неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. |
| ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и |
| се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам пре |
| иско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Р |
| одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тућ |
| смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври во |
| ио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— |
| несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућ |
| ти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} |
| орао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је некол |
| ели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} |
| оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као |
| обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да |
| емење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекуј |
| ашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног д |
| скочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну |
| аци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им с |
| потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне о |
| но, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p> |
| као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима ко |
| мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="2 |
| ема пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз ј |
| еко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи биј |
| ново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гута |
| о, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући ши |
| а се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су |
| топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-е |
| калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, |
| х чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми иг |
| икоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад б |
| аша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три |
| или и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу |
| p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да м |
| > <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам |
| бра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућ |
| та бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, |
| и се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава |
| ио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ мо |
| да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена |
| дарала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче |
| довима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Зати |
| морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не |
| а мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом о |
| то као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — пита |
| чно закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и п |
| а била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су од |
| е, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло |
| ас прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и |
| руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се н |
| пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он |
| да горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхат |
| тишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог к |
| познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико д |
| аљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n=" |
| ај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим |
| држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам јо |
| барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је |
| стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи риј |
| И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покаже |
| .{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака, |
| и, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега не |
| јка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њ |
| а, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо пр |
| пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми раме |
| у нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</ |
| кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Та |
| >— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар |
| p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој |
| би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да ј |
| а, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} |
| и се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила о |
| чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — зап |
| није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и |
| миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубов |
| ћи штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, ног |
| ено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини |
| на мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму |
| зви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јач |
| бузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</ |
| вачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, |
| и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, |
| ио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријек |
| , гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговори |
| е, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, о |
| p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући |
| ти по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се |
| ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и |
| дерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то |
| е застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, |
| пет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најбли |
| смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три п |
| > <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, б |
| вији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје ш |
| е моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један |
| и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да в |
| познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам не |
| ти.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, |
| и вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на се |
| и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би |
| руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо |
| ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и кад |
| амфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено |
| к чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — пл |
| и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво |
| ам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно |
| ике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамо |
| сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одак |
| никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изглед |
| говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, |
| , тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, |
| пи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опе |
| својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуб |
| о неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке по |
| је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерује |
| застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе |
| неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши |
| похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе |
| p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм |
| ебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске... |
| ала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа |
| Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде |
| Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем п |
| одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — про |
| ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрч |
| за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од |
| ој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па брже |
| ом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакш |
| .{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све |
| , баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвије |
| постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — зап |
| ао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да |
| о и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div t |
| опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се |
| осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо |
| ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор. |
| е и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљ |
| 245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старају |
| е удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину |
| енувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио |
| разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, |
| о неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> < |
| о кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разно |
| кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према б |
| о ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао |
| слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Би |
| ти да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би |
| и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом |
| токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале. |
| да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И чи |
| тио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о |
| ко је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву др |
| јечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше пр |
| ојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан |
| јетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни |
| акше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дош |
| једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу |
| једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесм |
| мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију! |
| и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, |
| њући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну |
| ридиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са |
| ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам ов |
| има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме |
| трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако |
| али с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје |
| ога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући све |
| и навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и из |
| а себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана |
| очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију ком |
| мо да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио |
| ао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргоде |
| га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио |
| а нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и.. |
| њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под |
| /p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџ |
| 16" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћн |
| вијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише |
| ише.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све о |
| /p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type= |
| им хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div |
| ијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и |
| опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p |
| о раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој с |
| ркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам |
| му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита |
| м и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бу |
| падај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, пр |
| оговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет п |
| ни се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> < |
| е, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још |
| поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили тр |
| ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у |
| тав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама с |
| и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџан |
| а још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посад |
| p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> < |
| ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижу |
| еба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали. |
| се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, |
| ешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збу |
| смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен |
| атиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?.. |
| узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладн |
| сну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одма |
| то си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах |
| p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа |
| спем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегриз |
| и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, |
| један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бит |
| > <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у ха |
| ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни |
| је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она по |
| >— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну |
| е да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Т |
| ш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила |
| склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— |
| гравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздра |
| брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.< |
| ут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Н |
| пуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и б |
| и. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да |
| притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да сл |
| и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама |
| ко смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слуш |
| и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо |
| рич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.< |
| } Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашњ |
| га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се |
| дбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто |
| рно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се ј |
| >Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спомен |
| љена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они ње |
| не волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би на |
| ехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не |
| прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мен |
| у ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји |
| Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог о |
| не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати уна |
| ас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је |
| е ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену ме |
| сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кр |
| о и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне ма |
| о вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако ње |
| према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не |
| асан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</ |
| ајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p |
| о отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме се |
| га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чуд |
| ио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју на |
| им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико |
| ражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изнена |
| рао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепи |
| ош никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу |
| ком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му и |
| у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео друг |
| два дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед ј |
| не; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се |
| S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кр |
| ледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у |
| <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хт |
| љела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не к |
| /p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не м |
| ешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбиј |
| ла ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, |
| сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам |
| зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, о |
| ао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шт |
| зи, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да рад |
| у звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се пре |
| ћи, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, |
| све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p> |
| о доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи. |
| самљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато ј |
| би баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је из |
| свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са та |
| S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чуд |
| онекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала св |
| ко, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у з |
| чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гл |
| /p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјеш |
| ависна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, |
| јела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја |
| , и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пекси |
| поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Ми |
| ама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти |
| и се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће сви |
| Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и лом |
| х хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> < |
| прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам |
| а зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох |
| ива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раск |
| ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, |
| гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљ |
| буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; б |
| .{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији... |
| није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Је |
| — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> |
| што су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мал |
| вати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убр |
| бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук |
| а пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она |
| зда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрх |
| .</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако н |
| ом. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, |
| ни трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, за |
| а да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна д |
| ферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи... |
| </p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> |
| о? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишаран |
| ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага |
| и се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} А |
| ном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред |
| и смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет |
| е. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње |
| ече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги |
| .</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он |
| ве и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити |
| т ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у ку |
| ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се |
| те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.< |
| авим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} То |
| а, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све |
| и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — К |
| ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — |
| м њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући |
| живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — На |
| дам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на св |
| у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А ш |
| мио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они |
| у сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркоси |
| ована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећа |
| стријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче! |
| том, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом |
| и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. |
| да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину |
| рави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од < |
| и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а мож |
| послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необ |
| стао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао с |
| иједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — ви |
| су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је |
| — Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се об |
| а и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашњ |
| косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су |
| етох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити го |
| .{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну т |
| Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплет |
| е се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Х |
| чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимич |
| апали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да дон |
| али се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посје |
| } Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} |
| е одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати не |
| Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зг |
| извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> < |
| пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан |
| ила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> |
| на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Оп |
| раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је.. |
| а човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — зап |
| имо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели |
| — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету? |
| а ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> |
| о сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спота |
| ећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случај |
| и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није |
| /p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осм |
| у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се н |
| је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запреп |
| како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трг |
| ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због си |
| е могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово |
| гога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, у |
| у, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, |
| оз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су |
| подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} |
| и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у друг |
| превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и |
| </hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — про |
| о дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На |
| амила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </ |
| д ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у |
| а је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да |
| } Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Уз |
| акривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" / |
| <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ет |
| Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S |
| ти или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се пре |
| аре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом |
| неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати н |
| фендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — у |
| уги пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, |
| Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд кој |
| ао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопц |
| ене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се с |
| н, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја |
| е да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готови |
| ..</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре? |
| мида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштер |
| ени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па |
| овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> |
| ?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, |
| ирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро |
| <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакн |
| <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на с |
| у собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.< |
| олазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Је |
| ијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним у |
| /p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пл |
| атреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. |
| м до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p |
| ући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p |
| застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p |
| ам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и |
| ер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жеш |
| аре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi |
| Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води |
| Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се рас |
| а и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама ка |
| говарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно ра |
| о пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — |
| чао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њег |
| <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији |
| — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа |
| причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти |
| е на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама |
| — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p |
| иједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> |
| је гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су с |
| ужјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да удар |
| и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се |
| уна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Не |
| сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тет |
| ајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босо |
| чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се к |
| колико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за н |
| и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са |
| едно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За не |
| когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и п |
| корсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га |
| о очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли |
| шта друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њем |
| е свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и |
| редбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђа |
| {S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се п |
| и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никак |
| све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкун |
| ријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих г |
| помињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колик |
| , Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, |
| куша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| е и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви |
| се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулф |
| мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио |
| шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је у |
| н Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред би |
| каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и |
| а једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани |
| својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се |
| јеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас |
| мила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико р |
| јати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да |
| вађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чув |
| ко отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брз |
| јкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p> |
| .{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио обо |
| неш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; за |
| </p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах |
| уо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p |
| у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себ |
| рена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} |
| Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену |
| да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и о |
| , па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?. |
| p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу |
| еџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— св |
| е као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не преду |
| тјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љеп |
| p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати |
| да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пак |
| а освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.< |
| , дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога |
| их им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је бил |
| нији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда в |
| е упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар |
| је вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјерова |
| Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам |
| да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, |
| жег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми |
| > <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их ред |
| јаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ј |
| још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан |
| е нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засј |
| ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, |
| нске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се чест |
| јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, |
| ана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — |
| м часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као |
| ко ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се п |
| викивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне |
| нем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да з |
| о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни п |
| рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто |
| ски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, кази |
| хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре |
| лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији ку |
| к страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили |
| ше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши о |
| ени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено |
| ло да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви |
| би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опе |
| буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је |
| како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — про |
| удим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Ч |
| своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!. |
| ама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} |
| ио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана п |
| трије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови ми |
| говој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некак |
| о један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађиват |
| старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар та |
| <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама |
| дари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наре |
| нуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— |
| ше нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењ |
| олико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијеса |
| поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и г |
| нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим п |
| p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио ис |
| да би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу |
| бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први д |
| да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши |
| о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се ба |
| могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјес |
| ти, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако |
| ам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали |
| уд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за остал |
| и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, ка |
| могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> < |
| им погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада |
| .{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријек |
| зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали |
| га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под г |
| али за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p |
| че полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S |
| о, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну |
| /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да пр |
| редложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} |
| јевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— К |
| ија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{ |
| два чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p |
| /p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, |
| помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине |
| н да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто |
| да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа споми |
| а она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он |
| ијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита |
| а инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се о |
| брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Ха |
| очео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и |
| да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија |
| ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} |
| ...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет н |
| /p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче |
| м почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љут |
| , и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он |
| ко се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа п |
| готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико виш |
| оја је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук у |
| ене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне з |
| се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам |
| јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало |
| 9132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, |
| не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очев |
| во да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p> |
| ућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затек |
| Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде г |
| у ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам мо |
| } А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсје |
| ли ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати |
| ају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увј |
| нако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахн |
| јчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигу |
| ="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о то |
| и тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало о |
| кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пу |
| ха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром |
| шљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели д |
| и били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу мла |
| тали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.< |
| хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи са |
| е јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и за |
| а као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита |
| .</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били |
| ека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан с |
| а, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право д |
| хију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке |
| и га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат |
| , мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и гал |
| уги помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав |
| е иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чуд |
| им, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко |
| .{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви |
| у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>право |
| пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну |
| опова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се |
| их, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који с |
| увачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, она |
| о колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје |
| нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавш |
| и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{ |
| ве ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казу |
| , провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан шт |
| у. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоће |
| итавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој глав |
| м све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и |
| ако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се |
| залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рука |
| а љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам |
| p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је ра |
| срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се |
| олазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није д |
| и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све к |
| куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагу |
| ешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна же |
| о да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обар |
| ?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>— |
| у.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутит |
| направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући ј |
| тавио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти |
| а и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> < |
| мо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, |
| џија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговар |
| пуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага |
| н иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за |
| шапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас |
| рнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути тал |
| ма од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за ру |
| Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло повед |
| како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и |
| му.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђ |
| а у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих дога |
| е као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} |
| n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки. |
| да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..< |
| ш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>М |
| и.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и |
| се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{ |
| е и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине бил |
| и да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погл |
| е побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{ |
| .{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш т |
| ада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима |
| увена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана |
| опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено изл |
| осно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што |
| о да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајк |
| е, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осор |
| не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза сам |
| ам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој ко |
| ом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов |
| бе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица чита |
| и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p |
| p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га |
| их назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим |
| ти погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да с |
| ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља |
| емјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте |
| је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бр |
| ет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а |
| омагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситн |
| а.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнут |
| ећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу |
| епрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао |
| ћу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока |
| и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, |
| ...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, ста |
| главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони у |
| мљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се н |
| >Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мисл |
| е покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора |
| , то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече |
| јама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху те |
| 9132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага |
| осао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешн |
| ишта, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам п |
| његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе |
| вно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе |
| ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Х |
| каче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, ко |
| зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани |
| ем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> < |
| се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд |
| не у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <p |
| макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се ос |
| ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хати |
| ла и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво п |
| бе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појави |
| у, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наруга |
| ...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, н |
| S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!. |
| пет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је |
| хну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну соб |
| ао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} |
| Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и... |
| дио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..< |
| икао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши нас |
| Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шиба |
| — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...< |
| ам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— П |
| замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, |
| ишта поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одиг |
| ...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> < |
| из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку прим |
| ман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и |
| ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним р |
| са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако м |
| иних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила м |
| рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељел |
| реџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> < |
| амо ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p |
| мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући не |
| пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p |
| а не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окр |
| ћи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа |
| бе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и |
| — Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, |
| ој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти.. |
| ене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с |
| креса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немира |
| криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане |
| /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене н |
| е наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, с |
| и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније |
| виједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет. |
| ући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— |
| вши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb |
| <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ј |
| есу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гега |
| — Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загу |
| и му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида |
| ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак |
| S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћ |
| сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из |
| p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и јо |
| нем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и.. |
| . па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ри |
| !</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу з |
| а речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад з |
| на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или |
| и се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем и |
| и се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни |
| дно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када ра |
| ући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Ха |
| тегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа |
| ге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте с |
| ред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се ика |
| о да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало и |
| ушмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, к |
| <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу |
| мо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће п |
| никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p |
| и сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чарш |
| бу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко врије |
| атим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену |
| е — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си |
| ћ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зе |
| о је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лаг |
| Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож |
| но, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и |
| да викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — |
| увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, то |
| ="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашен |
| и да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..< |
| имично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у |
| је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није мо |
| пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо пр |
| а, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, |
| . па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гл |
| ти један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако |
| онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, |
| одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачун |
| кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како са |
| p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сме |
| да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а |
| то сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручи |
| згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе |
| м, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли |
| он таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и сурови |
| изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p> |
| мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</h |
| е било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као |
| <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледа |
| ко окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, т |
| вратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако |
| ијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} |
| /p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледа |
| , праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забр |
| оје својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње |
| иђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јак |
| екинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекора |
| Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити |
| изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, ни |
| шће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{ |
| егов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље кора |
| ај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, |
| запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> |
| p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си в |
| окаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени |
| је један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли ј |
| кнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и |
| се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лиц |
| оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, о |
| до, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Р |
| и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, по |
| праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку. |
| све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада бил |
| ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, |
| крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вј |
| /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ве |
| равати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло с |
| е, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригу |
| облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослица |
| заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га |
| као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и |
| тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко |
| аше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си |
| егну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — |
| ињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио |
| али нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у |
| ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме |
| њу са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, оп |
| ткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, коли |
| и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и |
| ше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А |
| га га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу, |
| омци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајк |
| јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не |
| на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Х |
| з ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S |
| пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чува |
| рта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрва |
| посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту. |
| , гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарат |
| слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћен |
| а намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љути |
| ворих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепен |
| да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим |
| ријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем |
| мо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а свак |
| мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за поса |
| нем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а зво |
| едан пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вр |
| екују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p |
| ј какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заи |
| оријама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако ј |
| м истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покор |
| есни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи |
| врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило |
| чивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да т |
| тања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми |
| вати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одм |
| оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p |
| човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, |
| у шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="ch |
| заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> |
| >VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње |
| ражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнув |
| и, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, |
| бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви боло |
| у калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљ |
| ћи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако |
| шао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необич |
| још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама |
| брекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну |
| рати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> |
| Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнем |
| ти у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуд |
| домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити и |
| агиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за кан |
| итава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хак |
| оле!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да с |
| пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p> |
| , пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у |
| и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем |
| ад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> < |
| S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> |
| езино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као |
| И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов |
| очело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с |
| д!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио. |
| ера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме. |
| је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, |
| ужане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, вр |
| ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном. |
| и драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, |
| и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског срод |
| лу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о кој |
| и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да |
| .{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да |
| о ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало |
| арајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, п |
| змјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто |
| енка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p> |
| атима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...< |
| зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрха |
| о хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима н |
| могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су |
| амирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек |
| кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> < |
| рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме на |
| љати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би ст |
| потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу |
| авија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савија |
| ед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до |
| брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, |
| <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p |
| од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и п |
| замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Х |
| роз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан |
| ао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у д |
| азио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, ча |
| трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те нека |
| нија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала |
| ћи један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} С |
| p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="39 |
| ? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро |
| чи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.< |
| че...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те нека |
| тући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно |
| љивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук |
| вирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се о |
| ивала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окр |
| ла се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га с |
| </p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала |
| и осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, разм |
| > <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила д |
| цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од |
| јетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију |
| е, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није |
| .</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој бли |
| га дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим |
| као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет с |
| еком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} |
| <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче укл |
| дио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му |
| о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавал |
| "328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се не |
| смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук. |
| на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Свак |
| дизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, оби |
| о да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако |
| тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну См |
| 293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Го |
| бер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, п |
| очео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, п |
| хвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах заст |
| ам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — |
| .</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка |
| то јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи и |
| и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} |
| и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папуч |
| атом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице |
| е, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} |
| олова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да |
| енима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити |
| а поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући |
| јешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, |
| вали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и п |
| але и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби |
| кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без м |
| е се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до |
| х.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} |
| о, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве њ |
| ах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оц |
| ј у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као |
| еш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p |
| измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било |
| о управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> < |
| насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло с |
| ци неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, |
| оваца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, обје |
| планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> |
| ар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше |
| — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — |
| духватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш.. |
| за појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну ма |
| во, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p> |
| еколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајт |
| } Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он ов |
| ло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нек |
| еђусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних |
| има...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дан |
| ри, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући |
| и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} |
| о сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломил |
| на, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262" |
| шли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очек |
| друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је |
| ганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измах |
| а и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>О |
| аде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и |
| према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се у |
| у у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, мора |
| .{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другом |
| , кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомис |
| или се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопаж |
| немо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, к |
| хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо оти |
| уо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком |
| није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ки |
| — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш л |
| ити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје |
| било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни |
| не женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у |
| који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По некол |
| кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије н |
| ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово |
| ге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силни |
| е чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још |
| рану.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајду |
| пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињав |
| с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла б |
| а се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на ра |
| смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако |
| оз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве неп |
| ењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, |
| ји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, г |
| им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрест |
| и, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што |
| е...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијев |
| њкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово п |
| аво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још ди |
| ама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што |
| и ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отв |
| томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се са |
| ријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у оби |
| грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонил |
| о...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, |
| изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао и |
| <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!.. |
| , — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене тво |
| га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикриве |
| грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Та |
| белих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијеват |
| мче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, |
| а до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном |
| вртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко |
| јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, гот |
| према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је |
| <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем |
| Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> < |
| есну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију |
| На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> |
| а.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...< |
| и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и |
| х је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, ка |
| че је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао време |
| обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> |
| испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непре |
| е таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу уби |
| похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук |
| нија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупн |
| почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме |
| е и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рука |
| и хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, |
| је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало |
| о, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена, |
| било ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми о |
| та мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је б |
| и.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>ње |
| змакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само зб |
| сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазн |
| бинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову з |
| пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођ |
| >— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам |
| и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чека |
| а. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отс |
| здаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састан |
| ући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, изв |
| Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да |
| како и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова |
| редни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p> |
| стајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, |
| нима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му с |
| едан другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да |
| ало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао |
| И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, ужи |
| !..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми м |
| правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и |
| Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам |
| > <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам к |
| .</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{ |
| било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вр |
| о ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од г |
| во осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи |
| ји.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер |
| слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све |
| да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је |
| г; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични |
| , након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам |
| упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — |
| инути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из |
| Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати |
| заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</ |
| оравио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос |
| и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји |
| отећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце. |
| чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући |
| ју.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје |
| љајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— |
| тко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и |
| будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се |
| над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти |
| здана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китил |
| рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је преша |
| о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај свет |
| са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам м |
| се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је |
| олемим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуриш |
| запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненад |
| >Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осве |
| готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове |
| {S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали как |
| а проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у |
| ирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави |
| ј није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао ј |
| је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, к |
| ошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што прогово |
| је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, |
| — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта |
| ого састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се раз |
| м који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па д |
| и ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао о |
| p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, |
| — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно |
| злуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваки |
| азнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију |
| е зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене. |
| ругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада ј |
| или се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није им |
| ло, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> |
| трашно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико п |
| ека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно зап |
| — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да ј |
| куна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p |
| е од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> |
| нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије и |
| ловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да |
| ели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њи |
| п, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> |
| побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат зад |
| и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одмор |
| и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, с |
| а, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуг |
| абацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговањ |
| о и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} |
| га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Покле |
| <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да з |
| е узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако |
| шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се у |
| и јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше |
| о постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за |
| виривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао |
| и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плач |
| е поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и г |
| од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као |
| — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— |
| ругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше с |
| не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао |
| и и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другом |
| е насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— |
| аза на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, |
| и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? |
| кама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар |
| И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче х |
| огом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> < |
| /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S |
| улу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући |
| јаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће |
| ћи се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјеху |
| огу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице по |
| па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта с |
| >И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним |
| p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради |
| оводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија преп |
| они?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} По |
| и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, з |
| живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Х |
| мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме сла |
| о, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео с |
| а и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају. |
| ма...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни |
| ву њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљниј |
| ка.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, по |
| еобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали |
| пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо |
| х се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајућ |
| дном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткри |
| јући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан |
| заривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p |
| од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке ску |
| е, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се |
| рестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> |
| син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасм |
| те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се ми |
| та скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мис |
| чна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опе |
| ви брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хти |
| — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас |
| је у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуд |
| > <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то |
| оје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада и |
| <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разглед |
| клањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на ч |
| им-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушка |
| у одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не за |
| и да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се освр |
| и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до сми |
| се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... |
| бразе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одгов |
| унивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједи |
| м осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и |
| , прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мје |
| да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљају |
| ијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...< |
| } Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да с |
| ам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен ч |
| тром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Е |
| рује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нем |
| но ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан ј |
| учно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!.. |
| ти и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми прича |
| <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам |
| таје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда |
| тезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, угр |
| а и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гла |
| га и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p> |
| чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> < |
| p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обој |
| >Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и |
| више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Мак |
| да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши |
| шта...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно д |
| је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p |
| <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...< |
| о пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“ |
| <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове ш |
| а ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа... |
| ко си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснил |
| Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађ |
| а ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти св |
| врћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећ |
| и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> |
| ог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти з |
| према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огл |
| l:id="SRP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по |
| е и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око |
| подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријеч |
| нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу на |
| мјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих |
| ни, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам |
| } Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру |
| миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; катка |
| ате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је |
| >За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах |
| ати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љут |
| p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну |
| под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке са |
| м те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети |
| кар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ног |
| ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи за |
| ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио |
| е као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, з |
| смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— |
| ве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудноват |
| протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S |
| не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристај |
| /p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Х |
| > <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас |
| суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сула |
| <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, |
| p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије |
| Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм |
| у. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштају |
| ањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можеби |
| потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мн |
| капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколиц |
| подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући би |
| овео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне пап |
| ружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застад |
| атко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он с |
| укав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{ |
| жи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — К |
| ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав |
| се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, |
| си, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: |
| ом иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а |
| други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све |
| ну.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо пр |
| .{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... |
| ао да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац ст |
| Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијева |
| ... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="4 |
| ви мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо |
| } Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасан |
| да, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није |
| зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме |
| ано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се при |
| ло што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме по |
| лву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— |
| оје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, |
| и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одм |
| о, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацим |
| шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и из |
| , а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним |
| з гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа |
| —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата ка |
| прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече |
| итно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дуг |
| о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, ок |
| ваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме |
| претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> |
| .</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, |
| о са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> |
| некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb |
| о хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, |
| /p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити оч |
| му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тр |
| ћи унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да п |
| >— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не |
| ећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и ост |
| м по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зул |
| </p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је |
| дјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— |
| аче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме |
| премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика ства |
| аклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде го |
| руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече |
| и напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути |
| жати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ств |
| к питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допј |
| о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, к |
| жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све |
| ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра |
| — Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа с |
| о је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуд |
| крешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио |
| д доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и |
| сноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколи |
| ам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n= |
| , — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" |
| , давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркив |
| — А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све |
| поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копита |
| о имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> |
| се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збу |
| поравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> |
| тавили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Раш |
| азмишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом |
| тала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сок |
| P19132_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни |
| лимао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену |
| томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> |
| ко нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је нека |
| на извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} |
| , потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све |
| граби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати |
| угих махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији |
| р што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и ве |
| несоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били но |
| да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило |
| е да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао |
| аграда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још чи |
| <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемир |
| рити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све н |
| ослове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није п |
| 9132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен не |
| трепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано |
| други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и |
| ам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој д |
| ијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми ста |
| C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбуша |
| унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S |
| . — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?. |
| p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је за |
| е.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненад |
| .</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђен |
| > <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Доне |
| есу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Св |
| :</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви |
| рака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте. |
| м коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмје |
| ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му ку |
| нак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— К |
| ебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва |
| аш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј |
| неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно м |
| Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то. |
| ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— О |
| против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, |
| а дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — доче |
| ти траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити |
| </p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну |
| дну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то би |
| у.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака н |
| на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге |
| било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари |
| ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама ра |
| — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама |
| и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво. |
| ућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу в |
| имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак как |
| >— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.< |
| инач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу ас |
| окума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, |
| S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p |
| о јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја није |
| ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узе |
| итати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећава |
| атоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца к |
| улага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кмет |
| ле се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни ро |
| је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узал |
| јесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се баб |
| Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих каду |
| другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки |
| ве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, нек |
| анке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџ |
| творио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је |
| а ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигај |
| аље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— И |
| ајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио |
| а и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, м |
| али из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску г |
| S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза св |
| љубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их |
| и далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну |
| да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одл |
| ови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и |
| од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; ко |
| их шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, |
| одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто |
| ислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.< |
| под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силн |
| ао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати |
| има, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори |
| лаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много с |
| и, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташ |
| воље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго |
| тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављај |
| у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити |
| ме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момци |
| раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} |
| , ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари. |
| ао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо |
| нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш чов |
| , врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто |
| трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједе |
| врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у пр |
| огодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћ |
| таво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div |
| вим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, ис |
| иганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахир |
| чно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — за |
| је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвати |
| атекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, |
| чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој |
| ео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, |
| а је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчиц |
| ебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам |
| је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... |
| ника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истре |
| ву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — пре |
| им јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо |
| некад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је |
| е двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбациш |
| , накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали.. |
| ољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који с |
| омолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, ка |
| е смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и |
| лас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" /> |
| а би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p> |
| е ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и от |
| ненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликну |
| и веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chap |
| опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ва |
| одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у |
| рем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.< |
| е као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много |
| учати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отић |
| дати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, |
| рашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражит |
| чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи |
| но му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад |
| у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазд |
| — Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дук |
| е имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, ка |
| о канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџ |
| врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као |
| турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне ча |
| p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај кан |
| за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из |
| к један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И |
| танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзал |
| некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом |
| долини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као с |
| {S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега н |
| нако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом |
| ане рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида |
| шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, о |
| ави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, на |
| едрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нес |
| траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p> |
| сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као д |
| одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних дим |
| м димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Сам |
| ако ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја |
| } И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах по |
| вом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у |
| знуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцк |
| ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа |
| исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене |
| како тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p> |
| ш дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опип |
| Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија ст |
| великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према др |
| то грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело |
| илим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се п |
| скивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацују |
| ламећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...< |
| д собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и глав |
| Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, вик |
| рати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натраш |
| орено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— |
| , освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, с |
| — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узви |
| уна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни |
| потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше јед |
| говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не |
| латном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Ј |
| </p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која |
| вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњим |
| познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрес |
| то готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она |
| кшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који с |
| ва гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу |
| о у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија то |
| е, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један др |
| е Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И п |
| ра у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и |
| ред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи |
| , почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на л |
| о мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само м |
| и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву |
| </p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Т |
| и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мој |
| дмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су б |
| се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни с |
| чи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с |
| се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз |
| вицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питал |
| како старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога час |
| лиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијес |
| ужити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска |
| p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало |
| у његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тра |
| ас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, с |
| ата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколи |
| је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико р |
| шуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлиј |
| ог пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су |
| ..{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме |
| лики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и |
| у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад б |
| " /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страши |
| к пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дош |
| — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, к |
| >Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а |
| } Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, бл |
| сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чет |
| ике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хаса |
| д не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четвори |
| а је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из д |
| те! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...< |
| е — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сју |
| као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да |
| едао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно ст |
| и да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек |
| а добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није мо |
| на, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S |
| јека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} |
| валило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема грај |
| хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођос |
| био? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја гра |
| е то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне |
| у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па |
| ти и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти |
| некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући о |
| удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p |
| — Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом |
| на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба |
| а и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љути |
| мру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одм |
| иница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, к |
| није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита |
| н, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти ба |
| и, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала сву |
| а, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, са |
| а, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p |
| шати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављају |
| И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам иш |
| ртли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су |
| ован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за п |
| , напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувш |
| адом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израс |
| пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавал |
| м твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан бац |
| ивањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> < |
| аткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио |
| каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склања |
| а ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћ |
| руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањ |
| шено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се м |
| аквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко |
| , једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај |
| ан је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чуч |
| — Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — П |
| , плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајн |
| мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и п |
| апући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, |
| рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Д |
| нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је |
| би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би прича |
| осјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши |
| о узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакл |
| и му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> |
| м ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми прист |
| Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано то |
| упкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{ |
| о пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, об |
| пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о сваче |
| <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> |
| су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} |
| којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетл |
| широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више шир |
| ге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви |
| b n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, д |
| повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, дал |
| преплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.< |
| се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима к |
| да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..< |
| се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се пов |
| ма, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој ш |
| у, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у с |
| е разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг |
| е припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштен |
| и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлу |
| илом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима |
| ј шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебил |
| зговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А за |
| гло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се ок |
| у пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n= |
| чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, |
| све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Јед |
| реко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пу |
| Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не |
| ци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фиш |
| би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао з |
| преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и к |
| прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, н |
| јеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху вла |
| ебацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта беде |
| рми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих |
| су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали и |
| о у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и у |
| се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној |
| јетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи |
| у на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — |
| и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говори |
| Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, |
| > <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Оста |
| и њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске |
| равим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме |
| чавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти |
| чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра |
| љиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хај |
| , завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} По |
| е и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма |
| е бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о то |
| се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама по |
| ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима |
| е у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Ка |
| ед свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким |
| по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри с |
| ше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у |
| пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око г |
| е као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког син |
| S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и |
| /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибра |
| неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, |
| поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима ве |
| "titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p |
| раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћ |
| рисуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан прав |
| јао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, |
| векећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.< |
| неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готов |
| е се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} |
| е главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одм |
| е због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио с |
| итава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим |
| уле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све |
| ом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="22 |
| оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врат |
| законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џ |
| а нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у то |
| hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати |
| вши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима. |
| чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да |
| ом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жу |
| , и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играл |
| итао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао м |
| јеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код кућ |
| и поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, ил |
| робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада н |
| и да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна св |
| ати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном де |
| } Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се |
| ају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други |
| да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, костре |
| казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p> |
| акав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А |
| дарала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— |
| p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зиј |
| — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па. |
| и алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да |
| уке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио? |
| нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ ча |
| >— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> |
| че испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као |
| сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, |
| исли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам |
| о ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту |
| ...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно зн |
| урених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па |
| би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом |
| јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страш |
| и помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S |
| чији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поре |
| ја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замира |
| Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, |
| >Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уље |
| расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међ |
| и нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непозн |
| чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам |
| д сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, лов |
| ијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а д |
| сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У о |
| презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком наставља |
| е, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко ка |
| ернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и |
| о се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је бил |
| <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита: |
| о их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру |
| ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефен |
| положен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, ски |
| ну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p |
| та друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, |
| д.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и н |
| јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруко |
| премивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, неп |
| о није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат |
| гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом |
| очех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изн |
| Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно п |
| малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали |
| и и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима |
| а дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху соб |
| ла од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу |
| о што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љ |
| жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по кас |
| ставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће |
| .</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не з |
| отрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шт |
| трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна ко |
| вијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се бу |
| у он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p> |
| колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као |
| јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио н |
| шљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како с |
| ним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, и |
| ферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све ј |
| малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст |
| опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од |
| опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засм |
| разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки п |
| с — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да у |
| ао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале |
| сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, |
| Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</ |
| d="SRP19132_C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, ш |
| буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама |
| у и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одав |
| сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авл |
| а, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће о |
| >— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружје |
| пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба |
| е бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се п |
| ао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, поглед |
| освађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је |
| и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на |
| арада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говор |
| дала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отре |
| , све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је |
| есам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који |
| мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у чита |
| једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није |
| гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече |
| — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим с |
| рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који |
| еца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</ |
| .</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p> |
| <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало н |
| ове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморен |
| .</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не з |
| нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви |
| а још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље св |
| црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада |
| ад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичу |
| са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци ра |
| p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једн |
| уђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине |
| је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек |
| во над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... с |
| ње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим про |
| оју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако |
| <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребија |
| е.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате |
| и. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type=" |
| к обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на |
| ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} С |
| д су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате |
| узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изне |
| их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> |
| ?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одгово |
| дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо с |
| p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>— |
| мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљева |
| мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоко |
| а ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p |
| p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толи |
| p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би з |
| /p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у чит |
| у се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршн |
| тета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| дмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устана |
| хну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи ду |
| би добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Ха |
| имо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?. |
| ни шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мен |
| <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех |
| зазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио |
| — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и из |
| <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет |
| бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши др |
| свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p |
| исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих |
| укаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p> |
| јечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих |
| јем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и к |
| крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у неред |
| а хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело |
| Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, др |
| ему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нар |
| тим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто с |
| ама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловал |
| ћи му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли |
| , на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да ј |
| амо због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е ј |
| ага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да |
| ...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога |
| у. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне |
| дговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар н |
| ћи да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служ |
| > <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним |
| ним мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Т |
| > <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене |
| <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам ве |
| рсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме ост |
| ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и |
| с су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Бру |
| , а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту к |
| , стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засј |
| не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да |
| .{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињ |
| унцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и зд |
| p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> |
| енима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара |
| , — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све |
| ну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десн |
| високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клања |
| могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора н |
| ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препира |
| теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавал |
| увши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове |
| е, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли |
| у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, |
| ло!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељ |
| ама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавал |
| договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p |
| а затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет |
| ет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека... |
| да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше ј |
| бог кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— |
| ени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаг |
| ек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти |
| нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Он |
| n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. |
| </p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарал |
| p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје |
| енима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p> |
| > <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канат |
| и.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли сво |
| > <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> |
| <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и |
| поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Баб |
| </p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет |
| гати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њ |
| м кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у |
| , која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме |
| афове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о на |
| мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да |
| о и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни о |
| .</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и у |
| } Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, |
| ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору |
| оварио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> |
| беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели д |
| све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене. |
| ead> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Св |
| шину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу |
| кад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али |
| же заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа |
| о сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткад |
| се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло м |
| ма, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши |
| <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, не |
| м, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих |
| ћи је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим |
| давало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по при |
| стрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са рашире |
| а покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама |
| џба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да с |
| 44" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, ш |
| о и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута |
| оруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све по |
| муо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намир |
| здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смије |
| оћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p |
| , више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мен |
| ештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазов |
| у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет врати |
| амаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнем |
| у да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане |
| .</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и са |
| азвађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе н |
| све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И |
| и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да и |
| сте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо |
| Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђен |
| јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се з |
| ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више д |
| Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се скле |
| ко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам с |
| ни кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце п |
| /head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу |
| , њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — за |
| аца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би изв |
| тија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у т |
| ије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при |
| ла је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што ниј |
| каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затв |
| ову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све маха |
| ј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови |
| Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе в |
| јући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанск |
| о.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S |
| жареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, кови |
| и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошу |
| е се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагрен |
| VI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло |
| љају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пи |
| а коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма р |
| мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пу |
| оја узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне |
| мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у |
| е а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да |
| се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продир |
| е утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непреста |
| ди и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломи |
| склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је у |
| је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, |
| ћи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с му |
| а и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити |
| е под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу |
| у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на |
| шао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бје |
| кивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, п |
| о уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb |
| икну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да п |
| како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага |
| да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи |
| могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни з |
| тајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом |
| } Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све ј |
| Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче |
| виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p |
| ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и пон |
| а, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе |
| он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="3 |
| оваца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И ка |
| устављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриш |
| јеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>М |
| ом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, гово |
| учајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у гр |
| кама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не |
| преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити н |
| ра у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да с |
| > <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, |
| рнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} |
| дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због |
| се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као д |
| е разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, |
| стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> |
| ама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијега |
| да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, |
| ла се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично мира |
| т почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И |
| ..{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако |
| брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја заније |
| ..</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се од |
| ед.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљ |
| ого, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава |
| тена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за виноград |
| д кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако |
| ани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по санду |
| .{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никак |
| ђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и сас |
| ахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одба |
| врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ј |
| же шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>З |
| </p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га л |
| <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блијед |
| ни, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала |
| ка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже |
| ањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и са |
| пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у |
| р си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друг |
| итава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необ |
| азио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и п |
| ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам с |
| и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изнен |
| але према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око |
| еним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило мо |
| патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међ |
| сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне жен |
| вим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одгов |
| милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо јед |
| хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по |
| ..{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и поч |
| лајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одл |
| еко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кад |
| ти, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазд |
| згред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и |
| о слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала ме |
| звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове |
| рну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши |
| и и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пош |
| — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, |
| ену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем |
| лушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душек |
| доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одг |
| а слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} |
| и зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У мн |
| екако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, раст |
| Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „ч |
| им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора |
| и око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — |
| дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти гост |
| бало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђај |
| и у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао мног |
| мио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и з |
| " /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући |
| позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је |
| рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p |
| јек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу |
| /p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> |
| адан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда |
| леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, бе |
| ати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и с |
| рени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и н |
| дио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно |
| воје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га на |
| к доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнем |
| <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна т |
| о си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаш |
| трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озби |
| утим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући |
| ерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући |
| се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се |
| аћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, н |
| ма...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила и |
| истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Х |
| ш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме нагова |
| ивши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са |
| . .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се |
| јести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, |
| и, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствар |
| прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах по |
| е што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>О |
| — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</ |
| прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрк |
| икот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих вин |
| о ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подруг |
| /p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку |
| ивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, |
| ја друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — |
| љеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам ча |
| точишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— |
| вши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, |
| враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Ка |
| те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не |
| емире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би с |
| пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за |
| иње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он не |
| Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> |
| Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из |
| видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поч |
| чно, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздал |
| е чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су дола |
| При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као |
| нути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руко |
| </p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— |
| ући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде |
| репе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским |
| е...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Н |
| рати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисуј |
| а!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Мом |
| оје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да с |
| рестани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече мом |
| /p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помисли |
| ad>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак |
| ого намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао |
| ни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Х |
| у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли од |
| .</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако пр |
| атити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући с |
| вши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оруж |
| иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> < |
| јно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> пос |
| комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, ка |
| о путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што |
| м и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, |
| смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико |
| никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на |
| p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет сми |
| а и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуб |
| </p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид оп |
| вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући м |
| ет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једн |
| у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра |
| Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p |
| ти — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и |
| А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и |
| тпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти каже |
| дгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши ши |
| стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко раме |
| — Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихвати |
| вије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су др |
| ја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах прол |
| да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и |
| роговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Ч |
| растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не |
| у не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отр |
| Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије |
| .</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би |
| би се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да |
| момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — о |
| ад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изн |
| е на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам |
| p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, |
| ..</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага прим |
| ему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да |
| це на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хам |
| знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији не |
| p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да ни |
| сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Н |
| мој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb |
| д срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево. |
| . — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увиј |
| <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уре |
| ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је пам |
| >— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући ј |
| то се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посва |
| пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам заст |
| але, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!. |
| е плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Прип |
| настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи |
| још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели м |
| > <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си к |
| есам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах |
| рости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> |
| ајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровиј |
| > <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопча |
| плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, ра |
| Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> |
| , прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ра |
| табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе |
| та више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измак |
| ужину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај. |
| о у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</ |
| вори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је |
| а дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, кле |
| их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прс |
| ди — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p> |
| ес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, буд |
| дгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага прис |
| >— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га од |
| е може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са |
| , — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије |
| шли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући |
| ла, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, |
| звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што ниј |
| мо га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — |
| а с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући |
| ..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се |
| p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича |
| енуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа |
| тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</ |
| нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољ |
| д би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га ј |
| ца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и де |
| виждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли |
| раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиниц |
| зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фише |
| као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се |
| и. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И п |
| љао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у зак |
| рестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} По |
| тавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и |
| , осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. |
| је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некакв |
| ш свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, по |
| хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, п |
| .</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?.. |
| и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза |
| ена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио |
| уо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да г |
| у, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирн |
| , Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете |
| ...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S |
| — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ак |
| к навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек |
| куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио с |
| кавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка к |
| окуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се за |
| > <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се |
| њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" / |
| ш разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке |
| вима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили ум |
| . — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— |
| само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, н |
| ини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око нос |
| сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p |
| њао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неко |
| туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и глас |
| и се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјерова |
| чити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш |
| ила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, |
| си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све |
| гурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух |
| Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклињ |
| , смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући |
| > <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Ха |
| и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се н |
| у на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више |
| Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, п |
| гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} |
| а се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико ма |
| n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и... |
| ве то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама поди |
| а си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{ |
| о се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, |
| након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p |
| бима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, |
| хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама |
| ајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за |
| ца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихо |
| сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав |
| да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мр |
| а сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије |
| своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демир |
| и ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклони |
| а, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздр |
| азисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен с |
| а опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p |
| разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, |
| га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је |
| нице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори |
| луцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфа |
| а, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на ку |
| b n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зал |
| авом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им |
| хливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заме |
| кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као |
| познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и |
| мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, о |
| нију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском по |
| руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} |
| о се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним о |
| ни.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на |
| ком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кор |
| ијекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао |
| ли сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других |
| се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распа |
| ушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Мож |
| треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Ни |
| p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p |
| — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињали |
| ај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — |
| са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, г |
| клони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и ви |
| екакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати |
| застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке по |
| лага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако с |
| Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи |
| од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах |
| уком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једн |
| <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако попла |
| ри!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по |
| пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да с |
| диже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</ |
| приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причал |
| ије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непош |
| је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио |
| хата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ће |
| е дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не да |
| ча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..< |
| неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раз |
| а, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазу |
| тово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, |
| епане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима исп |
| ма и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијес |
| ала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране п |
| се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чини |
| му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак но |
| осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде! |
| ти и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, остав |
| знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жил |
| .. то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као сл |
| <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> |
| ија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапа |
| ледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи м |
| и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и |
| рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не л |
| и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивш |
| ји ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и |
| за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај пр |
| {S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеони |
| е...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} |
| ет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити |
| } Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у |
| ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући |
| b n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми дад |
| намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће |
| Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбра |
| читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} И |
| Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну о |
| е је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изве |
| ече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није |
| добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ |
| разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узв |
| ије крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А ка |
| <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљ |
| , што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је |
| чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочељ |
| чи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује не |
| > <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске |
| же, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба |
| > <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем |
| р кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се до |
| бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати |
| ава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него |
| рестао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> |
| прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије |
| Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуко |
| слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читаво |
| ојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као |
| су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див ка |
| јемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште з |
| оја се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео |
| моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред чит |
| ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да |
| ..</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјева |
| це па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве |
| необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и скл |
| и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала |
| јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одлас |
| а, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Х |
| е познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лије |
| >И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{ |
| ка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и р |
| е, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По св |
| >То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на |
| и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи ору |
| неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе и |
| крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила |
| да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бра |
| је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нех |
| е миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— |
| м.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактат |
| ије ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим |
| о?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како |
| сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, |
| над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је н |
| аве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па прич |
| , тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених |
| бе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је п |
| , врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све ст |
| послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S |
| — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране |
| сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се с |
| ла их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаки |
| </p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, |
| пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, ка |
| уче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што м |
| — Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне мар |
| у и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> < |
| Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар с |
| с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам б |
| оговарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих |
| урну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— М |
| з радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати |
| јесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљ |
| е и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да ом |
| прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се |
| непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријек |
| по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијева |
| } Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једн |
| једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S |
| заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговор |
| </p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и неч |
| д...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, ис |
| и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један |
| ли се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала |
| не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се глед |
| ала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар ра |
| како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни |
| једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, у |
| бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница н |
| ије ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњиш |
| сећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико |
| , носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, по |
| амишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовим |
| едном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудн |
| вши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обз |
| ивале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је пит |
| ла канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио |
| коше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујућ |
| и препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, |
| опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа |
| да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже р |
| е Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у р |
| , не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ |
| госмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— |
| о се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зат |
| и знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију |
| </p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договор |
| и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су |
| сти и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим пра |
| у натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахб |
| у, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зул |
| шека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смиј |
| убивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, исто |
| и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих брш |
| пирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} |
| аву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разб |
| војкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — от |
| јући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан |
| “ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита |
| које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, весел |
| <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што |
| х кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта уз |
| рага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си бл |
| рана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, о |
| b n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника |
| да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спу |
| к су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио |
| од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао ни |
| брани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио. |
| надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаница |
| ту, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стоја |
| амом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана |
| је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањ |
| ви се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазарива |
| је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према М |
| ешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, тр |
| ћи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како |
| ам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми |
| ији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет |
| дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом |
| >, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад |
| робудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам м |
| ласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одо |
| је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати д |
| да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, пок |
| вљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, |
| , опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S |
| готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} |
| лу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоћ |
| од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није |
| селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колиба |
| ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, |
| ећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p |
| због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Бе |
| остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо |
| на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити |
| хтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушак |
| гао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање |
| приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољ |
| ти, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек |
| ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли |
| <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад |
| и, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{ |
| болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом... |
| } И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми п |
| ава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— С |
| поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— |
| кнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око но |
| ијаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, |
| однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакв |
| је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Жи |
| запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли с |
| з тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштр |
| о и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим нокт |
| викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затва |
| ушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним п |
| загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати ту |
| лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг |
| ц?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најпри |
| е молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потп |
| згледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа |
| буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и |
| т, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врат |
| плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети |
| вао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на |
| p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама |
| естити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, з |
| ди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— К |
| закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили с |
| мећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали как |
| покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и по |
| о одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали |
| тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везени |
| му, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се |
| ја лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се |
| е провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са |
| ње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S |
| лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и ве |
| опустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за |
| ебо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хв |
| и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, |
| , са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и мил |
| ох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим ус |
| гим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебој |
| са, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се |
| цима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и |
| евао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излаз |
| едни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, пр |
| на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позв |
| с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црн |
| мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прља |
| шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вје |
| у се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајућ |
| ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у |
| ...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групам |
| S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја |
| и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| чати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: ко |
| више бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам пр |
| е скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с |
| метова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S |
| Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је |
| гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" |
| изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Поне |
| нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> < |
| сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих сл |
| да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забавља |
| оше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао |
| немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао |
| Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и |
| ају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" |
| p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, |
| јући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и ок |
| штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, |
| е поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, |
| то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мал |
| ћу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим м |
| по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је д |
| ј шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким клим |
| танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткреса |
| есника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око |
| да изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да ј |
| абили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Ар |
| } Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора измеђ |
| .</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, в |
| ка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, |
| сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па |
| S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћу |
| и и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— |
| астану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запи |
| се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат |
| , спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— |
| жем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој |
| гдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет рије |
| оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и не |
| ло њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не |
| у се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка з |
| а увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" |
| остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или |
| p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и.. |
| кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стисн |
| прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је бил |
| к кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за ма |
| пао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; дари |
| врдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доист |
| челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>К |
| згледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да |
| се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, |
| У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— |
| у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме п |
| макне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао |
| ли јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено |
| у препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцим |
| ма дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман |
| ; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, пор |
| ..</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— |
| звије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањају |
| чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакал |
| <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да |
| угом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И |
| тајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према друг |
| е, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не глед |
| <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> < |
| ао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну с |
| а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type= |
| одавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамб |
| о се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много н |
| сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, |
| ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, с |
| дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећ |
| е бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, |
| ад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио |
| ише да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је |
| м сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан зам |
| и.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптав |
| улфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије |
| е, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да за |
| струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме забор |
| ста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини |
| свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам |
| </head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред п |
| ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> < |
| и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју с |
| а једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож од |
| да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S |
| дари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а |
| } Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати роб |
| порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама |
| арати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу ј |
| кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали по |
| <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се виш |
| ица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући н |
| ма, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, о |
| че су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући јези |
| им, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на прола |
| приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Т |
| рити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| азгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, п |
| > <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их |
| или да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type |
| шија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умиј |
| и.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о |
| видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, ц |
| јискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти |
| говали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући |
| у сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и п |
| док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, |
| а пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у |
| ије.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили ча |
| чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: кол |
| {S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде он |
| еколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се |
| анесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући с |
| рчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му |
| нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко |
| у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.< |
| ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих. |
| х са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе? |
| хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој и |
| варали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, т |
| оја је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати.. |
| около радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, пр |
| у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као |
| " /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је т |
| ..{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?< |
| е међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио. |
| тније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело |
| износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ћ |
| и — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p> |
| це и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и |
| Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепе |
| апалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хт |
| усандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се с |
| ак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао |
| а и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p |
| , тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја н |
| ек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја |
| што празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах |
| лушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај |
| то сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па |
| оју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учин |
| пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити |
| љезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечн |
| /p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва б |
| мо да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, сл |
| ој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуре |
| ер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему ра |
| та нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли о |
| коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадо |
| ани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту |
| збојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили |
| е и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људ |
| ио некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи по |
| и као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше кућ |
| то радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет пла |
| р да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на |
| одију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми |
| Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјест |
| ма била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исп |
| е и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и |
| во изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, |
| ед њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити и |
| сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо |
| и на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила |
| > <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољен |
| га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, по |
| и... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{ |
| > <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички превр |
| јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непр |
| н ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n= |
| викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе |
| <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим |
| емој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који |
| дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мал |
| Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бо |
| им гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p> |
| исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након |
| ала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има т |
| се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p |
| <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p> |
| S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах мин |
| оче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме н |
| у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговори |
| енем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово д |
| рно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се |
| гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибљ |
| оре и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је че |
| S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад м |
| и ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... у |
| још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати |
| ад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом |
| а прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедн |
| пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — |
| и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми к |
| о је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... |
| облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одос |
| онешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет к |
| рестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјев |
| јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању у |
| >— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мај |
| ави се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни ст |
| , пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, |
| тежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, д |
| усто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима б |
| е вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њи |
| хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли |
| било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, |
| се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљ |
| > <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и о |
| турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, к |
| ши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — |
| сподар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, д |
| уну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p |
| е може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И |
| пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И шт |
| , спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни глед |
| само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, |
| е? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погле |
| чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" |
| ва и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити |
| сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — |
| на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту |
| терију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако |
| ру њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирот |
| имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед, |
| што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и |
| ну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити |
| .</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку с |
| есна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо до |
| ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на со |
| етири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Пи |
| ће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него |
| И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и |
| нуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> |
| невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свег |
| риснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући с |
| најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавај |
| за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...< |
| апта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за |
| рви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и крен |
| е прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> < |
| и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> < |
| е јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијени |
| н и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама. |
| мо је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, |
| а и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указуј |
| потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— Т |
| пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — |
| ма да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад ви |
| ам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>— |
| а држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја са |
| те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада |
| не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете... |
| ана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар ника |
| тења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за |
| емо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово д |
| ви...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах... |
| гло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није |
| је у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По |
| еким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушк |
| Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу |
| <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се |
| ијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за |
| а се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чиб |
| сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу |
| . као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И |
| махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било |
| никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут |
| огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломе |
| ну на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — нас |
| Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу д |
| но, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати |
| хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p |
| њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — пр |
| истим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци к |
| креса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срам |
| аде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски р |
| >— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Твр |
| му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет |
| уће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не м |
| спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим |
| своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се |
| му се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па |
| оче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ак |
| брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Каза |
| вати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га |
| се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељ |
| изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели |
| маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p |
| ћи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све |
| за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па |
| ући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и из |
| о, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти бу |
| м и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи |
| е доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па |
| ући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p |
| тати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блиј |
| и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је ч |
| ко њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући |
| оче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће |
| у и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и т |
| Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми |
| се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами так |
| .</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, р |
| {S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p |
| ичини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати |
| з корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љу |
| потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> < |
| која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Е |
| /p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И з |
| осмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“ |
| ила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{ |
| на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето |
| све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао.. |
| отовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се мо |
| м оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече |
| , и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадиф |
| се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће |
| </p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Сл |
| ичао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ј |
| о сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p |
| ем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p |
| . опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, |
| во... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изнен |
| ем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div t |
| .</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И |
| >— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је г |
| ружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу |
| још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући с |
| S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи |
| иђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук |
| сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> < |
| кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и |
| је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и ш |
| <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет |
| кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре |
| уни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се пон |
| м, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад муч |
| снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ћ |
| жалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због |
| жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истре |
| {S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују |
| да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнут |
| — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готов |
| и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S} |
| мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледат |
| уду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и ог |
| екла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га |
| и се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S |
| <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. |
| ар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искуша |
| засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...< |
| ?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, |
| сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага |
| p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</ |
| мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим |
| као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку |
| травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударај |
| — Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело |
| отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И раз |
| се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да м |
| агријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чу |
| викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке |
| ало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, |
| има одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и |
| вљала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изг |
| а и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, ну |
| рите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.< |
| — Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p |
| игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Ха |
| .{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А о |
| притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега |
| љу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјец |
| на, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред |
| небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је |
| кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да с |
| молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div |
| им га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се |
| p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје: |
| ице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p |
| изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уш |
| и, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа |
| рајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану н |
| p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ос |
| стала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И |
| жи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понека |
| луком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнем |
| чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, |
| спод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, |
| људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} |
| ам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, д |
| чали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуц |
| {S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — |
| себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља буд |
| а овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од |
| и се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још сла |
| мо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стар |
| ...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па изва |
| , осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смр |
| се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена |
| Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила |
| жно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, д |
| рије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из |
| више нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те муч |
| њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка от |
| Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе хан |
| порављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се ја |
| и један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бед |
| слони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А |
| рабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражи |
| јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених маха |
| ах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали д |
| рио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..< |
| посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и |
| обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: ил |
| зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци |
| ошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске гр |
| , нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово |
| едном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни |
| езиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било н |
| злоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки прип |
| ека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспос |
| слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вра |
| је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставиш |
| о кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима за |
| орити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смиј |
| еном, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила |
| /p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба |
| ешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њем |
| — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти није |
| ећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је би |
| ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче |
| су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мр |
| вјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не |
| може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И |
| шку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и биј |
| носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређива |
| е тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није га |
| очекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударил |
| а, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега |
| и.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, по |
| али јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледа |
| и... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p |
| је ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митил |
| пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар ш |
| p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, |
| /p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се ску |
| себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> < |
| и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа |
| а ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет с |
| ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за ч |
| то их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све.. |
| рси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабук |
| .</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тр |
| ма...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S} |
| и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана сти |
| ђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се |
| и било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као |
| слила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни |
| к распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} |
| ј се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и зад |
| сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираз |
| у у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш? |
| p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошл |
| ла, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико |
| виједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповје |
| „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобуче |
| > <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Ха |
| ли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе |
| ам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага |
| ве почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, |
| м узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати ј |
| запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p> |
| кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе |
| ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, ју |
| књивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно в |
| вега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{ |
| но.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, |
| ав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити |
| Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И |
| кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се пр |
| > <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!. |
| одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, н |
| и је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>На |
| х би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> |
| е нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p |
| о.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.< |
| а, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћ |
| видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један д |
| муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже г |
| е?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде |
| ум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ћ |
| ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати? |
| а научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и |
| Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове зап |
| џа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, бо |
| и све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадо |
| атима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...< |
| ... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.< |
| им говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљ |
| <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учин |
| 72" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Кл |
| акрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одма |
| често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим |
| S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, ко |
| , а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши праза |
| на остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и ка |
| под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно |
| тово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, |
| дук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри |
| <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си г |
| и; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи |
| </p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам и |
| шаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави |
| е и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, кант |
| ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додад |
| S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, крив |
| ћи шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ниш |
| — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, не |
| дмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весел |
| чима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чист |
| и, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрест |
| ле жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</ |
| гледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, н |
| лаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је не |
| — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Та |
| готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба ми |
| , за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: |
| и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије |
| > <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугаво |
| ца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, |
| м пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари |
| <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда |
| ила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, |
| другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} |
| новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испр |
| не, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре |
| е и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, |
| готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу ов |
| ељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати |
| јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику.. |
| сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако |
| андук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно |
| анку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="35 |
| Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...< |
| прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропиња |
| падају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни |
| задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести |
| ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста |
| као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више об |
| а однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију др |
| они. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео с |
| у.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што ви |
| ји јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао нас |
| а рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем прев |
| и је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, |
| ом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме ј |
| те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и |
| ош дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је |
| акве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, |
| питивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тра |
| рукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хаса |
| везане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндер |
| инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром прж |
| шинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улази |
| лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво |
| климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са к |
| сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица м |
| смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а нијед |
| <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео |
| ричати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико г |
| не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали д |
| ко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — |
| х о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморн |
| ти робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу |
| ће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} А |
| откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуц |
| ..{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</ |
| есијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква |
| <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће руча |
| зом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необ |
| указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни |
| , увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из лу |
| и на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијеч |
| о кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући |
| гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемаж |
| рт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго |
| неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасно |
| ако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам дим |
| т-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино милова |
| ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац |
| прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и к |
| лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави |
| зили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муц |
| гачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долије |
| бе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима |
| ечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зул |
| се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, |
| ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз чит |
| — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> |
| њио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколик |
| ући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Та |
| која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и |
| се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мисл |
| бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</ |
| а се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије г |
| , округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек |
| рисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обг |
| вао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганак |
| Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухва |
| хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште сва |
| и куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Не |
| уком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука |
| ао да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Стр |
| осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и преб |
| пао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — |
| џу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући |
| с и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награ |
| ли.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових |
| зе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, |
| саст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи |
| о посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говори |
| ацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — од |
| непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа |
| бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Та |
| ле бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада |
| устити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, окова |
| и се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, |
| се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет, |
| ти.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је те |
| име говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p |
| се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И |
| некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — про |
| а сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих годи |
| ..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није мо |
| могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? |
| се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио |
| било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њо |
| но крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и |
| престано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе |
| доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца ни |
| онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n=" |
| и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају њег |
| ве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на |
| /p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта |
| Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Х |
| .{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — реч |
| ече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по |
| } Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку ши |
| ана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта нека |
| n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— |
| етан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, |
| ућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред |
| о? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врат |
| о је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} З |
| >Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређ |
| <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и |
| трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај т |
| тупи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Види |
| и — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.< |
| тку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о |
| огао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чарш |
| ели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!.. |
| и прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били |
| /p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, по |
| утило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и го |
| — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиж |
| </p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!.. |
| узе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново пр |
| му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, поп |
| један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, д |
| </p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује |
| и нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, ор |
| једи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи пр |
| плашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима |
| леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? |
| и не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забу |
| иче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо |
| омећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> < |
| аља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> < |
| опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдем |
| , — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам |
| од пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно др |
| >Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори з |
| е, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, |
| саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за сло |
| ан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим. |
| мењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се |
| а, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљ |
| бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој |
| ајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.< |
| е.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје |
| {S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, |
| иџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> |
| и нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино |
| ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 |
| осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац о |
| зи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се успла |
| ши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко |
| му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лиц |
| /p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прогов |
| чари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босон |
| разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупује |
| ам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — к |
| 14" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно др |
| е.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, |
| о ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нароч |
| а у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p> |
| > <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад л |
| приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, ск |
| — А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рук |
| и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац |
| астављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су |
| реобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двад |
| — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, |
| бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачил |
| али, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са уст |
| ело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац на |
| ло, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За д |
| у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што ни |
| шири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да |
| мели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајућ |
| евојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути сн |
| пињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Поче |
| ражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му |
| по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано с |
| S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је |
| ђа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>П |
| ецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283 |
| о у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао н |
| јне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегн |
| </p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и с |
| <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне |
| и почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, ш |
| гло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на |
| је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити |
| </p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам к |
| Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, |
| } Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише з |
| и му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши |
| еднако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опали |
| /p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, наг |
| <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p> |
| ?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим |
| <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли и |
| алогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</ |
| .</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p> |
| о у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладат |
| а ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, пос |
| — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> |
| ао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи |
| зити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њ |
| м претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружн |
| едва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p> |
| ипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежа |
| сташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџиј |
| ло што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се |
| — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари |
| оних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} По |
| — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он не |
| вљао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p |
| p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> |
| . — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет пре |
| ље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се |
| ота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме по |
| ги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} П |
| езина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — |
| кове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми така |
| баша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> |
| тили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу |
| .{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из |
| учем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за |
| > <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили там |
| ршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па |
| да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимари |
| Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи. |
| за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни ста |
| ан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и м |
| атрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати |
| ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправља |
| S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и х |
| ндуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала пре |
| дру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са |
| Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом не |
| шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> |
| руженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> |
| отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, изме |
| .</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угод |
| тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је поне |
| едлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно |
| ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она |
| видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Упр |
| ошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — реч |
| спасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено |
| свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводе |
| прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова |
| го је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек |
| Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фер |
| су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо о |
| јечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планин |
| га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — пр |
| ама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о раме |
| љне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, з |
| е једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрва |
| звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао |
| ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехли |
| ушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 |
| грали.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбат |
| , погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу |
| ражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> |
| ах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима |
| им ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према |
| ји му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом |
| Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опрости |
| љена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирн |
| сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну м |
| е, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли |
| вала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“... |
| .</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долаз |
| а пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, у |
| ам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да с |
| у, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима |
| нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постај |
| вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побјед |
| мшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запит |
| а свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што ни |
| никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао сва |
| p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, |
| улфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као д |
| еном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одије |
| p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пу |
| аскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на |
| више и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који ј |
| ина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима |
| p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала у |
| ишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако |
| пну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да |
| а Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, п |
| <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p |
| d="SRP19132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док ј |
| xml:id="SRP19132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је би |
| ки подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге |
| огу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>На |
| сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непом |
| ијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и че |
| и као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајк |
| оли, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију |
| ну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него пр |
| је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и |
| главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити пог |
| мао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задје |
| <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и |
| — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати |
| посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, |
| о ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбам |
| говарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од св |
| ко, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и |
| head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке |
| шљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— |
| ебаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> |
| а људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> |
| јући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који |
| вља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искеж |
| двољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — |
| , заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је |
| акон тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на доб |
| > <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, |
| зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Бо |
| се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући |
| епромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је ве |
| пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно с |
| другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет |
| их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље |
| енаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за ру |
| ута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S |
| је.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав |
| емље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу |
| опове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено |
| агло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши |
| е са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново ож |
| воје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмије |
| , и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пр |
| ам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја з |
| не, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дај |
| рпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши |
| /p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамн |
| {S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих |
| рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Ју |
| у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су би |
| иједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана |
| и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се |
| } Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са ја |
| е већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум па |
| ије ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, к |
| сан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а |
| слабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене |
| и Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с |
| и пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниј |
| све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необи |
| а села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некакв |
| е нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред соб |
| p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздр |
| никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џами |
| м их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по обр |
| .</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек по |
| ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb |
| да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, |
| ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb |
| та си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> |
| упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао |
| штар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо |
| јехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — |
| .</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Вр |
| <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у гов |
| поменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох |
| а, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мут |
| пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас д |
| арањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — поч |
| донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи |
| ло на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикн |
| сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улаги |
| бринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на |
| изала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, |
| али смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Ха |
| рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвор |
| се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, до |
| поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиј |
| него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је је |
| са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га ник |
| еде...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па |
| мове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, |
| се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио |
| .. немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је |
| ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз |
| ним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прек |
| петљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве с |
| је...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем |
| климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговори |
| јдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочек |
| ша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слатки |
| ао да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушуј |
| због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око пас |
| ажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога.. |
| о јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити деб |
| ба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимат |
| а крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише ј |
| говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је сл |
| рутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах |
| им жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао |
| рану, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — |
| но застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поно |
| се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто |
| о из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајиш |
| новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од |
| раном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јо |
| јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилен |
| , подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше |
| .</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам |
| је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од |
| е, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгу |
| гријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је! |
| се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поно |
| је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, к |
| ање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и |
| ослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</ |
| анпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како |
| {S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега.. |
| снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, |
| коме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p |
| нат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више |
| шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као |
| ве снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сок |
| .{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче |
| и.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два- |
| лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђево |
| док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом какв |
| е на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине |
| главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трг |
| ући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која |
| х након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, преб |
| е како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, |
| да кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ |
| часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче поч |
| отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на |
| м, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак |
| о тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да |
| е одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко д |
| а се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угуши |
| ећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри |
| >— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — |
| шћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебел |
| зимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео |
| з басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите |
| ушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, |
| > <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и не |
| а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, уста |
| о кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би |
| } Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по уши |
| , бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двиј |
| ањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p |
| ало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p |
| Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запит |
| он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио.. |
| пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица мо |
| показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба |
| е, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о св |
| и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбу |
| ити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе |
| ћа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасан |
| пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити |
| уги отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете! |
| 9" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Ст |
| ијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се |
| јале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила |
| ти, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене |
| бу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за |
| граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног мукл |
| ра.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту |
| у, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви |
| ваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, |
| а и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка |
| ије био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је ужи |
| и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и н |
| и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да и |
| сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој |
| креса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?.. |
| мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагив |
| де.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се |
| убав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете |
| ма колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољ |
| кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјес |
| а крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања |
| и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и |
| еним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем |
| ила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра! |
| им је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам б |
| ршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које |
| пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што |
| уке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је исп |
| Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамо |
| јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето |
| — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запит |
| мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже |
| p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пако |
| унца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запит |
| чице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава г |
| граше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се. |
| авим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{ |
| о сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио б |
| Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхт |
| S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се к |
| ами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени пари |
| једоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њихо |
| ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о |
| " /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам |
| и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, |
| и?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим |
| и обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није б |
| х из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не |
| и сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, |
| еобуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам с |
| им даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој к |
| итом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и и |
| бу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклет |
| ушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, с |
| о питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих |
| утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаок |
| ци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита л |
| ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Је |
| одника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође |
| > <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од вес |
| пазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену с |
| је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, |
| е, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући п |
| пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, |
| устивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам с |
| омци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би |
| : ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и н |
| учају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се с |
| >Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како |
| анка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витло |
| ор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је крес |
| ао да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као |
| се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати. |
| , из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по |
| е је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су и |
| у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> |
| ећ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и |
| изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам |
| ем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, пон |
| и дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помол |
| оџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њ |
| нао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је |
| би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, а |
| И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из |
| о богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали с |
| } И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је |
| ја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="ch |
| Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... ни |
| х... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> < |
| иш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хо |
| ет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко |
| ући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, |
| <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застад |
| а десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све |
| Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.< |
| е пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што с |
| црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у др |
| ки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, с |
| ио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим |
| у сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погур |
| — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком |
| ије наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душ |
| свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослух |
| авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некак |
| чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> од |
| а од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мисл |
| јесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати |
| ћале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ћ |
| ао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разг |
| ад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло |
| некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и |
| пет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, поглед |
| лфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната |
| одарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене |
| нога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, |
| и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да и |
| као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — |
| и пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав н |
| љен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и |
| илиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отс |
| ребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци |
| —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p |
| и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаг |
| на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, газ |
| ави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни |
| p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, |
| ли, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — п |
| има и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комеш |
| , и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, |
| и и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купи |
| а.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на од |
| м, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва |
| размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не од |
| е за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешањ |
| сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а су |
| овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате |
| 402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој |
| колика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново |
| ати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагл |
| и очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништ |
| гњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова ку |
| амен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а од |
| Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, ко |
| ори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагл |
| на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, |
| } Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и ра |
| ру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и |
| еба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у со |
| заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, |
| ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га осв |
| и...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и зав |
| ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је |
| чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у ус |
| ..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— |
| једити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; |
| и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови поле |
| те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — пр |
| >И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни |
| авао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не |
| е, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, |
| > <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S |
| ећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мир |
| милији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, д |
| лепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зацили |
| рестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га суст |
| лио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми с |
| се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењ |
| џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући |
| ва бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да |
| много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, д |
| ам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теб |
| што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, мн |
| јкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије по |
| соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љес |
| мах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила |
| сукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, |
| одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвј |
| уги.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу |
| куда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Ка |
| ајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претв |
| а дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на |
| е њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да |
| ма коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не би |
| азлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руг |
| ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — |
| ба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа |
| ...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, ка |
| и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. |
| руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад |
| за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> |
| астанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он |
| вом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу с |
| еци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике ко |
| ли се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час пре |
| не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, н |
| да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама |
| ко ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав по |
| ако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и о |
| е поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.< |
| иправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника. |
| ђе ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуње |
| /p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим |
| нуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="2 |
| ећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада |
| и, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем |
| олила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио |
| ећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> |
| ули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, ла |
| азмишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврн |
| ши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило |
| једе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече раз |
| с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се |
| њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених |
| ијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми |
| ипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.< |
| оз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опа |
| а ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... ха |
| авио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, ј |
| ати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно раз |
| испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — |
| ... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих им |
| >— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри. |
| ..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звеке |
| т ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад |
| , очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додад |
| под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да |
| са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножеви |
| су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле ка |
| ем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи.. |
| и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза |
| о мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, о |
| покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко |
| вих, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много пу |
| .{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било |
| ..{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче |
| амисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску |
| бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би.. |
| а може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} |
| тапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, буду |
| и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све о |
| d="SRP19132_C18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, н |
| ила потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жен |
| е.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, по |
| рекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећ |
| ече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — ре |
| ећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тиш |
| кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гин |
| оге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи |
| ово лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, |
| шкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, |
| м турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гле |
| ући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили |
| помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви миш |
| у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и оп |
| и ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, за |
| ог.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. |
| гова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима |
| е голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућа |
| рата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта |
| чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p |
| ила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочек |
| твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине |
| н стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се ча |
| м?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и |
| травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве по |
| се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљ |
| епрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од |
| обрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радит |
| и, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бу |
| /p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери |
| је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</ |
| Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли |
| , ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њим |
| ке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли |
| аве.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још |
| орица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише |
| >— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Ник |
| пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покр |
| баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међ |
| шће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p |
| ло, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на с |
| а Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — |
| собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман м |
| .</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио с |
| укат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште нов |
| ставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. |
| тупи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се ка |
| ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, |
| ћи нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...< |
| а у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..< |
| прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас? |
| > <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p |
| не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, |
| ве друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колик |
| болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> |
| /p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан? |
| p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— |
| >— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене |
| <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар |
| .</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и неп |
| међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се |
| ошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..< |
| ишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти |
| си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њом |
| ешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што |
| ује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједа |
| Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...< |
| вукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си то |
| — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфаг |
| о чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се |
| х се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад |
| се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао |
| ела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар т |
| се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не |
| ухана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> < |
| , крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде |
| тили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима |
| ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначк |
| тјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њег |
| не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће |
| > <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је |
| >— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> < |
| алим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће |
| <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити... |
| асипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n |
| ично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте |
| и.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} |
| .{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго ни |
| е на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу д |
| ..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— |
| ржећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш |
| та вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, |
| да, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ни |
| е први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, |
| а, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну ру |
| p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни |
| </p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђ |
| ман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> < |
| ану.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни рије |
| ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p> |
| ери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађиват |
| ће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> |
| да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А |
| и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не |
| поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, |
| p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавај |
| </p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се п |
| и.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија |
| не и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?.. |
| ди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Ку |
| , свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — С |
| , беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их |
| о да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби... |
| м мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући |
| гаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?.. |
| <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мал |
| ем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га |
| окрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио |
| оменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... |
| <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. — |
| А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. |
| е постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњече |
| ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, |
| Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то прв |
| и.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу |
| оваца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p |
| у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак |
| повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изв |
| уше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену |
| адост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и с |
| м.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта |
| >— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — жи |
| оћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, |
| омену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</ |
| смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се |
| .</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чем |
| ао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не |
| ритрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставиш |
| бацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</ |
| p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> |
| ојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си |
| и...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се по |
| — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати. |
| да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбу |
| ног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично |
| ју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S |
| као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да |
| и очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вије |
| жем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, од |
| гњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме |
| је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </ |
| лас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{ |
| и, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb |
| вом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу н |
| ем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати |
| да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће н |
| цима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима ра |
| Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око г |
| е на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плах |
| ућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!< |
| ајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо |
| >— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их б |
| Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у о |
| ти свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што с |
| Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјешта |
| а тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш с |
| уђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружј |
| у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку. |
| асцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, ра |
| у.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли |
| јеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За ч |
| >— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опал |
| руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!.. |
| ично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену |
| вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по |
| х! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, с |
| ивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пр |
| пове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пу |
| — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе |
| ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — плану |
| <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже глав |
| , тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чис |
| ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам |
| м а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— |
| и је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> |
| није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући |
| икну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде |
| још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим но |
| до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено пр |
| ући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред |
| е из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руц |
| рљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с би |
| ебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се з |
| мље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опа |
| а једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, |
| а звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> |
| а Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом. |
| улуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} |
| дох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то би |
| шао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично х |
| е могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све глед |
| што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и з |
| ни се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод по |
| да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како ј |
| егавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једн |
| нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и к |
| нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, боја |
| заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу јед |
| а још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечи |
| кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је |
| ке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p> |
| ух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— |
| и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече п |
| до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњу |
| — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— |
| отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели с |
| мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, п |
| p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кућ |
| јка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо |
| Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, н |
| <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику. |
| иџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376 |
| тио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покори |
| бићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам |
| ..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, поку |
| о тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па |
| p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остаја |
| и се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену м |
| њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није |
| отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси |
| е крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да заглади |
| астиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикуј |
| ан? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и з |
| врћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсм |
| ирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Ха |
| о тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо |
| живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, |
| ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова |
| сан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо |
| чио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га З |
| шку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И му |
| — рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Х |
| зумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са |
| жити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти м |
| и — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха. |
| емире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти |
| ватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фере |
| опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако г |
| о?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пип |
| лавом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно.. |
| уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада про |
| се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројаниц |
| још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</ |
| отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромп |
| ги раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право |
| да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указ |
| амо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Ш |
| > <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да уч |
| ..{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо д |
| Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— за |
| носим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижу |
| га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне. |
| тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узел |
| и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нех |
| руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, про |
| н, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. |
| p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин |
| су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија |
| , звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S |
| босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дах |
| ћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једно |
| n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулф |
| еврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, |
| осао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{ |
| ако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме |
| кивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — поч |
| врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађ |
| и нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Ник |
| његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озби |
| ав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S |
| и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, |
| /hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико см |
| нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и вол |
| ати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блеса |
| има. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумр |
| це било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p |
| p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо |
| b n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуко |
| Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p |
| дре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из ље |
| комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвр |
| — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хаса |
| тупи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> < |
| еном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити с |
| И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као су |
| пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварал |
| ти ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растрије |
| друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта мож |
| ма и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, тр |
| а јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била |
| це, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се ба |
| и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до |
| ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне |
| тужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси |
| ућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их т |
| и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p> |
| на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хај |
| ичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто гр |
| акав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто гр |
| г, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонив |
| је густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p |
| .{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се с |
| мбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајд |
| </p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговор |
| нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</ |
| о, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехо |
| са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, д |
| ткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених но |
| ме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да |
| јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе ок |
| ик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, |
| нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они тр |
| су свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запје |
| м приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па запи |
| еца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софа |
| о ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећућ |
| поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p |
| азна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{ |
| ре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, п |
| ко главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је се |
| чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве н |
| тити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, |
| е филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих |
| </p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека |
| једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на |
| да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она.. |
| није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?. |
| м ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| и кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко |
| склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе |
| лио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то по |
| едан на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се јо |
| се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорга |
| , бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не г |
| ла вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div |
| >— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питат |
| егох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну м |
| е хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бего |
| и у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> < |
| и се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смиј |
| нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мен |
| .{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, |
| краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} |
| он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са |
| ућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, т |
| p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем |
| 8" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто |
| > <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:< |
| А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И |
| по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стр |
| зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а није |
| <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зид |
| , можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари |
| >Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше |
| и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку |
| бично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме |
| уришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и |
| гладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — св |
| тати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија |
| а растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S |
| у магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на м |
| опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их |
| и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, |
| олазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично бл |
| н смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> |
| а и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слуш |
| p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дје |
| а дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело |
| служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, |
| .{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако |
| се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{ |
| уо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет са |
| шће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих |
| жљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакри |
| дврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чин |
| ако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузе |
| коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, |
| n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине |
| сахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — |
| према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брз |
| алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени. |
| p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и з |
| пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> |
| е могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одо |
| <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на р |
| сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се ника |
| с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p> |
| ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> |
| дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако измор |
| пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отво |
| тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, |
| ти, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> < |
| Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж.. |
| им коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко |
| ој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, |
| чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати |
| чући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</ |
| и.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој |
| оји ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се |
| рбере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали |
| бнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато |
| рајаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несрећ |
| —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Н |
| ачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, кој |
| ћући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи ру |
| аршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, оп |
| ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге преб |
| p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а препла |
| разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвиј |
| што је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да изла |
| ...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раз |
| n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као |
| ити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој д |
| , који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} За |
| дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се п |
| хвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече |
| Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сј |
| ајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамен |
| ају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, |
| ћама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута |
| зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> < |
| } Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кућ |
| pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с кр |
| свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну |
| о, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам |
| за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених деге |
| омећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се |
| и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!< |
| шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p |
| да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломе |
| развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши м |
| једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред в |
| е ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распаса |
| ађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су п |
| . — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шил |
| лаву.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радо |
| , који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, |
| ишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком ш |
| у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудав |
| планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће од |
| ли, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="3 |
| ктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{ |
| им пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скр |
| махну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на т |
| } Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око |
| дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из с |
| као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и ре |
| љу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више з |
| поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступи |
| амо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква с |
| звијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, о |
| неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шапта |
| ено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, ст |
| ом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која м |
| на у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком |
| м се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узал |
| ао да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука м |
| а скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и пров |
| дравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони |
| <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што |
| >— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p |
| вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> < |
| ике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се б |
| , које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта |
| помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — |
| е љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, |
| дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадор |
| снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> |
| > <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи |
| к?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној |
| и за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом свој |
| адниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отим |
| тајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свиј |
| оред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их |
| рсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му |
| а припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му |
| /p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се пр |
| аги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу |
| му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, к |
| али да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мал |
| добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{ |
| рније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде |
| од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угл |
| м, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и наста |
| стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањају |
| е у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> |
| етнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијес |
| њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала |
| једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баб |
| се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само |
| отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађиј |
| . „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо |
| , бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао |
| од главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори |
| ко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чу |
| оса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. |
| давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он м |
| чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак |
| смијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се |
| о само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека |
| ..</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах д |
| ам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда г |
| ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим |
| екета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229 |
| штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога м |
| крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p> |
| .</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по ч |
| .</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone u |
| се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде |
| Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</ |
| а јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И неп |
| е до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо ско |
| у, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> < |
| земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао уп |
| ужје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> < |
| нино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милују |
| p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га |
| а; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, |
| и су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих |
| зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџер |
| све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као д |
| почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијега |
| <p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап |
| неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта |
| вши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, о |
| поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си уч |
| овори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове |
| јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потр |
| нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стег |
| осртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуц |
| Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново |
| е хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и н |
| из басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да |
| </p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом з |
| реко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија |
| шено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не о |
| ћу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што |
| ченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на сни |
| ојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне |
| ..</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако с |
| премао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да |
| ити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и |
| мом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, н |
| се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати |
| нога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд н |
| х, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијат |
| робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и |
| у!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свак |
| каква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p> |
| х ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељо |
| надио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чу |
| о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вук |
| тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ ба |
| ко слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде |
| о код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, гри |
| ер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем, |
| ..</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока |
| је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док |
| који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај в |
| узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, |
| да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас ш |
| ану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — |
| head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> < |
| едне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и го |
| p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Нем |
| /p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује |
| ...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n |
| /p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p |
| .</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, |
| пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>От |
| ш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас д |
| и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрв |
| е.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат з |
| отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отс |
| ресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око м |
| ада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, о |
| а би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <p |
| с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро зв |
| ет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, р |
| ечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указ |
| разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она |
| Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада м |
| Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли |
| том свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p> |
| /p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сје |
| напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо |
| и?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не |
| ити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, п |
| ру ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеб |
| гано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја |
| м да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на дес |
| а! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> |
| и.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе. |
| /p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по ра |
| госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи прамено |
| во, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну ја |
| ебе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — ре |
| <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта |
| есвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе |
| гло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, |
| х, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљ |
| у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше |
| тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?... |
| а се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за рук |
| ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очува |
| скрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселиј |
| авајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај м |
| <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле |
| ан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ј |
| е</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љ |
| > мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи пла |
| ата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спу |
| ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и |
| апитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме |
| у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} У |
| /p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ни |
| сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на |
| јесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрв |
| Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} |
| загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у |
| ла се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су д |
| <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због м |
| никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у |
| м дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одл |
| то га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешк |
| <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће |
| звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспосли |
| ијечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} О |
| атиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо с |
| бу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научен |
| ије госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сј |
| звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — зап |
| допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао |
| чан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>П |
| а устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедра |
| едало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да |
| <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити и |
| .. и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила м |
| иска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсо |
| ијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да |
| вили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни |
| развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} |
| релијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели |
| би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у г |
| шку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и |
| је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очиј |
| <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јут |
| S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се у |
| дигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта мом |
| > <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку |
| , задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима с |
| вао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад |
| > <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемај |
| очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </ |
| радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћ |
| 393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душ |
| > <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p |
| ричати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се м |
| е би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се о |
| >Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овом |
| као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и |
| узе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завуч |
| о у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разгов |
| ашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према |
| уке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прих |
| ад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и ме |
| гова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: ка |
| ни сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега |
| p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага оди |
| пере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} И |
| нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме |
| т мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, |
| де покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи с |
| отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и ост |
| м, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— |
| а љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— |
| И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени.. |
| је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око |
| увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних как |
| у људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и |
| ивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, бе |
| уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> < |
| S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумен |
| једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, ул |
| понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са с |
| мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, |
| дар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао го |
| е, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила |
| пао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кро |
| а <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по стра |
| .</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са о |
| ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједил |
| извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а |
| амуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— |
| преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</ |
| еко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb |
| о је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој |
| о пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" |
| а и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се |
| пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све |
| о спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, пог |
| дје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјев |
| </p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар |
| ог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, ј |
| ао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз |
| руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до исп |
| , прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричава |
| еве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним |
| а.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и |
| оћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се прим |
| питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, б |
| е мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим. |
| ина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао б |
| и по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима |
| дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па к |
| лаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смока |
| та.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не за |
| ило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио свак |
| себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, |
| н, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове |
| пуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се ко |
| епрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планин |
| </p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Кле |
| почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослу |
| е ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зуја |
| авише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послу |
| есело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали |
| нат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?. |
| } По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <p |
| ! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се пл |
| руму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе. |
| миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена |
| , привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} |
| , по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога |
| користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — р |
| овори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на ши |
| бом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода |
| , када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, ст |
| ише јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} |
| је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат |
| о се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијеца |
| и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека |
| је рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p |
| еко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати ис |
| {S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почи |
| гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говоре |
| /p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — открес |
| е дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет п |
| ћи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним.. |
| ори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао дон |
| Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p> |
| укатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дво |
| ивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио |
| е проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна |
| узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше |
| ена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се и |
| </p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда |
| ући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам |
| намо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом |
| ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми |
| /p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од н |
| ворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио |
| мати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад гл |
| који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгр |
| це, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, |
| свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и |
| нако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при |
| и од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барја |
| <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајућ |
| тни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни |
| те...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не в |
| „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки |
| росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па з |
| дговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва прати |
| и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће |
| ули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада |
| их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју стра |
| му, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> < |
| а дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које диј |
| тране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше т |
| ко дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, |
| лути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска н |
| одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?< |
| , узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — преки |
| врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увије |
| бичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне |
| емом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јест |
| те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеш |
| . — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање |
| ј и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком д |
| то се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љуби |
| начка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на м |
| о прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... ј |
| а, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима |
| за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chap |
| их румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјер |
| на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлу |
| VI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарас |
| о. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у |
| д зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну ч |
| о, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на |
| рижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пар |
| све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — |
| , е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вје |
| весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима |
| у!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се пре |
| о и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким из |
| а извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, |
| и ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук дон |
| ..{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} |
| Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, |
| ти...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му п |
| сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан п |
| и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Смете |
| .</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за |
| да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И н |
| једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијес |
| амо један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини |
| ава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар |
| ну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи с |
| ..</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи |
| отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан |
| ук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако |
| алуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене м |
| гурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла |
| /p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слич |
| чајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>П |
| и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Н |
| под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Н |
| навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на ст |
| к и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, уз |
| хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џа |
| хивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче п |
| чини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и ка |
| ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се |
| а и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гле |
| и ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, з |
| еби.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених |
| оји се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом из |
| гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу |
| , узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити |
| јели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече чели |
| д себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао — |
| собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајд |
| јала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Н |
| јетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p |
| оговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устане |
| ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и оп |
| се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{ |
| ашка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи сво |
| пи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у |
| Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, |
| врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, н |
| ло на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо ви |
| га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?.. |
| избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кук |
| стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, ког |
| едан добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p |
| ранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гл |
| олемим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а |
| , штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, |
| ај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвој |
| комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврам |
| и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеш |
| у, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, |
| го и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> |
| једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручив |
| уно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— |
| гледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> |
| ма, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; ис |
| са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали мо |
| ј Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама |
| окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце о |
| ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Н |
| о да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камен |
| ак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с мук |
| нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Н |
| луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући |
| љењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хас |
| проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси н |
| b n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, |
| смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији чо |
| о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све с |
| Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему гово |
| о гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, от |
| ђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном т |
| <p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, тегл |
| обично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се |
| Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на |
| и пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, п |
| вријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам би |
| ога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште |
| де шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе |
| е да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} |
| Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p> |
| нусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и иш |
| ти?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — |
| га је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> < |
| ме с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А ник |
| Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то |
| <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.< |
| ... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опушт |
| ибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можеби |
| о на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и с |
| м руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле |
| су они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију |
| ргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило чита |
| траха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко з |
| </p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме |
| носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кути |
| цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можеби |
| S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!. |
| ити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, |
| лише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на врати |
| S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се туж |
| мири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем |
| а...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане. |
| а презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је |
| ио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како |
| сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикив |
| дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— |
| .</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није диј |
| оворећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали з |
| p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан |
| — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, н |
| у је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш ду |
| ти се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се |
| "363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у м |
| сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p> |
| да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми присту |
| слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе н |
| уо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и јо |
| едали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе |
| се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали |
| и.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испреки |
| ивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметат |
| жаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је |
| а руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало поч |
| , ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n=" |
| јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом.. |
| рага?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ош |
| обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се до |
| ећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} |
| и хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растег |
| је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били |
| <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им к |
| ,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам |
| говарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и |
| једајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> |
| дигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> |
| <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени |
| попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко |
| му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — ал |
| м. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од |
| и чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем |
| кне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидан |
| међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и |
| ћи се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напр |
| им се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе |
| ... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако. |
| она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане ш |
| {S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> < |
| исли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувш |
| звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири |
| т ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо ново |
| резриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи н |
| аги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам би |
| идио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфаг |
| аки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох |
| е, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да ј |
| мари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад |
| непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све |
| рчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се м |
| једно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не |
| !</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, н |
| "SRP19132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се позн |
| вјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту |
| </p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође |
| /p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сул |
| и ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> |
| су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, п |
| и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се м |
| d="SRP19132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану неснос |
| одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тад |
| .{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је с |
| есам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипа |
| закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихва |
| ити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, д |
| а погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S |
| по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко п |
| вине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани |
| е није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и на |
| једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупк |
| био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни пок |
| и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао |
| ча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити.. |
| оћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких |
| сти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, в |
| а као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, |
| сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> баб |
| и, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати н |
| аво у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на ја |
| ..</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан |
| је је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учи |
| му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши рук |
| о; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још |
| .{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за ор |
| им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се ч |
| међу нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни по |
| нђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што |
| њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и |
| </p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих |
| њигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — |
| — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад гла |
| емного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p |
| ме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драго |
| ине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више |
| да ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије |
| ти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми з |
| је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, цр |
| јим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</ |
| ете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде |
| {S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се |
| лачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим |
| ита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — у |
| кох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — з |
| ацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а |
| у, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и т |
| ле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, |
| ћи ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чу |
| > <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну |
| о да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну н |
| <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и он |
| ио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог ча |
| уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове |
| ивљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице ста |
| теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Т |
| ви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побј |
| пучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смиј |
| као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> |
| во родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријет |
| е главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Бр |
| p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чу |
| а.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из с |
| ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, |
| нао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ват |
| ме, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра |
| а, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке би |
| а непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад пре |
| окре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и |
| но стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једин |
| н пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина о |
| бразима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ух |
| каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико стр |
| абусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад б |
| .</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевају |
| и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „ |
| } Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — |
| пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: |
| сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и д |
| правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Ш |
| и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на |
| очити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у с |
| ебе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, т |
| нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</ |
| сто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар шт |
| а чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на |
| ало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друг |
| ј што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спушта |
| ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ват |
| RP19132_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да |
| ви, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колик |
| ећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког ра |
| ву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток ок |
| о о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући од |
| разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три с |
| штали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељ |
| обаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и на |
| ане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлук |
| у кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што и |
| у, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ор |
| , ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја. |
| змакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да пог |
| рав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледат |
| p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p |
| Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука... |
| — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам |
| аги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад |
| p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Изв |
| > <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво |
| неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се по |
| накав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. . |
| бојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и накл |
| шта, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, по |
| /p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — |
| брахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узне |
| p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ниш |
| е мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у р |
| отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, п |
| м, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође м |
| дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терези |
| нувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није |
| ошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или с |
| ду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање њего |
| а, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p |
| ксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, |
| ади, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзну |
| чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити у |
| ни и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилу |
| из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и |
| — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милост |
| ио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више не |
| јети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га бољ |
| ојасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен |
| , па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Ха |
| као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага донос |
| ца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стре |
| неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни ја |
| кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, р |
| лфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Х |
| а пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шап |
| ажити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са |
| азмахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се пр |
| есао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, из |
| као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом |
| јерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, |
| одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много ран |
| о много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Х |
| ридижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поно |
| жући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу о |
| че се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... |
| о, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави м |
| уци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго |
| е око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и |
| паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли |
| хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хун |
| <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према |
| света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама к |
| ко се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се про |
| на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и |
| бјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржа |
| о ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало |
| ..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голе |
| . па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а не |
| али?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо |
| уци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца |
| /p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о |
| {S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош. |
| ека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— |
| бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини |
| сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у |
| о гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и |
| > <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио са |
| ека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрест |
| </p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, с |
| ој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је ј |
| } Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и ча |
| м стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, ти |
| рам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о неч |
| ко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разгов |
| <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико |
| pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјер |
| брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачи |
| ј причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу, |
| јеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задњ |
| ати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахи |
| е мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за |
| иш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> |
| ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340 |
| нда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за сво |
| — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p> |
| чки. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У ме |
| на у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, |
| и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи с |
| ..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би |
| цити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p |
| епо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче ша |
| уто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некак |
| њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не п |
| — Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута |
| еках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са |
| р. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним о |
| учено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора |
| ле!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изг |
| , од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага м |
| стајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога |
| да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да |
| он бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било |
| а очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опри |
| вршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, к |
| о, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све посл |
| ладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиља |
| очито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како гово |
| ло и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим прет |
| као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, и |
| почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Ч |
| р, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и о |
| шла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке |
| атио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мј |
| Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапка |
| огао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили |
| у је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онол |
| мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у |
| разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до н |
| четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзанос |
| х!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се |
| ве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, |
| осла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> < |
| оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново приди |
| обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се |
| , у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} П |
| имбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом |
| е’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук |
| n" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво |
| мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу |
| ма, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> |
| чуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједоч |
| шао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, паз |
| {S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и |
| тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом њег |
| а, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да |
| ти, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божј |
| е, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љуба |
| и у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали н |
| у, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грл |
| ешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, он |
| лико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему б |
| твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! |
| уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која |
| зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас |
| вега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} |
| и од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану |
| нолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако сми |
| о, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито |
| рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о |
| кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колик |
| тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по л |
| милосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по |
| ремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, м |
| даљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и ра |
| еди на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, |
| и размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је му |
| чну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb |
| очи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко З |
| разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се |
| сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смија |
| народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{ |
| м Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, |
| b n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу |
| домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> |
| примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у |
| а Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти ку |
| p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да |
| додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија пре |
| грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрах |
| у написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} |
| калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и о |
| . поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На св |
| евају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, |
| испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, |
| у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио ј |
| а комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> д |
| иду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и |
| <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао |
| S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим |
| итка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као д |
| > <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто |
| аве и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непре |
| разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, |
| пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њ |
| тигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и д |
| а.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели |
| ог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да |
| им тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили м |
| какве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледа |
| е, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пу |
| ога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице |
| ера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Ми |
| слио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао |
| <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице прво |
| , које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, |
| ти травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко д |
| дашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> |
| али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу |
| е ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи |
| јници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђа |
| изно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти н |
| — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само д |
| ама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>И |
| , босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет |
| атио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279 |
| јећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су ск |
| сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Ха |
| и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, |
| и се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогаје |
| дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдј |
| ајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Н |
| ће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>О |
| {S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из св |
| су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну |
| хујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по |
| мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мен |
| ном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, |
| в, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш |
| з собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и но |
| /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође |
| остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде го |
| макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке |
| да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на и |
| се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило |
| ји нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала |
| гред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар |
| уће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рође |
| ...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си |
| Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањал |
| адају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни |
| ше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбр |
| че морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо ради |
| бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно |
| , гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака |
| на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>На |
| {S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавите |
| а, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдј |
| ако живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, д |
| сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх |
| тивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увије |
| {S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да |
| а, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се к |
| знад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спу |
| х сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, |
| сјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А |
| ајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много с |
| , уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена п |
| азговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од |
| м и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по |
| ор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо ника |
| итао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> н |
| питам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан |
| некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађат |
| но. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се глед |
| за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија |
| стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују |
| нили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло |
| ала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела с |
| блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити.. |
| а и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и |
| олем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p> |
| сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и заз |
| о један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када |
| ај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не ж |
| о је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приг |
| јван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> |
| .{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одг |
| ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и ка |
| грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} |
| о сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду год |
| > <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше ку |
| ико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235 |
| инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли |
| илазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, лег |
| у, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех ј |
| гао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајку |
| Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си ради |
| 26" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p |
| ворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{ |
| је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће |
| Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике |
| ацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једе |
| — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им |
| рожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, |
| и, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи трав |
| ака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало м |
| нија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само |
| ије отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада ј |
| руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „ |
| ава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чин |
| са чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукн |
| је.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, |
| , грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се |
| но пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто мног |
| ему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би |
| ?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окр |
| /p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену нап |
| <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибр |
| рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не ша |
| кварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави |
| здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу |
| а, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, п |
| осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Он |
| — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех |
| и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло м |
| зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Мо |
| сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет би |
| S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамен |
| које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, изм |
| заће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете |
| погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносит |
| о је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</ |
| о, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и |
| сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p |
| ори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скаме |
| и. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...< |
| ..</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и |
| ни се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па |
| ... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, |
| иџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стис |
| жаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... о |
| коло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> |
| купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени |
| и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем |
| ки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, ду |
| д очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи |
| ћ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дрече |
| од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим |
| кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и |
| ред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и гл |
| а, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво м |
| одигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу к |
| ху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чист |
| , сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе |
| и је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се збо |
| ји га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу |
| спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Зб |
| суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз |
| и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и ко |
| та и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста |
| анинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледају |
| поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам |
| напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који |
| подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех? |
| — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— |
| ко хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... |
| и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта |
| ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано л |
| ке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па |
| лаго и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p |
| ар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљ |
| е може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} |
| не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— П |
| ожја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет м |
| оре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговар |
| S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p |
| отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се |
| ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка т |
| ајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...< |
| поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} |
| аиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понест |
| ного?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме |
| кама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад |
| не...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их бу |
| коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свака |
| а ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти прис |
| е — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> |
| стима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И |
| чео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме јед |
| је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p> |
| адим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда |
| <p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p |
| исати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо поче |
| говорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него д |
| д бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не |
| бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из |
| тице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> |
| главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се |
| је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће |
| лавом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонит |
| а до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме д |
| , „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо |
| о слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мисли |
| ?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавит |
| pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зу |
| , што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку |
| ријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема с |
| јала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, |
| арише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за |
| прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Гот |
| естано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не заз |
| сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама кој |
| еру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, |
| лама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се |
| ашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоу |
| неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла |
| прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живи |
| ата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не |
| остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватим |
| на бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — б |
| е о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фе |
| нови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, пад |
| образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући ма |
| оме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима за |
| емоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> |
| нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјеш |
| да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суд |
| ма још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! |
| 221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хв |
| почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хај |
| утуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, да |
| ајвише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за пот |
| рисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Са |
| да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана |
| дне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано заст |
| ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колик |
| а, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја н |
| е, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочи |
| прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се с |
| поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за друг |
| невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој |
| почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама |
| ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњ |
| а сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потп |
| прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Зати |
| и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакив |
| p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да ј |
| нако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, |
| нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести |
| товали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја сла |
| оворило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њ |
| се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета |
| ене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} |
| ући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећ |
| ати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајк |
| з чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „ |
| а може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Сваког |
| чну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати |
| че застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке |
| има, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као |
| дук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, н |
| птати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред ав |
| се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан, |
| дати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагив |
| ко му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци он |
| у злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> п |
| или тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није ди |
| очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао |
| смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако |
| ћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени ко |
| био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и |
| Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и |
| престано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почне |
| и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући о |
| их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута |
| тријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан б |
| покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати о |
| ј се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим |
| ом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио |
| дам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S |
| ао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат мор |
| .</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући, |
| те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опе |
| уну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он |
| сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не р |
| да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — |
| уда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и |
| нем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио |
| же се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица |
| охтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, же |
| реним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док п |
| Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, |
| ажим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било |
| пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје |
| есто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродниц |
| јевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам. |
| pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се н |
| о прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговори |
| да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав |
| а безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника не |
| боље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набре |
| има говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да |
| понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n= |
| не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није пон |
| у:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се |
| од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — |
| је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} |
| бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.< |
| ше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увиј |
| иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и |
| рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хас |
| коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Т |
| кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на ту |
| би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је ба |
| им људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам |
| ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> |
| p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти зна |
| су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се |
| а пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгре |
| као гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, |
| иле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно |
| е оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се на |
| </p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... прич |
| пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужи |
| да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала |
| нивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душм |
| о они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја мах |
| а леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти |
| настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео |
| ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p> |
| о, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјеш |
| уге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти... |
| Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа |
| алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p |
| ћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— |
| <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћ |
| тово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, с |
| мам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и п |
| се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— М |
| p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због |
| ела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, подне |
| вала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида... |
| о је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка |
| Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p> |
| запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да про |
| ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и |
| јући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, |
| — Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита |
| еће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} До |
| и наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их п |
| Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си доша |
| оче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Ох |
| коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме |
| кмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— |
| и: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно |
| .</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаће |
| ице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не пре |
| растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пе |
| <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати. |
| еђу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не |
| слом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— |
| и смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— |
| p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђ |
| овори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао д |
| рујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Ник |
| на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући |
| орили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало |
| о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући |
| отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Зати |
| па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на |
| обом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шт |
| подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> |
| их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи ра |
| ну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену |
| т можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком |
| о мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И |
| но прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га |
| опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нуди |
| чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки |
| на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, удар |
| хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љ |
| е?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.< |
| Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ј |
| ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— |
| ивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, зап |
| луге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли и |
| ио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сак |
| та, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелил |
| хотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шак |
| !..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам |
| пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини |
| тру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, би |
| а, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви |
| се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Ра |
| се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јав |
| дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет |
| изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хо |
| и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни |
| ad> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој |
| <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједат |
| опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у ста |
| под феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да |
| , тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; у |
| ема Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откр |
| слађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, ис |
| рса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је свак |
| не боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на д |
| рговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, |
| жебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — |
| , подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чи |
| не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад г |
| ђење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестан |
| е никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он |
| > <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присус |
| ки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> |
| евијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p> |
| </p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми |
| није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет |
| ам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> |
| е зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита |
| едом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово |
| таре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, |
| хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједи |
| живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је |
| вога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирја |
| ти.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе... |
| p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} |
| па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ј |
| ти ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} |
| </p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} |
| осто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p> |
| ри хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова |
| осиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитив |
| о одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже и |
| ву, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p |
| и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипа |
| ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедеви |
| ки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{ |
| а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и с |
| ароме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они. |
| пао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</ |
| за, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети |
| де муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непре |
| > <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да |
| ти се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према врати |
| <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати и |
| ахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему |
| и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пи |
| уцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, ком |
| товати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкај |
| да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија |
| ас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико. |
| у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба |
| јелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што |
| в џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљују |
| {S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовко |
| а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема? |
| авући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазв |
| лом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са такви |
| Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, |
| — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и т |
| трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољ |
| — Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето т |
| а га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</ |
| сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осв |
| смо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} По |
| амах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог |
| етко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем виш |
| ту.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило неш |
| ећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши |
| вале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — м |
| тати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово прек |
| нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта др |
| ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И |
| преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збац |
| оџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијех |
| тио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одма |
| ри, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије |
| , односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Де |
| <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам ш |
| б и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да |
| че, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутра |
| шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их |
| а?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипош |
| ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равн |
| и када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> < |
| разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко р |
| то ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике он |
| м.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невје |
| он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано |
| с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би |
| етнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о |
| настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље н |
| з</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</ |
| , па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрч |
| себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и |
| м да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити |
| аморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, |
| га од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..< |
| чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и чита |
| стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајућ |
| рме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред н |
| оз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијет |
| ло, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзе |
| а се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="2 |
| >— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и.. |
| аку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге м |
| ворих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје |
| ка Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— |
| дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући |
| , мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко дру |
| ва широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се |
| и да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех п |
| S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погл |
| м то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Ала |
| p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> |
| рали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шт |
| ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и го |
| авили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши как |
| нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: |
| ћу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам |
| се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и |
| ора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p> |
| ку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — поно |
| черам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о н |
| д самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се п |
| њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div t |
| адох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи ч |
| свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, и |
| оло тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у |
| ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њ |
| творено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p> |
| ачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — |
| е, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p |
| комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, |
| а и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала |
| застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се |
| у у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну нак |
| и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и ме |
| страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајућ |
| илту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да |
| е у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и и |
| лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснут |
| ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>О |
| Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> |
| <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?< |
| се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћућ |
| ..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Гово |
| и? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>— |
| вена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио |
| ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, |
| брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну |
| Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p> |
| бе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па забо |
| миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, |
| S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и |
| жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки |
| ш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигн |
| о у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одма |
| и он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема сре |
| а и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа б |
| мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије |
| ити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши |
| а у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџан |
| киним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, ув |
| се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тап |
| дан у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пу |
| е могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући ј |
| Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заг |
| више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмот |
| и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала нова |
| чао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} |
| и по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Св |
| ..{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?. |
| м на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, чести |
| а, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се |
| Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте д |
| а ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p |
| ла је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која с |
| ја му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на л |
| о му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p |
| ханскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима њ |
| тајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након то |
| слила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумр |
| мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што са |
| зити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод ш |
| тио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калд |
| зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да на |
| ршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и н |
| мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њези |
| том смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијећ |
| ало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да о |
| бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде... |
| м, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, |
| м љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгре |
| </p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају |
| тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> |
| ебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане |
| .</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прог |
| што, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?.. |
| а ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли |
| о по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не боје |
| ећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{ |
| дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати д |
| ин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио. |
| а помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам |
| колико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише ду |
| ада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем |
| ну, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тог |
| ушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини по |
| мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зав |
| , нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, н |
| по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче ост |
| де, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле |
| не по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попал |
| а ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се прем |
| ча како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари |
| оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— |
| упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, са |
| ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалил |
| са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито п |
| бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је б |
| пријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању по |
| Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по мариј |
| ен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад |
| За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бу |
| везаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{ |
| чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би п |
| са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, г |
| убе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.< |
| !..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то? |
| </p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну па |
| и се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе |
| џани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клиз |
| некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше |
| љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само јед |
| не, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> < |
| ам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да |
| у.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити |
| веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, накла |
| пуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикра |
| и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао |
| есело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све х |
| придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и |
| подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна п |
| вијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А к |
| а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Н |
| бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прал |
| ганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда |
| јкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? |
| на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела |
| х обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непре |
| дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапат |
| о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} |
| оворим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затвара |
| и како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кме |
| није него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега на |
| са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод ко |
| змахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти |
| ене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама |
| За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна гот |
| ма, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не о |
| наге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајућ |
| ваца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почел |
| рашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Чит |
| див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непре |
| преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно |
| рже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p> |
| ио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.< |
| му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит |
| —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твоји |
| из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. |
| — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погле |
| војица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неко |
| т товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, |
| им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте г |
| па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца улож |
| љи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запит |
| Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од |
| ека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то о |
| ова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије |
| ри он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка |
| глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака |
| о главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дува |
| аздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно |
| ом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријем |
| опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој |
| рави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, тала |
| ом косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, ув |
| одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугог |
| треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дије |
| по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала |
| чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога. |
| о подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима |
| јући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава |
| /p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, от |
| > <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није |
| пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао |
| са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви см |
| стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се |
| , нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се |
| мље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и |
| ромијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто, |
| S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Ма |
| једних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је о |
| игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и ш |
| по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреш |
| ијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку при |
| них дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли |
| ој Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, |
| по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове |
| {S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове |
| галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве.. |
| наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни по |
| а се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да ником |
| нице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирањ |
| стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа |
| м, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, ц |
| аг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипа |
| есан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и у |
| страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и |
| шини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одм |
| дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и |
| рена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати |
| а је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега. |
| и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш м |
| погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да прогов |
| се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</ |
| ке широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале |
| хукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана |
| еби пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</ |
| некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</ |
| инлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махал |
| е, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! |
| се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи по |
| се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад мак |
| опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити н |
| поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, |
| лаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> |
| за низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — |
| збјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом у |
| лумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може, |
| тале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, |
| рени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полиј |
| ата, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и там |
| > <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="ch |
| а даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била свр |
| прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну к |
| па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — му |
| не, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, |
| остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У |
| и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат |
| није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеро |
| пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и |
| азлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала праш |
| борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледа |
| а не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, |
| та?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?. |
| p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи ш |
| > <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="3 |
| блачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, |
| pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>К |
| .</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чуда |
| љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају |
| показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван |
| њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се прима |
| /p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ко, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће нава |
| </p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа |
| е сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли |
| ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, по |
| во му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, н |
| адећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио |
| ину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан поглед |
| S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!.. |
| ет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и |
| Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих |
| свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми |
| реко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разг |
| а залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толик |
| — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> < |
| е:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је вис |
| виривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га |
| имије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу |
| S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко са |
| једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, ско |
| им ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— |
| мо да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованов |
| ћи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар |
| рећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него |
| угу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — |
| и си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapte |
| е преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим ј |
| ила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непре |
| не прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је б |
| били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је |
| ошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе |
| улага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаљ |
| унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном п |
| ране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко, |
| турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута дола |
| Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — ре |
| ила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, |
| Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезат |
| обично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један ис |
| лије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви |
| охвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкави |
| огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова |
| учи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гл |
| Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. |
| била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и ж |
| пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p> |
| p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И ме |
| и главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} |
| екивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима... |
| заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вр |
| уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаг |
| ошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сула |
| ам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Ку |
| афима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаки |
| узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S |
| хвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — |
| к!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— |
| ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — реч |
| и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустиће |
| када бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим |
| и, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио |
| да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути |
| румењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу |
| која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу |
| хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи |
| у руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кр |
| очела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич нек |
| стиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти |
| а Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не |
| гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још ост |
| смо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем |
| хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по г |
| по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер |
| зна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као ук |
| њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад |
| ио, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и уда |
| и душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</ |
| паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на |
| шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шиба |
| дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа д |
| ио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати |
| } Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар к |
| издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето ба |
| ао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту |
| , исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати.. |
| } Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се к |
| да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта |
| е...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам как |
| а толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи. |
| сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</ |
| ича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и |
| стили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали |
| мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако прије |
| дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било м |
| ћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајк |
| ју је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; уз |
| у се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чар |
| е мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, а |
| > <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се преби |
| дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по т |
| под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам |
| их кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог |
| ако би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, н |
| Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијем |
| Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> |
| .{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се јед |
| јетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узне |
| и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрч |
| прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустив |
| ецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку |
| те, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" |
| кори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Х |
| и није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мал |
| ага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене глав |
| д си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако |
| аци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи |
| /p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!. |
| макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! |
| ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— |
| но, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увиј |
| треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> < |
| рча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на |
| /p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их р |
| з два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних |
| ука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} |
| нка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од |
| бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се |
| куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакри |
| као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за |
| би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у |
| му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.< |
| ла ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа |
| — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки д |
| готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око ос |
| с, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим |
| о, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико с |
| е опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болес |
| његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама |
| рећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, |
| улфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} |
| а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изг |
| ама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су |
| „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у к |
| и се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао с |
| словице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи |
| ђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити |
| акар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не мо |
| уровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзе |
| ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије за |
| Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хај |
| ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, ч |
| брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Сам |
| бично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут сам |
| блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар ниј |
| ешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се ти |
| нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негд |
| , — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да с |
| ваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни гр |
| м ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље |
| ад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно, |
| да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџада |
| оји су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлији |
| рну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало. |
| одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратим |
| цао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Н |
| екако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — |
| поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у кр |
| за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идем |
| ши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хт |
| !..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p |
| Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да з |
| ...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, |
| ерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се |
| аочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку бос |
| ..</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја |
| а од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! |
| .{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p |
| акви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p> |
| че задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се |
| какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> |
| p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запел |
| о нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и |
| би, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изн |
| и, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, прип |
| онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким |
| ...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може зн |
| извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним по |
| висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала не |
| едно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући |
| га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућ |
| себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И о |
| га тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш има |
| рала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљив |
| г, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једв |
| е се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и |
| аран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И за |
| з ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— |
| нако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div type="chapte |
| а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим неста |
| шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази |
| — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта б |
| — Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно |
| троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Х |
| авши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се |
| а а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарен |
| епрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешк |
| вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео |
| женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се че |
| нијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми |
| наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне |
| али и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам |
| ала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и пре |
| јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и с |
| на. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему ма |
| о, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одм |
| с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене о |
| убих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да |
| тени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примј |
| с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред в |
| ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сула |
| а окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провир |
| тарији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико н |
| сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да |
| четка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, |
| сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио к |
| пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</ |
| вијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зов |
| ао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам |
| очила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни |
| поче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изне |
| и“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу |
| пустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отеж |
| и јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих ниј |
| и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, брж |
| о и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако. |
| о</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> |
| рсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>— |
| дмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пр |
| ојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, |
| учивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да |
| ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> |
| ину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега |
| — Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је о |
| гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави пред |
| p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, |
| осоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; ка |
| ом за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, до |
| том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало к |
| <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{ |
| у покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којим |
| здух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис |
| — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да р |
| <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама по |
| ајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пр |
| стани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо |
| ...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за |
| — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?. |
| !..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за соб |
| ка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам |
| > <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, у |
| прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си |
| реба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— |
| смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смиј |
| дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p> |
| ву и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих б |
| оџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне н |
| ивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу |
| пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и |
| а који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни з |
| мјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вр |
| подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, |
| ле јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некак |
| а крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — до |
| а.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљ |
| сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и све |
| поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао глав |
| их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не ом |
| ретварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло по |
| > <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ств |
| ада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, ко |
| , раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулу |
| але, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?. |
| с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и н |
| ад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларм |
| ...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге |
| етку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући |
| неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и п |
| басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, |
| одна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пр |
| нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се |
| > <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлиј |
| космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</ |
| и, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p |
| по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини оз |
| о сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина ј |
| да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С км |
| ц сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према ком |
| <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с ва |
| ана, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без шт |
| е и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, |
| екипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша с |
| међу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S |
| } По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио |
| а.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине ш |
| више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чини |
| а Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</ |
| !..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се |
| о није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засук |
| кренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага и |
| а су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвој |
| амиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ |
| га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, кос |
| ао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све |
| уће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некре |
| а предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предл |
| орити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, н |
| јлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припр |
| оћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>За |
| оји је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и |
| — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — от |
| и пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претвар |
| ам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. |
| гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И |
| е, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.< |
| азмјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p> |
| S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Оп |
| и и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком. |
| ним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да |
| е свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и тефери |
| ке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити зе |
| какве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише н |
| крену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — |
| ко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио |
| доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом |
| ји су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби. |
| о треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, |
| ајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..< |
| .</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражи |
| се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и с |
| осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакш |
| страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају с |
| сти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је |
| тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... |
| брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пу |
| главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} |
| комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на с |
| уњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И с |
| а.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, |
| небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, |
| тово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p> |
| то да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, зав |
| } Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му |
| одвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једн |
| крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да |
| отуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак с |
| мијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не |
| рже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао |
| а сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, н |
| оправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појас |
| наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што |
| стио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао |
| ио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто |
| лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и гриц |
| у њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по ч |
| Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — доче |
| оке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџ |
| главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо |
| се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је |
| ...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкају |
| ма.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p |
| ја лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — |
| е.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{ |
| е нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорен |
| призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох |
| пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута |
| /p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели с |
| p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта в |
| иснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цу |
| м пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли |
| > <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запи |
| ас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете |
| мбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли х |
| ипаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, |
| и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудн |
| оље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S |
| > <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, бор |
| ла и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако ск |
| S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p |
| руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type=" |
| >У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> |
| а на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило |
| <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупк |
| оје се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изг |
| ј кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну го |
| о и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и м |
| ији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} П |
| у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они |
| } Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око |
| то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи |
| бојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесм |
| е првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, |
| , док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, |
| тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код к |
| руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко ав |
| е опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли |
| акве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашапта |
| га, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и на |
| едног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подиг |
| а трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ |
| зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кмет |
| како, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извал |
| бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опа |
| а свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена |
| икнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да |
| према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спре |
| — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> |
| есанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући је |
| дам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> < |
| ..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети св |
| сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага з |
| нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет |
| а застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p |
| еш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни разм |
| <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</ |
| крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је |
| пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да из |
| ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај с |
| И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, |
| де на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо, |
| че, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си |
| стиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p |
| ињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, |
| ..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} |
| </p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — ре |
| да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању |
| у стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и |
| за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље |
| е одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа. |
| <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p> |
| потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И к |
| адржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, з |
| ну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. |
| о њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...< |
| ао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене |
| ође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зул |
| ивоту...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знал |
| вима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; |
| те се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>С |
| на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхоп |
| нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb |
| ај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси |
| царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса поче |
| јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> |
| м о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни |
| ћи свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су |
| иснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSecti |
| но као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и |
| астанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n= |
| вилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неко |
| када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто пр |
| по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивал |
| али смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при кра |
| е су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућа |
| алима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили |
| ли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дје |
| оје је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су |
| кушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело на |
| откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов? |
| који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, о |
| кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се дес |
| {S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{ |
| </p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу дан |
| оред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити |
| шли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали не |
| <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их с |
| и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђ |
| и.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривш |
| ођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p |
| ено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... р |
| јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-х |
| и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S} |
| — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе неш |
| а се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио |
| таши, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, св |
| к би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214 |
| и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће и |
| звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и |
| пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, |
| а ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патил |
| не, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након |
| ачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да |
| омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човје |
| коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и п |
| шиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, ка |
| ..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, за |
| куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> |
| .</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Ш |
| рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, |
| ед мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби ба |
| ла стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је н |
| ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало п |
| анка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољен |
| комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело г |
| ош хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво бур |
| ао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњ |
| е и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљал |
| више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима с |
| ти да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ло |
| но граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног му |
| препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздравља |
| ет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, л |
| нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјера |
| у и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови с |
| ом травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве |
| тили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — |
| ене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У м |
| јући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бо |
| вала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се ни |
| — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> |
| и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљив |
| <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p |
| уче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропиња |
| и?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> |
| сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласов |
| ћу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> |
| оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, напа |
| какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпам |
| и, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, п |
| о лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији |
| .{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <d |
| и сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да |
| тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — |
| ло ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио и |
| кав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p |
| као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би |
| то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Рад |
| и и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва са |
| а као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и |
| > <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад |
| ам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцк |
| чео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које с |
| а кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкун |
| м цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, по |
| иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они ви |
| и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Уз |
| јек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије суди |
| астао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> |
| сам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова о |
| {S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p |
| ључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се |
| је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зул |
| ко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући гла |
| едећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је пон |
| ђивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах |
| ну тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно |
| авој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би |
| ет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n= |
| екој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да |
| ба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку не |
| ивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити ш |
| .</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо по |
| , све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; ди |
| има, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама |
| лије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама п |
| амен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — п |
| е осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој |
| .{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с и |
| е мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху п |
| , мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не о |
| цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се кол |
| > <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се в |
| > <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И зв |
| бе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид |
| ?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по |
| Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде зн |
| и главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> |
| уцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега л |
| чеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... |
| и са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки |
| е, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће |
| се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју соб |
| ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкам |
| дговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</ |
| грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се |
| овском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство св |
| у према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као ш |
| pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући в |
| подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања онолико |
| — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан |
| S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се |
| акву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз |
| бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити д |
| се, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве покло |
| га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој... |
| — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} |
| > <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми с |
| бу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем |
| видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дође |
| онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми зау |
| азе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе вод |
| жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи |
| — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа |
| ек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије |
| без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптав |
| дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај |
| долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си |
| понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати |
| ве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је нај |
| рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити... |
| би нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око |
| а сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјес |
| та! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговор |
| — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала ли |
| ијеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који го |
| почео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам |
| јале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{ |
| џу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n |
| ам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш |
| ио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се |
| мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све остав |
| очети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза д |
| клецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрв |
| че остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије што |
| додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p> |
| Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>К |
| ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и |
| јући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио д |
| окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, об |
| , — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе из |
| ну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p |
| овори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> |
| он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из |
| И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и по |
| гушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; сам |
| /p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја |
| д бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Мо |
| авајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, |
| "> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколи |
| баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако за |
| о да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било |
| ђу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била ша |
| цу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало |
| и, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи м |
| што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погре |
| вићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о к |
| у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може |
| ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не |
| по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешан |
| око не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели ка |
| ивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> |
| {S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што с |
| ао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што по |
| мам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо на |
| ас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано |
| </p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и |
| попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас |
| јући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах с |
| ксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| дом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није ра |
| икати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... |
| S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио. |
| јех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превиј |
| ерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испру |
| неш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити |
| а и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маће |
| те оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, |
| а непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице и |
| и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети не |
| пиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Ра |
| кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и |
| а дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад |
| рну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хо |
| јаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши |
| учени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђен |
| јка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру м |
| а се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опре |
| уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слобод |
| тано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!. |
| нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — |
| е јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, крш |
| тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад с |
| проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и |
| и Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако |
| има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— К |
| и се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одг |
| ...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и н |
| кала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка |
| поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да |
| ли, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, к |
| е опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту |
| поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а ниј |
| тству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би |
| брижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га |
| еко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до па |
| ај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмј |
| ти, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око |
| >— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио не |
| е позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се |
| ах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да раз |
| {S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јав |
| ануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који б |
| сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку |
| авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, поче |
| } Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су о |
| и ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p> |
| <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљ |
| азио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У |
| а бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p |
| га!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбу |
| и, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и ф |
| ени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!. |
| м!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по |
| више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки |
| .</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто |
| руги пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме |
| потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар |
| мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан... |
| >— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам тво |
| p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три б |
| <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да |
| ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом и |
| уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, |
| авајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рам |
| своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини |
| , дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, нис |
| — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгри |
| ен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла |
| ушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и |
| међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за и |
| ..</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо пр |
| , локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављ |
| вати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што |
| пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус за |
| ео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворил |
| и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакла |
| дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута пок |
| да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, с |
| м потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам б |
| да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} |
| дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе ч |
| стрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни |
| Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а вит |
| ице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по |
| ји би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> |
| ји и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно ору |
| а букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново оп |
| и, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, боје |
| отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитл |
| није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> < |
| сјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави |
| довати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо |
| о, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зел |
| што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолик |
| атре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста |
| ам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људ |
| , распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Па |
| </p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак поч |
| а савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио |
| јих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој ниј |
| излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смет |
| приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеник |
| не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — отк |
| их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесм |
| о, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о |
| <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му с |
| сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све |
| пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p |
| S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашапта |
| е од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, о |
| и дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се в |
| лећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женс |
| реко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, |
| <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе |
| ољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није |
| м почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уриј |
| ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби |
| ску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућа |
| ан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шт |
| а и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припрем |
| м, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{ |
| <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вј |
| ђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, јед |
| се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И о |
| и.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лије |
| тио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мр |
| а високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио кла |
| нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за н |
| утити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кр |
| нило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље с |
| и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово |
| рочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз п |
| лене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и ко |
| е о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим ш |
| рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p |
| ј...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
| } Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам |
| Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се |
| рчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— |
| ти, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p |
| одврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, ша |
| еђу демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пл |
| нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и |
| а колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски |
| ад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и о |
| и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по нови |
| с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а о |
| ајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједил |
| ева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њ |
| о су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се дес |
| те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— зап |
| и је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робо |
| о је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у |
| ши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама |
| на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо |
| на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављен |
| чки осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступи |
| кривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто виш |
| сио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Ом |
| Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их |
| >Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради ка |
| рашно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомаг |
| ама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али нак |
| ецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само |
| тао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио нос |
| суђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p |
| о, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њ |
| аги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, н |
| образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, зво |
| /p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, |
| и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосн |
| ш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да |
| главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад и |
| Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сн |
| здрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, |
| <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о ов |
| о ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapte |
| а буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала |
| и чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> |
| тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псов |
| само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих |
| , као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Сам |
| а и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је |
| аботе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слобо |
| м. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути |
| — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта |
| вши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И раз |
| оба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке ве |
| у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку |
| но, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми |
| му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима ви |
| његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци |
| слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били с |
| цима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обоји |
| : како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — п |
| е љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примје |
| ао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на |
| а изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да муш |
| три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Доби |
| ема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један |
| епити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој |
| а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага |
| ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да б |
| .</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кок |
| /p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући п |
| чући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесе |
| S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — нек |
| > <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти |
| p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и |
| врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скро |
| иступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чиб |
| ире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесм |
| зненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну |
| са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње с |
| , поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања н |
| едно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се др |
| l:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав |
| знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и з |
| базриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гос |
| њао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за |
| е спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p |
| ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната |
| естано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="cha |
| х слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, |
| имове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, умор |
| е тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло под |
| кви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних п |
| Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> |
| се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пр |
| 46" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао са |
| Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилик |
| S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио нек |
| </p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко ври |
| ај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— |
| духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред ње |
| лим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у |
| оћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их об |
| ..{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у сванућ |
| и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они пош |
| вати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Х |
| их је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли |
| мо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињ |
| језде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> |
| го ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изн |
| адити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамиј |
| ном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали |
| ло обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као |
| и се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Мо |
| на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећ |
| неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> |
| нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, |
| рно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка |
| башиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>И |
| {S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Ви |
| ричали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу по |
| е, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш |
| мо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо |
| много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читав |
| њена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, ш |
| их се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују |
| оји су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задоби |
| S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{ |
| истили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезан |
| м мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина доб |
| оз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој |
| њали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, |
| {S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на ми |
| верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале |
| не своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, ош |
| да, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио |
| ама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике |
| поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама ј |
| као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гро |
| и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени ни |
| е одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, |
| итао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насми |
| <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не |
| ткотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} М |
| Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио |
| аху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у |
| нам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо |
| случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају крен |
| м своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба |
| кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући |
| ајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узв |
| учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет |
| ња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, бр |
| роша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са |
| с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отвор |
| сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага мога |
| сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какв |
| лади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p |
| у села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили |
| јицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше ча |
| в, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним пари |
| </p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок |
| о и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и |
| по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет ник |
| мазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p |
| , па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде... |
| ужани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев |
| и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био |
| ангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засј |
| творица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед |
| ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p |
| сман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па |
| > <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— |
| запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи, |
| а као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави... |
| тница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препа |
| оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, не |
| ке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p> |
| гнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запит |
| тока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити виси |
| ине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без мно |
| ко оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратки |
| аз, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила |
| засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> < |
| > <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S |
| су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести стра |
| ли у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отвор |
| тано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је уп |
| стали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да зату |
| укама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{ |
| лити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у С |
| е треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, |
| хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана |
| оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови |
| шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му изм |
| а им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испо |
| ?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари изв |
| дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао с |
| прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређ |
| је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> < |
| {S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњав |
| совало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се м |
| тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле |
| м себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјен |
| одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</ |
| молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опрост |
| чи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, |
| његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, нек |
| фагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p> |
| а у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, |
| н дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали |
| <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним ст |
| <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да |
| — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјеш |
| > <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, зап |
| исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунц |
| ачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, |
| и које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо с |
| што.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, д |
| дани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати п |
| Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локу |
| а, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше |
| а радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује чита |
| кама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазива |
| одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да м |
| а су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме ни |
| аткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му см |
| јеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али |
| вши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам |
| а...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви |
| зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, |
| ахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући т |
| се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше |
| убивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше |
| јеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њи |
| се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече ре |
| у и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски гла |
| кну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак р |
| p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука н |
| и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну |
| ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед |
| е, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, ц |
| све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије |
| огло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и д |
| друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како |
| атити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјев |
| ам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си бли |
| њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и ла |
| но друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјеж |
| .{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, |
| ви са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером какв |
| ви разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупу |
| и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} |
| те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова |
| ене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, к |
| ед мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах |
| омшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом |
| стиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, — |
| лио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на сил |
| изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{ |
| ...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о ч |
| ко, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо пр |
| ћи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијес |
| ма све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окр |
| е, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — |
| јет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија не |
| ице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шушт |
| > <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чеш |
| и лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се св |
| /p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса |
| Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као |
| 53" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао |
| еко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригуш |
| војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док |
| ао у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у |
| ама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p |
| били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> |
| облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија |
| ...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Вр |
| ротив њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{ |
| ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и п |
| у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб оста |
| b n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Ха |
| сао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопа |
| ен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу |
| како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се |
| рзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћ |
| рата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више |
| да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неко |
| кољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, у |
| >Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, |
| као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су |
| .</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге |
| врнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погле |
| и, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S} |
| два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човје |
| мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Как |
| е брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ина |
| онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сул |
| есет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у з |
| љезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силов |
| глог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без шт |
| ш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— |
| адовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, н |
| Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам прола |
| потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати... |
| ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у |
| и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер |
| се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и |
| е, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по нек |
| скивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након |
| јку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по |
| ле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и д |
| а је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, де |
| запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она |
| више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихват |
| S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо. |
| цу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} |
| даних, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, ш |
| поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не |
| а према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просј |
| ати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си |
| учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми |
| <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати ош |
| гом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.< |
| у, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p |
| чешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </d |
| Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам н |
| м у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага |
| ед нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и |
| осит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стез |
| Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима рад |
| ужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко |
| и је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p |
| вио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p> |
| вао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послал |
| ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> < |
| ?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, |
| ма весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренув |
| јале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и пров |
| чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш пр |
| те, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново к |
| неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> < |
| рда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— К |
| био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађив |
| ет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да |
| а лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... о |
| ња, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и |
| S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па т |
| ене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n= |
| са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравал |
| не подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о том |
| гледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> |
| љала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах |
| е пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у б |
| ли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка ус |
| е ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од п |
| > <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и |
| нови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женск |
| ашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму |
| да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим |
| је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу н |
| чи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући |
| шље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Шт |
| крај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издв |
| ко је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребат |
| наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно до |
| е ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанци |
| тније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани |
| 9132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији не |
| док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чист |
| искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала ч |
| јом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи и |
| тово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнут |
| з оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, с |
| <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <di |
| т је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђе |
| урасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујућ |
| се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, |
| у и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, |
| обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми чит |
| ниле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим ти |
| е прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S |
| .. сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад |
| и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам |
| ним очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не |
| е сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — реч |
| алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже |
| под којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. |
| опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} |
| овори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад са |
| Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке. |
| , јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиља |
| ако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући |
| о гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао поз |
| разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне |
| е часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с а |
| е погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p> |
| Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па.. |
| шкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> < |
| ла је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, |
| е!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то |
| да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!.. |
| а пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> |
| у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа нек |
| ичињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и |
| мијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и |
| како веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постаја |
| .</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Оно |
| ечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, п |
| ..</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено пог |
| нио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ с |
| >— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тап |
| љивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима |
| м се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напош |
| и подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и |
| немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} От |
| оја су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако |
| а кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пј |
| hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си поша |
| ворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено б |
| ијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у ком |
| аху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, пог |
| м.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да зв |
| еђивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сул |
| ије био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> < |
| ко је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао |
| а развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам |
| <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам |
| желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и |
| дан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два мах |
| ветим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто |
| им трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагив |
| а се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им н |
| јала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по |
| ња, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} |
| их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио ј |
| чима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се у |
| се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло при |
| о путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препри |
| p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати вр |
| .</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И |
| е оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око вр |
| ала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином |
| поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило |
| ешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеб |
| ју комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још ј |
| сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — |
| јем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је |
| ма и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чу |
| ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p> |
| је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на саст |
| екретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији по |
| оглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S |
| плина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао |
| азна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да |
| уђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бок |
| довином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима раз |
| енио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умо |
| ам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи |
| <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан |
| , старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар |
| е на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада |
| стајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лаган |
| хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више |
| Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање |
| оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> < |
| знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих |
| борио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и з |
| анили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мисл |
| у и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед |
| p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ам |
| с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми ви |
| се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула |
| екну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..< |
| на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и стра |
| удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све на |
| све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, |
| несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погле |
| а, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, |
| /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петк |
| и, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели зас |
| . — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Л |
| а баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> |
| вртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и |
| сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прек |
| нас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... |
| ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је г |
| ући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у не |
| ажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме д |
| м ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страх |
| ешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједо |
| пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усуд |
| и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни м |
| мид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су |
| — Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније |
| други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније |
| олику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!.. |
| нај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у |
| поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нес |
| пијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када б |
| минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p> |
| о наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</ |
| аскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивш |
| унак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> |
| звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, ст |
| ржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни |
| вајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса боли |
| е ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> |
| ући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица |
| страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради то |
| да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју за |
| више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни заст |
| ао кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шт |
| оја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пен |
| прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, |
| ам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз и |
| Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пре |
| оваца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као |
| дна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као |
| мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Р |
| "222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или посту |
| сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово њ |
| о није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад го |
| ма у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" / |
| фага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима. |
| ор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} |
| што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у |
| мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p |
| еколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је није |
| и.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</ |
| е трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, з |
| , осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам с |
| у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши |
| више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и |
| мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага |
| да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и |
| {S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p> |
| у, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим |
| уци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није л |
| <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио |
| Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим ро |
| ој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... |
| као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти |
| ти и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обије |
| оново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, пре |
| е, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први |
| сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одуда |
| а.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и |
| p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер ј |
| а је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко |
| е пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си |
| јете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да тре |
| ази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их |
| има својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме |
| ачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>О |
| е Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад п |
| p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио |
| а просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и бе |
| о који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, уз |
| а обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне |
| вши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале же |
| ио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој шт |
| амота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита |
| упусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још п |
| билазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око б |
| се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбј |
| ајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно |
| лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — прич |
| продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p |
| старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока н |
| ајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пр |
| 247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у посл |
| о назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда. |
| лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из с |
| и вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с |
| рајући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, кој |
| <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком ис |
| стоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, |
| </p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кре |
| ..</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче, |
| але...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема |
| "214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно |
| а голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три |
| како и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p |
| ла са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали |
| марина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече д |
| унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезети |
| е у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами нема |
| испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао |
| стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимб |
| вори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуц |
| сле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед |
| нам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како за |
| ..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, догов |
| у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам мн |
| дати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него ома |
| д тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледа |
| радио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем рук |
| отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је |
| ..</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише го |
| унце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица |
| — отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И р |
| канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се |
| ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикив |
| >Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— |
| ично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито заз |
| би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!< |
| ужа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгр |
| , о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свил |
| а усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодни |
| ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> |
| оње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почн |
| ци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред |
| с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шаре |
| p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће |
| м ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се на |
| чим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата ос |
| кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито ст |
| ба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, п |
| на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одма |
| а, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смај |
| тале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева. |
| вио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p> |
| И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне исти |
| а у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто |
| ста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво |
| белим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> ук |
| да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и п |
| свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никака |
| јечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа исп |
| јим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, з |
| — Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека |
| сеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мен |
| Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно |
| није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја д |
| p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје |
| ме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да р |
| > <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p> |
| </head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако буно |
| агодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако саставље |
| p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> < |
| о баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи |
| отово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, |
| слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним |
| Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се у |
| и, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнув |
| ед очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с ру |
| S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много |
| апрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући |
| сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изг |
| ака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чист |
| шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — |
| а и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S |
| — Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се уч |
| кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зн |
| рушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколик |
| b n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе сам |
| аш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо |
| , добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније |
| ла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, |
| а је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> < |
| ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада није |
| </p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на з |
| {S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, оста |
| </p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поз |
| </p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати |
| ривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и иск |
| новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу |
| одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која |
| престано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом |
| сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица |
| стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијес |
| Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.< |
| да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоће |
| на мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријат |
| моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не мог |
| раво да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све д |
| p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{ |
| е помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихв |
| — Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећу |
| !..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са |
| боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>— |
| одавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодил |
| ће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сула |
| лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад ча |
| . тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни о |
| зним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су о |
| у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снаг |
| на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је |
| к који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки да |
| рету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је |
| уже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обу |
| оџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...< |
| сима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, |
| ућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за арди |
| пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спр |
| ивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени |
| не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А к |
| ту паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да ј |
| ајмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али |
| бог <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој пом |
| рај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и ур |
| ах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан з |
| ебенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица |
| ом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешим |
| е.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао з |
| ако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извири |
| ке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови нек |
| ој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо |
| није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непош |
| здражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни п |
| ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље |
| се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p> |
| дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака с |
| сман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и ч |
| и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми |
| ивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— |
| уре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не |
| о као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању њего |
| еко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкин |
| јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се |
| гнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p |
| дини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му ј |
| .{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучит |
| одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Са |
| p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читав |
| х година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за рук |
| I</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивиј |
| их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и |
| екам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p> |
| гилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећер |
| како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљу |
| он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао |
| ење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човје |
| тао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нар |
| од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — по |
| се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одма |
| држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, ка |
| о више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџе |
| чује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чаш |
| за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато миг |
| иховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са оду |
| <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S |
| ек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, |
| — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не |
| го савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{ |
| ту по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем р |
| —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам |
| pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељај |
| > <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Пита |
| м о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се |
| своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не |
| овој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом |
| лопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, к |
| је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наг |
| као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, |
| еру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега... |
| — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ |
| ј... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад ј |
| и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p> |
| ема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p |
| а полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављ |
| p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам |
| ..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</ |
| сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам с |
| доше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме |
| је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пр |
| ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврн |
| аним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су јо |
| клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се |
| на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтје |
| И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно д |
| . — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p> |
| оворили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Ка |
| псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипа |
| један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необи |
| дити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси л |
| ио је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао |
| , загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није иш |
| би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, |
| Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p> |
| честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, |
| го што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље |
| p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — |
| као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао. |
| е прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу ста |
| али.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упушта |
| јеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине |
| припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за |
| одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} П |
| осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед |
| д њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрч |
| аква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити. |
| ћи га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага по |
| се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је н |
| че давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он |
| акалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, |
| сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињит |
| Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одгово |
| кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једин |
| боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као ра |
| иџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак ви |
| днако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке |
| вим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћи |
| p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, о |
| х дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала |
| ц му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због |
| ици, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разб |
| га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле.. |
| опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и о |
| још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, |
| ан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по |
| } Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — зап |
| в смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, |
| истио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над г |
| рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао |
| ачила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и у |
| —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{ |
| другнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет о |
| љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни |
| и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену |
| селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душм |
| огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме нег |
| хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, |
| амоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио |
| м могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мј |
| еданпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p |
| тадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> |
| , да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно |
| ријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p |
| S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им т |
| ући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <p |
| ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продат |
| ..{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, |
| ече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је.. |
| ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима. |
| — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба |
| ?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати |
| , — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао п |
| но пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачи |
| с, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> < |
| , и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чув |
| овком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже к |
| 5" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким |
| као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако с |
| е папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се сп |
| у прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.< |
| ћи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радин |
| у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кмето |
| . — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...< |
| ерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</ |
| ди каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши |
| тедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што |
| репирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се |
| ости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џа |
| ла их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Пит |
| еднако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо ме |
| </head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тет |
| ма — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја |
| скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница ј |
| ли од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме др |
| потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Ш |
| н дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И |
| тсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се ла |
| звикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку |
| 2_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуг |
| _C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове поп |
| 2_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасви |
| е распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, к |
| стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијах |
| јајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прс |
| а све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Ј |
| кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ ку |
| вољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као крива |
| ље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И |
| авала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div |
| испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пут |
| ашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као м |
| могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу |
| у пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго остане |
| за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} |
| је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер ли |
| о према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано |
| није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајк |
| х све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="2 |
| е, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} |
| >Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се |
| око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} С |
| 2" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његов |
| црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од б |
| се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" |
| ржим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све трој |
| тати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А ова |
| и...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прич |
| ода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обоји |
| инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хати |
| ла нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу |
| е и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S |
| а боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне глав |
| нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чека |
| демо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, |
| кршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је |
| потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорица |
| с чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније |
| натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загле |
| двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} |
| нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и о |
| грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час д |
| и и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће м |
| луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за ост |
| и ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада с |
| ар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, |
| ... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једно |
| утиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај |
| <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побј |
| <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој уд |
| .“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у реб |
| <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замота |
| } Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја |
| и преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.< |
| p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекл |
| е...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља ј |
| <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, |
| е израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, |
| е</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="cha |
| ..{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставив |
| даљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао |
| сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда |
| ехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi |
| нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљ |
| S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блиста |
| е — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружит |
| нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> < |
| епоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко |
| првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Д |
| ="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше ви |
| ја, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — М |
| одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним ка |
| о ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали |
| загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — |
| е могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> |
| мо му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осм |
| каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да ниј |
| лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, н |
| рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми ниј |
| и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред ч |
| ини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуц |
| >Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан п |
| се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, и |
| убу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. |
| и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред |
| а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је ве |
| ала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулаг |
| вао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је с |
| Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече |
| грлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, от |
| дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> |
| ад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на биј |
| не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— |
| више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да н |
| ријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, |
| ан ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може |
| ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну |
| стио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вече |
| вге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат |
| било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и |
| вати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза |
| же, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се |
| иле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га |
| Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије |
| p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза ка |
| гледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да |
| а доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпоче |
| ргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> < |
| 3" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не |
| <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви |
| знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{ |
| >— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи |
| p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не мо |
| о — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, |
| и.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у пра |
| њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb |
| очео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико см |
| меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога |
| о и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и н |
| м, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p |
| ну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира |
| се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада |
| да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S |
| јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> < |
| оџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, јед |
| , — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И ве |
| а, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S |
| о, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазе |
| ка када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са не |
| ла каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљ |
| је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном |
| нило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче заст |
| врдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ућ |
| > <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапал |
| ђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја з |
| о провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да и |
| илту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су ма |
| снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, м |
| а га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</ |
| е ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарс |
| готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почн |
| пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу и |
| љао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </di |
| веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да зас |
| вори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— |
| ико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једн |
| свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак |
| дмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, |
| лике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и запти |
| уцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— З |
| се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликат |
| <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци |
| кидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то |
| је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала |
| неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Д |
| коваћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче |
| и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на гла |
| стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било у |
| уна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни |
| е мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само бл |
| осмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, с |
| разним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би |
| као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S |
| мно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — |
| фага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и в |
| њи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче |
| љу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати |
| заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, з |
| га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела |
| атима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси |
| сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, чес |
| у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешк |
| прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он кр |
| ед Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушк |
| додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} На |
| добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на ч |
| стила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, изма |
| о, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њим |
| главија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зази |
| раци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, |
| могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> < |
| у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао |
| другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарал |
| ади обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није |
| анову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све ма |
| повали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p> |
| тко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, о |
| а ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, |
| .</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руко |
| питујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — з |
| хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он |
| кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, |
| ца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на |
| њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве но |
| {S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у к |
| њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n=" |
| д једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— |
| ако ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад |
| у Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени |
| ни путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p |
| мах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" |
| се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дуби |
| ским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тад |
| и лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И |
| е прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?. |
| ло.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и приј |
| оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече |
| оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам сми |
| н се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуц |
| .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> |
| бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџе |
| /p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа |
| дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Н |
| за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је сле |
| p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом |
| едан је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се н |
| љу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — оте |
| т.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, д |
| духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јасту |
| е, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је |
| и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахн |
| или хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је |
| трча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чу |
| прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго. |
| уђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{ |
| канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, п |
| тогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни |
| м, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и |
| о зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћа |
| у моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> < |
| и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже |
| ворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у |
| су да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао |
| е на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити |
| Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио |
| и до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} З |
| вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, у |
| >Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово и |
| Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече ј |
| низити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</ |
| а нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо |
| >Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из кој |
| ћи се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> < |
| иче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о |
| зједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— П |
| , пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништ |
| ичати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> |
| ам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вр |
| како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим ло |
| p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако |
| ом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под |
| звикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко |
| открадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по |
| а се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке |
| } Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиља |
| ајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> |
| отово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, х |
| не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — за |
| pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> < |
| н јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И н |
| итањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и |
| Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, п |
| као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч прогов |
| хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњен |
| ознати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан зб |
| као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити д |
| — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити, |
| се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на |
| горске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се |
| диманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао |
| те је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не остав |
| е приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек ка |
| свијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод |
| се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више са |
| >Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан |
| та, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагај |
| рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати... |
| иџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загр |
| . па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка |
| , пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју со |
| с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полу |
| ом и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бра |
| зарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се к |
| орећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Ш |
| му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смје |
| ..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегн |
| оравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа |
| а Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, го |
| фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа од |
| жне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заиграва |
| ог поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у м |
| д доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p |
| то и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ни |
| ања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} За |
| b n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табаним |
| наштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну ру |
| д, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>М |
| се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па н |
| како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном. |
| када је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, |
| лане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме |
| запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили г |
| , њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чевр |
| н о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражи |
| а шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шт |
| ано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгур |
| се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада наста |
| пити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запита |
| ајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући |
| ајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, к |
| реџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно |
| о и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, |
| Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кр |
| у нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему. |
| ријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му д |
| прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици |
| ато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побј |
| /p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Дана |
| уче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрада |
| се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко |
| пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје |
| тупих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?. |
| .{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком |
| цаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза то |
| ирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и би |
| а леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, |
| иљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци |
| устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршум |
| ерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — |
| .{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више не |
| мацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе |
| еном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте бр |
| мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а |
| и праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да |
| очех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — боло |
| ћене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бље |
| ата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијат |
| сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту |
| опалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно клима |
| џиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајућ |
| </p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни |
| спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type=" |
| и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао |
| стресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — |
| з кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету г |
| аиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли но |
| е неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подру |
| по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на |
| а заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ниш |
| очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, бр |
| и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру |
| ног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био |
| ијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, ш |
| више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" |
| отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се |
| ом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не |
| ..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, з |
| ији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала н |
| гати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украде |
| како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — нас |
| поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{ |
| 0" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да |
| му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!.. |
| о га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га |
| јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој |
| <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запи |
| S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам пол |
| и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опе |
| усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче са |
| е сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осве |
| ак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се |
| опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.< |
| увши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?. |
| и не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и ота |
| и како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним. |
| а се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха! |
| пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима |
| едно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет по |
| И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, |
| ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И прид |
| љима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</ |
| ђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није |
| као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјех |
| ! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову сна |
| ши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p> |
| се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савл |
| и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — нама |
| .{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа з |
| ало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— |
| .</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменим |
| да, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифа |
| ше нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш |
| а моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... за |
| ло поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе |
| во носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајд |
| ојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у об |
| има.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађен |
| рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> |
| >Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкун |
| атресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчин |
| <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу. |
| епаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ват |
| И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као д |
| ву.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, з |
| .</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спуће |
| е он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустав |
| обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећ |
| је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискај |
| жнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се |
| ћила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан |
| о више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, приј |
| искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли уми |
| прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну |
| ежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише |
| а серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећ |
| е вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ |
| рговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас |
| претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са |
| е, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него с |
| ...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — у |
| шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао го |
| се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољ |
| .{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша |
| царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколи |
| предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S |
| спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?.. |
| рац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у |
| и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а |
| а да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити |
| јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци |
| нише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише стр |
| ..{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао ни |
| озивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љ |
| е није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да |
| ти за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како |
| обуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На виш |
| и некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <p |
| умима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лије |
| } Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весел |
| закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте погл |
| су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше гл |
| ли, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфа |
| са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у |
| једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због |
| — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По ча |
| Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само |
| уњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледај |
| здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чист |
| и кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — д |
| сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече р |
| о вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хас |
| <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пуст |
| ма у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељ |
| о, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тр |
| евајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо н |
| нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, с |
| — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто. |
| трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и теп |
| ју према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста |
| о.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пец |
| који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само кол |
| стави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти |
| ..{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну рук |
| по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — |
| е и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S} |
| ћи, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хт |
| и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтин |
| узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, жел |
| један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених |
| вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога.. |
| много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не пог |
| {S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што с |
| погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на ма |
| тијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— |
| е.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана |
| одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у че |
| , што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први м |
| удим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео |
| који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да |
| то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим |
| на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псов |
| а, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће |
| чем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпам |
| земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> |
| а се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме ш |
| 69" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском |
| ица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали |
| и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам прич |
| и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако пр |
| ано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да |
| нако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</ |
| знадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло д |
| по је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отс |
| ујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их |
| некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да |
| ао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, |
| трија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао |
| "339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио |
| е по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови |
| због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта |
| иберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспи |
| е му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одго |
| једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!< |
| им бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> < |
| .</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу |
| а буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необич |
| м нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек |
| мути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући |
| јку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твој |
| n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И п |
| ти, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} |
| .{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> |
| крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада ос |
| иџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји |
| а.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кр |
| и разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не |
| , помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљин |
| <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове |
| је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто б |
| ирио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големи |
| утем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и |
| S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је м |
| упио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сув |
| зио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могл |
| сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух з |
| мо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лак |
| сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио |
| е ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p |
| ади?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га |
| .</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на но |
| в низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Н |
| и свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге |
| дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим со |
| да у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли |
| и стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, ча |
| као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, поша |
| тово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, |
| мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи н |
| арали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако |
| дражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, |
| пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде |
| огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушк |
| махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме н |
| би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да |
| ајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, |
| љен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пош |
| га?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p> |
| сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и по |
| даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах с |
| .{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојк |
| једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на |
| </p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, |
| пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљав |
| ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спо |
| шег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио |
| улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато пр |
| их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли скл |
| И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам з |
| све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су |
| ј да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човј |
| уца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упозна |
| враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала |
| убу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда как |
| на тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, |
| е затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о |
| </p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна |
| м подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико |
| вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и саз |
| и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа |
| .</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтава |
| /p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам паз |
| ..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни |
| ако је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреш |
| — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, к |
| јесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмирк |
| навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на |
| љине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> < |
| затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— |
| p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме |
| био је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству ј |
| <p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</ |
| аш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијес |
| њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да |
| а, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахи |
| облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не |
| — Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе |
| гам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнут |
| ила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дан |
| лаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почел |
| ја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> |
| како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми |
| добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није |
| вши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо |
| стио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се |
| . јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по обра |
| амо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева |
| о?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа |
| нство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо б |
| срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Го |
| му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, буду |
| ај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Ка |
| о их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.< |
| <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} |
| “...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам ва |
| , у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} |
| там га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. |
| вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} З |
| > <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> |
| е јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свил |
| ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што |
| езу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући |
| >— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по |
| није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снаж |
| о их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити |
| /p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао. |
| ажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи |
| тискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и |
| м живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме н |
| коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> |
| а она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вра |
| њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одби |
| се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си каза |
| си ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, прол |
| кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан с |
| ..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, |
| ско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — в |
| апита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву м |
| им му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту |
| га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!. |
| ричао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тум |
| цу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, |
| ио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S |
| ане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из на |
| рмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, го |
| а хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, |
| Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> < |
| сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби |
| му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан |
| у прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздр |
| да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, и |
| у...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, |
| образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребац |
| је му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и уви |
| е му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник |
| е сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуд |
| а нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> |
| ре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљ |
| Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </ |
| ога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него |
| ни мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? |
| ати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са |
| p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрам |
| а ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, нав |
| ти овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи |
| ијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали. |
| ла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети к |
| . — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми н |
| а жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p |
| и хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, |
| на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на г |
| т ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и |
| ухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богати |
| палити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад |
| и, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво |
| ..</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опе |
| чеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну тр |
| нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отури |
| случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у |
| и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан ка |
| би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него |
| е у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гле |
| на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, приј |
| ад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано из |
| готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Св |
| е и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш прав |
| ам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага ниј |
| ћи браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да |
| и у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вра |
| евом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било |
| у једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двоји |
| све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Ле |
| и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак |
| и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свако |
| ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву стр |
| , раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хаз |
| абла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу п |
| тили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјев |
| гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или не |
| сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, сне |
| ело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипн |
| ље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам виш |
| рихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити |
| оља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око |
| немогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагл |
| љу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењак |
| Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</ |
| смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо ка |
| ишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу н |
| танцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p> |
| S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Назив |
| показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено врти |
| и прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала |
| :id="SRP19132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико |
| :id="SRP19132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по дв |
| :id="SRP19132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине |
| м те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p |
| , застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кади |
| је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их |
| сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па |
| примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако ј |
| оштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је |
| го да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се прит |
| ам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, није |
| — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао |
| кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као |
| са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткиши |
| њу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по т |
| ве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бија |
| у.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умије |
| и га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, та |
| чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, |
| цу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом |
| ако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам |
| о се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида ка |
| њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му |
| тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} По |
| еркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу |
| ије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између сви |
| испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну ст |
| д страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једр |
| у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло |
| а једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме та |
| трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући |
| шеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} В |
| а поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву |
| <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара до |
| и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је са |
| криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више |
| тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој махов |
| сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за п |
| , а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и |
| ко себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n=" |
| аш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо |
| <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..< |
| ..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још покло |
| е, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући |
| ла, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter |
| дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад зд |
| су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дје |
| а су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако в |
| не, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према |
| врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам врисн |
| дивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S |
| превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање |
| и се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те |
| о сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се није |
| и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушк |
| <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — р |
| се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу |
| очекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> < |
| рочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом |
| укама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љеп |
| танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слат |
| и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за |
| аке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили |
| е!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> < |
| евдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Чи |
| <p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним н |
| било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни го |
| пајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивш |
| јало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, пом |
| ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна на |
| орно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — нап |
| за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза |
| ем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за |
| , панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупк |
| аха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је ње |
| ути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице |
| .</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путн |
| И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, |
| ио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, наро |
| у раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа |
| ман — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу |
| е он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, |
| > <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њом |
| епријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — |
| мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти с |
| а ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?< |
| их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтави |
| за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од |
| т какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он је |
| се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и п |
| кон пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око |
| а земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, |
| куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са не |
| ичвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа |
| лико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе |
| ни загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати |
| нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, |
| уже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали на |
| и се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, |
| /p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су |
| вачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету о |
| завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слуш |
| ука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на пл |
| > <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истре |
| } На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и н |
| И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, |
| оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} |
| асти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причиња |
| ма провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цури |
| он навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на |
| S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта |
| и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима ра |
| ја него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је |
| мпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и умо |
| з седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и |
| n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве |
| вавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под |
| акољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе |
| ма и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; з |
| една танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до |
| над главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, по |
| гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго |
| еколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, |
| к не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо |
| {S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— К |
| о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> |
| твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S |
| придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. |
| м, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и пр |
| ћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — |
| и одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> < |
| ио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко |
| сједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена |
| у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије м |
| јече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, |
| ије бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га он |
| уку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте |
| о преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дан |
| , па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 |
| јка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И м |
| ..</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији |
| сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — |
| брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо |
| гледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде |
| и хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па |
| јући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјерава |
| и бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту |
| бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава |
| ="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и пада |
| етко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали |
| лашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас |
| укав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио, |
| е из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вр |
| а.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахв |
| о образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је сми |
| се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на св |
| умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Ра |
| а починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> |
| жно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уб |
| >Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{ |
| /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и од |
| . — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право прем |
| подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, изм |
| махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди п |
| p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог |
| мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, арш |
| о били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <p |
| е, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по од |
| уморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p |
| нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, |
| Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по ли |
| ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролет |
| ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљ |
| ебе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио |
| је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и |
| је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио |
| ијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договара |
| обу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> до |
| III</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пре |
| њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и |
| ши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је п |
| шењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптиј |
| да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају н |
| о, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући. |
| смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је |
| м навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети |
| све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, ј |
| Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може |
| јесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пе |
| по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му св |
| чао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе |
| Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскоч |
| арамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три х |
| само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, |
| јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шап |
| бане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Пог |
| адзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увиј |
| враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји |
| во свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе г |
| кла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосн |
| тком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да ј |
| еш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа |
| ибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисур |
| припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рук |
| Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</ |
| и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више? |
| вим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, |
| се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одго |
| и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеш |
| да, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфа |
| њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p |
| p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су н |
| могне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је |
| е хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, зб |
| ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не пр |
| p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се ниј |
| чи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} |
| , која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше ври |
| ијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике |
| о да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутиј |
| нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и не |
| дајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвик |
| ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, |
| p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хај |
| е да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш |
| <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе |
| у двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, |
| виривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено п |
| љали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И |
| з нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некака |
| шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана |
| и му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{ |
| <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, с |
| шчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, з |
| танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглу |
| ворио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стоти |
| себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И ср |
| еба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — прогов |
| ам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, |
| измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља |
| о, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче коли |
| ваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да п |
| ижњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{ |
| <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се |
| и ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако ка |
| амену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хас |
| уке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и |
| ано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанци |
| азио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено |
| ору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter" |
| очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — |
| огледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече м |
| дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> < |
| мшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и пр |
| , чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише |
| а овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S |
| глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један кра |
| >— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>— |
| и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледају |
| вајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом |
| јем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И |
| љени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали |
| крадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по ње |
| што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S |
| и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> |
| ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опр |
| баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгле |
| — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу |
| кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— |
| к се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи |
| е за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ивен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> < |
| са бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, |
| аклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и |
| своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштр |
| се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на |
| једе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан |
| n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> < |
| испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазару |
| ного да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, |
| све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама |
| , забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал сво |
| једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— |
| рикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све сна |
| би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијес |
| н ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што виш |
| ати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И |
| подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у кошта |
| у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не |
| осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и ст |
| ити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну с |
| пирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се ст |
| те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, С |
| све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да |
| а, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо поч |
| није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пре |
| распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се п |
| Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној о |
| од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала с |
| га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз |
| слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авл |
| <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу ко |
| окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: |
| би!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрен |
| чери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде |
| ерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим |
| к какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> |
| пријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када |
| купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, |
| ; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p |
| ти се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљив |
| репороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, в |
| нине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по |
| тима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да |
| уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагла |
| -пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјево |
| тији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само н |
| ати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га по |
| само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри |
| а других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било љ |
| мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили |
| но младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се |
| n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ниш |
| </p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— |
| озна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за |
| је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсиј |
| игну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p |
| апуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: |
| .</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p |
| више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> |
| S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <p |
| тргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, |
| од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> |
| ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљ |
| да, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свиј |
| ..</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се преп |
| боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" x |
| мијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стр |
| .</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса о |
| е једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Х |
| ад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шиш |
| аховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве д |
| pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад с |
| е и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на зе |
| с и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендиј |
| ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p |
| ?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p |
| о.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену. |
| м дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна |
| јетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.< |
| а планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличил |
| акле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се |
| браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло! |
| ји се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољ |
| ко оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним |
| ше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавиј |
| ему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно |
| наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и |
| у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једни |
| астили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само |
| прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам ве |
| уку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те |
| ужила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се с |
| з шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опружи |
| на, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пуни |
| и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговори |
| нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S |
| агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И |
| жала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта |
| ко, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефенди |
| зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Пог |
| одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Ј |
| је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко |
| и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и |
| дари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна |
| уну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — |
| ом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би м |
| ну.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, кр |
| дећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p |
| пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама |
| јући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам нау |
| бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Ча |
| pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто |
| >Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, бе |
| дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађаво |
| има коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало потко |
| поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који |
| >Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа з |
| се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потај |
| асла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколи |
| чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, |
| едуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, |
| ем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам |
| развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао ј |
| вима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек |
| као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Поче |
| и шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себ |
| ших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима кој |
| јехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једин |
| на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему |
| p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно |
| ошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто |
| е љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се нео |
| о је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалуд |
| /p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и те |
| а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</ |
| раг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више п |
| ..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зн |
| ко су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзир |
| p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја |
| и помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243 |
| p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не |
| д нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, и |
| , ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати |
| ио сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и у |
| јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинам |
| као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, гр |
| арао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијеса |
| ...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, |
| несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут |
| у још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непр |
| ке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} |
| да оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом |
| склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетат |
| ама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, ма |
| и се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у |
| ма <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се |
| уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! |
| <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи |
| гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У |
| >— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, о |
| — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила |
| а накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој д |
| загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с |
| ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, н |
| вати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе дв |
| јући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псов |
| <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази м |
| помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испре |
| долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је сам |
| " /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, |
| , е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, св |
| аки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Х |
| уд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кија |
| је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погле |
| страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у |
| чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах |
| х просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да го |
| јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устан |
| зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S |
| кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необич |
| ајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комш |
| зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуб |
| ма подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, го |
| ом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку |
| Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче |
| ом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видј |
| ћи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, |
| зетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> |
| вати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и |
| , онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога исто |
| — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| рну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и оборено |
| а никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <p |
| лу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душман |
| о да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код |
| бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како |
| ..{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о |
| нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати |
| се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући неб |
| о рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> |
| , као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о ко |
| Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјес |
| ана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута покло |
| о читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{ |
| у знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих зн |
| хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао |
| /p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам |
| а.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам с |
| пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи |
| били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и вес |
| >Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи |
| >Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залије |
| зда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале свак |
| собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађај |
| е чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и в |
| узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapte |
| и чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен кома |
| обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сен |
| завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругива |
| , прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек |
| лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирућ |
| тле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n=" |
| и.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за ста |
| лија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, |
| пијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се |
| дици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле |
| у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно по |
| /p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам с |
| псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијават |
| врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша |
| зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и к |
| ина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — реч |
| на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изле |
| и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> < |
| } Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј |
| . — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А т |
| пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држе |
| p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти |
| /p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су |
| им комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш? |
| и.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у ли |
| е био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не нагов |
| прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је с |
| и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече од |
| нувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледа |
| сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Освети |
| p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на |
| p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ноже |
| , затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте гла |
| де даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни |
| момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтје |
| и се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и пот |
| 4" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на п |
| има, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили р |
| сам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркат |
| ри хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах |
| е, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку пр |
| и изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="29 |
| збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трају |
| варали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуш |
| и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали ка |
| ашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викн |
| .</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, |
| пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; от |
| да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и оби |
| се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с дру |
| <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи под |
| ику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибри |
| , збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем |
| ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече |
| трицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и доба |
| с сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старал |
| и и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка |
| јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах |
| тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вр |
| не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код кућ |
| му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, |
| > <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао |
| д страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поно |
| тио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао ду |
| он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{ |
| ожем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! |
| чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијеш |
| .{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми |
| на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је ово |
| его ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је |
| дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао |
| и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишче |
| му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отеза |
| у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си т |
| ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер |
| рате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну |
| еки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како |
| е тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е |
| Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулф |
| је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му би |
| >— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменим |
| ао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га ок |
| ј каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим |
| изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> < |
| ао тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет |
| осито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чев |
| ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала |
| но, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни |
| иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и нек |
| јера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S |
| и у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...< |
| пима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, за |
| м нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина |
| ли су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су кат |
| p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам |
| пражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И ниг |
| њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чек |
| неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехот |
| куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав |
| е хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Как |
| јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263 |
| пријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од |
| S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необ |
| 59" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више |
| а, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које |
| шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... |
| ојим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатељ |
| им, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и |
| , калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанско |
| ко крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> |
| p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни о |
| ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И о |
| онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се |
| леми, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, сми |
| могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрс |
| есвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <di |
| ати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запит |
| ијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умот |
| или у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те г |
| планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли |
| аче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову му |
| ар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се бу |
| </p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који ви |
| ..{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер как |
| ала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се |
| /p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље и |
| <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати! |
| /p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја са |
| рамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Глед |
| ају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> |
| ихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме з |
| зишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изне |