• Heће 1
  • quote 4
  • А 149
  • а 201
  • Аааах 1
  • Авдаги 1
  • Авдагом 1
  • Авдо 6
  • Авду 1
  • авлија 2
  • авлије 12
  • авлији 15
  • авлијом 3
  • авлију 17
  • авлиска 1
  • авлиских 1
  • агама 1
  • аге 1
  • Аге 1
  • агин 1
  • Агинице 1
  • агинска 1
  • Адет 1
  • Ајкуна 2
  • Ајкуне 2
  • Ајкуну 1
  • Ако 36
  • ако 48
  • акшама 1
  • Алаге 1
  • Алах 3
  • Алаха 3
  • Алаховој 1
  • Алаху 1
  • албабере 1
  • алвом 1
  • алву 1
  • али 18
  • Али 20
  • Алија 1
  • алка 1
  • алкама 1
  • алке 1
  • алком 2
  • алку 4
  • Ама 10
  • ама 4
  • Аман 5
  • амо 2
  • антерији 1
  • антерију 5
  • антика 1
  • ардијом 1
  • ардијских 1
  • Арнаут 1
  • Арнауте 1
  • Арнаутин 2
  • Арнаутину 1
  • аршин 1
  • аршини 2
  • аскере 1
  • Аферим 6
  • Ах 13
  • ах 4
  • ахбаби 3
  • ашиковала 1
  • Ашиковала 1
  • ашиковање 1
  • ашикује 1
  • бабе 4
  • баби 4
  • Бабина 1
  • бабина 3
  • бабине 5
  • бабино 1
  • Бабино 1
  • бабинске 1
  • бабо 16
  • бабовина 2
  • бабом 1
  • Бабу 1
  • бабу 4
  • бајама 1
  • бајке 1
  • бакалима 1
  • бакалницу 1
  • бакарну 1
  • бакрачлијом 1
  • бакрени 1
  • бакрених 1
  • баксузлук 2
  • баксузлука 1
  • бакшише 1
  • балчаци 1
  • барем 9
  • барјак 2
  • барјака 1
  • барјаком 1
  • барјаку 1
  • барут 1
  • басамака 2
  • басамаке 2
  • басамке 1
  • баталећи 1
  • баталио 1
  • батина 1
  • бахнули 1
  • бацају 3
  • бацајући 4
  • бацали 1
  • бацам 1
  • бацао 1
  • бацати 1
  • бацаш 1
  • баце 1
  • баци 10
  • бацивши 1
  • Бацио 1
  • бацио 2
  • бацих 1
  • бацише 1
  • Баш 10
  • баш 28
  • Башка 1
  • башка 3
  • баште 2
  • баштенских 1
  • башту 3
  • башчу 4
  • Бег 2
  • бег 3
  • бега 1
  • бегенишемо 1
  • бегови 2
  • беговима 1
  • беговском 1
  • беговство 1
  • бедевија 3
  • бедевије 1
  • бедевији 3
  • бедевијом 1
  • бедевију 5
  • бедрама 3
  • бедре 4
  • бедри 3
  • бедрима 1
  • бедру 6
  • без 29
  • Без 3
  • безбрижно 5
  • безбрко 1
  • безброј 2
  • безбројним 1
  • Безнадежно 1
  • безобзирна 1
  • безобзирно 1
  • безобразлуку 1
  • безумним 1
  • белај 1
  • бенетали 1
  • бербер 2
  • Бербер 3
  • бербере 1
  • берберницама 1
  • бербернице 1
  • берберницу 1
  • берберу 1
  • Бесвјесно 1
  • бесвјесно 2
  • бескрајна 1
  • бескућник 1
  • бескућника 1
  • беспослене 1
  • беспослица 1
  • беспослицама 2
  • беспослице 1
  • беспосличар 1
  • беспосличи 1
  • бехар 1
  • бехаром 2
  • бешлуклије 1
  • би 195
  • Бива 1
  • бива 8
  • бивало 2
  • бијаху 3
  • бијаше 11
  • бије 2
  • бијела 1
  • бијеле 1
  • бијели 1
  • бијелили 1
  • бијелим 2
  • бијелио 1
  • бијело 1
  • бијелог 1
  • бијелој 1
  • бијелом 1
  • бијем 1
  • бијес 1
  • бијеса 2
  • бијесан 1
  • бијесне 1
  • бијесни 1
  • бијесним 1
  • бијесно 2
  • бијеш 1
  • бију 1
  • Била 2
  • била 33
  • биле 11
  • Били 2
  • били 31
  • Било 4
  • било 87
  • Бимбаша 1
  • бимбаша 5
  • бимбаше 2
  • бимбаши 2
  • бимбашиница 1
  • бимбашиници 1
  • бимбашом 1
  • бимбашу 3
  • Био 5
  • био 75
  • бирајући 3
  • бисага 1
  • бисагама 1
  • бисаге 1
  • бисера 1
  • бисером 1
  • бисмо 1
  • бистар 1
  • бит 2
  • бити 42
  • биће 1
  • Биће 3
  • Бићеш 1
  • бих 53
  • бјеж 1
  • бјежала 1
  • бјежали 1
  • Бјежао 1
  • бјежао 3
  • бјежати 6
  • бјеже 1
  • бјежећи 1
  • бјежи 3
  • Бјежи 5
  • бјежите 1
  • бјеласа 1
  • бјелина 1
  • бјеличаста 1
  • бјељи 1
  • бјеснећи 1
  • бјесни 1
  • бјешње 2
  • бјешњи 2
  • благ 2
  • Благо 1
  • благо 3
  • благодарности 2
  • блажа 1
  • блажи 1
  • блату 1
  • Бледуњаво 1
  • блеђе 1
  • блеке 1
  • блене 2
  • блесаво 1
  • блесаст 1
  • блесасто 1
  • ближе 1
  • близини 1
  • близину 1
  • близу 4
  • блијед 4
  • блиједа 4
  • Блиједо 1
  • блиског 1
  • блиста 1
  • блистале 2
  • блистало 1
  • блудио 1
  • бљескају 1
  • бљештао 1
  • Бог 2
  • Бога 3
  • богат 2
  • богата 1
  • Богата 2
  • богатији 1
  • богатој 1
  • богатство 1
  • богатству 1
  • Богме 1
  • богме 3
  • Богу 3
  • Боже 1
  • Божја 2
  • Божје 1
  • Божју 1
  • бој 7
  • Бојала 1
  • бојала 4
  • Бојали 1
  • бојали 3
  • бојао 5
  • боје 1
  • бојевима 1
  • Бојећи 2
  • бојећи 9
  • боји 3
  • Бојим 3
  • бојим 4
  • бојите 1
  • Бојиш 1
  • бојиш 4
  • бојте 1
  • боју 3
  • бок 3
  • бока 1
  • бол 1
  • болан 13
  • болесна 1
  • болесник 2
  • болесника 1
  • болесником 1
  • болестан 3
  • болећиво 2
  • Боли 1
  • боли 3
  • болило 1
  • болио 1
  • болова 5
  • болови 3
  • боља 2
  • Боље 1
  • боље 24
  • бољем 1
  • бољети 1
  • Бољи 1
  • бољи 9
  • бољих 1
  • бољу 1
  • бона 1
  • борба 4
  • боре 1
  • борила 1
  • борити 3
  • Босни 1
  • босоног 5
  • босонози 1
  • боце 2
  • боцкала 1
  • боцкао 1
  • бошчама 2
  • бошчи 1
  • бошчом 2
  • бошчу 2
  • брада 3
  • брадама 1
  • браде 1
  • бради 1
  • брадом 3
  • браду 15
  • бране 1
  • бранећи 3
  • брани 8
  • бранила 3
  • бранио 3
  • бранити 3
  • брао 1
  • брате 3
  • брашно 2
  • брашном 1
  • брда 1
  • бре 6
  • брекну 2
  • Брже 5
  • брже 9
  • Бржебоље 4
  • бржебоље 5
  • бржи 1
  • Брзи 1
  • брзини 1
  • Брзо 5
  • брзо 50
  • брига 2
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брижљиво 1
  • бризнух 1
  • бринем 2
  • брини 1
  • бринуо 1
  • бринути 1
  • бринући 1
  • бритве 1
  • бркајлију 1
  • бркова 2
  • бркове 6
  • брковима 3
  • бројаницама 4
  • бројанице 3
  • бројеве 1
  • бројећи 1
  • броју 1
  • Брука 1
  • брукај 1
  • бруке 2
  • брчинама 1
  • бршљаном 1
  • будало 1
  • будан 3
  • буде 8
  • будем 3
  • будеш 2
  • Буди 1
  • буди 2
  • будио 2
  • будити 1
  • будна 1
  • буду 1
  • будуће 2
  • будући 1
  • бујна 1
  • бујним 2
  • бујном 1
  • буквино 1
  • букву 1
  • буке 1
  • букова 1
  • букти 1
  • бумбул 1
  • бунити 1
  • бунован 1
  • буновно 1
  • бурад 1
  • буре 1
  • бурмутицу 1
  • буса 1
  • бусије 1
  • бусовима 1
  • бутима 2
  • буха 1
  • бухе 1
  • буцмаста 1
  • буџаке 1
  • вавијек 1
  • вадећи 3
  • вадила 1
  • вазда 18
  • Вазда 2
  • ваздух 3
  • ваздуху 1
  • ваистину 1
  • вакат 1
  • ваља 5
  • ваљају 1
  • ваљајући 1
  • ваљала 1
  • ваљан 1
  • ваљанији 1
  • ваљано 1
  • ваљати 1
  • вам 13
  • вама 2
  • вара 1
  • варају 1
  • Вараш 1
  • вас 6
  • васпитавао 1
  • ватра 5
  • ватре 8
  • ватреније 2
  • ватрено 3
  • ватри 5
  • ватром 2
  • ватру 9
  • ваш 1
  • ваше 1
  • вашу 1
  • ведар 1
  • ведра 1
  • ведрија 1
  • ведрији 1
  • ведрину 1
  • ведро 2
  • веза 1
  • везан 1
  • везене 1
  • Везене 1
  • везеним 3
  • везеној 1
  • везену 1
  • везир 2
  • везирских 1
  • вели 10
  • велик 1
  • велика 1
  • велике 6
  • Велики 1
  • велики 7
  • великим 3
  • великих 2
  • велико 2
  • великог 1
  • велику 1
  • верали 1
  • весела 6
  • веселе 1
  • весели 2
  • веселији 3
  • веселим 2
  • веселио 2
  • весело 15
  • весеља 3
  • весеље 1
  • весељу 1
  • весео 1
  • вести 1
  • Већ 1
  • већ 20
  • већи 1
  • већом 1
  • вече 10
  • вечерам 1
  • вечерао 1
  • вечерас 3
  • вечерати 1
  • вечери 8
  • вечером 1
  • Ви 3
  • ви 7
  • виде 3
  • видећи 2
  • Видећи 3
  • Види 1
  • види 10
  • видила 2
  • видим 6
  • видимо 2
  • Видио 1
  • видио 12
  • видиш 3
  • Видиш 5
  • видјела 2
  • видјеле 1
  • видјели 2
  • видјело 1
  • видјети 7
  • виђа 1
  • виђао 1
  • виђела 1
  • виђео 2
  • виђети 4
  • Виђећеш 1
  • вијек 1
  • вијенац 1
  • вијести 1
  • викала 1
  • викале 1
  • викали 2
  • викања 1
  • викао 2
  • викати 4
  • викне 2
  • викнем 4
  • викну 21
  • викнух 3
  • вилинске 1
  • вилице 1
  • винограда 3
  • винограде 2
  • виногради 1
  • винограду 1
  • вирећи 1
  • вириле 1
  • вис 3
  • висе 2
  • висила 1
  • висиле 3
  • висили 1
  • висине 1
  • висини 1
  • висину 5
  • висио 3
  • висова 1
  • Висок 1
  • висок 3
  • високи 2
  • високо 4
  • високој 1
  • витак 1
  • витао 1
  • витка 1
  • виткији 1
  • витлови 1
  • витловима 1
  • виче 3
  • вичем 1
  • вичи 2
  • вичу 1
  • вичући 1
  • Више 1
  • више 139
  • вјежбали 1
  • вјежбати 1
  • вјенчају 1
  • вјенчамо 1
  • вјеран 2
  • вјере 1
  • вјереница 1
  • вјеренице 1
  • вјереницу 1
  • Вјерну 1
  • вјеровала 2
  • вјеровало 1
  • вјеровао 3
  • вјеровати 2
  • вјерује 2
  • Вјерујем 2
  • вјерујем 4
  • вјерујемо 2
  • Вјерујеш 1
  • вјерују 1
  • вјетар 4
  • вјечито 11
  • вјечитом 1
  • вјешалима 3
  • вјештином 1
  • вјешто 1
  • влада 1
  • владавина 1
  • владати 1
  • влажне 3
  • власт 1
  • власти 1
  • Влаха 1
  • влачила 1
  • влашке 1
  • Вода 1
  • вода 3
  • воде 6
  • водећи 3
  • води 2
  • Води 4
  • водио 3
  • водити 2
  • водом 3
  • воду 3
  • војнике 1
  • војска 4
  • војсци 1
  • воли 1
  • волим 1
  • волио 6
  • воља 1
  • Воља 1
  • воље 1
  • вољели 2
  • воштину 1
  • враним 1
  • врапце 1
  • врапци 1
  • врат 5
  • Врата 2
  • врата 48
  • врати 5
  • вратим 2
  • вратима 32
  • вратимо 2
  • вратио 5
  • вратити 2
  • вратиш 1
  • вратише 1
  • вратне 1
  • врату 6
  • Враћа 1
  • враћа 6
  • Враћајући 2
  • враћајући 3
  • враћала 2
  • враћали 3
  • враћао 5
  • враћати 2
  • врачали 1
  • вреба 1
  • вребају 1
  • врела 1
  • врелим 2
  • врело 1
  • времена 8
  • вретена 3
  • вретеном 1
  • врети 2
  • врећама 1
  • вреће 2
  • врећом 1
  • врзају 1
  • врзам 1
  • вриједи 2
  • вријеђало 1
  • вријеме 11
  • врију 1
  • врило 1
  • врисак 1
  • вриска 1
  • врискала 1
  • врискао 2
  • врискати 1
  • вриском 1
  • врисне 1
  • вриснем 1
  • Врисну 1
  • врисну 5
  • вриснувши 2
  • вриснула 1
  • вриснули 1
  • вриснуо 1
  • вриштали 1
  • вриштао 1
  • вриште 1
  • вриштећи 2
  • вришти 1
  • врло 4
  • врљао 1
  • врну 1
  • врпољећи 1
  • врпољио 1
  • врте 1
  • вртећи 1
  • вртила 1
  • вртио 2
  • вртити 1
  • врућих 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врхова 1
  • врхове 2
  • врхом 1
  • врху 8
  • Вук 1
  • вука 1
  • Вукао 1
  • вукли 2
  • вукова 1
  • Вукови 1
  • вуну 1
  • га 261
  • гади 1
  • гађају 2
  • гађајући 2
  • гађати 2
  • газе 1
  • газећи 2
  • гази 2
  • газила 2
  • газиле 1
  • газио 2
  • газити 4
  • гајтани 1
  • гајтанима 2
  • галама 2
  • галамећи 1
  • галами 2
  • галамиле 1
  • галамили 1
  • галаму 1
  • гамиже 1
  • гатали 1
  • гатало 1
  • гатке 1
  • гаћама 1
  • Гдје 1
  • гдје 21
  • гдјегод 2
  • гегајући 2
  • гиздава 1
  • гиздави 1
  • гиздавија 1
  • гиздала 1
  • гиздао 1
  • гине 3
  • гинути 1
  • гицајући 1
  • глава 10
  • Глава 2
  • главама 1
  • главе 46
  • глави 17
  • главице 1
  • главног 1
  • главом 27
  • главу 63
  • глад 4
  • Гладан 2
  • гладан 4
  • гладећи 1
  • глади 2
  • глас 12
  • гласа 8
  • гласан 2
  • гласније 1
  • гласници 1
  • Гласно 1
  • гласно 5
  • гласове 4
  • гласови 1
  • Гласови 1
  • гласом 3
  • глатке 1
  • гледа 11
  • гледају 4
  • гледајући 28
  • Гледајући 3
  • гледала 8
  • гледале 1
  • гледали 12
  • Гледали 2
  • гледам 7
  • Гледао 1
  • гледао 8
  • гледате 1
  • гледати 8
  • гледаш 1
  • гледаше 1
  • глух 1
  • гњаве 1
  • гњавити 1
  • Гњеван 1
  • гњецкавим 1
  • гњечећи 1
  • гњечи 2
  • говеда 1
  • говече 1
  • говор 4
  • говора 1
  • говораху 1
  • Говоре 1
  • говоре 3
  • Говорећи 1
  • говорећи 16
  • говори 13
  • Говори 5
  • говорила 4
  • Говорили 1
  • говорили 7
  • говорило 3
  • говорим 1
  • говорио 24
  • говорити 13
  • говору 2
  • год 10
  • годила 1
  • година 3
  • гозбовање 1
  • гоји 1
  • гола 2
  • голе 1
  • голем 4
  • голема 5
  • големе 3
  • големи 1
  • големим 11
  • големих 3
  • големо 1
  • големог 1
  • големом 3
  • голему 2
  • голи 2
  • голим 5
  • голих 1
  • голицало 1
  • голицати 1
  • голо 2
  • гологлави 1
  • голоме 1
  • голотињу 1
  • Голубови 1
  • голубови 3
  • гомила 3
  • гомиле 3
  • гомилу 2
  • гоне 2
  • гонећи 1
  • Гони 2
  • гонила 4
  • гониле 2
  • гонило 2
  • гоним 1
  • гонио 2
  • гоните 2
  • гонити 3
  • гониш 1
  • гора 1
  • горд 3
  • горда 1
  • Горе 1
  • горе 2
  • Гори 1
  • гори 3
  • горио 1
  • горити 1
  • горјела 3
  • горјеле 1
  • господар 2
  • господари 1
  • господару 1
  • господство 1
  • госпоства 1
  • гост 1
  • Госта 1
  • госта 2
  • госте 1
  • Готов 1
  • готов 2
  • Готова 1
  • готови 1
  • готовина 3
  • готовине 3
  • готовину 1
  • готово 78
  • Готово 8
  • гошће 1
  • граби 1
  • грабили 1
  • грабило 1
  • грабио 1
  • грађевина 1
  • грађевинама 1
  • грађевине 4
  • Граја 1
  • граја 5
  • грајали 1
  • грајати 1
  • граје 1
  • грајом 2
  • грају 1
  • грана 1
  • гранама 2
  • гранато 1
  • гране 6
  • гранисунца 1
  • границе 1
  • грану 1
  • гранчицом 1
  • грања 1
  • грање 2
  • грдећи 2
  • грди 1
  • грдила 1
  • грдиле 1
  • грдили 1
  • грдио 1
  • грдити 4
  • грдни 1
  • грдњама 1
  • грђе 1
  • грђи 3
  • гребала 1
  • гребати 1
  • гребенасти 1
  • гребле 1
  • грехота 2
  • Грехота 2
  • грива 1
  • гривом 1
  • гриву 2
  • грижа 1
  • гризе 2
  • гризло 1
  • гризући 1
  • гријеху 1
  • грицкајући 6
  • грицкала 1
  • грицкати 2
  • гркљану 1
  • грла 4
  • грлат 1
  • грлатијега 1
  • Грлећи 1
  • грлили 1
  • грлио 1
  • грлић 1
  • грло 2
  • грлом 1
  • грлу 1
  • грљења 1
  • грм 1
  • грма 2
  • грми 1
  • грмити 1
  • грмљавине 1
  • грмље 1
  • грму 1
  • гробљима 1
  • грожђа 2
  • грожђе 1
  • грозници 2
  • громови 1
  • грохотан 2
  • грохотом 4
  • гроша 1
  • гроше 1
  • груб 1
  • груда 1
  • групама 3
  • групе 2
  • групи 1
  • групу 1
  • грухајући 1
  • грцање 1
  • грчевито 2
  • грчина 2
  • грчити 1
  • губи 1
  • губио 1
  • губити 1
  • гугутати 1
  • гугућући 1
  • гудити 1
  • Гуликожа 1
  • гунгула 1
  • гунгули 2
  • гунђа 2
  • гунђајући 4
  • гунђала 1
  • гунђали 1
  • гунђао 5
  • гунђати 2
  • Гунђаће 1
  • гуњеве 1
  • гурабија 1
  • гурабије 1
  • гуравим 1
  • гурај 1
  • гурајући 3
  • гурала 1
  • гурали 2
  • гурало 1
  • гурати 2
  • гурећи 1
  • гурила 1
  • гуриле 1
  • гуркајући 1
  • гуркали 1
  • гуркању 1
  • гуркао 2
  • гуркати 1
  • гурне 1
  • гурнем 3
  • гурну 10
  • гурнувши 1
  • гурнули 1
  • гурнуо 2
  • гурнути 2
  • гусле 1
  • Густ 1
  • густа 1
  • густе 1
  • густеж 1
  • густежу 1
  • густи 1
  • густим 1
  • густо 1
  • густом 1
  • густу 1
  • гута 1
  • гутала 1
  • гутам 1
  • гутао 1
  • гушим 1
  • гушио 1
  • гуштерастим 1
  • гуштерови 1
  • да 1209
  • Да 25
  • давала 2
  • давали 1
  • давао 3
  • давати 1
  • давећи 1
  • дави 2
  • давим 1
  • давио 1
  • давити 1
  • давнашњи 1
  • давно 1
  • Давно 1
  • даде 8
  • Дај 11
  • дај 4
  • даје 1
  • дајем 1
  • дајте 1
  • Дајте 1
  • дајући 2
  • дакле 2
  • дала 5
  • далека 1
  • далеко 5
  • даље 14
  • даљи 2
  • даљине 1
  • даљини 4
  • дам 1
  • дан 18
  • дана 34
  • Данас 4
  • данас 7
  • данашњи 1
  • дане 2
  • даном 1
  • дану 3
  • дао 6
  • дарежљивији 1
  • даривао 1
  • дати 4
  • дах 2
  • дахилука 1
  • дахирама 1
  • дахире 3
  • дахнути 1
  • дахтао 1
  • дашћући 1
  • дашчици 1
  • два 19
  • Два 4
  • двадесет 5
  • Двадесети 1
  • Двапут 1
  • Двије 1
  • двије 10
  • двоје 2
  • Двојица 1
  • двојица 5
  • двојице 1
  • двојици 1
  • двојница 2
  • двојнице 3
  • дворе 1
  • двори 2
  • дворила 2
  • дворим 2
  • дворити 1
  • де 1
  • дебела 1
  • дебеле 2
  • дебели 3
  • дебелим 7
  • дебелих 2
  • дебело 2
  • дебелог 1
  • дегенека 1
  • дедо 1
  • делија 1
  • дембеласт 1
  • демира 2
  • демире 6
  • демирима 1
  • демирли 1
  • дењковима 1
  • деран 1
  • дерана 1
  • дерати 1
  • дери 1
  • дерт 2
  • дертли 1
  • дертове 1
  • Десет 1
  • десет 4
  • десетак 2
  • десетина 1
  • десетом 2
  • деси 1
  • Деси 1
  • десило 5
  • десити 2
  • десни 1
  • десним 1
  • десно 1
  • десном 4
  • десну 2
  • Дешавало 2
  • див 1
  • дивља 2
  • дивљаке 1
  • дивље 2
  • дивљењем 1
  • дивљији 1
  • дивљини 1
  • дигао 2
  • дигла 1
  • дигли 1
  • Дигли 1
  • дигне 3
  • дигнем 2
  • дигну 1
  • дигнути 2
  • дигоше 1
  • Диже 1
  • диже 4
  • дижем 1
  • Дижи 4
  • дижу 1
  • дижући 4
  • дизала 3
  • дизали 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дизгин 1
  • дијела 2
  • дијелила 1
  • дијелимо 2
  • дијелио 1
  • дијељењем 1
  • дијете 17
  • дим 7
  • дима 5
  • димија 4
  • димијама 7
  • Димије 1
  • димије 5
  • димишћије 1
  • димишћију 1
  • димњацима 1
  • димове 6
  • димом 1
  • дина 1
  • динсуз 1
  • дио 1
  • диплама 1
  • дипле 1
  • дирецима 1
  • дирнула 1
  • дисања 1
  • дисао 1
  • дјевојачка 1
  • дјевојачке 1
  • дјевојачки 1
  • дјевојачким 1
  • дјевојкама 1
  • дјевојке 3
  • Дјевојче 1
  • дјевојче 4
  • дјевојчету 1
  • дјевојчице 2
  • ДЈЕЛА 1
  • дјелом 1
  • дјетету 1
  • дјетињства 1
  • дјетињству 2
  • дјеца 9
  • дјеце 1
  • дјеци 3
  • дјецом 2
  • дјецу 5
  • дјечко 1
  • длака 1
  • длаке 2
  • длаку 1
  • длан 4
  • длане 2
  • дланом 2
  • длану 2
  • дно 2
  • дну 3
  • До 2
  • до 53
  • доба 14
  • добар 4
  • добаци 3
  • добацивали 1
  • добацивао 1
  • добивао 1
  • Добила 1
  • добиле 1
  • добио 1
  • добит 1
  • Добра 2
  • добра 7
  • добри 4
  • добрима 1
  • добро 20
  • Добро 6
  • доброг 1
  • добродушно 1
  • добром 1
  • добротвора 1
  • добротвору 1
  • доброте 2
  • доведе 2
  • довезли 1
  • довео 4
  • довикивала 1
  • довикивале 1
  • довикивали 1
  • довикнуо 1
  • доводиле 1
  • доводио 1
  • доводити 1
  • довољно 1
  • доврвиле 1
  • доврши 1
  • довршивши 1
  • довршио 1
  • довршите 1
  • довршити 2
  • дову 2
  • догађај 1
  • догађаја 1
  • догађају 1
  • договарали 3
  • договарање 1
  • договора 1
  • договоре 1
  • договори 1
  • договорим 1
  • договорити 1
  • Договорићемо 1
  • догодило 1
  • доготовљена 1
  • додавала 2
  • додаде 7
  • додадох 2
  • додија 2
  • додијавала 1
  • додијавали 1
  • додијавао 1
  • додијавати 2
  • додијали 1
  • додијало 2
  • додијао 1
  • Додијао 1
  • додију 1
  • додирнувши 1
  • додуше 2
  • Додуше 2
  • дође 16
  • Дође 6
  • дођем 4
  • Дођи 1
  • дођоше 1
  • дођу 1
  • дозва 1
  • дозвасмо 1
  • дозволу 1
  • дозвољавао 1
  • дозвољено 1
  • дозивају 1
  • дозивала 1
  • дозивали 1
  • дозивало 1
  • дозивао 2
  • дозрио 1
  • доиста 1
  • дојкама 1
  • дојке 1
  • док 39
  • Док 8
  • доказујући 1
  • долази 3
  • долазила 1
  • долазиле 1
  • долазили 3
  • долазило 4
  • Долазио 1
  • долазио 5
  • долазити 4
  • долазиш 3
  • долама 1
  • долами 1
  • доламом 1
  • доласка 1
  • доласку 1
  • долијетала 1
  • долијетале 1
  • долијеће 1
  • долме 1
  • доље 1
  • домамила 1
  • домамили 1
  • домаћим 1
  • домаћин 2
  • домаћини 2
  • домаћинима 1
  • домаћица 2
  • домаћичине 1
  • домове 1
  • дому 5
  • Донесе 1
  • донесе 8
  • Донесите 1
  • донесоше 1
  • донесу 1
  • донијели 2
  • донијети 3
  • донијеће 1
  • донио 3
  • доноси 3
  • доносила 2
  • доносили 2
  • доносио 3
  • допао 1
  • допирале 1
  • допирали 1
  • допјева 1
  • допјевао 1
  • допојасној 1
  • допојасном 1
  • допуштајући 1
  • допуштао 1
  • Досад 1
  • досада 1
  • досадашња 1
  • досаде 2
  • досјети 2
  • досјетивши 1
  • досјетио 2
  • досјетити 1
  • доскочити 1
  • Доста 5
  • доста 7
  • достојанствено 1
  • досух 1
  • дотаче 1
  • дотле 4
  • дотрчавати 1
  • Дотрчавши 1
  • дотрчала 1
  • доће 1
  • Доћи 1
  • доћи 10
  • дохвати 3
  • дохватити 1
  • доцније 2
  • дочека 22
  • дочекавши 1
  • дочекала 1
  • дочекали 4
  • дочекам 6
  • дочекамо 2
  • дочекани 1
  • дочекао 3
  • дочекати 1
  • дочекаћемо 1
  • Дочекаћемо 2
  • дочеках 4
  • дочекивала 1
  • дочекивали 1
  • дочекивао 1
  • дочекује 2
  • дочекујеш 1
  • дочекују 1
  • дочекујући 1
  • дочепавши 1
  • дочепам 1
  • дочепамо 1
  • дочепао 1
  • Дошавши 4
  • Дошао 1
  • дошао 18
  • дошла 4
  • дошли 3
  • Дошло 1
  • дошло 5
  • драг 5
  • драга 2
  • Драго 1
  • драго 3
  • драговољно 1
  • драгости 1
  • дражећи 5
  • дражи 1
  • дражио 1
  • дражити 1
  • драм 1
  • дрва 1
  • дрветом 1
  • дрвету 1
  • дрвећа 1
  • дрвима 1
  • дрвља 1
  • дрво 3
  • дрвосјече 1
  • Дрека 1
  • дреком 1
  • дреку 1
  • дремован 1
  • дречати 1
  • дречећи 1
  • држак 1
  • држала 2
  • држали 1
  • држало 1
  • држању 1
  • држао 2
  • држаше 1
  • држе 1
  • Држећи 1
  • држећи 9
  • држи 3
  • Држим 1
  • држиш 3
  • дрзак 2
  • дријемајући 1
  • дрмну 1
  • дрмусати 2
  • дроњава 1
  • дроњавом 1
  • дроњке 1
  • дроњци 1
  • дрпава 1
  • дрска 1
  • дрскости 1
  • друг 3
  • другoгa 1
  • ДРУГА 1
  • друга 2
  • друге 7
  • други 21
  • Други 4
  • Другијем 1
  • другим 6
  • другима 3
  • других 9
  • Друго 1
  • друго 21
  • друговање 1
  • друговао 1
  • друговима 1
  • другог 5
  • другога 15
  • другој 9
  • другом 8
  • другоме 13
  • другу 10
  • другују 1
  • друже 1
  • дружење 1
  • дружине 1
  • дружину 1
  • дружио 2
  • друзина 1
  • друкчије 2
  • Друкчије 2
  • друкчији 1
  • друм 5
  • друма 6
  • друмовима 1
  • друмом 1
  • друму 6
  • друштва 1
  • друштво 2
  • друштву 2
  • дрхтавица 2
  • дрхтала 1
  • дрхтале 1
  • дрхтати 1
  • дрхти 1
  • дршком 1
  • дршће 2
  • дршћу 3
  • дршци 1
  • дубине 1
  • дубље 2
  • дубока 2
  • Дубоке 1
  • дубоки 1
  • дубоко 5
  • дува 1
  • дувајући 1
  • дуван 1
  • дувана 1
  • дуванкеса 1
  • дуг 1
  • дугачке 2
  • дугачки 3
  • дугачким 3
  • дугачком 2
  • дугачку 1
  • дуге 1
  • дуги 1
  • Дугим 1
  • дугим 4
  • дугих 2
  • Дуго 1
  • дуго 15
  • дугог 2
  • дугога 4
  • дугом 1
  • дугу 3
  • дугуљаста 1
  • дугуљасто 1
  • дужан 2
  • дуже 9
  • дужег 1
  • дужи 1
  • дужна 1
  • Дузи 2
  • дукат 3
  • дуката 6
  • дукате 2
  • дукати 3
  • дукатима 2
  • дукатлије 1
  • дунувши 1
  • дуње 1
  • дурљиво 2
  • дућан 15
  • дућана 16
  • дућане 5
  • дућаном 3
  • дућану 12
  • Дућанџије 1
  • дућанџије 4
  • духан 3
  • духана 6
  • духанкесе 1
  • духанкесу 3
  • духаном 5
  • духанскога 2
  • духанску 1
  • Душе 1
  • душе 2
  • душек 2
  • душека 8
  • душеку 1
  • душецима 2
  • души 3
  • душмана 1
  • душмане 1
  • душмани 3
  • душманима 1
  • Душманин 1
  • душманина 1
  • душманине 1
  • душманином 1
  • душманке 1
  • душо 1
  • душу 6
  • ђаво 6
  • ђаволасто 3
  • Ђаволе 1
  • ђе 1
  • Ђе 6
  • ђевојкама 2
  • ђевојке 1
  • ђевојко 1
  • ђевојку 1
  • ђевојци 1
  • ђевојчице 1
  • ђедо 1
  • ђердан 1
  • ђерђеф 1
  • Ђерзелез 1
  • ђетету 1
  • ђетињства 1
  • ђеца 1
  • ђецо 1
  • ђецу 3
  • ђипнути 1
  • ђугум 1
  • ђугуме 1
  • ђулбехарски 1
  • е 11
  • Е 5
  • ево 12
  • Ево 13
  • Еј 1
  • ено 2
  • Ено 7
  • ето 16
  • Ето 21
  • ефендија 17
  • Ефендија 4
  • ефендије 1
  • ефендију 2
  • ех 2
  • Ех 8
  • жале 1
  • жалећи 1
  • Жали 1
  • жали 2
  • жалила 1
  • жалим 2
  • жалио 1
  • жалити 1
  • жалосно 1
  • жалост 1
  • жалостан 1
  • жалостиво 1
  • жаљења 1
  • Жао 3
  • жао 4
  • жарач 1
  • жвакати 1
  • жваће 1
  • жваћући 3
  • жглоб 1
  • жглобовима 1
  • жедна 1
  • желећи 10
  • желила 1
  • желио 2
  • желиш 2
  • жеља 3
  • жељан 1
  • Жељан 1
  • жељела 4
  • жељели 3
  • жељен 1
  • жељи 3
  • жељна 1
  • жељни 2
  • жељом 2
  • Жена 1
  • жена 3
  • женама 1
  • жене 13
  • Жене 2
  • женидбе 2
  • женом 1
  • Женска 1
  • женске 2
  • женски 1
  • женским 1
  • женско 1
  • женског 1
  • Женскоња 1
  • женскоње 1
  • женскоњо 1
  • женскоњом 1
  • жену 2
  • жераве 1
  • жераву 1
  • жестио 1
  • жесток 1
  • жестоко 2
  • жешћа 1
  • жешће 11
  • жив 1
  • живе 1
  • Живе 1
  • живи 1
  • живим 3
  • живино 1
  • живио 1
  • живиш 2
  • живјела 1
  • живјели 1
  • живјело 1
  • живјети 2
  • живље 7
  • живо 11
  • живовање 1
  • живом 1
  • Живот 1
  • живот 6
  • живота 2
  • животу 6
  • живу 2
  • жилаве 1
  • жилама 1
  • жиле 3
  • житије 1
  • жито 1
  • житом 2
  • жица 1
  • жмирави 1
  • жмиркати 3
  • жуљавим 2
  • журно 1
  • Журно 1
  • жут 1
  • жуте 1
  • жутиле 1
  • жутим 4
  • За 25
  • за 295
  • забавља 2
  • забављала 1
  • забављао 1
  • забављати 2
  • забадао 1
  • забаталило 1
  • забаци 1
  • забацивши 2
  • забацујући 1
  • забленуто 1
  • заблијештише 1
  • заблиста 1
  • заблистала 1
  • забоде 2
  • забољеле 1
  • заборави 4
  • заборавивши 1
  • заборавиле 1
  • заборавили 1
  • Заборавио 1
  • заборавио 6
  • заборавити 1
  • Заборавих 1
  • заборавих 2
  • заборављајући 1
  • заборављати 1
  • заборављена 1
  • заборављени 1
  • Забрани 1
  • забранити 1
  • забрањивала 1
  • забрањивао 1
  • забрањивати 1
  • забрањиво 1
  • забрекле 1
  • забринем 1
  • забринут 3
  • забринути 1
  • забринуто 6
  • забуна 1
  • забуни 3
  • забуну 1
  • завађати 1
  • завалих 1
  • заварамо 1
  • заварати 1
  • завежљај 1
  • завезаним 1
  • завидили 1
  • завијају 1
  • завиривала 1
  • завиривали 2
  • завиривао 1
  • завиривати 1
  • зависти 1
  • заволио 1
  • заврати 1
  • завришта 1
  • заврти 3
  • завуче 1
  • завучем 2
  • загаламили 1
  • заглавио 1
  • заглади 1
  • загладим 2
  • Загледа 1
  • загледају 1
  • загледајући 2
  • загледали 2
  • загледао 3
  • загледати 3
  • загледах 2
  • загледаше 1
  • заговарати 1
  • заговорили 1
  • заграјаше 6
  • загребла 1
  • загрија 1
  • загријан 1
  • загријани 1
  • загријах 2
  • загријемо 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • загрлише 1
  • загрљене 1
  • загрљени 2
  • загрну 1
  • Загрнуо 1
  • загрнутим 1
  • загрца 1
  • загрцам 1
  • загушено 1
  • загушљив 1
  • задављено 3
  • задивљено 2
  • задијевао 1
  • задиманим 1
  • задихана 1
  • задихане 1
  • Задихани 1
  • задихано 1
  • задихао 1
  • задјенуо 1
  • задјенуте 1
  • задње 1
  • задњи 2
  • задобити 1
  • задовољан 2
  • задовољна 2
  • задовољне 1
  • задовољни 1
  • задовољнији 1
  • задовољно 2
  • задовољство 1
  • задовољством 1
  • задречаше 1
  • задржа 1
  • задржава 1
  • задржавали 1
  • задржавао 1
  • задржало 1
  • задржао 2
  • задржаше 1
  • задржи 3
  • задржим 1
  • задрхта 2
  • задрхтала 1
  • задрхташе 1
  • Задуго 1
  • задужила 1
  • задуо 1
  • зажалила 1
  • зажалих 1
  • зажареним 1
  • зажели 1
  • зажелила 1
  • зажелио 1
  • Зажелио 2
  • зажељела 1
  • зажмири 2
  • зазва 1
  • зазвекета 1
  • зазвеча 1
  • зазвечала 1
  • зазвижда 1
  • зазвони 1
  • зазвонило 1
  • зазврјаше 1
  • зазивајући 1
  • зазивали 1
  • зазивање 2
  • зазивати 2
  • зазирала 1
  • зазирао 3
  • зазирући 4
  • зазор 1
  • заигра 3
  • заиграва 1
  • заигравао 2
  • заигравати 1
  • заиграју 1
  • заиграли 2
  • заиграло 1
  • заиграти 1
  • заиграше 1
  • заиста 2
  • зајам 1
  • зајапурена 1
  • зајапурене 1
  • зајаучем 1
  • заједно 9
  • зајецам 1
  • зајецасмо 1
  • зајеча 2
  • зајма 1
  • Закакоташе 1
  • закашљавајући 1
  • закикота 1
  • Закла 1
  • заклањајући 1
  • заклањала 2
  • заклањали 1
  • заклањао 1
  • заклањаху 1
  • заклао 1
  • заклео 1
  • заклепета 1
  • заклепеташе 1
  • заклетава 1
  • заклетве 2
  • заклињали 1
  • заклињао 1
  • заклиње 1
  • заклони 4
  • заклонило 1
  • заклоњен 1
  • заклопараше 1
  • закључавали 1
  • закључао 1
  • Закољи 1
  • закољу 1
  • законе 1
  • закрвавио 1
  • закрвављеним 3
  • закрпљене 1
  • закрчивала 1
  • закукаше 1
  • закутак 1
  • закућити 1
  • закуца 3
  • закуцао 1
  • залажући 1
  • залепрша 1
  • залепршаше 1
  • зали 1
  • заливен 1
  • зализавала 1
  • зализивао 1
  • залијевајући 1
  • залијевала 2
  • Залогај 1
  • залогај 3
  • залогаја 2
  • залогаје 1
  • залогајем 1
  • залогајима 2
  • заложи 1
  • заломи 1
  • Залуд 1
  • залуд 3
  • залуди 1
  • залупа 2
  • замакао 2
  • замало 1
  • Замало 1
  • замами 1
  • замамила 1
  • Замамио 1
  • замамљивати 1
  • замахну 2
  • замахом 1
  • замаче 2
  • замаштен 1
  • заметак 1
  • заметну 1
  • заметнути 1
  • замиловали 1
  • замилује 1
  • замирали 1
  • Замисли 2
  • замисли 4
  • замислити 1
  • замишљен 2
  • замишљена 2
  • замишљени 1
  • замишљено 2
  • замјену 1
  • замјењивали 1
  • замјерити 1
  • замоли 2
  • замолим 1
  • замолио 1
  • замолити 1
  • замолих 1
  • заморени 1
  • заморила 1
  • замотавати 1
  • замотавши 1
  • замотуљак 1
  • замрзнути 1
  • замрзнуто 2
  • замријех 2
  • замукну 1
  • замуца 6
  • замуцах 1
  • занатима 1
  • занатлијама 1
  • занатлије 1
  • занесе 1
  • занијемих 3
  • занимљивије 1
  • заносно 5
  • заносом 2
  • Заноћили 1
  • зањихавши 1
  • заостао 1
  • запале 1
  • Запали 1
  • запали 3
  • запаливши 2
  • запалили 2
  • запалило 1
  • запалим 1
  • запалио 1
  • запалити 1
  • запаљеном 1
  • запамтила 1
  • запе 1
  • Запело 1
  • запетљала 1
  • запетљано 1
  • запетљах 1
  • запету 1
  • запињала 1
  • запињати 1
  • запиње 1
  • записује 2
  • Запита 1
  • запита 71
  • запитају 2
  • запитала 3
  • запитам 16
  • запитао 1
  • запитати 1
  • запитах 10
  • запиткивати 4
  • запјева 4
  • запјевала 1
  • запјевам 4
  • запјенушена 1
  • запјенушио 1
  • заплака 1
  • заплакасмо 1
  • заплакати 1
  • заплачем 3
  • заплео 1
  • заплетала 1
  • заплетале 1
  • заплетати 1
  • заплећући 1
  • заповиједа 1
  • Заповиједам 1
  • заповиједати 2
  • заповиједаш 2
  • заповијести 1
  • заповједила 1
  • заповједнички 5
  • заподјести 1
  • запомагању 1
  • запомагао 1
  • запомагати 2
  • започео 3
  • запрегнутим 1
  • запрегнутом 1
  • запрепасти 1
  • запретавао 1
  • запријетила 1
  • запричала 1
  • Заптија 1
  • заптија 4
  • заптијама 1
  • заптије 2
  • заптији 2
  • запуцаше 1
  • запуцка 1
  • запуштена 1
  • Зар 35
  • зар 46
  • Зарада 1
  • зарадила 2
  • зарадио 5
  • зарадовах 1
  • зараду 1
  • Зарашће 1
  • зарђалом 1
  • зарђалу 1
  • зарзала 1
  • зарзали 1
  • зари 1
  • заробити 1
  • зарумењена 1
  • заруче 1
  • зарфови 1
  • засада 1
  • засађивати 1
  • засврдла 1
  • засија 1
  • засијецати 1
  • засипајући 1
  • засипљући 2
  • засједали 1
  • засједе 4
  • засједи 1
  • засједнем 1
  • засједну 1
  • Засједну 1
  • засједу 1
  • засјеле 1
  • засјели 1
  • засјењивале 1
  • засјењујући 1
  • засјео 2
  • засмија 4
  • засмијавши 1
  • засмијала 2
  • засмијасмо 1
  • засмијах 1
  • засмијем 2
  • заспа 1
  • заспали 1
  • заспао 1
  • заспати 2
  • заспемо 1
  • заспи 2
  • заспим 3
  • заспу 1
  • заставши 2
  • Застаде 1
  • застаде 17
  • застадосмо 1
  • Застадосмо 1
  • Застадох 2
  • застадох 3
  • застадоше 1
  • застајали 2
  • застајао 3
  • застајати 1
  • застајкивати 1
  • застајкујући 1
  • застају 1
  • застајући 2
  • застала 3
  • застали 1
  • Застали 1
  • застане 2
  • застанем 1
  • застанемо 1
  • застану 1
  • застанувши 1
  • Застао 1
  • застао 2
  • застења 2
  • застењати 1
  • застиди 1
  • застиђе 1
  • застиђена 1
  • застиђено 1
  • застрепи 1
  • засуканим 1
  • засуте 1
  • затвара 2
  • Затварај 2
  • Затварајте 1
  • затварала 4
  • затварали 2
  • затварао 1
  • затварати 2
  • затвори 3
  • затворила 1
  • затворим 1
  • затворио 2
  • затворити 1
  • затегнуте 1
  • затегнуту 1
  • затегоше 1
  • затеже 1
  • затежем 1
  • затежући 1
  • затезање 1
  • затезати 1
  • затекавши 1
  • Затекао 1
  • затекао 2
  • затекла 1
  • затекли 1
  • затекох 2
  • затеку 1
  • затећи 1
  • затим 12
  • Затим 23
  • затицао 2
  • зато 10
  • Зато 12
  • затреба 1
  • затребао 1
  • затресавши 1
  • затресе 7
  • затресемо 1
  • затрли 1
  • затрча 1
  • затрчавши 1
  • затутња 1
  • заћуташе 1
  • заударала 2
  • заударали 1
  • заударало 1
  • заузда 1
  • заузесмо 1
  • Заустави 1
  • заустави 4
  • зауставило 1
  • зауставим 1
  • заустависмо 1
  • зауставити 2
  • зауставих 1
  • зауставља 1
  • заустављала 1
  • заустављали 3
  • заустављао 1
  • заустављати 1
  • заустио 1
  • Захваљивао 1
  • захитио 1
  • захршти 1
  • захтијевајући 1
  • зацењује 1
  • зацењујући 2
  • зациликта 1
  • зачепи 1
  • зачепљали 1
  • зачу 1
  • Зачувши 1
  • зачуди 1
  • зачудио 2
  • зачудих 2
  • Зачудо 1
  • зачуђен 1
  • зачуђене 1
  • Зачуђено 1
  • зачуђено 12
  • зачуђеног 1
  • зачује 1
  • зачули 1
  • зачух 1
  • зашиљена 1
  • зашкрипио 1
  • заштита 2
  • заштиту 1
  • зашто 3
  • Зашто 3
  • зашушти 1
  • зашуштимо 1
  • збаци 6
  • збацивши 1
  • збацих 1
  • збацише 1
  • збијали 1
  • збиља 3
  • збиљу 1
  • Због 12
  • због 27
  • Збогом 2
  • зборећи 1
  • збори 1
  • Збори 2
  • зборила 1
  • зборио 2
  • збуни 7
  • збунио 1
  • збуних 1
  • Збуних 1
  • збунише 2
  • збуњен 1
  • збуњена 2
  • збуњено 3
  • звала 7
  • звали 5
  • зване 1
  • звао 3
  • звати 1
  • звекет 1
  • звекетали 1
  • звекеће 1
  • звекећу 3
  • звекећући 3
  • звеку 1
  • звецкале 1
  • звецкање 1
  • звецнуше 1
  • звече 1
  • звечи 1
  • звиждања 1
  • звиждукати 1
  • звиждућући 1
  • звијезде 3
  • звијер 1
  • звјерајући 1
  • звјерале 1
  • звонак 1
  • звонарима 1
  • звоне 1
  • звони 3
  • звонио 2
  • звонити 1
  • звоно 3
  • зврјања 1
  • згледнуше 1
  • згњеченог 1
  • згњечио 1
  • згодан 1
  • згоде 1
  • згодније 1
  • згоднијих 1
  • згодно 1
  • згоду 1
  • зграби 2
  • згурила 1
  • здепаст 1
  • здоговору 1
  • Здрав 3
  • здрав 6
  • здрава 2
  • здрави 1
  • здравији 1
  • здравље 2
  • здрављу 1
  • здраво 1
  • здружио 2
  • зевзече 1
  • Зевзече 1
  • зелен 1
  • зелене 1
  • зеленила 1
  • зеленилом 2
  • зеленим 2
  • зелењу 1
  • земан 4
  • земани 2
  • земаном 1
  • зембиљ 2
  • зембиља 1
  • зембиље 1
  • зембиљем 1
  • зембиљу 1
  • земља 1
  • земљаве 1
  • земље 9
  • земљи 7
  • земљу 8
  • зец 4
  • зеца 4
  • зецу 1
  • зид 7
  • зида 5
  • зидао 1
  • зидова 5
  • зидове 2
  • зидови 2
  • зидовима 2
  • зиду 3
  • зијале 1
  • зијевају 1
  • Зијевајући 1
  • зијевајући 5
  • зијевати 1
  • зиму 2
  • зине 1
  • зла 3
  • Златан 1
  • златан 2
  • златасти 1
  • Злати 1
  • златне 1
  • златним 1
  • златно 1
  • златом 6
  • зликовац 3
  • зло 3
  • злокоби 1
  • злокобљење 1
  • злокобник 1
  • злоношењу 1
  • злу 1
  • змајеви 1
  • змија 2
  • змије 1
  • змијској 1
  • змијском 1
  • змијску 1
  • зна 28
  • знајући 2
  • знак 12
  • знакове 1
  • знаковима 1
  • знала 7
  • Знали 2
  • знали 3
  • знало 1
  • Знам 2
  • знам 30
  • знамо 1
  • Знанци 1
  • знанци 2
  • Знао 2
  • знао 23
  • знате 3
  • знати 1
  • Знаће 1
  • Знаћеш 1
  • значи 2
  • значила 1
  • значио 1
  • знаш 22
  • Знаш 6
  • Зној 2
  • зној 3
  • знојавог 1
  • знојем 1
  • зобницама 1
  • Зове 1
  • зове 4
  • Зови 1
  • зовине 2
  • зовнем 2
  • зовни 1
  • Зовну 1
  • зовнути 1
  • зову 1
  • зоре 4
  • зору 3
  • зрак 1
  • зрело 1
  • Зрно 1
  • зубе 20
  • зубима 4
  • зубун 1
  • зујањем 1
  • зујању 1
  • зујати 1
  • зулум 1
  • зулума 2
  • зулуми 1
  • зулумћар 2
  • зулумћаре 1
  • зулумћари 1
  • Зулфага 68
  • Зулфаге 7
  • Зулфаги 9
  • Зулфагин 3
  • Зулфагино 1
  • Зулфагом 3
  • Зулфагу 15
  • зурле 1
  • и 2839
  • И 328
  • Иако 3
  • иако 6
  • Ибрахим 10
  • ибрик 7
  • ибрика 2
  • ибриком 1
  • ибрику 1
  • ибрици 2
  • ивице 1
  • ивицу 1
  • игала 1
  • игдје 1
  • иглицама 1
  • игра 7
  • играју 2
  • играјући 7
  • играла 1
  • играле 1
  • играли 3
  • играмо 1
  • играо 2
  • играти 4
  • играчка 1
  • иде 8
  • идем 2
  • идемо 1
  • Иди 1
  • иду 1
  • Иду 3
  • идући 1
  • Идући 1
  • иђе 4
  • иђем 1
  • Иђем 2
  • иђеш 1
  • Иђи 2
  • ижљубе 1
  • из 133
  • Из 5
  • Иза 1
  • иза 35
  • изаберу 1
  • изађе 8
  • изађем 2
  • Изађи 1
  • изазвали 1
  • изазивају 1
  • изазивајући 2
  • изазивам 1
  • изазивао 1
  • изазивачки 7
  • изазове 1
  • изазовемо 1
  • изаткана 1
  • изаћи 3
  • изашла 4
  • изашли 1
  • избавитеља 1
  • избаце 2
  • Избаци 1
  • избаци 6
  • избацили 1
  • избацио 2
  • избацити 2
  • избацих 1
  • избациш 1
  • избацујући 1
  • избија 3
  • избјегавали 1
  • избројати 1
  • избуљених 1
  • извади 6
  • Извадивши 1
  • Извађен 1
  • извађени 1
  • извали 1
  • извалим 1
  • извалише 1
  • изван 2
  • изведе 1
  • изведено 1
  • изведи 1
  • извезене 2
  • извезени 1
  • изви 6
  • извијају 1
  • извијале 1
  • извијање 1
  • извијао 5
  • извије 2
  • извила 2
  • извиривале 1
  • извирујући 1
  • извиче 1
  • извише 1
  • извлачили 1
  • извлачити 1
  • изводио 1
  • изврнувши 1
  • изврнуте 1
  • извукох 2
  • извући 2
  • Извуче 1
  • извуче 2
  • изгазим 1
  • изгладњелим 1
  • изгледа 2
  • изгледају 1
  • Изгледала 2
  • изгледала 3
  • Изгледали 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 4
  • изгледам 1
  • Изгледао 1
  • изгледао 8
  • Изгледаше 1
  • изгледу 1
  • изгњечено 1
  • изговори 3
  • изговорим 1
  • Изговорио 1
  • изговорити 2
  • изгрде 1
  • изгрдио 1
  • изгрдити 1
  • изгребан 3
  • изгребане 2
  • изгребано 1
  • изгребао 1
  • изгубе 1
  • изгуби 6
  • изгубивши 1
  • изгубила 3
  • изгубили 1
  • изгубим 1
  • изгубио 1
  • изгубише 1
  • изгура 3
  • изда 1
  • издавати 1
  • издајник 1
  • Издајниче 1
  • издају 1
  • издаље 2
  • издаљега 1
  • издахну 1
  • издахнути 1
  • издвојила 1
  • издигла 1
  • издигнем 1
  • издигнувши 1
  • Издигнувши 1
  • издигох 1
  • издиже 1
  • издизала 1
  • издизао 1
  • издржава 1
  • издржати 1
  • изиђе 3
  • изићи 1
  • изишао 4
  • изишла 1
  • Изишла 2
  • изјаву 1
  • изјадам 1
  • изјадао 1
  • изједе 1
  • излазе 2
  • Излази 1
  • излази 2
  • излазила 4
  • излазим 1
  • излазимо 1
  • излазио 6
  • изледало 1
  • излежавају 1
  • Излетише 1
  • излијетале 1
  • излињале 1
  • излињалим 1
  • измакао 2
  • измакла 1
  • измакнем 1
  • измакну 8
  • измакох 1
  • измакоше 1
  • измамио 1
  • измамише 1
  • измахну 4
  • измахнувши 2
  • измахнуо 1
  • измахнуше 1
  • измахом 1
  • измахујући 3
  • измаче 2
  • Између 1
  • између 15
  • измећар 1
  • измијешани 1
  • измицала 2
  • измицали 1
  • измицао 1
  • измицати 2
  • измиче 1
  • измичу 2
  • измичући 8
  • измишљали 1
  • измишљао 1
  • измишљених 1
  • измјењивало 1
  • измлатила 2
  • изморен 1
  • изморено 1
  • измрви 1
  • изнад 24
  • изнакажена 1
  • изнакази 1
  • изневјериш 1
  • изнемог 1
  • Изнемогао 1
  • изнемогао 2
  • изнемогла 1
  • изнемогли 3
  • изнемоглим 1
  • изнемогло 1
  • изнемоглог 1
  • изнемоћи 1
  • изненада 24
  • Изненада 5
  • изненадила 1
  • изненадили 1
  • изненадио 2
  • изненадни 1
  • изненађен 4
  • изненађена 2
  • изненађени 1
  • изненађено 1
  • изненађивати 1
  • изнесе 1
  • изнесем 1
  • изнесоше 1
  • изнесу 1
  • изнијела 1
  • изнијели 1
  • изнијети 1
  • изнио 1
  • износили 2
  • износио 3
  • изостајаху 1
  • изравнила 1
  • израсла 1
  • израсли 1
  • изрекне 1
  • изроване 1
  • изрованим 1
  • изрованој 1
  • изродила 1
  • изручим 1
  • изувши 1
  • изујем 1
  • изумире 1
  • изучени 1
  • икад 2
  • икада 1
  • икако 3
  • икоме 2
  • Или 4
  • или 49
  • им 63
  • има 15
  • Има 7
  • имају 2
  • имала 4
  • имали 3
  • имало 2
  • имам 1
  • Имам 2
  • имамо 1
  • имање 1
  • имао 23
  • имати 2
  • Имаћете 1
  • Имаш 1
  • имаш 4
  • име 1
  • имену 2
  • имућа 1
  • имуће 3
  • имућем 1
  • инад 1
  • инат 17
  • ината 3
  • инате 1
  • инатити 1
  • индат 1
  • Интересовало 1
  • ипак 19
  • Ипак 2
  • исказао 1
  • искајишане 1
  • искали 2
  • искежене 1
  • искезих 1
  • искиданог 1
  • искидао 1
  • искићене 1
  • исколаченим 1
  • искочи 3
  • искочити 1
  • искрено 1
  • искриви 3
  • искривило 1
  • искривио 1
  • искривих 1
  • искривљени 1
  • искривљену 1
  • искривудан 1
  • искрпљене 1
  • искрпљеној 1
  • искушава 1
  • испадати 1
  • испаде 3
  • испећи 1
  • испијајући 1
  • испијала 1
  • испијао 1
  • испио 1
  • испирати 1
  • испитује 1
  • испитују 1
  • испитујући 2
  • исплати 1
  • исплачем 1
  • Испљунувши 1
  • испљунух 1
  • Испод 2
  • испод 44
  • испотаје 2
  • Испочетка 3
  • испочетка 5
  • исправи 12
  • исправила 1
  • исправим 3
  • исправио 2
  • исправих 1
  • исправљајући 1
  • исправљала 1
  • исправљен 1
  • испразнио 1
  • испред 17
  • испрекидано 8
  • испреплела 1
  • испреплело 1
  • испричају 1
  • испричам 1
  • испричао 3
  • испричати 2
  • Испричаш 1
  • испрљан 1
  • испросити 1
  • испрси 1
  • испрсих 1
  • испружи 1
  • испружио 1
  • испуњена 1
  • испусти 2
  • испустих 1
  • испуцала 1
  • испуцали 1
  • испуцани 1
  • испуцаним 4
  • иставити 1
  • истакли 1
  • истакне 1
  • истаћи 1
  • Исте 1
  • исти 6
  • истимарим 1
  • истини 1
  • истинита 1
  • истину 4
  • истирали 1
  • исто 5
  • истог 1
  • истога 1
  • Истога 2
  • истом 6
  • истопила 1
  • истресати 2
  • истресе 2
  • иструлим 1
  • истрча 3
  • истрчаше 1
  • истрче 2
  • истрчим 1
  • исту 1
  • истукао 1
  • истукла 1
  • исука 1
  • исуканим 1
  • исцијепане 1
  • Ићеш 1
  • ићи 9
  • их 145
  • Их 23
  • ихтијари 2
  • ичега 1
  • Ишао 2
  • ишао 22
  • ишарале 1
  • ишаран 1
  • ишарана 2
  • ишарани 1
  • ишараним 1
  • ишараног 1
  • ишарао 1
  • ишибан 1
  • ишла 4
  • ишле 2
  • Ишли 1
  • ишли 16
  • ишло 1
  • ишта 1
  • иште 3
  • иштем 1
  • иштући 1
  • ишчезла 1
  • ишчезну 1
  • ја 126
  • Ја 70
  • јаблан 1
  • јабукама 1
  • јабуку 1
  • јавивши 1
  • јавили 1
  • јавим 2
  • јавио 3
  • јавити 1
  • јавих 1
  • јављајући 1
  • јављала 2
  • јављале 1
  • јављали 1
  • јављао 3
  • јављати 1
  • јавно 1
  • јаглук 3
  • јаглуком 7
  • јаглуку 1
  • јаглуцима 1
  • јада 1
  • Јади 1
  • јадикујући 1
  • Јадна 3
  • јадни 1
  • јаднијим 1
  • јадник 1
  • јадних 1
  • јадниче 1
  • Јадниче 2
  • јаду 1
  • јазије 1
  • јајима 1
  • јак 3
  • јака 1
  • Јака 1
  • јаке 1
  • јаки 1
  • јаким 2
  • јакој 1
  • јали 1
  • јањади 1
  • јање 5
  • јапрака 1
  • јаран 9
  • јарана 4
  • јаране 1
  • ЈАРАНИ 1
  • јарани 2
  • јаранима 4
  • јаранице 1
  • јараном 2
  • јаранство 1
  • јаре 1
  • јаребицу 1
  • јасан 1
  • јасминским 1
  • јасно 2
  • јастребом 1
  • јастук 5
  • јастука 2
  • јастуке 6
  • јастуком 1
  • јастуцима 5
  • јатаган 1
  • јатомице 1
  • јаукању 1
  • јаукати 1
  • јаукнем 1
  • јаукну 5
  • јауку 1
  • јауци 1
  • јауче 1
  • јаучу 1
  • јахала 1
  • јахао 1
  • јације 2
  • јача 3
  • јаче 39
  • јачег 1
  • јачем 1
  • јачи 9
  • јачих 1
  • јаше 1
  • јашу 1
  • Је 18
  • је 931
  • један 56
  • Један 6
  • Једанпут 8
  • једва 18
  • Једва 5
  • једе 6
  • једем 2
  • једете 1
  • једеш 1
  • Једи 4
  • јединац 1
  • Једини 2
  • једини 8
  • једино 5
  • Једино 5
  • једна 16
  • Једнако 2
  • једнако 22
  • једне 13
  • Једне 2
  • једни 3
  • Једним 1
  • једним 10
  • Једно 1
  • једно 20
  • једног 10
  • Једнога 4
  • једнога 7
  • једногласно 3
  • једној 11
  • једноличним 1
  • Једном 1
  • једном 17
  • једноме 2
  • једну 19
  • једра 1
  • једре 1
  • једру 1
  • јежећи 1
  • језа 1
  • Језа 1
  • језгре 1
  • језером 1
  • језиво 1
  • језик 2
  • језиком 1
  • јек 3
  • јекну 1
  • јекнувши 1
  • јекнути 1
  • јекнух 1
  • јела 1
  • јењавати 1
  • јео 1
  • јер 28
  • Јер 5
  • Јес 1
  • јес 2
  • јесам 4
  • Јесам 5
  • Јеси 10
  • јеси 3
  • јесмо 1
  • Јесмо 2
  • Јесте 7
  • јести 1
  • јесу 1
  • Јесу 2
  • Јефтино 1
  • јефтино 2
  • јецајући 1
  • јецање 1
  • јецати 2
  • јечао 1
  • јечати 1
  • јечерма 1
  • јечерме 2
  • јечерму 2
  • Јован 5
  • Јована 3
  • Јованову 1
  • Јовану 1
  • Јовицом 1
  • Јово 1
  • Јову 1
  • јогунаст 1
  • јој 124
  • јок 1
  • Јок 12
  • јорган 3
  • јоргане 1
  • јорганом 1
  • јоргован 1
  • јорговане 1
  • Још 6
  • још 89
  • ју 1
  • Јунак 2
  • јунак 7
  • јунака 1
  • Јунаке 1
  • јунаку 3
  • јунаци 1
  • Јунаци 2
  • јунацима 1
  • јуначећи 1
  • јуначио 1
  • јуначка 1
  • јуначки 2
  • јуначнији 1
  • јунаштвима 2
  • јунаштво 3
  • јунаштвом 1
  • јуриш 1
  • јуришај 1
  • јуришала 1
  • јуришао 1
  • јуришати 1
  • јурну 1
  • јутра 7
  • јутро 5
  • Јуче 1
  • јуче 4
  • к 2
  • кабаница 1
  • кабанице 1
  • кабаницом 1
  • кавга 2
  • кавгаџија 1
  • кавгаџије 1
  • Кавгаџијо 1
  • кавге 6
  • кавгу 2
  • кад 128
  • Кад 44
  • Када 1
  • када 23
  • кадгод 2
  • кадија 1
  • кадије 1
  • кадији 1
  • кадијина 1
  • кадикада 3
  • кадифасте 1
  • кадифастим 1
  • кадифасту 1
  • кадифе 1
  • кадуна 1
  • Каже 1
  • каже 18
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажњавати 1
  • Кажу 1
  • кажу 9
  • казале 1
  • казали 1
  • казана 1
  • Казао 4
  • казао 6
  • казати 3
  • казаће 1
  • казивали 1
  • Казивали 1
  • казивати 1
  • казнио 1
  • казнити 1
  • Казуј 3
  • казује 1
  • кајда 1
  • кајде 1
  • кајишу 1
  • кајмака 1
  • кајмаком 1
  • какав 23
  • Какав 6
  • каква 19
  • Каква 2
  • какве 8
  • Какви 2
  • какви 3
  • каквим 4
  • каквих 6
  • какво 6
  • каквог 1
  • каквога 1
  • каквом 4
  • каквоме 1
  • какву 6
  • како 171
  • Како 23
  • какогод 1
  • калајисане 1
  • калајисаним 1
  • калајисаних 1
  • калдрми 5
  • калдрму 3
  • калупи 1
  • калуфли 1
  • каљави 1
  • камен 2
  • камена 3
  • камене 1
  • камену 1
  • камења 1
  • камење 1
  • камењем 7
  • камењу 1
  • Камо 3
  • камо 5
  • камџијама 2
  • канат 12
  • каната 9
  • Канати 1
  • канатима 2
  • канатом 1
  • канату 3
  • канија 1
  • канијама 1
  • канта 1
  • канте 1
  • кантом 1
  • као 432
  • Као 7
  • кап 1
  • капала 1
  • капи 2
  • капију 1
  • капицом 1
  • капља 1
  • капу 2
  • каравана 1
  • карамфил 3
  • карамфила 1
  • карамфилу 1
  • каранфили 1
  • касабалијама 1
  • касабама 1
  • каскајући 1
  • каскао 1
  • каскати 1
  • касно 2
  • каткад 3
  • каткада 10
  • Каткада 3
  • Кахва 1
  • кахва 2
  • кахвама 1
  • кахве 7
  • кахвени 5
  • кахвеџије 1
  • кахви 1
  • кахвом 3
  • кахву 17
  • кашику 1
  • кашљањем 1
  • кашљати 1
  • кашље 1
  • кашљуцати 1
  • кашљуцнувши 1
  • кашње 10
  • Кашње 5
  • кезећи 1
  • кењче 1
  • кесе 3
  • кесиш 1
  • кесом 1
  • кесу 4
  • кешкати 1
  • Кида 1
  • кида 2
  • кидају 1
  • кидала 2
  • кидати 2
  • Кијамет 1
  • кијамет 3
  • кијамета 5
  • Кикот 1
  • ким 2
  • киме 4
  • кињити 1
  • кипило 1
  • кипити 1
  • кирију 3
  • кириџија 1
  • Кириџије 2
  • кириџије 5
  • китама 1
  • ките 5
  • китила 1
  • китио 2
  • китити 1
  • китом 1
  • Киту 1
  • киту 2
  • кихајући 1
  • кихања 1
  • кихну 1
  • кише 1
  • кишу 1
  • кладимо 1
  • кладити 1
  • клањају 1
  • клањајући 2
  • клањали 1
  • клањати 1
  • клекне 1
  • клекну 2
  • клекнувши 1
  • клепет 1
  • клепетања 1
  • Клепетање 1
  • клепеће 1
  • клепећући 1
  • клетвом 1
  • Клечећи 1
  • клизи 1
  • клизио 2
  • клијешта 1
  • кликну 1
  • клима 1
  • климајући 3
  • климали 1
  • климањем 2
  • климао 2
  • климати 1
  • клин 1
  • клинце 1
  • клиса 1
  • клисура 1
  • клисуре 1
  • клоне 1
  • клону 3
  • клонуо 2
  • клонух 1
  • клопара 2
  • клупе 1
  • кљунићима 1
  • кључају 1
  • кључаницу 1
  • кмете 1
  • кметова 4
  • кметове 5
  • кметови 1
  • Кметови 2
  • кметовима 4
  • кметовских 1
  • КЊИГА 1
  • књигама 1
  • књиге 2
  • књигу 6
  • ко 27
  • Ко 35
  • ковао 1
  • ковитлају 1
  • ковитлајући 1
  • коврџавом 1
  • коврџаста 1
  • коврџастим 1
  • Кога 1
  • кога 26
  • когод 4
  • код 15
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожи 1
  • која 63
  • које 56
  • којега 2
  • који 118
  • којим 4
  • којима 11
  • којих 7
  • којој 11
  • коју 15
  • кокоши 1
  • кола 1
  • колац 2
  • колибама 1
  • колибе 2
  • колибом 2
  • колибу 1
  • колики 1
  • колико 40
  • Колико 6
  • колима 1
  • колута 1
  • колутао 1
  • кољена 10
  • кољенима 2
  • кољено 8
  • кољеновићу 1
  • кољену 6
  • кољу 1
  • комад 3
  • комадати 1
  • комаде 2
  • комадић 1
  • комадића 1
  • коме 14
  • комешајући 2
  • комешало 2
  • комешање 4
  • комешати 2
  • комшија 2
  • комшијама 1
  • Комшије 1
  • комшије 8
  • комшијом 1
  • комшилук 2
  • комшилука 4
  • комшилуку 3
  • комшиница 1
  • комшиницама 1
  • Комшинице 1
  • комшиска 1
  • комшиске 1
  • комшиских 1
  • конац 2
  • коначиште 1
  • коноп 2
  • конопа 1
  • концем 1
  • конци 1
  • коњ 1
  • Коњ 1
  • коња 7
  • коње 4
  • Коњи 1
  • коњи 2
  • коњима 4
  • Коњицу 1
  • коњски 1
  • Коњско 2
  • коњушницу 2
  • копа 1
  • копао 1
  • копараном 1
  • копиљане 2
  • копитама 1
  • копитом 2
  • коприве 1
  • копрцао 1
  • копрцати 1
  • корак 1
  • корака 3
  • кораке 1
  • коракне 1
  • коракнух 1
  • кораку 4
  • Кораци 1
  • корача 1
  • корачаји 1
  • корачала 1
  • корачао 1
  • корачати 1
  • користећи 1
  • корити 2
  • корица 2
  • корицама 2
  • корице 1
  • коса 2
  • косе 4
  • коси 4
  • косијер 1
  • космате 1
  • косматим 1
  • косматом 1
  • космату 1
  • Косову 1
  • косом 6
  • кости 1
  • кострешити 1
  • косу 3
  • котурале 1
  • кочоперећи 2
  • кочоперити 1
  • кошкали 1
  • кошница 1
  • коштац 2
  • коштуњав 1
  • кошуља 4
  • кошуље 2
  • кошуљи 2
  • кошуљина 1
  • кошуљине 1
  • кошуљом 1
  • кошуљу 6
  • Краду 1
  • краду 3
  • крај 15
  • краја 3
  • крајеве 1
  • крајеви 1
  • крајевима 2
  • крају 1
  • крао 1
  • кратким 1
  • кратких 1
  • кратко 10
  • кратком 2
  • кратку 1
  • краће 2
  • краћи 1
  • Крв 1
  • крв 20
  • крвава 1
  • крваве 1
  • крвавих 1
  • крве 1
  • Крви 1
  • крви 13
  • крвим 1
  • крвниче 1
  • Крвниче 1
  • крвнички 2
  • крвничким 1
  • крда 1
  • креветац 1
  • кремење 2
  • крене 4
  • кренем 2
  • кренемо 2
  • Крену 1
  • крену 4
  • Кренувши 1
  • кренуо 6
  • кренусмо 1
  • Кренусмо 1
  • кренути 1
  • кренух 1
  • кренуше 1
  • кресива 1
  • кресну 3
  • креснуо 1
  • кретале 1
  • кретао 2
  • крив 9
  • Крива 1
  • крива 3
  • кривац 1
  • криве 2
  • криви 2
  • криво 11
  • Криво 4
  • криву 1
  • кривудаве 2
  • кривудаст 1
  • кривца 1
  • кријеш 1
  • крила 9
  • крилима 4
  • крило 11
  • крилу 4
  • Кришом 1
  • кришом 5
  • кркљају 1
  • крмче 1
  • крњави 1
  • крњавих 1
  • крњаву 1
  • кров 1
  • крова 1
  • кровова 1
  • кровови 1
  • Кроз 6
  • кроз 60
  • кроза 1
  • кромпира 2
  • кромпире 1
  • кромпиром 1
  • крочити 1
  • крпама 1
  • крпе 4
  • крпетина 1
  • крпом 1
  • крпу 1
  • крстима 1
  • кртолом 1
  • крупне 3
  • крупни 2
  • крупним 4
  • крупних 1
  • крупно 1
  • крупње 1
  • крупњи 1
  • Кршан 1
  • кршан 3
  • крши 1
  • кршити 1
  • кршна 3
  • кршне 1
  • кршнијега 1
  • кршнијих 1
  • кршну 1
  • кћер 3
  • кћи 1
  • кубе 1
  • кубета 1
  • Куд 1
  • куд 4
  • куда 4
  • Куда 6
  • кудељу 1
  • кудити 2
  • кука 3
  • кукавица 1
  • кукају 1
  • кукањем 1
  • кукњава 1
  • кукове 1
  • куковима 2
  • Куку 2
  • кули 1
  • кумра 3
  • кумре 2
  • кумрина 1
  • кумру 4
  • кундаком 1
  • кундаци 1
  • купати 1
  • купе 1
  • купи 2
  • купила 1
  • купиле 2
  • купимо 1
  • купио 4
  • купити 3
  • куповала 1
  • куповали 2
  • куповао 2
  • купусом 1
  • курвићу 1
  • курво 1
  • Курво 1
  • курталисао 1
  • куршум 2
  • куршума 1
  • куршумима 1
  • куршумом 1
  • Куршумом 1
  • кутије 2
  • кутију 1
  • Кућа 1
  • кућа 18
  • кућама 5
  • куће 33
  • Кући 1
  • кући 60
  • кућица 1
  • кућиште 1
  • кућна 1
  • кућњега 1
  • кућом 2
  • кућу 29
  • кухала 1
  • кухати 1
  • кухињи 2
  • кухињу 2
  • куцаја 1
  • куцкајући 1
  • куцкала 2
  • куцну 1
  • куцнувши 1
  • кучка 1
  • кушајући 4
  • кушала 1
  • кушали 1
  • кушао 1
  • кушати 1
  • Кушаћемо 1
  • кушљајући 1
  • лабави 1
  • лабудова 1
  • лаг 1
  • Лагано 2
  • лагано 23
  • Лагао 1
  • лагао 3
  • лагати 1
  • лаж 1
  • лаже 2
  • Лаже 3
  • Лажеш 4
  • лажи 3
  • лажива 1
  • лажним 1
  • лажу 1
  • лајање 1
  • лаје 1
  • лака 2
  • лаката 2
  • лаким 4
  • лако 5
  • лаковјеран 1
  • лаком 1
  • лакта 1
  • лактима 1
  • лактовима 1
  • лактом 2
  • лаку 1
  • лакша 1
  • лакше 11
  • Лакше 3
  • лакшег 1
  • лакши 2
  • ларма 1
  • ласкајући 1
  • ласкати 1
  • лахким 1
  • лахко 1
  • лацманом 1
  • легао 1
  • легла 1
  • Легла 1
  • легли 2
  • легнух 1
  • легох 1
  • ледењаче 1
  • леђа 24
  • леђима 6
  • лежала 7
  • лежали 2
  • лежао 3
  • Леже 1
  • Лежећи 1
  • лежећи 2
  • лежи 2
  • лепрша 1
  • лепршајући 3
  • лепршала 1
  • лепршали 1
  • лепршати 1
  • лете 1
  • летити 1
  • лету 2
  • лећи 1
  • лехандере 1
  • лешкарећи 1
  • лешкарили 1
  • ли 163
  • лиже 1
  • лијеве 1
  • лијеву 2
  • лијегала 1
  • лијено 3
  • лијеп 1
  • Лијеп 1
  • Лијепа 1
  • лијепе 2
  • лијепи 3
  • лијепим 2
  • лијепо 21
  • Лијепо 6
  • лијере 1
  • лијечи 1
  • лијечио 1
  • лимунови 1
  • лисичином 1
  • листа 1
  • листиће 1
  • листићима 1
  • листовима 2
  • лица 9
  • Лице 1
  • лице 23
  • лицем 2
  • лицу 10
  • лишће 3
  • лишћем 1
  • лов 4
  • лова 1
  • лове 1
  • лови 1
  • ловила 1
  • Ловили 1
  • лову 1
  • ложила 1
  • лоза 1
  • лозе 1
  • лојаница 1
  • локума 1
  • локуми 1
  • ломећи 9
  • ломи 2
  • ломила 3
  • ломио 1
  • ломити 2
  • ломљава 1
  • ломна 1
  • лонци 1
  • лончиће 1
  • лопов 1
  • лопова 2
  • лопове 2
  • лоповима 1
  • лоповлуке 1
  • лоповлуцима 1
  • лоптама 1
  • лопте 2
  • лош 1
  • луд 2
  • луда 2
  • лудо 1
  • лудом 1
  • луђи 1
  • лука 1
  • лукаво 8
  • луком 1
  • лула 2
  • луле 3
  • лулом 1
  • лулу 10
  • лупати 2
  • лупеж 1
  • Лупеж 1
  • лупежи 1
  • лупкајући 1
  • лутали 1
  • лутања 3
  • лутку 1
  • Љепота 1
  • Љепоте 1
  • љепотица 2
  • љепоту 1
  • љепушкаст 1
  • љепушкасте 1
  • љепша 2
  • љепше 4
  • љепши 1
  • љепших 1
  • љесковине 2
  • љесковином 1
  • љешника 3
  • љешнике 1
  • љешницима 1
  • љуба 1
  • љубав 3
  • љубави 1
  • љубављу 1
  • љубавну 1
  • љубазнија 1
  • љубазности 1
  • љубећи 4
  • љубила 1
  • љубимца 1
  • љубио 2
  • љубити 4
  • љубичаст 1
  • љубости 2
  • љубу 1
  • Људе 1
  • људе 8
  • људи 21
  • Људи 4
  • Људима 1
  • људима 5
  • људска 2
  • људске 1
  • људску 1
  • љуљати 1
  • љуте 1
  • љутећи 1
  • љути 2
  • љутила 2
  • љутиле 1
  • љутили 2
  • љутило 2
  • љутим 1
  • љутини 1
  • љутио 4
  • љутит 1
  • Љутити 1
  • љутити 15
  • љутито 10
  • љутитог 1
  • љутиту 1
  • љутиш 2
  • Љутиш 2
  • љутња 2
  • љући 1
  • љуцки 4
  • љуцку 1
  • љуштити 1
  • ма 1
  • магазе 1
  • магазу 2
  • магаре 1
  • магле 1
  • маглити 1
  • магловито 1
  • Мазећи 1
  • мазећи 2
  • мазила 1
  • мазили 1
  • мазно 2
  • Мајка 25
  • мајка 66
  • мајке 9
  • Мајки 1
  • мајки 12
  • мајкина 1
  • мајкини 1
  • мајкиним 1
  • мајкиних 1
  • мајко 3
  • мајком 4
  • Мајку 1
  • мајку 25
  • мајсторијама 1
  • мајсторлуком 1
  • мајсторски 1
  • мајци 1
  • мајчин 1
  • мајчина 3
  • мајчиних 1
  • Макар 12
  • макар 43
  • макла 1
  • макнути 1
  • мал 1
  • мала 1
  • малаксала 2
  • малаксали 1
  • малаксало 1
  • малаксалост 2
  • малаксао 1
  • малаксах 1
  • мале 10
  • мален 1
  • мали 2
  • малим 5
  • малих 2
  • Мало 6
  • мало 75
  • малој 2
  • малом 1
  • малу 4
  • мамио 1
  • Мамлазе 1
  • мангале 2
  • мангалу 1
  • мандал 2
  • мања 1
  • мање 6
  • маријаша 2
  • маријаше 1
  • Маријаши 1
  • маријашима 1
  • марјаши 1
  • масла 1
  • масло 1
  • маслом 2
  • масне 1
  • матер 1
  • матере 1
  • Матере 1
  • мати 3
  • маћехама 1
  • мах 4
  • маха 1
  • Махала 1
  • махала 2
  • махалама 7
  • махале 7
  • махали 2
  • махалу 3
  • махаљане 1
  • махнит 1
  • махнита 1
  • махнитији 1
  • махнитлуке 1
  • махнито 1
  • махнитој 1
  • маховина 1
  • маховини 1
  • махраме 1
  • махрамом 1
  • махраму 1
  • мачак 1
  • мачка 1
  • мачке 1
  • мачку 1
  • маши 1
  • машући 1
  • ме 399
  • мегдан 3
  • мегданџија 1
  • мед 1
  • медена 1
  • медовина 1
  • медовином 1
  • медом 1
  • међед 1
  • међеда 2
  • међедом 1
  • Међер 1
  • Међу 2
  • међу 38
  • међусобно 5
  • мезетили 1
  • мек 2
  • мекано 1
  • меке 1
  • меки 1
  • меким 3
  • меко 17
  • мектеб 1
  • меку 2
  • мекша 1
  • мекше 6
  • мекших 1
  • мељавати 1
  • Мене 4
  • мене 63
  • Мени 12
  • мени 64
  • мертецима 1
  • мерџана 1
  • мерџане 3
  • мерџани 1
  • меса 1
  • месо 2
  • метао 1
  • Метну 1
  • метнуо 2
  • мехлеме 1
  • мехлемом 1
  • Ми 4
  • ми 402
  • миг 1
  • мигајући 1
  • мијења 1
  • мијењао 1
  • мијењати 1
  • мијешајући 1
  • мијешам 1
  • мијешати 1
  • милије 1
  • милила 1
  • милити 1
  • мило 1
  • миловала 3
  • миловање 2
  • миловао 3
  • миловати 5
  • милости 4
  • милоште 1
  • милује 1
  • милујући 4
  • Миљацке 2
  • мимо 2
  • миндерлук 4
  • миндерлуку 3
  • миндерлуцима 1
  • мину 1
  • минула 1
  • минута 4
  • минуше 1
  • мира 1
  • мираз 2
  • мираза 1
  • миран 3
  • мирио 1
  • мирис 2
  • мирисавим 1
  • мирисала 1
  • мирисао 1
  • мирише 1
  • мирна 1
  • мирни 4
  • мирније 1
  • мирнији 2
  • мирно 31
  • мировати 1
  • миру 6
  • мисао 2
  • мисле 1
  • мислећи 5
  • мисли 3
  • Мислила 2
  • мислила 4
  • мислили 3
  • мислило 1
  • мислим 1
  • мислио 10
  • Мислио 2
  • мислити 4
  • Мислиш 3
  • мислиш 5
  • митила 1
  • митили 1
  • митио 1
  • мицале 1
  • мицао 2
  • миче 1
  • мичемо 1
  • Мичи 1
  • Мичимо 1
  • мичу 1
  • мичући 3
  • миш 1
  • миша 1
  • мишасти 1
  • мишићи 2
  • мишицама 3
  • мишице 3
  • мишици 1
  • мишицу 1
  • мишљасмо 1
  • мјере 1
  • мјерећи 2
  • мјери 2
  • мјесец 1
  • Мјесец 1
  • мјесеца 1
  • мјесеци 1
  • мјесечини 1
  • мјеста 9
  • мјестима 1
  • мјесто 12
  • Мјесто 3
  • мјесту 6
  • мјехове 2
  • мјехурима 1
  • мјешини 1
  • млад 2
  • Млад 3
  • млада 1
  • млади 1
  • Млади 1
  • младић 1
  • младића 1
  • младо 2
  • млађи 1
  • млађих 2
  • млаз 1
  • Млаз 1
  • млатити 1
  • млијека 3
  • мнијем 1
  • Многе 2
  • Многи 3
  • многи 5
  • многим 1
  • много 31
  • мном 17
  • мог 2
  • могавши 1
  • Могао 1
  • могао 37
  • Могла 1
  • могла 12
  • могле 3
  • могли 12
  • могло 17
  • могох 1
  • Могу 2
  • могу 22
  • модар 2
  • модре 1
  • модрикасто 1
  • модрих 1
  • Може 1
  • може 43
  • можебит 2
  • Можебити 1
  • можебити 4
  • можемо 1
  • можете 2
  • Можеш 3
  • можеш 7
  • мозга 1
  • мој 14
  • Мој 2
  • моја 11
  • Моја 5
  • моје 18
  • Моје 3
  • моји 3
  • мојих 2
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 6
  • мокра 1
  • мокре 1
  • молбама 1
  • молећи 8
  • моли 2
  • Моли 2
  • молила 2
  • молили 1
  • молим 4
  • молимо 1
  • молио 1
  • молитве 1
  • молити 1
  • мољакао 1
  • мом 2
  • момак 5
  • момака 4
  • момачки 1
  • момачко 1
  • моме 1
  • момка 5
  • момке 3
  • момци 12
  • Момци 6
  • момцима 4
  • момчад 1
  • момче 12
  • Момче 7
  • момчету 1
  • Мора 2
  • мора 3
  • морала 2
  • морале 1
  • морали 1
  • Морали 1
  • морало 2
  • морам 2
  • Морам 2
  • морао 9
  • Мораш 1
  • Мостар 1
  • Мостара 2
  • мостарских 1
  • Мостару 1
  • мотати 2
  • мотике 1
  • мотиком 1
  • мотику 1
  • мотљале 1
  • моћ 1
  • моћан 2
  • моћи 2
  • моћна 1
  • моћнији 2
  • мохуна 1
  • мохуне 2
  • мрави 1
  • мразним 1
  • мрак 1
  • Мрака 1
  • мрака 2
  • мраку 1
  • мрачи 1
  • мрвим 1
  • мрвица 1
  • мрвицу 1
  • мргињу 1
  • мргодан 1
  • мргодећи 3
  • мргодио 1
  • мргодно 1
  • мрзак 1
  • мрзи 1
  • мрзили 1
  • мрзне 1
  • мрк 4
  • мрка 2
  • мрки 2
  • мрким 5
  • мрких 2
  • мрко 3
  • мрког 1
  • мркој 1
  • мрком 1
  • мрку 1
  • мрљама 1
  • мрмљао 1
  • мрмољити 1
  • мрско 1
  • Мрско 2
  • мрског 1
  • мртав 1
  • мртва 1
  • мршав 3
  • мршава 1
  • мршаве 1
  • мршавим 2
  • Мршаво 1
  • мрштећи 4
  • мрштио 1
  • му 228
  • мудре 1
  • муж 1
  • мука 1
  • мукама 3
  • муке 7
  • мукли 2
  • мукло 6
  • муклог 1
  • муко 1
  • муком 4
  • мумаказе 1
  • мумољио 1
  • муње 1
  • Муртат 1
  • мусан 1
  • мусандере 1
  • мусандери 1
  • мутити 1
  • мутне 2
  • мутно 1
  • муха 1
  • муху 3
  • муца 1
  • муцајући 1
  • муцала 1
  • муцао 3
  • муцати 2
  • муци 2
  • мучаљиви 1
  • муче 1
  • мученички 1
  • Мучи 2
  • мучи 3
  • мучила 2
  • мучиле 1
  • мучим 1
  • Мучио 1
  • мучио 2
  • мучити 6
  • мучиш 1
  • мучке 2
  • мучки 1
  • мучно 3
  • мушемели 1
  • мушке 2
  • мушки 3
  • мушко 3
  • мушкобана 1
  • мушком 2
  • муштерија 2
  • Муштеријама 1
  • муштерије 6
  • муштеријину 1
  • муштерију 2
  • На 19
  • на 592
  • набацао 1
  • набацати 1
  • набацивао 1
  • Набивши 1
  • набијајући 1
  • набијао 1
  • набијати 1
  • набирао 1
  • набра 1
  • набраја 1
  • набраним 1
  • набрану 1
  • набрекле 2
  • набрекли 1
  • набреклим 1
  • набрекнуше 1
  • набусито 5
  • навалама 1
  • навале 1
  • навали 2
  • навалио 1
  • навалише 3
  • наваљивао 2
  • навикла 1
  • навикли 1
  • навикнуо 1
  • навикнут 1
  • навирала 1
  • наврате 1
  • навратио 1
  • навраћаху 1
  • наврије 1
  • навукли 1
  • навући 1
  • нагари 1
  • нагиздан 2
  • нагиздана 1
  • нагиздани 1
  • нагињући 1
  • нагласи 2
  • нагласио 1
  • наглашавајући 2
  • Нагло 1
  • нагло 24
  • нагњилим 1
  • наговара 1
  • наговарам 1
  • наговарати 2
  • наговоре 1
  • наговорени 1
  • наговорити 1
  • наговору 1
  • нагонећи 2
  • нагони 1
  • нагонили 1
  • нагонио 2
  • нагону 1
  • награда 1
  • нагриженим 1
  • над 10
  • надала 1
  • надаље 1
  • надао 1
  • надати 1
  • надвикиваху 1
  • надгледати 1
  • надзиравајући 1
  • надзора 1
  • нади 1
  • надјачао 1
  • надмашује 1
  • надметати 2
  • надметаху 1
  • наднесе 1
  • наднесена 1
  • наднесени 1
  • надносећи 1
  • надносим 1
  • надодао 1
  • надражим 1
  • надут 1
  • надуше 1
  • нађе 2
  • нађу 2
  • наждерао 1
  • назвали 1
  • назвао 1
  • назвати 1
  • Назваше 1
  • наздрављајући 1
  • називали 1
  • Називали 1
  • називао 1
  • назирући 1
  • наивно 1
  • најближи 1
  • Најближи 1
  • најбогатији 1
  • најбоље 4
  • најбољи 3
  • најбољим 1
  • најведрији 1
  • највећега 1
  • највиша 1
  • највише 8
  • највиши 1
  • највјернији 1
  • Најволио 1
  • најгори 1
  • најгрђа 1
  • најдража 2
  • најдражи 1
  • наједрале 1
  • најжешће 1
  • најзаноснију 1
  • најзгоднија 1
  • најзгодније 1
  • најискренији 1
  • најкривља 1
  • најкршнијих 1
  • најлуђе 1
  • најљућег 1
  • најљући 1
  • најмила 1
  • најмилији 1
  • најмлађи 1
  • најнесигурније 1
  • најозбиљнијом 1
  • најпаметнији 2
  • најпошље 1
  • Најпошље 1
  • најпрва 1
  • најпријатније 1
  • Најприје 1
  • најприје 3
  • најприсебнији 2
  • најсвечаније 1
  • најслађи 1
  • најстарији 1
  • најстрашније 1
  • најтежи 1
  • најћоравија 1
  • најугодније 1
  • најчешће 7
  • најчудније 1
  • наказно 1
  • накашља 1
  • накашљавати 1
  • накашљао 1
  • наклања 1
  • наклањајући 5
  • наклањале 1
  • наклањати 1
  • наклони 1
  • наклонивши 1
  • накнади 1
  • након 32
  • Након 4
  • Накриви 1
  • накриви 5
  • накрививши 1
  • накривио 1
  • накривљеним 1
  • накривљеном 1
  • накривљујући 1
  • накриво 1
  • накупује 1
  • накупујемо 1
  • налазило 1
  • налазио 2
  • налетиле 2
  • налетим 1
  • наличило 1
  • наличио 2
  • наложили 1
  • наљегао 1
  • наљегне 1
  • наљути 5
  • наљутила 2
  • наљутим 1
  • наљутио 3
  • наљутити 2
  • нам 56
  • Нама 1
  • нама 15
  • намазавши 1
  • намакне 1
  • намамљујући 2
  • намах 9
  • намет 1
  • наметале 2
  • наметао 1
  • намети 1
  • наметну 1
  • наметнуо 1
  • намигну 4
  • намигнувши 3
  • намигнуо 1
  • намигујући 2
  • намирено 1
  • намјести 2
  • намјестила 1
  • намјестио 1
  • намјестити 1
  • намјештаја 1
  • намјештајући 1
  • намјештати 1
  • намјештена 1
  • намргодили 1
  • намршти 1
  • намучим 1
  • намучио 1
  • намучиш 1
  • нанесу 1
  • наново 3
  • нануле 2
  • наоколо 1
  • наопако 3
  • наоружа 1
  • наоружан 1
  • наоружана 1
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • напада 1
  • нападај 1
  • нападаја 1
  • нападаји 2
  • нападају 2
  • Нападали 1
  • нападамо 1
  • нападао 1
  • нападачима 1
  • напајати 1
  • напакосте 1
  • напао 1
  • напери 1
  • наперили 1
  • напи 1
  • написани 1
  • написао 1
  • наплатио 1
  • наплаћује 1
  • напола 2
  • напоље 4
  • напољу 2
  • напомена 1
  • напоменем 1
  • напомену 3
  • напоменуо 2
  • напомињао 1
  • напомињем 1
  • напошљетку 11
  • Напошљетку 15
  • направе 1
  • направиле 1
  • направио 1
  • напрасит 2
  • напредовати 1
  • напредујем 1
  • напредују 1
  • напријед 17
  • Напријед 5
  • напротив 2
  • напрстака 1
  • напсују 1
  • напукле 1
  • напуклих 1
  • напукнуте 1
  • напукнути 1
  • напуни 5
  • напунивши 2
  • напунила 2
  • напуним 1
  • напунио 1
  • напуњеним 2
  • напустио 1
  • напући 3
  • напуханој 1
  • наравно 1
  • Наравно 8
  • нарамак 1
  • нарамку 1
  • наранчама 1
  • наранче 2
  • нарастоше 1
  • наргиле 1
  • наргилом 1
  • наргилу 3
  • наредбе 1
  • Нареди 2
  • нареди 5
  • наредим 2
  • Наредио 1
  • наредио 4
  • наредни 1
  • наређивала 4
  • наређује 1
  • наређујеш 1
  • наричући 1
  • народ 5
  • народе 1
  • народски 1
  • народу 1
  • Нарочито 3
  • нарочито 6
  • наруга 2
  • наругам 1
  • наругао 1
  • наругати 2
  • наручивао 1
  • наручју 1
  • наручује 1
  • нас 74
  • насамо 1
  • насиља 1
  • насиље 1
  • наскоро 2
  • Наскоро 2
  • насладом 1
  • насладу 2
  • наслађивали 1
  • наслађивао 1
  • наслањајући 3
  • наслони 4
  • Наслонивши 1
  • наслонивши 3
  • наслонила 1
  • Наслонила 1
  • наслоњени 1
  • насмија 1
  • насмијан 3
  • насмијана 1
  • насмијао 1
  • насред 11
  • насрнем 1
  • насрнувши 1
  • насртљив 1
  • насртљивији 1
  • наста 2
  • Наста 2
  • настави 13
  • наставити 1
  • настављају 1
  • настављала 1
  • настављали 1
  • настаде 3
  • настају 1
  • настала 2
  • настало 1
  • настани 1
  • настану 1
  • настао 2
  • настати 1
  • настрадао 1
  • насумце 1
  • натапала 1
  • натегнутих 1
  • натежући 1
  • натјера 1
  • натјерали 1
  • Натјерали 1
  • натјерати 1
  • натјеривали 1
  • натјецали 1
  • натмурен 1
  • натовари 1
  • натоварио 1
  • Наточивши 1
  • натраг 4
  • натрапали 1
  • натрашке 2
  • натргати 1
  • натрпати 1
  • натрулог 1
  • натуривши 1
  • Наћерао 1
  • наћи 4
  • наука 2
  • науком 1
  • наумих 1
  • наусница 1
  • науче 1
  • научена 3
  • научени 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научим 1
  • научио 1
  • нахватала 1
  • начин 1
  • начинила 1
  • начинио 1
  • начинише 1
  • начином 1
  • Наш 1
  • наш 2
  • Наша 4
  • наша 5
  • нашавши 1
  • нашале 1
  • нашали 1
  • нашалило 1
  • нашалих 1
  • нашао 5
  • наше 13
  • нашег 2
  • Наши 2
  • наши 6
  • нашим 1
  • наших 2
  • нашкиљивши 1
  • нашли 1
  • нашој 4
  • нашу 2
  • Не 104
  • не 398
  • неба 2
  • небеске 1
  • небо 3
  • небрижљиво 1
  • небу 4
  • невелике 1
  • невене 1
  • невесело 1
  • невесео 1
  • невјере 1
  • невјерни 1
  • невјеру 2
  • невјешта 1
  • Невоља 2
  • невоље 3
  • невољи 1
  • Негдје 1
  • негдје 16
  • него 72
  • недавно 1
  • недалеко 3
  • Недалеко 3
  • недаћама 1
  • недограђене 1
  • неђељи 1
  • независна 1
  • Незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незване 1
  • незгоде 1
  • неиспавани 1
  • нејака 1
  • нејасни 1
  • Нек 3
  • нек 8
  • Нека 10
  • нека 24
  • некад 2
  • некакав 10
  • некаква 8
  • некакве 19
  • некакви 3
  • некаквим 3
  • некаквих 2
  • некакво 1
  • некаквом 2
  • некакву 3
  • Некако 1
  • некако 71
  • Неке 1
  • неке 10
  • неки 18
  • Неки 6
  • неким 8
  • неких 1
  • неко 43
  • Неко 9
  • неког 4
  • некога 4
  • некој 1
  • неколика 3
  • Неколике 4
  • неколике 7
  • Неколико 11
  • неколико 62
  • неколицине 1
  • неколицини 1
  • неком 5
  • некоме 2
  • некретнине 1
  • неку 3
  • некуд 2
  • некуда 1
  • нема 29
  • Нема 4
  • немају 2
  • немајући 1
  • немам 2
  • немаш 2
  • немаштине 1
  • Немилосно 1
  • немилосно 8
  • немилосрдно 1
  • немилостиво 1
  • немиран 1
  • немирнија 1
  • немирнији 1
  • немирно 3
  • Немој 12
  • немој 5
  • Немојте 1
  • Немоћан 2
  • немоћан 3
  • немоћи 1
  • немоћна 1
  • немоћни 1
  • ненадне 1
  • Ненаучени 1
  • необазрив 1
  • необичан 3
  • необична 2
  • необичне 1
  • необичније 1
  • необичнију 1
  • необичним 1
  • Необично 2
  • необично 22
  • необичног 1
  • необичном 2
  • необичну 1
  • Необичну 1
  • необријан 1
  • необријаним 1
  • необувен 1
  • необуздан 1
  • необучен 1
  • неопажен 1
  • неочишћене 1
  • неподмитљивости 1
  • непозвани 1
  • непознате 1
  • непознато 1
  • непокорни 1
  • непомични 1
  • непомично 1
  • непоуздани 1
  • Непоштени 1
  • непоштено 2
  • неправде 1
  • непрекидном 1
  • непрестаним 1
  • Непрестано 5
  • непрестано 69
  • непрестаног 1
  • непримијећен 1
  • непритворно 1
  • непролазне 1
  • непромишљено 1
  • непун 1
  • неравној 1
  • неравну 1
  • нераднији 1
  • неред 1
  • нереду 2
  • Неретву 1
  • несанице 3
  • несвјесно 1
  • несвјестица 1
  • неслане 2
  • несноснији 1
  • несношљивији 1
  • несретан 1
  • несретни 3
  • несретником 1
  • несретници 1
  • несрећа 2
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећу 1
  • неста 1
  • нестаде 1
  • нестајати 1
  • нестало 1
  • нестати 1
  • нестрпљењем 1
  • нестрпљива 1
  • нестрпљиво 2
  • нето 2
  • нетремице 1
  • неће 23
  • Неће 5
  • Нећемо 1
  • нећеш 6
  • Нећеш 7
  • нећу 12
  • Нећу 21
  • неуморно 2
  • неуређен 1
  • неуређене 1
  • неуређени 1
  • неуређеном 2
  • неуређену 1
  • нехотице 11
  • Нехотице 5
  • нечега 4
  • нечему 4
  • нечија 2
  • нечије 1
  • нечијем 2
  • нечији 2
  • нечијих 1
  • нечувен 1
  • нечувена 1
  • нечујно 1
  • Нешто 2
  • нешто 87
  • ни 286
  • Ни 31
  • Нигдје 1
  • нигдје 3
  • Ниђе 1
  • ниже 2
  • Низ 1
  • низ 22
  • низа 4
  • низала 1
  • низама 2
  • низу 2
  • није 207
  • Није 21
  • Ниједан 1
  • ниједан 2
  • ниједна 1
  • ниједнога 1
  • Ниједном 1
  • нијем 1
  • нијеми 2
  • нијемо 2
  • Нијесам 13
  • нијесам 52
  • Нијеси 2
  • нијеси 8
  • Нијесмо 2
  • нијесмо 5
  • нијесте 4
  • нијесу 28
  • Нијесу 4
  • никад 23
  • Никад 5
  • Никада 1
  • никада 8
  • никакав 1
  • Никакав 2
  • Никаква 1
  • никаква 2
  • никакви 1
  • никаквих 1
  • никако 11
  • Никако 2
  • никне 1
  • Нико 14
  • нико 38
  • никог 1
  • Никог 1
  • никога 8
  • ником 2
  • Никоме 4
  • никоме 6
  • Никуд 1
  • никуд 4
  • никуда 1
  • Никшић 1
  • нимало 1
  • Нимало 2
  • нипошто 4
  • Нипошто 8
  • Нисам 3
  • нисам 5
  • ниси 1
  • ниске 2
  • ниских 2
  • ниско 1
  • ниском 1
  • нит 2
  • нити 48
  • Нити 6
  • ниткове 2
  • ниткови 1
  • ничега 2
  • ничија 1
  • Ничија 1
  • ничице 1
  • нишанити 1
  • нишанџија 1
  • нишанџије 1
  • Ништа 25
  • ништа 65
  • но 1
  • Нова 2
  • Новаца 1
  • новаца 11
  • нове 5
  • нови 2
  • новије 1
  • новији 1
  • новим 3
  • новине 1
  • нових 4
  • ново 7
  • новог 2
  • новога 1
  • новом 3
  • нову 1
  • новце 7
  • Новци 1
  • новци 2
  • новцима 3
  • нога 10
  • ногавице 1
  • ногама 8
  • Ноге 2
  • ноге 24
  • ногом 5
  • ногу 11
  • нож 20
  • ножа 1
  • ножева 3
  • ножеве 6
  • ножевима 2
  • ножем 10
  • ножу 3
  • ноздрва 1
  • ноздрве 1
  • нокте 4
  • ноктима 1
  • нос 6
  • носа 2
  • носећи 16
  • Носи 1
  • носи 4
  • Носила 1
  • носилима 1
  • носило 1
  • носио 7
  • носом 9
  • носу 3
  • ноћ 8
  • ноћас 1
  • Ноћас 1
  • ноћи 17
  • ноћивао 1
  • ноћивати 2
  • Ноћиваћу 1
  • ноћити 1
  • ноћне 1
  • нудећи 2
  • нуди 3
  • нудила 2
  • нудили 1
  • нудим 1
  • нудио 5
  • нудите 1
  • Нудите 1
  • њ 2
  • ње 16
  • Њега 5
  • њега 80
  • његов 5
  • Његова 1
  • његова 3
  • његовала 1
  • његовати 2
  • његове 3
  • његови 1
  • Његови 1
  • његовим 2
  • његових 2
  • његово 5
  • његовој 4
  • његовом 3
  • његову 10
  • њедра 3
  • њедрима 2
  • њежан 1
  • њежнија 1
  • њежнији 1
  • њежно 4
  • њезин 3
  • Њезина 2
  • њезина 5
  • Њезине 1
  • њезине 8
  • њезини 1
  • њезиним 4
  • њезиних 1
  • њезино 4
  • њезину 3
  • Њему 2
  • њему 38
  • њива 1
  • њиве 1
  • њим 33
  • њима 52
  • њиме 21
  • њих 51
  • њихова 3
  • њихове 5
  • њихови 1
  • њиховијех 1
  • њиховим 5
  • њихових 2
  • њихово 1
  • њиховој 1
  • њиховом 2
  • њихову 2
  • њој 14
  • Њојзи 1
  • њојзи 2
  • њом 11
  • њоме 15
  • њу 21
  • о 189
  • О 5
  • Оба 1
  • обавијао 1
  • обавиле 1
  • обазирати 3
  • обазриви 1
  • обазривији 1
  • обарајући 1
  • обарала 2
  • обарао 1
  • обарач 1
  • обасипати 1
  • обасја 1
  • обвехле 1
  • обвехлим 1
  • обвијајући 1
  • Обгрли 1
  • обгрли 4
  • обгрлила 1
  • обгрлио 3
  • обдарила 1
  • обећа 1
  • обећавао 1
  • обећавати 1
  • Обећај 2
  • Обећањима 1
  • обећао 1
  • обзира 1
  • обзирали 1
  • обзирао 1
  • обзирима 1
  • обзирући 4
  • обиђем 1
  • обиђу 1
  • обијелио 2
  • обијељен 1
  • обијељени 1
  • обијесан 1
  • обијесни 2
  • обијестан 1
  • обијести 1
  • обилази 2
  • обилазиле 1
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обилат 1
  • обичаја 2
  • обичају 9
  • обичан 1
  • обична 1
  • обични 2
  • обичније 1
  • обично 18
  • објаснити 1
  • објашњава 2
  • објашњавати 1
  • Обје 2
  • обје 6
  • објема 1
  • објесе 1
  • објеси 1
  • објесио 1
  • објешене 2
  • објешени 1
  • објешењака 1
  • објешењачки 1
  • облак 1
  • облачио 1
  • облачити 1
  • обледениле 1
  • обли 2
  • обливен 1
  • оближњем 1
  • облијева 1
  • облијепљених 1
  • облијетајући 1
  • облијетале 1
  • облијетати 1
  • облијеће 1
  • облији 1
  • облику 1
  • облим 1
  • обмотавајући 1
  • обмотала 1
  • обнажене 1
  • обнаженим 3
  • ободе 1
  • обоје 11
  • Обоје 2
  • обојима 1
  • обојица 14
  • Обојица 3
  • обојици 1
  • обојицом 1
  • обојицу 1
  • оборе 1
  • оборене 1
  • оборених 1
  • обореном 2
  • обори 3
  • оборивши 1
  • оборила 1
  • Оборите 2
  • оборише 1
  • образ 5
  • образа 2
  • образе 6
  • образима 13
  • образу 3
  • обрану 1
  • обрасле 1
  • обраслих 1
  • обрасло 1
  • обрва 2
  • обрвама 3
  • обрве 7
  • обрезао 1
  • Обрукала 2
  • обувених 1
  • Обузе 1
  • обузе 6
  • обузео 1
  • обузимати 7
  • обућу 2
  • обухватајући 1
  • обухватао 1
  • обуче 1
  • обучен 2
  • обучена 2
  • обучени 2
  • Ова 1
  • ова 2
  • овај 4
  • овакво 1
  • оваквога 1
  • оваки 2
  • овако 7
  • оваком 1
  • оваку 1
  • овдје 2
  • овђе 21
  • Овђе 3
  • ове 5
  • овећи 2
  • овим 2
  • ових 1
  • овлада 1
  • ово 14
  • Ово 3
  • овог 3
  • Овога 1
  • овој 3
  • оволику 1
  • овом 3
  • овоме 1
  • ову 4
  • овуда 1
  • огладне 1
  • огладнио 1
  • огладњели 1
  • огледа 1
  • огледајући 1
  • огледала 3
  • огледалом 1
  • огледамо 1
  • огњишта 2
  • огњиште 1
  • огњуштини 1
  • оголили 1
  • огољена 1
  • ограда 1
  • ограду 1
  • огријао 1
  • огријешила 1
  • огријешио 1
  • огрну 1
  • огрнуо 1
  • огрнут 2
  • Огрнута 1
  • огрнута 2
  • огрнути 1
  • Огрнути 1
  • огроман 1
  • огрћући 1
  • од 233
  • Од 5
  • ода 2
  • одавирати 1
  • одавле 1
  • одавно 10
  • одагна 1
  • одазва 2
  • одазивали 1
  • одазивао 1
  • одајама 1
  • одакле 3
  • одам 1
  • одао 2
  • одасвуда 1
  • одатле 1
  • одахнувши 1
  • Одбаци 1
  • одбаци 9
  • одбацивала 1
  • одбацивати 1
  • одбацивши 2
  • одбацим 2
  • одбацио 2
  • одбацих 1
  • одбацујем 1
  • одбацујући 2
  • одбачених 1
  • одби 1
  • одбија 1
  • одбијају 1
  • одбијајући 1
  • одбијала 1
  • одбијати 3
  • одбијем 1
  • одбијемо 2
  • одбио 1
  • одбити 1
  • одбих 1
  • одбјегоше 1
  • одбрани 3
  • одбрану 1
  • одважи 1
  • одвајала 1
  • одвајао 1
  • одваљен 1
  • одвише 1
  • одвојени 1
  • одвојено 1
  • одвоји 1
  • одвојио 1
  • Одвојио 1
  • одвратих 1
  • одвуче 1
  • одговара 2
  • одговарала 2
  • одговарале 1
  • Одговарао 1
  • одговарао 5
  • одговарати 2
  • одговор 1
  • одговора 3
  • одговоре 1
  • Одговори 1
  • одговори 30
  • одговорим 9
  • одговорио 1
  • одговорити 3
  • одговорих 9
  • одговорише 2
  • одгоди 1
  • одгурну 4
  • одгурнувши 6
  • одгурнуо 1
  • оде 9
  • одем 1
  • одзвањало 1
  • одигне 1
  • одигнем 1
  • одигнувши 1
  • одигнуо 1
  • одигосмо 1
  • одигох 1
  • одигоше 1
  • одиже 17
  • одижући 1
  • одизао 1
  • одијело 1
  • одијелу 4
  • Одиста 1
  • одједном 1
  • одјек 1
  • одјекивала 1
  • одјекивао 2
  • одјекну 3
  • одјекнуше 1
  • одјекује 4
  • одјекују 1
  • одјеци 1
  • одјури 1
  • одлазе 1
  • одлазећи 1
  • Одлазили 1
  • одлазили 5
  • Одлазио 1
  • одлазио 9
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлежати 1
  • одлети 1
  • одлетише 1
  • одлијеже 1
  • одлуку 1
  • одлучивао 1
  • одлучио 2
  • одлучна 1
  • одлучно 9
  • одљутиће 1
  • одмакли 1
  • одмакне 1
  • одмара 1
  • одмарали 1
  • Одмарао 1
  • Одмах 15
  • одмах 90
  • одмахивао 2
  • одмахну 3
  • одмахнувши 1
  • одмахнуо 1
  • одмет 1
  • одметник 1
  • одмећем 1
  • одмјене 1
  • одмјено 1
  • одмјереним 2
  • одмора 1
  • одморила 1
  • одморим 2
  • одморимо 1
  • одмориш 1
  • однекуд 2
  • однекуда 4
  • однесу 1
  • однио 2
  • односили 1
  • одобравао 2
  • одовлен 1
  • одозго 1
  • одоздо 1
  • одојче 1
  • одољети 2
  • одомаћи 1
  • одомаћио 1
  • одомаћих 1
  • одонуда 1
  • одострага 4
  • одоше 3
  • одрпан 1
  • одрпане 1
  • одсада 1
  • одсијев 3
  • одсијева 1
  • одсијевају 1
  • одсијевале 1
  • одсијевали 1
  • одсјечно 2
  • одстрани 1
  • одуговлачили 1
  • одудари 1
  • одужио 1
  • одузме 1
  • одуљило 1
  • одупре 1
  • одуприје 1
  • одушевљено 3
  • одушевљењем 1
  • Оженио 1
  • оживила 1
  • озбиља 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 3
  • оздравио 1
  • оздрављао 1
  • озидана 1
  • ознојен 1
  • ознојена 1
  • ознојене 1
  • ознојени 1
  • оивичен 2
  • оивичено 1
  • ојачати 1
  • ока 7
  • окамењен 1
  • окамењени 1
  • окамењено 1
  • окваси 1
  • оквасише 2
  • оке 2
  • окити 1
  • окитили 1
  • окићена 1
  • окићени 3
  • окићених 2
  • Окладио 1
  • оклен 3
  • Оклен 3
  • оклијевајући 1
  • оклијевам 1
  • Око 2
  • око 77
  • оковане 1
  • оковати 1
  • Оковаћу 1
  • окове 1
  • оком 2
  • окопавала 1
  • окоси 5
  • окосих 2
  • окрвављен 2
  • окрвављене 1
  • окрвављеном 1
  • окрене 1
  • окренеш 1
  • Окрену 1
  • окрену 24
  • Окренувши 1
  • окренувши 6
  • окренула 1
  • окренуо 3
  • окренута 1
  • окренуте 1
  • окренух 1
  • окресах 1
  • окретала 1
  • окретали 1
  • окретао 1
  • окретати 2
  • окретнији 1
  • окретнијих 1
  • окреће 3
  • окрећући 7
  • окреше 1
  • окрешу 1
  • окријепио 1
  • округле 1
  • округу 1
  • окрхана 1
  • окрхане 1
  • окрханим 1
  • окрхано 1
  • окршај 2
  • окршаја 1
  • окршајима 1
  • окупи 1
  • Окупила 1
  • окупило 1
  • окупљали 3
  • окупљати 3
  • окусити 1
  • окуша 1
  • Окушај 1
  • окушам 1
  • окушамо 2
  • олако 1
  • олакшам 1
  • омађијан 1
  • омађијана 1
  • омален 1
  • Омален 1
  • омалено 1
  • омањим 1
  • омањих 1
  • омео 1
  • омиловао 1
  • омилује 1
  • омрзне 1
  • омрзнуо 2
  • он 138
  • Он 49
  • Она 43
  • она 69
  • онај 6
  • онакав 1
  • онаквоме 1
  • онакву 1
  • Онаки 1
  • Онако 5
  • онако 53
  • Онакога 1
  • онаку 1
  • онда 13
  • Онда 4
  • оне 16
  • онемогућили 1
  • они 22
  • Они 5
  • оним 4
  • ониске 1
  • Оних 1
  • оних 2
  • Оно 2
  • оно 26
  • оног 6
  • онога 9
  • оној 6
  • онолика 1
  • онолико 3
  • оноликог 1
  • оном 6
  • ономадне 1
  • Ономадне 2
  • ономе 4
  • ону 5
  • опазе 4
  • опази 4
  • Опазивши 10
  • опазивши 6
  • опазила 1
  • опазили 3
  • опазим 1
  • опазио 9
  • опазисмо 2
  • опазити 2
  • опазих 1
  • опаки 1
  • Опаки 1
  • опали 4
  • опаливши 1
  • опалим 1
  • опалити 1
  • опаљен 1
  • опаљеног 1
  • опамете 1
  • опанци 1
  • опанцима 2
  • опасивао 1
  • опасност 5
  • опасности 1
  • опере 1
  • опет 159
  • Опет 21
  • опијају 1
  • опијајући 1
  • опијали 1
  • опијао 1
  • опипа 2
  • опипавао 1
  • опипавати 1
  • Опипах 1
  • опирање 1
  • опирао 2
  • опирати 1
  • опире 2
  • опирући 8
  • описивати 1
  • опкладити 1
  • опколе 1
  • опколивши 1
  • опколити 1
  • опколише 1
  • опкољен 1
  • опкољена 1
  • оплакивању 1
  • оплетених 1
  • опљуну 2
  • опљуцкивати 1
  • опоравио 1
  • опорављао 1
  • опорављати 1
  • опоро 3
  • опра 1
  • оправдам 1
  • опрашен 1
  • опрезно 1
  • Опрезно 1
  • опрезу 1
  • опремивши 1
  • опремио 2
  • опремљен 1
  • опремљена 1
  • опремљени 3
  • опремљених 1
  • опржио 1
  • опријатељих 1
  • опричам 1
  • опричао 1
  • опрости 2
  • опростила 1
  • опростили 1
  • опростимо 2
  • Опростио 1
  • опроштај 1
  • опружен 1
  • опруженом 1
  • опружи 1
  • Опружи 1
  • опруживши 2
  • опсова 1
  • опсовати 1
  • оптрчавајући 1
  • оптужаба 1
  • оптужбама 1
  • опусте 1
  • опусти 1
  • опустиле 1
  • опустио 1
  • опустише 1
  • опустјела 1
  • опута 1
  • опутама 1
  • опуту 1
  • опуштеним 2
  • опуштених 1
  • оран 1
  • орасима 1
  • ораха 2
  • орловским 1
  • орне 1
  • оробе 1
  • оробили 3
  • оробљен 1
  • орошене 1
  • ортак 1
  • ортаци 1
  • оружане 2
  • Оружани 1
  • оружани 8
  • оружаних 1
  • оружја 8
  • оружје 19
  • оружјем 8
  • осам 1
  • осамљен 1
  • осамљена 2
  • осамљени 2
  • освајати 1
  • Осванули 1
  • освете 1
  • Освети 1
  • освети 2
  • осветим 3
  • осветити 3
  • Осветићу 1
  • осветнике 1
  • осветнички 1
  • освету 1
  • освијести 2
  • Освијестивши 1
  • освијестила 1
  • освијестити 1
  • освијетли 1
  • освијетљено 1
  • освјетљавао 1
  • освјетљујући 1
  • освоје 1
  • освоји 2
  • освојила 1
  • освојити 1
  • освојише 1
  • осврне 1
  • осврнем 1
  • осврну 1
  • осврнувши 2
  • осврнула 1
  • осврнути 1
  • осврнуше 1
  • освртала 1
  • освртао 3
  • освртати 2
  • осврће 2
  • осврћу 1
  • осврћући 12
  • осиједио 1
  • осијече 1
  • осили 2
  • осилила 1
  • осилили 1
  • Осилили 1
  • осилио 1
  • осилише 1
  • Осим 2
  • осим 4
  • осипљу 1
  • осјенчаваху 1
  • осјети 3
  • Осјетивши 1
  • осјетио 2
  • осјетих 2
  • осјећа 2
  • Осјећајући 1
  • осјећајући 2
  • осјећале 1
  • осјећали 2
  • осјећам 1
  • осјећања 1
  • осјећао 7
  • ослаби 1
  • ослабили 1
  • ослабљена 1
  • ослањајући 2
  • ослободи 1
  • ослободио 1
  • ослони 2
  • Ослоних 1
  • ослухивао 1
  • ослухивати 3
  • Ослухну 1
  • ослухну 3
  • Осман 9
  • Османа 3
  • Османовом 1
  • Османом 1
  • осмијех 1
  • осмјехне 3
  • осмјехну 9
  • осмјехнувши 1
  • осмјехнуо 1
  • осмјехнути 1
  • Осмјехнуше 1
  • осмјехујући 2
  • оснажи 1
  • оснажио 1
  • особитим 1
  • осоколи 4
  • осоколивши 1
  • осоколим 2
  • осоколио 1
  • осоран 1
  • осорнија 1
  • осорније 1
  • осорно 4
  • оста 1
  • оставе 1
  • остави 4
  • Остави 7
  • Оставивши 1
  • оставивши 2
  • оставила 1
  • оставили 1
  • Оставили 1
  • оставим 2
  • Оставио 2
  • оставио 6
  • Оставите 3
  • оставити 1
  • Оставиће 1
  • оставићу 1
  • оставиш 1
  • оставише 2
  • оставља 1
  • остављала 2
  • остављали 4
  • остављена 2
  • остаде 2
  • остадох 1
  • остадоше 1
  • Остадоше 1
  • остајала 2
  • остајали 2
  • остајао 5
  • остајаху 1
  • остајеш 1
  • Остала 1
  • остала 7
  • Остале 1
  • остале 3
  • Остали 1
  • остали 7
  • осталима 2
  • осталих 2
  • остало 5
  • осталом 1
  • остане 3
  • останем 3
  • останеш 1
  • Остани 2
  • остану 1
  • Остао 1
  • остао 9
  • Остарили 1
  • Остарио 2
  • остати 5
  • остаци 1
  • осуде 1
  • Осудили 1
  • осудио 1
  • осуше 1
  • осушила 1
  • отада 2
  • Отада 5
  • Отац 1
  • отац 5
  • отварајући 1
  • отворена 1
  • отвореним 1
  • отворено 10
  • отвореног 1
  • отвори 6
  • отворила 1
  • отворим 4
  • отворио 1
  • отворити 2
  • отворише 1
  • оте 3
  • отегла 1
  • отегну 21
  • отегнувши 1
  • отегнуто 8
  • отегнух 2
  • отежеш 1
  • отежући 5
  • отезали 1
  • отезао 1
  • отезати 2
  • отели 2
  • отело 1
  • Отео 2
  • отео 5
  • отета 1
  • Отета 1
  • отети 1
  • отима 5
  • отимају 1
  • отимајући 1
  • отимала 1
  • отимале 1
  • отимали 1
  • отимам 1
  • отимао 6
  • отирала 1
  • Отирући 1
  • отирући 2
  • отићи 3
  • Отишао 1
  • отишао 11
  • отишла 2
  • отишли 2
  • отјера 3
  • отјерати 2
  • отјерах 1
  • откако 2
  • откинути 1
  • отклања 1
  • отклањао 1
  • отклони 1
  • откопча 1
  • откотрља 1
  • откреса 11
  • откресах 3
  • откреше 1
  • откривале 1
  • откривао 1
  • откуда 1
  • отме 3
  • отмем 2
  • отмичари 1
  • отму 1
  • отпасујући 1
  • отпијевале 1
  • отпљувао 1
  • отпљуцкујући 1
  • отповрну 2
  • отповрнуше 1
  • отпоче 2
  • отпочела 1
  • отпочеле 1
  • отпочели 2
  • отпочети 2
  • отпочинем 1
  • отпочину 2
  • отпочнем 1
  • отпочнемо 1
  • отприлике 2
  • отпрсну 1
  • отпусти 1
  • отпустивши 1
  • отпустила 1
  • отпуштати 2
  • отрага 1
  • отргати 1
  • отргнем 3
  • отргну 1
  • отргнуо 1
  • Отргнуо 1
  • отргнути 1
  • Отргох 1
  • отре 2
  • отресао 1
  • отресе 1
  • отрже 2
  • отро 1
  • отрча 1
  • Отсада 1
  • отсијевао 1
  • отсијече 10
  • отсјечно 1
  • отскакује 1
  • отскочи 4
  • отспава 1
  • отуда 2
  • отури 2
  • отурио 1
  • отхукујући 3
  • отцијепе 1
  • отцијепи 1
  • отшкринуо 1
  • Охо 6
  • охрабри 1
  • оца 6
  • оцртам 1
  • оцу 2
  • очајна 1
  • очајно 4
  • очеви 1
  • очеву 1
  • очекивао 3
  • очекује 1
  • очекујући 3
  • очешао 1
  • очешати 1
  • очи 44
  • очију 14
  • очима 30
  • очисти 1
  • очистим 2
  • очитам 1
  • очувати 1
  • оџаке 1
  • оџаком 1
  • ошамари 1
  • ошамарио 1
  • ошину 5
  • ошинуо 1
  • Оштар 1
  • оштра 1
  • оштри 1
  • оштрија 1
  • оштрије 3
  • оштрим 2
  • оштрину 1
  • оштрио 1
  • оштрити 1
  • оштрице 1
  • оштрицу 2
  • оштро 7
  • оштром 2
  • оштру 1
  • Па 119
  • па 159
  • пада 1
  • падала 2
  • падале 4
  • падали 2
  • падао 2
  • паде 8
  • падох 2
  • падоше 3
  • пажљиви 2
  • пажљивије 2
  • пажљивији 1
  • пажљиво 10
  • пажња 1
  • пажњу 1
  • пазар 1
  • пазаре 1
  • пазари 1
  • пазаривањем 2
  • Пазарисмо 1
  • пазарити 1
  • пазарује 1
  • пазарујем 2
  • пазе 1
  • пазећи 3
  • пази 4
  • пазила 3
  • пазио 6
  • пазити 3
  • пазусима 1
  • пазуха 2
  • пазухо 1
  • пазухом 3
  • пакосна 1
  • пакосни 1
  • пакосније 1
  • пакосника 1
  • пакосно 11
  • пала 2
  • пале 1
  • пали 2
  • палили 1
  • памет 10
  • паметан 1
  • памети 2
  • паметни 1
  • паметнији 4
  • паметнијих 1
  • паметним 1
  • паметној 1
  • памећу 1
  • памук 1
  • пане 1
  • панем 1
  • пао 2
  • папрених 1
  • папуча 1
  • папучама 2
  • папуче 4
  • папучом 3
  • папучу 2
  • пара 8
  • парама 1
  • паре 6
  • парип 1
  • парипи 2
  • парипима 2
  • парничити 1
  • пару 1
  • паса 3
  • пасти 1
  • пасторчад 1
  • пате 1
  • патила 1
  • патлиџана 1
  • паучина 1
  • педесет 1
  • пезевенк 1
  • пекао 1
  • пекле 1
  • пекло 1
  • пекмезом 1
  • пексимита 2
  • пеку 1
  • пелене 1
  • пенџер 7
  • пенџера 8
  • пенџере 5
  • пенџерима 2
  • пенџерске 1
  • пенџеру 4
  • пењати 1
  • пепелу 1
  • пепељаста 1
  • пепео 2
  • пепеоницу 2
  • перје 1
  • пет 3
  • пета 1
  • петак 1
  • пете 1
  • петеро 1
  • пети 3
  • Петком 1
  • петљају 1
  • петљала 1
  • петнаест 1
  • пећи 2
  • пехливан 1
  • пехливана 1
  • пехливанлуцима 1
  • пецам 1
  • пецао 1
  • пецати 1
  • пецкајући 3
  • пецкали 1
  • пецкати 2
  • пецне 1
  • пецнем 1
  • пецну 1
  • пече 2
  • печени 1
  • печења 1
  • пешева 2
  • пешевима 1
  • пешкеш 1
  • пешкеша 1
  • пешкешима 1
  • пешкир 4
  • пешкира 1
  • пешкире 1
  • пешкиром 1
  • пијаних 1
  • пијаница 1
  • пијаницама 1
  • пијанице 1
  • пијанству 1
  • пије 1
  • пијеска 1
  • пијуцкајући 1
  • пилава 2
  • пили 1
  • пиљио 1
  • пипају 1
  • пипајући 2
  • пипала 1
  • пипао 3
  • пипати 4
  • пиринач 1
  • писама 1
  • писао 1
  • писати 3
  • Писка 1
  • писмо 1
  • пита 6
  • Питај 1
  • питај 4
  • питају 2
  • питајући 4
  • Питала 2
  • питала 6
  • питале 1
  • питали 4
  • питама 1
  • питања 2
  • питање 2
  • питањима 1
  • питао 20
  • Питао 3
  • питати 7
  • питаш 4
  • пите 1
  • питомије 2
  • питомији 1
  • питомо 1
  • пићу 1
  • пише 1
  • пиште 1
  • пјан 2
  • пјева 7
  • Пјевај 3
  • пјевајући 3
  • Пјевала 1
  • пјевала 2
  • пјевало 1
  • пјевам 1
  • пјевање 2
  • пјевати 1
  • пјеваш 2
  • пјевуцао 1
  • пјевуцкајући 2
  • пјена 1
  • пјени 1
  • пјеном 2
  • пјену 1
  • пјенушећи 3
  • пјесама 1
  • пјесма 4
  • пјесмом 2
  • пјесму 5
  • пјешачити 1
  • пјешице 1
  • плави 1
  • плавим 1
  • плавих 1
  • плавичасти 1
  • плавкасте 1
  • плавој 1
  • плазећи 1
  • плазио 1
  • плакала 2
  • плакао 1
  • пламен 3
  • пламена 1
  • пламиле 1
  • пламти 1
  • пламтити 1
  • пламтјела 1
  • пландовао 1
  • планем 1
  • планина 1
  • Планина 1
  • планине 4
  • планини 1
  • планинскијех 2
  • планину 3
  • планинштара 1
  • планинштари 1
  • Планинштарима 1
  • планинштарима 2
  • плану 1
  • планух 2
  • платили 1
  • платим 1
  • платио 1
  • платном 1
  • плаћа 1
  • плаћати 1
  • плах 1
  • плаха 2
  • плахе 1
  • плаху 1
  • плач 6
  • плачући 6
  • плашећи 1
  • плаши 5
  • плашила 2
  • плашило 1
  • плашим 3
  • плашио 1
  • Плашио 1
  • плашиш 1
  • плашљиво 3
  • плетару 1
  • плетеницама 1
  • плетенице 1
  • плећа 2
  • плећима 4
  • пливале 1
  • плијенимо 1
  • плијенити 1
  • плијесан 1
  • плиткога 1
  • плотова 1
  • пљачкате 1
  • пљачкаши 1
  • пљачкашима 1
  • пљесну 6
  • пљувао 1
  • Пљувачка 1
  • Пљувачке 1
  • пљувачку 1
  • пљујући 1
  • Пљуни 1
  • пљуском 1
  • По 19
  • по 268
  • побиједити 1
  • побијем 1
  • Побјегао 1
  • побјегао 2
  • побјегнем 2
  • побјегну 1
  • побједа 1
  • побједник 1
  • побјеђивао 1
  • побјеже 4
  • побјеснила 1
  • поблиједи 2
  • побоље 1
  • побратио 1
  • Повалише 1
  • поведе 5
  • поведем 1
  • повезала 1
  • повезаним 1
  • повео 2
  • пови 1
  • повијала 2
  • повијама 1
  • повијати 2
  • повијене 1
  • повијеном 1
  • повикаше 1
  • повила 1
  • повири 1
  • повирише 1
  • повисујући 1
  • повлачи 1
  • повлачити 1
  • поводећи 2
  • поводили 1
  • поврати 3
  • повратио 1
  • повратити 2
  • повратише 1
  • повраћа 1
  • повраћати 1
  • поврисну 1
  • поврће 1
  • повукох 2
  • повуче 8
  • повучем 1
  • повучена 1
  • погађа 1
  • Погађај 1
  • погађајући 2
  • погађању 1
  • погађао 1
  • погађати 2
  • погази 1
  • погане 1
  • поганији 1
  • поганови 2
  • поганог 1
  • погдјегдје 1
  • погибије 1
  • погибох 1
  • Погибох 1
  • погинулога 1
  • погинуо 6
  • погинути 2
  • поглади 2
  • погладивши 1
  • погладио 1
  • поглед 6
  • погледа 37
  • Погледавши 4
  • погледавши 6
  • погледају 1
  • погледајући 2
  • погледала 1
  • Погледала 1
  • погледали 2
  • Погледам 2
  • погледам 3
  • погледао 2
  • погледасмо 1
  • Погледасмо 1
  • погледате 1
  • погледати 7
  • Погледах 1
  • погледах 3
  • погледаше 2
  • погледима 1
  • погледом 15
  • погнути 1
  • поговора 1
  • Погоди 2
  • погодила 2
  • погодио 2
  • погодити 1
  • погођени 1
  • поголем 1
  • погрешку 2
  • погружен 1
  • погурен 2
  • погурених 1
  • погуривши 1
  • Под 1
  • под 38
  • подај 1
  • подаље 3
  • подбацише 1
  • подбрадак 1
  • подбухо 1
  • подвикивале 1
  • подвикивати 2
  • подвикне 1
  • подвикну 6
  • подвикнувши 1
  • подвикнуо 1
  • подвикују 1
  • подвољак 2
  • подвољком 1
  • подврискивању 1
  • подврискивати 1
  • подврискује 1
  • подврискујући 1
  • подвриснем 1
  • подвриснух 1
  • подгаја 1
  • подгајао 1
  • подгојила 1
  • Подгојила 1
  • подгриза 1
  • подераним 1
  • подераном 1
  • подерану 1
  • подивља 2
  • подигао 3
  • подигне 2
  • подигнем 3
  • подигну 1
  • подигнути 1
  • подигосмо 1
  • Подигосмо 1
  • подигох 2
  • подигоше 2
  • подиже 13
  • подижући 1
  • подијелили 1
  • подијељени 1
  • подићи 1
  • подметала 1
  • подметао 1
  • подмукла 2
  • подмуклим 1
  • подмукло 1
  • поднапити 1
  • подне 6
  • поднесе 3
  • поднимљена 1
  • подносила 1
  • подносити 1
  • подова 1
  • подоји 1
  • подражим 1
  • подранио 1
  • подругачица 3
  • подругивале 2
  • подругивача 1
  • подругљиво 9
  • подругне 1
  • подругнуо 1
  • подрум 1
  • подрхтавајући 1
  • подсмијевали 1
  • подсмијеха 1
  • подсмијехом 2
  • подсмјехивали 1
  • подсмјехне 2
  • подсмјехујући 1
  • подстиче 1
  • подупирали 1
  • подупирао 1
  • подупрем 1
  • подуприје 1
  • подупрта 1
  • подухвати 2
  • подухватим 1
  • подцикујући 1
  • пође 14
  • пођем 2
  • пођемо 1
  • Пођимо 1
  • пођосмо 1
  • Пођосмо 1
  • пођох 1
  • Пођох 1
  • пожалити 1
  • пожалиш 1
  • пожара 1
  • пожудно 1
  • позва 2
  • позвала 1
  • позвао 2
  • позвати 1
  • позвецкивали 1
  • позвецкујући 1
  • поздрав 1
  • поздрава 1
  • поздраве 2
  • поздравивши 1
  • поздравили 2
  • поздравим 1
  • Поздравио 1
  • поздравише 1
  • поздрављајући 2
  • поздрављали 2
  • поздрављао 1
  • поздрављати 1
  • позеленила 1
  • позива 1
  • позивао 1
  • Позлаћене 1
  • позлаћеним 1
  • познавала 1
  • познавали 2
  • познавао 1
  • познаде 1
  • познадох 1
  • Познадох 2
  • Познајем 1
  • познајеш 1
  • Познајеш 1
  • познају 1
  • Познао 1
  • познао 8
  • познате 1
  • познати 10
  • познатији 1
  • познатим 1
  • позове 1
  • поигравајући 1
  • поигравала 1
  • поигравао 1
  • поигравати 2
  • поиграм 1
  • поинатим 1
  • Поинатио 1
  • појави 2
  • појавила 1
  • појавио 2
  • појавити 1
  • појас 6
  • појаса 7
  • појасом 3
  • појасу 4
  • Појахаше 1
  • појаче 1
  • појести 1
  • покаже 5
  • покажем 1
  • показа 4
  • показати 4
  • показивао 1
  • показивати 2
  • показујући 1
  • покајао 1
  • покаткад 4
  • Покаткада 1
  • покаткада 5
  • покваре 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • поклањајући 1
  • поклецавати 1
  • Поклецајући 1
  • поклецну 1
  • поклецнуше 1
  • поклецујем 1
  • поклич 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонима 2
  • поклонио 1
  • поклонити 2
  • поклонише 1
  • поклопи 4
  • покорава 2
  • покоравајући 1
  • покоравао 1
  • покоран 1
  • покори 1
  • покорила 1
  • покорим 1
  • покорити 3
  • Покорно 1
  • покрај 26
  • покрвавиле 1
  • покрвим 1
  • покрет 1
  • покривши 1
  • покуњен 2
  • покуњено 5
  • покуњивши 1
  • покуњили 1
  • покуњио 1
  • покупи 1
  • покупио 1
  • покуша 2
  • покушавајући 5
  • покушавао 1
  • покушаваше 1
  • Покушаваше 1
  • покушам 1
  • покушао 1
  • покушати 1
  • покушах 2
  • покушаше 1
  • пола 1
  • полазак 1
  • полазећи 2
  • полазио 1
  • полако 6
  • поласком 1
  • поласку 1
  • полегнутих 1
  • полете 1
  • полети 2
  • полетила 1
  • полећела 1
  • полије 1
  • полијева 1
  • полијевати 1
  • полијегасмо 1
  • половина 2
  • половине 1
  • половини 1
  • половину 1
  • половица 2
  • Половицу 1
  • половицу 4
  • поломио 1
  • поломити 1
  • поломљене 1
  • поломљеним 1
  • поломљено 1
  • полугласно 15
  • полуголе 1
  • полудивљих 1
  • полумјесец 1
  • полумраку 1
  • полумрачно 1
  • полумрачну 1
  • полумртав 1
  • полунаге 1
  • полунагим 1
  • полуонесвијешћена 1
  • полуотвореног 1
  • полутами 1
  • полушапатом 1
  • Поље 1
  • пољу 3
  • пољубаца 1
  • пољуби 4
  • пољубим 2
  • Пољубио 1
  • пољубио 2
  • пољубих 1
  • пољубише 1
  • пољуљују 1
  • Помагајте 2
  • помагала 1
  • помагале 1
  • помагало 2
  • помагања 1
  • помагао 1
  • помагати 1
  • помагњава 2
  • помагњаву 1
  • помаже 1
  • помажем 1
  • помакнуо 1
  • помакох 1
  • помакоше 1
  • помало 7
  • помаман 1
  • помамна 1
  • помамно 5
  • помене 1
  • поменуо 1
  • помете 1
  • пометоше 1
  • помијеша 1
  • помијешали 1
  • помијешани 1
  • помилова 1
  • помилује 1
  • помисли 1
  • Помисли 3
  • помислио 3
  • помислит 1
  • помислити 4
  • помислих 2
  • помишљао 2
  • помогао 1
  • помогло 2
  • помогне 2
  • помогну 1
  • помодри 1
  • помодрило 1
  • помоли 2
  • помолити 1
  • Помолише 1
  • помоћ 4
  • помоћника 1
  • помрча 1
  • помрчини 1
  • помрчину 3
  • помуте 1
  • помути 1
  • помутиле 1
  • помутише 1
  • помућеним 2
  • понављали 1
  • понављао 1
  • понека 3
  • Понекад 1
  • понекад 4
  • понекада 1
  • понеки 1
  • Понеки 1
  • понесох 1
  • понестало 1
  • понесу 1
  • понешто 5
  • понижен 1
  • понизити 2
  • понизно 3
  • понови 3
  • понових 1
  • Поново 2
  • поново 32
  • понос 2
  • поносан 1
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносит 2
  • поносита 3
  • поносито 16
  • поноснији 1
  • поноћи 2
  • понуда 5
  • понуде 1
  • понуди 3
  • понудивши 2
  • понудила 1
  • понудио 1
  • понуду 1
  • поодмакли 1
  • попада 1
  • попадаше 1
  • попалити 2
  • попевши 1
  • попије 2
  • попијевају 1
  • попијевајући 1
  • попијевала 1
  • попијевали 2
  • попијевати 5
  • поплашен 1
  • поплашена 2
  • поплашеним 1
  • поплашених 1
  • поплашено 7
  • поплаши 1
  • поплаших 1
  • поправи 1
  • поправљајући 2
  • поправљали 1
  • поправљао 1
  • поправљати 1
  • попридиже 4
  • попријеко 2
  • попријети 1
  • попријетише 1
  • поприличан 1
  • попрска 2
  • попунише 1
  • попустили 1
  • попут 2
  • попуцала 1
  • попушити 1
  • попуштајући 1
  • попуштати 1
  • порвем 1
  • поребарке 4
  • Поред 1
  • поред 39
  • поредавши 1
  • поредали 3
  • пореданих 1
  • порезали 1
  • поријекла 1
  • пориче 1
  • порука 2
  • поруком 2
  • порумени 3
  • порумених 1
  • поруци 1
  • поручивали 1
  • поручивши 1
  • поручили 1
  • порушио 1
  • посадих 1
  • посао 6
  • посвађа 2
  • посвађао 1
  • посвршава 1
  • посвршавао 1
  • посебице 1
  • посједали 1
  • посједасмо 1
  • посјекао 1
  • посјета 1
  • поскочи 1
  • поскочим 1
  • поскочити 1
  • посла 6
  • послала 4
  • послали 1
  • послао 1
  • послова 1
  • послове 7
  • послови 1
  • пословима 3
  • пословице 1
  • послом 3
  • послу 5
  • послужи 1
  • послуживали 1
  • послушали 1
  • послушасмо 1
  • послушати 4
  • послушно 1
  • посматрао 1
  • посматрати 1
  • поспали 1
  • поспе 1
  • посрамљен 1
  • посрну 5
  • посрнуо 1
  • посрнути 2
  • посрнух 1
  • посртали 1
  • посртати 2
  • посрћу 1
  • посрћући 1
  • поста 2
  • постава 1
  • поставили 1
  • постављеним 1
  • постаде 1
  • постадоше 1
  • постајала 3
  • постајале 1
  • постајали 1
  • постајао 5
  • постајући 1
  • постала 1
  • постане 1
  • постанем 1
  • постану 2
  • постао 3
  • постарао 1
  • постати 1
  • постиђен 2
  • постиђено 4
  • постулама 1
  • постуле 2
  • постулу 1
  • поступцима 1
  • посустали 1
  • потајна 1
  • потајно 1
  • потварати 1
  • потврди 3
  • потврдила 2
  • потврдили 1
  • потврдио 1
  • потврдити 1
  • потврдише 1
  • потврђивали 1
  • потегнувши 2
  • потече 1
  • потјера 1
  • потјераше 1
  • поткажу 1
  • потказао 1
  • потковице 1
  • поткопан 1
  • поткрадали 1
  • поткрадао 1
  • поткресаном 2
  • поткресати 1
  • поткресује 1
  • поткријепити 1
  • потмуо 3
  • потоне 1
  • потоцима 1
  • потпрашивати 1
  • потпрашујући 1
  • потпуно 21
  • потпуну 1
  • потражим 1
  • потрбушке 2
  • потребно 1
  • потркивати 1
  • Потрошила 1
  • потрошила 2
  • потрошили 2
  • потрошио 1
  • Потрча 1
  • потрча 2
  • потрчавши 2
  • потрчала 2
  • Потрчао 1
  • потрчао 3
  • потрчати 1
  • потрчах 4
  • потрчаше 2
  • потрчим 4
  • потсјетити 1
  • потскакујући 1
  • потсмјехују 2
  • потужим 2
  • потурени 1
  • потуривши 1
  • поћерке 1
  • поћи 1
  • поћута 4
  • поубијали 1
  • поуздан 1
  • поуздано 1
  • поуздања 1
  • похвала 1
  • похвалама 1
  • похвале 1
  • похвали 3
  • похвалим 1
  • Похвата 1
  • поцрвенио 1
  • поцупкао 1
  • поцупкујући 2
  • поче 119
  • Поче 8
  • Почела 1
  • почела 28
  • Почеле 1
  • почеле 3
  • Почели 1
  • почели 12
  • почело 4
  • Почео 1
  • почео 45
  • почесмо 1
  • почесто 1
  • почетак 1
  • почети 2
  • почетка 1
  • почех 18
  • Почех 3
  • почеша 2
  • почеше 25
  • Почеше 5
  • почивка 1
  • почивке 9
  • починио 1
  • Починућемо 1
  • почињати 1
  • почиње 1
  • почне 9
  • почнем 16
  • Почнем 2
  • почнемо 1
  • почну 6
  • поџавељао 1
  • пошаље 1
  • пошао 11
  • Пошао 2
  • пошкропи 1
  • пошкропили 1
  • пошла 2
  • пошли 4
  • пошло 2
  • Пошље 2
  • пошље 4
  • пошљедње 1
  • Пошљедње 1
  • пошљедњи 1
  • поштеде 1
  • поштен 6
  • поштенија 1
  • поштенији 1
  • поштено 2
  • поштеног 1
  • поштеној 1
  • поштеном 1
  • поштену 1
  • поштења 1
  • поштење 1
  • пошто 23
  • Пошто 5
  • прав 1
  • права 1
  • правдајући 1
  • правдати 1
  • праве 4
  • правећи 2
  • прави 2
  • правије 1
  • правили 1
  • правим 2
  • правио 3
  • правих 2
  • право 16
  • Право 4
  • правог 2
  • правом 1
  • праву 1
  • правцату 1
  • праг 3
  • прага 9
  • прагом 1
  • прагу 6
  • празан 2
  • Празна 1
  • празна 3
  • празне 2
  • празних 3
  • прали 1
  • прама 1
  • прамен 2
  • праменови 1
  • праменовима 1
  • прамену 1
  • праснух 1
  • Праснух 1
  • пратећи 1
  • прати 3
  • пратила 1
  • пратили 1
  • пратило 1
  • пратио 2
  • пратиоце 1
  • пратиоцима 1
  • пратити 1
  • Пратићу 1
  • прашина 1
  • прашине 1
  • прашини 3
  • прашину 2
  • прашњави 2
  • прашњавим 2
  • прашта 1
  • праштали 1
  • прва 1
  • прве 1
  • први 11
  • Први 2
  • првим 1
  • првих 2
  • првог 2
  • првом 1
  • прву 1
  • пребаци 6
  • пребацивала 1
  • пребацивати 2
  • пребацивши 5
  • пребацио 3
  • пребаченим 1
  • преби 1
  • пребијам 1
  • пребирао 1
  • пребити 1
  • пребројавати 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • превезане 1
  • превезивати 1
  • превијајући 1
  • превијам 1
  • превијању 1
  • превијати 3
  • Превићемо 1
  • превјерио 1
  • превлачили 1
  • преврне 3
  • Преврну 1
  • преврну 4
  • преврнути 2
  • преврнух 1
  • превртала 1
  • превртања 1
  • превртати 1
  • преврће 1
  • преврћући 4
  • превуче 2
  • преграђена 1
  • прегризе 1
  • прегршти 1
  • Пред 5
  • пред 78
  • преда 13
  • предаде 1
  • предадох 1
  • предао 1
  • предати 1
  • предлог 1
  • предложи 2
  • предложио 1
  • предложих 1
  • предомисли 1
  • предомишљања 1
  • предузимам 1
  • предушујући 1
  • пређе 1
  • пређем 1
  • пређох 1
  • пређоше 1
  • прежива 1
  • презирање 1
  • Презирање 1
  • презривим 1
  • презриво 5
  • прејео 1
  • прекида 1
  • прекидајући 1
  • прекидале 1
  • прекидао 2
  • прекиде 9
  • прекидох 3
  • прекинуо 1
  • прекинути 2
  • прекипи 1
  • Прекјуче 1
  • преклињући 1
  • преклонити 1
  • преклоњен 1
  • преко 49
  • прекор 1
  • прекоравао 2
  • прекоравати 3
  • прекорачио 1
  • прекори 2
  • прекорио 2
  • прекривала 1
  • прекривена 1
  • прекривене 2
  • прекрсти 4
  • прекрстивши 3
  • прекрстили 1
  • прекрстио 2
  • прекрштеним 1
  • прекрштених 3
  • прексјутра 1
  • Прексјутри 1
  • прелаз 1
  • прелазиле 1
  • прелетио 1
  • прели 3
  • преливају 1
  • прелијевала 1
  • прелијевале 2
  • прелијевало 1
  • прелијевао 1
  • прелијевати 1
  • прелијетала 1
  • прелијетао 2
  • прелиставати 1
  • преломио 2
  • преломити 2
  • преломљени 1
  • према 78
  • премаме 1
  • премамио 1
  • преметну 1
  • преметнувши 1
  • премећу 1
  • премећући 2
  • премишља 1
  • премјера 1
  • премјеравајући 1
  • премјеравали 1
  • премјеравао 1
  • премјерала 1
  • премјерали 1
  • премјери 3
  • премјерили 1
  • премјести 1
  • премного 2
  • премре 1
  • премрли 1
  • пренемажући 2
  • пренио 1
  • пренула 2
  • пренуо 1
  • преоблачити 1
  • преобразила 1
  • преобукли 1
  • преобуку 1
  • преобучен 1
  • преобучени 3
  • преобучеш 2
  • преостајало 1
  • преостало 1
  • преостане 1
  • преотму 1
  • препадати 1
  • препаде 1
  • препадох 1
  • препао 1
  • Препашће 1
  • препирале 1
  • препирали 1
  • препирање 1
  • препирати 3
  • препиру 1
  • препланулим 1
  • преплашени 1
  • преплашено 2
  • преплашену 1
  • преплаши 1
  • препороди 1
  • препородила 1
  • препоруци 1
  • препоручивао 3
  • препријечи 3
  • препријечио 1
  • препричавали 2
  • препричати 1
  • препричаћу 1
  • препртљао 1
  • препуна 1
  • препуне 2
  • препуни 1
  • препуним 1
  • препуном 1
  • препуњавала 1
  • препуњене 3
  • препуштен 1
  • пресађивала 1
  • пресамитивши 1
  • пресамићена 1
  • пресахнула 1
  • пресијецао 2
  • пресијече 2
  • пресјекох 1
  • прескакао 1
  • прескочи 2
  • престајали 1
  • престајао 2
  • престајући 1
  • престале 1
  • Престани 1
  • престао 2
  • престати 1
  • престрашено 1
  • престрашићемо 1
  • престријели 1
  • преступница 2
  • пресуду 1
  • претварајући 1
  • претварала 1
  • претварањем 1
  • претварао 1
  • Претварао 1
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претеци 1
  • претоварене 1
  • претоварени 1
  • претрне 1
  • претрнух 1
  • претрчавала 1
  • претсказује 1
  • преудала 1
  • Преудала 1
  • прецвао 1
  • преша 3
  • прешао 4
  • прешива 1
  • прешла 1
  • прешле 1
  • пржио 1
  • при 12
  • При 2
  • прибере 1
  • приберем 3
  • прибијало 1
  • прибира 1
  • прибирајући 1
  • приближи 1
  • приближивали 1
  • приближили 1
  • приближио 1
  • приближује 1
  • прибојавала 1
  • прибра 2
  • прибравши 1
  • прибрати 2
  • привезане 1
  • привезани 1
  • привезаном 1
  • приви 2
  • привијала 1
  • привијати 2
  • привије 1
  • привио 1
  • привири 1
  • привиривао 1
  • привиривати 1
  • привлачећи 1
  • привукла 1
  • привуче 4
  • пригњечи 1
  • пригњечиш 1
  • приговора 1
  • приговори 1
  • приграби 1
  • приграбили 1
  • пригрлила 1
  • пригушен 1
  • пригушени 1
  • пригушеним 1
  • пригушено 7
  • придигао 1
  • придигох 1
  • Придиже 1
  • придиже 6
  • придижући 1
  • придизала 1
  • придржавајући 2
  • придруживали 1
  • придружити 1
  • призива 1
  • призивале 1
  • призивали 1
  • призна 2
  • признати 1
  • пријатељ 6
  • пријатеља 3
  • пријатеље 1
  • пријатељи 3
  • пријатељима 1
  • пријатељски 1
  • пријатна 1
  • Прије 1
  • прије 30
  • пријеђе 1
  • пријекорима 1
  • пријекорно 3
  • пријете 1
  • пријетећи 7
  • пријети 3
  • пријетили 1
  • пријетио 4
  • пријетити 3
  • пријетиш 1
  • пријетње 1
  • прикаскивати 1
  • прикова 1
  • прикрада 1
  • прикрадајући 1
  • прикрадао 1
  • прикрадати 2
  • прикрајак 2
  • прикрајка 1
  • прикривајући 1
  • прикриваш 1
  • прикривен 1
  • прикривена 1
  • прикривено 1
  • прикривеног 1
  • прикупи 1
  • прилегли 1
  • прилети 1
  • прилијепио 1
  • прилика 1
  • прилику 1
  • прилип 1
  • прилици 1
  • приличи 1
  • прилично 2
  • приложивши 1
  • приљуби 2
  • приљубивши 2
  • приљубих 1
  • приљубљене 1
  • приљубљивало 1
  • приљубљујући 1
  • примај 1
  • примају 1
  • примакне 1
  • примакнемо 1
  • примакосмо 1
  • примакох 1
  • примали 1
  • примамо 1
  • примати 1
  • примаче 2
  • примим 1
  • примимо 2
  • Примио 1
  • примио 3
  • примити 3
  • Примицао 1
  • примицати 2
  • примичем 1
  • Примичући 1
  • примичући 5
  • примједбе 1
  • примјеру 1
  • Примјећивао 1
  • принијела 1
  • принио 1
  • приносећи 1
  • приносио 1
  • прионула 2
  • припали 3
  • припаливши 1
  • припаљивао 1
  • припасивати 1
  • припија 1
  • припијала 1
  • приповиједа 1
  • приповрну 1
  • припомагати 1
  • приправљали 1
  • припремали 1
  • припремао 4
  • припремати 1
  • припреми 1
  • Припреми 1
  • припремио 1
  • припремиш 1
  • припуцавале 1
  • присебан 1
  • присебнији 1
  • присјетивши 1
  • присјетих 1
  • присјећати 1
  • прискочи 1
  • прислони 1
  • прислонивши 1
  • прислушкивао 1
  • приспјели 1
  • присркује 1
  • пристајали 2
  • пристајање 1
  • пристајао 5
  • пристаје 3
  • пристајући 4
  • пристизати 1
  • Приступајте 1
  • приступала 3
  • приступао 1
  • Приступи 1
  • приступи 21
  • приступивши 1
  • приступила 1
  • приступим 1
  • приступио 2
  • приступити 2
  • приступих 2
  • приступише 2
  • присуству 2
  • притврђује 1
  • притегну 1
  • притеже 1
  • притежући 1
  • притезати 1
  • притискивали 1
  • притискивао 1
  • приточи 1
  • притрча 2
  • притрчавао 2
  • притрчала 1
  • притрчах 1
  • притрчим 1
  • Притрчим 1
  • притужим 2
  • прихватају 1
  • прихватајући 1
  • Прихватали 1
  • прихвати 8
  • прихвативши 2
  • прихватили 1
  • прихватим 2
  • прихватимо 1
  • прихватио 4
  • прихватити 2
  • прихватих 1
  • прихватише 3
  • прихваћати 1
  • приходима 1
  • прича 16
  • причај 1
  • Причај 2
  • причају 2
  • Причајући 1
  • причала 4
  • причале 1
  • Причали 1
  • причали 8
  • причало 3
  • причам 9
  • причама 2
  • причања 1
  • причање 1
  • причањем 3
  • причао 10
  • причати 15
  • причвршћене 1
  • причвршћивати 1
  • приче 8
  • Причека 1
  • Причини 3
  • причини 5
  • причиња 1
  • причињава 1
  • причињавали 3
  • причињавало 5
  • Причу 1
  • пркосио 1
  • пркосити 1
  • пркосно 2
  • прљав 1
  • прљавим 1
  • прљавом 1
  • прљаву 1
  • проберем 1
  • пробија 3
  • пробијају 1
  • пробијати 1
  • пробиле 1
  • пробирала 1
  • пробуди 1
  • пробудивши 1
  • пробудила 1
  • пробудио 5
  • пробуђени 1
  • проведем 1
  • провео 1
  • провиде 1
  • провидили 1
  • провидило 1
  • провидним 1
  • провири 3
  • провиривале 2
  • провиривали 1
  • провиривао 3
  • провиривати 2
  • провирује 1
  • провирују 2
  • провирујући 1
  • провучем 1
  • проговоре 2
  • Проговори 1
  • проговори 12
  • проговоривши 2
  • проговорили 1
  • проговорим 2
  • проговорио 3
  • проговорити 4
  • проговорише 2
  • прогони 1
  • прогунђа 5
  • прогутале 1
  • продавали 1
  • продавало 2
  • продавао 4
  • продавати 2
  • продаји 1
  • продају 1
  • продала 1
  • продам 1
  • продамо 1
  • продао 4
  • Продате 1
  • продаш 2
  • продире 1
  • продријемала 1
  • продрмуса 1
  • продрмусам 1
  • прође 4
  • прођоше 1
  • прождирући 1
  • проживио 1
  • прозебле 1
  • прозоре 1
  • проклети 1
  • проклињао 2
  • проклињући 3
  • пролазе 1
  • пролазећи 1
  • пролазили 2
  • пролазио 7
  • пролазити 1
  • пролазнике 1
  • пролазнини 1
  • пролете 1
  • пролети 2
  • пролијев 1
  • пролијева 1
  • пролијем 1
  • Пролијећу 1
  • пролио 1
  • прољепшала 1
  • прољетње 1
  • Промијени 1
  • промијенио 3
  • промисливши 1
  • промјена 1
  • промолила 1
  • промукло 6
  • промуклости 1
  • промуца 1
  • промуцала 1
  • промуцах 1
  • пронаћи 1
  • пронашли 1
  • пронесем 1
  • проницав 1
  • пропада 1
  • пропадало 1
  • пропадамо 1
  • пропадати 1
  • пропала 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • пропе 2
  • пропију 1
  • пропињала 1
  • пропињало 1
  • пропињати 1
  • пропињући 1
  • проплака 1
  • проплакао 1
  • проплаках 1
  • пропустивши 1
  • проријеђеног 1
  • прорицали 1
  • прорицао 2
  • прориче 1
  • просипа 1
  • просипати 1
  • просити 1
  • просјак 1
  • просјака 2
  • просјакиња 1
  • проспем 1
  • простирао 1
  • простих 1
  • просто 1
  • пространство 1
  • прострије 1
  • простријели 1
  • протежући 6
  • протезала 1
  • протезати 3
  • протепа 3
  • протепао 1
  • протествују 1
  • против 3
  • противио 2
  • противити 1
  • противника 1
  • протргује 1
  • протумачи 1
  • Проћи 1
  • проћи 2
  • проучио 1
  • прохтједе 1
  • проциједи 1
  • прочеље 1
  • прошао 6
  • прошапта 21
  • прошапута 3
  • прошла 1
  • прошли 1
  • Прошли 1
  • прошло 3
  • прса 11
  • прси 9
  • прсију 2
  • прсима 21
  • прст 5
  • прста 1
  • прсте 17
  • прстен 1
  • прстенова 1
  • прсти 2
  • прстима 11
  • прстом 4
  • Пртљај 1
  • пружајући 1
  • пружала 1
  • пружао 1
  • пружи 6
  • пружила 1
  • пружио 1
  • прутићима 1
  • прући 1
  • прућих 1
  • прхнуше 1
  • пршута 1
  • пса 1
  • псовака 1
  • псовале 1
  • псовали 1
  • псовао 3
  • псовати 3
  • псовке 1
  • псовком 3
  • Пст 1
  • псујући 2
  • пудар 1
  • пуже 1
  • пуке 1
  • пун 2
  • пуна 1
  • пуначке 1
  • пуначким 1
  • пуначко 1
  • пуначку 1
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пунија 1
  • пуније 1
  • пунили 1
  • пуним 6
  • пунио 7
  • пуних 3
  • пуно 3
  • Пуно 3
  • пуној 1
  • пуноћа 1
  • пусте 1
  • пусти 1
  • Пусти 1
  • пустивши 3
  • пустила 3
  • пустим 1
  • пустио 1
  • Пустио 1
  • пустити 1
  • Пустити 1
  • пустићеш 1
  • пустише 1
  • Пустише 1
  • пусто 1
  • Пут 1
  • пут 24
  • пута 49
  • путе 1
  • путеве 1
  • Путем 1
  • путем 6
  • путник 1
  • путника 2
  • путнике 2
  • путници 2
  • Путници 2
  • путницима 1
  • путовали 1
  • путовао 1
  • путовати 1
  • путу 5
  • пуцај 1
  • пуцали 2
  • пуцало 1
  • Пуцањ 1
  • пуцањ 2
  • Пуцао 1
  • пуцати 2
  • пуцкајући 1
  • пуцкара 1
  • пуцкарањем 1
  • пуцњава 1
  • пуче 2
  • пушака 3
  • пуше 1
  • пушећи 1
  • пуши 1
  • пушити 1
  • пушка 6
  • пушкама 4
  • пушкарнице 1
  • пушкарницу 1
  • Пушке 1
  • пушке 17
  • пушком 3
  • пушку 36
  • пуштајући 5
  • пуштала 1
  • пушчана 1
  • пушчане 1
  • пушчаним 1
  • пушчетина 1
  • пушчетине 1
  • Пхи 6
  • работе 1
  • равнодушни 1
  • рад 4
  • рада 1
  • раде 6
  • радећи 1
  • ради 24
  • Ради 5
  • радила 1
  • радиле 3
  • радили 3
  • радило 1
  • радим 2
  • радимо 2
  • радине 1
  • Радио 1
  • радио 5
  • Радите 1
  • Радити 1
  • радити 6
  • радиш 4
  • радницима 2
  • радње 1
  • радњи 1
  • радозналости 3
  • радознао 1
  • радом 1
  • радосна 1
  • радосним 1
  • Радост 1
  • радост 2
  • радости 4
  • раду 1
  • рађа 2
  • ражљућени 1
  • разабрати 2
  • разаспу 1
  • разасу 1
  • разасувши 1
  • разасула 1
  • разасуло 1
  • разасутим 1
  • разбаца 1
  • разбацају 1
  • разбаци 1
  • разбацивати 1
  • разбацивши 1
  • Разбацивши 1
  • разбаченим 1
  • разбија 1
  • разбијала 1
  • разбијао 1
  • разбијати 1
  • разбије 2
  • разбијем 1
  • разбијени 1
  • разбили 1
  • разбило 1
  • разбио 2
  • разбит 1
  • разбјесни 2
  • разбојник 1
  • Разбојник 1
  • разбојника 3
  • разбојнике 1
  • разбојници 2
  • разбојницима 1
  • разбојниче 1
  • разбољети 1
  • Разбуди 1
  • развађајући 1
  • разведри 1
  • развесели 1
  • развила 1
  • развлачећи 3
  • развлачиле 1
  • развуче 1
  • развученим 2
  • развучено 1
  • разгали 1
  • разглави 1
  • разгледа 1
  • разгледавши 1
  • разгледајући 1
  • разгледао 1
  • разгледати 3
  • разговара 4
  • Разговарају 1
  • разговарају 2
  • разговарала 4
  • разговарали 5
  • разговарао 2
  • разговарати 2
  • разговор 17
  • разговора 4
  • разговоре 2
  • разговори 2
  • разговору 4
  • разгонила 1
  • разгрну 1
  • разгрнутих 1
  • разгулио 1
  • разгуљивати 1
  • раздера 1
  • раздрагани 1
  • раздраганих 1
  • раздражен 3
  • раздражени 1
  • раздраженији 1
  • раздражено 4
  • раздражи 2
  • раздражим 1
  • раздражљивији 1
  • раздрљен 2
  • раздрљена 1
  • раздрљеном 1
  • раздрљи 1
  • разиграним 1
  • разиграше 1
  • разилазе 1
  • разишли 2
  • разли 3
  • разливао 1
  • разлије 1
  • разлијева 1
  • разлијевао 3
  • разлијевати 2
  • разлијегала 1
  • разлијегали 1
  • разлијегати 1
  • разлијеже 1
  • разлијетати 1
  • разлога 1
  • разлоге 2
  • разлупаних 1
  • размахивала 1
  • размахивати 1
  • размахну 2
  • размахује 1
  • размахујући 1
  • размацима 2
  • размећу 1
  • размицати 1
  • размишља 1
  • размишљајући 4
  • размишљала 1
  • размишљања 3
  • размишљање 1
  • Размишљао 1
  • размишљао 3
  • размишљати 5
  • размишљаше 2
  • размјерао 1
  • размјере 1
  • размјести 1
  • размјештати 1
  • разне 3
  • разни 1
  • разним 3
  • разних 2
  • разносиле 2
  • разрасла 1
  • разрачунавању 1
  • разрогаченим 1
  • разуздан 1
  • разуздана 1
  • разуздане 1
  • разуздани 1
  • разузданији 1
  • разузданих 1
  • разумије 1
  • разумијемо 1
  • разумјети 1
  • разумнија 1
  • рајинске 1
  • ракија 1
  • ракије 3
  • ракијом 1
  • ракију 1
  • раме 11
  • рамена 18
  • раменима 19
  • раменом 1
  • рамену 8
  • рана 1
  • ране 2
  • раније 2
  • ранили 1
  • рано 2
  • Рано 2
  • раном 1
  • рану 7
  • рањавих 1
  • рањен 4
  • Рањен 4
  • рањена 3
  • рањеник 2
  • рањеника 1
  • рањенике 2
  • Рањеници 1
  • расипала 2
  • расипале 3
  • расипам 1
  • расипао 1
  • расипље 1
  • расипљу 1
  • расипљући 1
  • расквашени 1
  • раскиданим 1
  • раскидаше 1
  • раскиде 1
  • раскопчавајући 1
  • раскорачи 2
  • раскорачивши 2
  • раскорачио 1
  • раскошно 1
  • раскрвавили 1
  • расла 1
  • распали 7
  • Распалила 1
  • распалим 1
  • распалио 2
  • распалих 1
  • распаљене 1
  • распаљено 1
  • распаљену 2
  • распаљујући 1
  • распанутим 1
  • распао 1
  • распасан 1
  • распе 1
  • распели 1
  • распиње 1
  • распитају 1
  • распитивала 2
  • Распитивали 1
  • распитивао 4
  • распитивати 1
  • распитује 1
  • распламтјела 1
  • расплетале 1
  • расплетеном 1
  • расплећу 1
  • распознам 1
  • расположен 1
  • распричао 2
  • распусте 1
  • распуштеном 1
  • раставила 1
  • раставили 1
  • раставити 1
  • раставиће 1
  • раставише 1
  • растављао 1
  • растављених 1
  • растајали 1
  • растали 1
  • растанак 1
  • Растанак 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растапа 1
  • растати 2
  • растворена 1
  • растворивши 1
  • растегнуто 1
  • растезати 1
  • расти 1
  • растјера 1
  • растоварени 1
  • растоварених 1
  • растоварили 1
  • растолегну 1
  • растопљени 1
  • растресе 1
  • растријезни 2
  • расту 1
  • расу 1
  • расула 1
  • расцв 1
  • расцвали 1
  • расцвао 1
  • расцваше 1
  • ратници 1
  • ратов 1
  • рафове 2
  • рафу 1
  • рахатније 1
  • рахметли 1
  • рачун 1
  • рачуна 5
  • рачунајући 2
  • рачунати 1
  • рачуне 1
  • рачунима 2
  • рачунџија 1
  • раширена 1
  • раширене 1
  • раширеним 2
  • раширено 1
  • рашири 5
  • раширивши 1
  • раширио 1
  • рашта 10
  • Рашта 19
  • рашћерао 1
  • рашчерупан 1
  • рашчешља 1
  • рашчешљавао 1
  • рашчешљан 1
  • рашчешљана 1
  • рашчешљао 1
  • рвање 2
  • рвати 1
  • рвем 1
  • Рви 1
  • рвући 1
  • рђа 1
  • рђаво 1
  • рђо 1
  • ребра 4
  • ребрима 2
  • ред 1
  • редати 1
  • редовно 4
  • редом 1
  • реду 1
  • режећи 1
  • реза 1
  • резу 1
  • Рекао 1
  • Рекла 1
  • рекла 4
  • рекне 5
  • рекнем 5
  • рекнете 1
  • рекнеш 1
  • рекох 3
  • рекоше 3
  • ресе 3
  • рећи 10
  • Реци 3
  • рече 88
  • речем 5
  • рже 1
  • ржући 1
  • рзали 1
  • рзати 1
  • риђа 1
  • риђу 1
  • ријетке 1
  • Ријетко 1
  • ријетко 2
  • ријетком 1
  • Ријеч 1
  • ријеч 8
  • ријечи 24
  • ријечима 3
  • рике 1
  • рикнух 1
  • рјеђе 5
  • роб 1
  • роба 3
  • робе 3
  • Робе 3
  • роби 1
  • робиња 1
  • робињу 1
  • робови 3
  • робу 22
  • родила 1
  • родити 1
  • рођену 1
  • рођења 1
  • Рођо 1
  • рођо 2
  • рођу 1
  • роја 1
  • ропства 1
  • росе 2
  • руга 2
  • ругају 1
  • ругајући 4
  • ругали 1
  • ругам 2
  • ругао 2
  • ругати 3
  • ругаш 1
  • Ругаш 1
  • ружа 1
  • ружан 1
  • руже 3
  • ружила 1
  • ружио 2
  • ружити 1
  • ружичасте 1
  • ружичастим 1
  • ружиш 1
  • ружне 1
  • ружно 1
  • Ружно 2
  • ружну 1
  • рузмарина 1
  • Рука 1
  • рука 6
  • рукав 4
  • рукава 2
  • рукаве 4
  • рукавима 2
  • рукавом 3
  • рукама 39
  • руке 58
  • руковијетима 1
  • руком 31
  • руку 53
  • румена 2
  • румене 1
  • Румене 1
  • руменећи 2
  • руменије 1
  • румениле 1
  • руменило 1
  • Руменило 1
  • руменио 2
  • румених 1
  • руменкасте 1
  • руменој 1
  • румену 1
  • рупе 1
  • рупи 1
  • рутавим 1
  • рутастим 1
  • руху 1
  • руци 19
  • ручавао 1
  • ручавати 1
  • ручак 4
  • ручао 1
  • ручати 2
  • ручка 5
  • ручком 3
  • с 140
  • С 3
  • са 217
  • Са 5
  • сабљама 1
  • сабље 2
  • сабљи 1
  • сабљом 1
  • Сав 2
  • сав 6
  • сави 2
  • савијајући 2
  • савијале 1
  • савјести 1
  • савјет 1
  • савјете 1
  • савјетовали 1
  • савлада 1
  • савладао 2
  • савладати 2
  • савладах 1
  • Савладаше 1
  • савлађивала 1
  • савлађивао 1
  • савлађивати 1
  • сагињем 1
  • сагињући 1
  • Сагла 1
  • сагледати 1
  • Сад 24
  • сад 54
  • сада 18
  • Сада 2
  • садашњим 1
  • садњу 1
  • сажалио 1
  • Сажалих 1
  • сажаљевајући 3
  • саже 3
  • сазивао 1
  • сазна 1
  • Сазнали 1
  • сазнало 1
  • сазнао 2
  • сазнати 1
  • сазовем 1
  • Сакри 1
  • сакри 6
  • сакривајући 1
  • сакривала 3
  • сакривале 1
  • сакривали 2
  • сакривам 1
  • сакривао 1
  • сакривати 2
  • сакриваче 1
  • сакривен 4
  • сакривена 1
  • сакривене 1
  • сакрије 1
  • сакријем 2
  • сакрили 1
  • сакрио 2
  • сакрише 1
  • Салих 1
  • сам 454
  • Сам 5
  • Сама 2
  • сама 26
  • саме 4
  • самеље 1
  • Сами 1
  • сами 9
  • самих 2
  • Само 29
  • само 93
  • самог 1
  • самога 4
  • самом 2
  • самоме 1
  • самопоуздања 1
  • саму 3
  • самујем 1
  • самцит 1
  • сан 2
  • сандук 1
  • сандука 1
  • сандуке 2
  • сандуцима 5
  • сандуче 2
  • сантур 1
  • сањивим 1
  • сапима 2
  • саплете 1
  • сарадник 1
  • Сараја 1
  • Сарајева 2
  • САРАЈЕВО 1
  • Сарајево 3
  • Сарајевом 1
  • Сарајевско 1
  • Сарајеву 1
  • Сасвим 1
  • сасвим 14
  • сасијецати 1
  • сасипати 1
  • сасјекли 1
  • саслуша 1
  • саслушавши 1
  • саставила 1
  • састављајући 1
  • састављене 1
  • састајали 2
  • састајао 2
  • састајеш 1
  • састају 1
  • састанак 2
  • састанака 1
  • састану 2
  • састанцима 3
  • састао 1
  • састојала 1
  • сасувши 1
  • сасула 1
  • сасушеном 1
  • сасуши 1
  • сатрвени 1
  • сатре 1
  • сатрем 1
  • сафуна 1
  • сахана 1
  • сахане 2
  • сахат 6
  • сахата 7
  • Сахати 1
  • сахију 1
  • сачеве 1
  • сачекавши 1
  • сачувао 1
  • сашаптавајући 1
  • сашаптавали 1
  • сашаптавао 2
  • сашаптавати 1
  • сашаптати 1
  • Сва 1
  • сва 13
  • свадба 2
  • свадбом 1
  • свадили 1
  • свадим 1
  • свадио 1
  • свађа 1
  • свађале 1
  • свађали 2
  • свађао 2
  • свађи 1
  • свађу 1
  • свак 11
  • Свак 5
  • свакакве 1
  • свакаквим 1
  • свакаквоме 1
  • свакако 2
  • сваке 1
  • Сваке 2
  • сваки 19
  • Сваки 5
  • сваким 2
  • сваких 1
  • Свако 3
  • свако 7
  • сваког 5
  • Свакога 1
  • свакога 15
  • свакојаке 1
  • сваком 7
  • Свакоме 2
  • свакоме 7
  • сваку 3
  • свали 1
  • свану 2
  • свануће 2
  • сватова 1
  • сватове 1
  • свачему 2
  • Свачије 1
  • свачијим 2
  • свашта 2
  • све 223
  • Све 30
  • свега 18
  • Сведно 1
  • свежу 1
  • свезаше 1
  • свеједно 1
  • свему 13
  • света 2
  • свете 1
  • свети 1
  • светиле 1
  • светим 1
  • светио 1
  • СВЕТОЗАР 1
  • Сви 14
  • сви 49
  • свиђа 1
  • Свиђа 2
  • свиђали 1
  • свиђало 1
  • свиђати 1
  • свиђе 1
  • свиђеше 1
  • свијести 1
  • свијет 8
  • свијета 5
  • свијетле 2
  • свијетлиле 2
  • свијетлило 1
  • свијетло 2
  • свијетлој 1
  • свијетњаци 1
  • свијетом 2
  • свијету 7
  • свијећу 1
  • свијех 3
  • свију 8
  • свиколици 1
  • свиле 3
  • свилене 4
  • свилени 1
  • свиленим 3
  • свилену 1
  • свилом 3
  • свилу 1
  • свима 8
  • свирале 1
  • свих 2
  • свједок 1
  • свједока 2
  • свједоке 1
  • свједочила 2
  • свјетлије 1
  • свјетлији 1
  • СВЈЕТЛОСТ 1
  • свјетлости 3
  • свјетлуцале 1
  • свлачећи 1
  • свог 1
  • свога 4
  • свој 7
  • своје 26
  • својеглав 1
  • својим 30
  • својих 7
  • својој 9
  • Својом 1
  • својом 10
  • Своју 1
  • своју 17
  • свом 4
  • своме 1
  • свратили 1
  • свратих 1
  • свратише 1
  • свраћају 1
  • свраћала 1
  • свраћао 1
  • Свраћао 1
  • сврбе 1
  • сврби 1
  • сврне 1
  • сврнута 1
  • сврнуше 1
  • свршавао 1
  • свршио 1
  • свршити 2
  • свршиће 1
  • сву 6
  • свуда 11
  • се 1922
  • себе 47
  • себи 28
  • севдах 1
  • севдисао 1
  • седефом 1
  • седла 2
  • сеиза 1
  • сеизе 1
  • сеизи 1
  • сеисана 1
  • села 3
  • селима 1
  • селити 1
  • село 1
  • селу 2
  • сељак 2
  • сељака 2
  • сељаку 1
  • сељаци 1
  • Сељаци 2
  • сељацима 1
  • сељаче 1
  • сељачетом 1
  • сељачка 1
  • сем 1
  • сенете 1
  • серђен 1
  • серђена 1
  • серџадама 2
  • серџаде 2
  • серџаду 1
  • сехириле 1
  • си 107
  • сиве 1
  • сигурни 1
  • сигурно 2
  • сијале 1
  • сијати 1
  • сијевајући 1
  • сијевали 1
  • сијевало 1
  • сијевне 1
  • сиједе 1
  • сиједим 1
  • сиједих 1
  • сијелима 1
  • сијело 1
  • Сијело 1
  • сијена 1
  • сијече 1
  • сила 4
  • силазећи 1
  • силазила 1
  • силазио 1
  • Силан 1
  • силан 4
  • силахе 1
  • силе 2
  • силећи 1
  • силеџије 1
  • силеџиска 1
  • силеџиство 1
  • сили 1
  • силна 4
  • силне 1
  • силније 2
  • силнији 4
  • силно 3
  • силовит 1
  • силовито 4
  • силом 8
  • силу 13
  • син 2
  • сина 2
  • сине 3
  • синоћ 1
  • Синоћ 1
  • сину 2
  • сир 1
  • сира 2
  • сирјак 1
  • сирових 1
  • сиром 1
  • сиромах 1
  • сиромаштву 1
  • сирота 1
  • сиротиња 1
  • сисао 1
  • ситан 5
  • ситна 3
  • ситне 7
  • ситни 1
  • ситнијим 1
  • ситним 1
  • ситница 1
  • Ситница 2
  • ситнице 1
  • Ситнице 1
  • ситницу 1
  • Ситно 1
  • ситно 3
  • сјајно 1
  • сједајући 4
  • сједала 1
  • сједао 2
  • Сједе 1
  • сједе 9
  • сједећи 4
  • сједи 4
  • сједила 4
  • сједиле 1
  • сједили 6
  • сједим 1
  • Сједио 1
  • сједио 9
  • сједити 1
  • сједне 1
  • Сједне 2
  • сједнем 3
  • сједнувши 1
  • сједосмо 1
  • сједох 1
  • сједоше 1
  • сјеђаше 1
  • сјекире 1
  • сјела 1
  • сјенка 1
  • сјенке 1
  • сјенци 2
  • сјео 5
  • сјести 2
  • сјета 2
  • сјетим 1
  • сјетих 2
  • сјећам 1
  • сјећао 1
  • сјећи 1
  • сјецкала 1
  • сјутра 3
  • Сјутра 3
  • Сјутрадан 1
  • сјутрадан 3
  • скакала 1
  • скакали 1
  • скакању 1
  • скакао 1
  • скакутала 1
  • скакућући 1
  • скамени 1
  • скамених 1
  • скаче 1
  • скачући 1
  • скиде 1
  • скинули 1
  • скитање 1
  • скитао 1
  • скитницу 1
  • склањајући 1
  • склањали 1
  • склањао 1
  • Склањао 1
  • склапајући 3
  • склепташе 3
  • склонио 1
  • склопи 3
  • склопила 1
  • склопило 1
  • склопио 1
  • склопити 1
  • склопих 1
  • склопљене 1
  • скљока 1
  • скљоках 1
  • скорена 1
  • скорене 1
  • скотрља 1
  • скочи 6
  • скочио 1
  • скочих 3
  • скренем 1
  • скрешем 1
  • скривио 1
  • скромнијих 1
  • скрстивши 1
  • скрушен 2
  • скрхати 2
  • скува 1
  • скуп 1
  • скупио 1
  • скупове 1
  • скупу 2
  • скут 2
  • скута 1
  • скуте 1
  • скухала 1
  • скухана 1
  • слаб 4
  • слаба 2
  • слабе 1
  • слаби 2
  • слабијима 1
  • слабину 1
  • слабићи 1
  • Слабићи 1
  • слави 1
  • славом 1
  • слагати 1
  • слагах 1
  • слађе 1
  • Слађе 1
  • слађи 1
  • слала 3
  • слали 1
  • сламнатог 1
  • сламом 1
  • слао 1
  • слатка 1
  • слатки 1
  • Слатки 1
  • слаткиша 2
  • слаткишима 3
  • Слатко 1
  • слегну 2
  • слегнуо 1
  • слегох 1
  • слијевале 1
  • слијевао 1
  • слијепац 1
  • слијепила 3
  • слијепо 1
  • слијепца 1
  • слика 2
  • слиниш 1
  • сличи 1
  • сличило 2
  • слична 2
  • слично 1
  • слободе 1
  • слободна 2
  • слободни 1
  • слободније 1
  • слободнији 1
  • слободом 2
  • слободу 2
  • слова 1
  • слово 2
  • Сломивши 1
  • сломљеном 1
  • слуга 3
  • слугама 3
  • Слуге 2
  • слуге 4
  • служећи 1
  • служи 1
  • служило 1
  • служио 2
  • служити 2
  • служиш 1
  • слузи 1
  • Слути 1
  • слути 6
  • слутња 1
  • Случај 1
  • случајно 9
  • слуша 7
  • Слушајте 1
  • слушају 4
  • слушајући 1
  • слушала 3
  • слушали 2
  • слушам 3
  • слушамо 1
  • слушао 6
  • слушате 1
  • слушати 2
  • Слушаћеш 1
  • слушкиња 3
  • слушкињама 1
  • слушкиње 7
  • слушкињи 2
  • слушкињу 1
  • слушче 1
  • Смаиле 1
  • Смајил 2
  • Смајиле 8
  • смео 1
  • смета 1
  • сметала 1
  • сметали 2
  • сметам 3
  • сметао 1
  • сметати 1
  • смете 2
  • сметен 4
  • сметена 1
  • сметени 1
  • сметено 1
  • Сметењаче 1
  • сметњи 1
  • Сметох 1
  • сметоше 1
  • смету 1
  • смијала 1
  • смијале 3
  • смијао 2
  • смијати 5
  • смије 16
  • Смијем 3
  • смијем 4
  • смијете 1
  • Смијех 1
  • смијех 16
  • смијеха 2
  • смијехом 1
  • Смијехом 1
  • смијеш 6
  • смијешан 1
  • смијешећи 1
  • смијешим 1
  • смијешна 1
  • смијешно 4
  • смију 3
  • смијући 9
  • Смио 1
  • смио 14
  • смирен 1
  • смирени 2
  • смири 2
  • смиривао 1
  • смирим 2
  • смирих 1
  • Смисли 1
  • смислила 1
  • смислимо 1
  • смислио 2
  • смислити 2
  • смишља 1
  • смишљам 1
  • смишљања 1
  • смјежуране 1
  • смјежураним 2
  • смјела 2
  • смјели 1
  • смјелости 1
  • смјерну 1
  • смјешећи 1
  • смјешка 1
  • смјешкајући 6
  • смјешкао 3
  • смјешније 1
  • смо 86
  • смокава 3
  • смоквама 2
  • смрвим 1
  • смрвљен 1
  • смрдљива 1
  • смрдљивим 2
  • смрти 2
  • смртно 1
  • смучи 1
  • сна 2
  • снаге 6
  • снагом 1
  • снагу 3
  • снађе 1
  • снажан 2
  • снажне 2
  • снажно 13
  • снебива 1
  • снебивајући 1
  • снебивао 1
  • сневесели 1
  • Сневесели 1
  • снивао 1
  • снијег 1
  • снијегом 2
  • снијежне 1
  • сниским 2
  • снове 2
  • снопом 1
  • сну 1
  • снужден 1
  • Снужден 1
  • снуждено 4
  • снуждену 1
  • снуждила 1
  • соба 3
  • собама 5
  • собе 28
  • соби 23
  • собним 2
  • собних 1
  • собом 17
  • собу 40
  • сокак 5
  • сокака 2
  • сокаке 6
  • сокаком 1
  • сокаку 3
  • сокацима 2
  • соко 1
  • соколе 1
  • соколећи 1
  • софама 1
  • софи 1
  • софре 1
  • софром 1
  • сохама 1
  • спава 3
  • спавајући 1
  • спавала 2
  • спавам 2
  • спавамо 1
  • спавао 3
  • спавати 2
  • спаваш 1
  • спасава 1
  • спекла 1
  • спетља 1
  • спетљах 1
  • споменем 1
  • спомену 1
  • споменула 3
  • споменуо 4
  • споменути 1
  • спомињала 1
  • спомињали 2
  • спомињао 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • споразумјесмо 1
  • спотакао 1
  • спраћала 1
  • спрдње 1
  • спрема 5
  • Спремај 2
  • спремајући 2
  • спремали 1
  • спремам 1
  • спреман 2
  • спремао 1
  • спуза 1
  • спусти 16
  • Спустивши 1
  • спустивши 6
  • спустила 3
  • спустиле 1
  • спустим 3
  • спустио 1
  • спустисмо 1
  • спустити 1
  • спустих 3
  • спустише 2
  • спућен 1
  • спуштајући 1
  • спуштала 2
  • спуштале 2
  • спуштали 1
  • спуштао 1
  • спуштеним 1
  • сравни 1
  • срамота 2
  • Срамота 2
  • срамоте 1
  • срамоту 1
  • срасла 1
  • срачунавао 1
  • срачунавати 1
  • сребрни 1
  • сред 1
  • средини 1
  • срели 1
  • срести 1
  • Сретан 1
  • сретао 2
  • сретнем 1
  • Сретни 1
  • сретни 2
  • сретно 1
  • срећа 1
  • Среће 1
  • среће 4
  • срећи 5
  • срећна 1
  • срећне 1
  • срећу 1
  • сриједи 1
  • срма 1
  • срмом 1
  • сродника 2
  • сродници 1
  • срца 7
  • срце 7
  • срцем 1
  • срцу 1
  • срчући 1
  • срџба 4
  • срџбе 1
  • срџбу 1
  • стабла 1
  • стабло 2
  • стаде 6
  • стадосмо 1
  • стадох 2
  • стазе 1
  • стајала 6
  • стајали 2
  • стајао 3
  • стакладима 1
  • стакласто 2
  • стаклиле 1
  • стали 1
  • стало 2
  • стане 3
  • станем 1
  • стани 1
  • становати 1
  • стање 1
  • стању 2
  • стао 2
  • Стао 2
  • стар 1
  • Стар 1
  • стара 2
  • старајући 11
  • Старала 1
  • старали 2
  • старао 1
  • Старао 1
  • старац 1
  • Старац 2
  • старе 3
  • стареж 1
  • стари 19
  • Стари 2
  • Старији 1
  • старији 3
  • старијим 1
  • старијих 1
  • старим 3
  • старих 4
  • старо 2
  • старог 2
  • старој 2
  • старом 1
  • староме 1
  • стару 2
  • старци 2
  • стас 1
  • стасит 2
  • стасити 1
  • ствар 1
  • стварала 1
  • ствари 13
  • стварима 1
  • створи 1
  • створила 1
  • сте 20
  • стегне 2
  • стегнем 1
  • стегну 1
  • стегнувши 1
  • стегнуто 1
  • стеже 2
  • стежући 1
  • стезао 1
  • стезати 2
  • стекао 1
  • стењао 2
  • стењати 1
  • стењући 5
  • стигао 5
  • стигла 1
  • Стигли 2
  • стигне 1
  • стигну 1
  • стигосмо 1
  • стид 4
  • Стид 5
  • стида 2
  • стидан 2
  • стидећи 2
  • стиди 1
  • стидио 1
  • стидљиво 2
  • стизали 1
  • стиска 1
  • стискајући 8
  • стискала 1
  • стискања 1
  • стискао 1
  • стискати 1
  • стисне 1
  • стисну 1
  • стиснувши 2
  • Стиснуо 1
  • стиснуте 1
  • стиснутим 1
  • стиснутих 3
  • стићи 1
  • стишавала 1
  • стишавати 1
  • стишали 1
  • стиште 2
  • Стој 3
  • Стојан 1
  • Стојана 2
  • Стојанова 1
  • стојећи 2
  • стоји 1
  • стојим 1
  • стока 1
  • стоке 1
  • стоку 1
  • столице 1
  • столицу 1
  • столове 1
  • стопе 1
  • стотинама 1
  • стотину 1
  • стоци 1
  • страдају 1
  • стража 1
  • страна 4
  • стране 11
  • страни 6
  • страно 1
  • страну 23
  • страсна 1
  • страсно 1
  • страх 5
  • Страх 6
  • страха 10
  • страховање 1
  • страховао 1
  • страхом 3
  • страхопоштовањем 1
  • страху 1
  • страхујући 1
  • страшан 3
  • страшивице 1
  • страшило 1
  • страшније 2
  • страшнији 1
  • страшно 2
  • стрекнула 1
  • стрепе 1
  • стрепи 1
  • стрепили 2
  • стрепило 1
  • стрепио 1
  • стрепити 1
  • стрепње 1
  • стресали 1
  • стресе 2
  • стресем 1
  • стресох 3
  • стреха 2
  • стрехама 1
  • стрехе 1
  • стрехом 2
  • стреху 2
  • Стрижући 1
  • стрижући 2
  • стријељају 1
  • стријељајући 1
  • стријељати 1
  • стрине 2
  • стрме 1
  • стругати 1
  • стругно 1
  • струже 2
  • стружући 2
  • струк 1
  • струка 1
  • струкама 1
  • струке 1
  • струку 3
  • стрчала 1
  • стрши 1
  • стршио 1
  • студен 1
  • студени 2
  • студену 1
  • стужи 1
  • ступи 3
  • ступио 2
  • су 260
  • субашу 1
  • сув 1
  • сувише 3
  • суво 2
  • сувом 1
  • суд 4
  • судбина 1
  • суде 1
  • суди 1
  • судили 1
  • судити 2
  • судови 1
  • суђено 1
  • суђење 1
  • Суза 1
  • суза 4
  • сузама 1
  • сузе 8
  • сује 1
  • Сулага 45
  • Сулаге 8
  • Сулаги 11
  • Сулагине 2
  • Сулагиним 3
  • Сулагиној 1
  • Сулагом 4
  • Сулагу 5
  • сулуд 2
  • сумаглицу 1
  • сумњао 2
  • сумњиво 1
  • суморан 3
  • суморним 1
  • суморних 1
  • сумрак 1
  • сунца 2
  • сунце 4
  • сунцем 2
  • сунцу 6
  • сунчани 1
  • суров 2
  • суровије 1
  • суровији 1
  • сурово 5
  • суровост 1
  • суровошћу 1
  • сурову 1
  • сусједних 1
  • сусрет 7
  • сусретох 3
  • сусрету 1
  • сустигне 1
  • сустигнем 1
  • сухим 1
  • сухих 1
  • суху 1
  • Та 1
  • та 6
  • Тааако 1
  • табанима 2
  • табора 1
  • таваница 1
  • таваницу 1
  • тавану 1
  • Тад 1
  • тад 8
  • Тада 15
  • тада 18
  • тај 4
  • тајанствено 1
  • тајин 1
  • тајне 1
  • тајни 1
  • тајну 1
  • такав 3
  • такве 1
  • таквим 5
  • таквих 3
  • таквој 1
  • таквом 1
  • таквоме 1
  • такву 1
  • таки 3
  • Таки 3
  • такне 1
  • Тако 14
  • тако 50
  • таког 1
  • такођер 1
  • таком 1
  • такум 1
  • такумом 1
  • тала 2
  • таламбас 1
  • таламбасџија 1
  • талисмани 1
  • тамбура 1
  • тамбурама 1
  • тамбуре 1
  • тамбуру 5
  • тамније 1
  • Тамо 3
  • тамо 30
  • танак 4
  • танане 1
  • тананих 1
  • Танка 1
  • танка 4
  • танке 4
  • танки 2
  • танким 5
  • танковијаст 1
  • танковијасто 1
  • танкој 2
  • танком 2
  • танку 2
  • тањи 1
  • тапкајући 1
  • тапшао 1
  • тапшући 1
  • Тапшући 1
  • тасима 2
  • татаре 1
  • твог 1
  • твога 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 8
  • Твоје 1
  • твоје 8
  • твоји 1
  • Твоји 1
  • твојим 3
  • твојој 1
  • твоју 1
  • Тврде 1
  • тврдећи 1
  • тврдили 2
  • тврдим 1
  • тврдио 2
  • тврдо 2
  • Тврдоглав 1
  • тврдоглавија 1
  • те 81
  • Тебе 1
  • тебе 11
  • теби 10
  • Теби 3
  • теглити 4
  • Тежак 1
  • тежак 3
  • тежаче 1
  • тежи 1
  • тежом 1
  • тежу 1
  • тек 13
  • Тек 16
  • текао 1
  • текла 2
  • тенџере 1
  • тепајући 4
  • тепала 2
  • тепање 1
  • тепао 1
  • тепати 1
  • тепсије 2
  • терђахе 1
  • терезије 2
  • терета 1
  • теретећи 1
  • терети 1
  • теркијама 1
  • теркије 2
  • тетка 1
  • тетке 2
  • тетурао 1
  • тетурати 1
  • теферич 2
  • тефериче 1
  • теферичима 2
  • теферичио 1
  • тефтер 1
  • тефтера 1
  • тефтере 1
  • тече 2
  • тешке 1
  • тешки 1
  • тешким 8
  • тешко 1
  • Тешко 3
  • тешку 2
  • ти 165
  • Ти 30
  • тијело 4
  • тијелом 2
  • тијелу 2
  • тијесне 1
  • тијесни 1
  • тијесним 1
  • тијесних 1
  • тијесно 1
  • тијесто 1
  • тиквице 1
  • тим 1
  • тимарио 1
  • Тиме 2
  • тиме 4
  • тиранија 1
  • тих 7
  • тиха 1
  • тихи 1
  • тихо 28
  • тица 2
  • тице 1
  • тицу 2
  • тише 3
  • тишина 1
  • тјемену 1
  • тјерала 1
  • тјерати 1
  • тјескати 1
  • тјеше 1
  • тјешећи 1
  • тјешио 1
  • тјешити 1
  • тле 2
  • тлима 6
  • то 114
  • То 26
  • тобом 6
  • товар 2
  • товара 1
  • товаре 3
  • товари 1
  • товарио 1
  • тога 42
  • Тога 5
  • Тозлука 1
  • тозлуке 1
  • тозлуци 1
  • тозлуцима 1
  • тој 1
  • Тој 1
  • тојагама 1
  • токама 2
  • токе 2
  • Токорсе 1
  • токорсе 12
  • толики 1
  • толиким 1
  • Толико 1
  • толико 27
  • толиког 2
  • том 7
  • Томе 1
  • томе 38
  • тоне 2
  • Тооо 1
  • топа 1
  • топао 4
  • топле 1
  • топлијих 1
  • топлим 1
  • Топлина 1
  • топлина 2
  • топло 2
  • топот 1
  • торбара 1
  • торби 1
  • торбу 4
  • точи 1
  • точила 1
  • точио 1
  • точити 1
  • траболозом 2
  • трава 3
  • траве 3
  • трави 21
  • травка 2
  • травом 4
  • траву 15
  • траг 1
  • трагови 1
  • траговима 1
  • тражаше 1
  • тражећи 4
  • тражи 3
  • тражила 1
  • тражили 7
  • тражим 1
  • тражимо 1
  • тражио 11
  • тражити 6
  • трајало 1
  • трајући 2
  • трака 1
  • тракама 1
  • трбушаст 1
  • трбушасти 1
  • тргање 1
  • тргачи 1
  • тргачице 1
  • тргаш 1
  • Тргну 1
  • тргнуо 1
  • трговали 1
  • трговање 1
  • Трговац 3
  • трговац 4
  • трговаца 3
  • трговачка 1
  • трговачких 1
  • трговина 3
  • трговином 1
  • трговину 1
  • трговца 1
  • трговце 2
  • Трговци 2
  • трговци 4
  • трговцима 1
  • Трговцима 1
  • Треба 10
  • треба 28
  • требало 6
  • требао 2
  • Требевићу 2
  • тренутака 1
  • трепавици 1
  • треперећи 1
  • трепери 2
  • треперила 1
  • тресе 2
  • тресем 1
  • тресла 1
  • треснем 1
  • тресну 2
  • трести 1
  • тресу 1
  • тресући 3
  • трећега 1
  • трећи 3
  • трешања 1
  • трешњама 1
  • трза 1
  • трзају 3
  • трзајући 1
  • Трзала 1
  • трзала 2
  • трзале 1
  • трзали 1
  • трзању 1
  • трзао 2
  • трзати 2
  • трзну 1
  • три 20
  • Три 3
  • тридесет 1
  • тријебила 1
  • тријебио 1
  • тркимице 1
  • трља 1
  • трљајући 3
  • трљао 1
  • трљати 1
  • трњем 1
  • троје 3
  • тројица 2
  • тројицу 2
  • трошак 1
  • трошаџија 1
  • трошна 1
  • трошне 1
  • трпа 1
  • трпати 1
  • трпио 3
  • трпити 1
  • трули 1
  • трулој 1
  • трулу 1
  • трчала 5
  • трчале 2
  • трчали 3
  • трчао 3
  • трчати 2
  • трче 2
  • трчећи 3
  • трчи 4
  • трчим 1
  • трчкарам 1
  • ту 19
  • Ту 3
  • туга 1
  • тугује 1
  • туда 1
  • туђа 1
  • туђе 2
  • туђили 1
  • туђим 1
  • туђина 1
  • туђинским 1
  • туђих 1
  • тужан 3
  • тужбе 1
  • тужи 1
  • тужила 1
  • тужилаца 1
  • тужим 1
  • тужити 1
  • тужиш 2
  • тужна 1
  • тужни 1
  • тужно 4
  • тужну 1
  • тукао 2
  • тукла 1
  • тумарање 1
  • тумачили 1
  • тумачио 1
  • тумачити 2
  • Туп 1
  • тупи 1
  • тупог 1
  • тур 1
  • турбан 3
  • турбанима 1
  • турбаном 2
  • турске 1
  • Турчине 1
  • тутањ 2
  • Тутну 1
  • тутнувши 1
  • тутњи 1
  • тутњити 2
  • тутунећи 1
  • тући 8
  • туч 1
  • Тхе 2
  • Тхее 1
  • Тхеее 1
  • ћара 1
  • ће 119
  • ћебета 1
  • ћемер 2
  • ћемера 1
  • ћемерли 1
  • ћемо 7
  • ћенаре 1
  • ћенару 1
  • ћепенак 3
  • ћепенка 3
  • Ћепенке 1
  • ћепенке 2
  • ћепенку 1
  • ћепенцима 3
  • ћете 5
  • ћеф 1
  • ћеш 23
  • ћилибарски 1
  • ћилибарским 1
  • ћилим 4
  • ћилима 2
  • ћилимима 1
  • ћилиму 2
  • ћораво 1
  • ЋОРОВИЋ 1
  • ћошак 1
  • ћошка 1
  • ћошкасти 1
  • ћошкови 1
  • ћошку 2
  • ћу 40
  • ћуди 1
  • ћупицу 1
  • ћурак 2
  • ћурком 3
  • ћурликају 1
  • ћурликање 1
  • Ћурликање 1
  • ћурликањем 1
  • ћурликати 1
  • ћурцима 1
  • ћутала 1
  • ћутали 1
  • Ћутао 1
  • ћутећи 1
  • У 41
  • у 718
  • Уби 3
  • убијају 1
  • убијам 1
  • убијате 1
  • убијаш 1
  • убије 2
  • убијем 2
  • убију 2
  • убила 1
  • убили 1
  • убио 2
  • убистава 1
  • Убите 1
  • убити 3
  • Убиће 1
  • Убићу 4
  • убједљиво 1
  • убрао 1
  • убрза 1
  • убрзо 2
  • убрисао 1
  • увелу 1
  • увехла 1
  • Увече 1
  • увече 4
  • увија 1
  • увијај 1
  • увијајући 7
  • увијала 1
  • увијам 3
  • увијати 2
  • увијек 42
  • увјерен 1
  • увјерени 1
  • увјери 1
  • увјеривши 1
  • увјерим 1
  • увјерио 1
  • увриједи 1
  • Увриједила 1
  • увриједити 1
  • увријеђен 2
  • увријеђено 2
  • увукао 1
  • увуче 1
  • увучем 1
  • угибајући 1
  • угибале 2
  • угледавши 1
  • угледала 1
  • угледам 1
  • угледао 4
  • угледах 2
  • угледни 1
  • угледнији 1
  • угоди 1
  • угојен 1
  • угојени 1
  • уграбе 2
  • уграби 2
  • уграбили 2
  • уграбио 2
  • Уграбио 2
  • уграбити 1
  • угризе 1
  • угризем 1
  • угурсуз 1
  • угурсуза 1
  • угурсузом 1
  • угушивајући 1
  • удави 1
  • Удавићу 1
  • удала 1
  • Удала 1
  • удаљен 1
  • удаљених 1
  • удара 5
  • Ударају 1
  • ударају 2
  • Ударајући 1
  • ударајући 5
  • Ударала 1
  • ударала 3
  • ударале 3
  • ударали 1
  • ударам 1
  • ударао 7
  • ударати 14
  • удараца 1
  • ударе 1
  • удари 25
  • ударила 3
  • ударили 1
  • ударим 1
  • ударимо 1
  • ударио 6
  • ударити 7
  • ударих 1
  • ударише 1
  • ударце 1
  • ударцима 2
  • удата 1
  • удвара 1
  • удварали 1
  • удварањем 1
  • удесили 1
  • удешено 1
  • удовица 1
  • удовичином 1
  • удовци 1
  • удолини 2
  • удомазетио 1
  • Удри 1
  • удри 3
  • Удрите 2
  • удруживали 1
  • уђемо 2
  • ужагреним 1
  • ужива 1
  • Уживајући 1
  • уживајући 2
  • уживао 1
  • уз 38
  • уза 12
  • узаври 1
  • узак 1
  • узалуд 6
  • Узалуд 6
  • узалудан 1
  • Узалудно 1
  • узалудно 3
  • узастопце 3
  • узбрдици 1
  • Узбуђен 1
  • узбуђена 3
  • узбуђене 1
  • узбуђено 10
  • узбуђења 2
  • узбуђујући 1
  • узбуни 2
  • узбунише 1
  • узвали 1
  • узваливши 1
  • узвалити 1
  • узвалих 2
  • узваљена 1
  • Узваљена 1
  • узви 3
  • узвијајући 1
  • узвијала 1
  • узвијао 1
  • узвије 1
  • узвијерена 1
  • узвијерено 1
  • узвик 2
  • узвикне 2
  • узвикнем 3
  • узвикну 24
  • узвикнувши 1
  • узвикнуо 3
  • узвикнух 4
  • узвикнуше 1
  • узвио 1
  • узвицима 1
  • Узгред 1
  • узгред 10
  • узгредни 1
  • уздану 1
  • уздахнем 1
  • уздахну 5
  • уздахнуо 1
  • узде 1
  • уздигну 1
  • уздижући 1
  • уздизали 1
  • уздисаја 1
  • уздисању 1
  • уздисао 1
  • уздисати 2
  • уздржао 1
  • уздржати 1
  • уздрма 1
  • узе 16
  • Узевши 1
  • узевши 6
  • узела 2
  • узели 1
  • узео 4
  • Узећу 2
  • узех 1
  • Узех 2
  • узеше 1
  • узимајући 1
  • узимала 1
  • узимали 1
  • узимам 1
  • узимао 6
  • узимати 3
  • узмакне 1
  • узме 2
  • узмем 3
  • узмемо 1
  • Узми 3
  • узми 4
  • узмицати 3
  • узму 1
  • Узнемирен 1
  • узнемирене 1
  • узнемирено 1
  • узнемири 2
  • узнемирила 1
  • узносити 1
  • узрујавало 1
  • узрујан 1
  • узрујана 1
  • узрујаше 1
  • уједа 1
  • уједајући 1
  • уједам 1
  • уједанпут 1
  • уједао 1
  • уједати 1
  • уједе 1
  • уједно 1
  • ујутру 1
  • Ујутру 1
  • укажеш 1
  • указа 6
  • указати 1
  • указивали 1
  • указивао 1
  • указује 1
  • указујући 3
  • уклањајући 1
  • уклањала 1
  • уклањали 1
  • уклањати 1
  • уклони 1
  • уклонио 2
  • уклонити 1
  • Уколико 1
  • укопан 2
  • укочену 1
  • украдене 1
  • украј 7
  • украо 1
  • Укратко 1
  • укратко 2
  • укривали 1
  • укроти 1
  • укућана 1
  • укућане 2
  • укућани 1
  • улагивала 1
  • улагивали 2
  • Улагивало 1
  • улагивао 2
  • улагивати 2
  • улагује 1
  • улагујем 1
  • улагујући 2
  • улазак 1
  • улазећи 1
  • улази 1
  • Улази 1
  • улазиле 1
  • улазио 1
  • улице 1
  • улицом 1
  • улови 1
  • уловити 2
  • уложи 1
  • уложило 1
  • улупљене 1
  • уљегао 3
  • уљегла 1
  • уљегнем 1
  • уљегоше 1
  • уљез 1
  • уљезе 7
  • уљезем 1
  • ум 1
  • умакнемо 1
  • умало 2
  • умива 1
  • умивати 3
  • умијем 1
  • умијемо 1
  • умијеша 1
  • умилостивити 1
  • умиљавајући 5
  • умире 1
  • умлатити 1
  • умолила 1
  • умолити 1
  • умора 1
  • уморан 2
  • уморена 2
  • уморене 1
  • уморила 2
  • уморили 1
  • уморио 1
  • Уморио 1
  • уморити 3
  • уморне 1
  • уморни 1
  • уморним 1
  • умору 1
  • умота 2
  • умотавајући 2
  • умотала 1
  • Умотан 1
  • умотана 1
  • умотаним 1
  • умотасмо 1
  • умре 1
  • умријет 2
  • умријети 1
  • умру 1
  • умукну 1
  • унаоколо 13
  • унапријед 5
  • унеколико 1
  • унесе 3
  • унесем 1
  • унесоше 1
  • унијели 1
  • уништи 2
  • уништим 1
  • уништити 2
  • ункашу 1
  • уносећи 2
  • унутра 1
  • уобичајених 1
  • уобливши 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 1
  • уортачили 1
  • упаде 3
  • упадицама 1
  • упадице 1
  • упалим 2
  • упечених 1
  • упињала 1
  • упињао 1
  • упињати 1
  • упињући 2
  • упирући 1
  • упиташе 1
  • уплакана 1
  • уплакану 1
  • уплашена 1
  • уплашено 1
  • уплашила 1
  • уплашио 1
  • уплашише 1
  • уплетала 1
  • уплетати 1
  • уплете 2
  • упљачкају 1
  • упозна 1
  • Упознавши 2
  • упознао 1
  • упола 1
  • упорније 1
  • упорно 5
  • управљати 2
  • управљаш 1
  • управљен 1
  • Управо 1
  • управо 21
  • упредале 1
  • упропастили 2
  • упрти 1
  • упртивши 1
  • упусте 1
  • упустио 1
  • упутили 1
  • упутимо 1
  • упуштала 1
  • уреде 1
  • Уреди 1
  • уреди 3
  • уредим 2
  • уредио 4
  • уредити 2
  • уређен 1
  • уређени 1
  • уређено 1
  • уређивале 1
  • уређивали 1
  • уређивао 2
  • уређујући 1
  • уријетко 6
  • усахле 1
  • усахло 1
  • усвоји 1
  • усекњивала 1
  • усиљавајући 3
  • усиљавао 1
  • усиљеније 1
  • усиљеним 1
  • усиљено 3
  • ускачући 1
  • уске 1
  • уски 1
  • уским 1
  • ускипи 1
  • уских 1
  • ускликну 1
  • ускликнусмо 1
  • уско 1
  • ускочи 1
  • уску 1
  • уснама 5
  • усне 8
  • усни 1
  • усну 1
  • успављујући 1
  • усплахирен 2
  • усплахирена 3
  • усплахирено 1
  • усплахирише 1
  • успоравајући 1
  • успори 1
  • усправљен 2
  • усправљена 1
  • усрдније 1
  • усред 2
  • усрећила 1
  • усрећио 1
  • Уста 1
  • уста 12
  • устаде 6
  • устајала 2
  • устајале 1
  • устала 2
  • устанак 1
  • устанем 1
  • Устани 4
  • устанка 1
  • усташе 4
  • Усташи 1
  • усташи 4
  • усташима 3
  • устезати 1
  • устима 7
  • устргнута 1
  • устресајући 1
  • устручавао 1
  • устукнем 1
  • устукну 4
  • устукнуше 1
  • уступајући 1
  • уступати 1
  • уступи 1
  • усуди 1
  • усудим 1
  • усудио 1
  • усуђивао 2
  • усукан 1
  • утврдити 1
  • утежући 1
  • утирати 1
  • утисцима 1
  • утишам 1
  • утјеху 1
  • утолико 1
  • утону 2
  • утонувши 1
  • утонуле 1
  • уточишта 1
  • утрошио 1
  • утрча 1
  • утрчи 1
  • утуку 1
  • утуче 1
  • ући 1
  • уфатила 1
  • Ух 2
  • уха 4
  • ухвате 1
  • ухвати 13
  • Ухвативши 1
  • ухвативши 3
  • ухватили 1
  • ухватим 3
  • ухватио 3
  • ухватити 1
  • ухо 4
  • ухођење 1
  • ухом 1
  • уху 2
  • учвршћеним 1
  • учесташе 1
  • учи 1
  • Учи 2
  • учим 1
  • Учини 1
  • учини 3
  • учинила 3
  • учинило 1
  • учиним 2
  • учинио 14
  • учинити 4
  • учинише 1
  • учио 3
  • учити 2
  • учиш 1
  • уши 2
  • ушију 2
  • ушима 4
  • Ушишикани 1
  • ушљед 2
  • ушмркујући 1
  • уштинем 1
  • уштипака 1
  • фали 1
  • Фати 1
  • фењер 3
  • фењера 1
  • фењерима 1
  • фењером 1
  • Фереџа 1
  • фереџе 2
  • фереџи 1
  • фереџом 1
  • фереџу 4
  • фермена 1
  • фес 8
  • феса 2
  • феслиђена 2
  • феслиђеном 1
  • фијукао 1
  • фијуче 1
  • фијучући 1
  • филдиша 1
  • филџан 3
  • филџана 1
  • филџане 3
  • филџани 1
  • фишеке 9
  • фишеклијама 1
  • фишеклије 4
  • фишеци 1
  • фрктати 1
  • фркчући 1
  • фрче 1
  • фукара 1
  • фукаром 1
  • Ха 3
  • хабер 2
  • хабера 1
  • хабере 1
  • хазур 1
  • хајван 1
  • хајвану 1
  • Хајде 13
  • хајде 3
  • Хајдемо 4
  • Хајдук 2
  • хајдук 5
  • хајдука 3
  • хајдуке 11
  • хајдуци 17
  • Хајдуци 2
  • хајдуцима 5
  • хајдучији 1
  • хајдучких 1
  • Хајинин 1
  • хајка 1
  • Хајкуна 47
  • Хајкуне 2
  • Хајкуни 2
  • Хајкунин 1
  • Хајкунине 1
  • Хајкуниних 1
  • Хајкунино 1
  • Хајкунину 1
  • Хајкуном 2
  • Хајкуну 4
  • Хајнија 1
  • Хајнију 4
  • хакнух 1
  • хактати 1
  • хакћу 1
  • хаљина 2
  • хаљинама 2
  • хаљине 11
  • Хаљине 2
  • хамал 2
  • хамала 1
  • хамалом 1
  • хамалу 2
  • хамам 1
  • Хамид 13
  • Хамида 12
  • Хамиду 6
  • хан 1
  • хана 1
  • ханове 1
  • хановима 1
  • хану 1
  • ханум 1
  • ханума 5
  • хануму 1
  • ханџија 1
  • ханџији 1
  • ханџијино 1
  • хапс 1
  • харамбаше 1
  • харамбашу 1
  • хартија 1
  • хартије 3
  • хартијом 1
  • хартију 1
  • Хасан 99
  • Хасана 18
  • Хасане 2
  • Хасанова 1
  • Хасанове 2
  • Хасаново 1
  • Хасановог 1
  • Хасаном 5
  • Хасану 5
  • Хатиму 1
  • Хатиџа 27
  • Хатиџе 3
  • Хатиџи 8
  • Хатиџине 3
  • Хатиџиним 1
  • Хатиџом 3
  • Хатиџу 14
  • Хатиџцу 1
  • Хахахаха 5
  • хвала 2
  • Хвала 2
  • хвале 1
  • хвалећи 1
  • Хвалећи 1
  • хвали 3
  • хвалила 1
  • хвалили 2
  • хвалило 1
  • Хвалио 1
  • хвалио 5
  • хвалити 3
  • хвата 1
  • хватајући 7
  • хватали 1
  • хватате 1
  • хендек 1
  • хендеке 1
  • хећиме 1
  • хиљаде 1
  • хиљаду 2
  • хитала 1
  • хити 1
  • хитно 2
  • хитре 1
  • хитрије 1
  • хладећи 1
  • хладније 1
  • хладно 1
  • хладном 1
  • хладноћа 1
  • хљеб 4
  • хљеба 9
  • Хм 4
  • ход 2
  • хода 3
  • ходају 1
  • ходајући 1
  • ходала 1
  • ходања 1
  • ходао 1
  • ходати 1
  • хотећи 1
  • хотимично 5
  • хоће 23
  • Хоће 3
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 1
  • хоћете 2
  • хоћеш 11
  • Хоћеш 14
  • Хоћу 5
  • хоћу 7
  • хоџа 35
  • Хоџа 4
  • хоџе 3
  • хоџи 2
  • хоџин 1
  • хоџина 1
  • Хоџиница 3
  • хоџиница 6
  • хоџиницом 1
  • хоџиницу 2
  • хоџиној 2
  • хоџину 1
  • хоџу 5
  • храбрије 1
  • Храна 1
  • хране 1
  • хранећи 1
  • храни 1
  • хранила 1
  • храном 1
  • хрче 1
  • хрштао 2
  • хрштати 1
  • Хтио 2
  • хтио 33
  • хтједе 11
  • хтједох 2
  • хтједоше 1
  • Хтјела 1
  • хтјела 16
  • хтјели 7
  • хуји 1
  • хука 2
  • хуком 1
  • хукти 2
  • хунцут 2
  • Хунцут 2
  • хунцута 1
  • хунцути 2
  • хурма 1
  • хурме 1
  • Хусо 6
  • Хусу 1
  • хућумат 1
  • цар 2
  • Цар 3
  • царе 1
  • царевању 1
  • цареве 1
  • царска 1
  • царски 1
  • царскога 2
  • царскоме 1
  • царујемо 1
  • цвату 1
  • цвијет 1
  • цвијећа 7
  • цвијеће 4
  • цвијећем 2
  • цвиљењу 1
  • цвркутом 1
  • цврчак 1
  • цврчали 1
  • цврчао 1
  • Цигана 1
  • Циганака 1
  • Циганка 1
  • Циганке 3
  • Циганку 1
  • Циганчице 1
  • цигар 4
  • цигаром 2
  • цијев 3
  • цијеви 2
  • циједећи 1
  • циједи 1
  • циједила 1
  • цијеним 1
  • цијукну 1
  • цијуче 1
  • цијучући 1
  • цика 1
  • цикању 1
  • цикне 1
  • цикну 6
  • Цикнувши 1
  • цикнуо 1
  • циликтање 1
  • циличу 1
  • цичала 2
  • цичања 1
  • цичао 1
  • циче 1
  • цичећи 1
  • Цичећи 1
  • цичи 1
  • цјеванице 1
  • цјењкао 1
  • цјепкању 1
  • црвен 1
  • црвена 3
  • црвене 2
  • црвенити 1
  • црвеном 3
  • црвљив 1
  • црвљивог 1
  • цријева 1
  • цријевом 1
  • црквама 1
  • црна 1
  • Црна 2
  • црне 1
  • црнећи 1
  • црни 1
  • црнила 3
  • црниле 1
  • црнити 1
  • црногорске 1
  • Црногорцу 1
  • Црној 1
  • црном 2
  • црнпурасте 1
  • црну 3
  • црње 1
  • црњи 1
  • црта 1
  • црте 1
  • цупкати 1
  • цуре 1
  • цури 2
  • цурила 2
  • цурком 1
  • Чаврљала 1
  • чадоре 1
  • чадорима 1
  • чађ 1
  • чађаве 1
  • чађавом 1
  • Чак 19
  • чак 34
  • чакширама 2
  • чакшире 1
  • чампарима 1
  • чапкуне 1
  • чарапа 2
  • чарапе 1
  • чаршаф 1
  • чаршафима 1
  • чаршафом 1
  • чаршија 1
  • чаршије 6
  • чаршији 13
  • чаршијом 3
  • чаршију 14
  • Чаршинлије 1
  • чаршинлије 5
  • чаршиски 1
  • Час 1
  • час 11
  • часа 9
  • часова 1
  • часовима 2
  • часте 2
  • части 1
  • частили 2
  • частио 2
  • часу 7
  • чатрње 3
  • чатрњу 1
  • чачкалице 1
  • чаше 1
  • чашћавању 1
  • чашћавао 2
  • чашу 1
  • чворугавог 1
  • чворуге 1
  • чврсто 1
  • чвршће 3
  • чеврама 2
  • чеврмама 2
  • чеврме 1
  • чега 9
  • чека 3
  • Чекај 2
  • чекају 2
  • чекајући 2
  • чекала 5
  • чекали 2
  • чекања 2
  • чекао 3
  • чекати 1
  • чекмеџе 1
  • чекмеџи 1
  • чекмеџу 2
  • чела 1
  • челе 1
  • челињак 1
  • челичне 1
  • челичних 1
  • чело 6
  • челу 5
  • чељад 1
  • чељађу 1
  • чем 2
  • чему 7
  • чепрка 1
  • чепркати 1
  • червиша 1
  • чесме 1
  • Честит 2
  • честити 3
  • честито 1
  • често 18
  • чета 3
  • четворица 2
  • четворицу 2
  • чете 1
  • Чете 2
  • четири 3
  • четник 1
  • чету 3
  • чешкајући 4
  • чешће 6
  • чибук 18
  • чибука 3
  • чибукања 1
  • чибуке 2
  • чибуклије 1
  • чибуком 7
  • Чибуци 1
  • чија 1
  • Чија 1
  • чије 7
  • чији 8
  • чијих 1
  • чијом 1
  • чију 5
  • чилија 1
  • чилији 1
  • Чим 17
  • чим 25
  • Чини 3
  • чини 9
  • чинија 1
  • чинијама 1
  • чиније 1
  • чинију 1
  • чинила 2
  • чиниле 1
  • чинили 1
  • чинило 21
  • Чинило 5
  • чист 1
  • чисте 2
  • чистећи 1
  • чисти 2
  • чистила 2
  • чистили 3
  • чистим 2
  • чистином 1
  • чистину 1
  • чистио 3
  • чистити 1
  • чисто 1
  • читав 18
  • Читав 6
  • читава 19
  • Читава 2
  • читаве 7
  • читавим 10
  • Читавим 2
  • читавих 1
  • читаво 4
  • читавог 1
  • читавој 7
  • читавом 4
  • читаву 13
  • Читаву 2
  • читамо 1
  • читао 4
  • читати 2
  • Чифутом 1
  • чишћаше 1
  • чланака 1
  • чланке 1
  • Чо 1
  • чо 2
  • чобана 2
  • чобани 1
  • чобанице 1
  • човјек 19
  • Човјек 3
  • човјека 5
  • човјеком 2
  • човјеку 3
  • чојек 3
  • чопору 1
  • чоха 1
  • чоханим 1
  • чохом 1
  • Чувај 1
  • чувају 1
  • чувала 1
  • чувамо 1
  • чување 1
  • чувати 1
  • Чуваћу 1
  • чувена 1
  • чувеног 1
  • чуда 4
  • Чудан 2
  • чудан 4
  • чудесима 1
  • чудећи 2
  • чуди 3
  • чудила 1
  • Чудим 2
  • чудио 2
  • чудна 13
  • Чудна 4
  • чудне 2
  • Чудни 1
  • чудније 2
  • чуднији 1
  • чудним 3
  • чудно 13
  • чудноват 2
  • чудновато 5
  • чудног 1
  • чуднога 1
  • чудној 1
  • чудном 2
  • Чудо 1
  • чудо 15
  • чудом 1
  • чуду 2
  • Чује 1
  • чује 7
  • Чујем 1
  • чујем 3
  • Чујеш 1
  • чујеш 2
  • чула 3
  • чули 6
  • чуло 4
  • чуо 13
  • Чуо 2
  • чупа 2
  • чупаве 1
  • чупајући 1
  • чупала 1
  • Чупао 1
  • чупати 3
  • чупи 1
  • чупима 3
  • чупка 1
  • чупкајући 4
  • чупкала 1
  • чупкати 3
  • чути 2
  • чутурама 1
  • чутуре 1
  • чух 1
  • чучао 1
  • чучећи 1
  • чучи 1
  • чучну 3
  • чучнувши 1
  • Чучнувши 1
  • чучнуо 1
  • џаба 1
  • џабе 1
  • џавељали 1
  • џамијама 1
  • џамије 2
  • џамији 2
  • џамијом 2
  • џамију 3
  • џамиских 1
  • џелат 1
  • џеп 3
  • џепа 2
  • џепашлука 1
  • џепове 1
  • џепови 1
  • Џепови 1
  • џеповима 4
  • џубом 1
  • џубу 3
  • џумбус 2
  • шака 1
  • шакама 2
  • шаке 3
  • шаком 3
  • шаку 2
  • Шала 3
  • шала 7
  • шалама 1
  • шале 6
  • шалећи 2
  • шали 3
  • шалила 3
  • шалио 2
  • шалити 1
  • шаље 1
  • шамара 2
  • шамарајући 2
  • шамарати 1
  • шамија 2
  • шамијама 1
  • шамије 2
  • шамијом 4
  • шамију 8
  • шанац 1
  • шандуда 1
  • шантајући 1
  • шантуцајући 1
  • шантуцао 1
  • шанчеве 1
  • шапат 2
  • шапатом 9
  • шапну 7
  • шапнувши 1
  • шаптали 1
  • Шаптао 1
  • шаптао 4
  • шаптати 4
  • шапће 2
  • шапћући 4
  • шапутала 1
  • шапутали 1
  • шапутати 1
  • шапуће 2
  • шарали 1
  • шарама 1
  • шарена 1
  • шарени 1
  • шареним 3
  • шарену 1
  • Швабом 1
  • шебоја 3
  • шебојима 1
  • шездесет 1
  • шејтанског 1
  • шенлук 1
  • шенлучили 2
  • шенлучило 1
  • шенлучио 1
  • шепртљати 1
  • Шерифа 2
  • шестеро 1
  • шести 1
  • шетати 1
  • шетње 1
  • шећера 1
  • шећерлема 2
  • шећерлеме 1
  • Шећеру 1
  • шехер 3
  • шехера 2
  • шехерски 1
  • шехеру 7
  • шешана 1
  • шиба 1
  • Шибајте 3
  • шибају 1
  • шибајући 1
  • шибале 1
  • шибати 1
  • шибаш 1
  • шибе 2
  • шибља 1
  • шибље 3
  • шибу 1
  • шија 1
  • шијом 7
  • шију 4
  • Шикну 1
  • шикну 2
  • шила 1
  • шилта 1
  • шилте 3
  • шилти 7
  • шилтице 1
  • шилту 9
  • шиљастим 1
  • шипкама 1
  • шипражја 1
  • шипражје 2
  • шипражју 1
  • ширењу 1
  • ширећи 1
  • ширила 1
  • ширини 1
  • ширио 2
  • Широк 1
  • широк 3
  • широка 3
  • широке 2
  • широки 5
  • широким 5
  • широко 1
  • широкоглаве 1
  • широку 3
  • шишане 1
  • шишану 5
  • шише 1
  • шиштао 1
  • шиштати 1
  • шиштећи 1
  • шишти 1
  • шкакљати 2
  • шкакљи 1
  • шкакљити 2
  • шкиљавим 1
  • шкиљи 1
  • шкиљиле 1
  • шкиљио 1
  • шкипић 2
  • школа 1
  • шкргутну 1
  • шкрипао 1
  • шљемену 1
  • шљива 1
  • шљунак 1
  • шљунку 1
  • Шта 100
  • шта 62
  • штака 1
  • штаке 1
  • штап 4
  • штапа 3
  • штапова 1
  • штеди 1
  • штедила 1
  • штедити 2
  • штедјели 1
  • штектање 1
  • штекће 2
  • Штета 2
  • штете 1
  • штету 3
  • штипа 1
  • штипајући 1
  • штипао 2
  • штипне 1
  • штипнуше 1
  • Што 22
  • што 244
  • штогод 4
  • штрцаљке 1
  • шћућурених 1
  • шум 2
  • шума 1
  • шуме 4
  • шуми 2
  • шуму 1
  • шуњкетати 1
  • шути 2
  • Шути 3
  • шутимо 1
  • шутиш 1
  • шуштале 1
  • шуштања 1
  • шчепа 1
47593 matches
 изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, 
 док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз б 
исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p 
лно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> < 
ак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих о 
обацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је  
твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе. 
јати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их 
 уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, кој 
епе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одм 
ијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и,  
хле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, поред каната, поредали се лонци са фесл 
 удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе м 
мија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале  
то муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не може му се разабрат 
аставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше 
ала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, п 
а, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева провиривале им танке пушчане  
о мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погл 
и ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? —  
ијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p 
ече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни д 
 њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје 
ла одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози,  
смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијес 
авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, 
<pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми д 
 развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си намет, уљез један!</p> <p>— Твоје ништа нема... 
то, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена  
риле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> ј 
<p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Са 
ама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски,  
ога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад п 
ије и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> 
а који не пазећи на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх м 
а.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антер 
дијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбог 
о авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са 
 силан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чин 
модри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одговорих му хладно,  
а за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед,  
а.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак нав 
а за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се 
узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад о 
S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у жи 
низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици 
ало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, плам 
 се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли  
чу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче,  
>— Оставио си ми све послове неуређене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се пов 
за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота  
ана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да ј 
х; на кољенима испуцала чоха,повила се, а постава испод ње позеленила од траве и почела се разг 
— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p 
лука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комади 
 и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузима 
шћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он с 
руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и  
како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви сл 
>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по образима.</p> <p>— Јер? —  
 је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми 
обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше 
рављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S}  
ло и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, поч 
 пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да поч 
и се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим 
чући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш ко 
 прсти набрекли, расцвали се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и гот 
та није прошло откако смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта см 
приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хас 
ва, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјен 
ти кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поузда 
при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, пок 
јдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друг 
>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се 
м и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, кам 
Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то?..</p> <p>Напошљетку 
ла и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{ 
ферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде 
 узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не ути 
{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И ка 
се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чу 
о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше кућ 
иле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им ис 
з мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилим 
p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањ 
га?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си мог 
 Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим 
ећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некак 
 отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се н 
ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па с 
очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испре 
тог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p>  
 под малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повија 
направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају... 
зла, истопила се пред погледом њезиним, а, обвијајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени с 
т, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери 
, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити ко 
им ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се 
обром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и пр 
исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо п 
ко га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја  
не или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он проша 
ани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци ка 
ико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена. 
 некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио  
пред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијан 
 да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> ка 
робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} 
Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре,  
рао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, к 
 обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И 
 опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, т 
егати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језив 
, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.< 
 <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога себе,  
есец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми,  
обједник какав, накрививши фес над око, а пребацивши обје руке преко пушке која му лежала на ра 
 одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пош 
пенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам  
е некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек ур 
обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на  
авите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице 
а се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однеку 
кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} 
нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n="371" />  
Све сте упропастили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ов 
љутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — 
отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} 
пет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако на 
рстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима  
ало нешто новаца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало  
 и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем 
кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авл 
ише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од 
 Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао 
дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући,  
ти са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци  
 димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће,  
има извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уш 
мо стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме с 
ка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше  
арати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити 
а који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдук 
рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! —  
ни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали 
 трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} 
м у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницим 
којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>От 
порно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се 
ога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред 
 су се прелијевале, као растопљени туч, а плећа неколицине, окренута према нама, чинила се кроз 
акав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама  
p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући с 
..{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душ 
јех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче ра 
и!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па пр 
p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа пропада... а ово је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зн 
 — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и зб 
однесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари... 
м кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају, накрив 
 — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, гот 
 — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам д 
ким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} О 
оврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући с 
 си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени  
ио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран 
а смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, по 
ш ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осве 
ину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу бр 
 су Хамида оробили?..</p> <p>Није...{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — 
е очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... 
рв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у м 
ао што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Ње 
> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="cha 
а што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати,  
ка Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их 
е. — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — уз 
оби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пуш 
какав поштен рад не може понизити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> < 
а се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и  
тав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прик 
Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S 
уна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>М 
 па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, п 
не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, знач 
/p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су 
вате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице м 
ри и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> <p>— Па...{S} Нека кућа није празна.</ 
 устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Сто 
дузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро наст 
 неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само  
и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео 
а би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да 
љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ак 
ју за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који јуначки газе 
ити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене то 
говој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S 
ете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, об 
 поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је 
Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлаз 
емилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуз 
но.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како с 
због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новац 
и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим врат 
<pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много ја 
 — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S}  
<p>— кратко, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунашт 
 — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — 
јети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>— Хајкуна?.. 
 — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид пот 
 и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба 
 — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех 
Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума 
лазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</ 
— дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p>Она, по обичају 
метнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулф 
ар што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb  
Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, у 
Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S}  
објеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирн 
вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, х 
е осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и нагла 
 болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси 
преврну. — Кад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гу 
да... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S}  
ри пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан 
уке око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка 
њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је њему?.. — помислих 
 свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије... наши судови... нећеш му учини 
ојом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </d 
мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> 
 стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три с 
е и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући м 
</p> <p>— Немој... молим те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> 
и...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо 
у прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио 
и мислиш?..</p> <p>— Радити...</p> <p>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено.  
 нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Иб 
че од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна 
ам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш  
.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да 
..</p> <p>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спушт 
згребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађе 
астук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде 
удени... — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и  
 ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже по 
шати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки 
у пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче г 
ма не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући  
> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, 
лаве нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испр 
ји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не р 
њихова — рече. — Има их свуда.</p> <p>— А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни 
 и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши  
ала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено 
у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљи 
дговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, 
 пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чуј 
здахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — 
о, мајко...{S} Од несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се и 
крену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовин 
ући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S}  
тари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја 
јесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и 
и главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — рече некако тужно, снуждено 
 се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> < 
.{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стар 
} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>—  
ибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не по 
и ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p> 
адносим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она узди 
са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па 
јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— бр 
 књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти с 
о рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се 
ненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је пр 
м се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зуб 
е поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и про 
прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попри 
је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече з 
ече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лу 
у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори о 
 <p>— Нимало?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригу 
гледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их отк 
а га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усн 
осу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад с 
јајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим забора 
ирно, не мичући се. — Не лажу.</p> <p>— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљ 
е искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине?  
<p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спом 
робирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— р 
што!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Неће 
из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим к 
и духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> < 
, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, уз 
аже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао...</p> <p>— Ко <hi>он</hi>?< 
хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А шта ћеш ти овђе? — изненада се окоси Хусо, не мичући  
убом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други 
ови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче 
 n="356" /> <p>Људе који су ишли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, 
та се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, 
еђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на 
парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се старали да му н 
под пенџера, спустивши ћурак поред себе а чибук преметнувши преко крила.</p> <p>— Како си? — пи 
ахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим  
и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да рад 
 измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахв 
 њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и с 
м се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они  
1" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег 
ости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задив 
ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, —  
кољена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они  
зувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не о 
 и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим лист 
 па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мај 
мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би  
т бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p> 
у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзеле 
уо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> < 
 непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву план 
 хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, 
ош пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита 
а речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb  
ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да с 
з нос, шуњкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} 
ва да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— 
 тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се 
а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао  
ити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам  
не, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Наприје 
дам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми дух 
 ријечи не рече, нико не опсова.</p> <p>А то ме опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох 
готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој р 
, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто 
и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији 
 и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави н 
 бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено по 
 сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка н 
на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неко 
ани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb 
ије више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручка. </p> </div> <p 
а њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом,  
»китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је им 
ла све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{ 
ити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мањ 
ош поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пру 
>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега,  
га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како 
, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући 
има.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као 
{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="c 
 ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Х 
о, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да обј 
 <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, који је нешто размјерао у свом дућану 
— Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме с 
</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци  
<p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати испод пазуха, подуприје ме читавим ти 
се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипа 
пи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз 
х саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, 
и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забац 
е у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се 
, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте ноћ 
да је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и  
 томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда 
ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисуре к 
аге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p>  
љубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не прест 
упкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред  
мна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се  
исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом зах 
к неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило  
м у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сј 
е и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула  
ад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Н 
{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом,  
S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула  
пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S}  
 Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па там 
око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су ознојене, узбуђене,  
S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кмето 
Кметови распусте уморене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по  
дласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивш 
петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међ 
 чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе кри 
е, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душек 
 Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у с 
о <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо 
на, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајк 
ама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се в 
не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину он 
/p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се припијала у 
ћи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S}  
се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привирива 
гледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољен 
их се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навик 
тила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом сми 
<p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао  
и поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</ 
врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдј 
а и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачун 
био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коњ 
евија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поч 
ијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обу 
ити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну,  
јући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама.  
држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — ре 
шао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми на 
грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци,  
да прича како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао  
е истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са  
 се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама,  
 договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на 
 прича? — пита узбуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њи 
ромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела 
а претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранст 
} Наста једно рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче 
аше се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе,  
утра са свима осталима, ради љепушкасте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако  
окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и тр 
/p> <p>— Моја!..</p> <p>Хусо, стегнувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож и 
иљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појавити пред њезиним јаранима. 
 можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно... 
к да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка ј 
 стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући 
ријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на св 
е себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти нешто кажем?</p> <p>— отегну.</p> <p>— Шта?.. .< 
чоперити, пријетити...</p> <p>— Удрите, ако смијете!..</p> <p>Авдо се нагло окрену, уграби ми п 
јко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигну 
ио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p> 
ер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци,  
рио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времен 
ј на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Пр 
 он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И 
тупи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа запла 
Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у 
елики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути,  
кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, 
били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по ко 
и...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Ха 
ије било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је  
више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као ан 
еба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика не 
ло да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, 
да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији купити, погодити, наћи за  
клије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра 
дговарао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подс 
 нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стан 
 ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насре 
тсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он  
уздања. — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> < 
а плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Ш 
 се, молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> < 
 пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да п 
 само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се заба 
него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ват 
јећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо 
али су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била какв 
арочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом 
и некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме  
/p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донес 
ву шехеру наста чудно комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало би 
 отимао.</p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да  
ену, ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се  
имљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шап 
ијан, у подераним, иструлим хаљинама, — ако се оно неколико крпетина што се једва држало на њем 
ата било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потро 
 можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка 
врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пр 
ат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткријепити — рече Хасану, 
рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме, освети му се радом св 
 Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајм 
гледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не може 
>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Дес 
оварати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, ма 
>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и  
 <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим как 
брве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах 
 А ми нијесмо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— от 
p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче диз 
о паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и од 
 ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудн 
... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И  
о!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, 
 новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си дом 
> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати з 
а се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донес 
а њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија пр 
— ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> < 
мо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако б 
p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао 
 то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешал 
 не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запит 
игравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га 
 спустише пред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нит 
управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако ј 
и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опкол 
ловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук дон 
 би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је 
ја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о 
а, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се м 
и крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје иш 
ори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми у 
а њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао  
ет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале  
, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали у ма 
 подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l>  
, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе н 
p>Хоџа презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини  
лажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не 
и.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима 
а кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо 
аве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — 
у љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клон 
..{S} Остарили...</p> <p>— Нек је хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — д 
ом залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као 
звикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Ост 
је.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да 
од куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале сваки пут да о 
ела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло ла 
њу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикн 
ли смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам мог 
 спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам био некако вес 
ићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код кућ 
 у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу 
освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опе 
епријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на  
 више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="28 
а, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погле 
у коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче  
 као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полу 
једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похв 
дбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n= 
т пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну. 
 од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, 
је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од н 
и се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, каш 
 да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога му поклецну и он по 
га и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више 
нији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му прича 
ивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан путник ни кириџија није 
ни су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијеса 
ве било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грл 
чима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим 
 на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу др 
тану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, 
 ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужи 
 уређено, има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са  
т преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Ха 
кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролази 
само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ ш 
отице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, п 
овима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и ви 
ед њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, з 
 кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачиј 
 рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши  
ије било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на 
{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би  
очепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем уда 
е којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми с 
ајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не одазва.</ 
 лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага 
мче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори зати 
ути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, 
ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обој 
 чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо  
о да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си би 
.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се д 
прави се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Бе 
м...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева друг 
клијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, в 
си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, гр 
рече развлачећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, ба 
...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се са овим свијетом мучно је, — 
 прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— 
 — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— К 
их продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је моја памет? ..{S} Каква?.. — отегну он не 
 за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Б 
на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека он 
 запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, пом 
ва другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хт 
и да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрез 
е повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено! 
на и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} 
 се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ово ради, у царскоме 
ром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разг 
а... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бој 
отече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p>  
ему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лага 
 <pb n="392" /> укочену од скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p>  
цајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље 
је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити се по обичају јавивши.{S} 
хну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевој 
једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека, коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И д 
робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу нам 
 објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новци 
ти.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је  
трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не пи 
 <pb n="224" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми  
има и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се прим 
е говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако пријетио ножем, снажно га ух 
убима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад 
ких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну к 
ко су ми криве мјере, како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у св 
и враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене  
аци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обг 
, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да  
викну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да  
осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чиј 
аци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па  
, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“< 
</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други п 
. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајућ 
ндија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— 
Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... та 
:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, 
Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> < 
вши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</p> <p>— Али молим те...</p> <p> 
он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...< 
опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и м 
несе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрек 
ет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Мо 
уло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" /> <p>Цикнувши узвалих се на Хајк 
евоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и по 
 који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — А 
ким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> < 
о... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао 
ирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p 
рије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се  
ије осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и  
И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побра 
долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми 
ко на свијету нема.</p> <p>— Ја нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи 
 и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од  
твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учи 
шта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p> 
ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам  
спред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би проша 
е што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско  
азио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте 
двољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?.. 
о зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, н 
о страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би ба 
сно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага врт 
јева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да 
е ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши 
лџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена ј 
ead> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до  
, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила мног 
о.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друшт 
S} Јок, ханума!..</p> <p>Ни пошље смрти бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао 
<head>IX</head> <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готов 
есам просјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, оди 
адовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему с 
</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим 
 се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је  
другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући ди 
 поклонити. —</p> <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи 
 Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помис 
тово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да 
алама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну 
} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год б 
> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачит 
 о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљени 
ити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад напла 
тупајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према 
естати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не 
и да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани 
а ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јарани 
 дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражи 
штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у ку 
 ти нема мјеста...</p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="33 
у главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не б 
 понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повеза 
паки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, 
а, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што  
p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла о 
, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... б 
, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке. 
само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у ме 
ељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у сам 
аквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући 
 наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арна 
, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко  
ј поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у с 
за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши  
а, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима  
ц баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољ 
о је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијет 
уби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме  
 висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестан 
спламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p>  
е чак ни кашње, кад је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p> 
еније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се  
а је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упути 
ле су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери 
и многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру 
атима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећа 
је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</p> 
, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — н 
ј посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{ 
 их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним 
ли хазур?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на ра 
че се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеше се прелијеват 
на, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бље 
рно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крил 
 им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака,  
уме што су у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — уз 
 ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута 
 необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплаше 
баница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чу 
з излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ 
е што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфа 
јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да 
ад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављали ме 
се нити узнемири ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били не 
а се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу 
ева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага п 
упи бакшише што му их остали небрижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно у 
аље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на п 
диже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и то 
кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — доч 
клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. так 
урад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена с рамена пребацио је свима момцима.{S} Пр 
 од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — 
 их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху 
играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Не 
га и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n= 
да; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и н 
"341" /> <p>Пошто отјерах муху од њега, баци на ме један уморан, тужан поглед, па склопи очи.{S 
о... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си 
рекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ет 
 који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се м 
 да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути,  
</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролети ми готово п 
 Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио нека 
и барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиг 
дан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} А 
</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> <p>— Нем 
ме се причати не може...</p> <p>Хатиџа, бацивши најприје један топао, њежан поглед на ме, као д 
у, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије  
да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем заглед 
то?..</p> <p>Напошљетку сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао деб 
изна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох ј 
ушати.</p> <p>— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{ 
играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћ 
амотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио д 
а авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда  
 што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није 
{S} Јово, намамљујући једног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати,  
м. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — п 
 дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да г 
одругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>—  
 хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори  
ас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, 
 шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p> 
раду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово па 
ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на г 
чуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и  
вши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана  
/p> <p>— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у че 
 нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не раз 
 мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече зад 
о, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати 
нак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одм 
Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то н 
да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце.</p> < 
и свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао са 
/p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо 
рајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се р 
 нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми  
нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекида 
ди ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љути 
бринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао с 
ише, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, —  
то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> 
здравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен 
ма, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, тајанствено.</p> <p> 
та двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, 
 и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли изненада  
необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили 
епо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, п 
p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм  
да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он  
ш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. —  
 све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, башка свакога сина,</p> <p>—  
дговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога не 
 да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миља 
 почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад с 
 се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још остали у  
ут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p> 
и у кући, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати н 
о рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} 
 затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорг 
 <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, л 
 разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо н 
’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, само 
 Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђе 
попридиже се. — Тада?..</p> <p>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одгов 
, поносито одговори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем 
крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше 
буру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крил 
p>— Три хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стоја 
о, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није као досад 
у све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједн 
 покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим  
 како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хо 
то сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, ма 
угали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим забо 
ворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена, усплахирена, утрчи у авлију.{S} С 
/p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и ље 
 <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о п 
осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.< 
 Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може пор 
p> <p>Узевши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали. 
не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући  
ва пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако пре 
ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене н 
прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стаја 
ој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну  
е да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка  
 се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију, он чистио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке  
 — почела ме шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отим 
ну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се диг 
ом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако 
едати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се  
олему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситн 
 хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; н 
 у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрест 
ајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па н 
ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, к 
рављајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> <p>Чуо сам само како је споменуо некаква хар 
{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сула 
исила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур па 
<p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Ни 
/p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет да 
покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна 
асивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, п 
у те — рече.</p> <p>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— 
ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одош 
кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди р 
вама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дро 
могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би м 
жати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрва 
оло.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гри 
акве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као н 
 ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближ 
Сви хоћемо — одговорише му једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</ 
што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да н 
а и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче 
и и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо ви 
 невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не сп 
едном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се ник 
 <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена н 
у, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом п 
ебрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њим 
а кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије,  
 поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућа  
уривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су  
инио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми св 
им рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још  
ше ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да ниј 
пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, 
крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима  
о служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у живо 
, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потег 
d> <p>Никуд кретао није, никуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би  
.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам по селима, по у 
кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за  
ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и 
ди сама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задрж 
.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, кој 
 хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као  
а носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Доша 
а овај пут спремам се одавно — одговори безбрижно, отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже глав 
Ја хоџу нијесам ни питао — одговорим му безбрижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати? 
 Мене сврбе леђа...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се 
ђавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.< 
дијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога  
ом њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха 
рвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао,  
тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране прича о  
како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао  
о дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми 
ена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе кидати,  
а...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох  
 дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој ши 
p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тра 
132_C35"> <head>XXXV</head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с  
ићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је  
џи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, заг 
у љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану,  
огао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рук 
ну, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о б 
киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред веч 
икуд се мицао без оружја.{S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах к 
уршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохва 
у заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p>  
убих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.< 
гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с г 
н такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и п 
бијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћућ 
ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који 
 бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек  
упних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у 
ије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту ц 
кар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је д 
е које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше о 
им кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бока  
 који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мој 
 упредале су свилу, која се као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазив 
небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјев 
ужичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати као рашире 
д свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p>  
га гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појас 
т сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа је 
 оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно  
и и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао 
олико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ич 
о изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не 
естано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, 
шта ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чи 
, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S}  
в као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачат 
пита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p 
говорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опа 
у шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — зап 
и за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка с 
оравио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p> <p> 
Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p 
ло зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с кр 
цање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило д 
ала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко ног 
е и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као з 
 и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче расп 
илу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо 
 И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискат 
је пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и  
> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умота 
да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему. 
јеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом прове 
артијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, његов мрки, мишасти к 
би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} Почела би на 
о се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шам 
главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позв 
 леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли,  
/p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успор 
че.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим  
гла чути њихове разговоре.</p> <p>Легла би на шилту, сјела, или се наслонила на пенџер и подним 
х почела устезати, повлачити.{S} Почела би најприје отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбиј 
ла се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S}  
p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није  
ткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, прив 
 долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим мин 
 нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно оп 
о и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међ 
еш ли убити?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела  
 кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Шт 
ој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преобл 
говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла? 
нати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лиц 
т.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} З 
епца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и с 
и се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од д 
 <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита  
 пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе 
" /> <p>Погледала би па истом онда, кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и 
и на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пј 
p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док с 
осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимал 
ро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам сједао је међу њих, прекр 
нати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оруж 
 <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, рас 
пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим  
Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, сло 
.</p> <p>Хасан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу,  
разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично ј 
 ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p> 
 ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са пол 
 од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки 
би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотл 
 леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила 
камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и са 
 се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се 
ад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рај 
 се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклец 
мемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за р 
оворити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обучен, пребацивши 
пала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јар 
милује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника 
их хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и 
о.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао 
и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђен 
ричали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задо 
 и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по  
, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно 
бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је при 
p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он</hi> није уредио 
ао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p>  
олубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад  
 авлији смјешкајући се, ни погледала не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила 
и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити.</p> <p>— Убићу је! — пријетио 
 испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указујући на њу и као по 
 пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...< 
лага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p>  
ла да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} Кавгаџијо је 
да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} Позлаћене токе на прс 
измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је п 
ичала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила н 
9132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци  
бећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би...{S} Јадна моја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем 
што, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешћ 
вац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p> <pb n="396" /> <p>У мени се тада опе 
реше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново 
во из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказ 
 другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи о 
бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама л 
јали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се  
су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се јед 
чавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице 
 бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> 
рвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ни 
 гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно 
 он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и  
ских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се приближује сво 
 Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, пол 
 све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чини 
чега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — 
ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе 
ат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад 
н хтио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако 
апну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, не рекох рије 
легнух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" />  
ритрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијече Хасан, стискајућ 
породила се, преобразила.</p> <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>К 
се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тр 
оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се о 
пић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све  
ријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, от 
ла бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах поч 
потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мај 
умениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S 
има и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако сит 
.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да г 
у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S 
о цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући 
нако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и попл 
иловито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у к 
након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га г 
мо ли јавно, отворено.{S} Сада су, —чим би он прошао</p> <p>—— сви се понизно уклањали с пута,  
а поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, запо 
.{S} Сваки пут када би наљегао погледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то 
, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио  
послицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес,  
тасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, гол 
и ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хајдуцима, о ју 
ад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам  
пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало под 
..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступц 
је по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми ни 
.</p> <p>Око ручка, испред подне, јавио би се тада обично у чаршији или хамал какав или Циганка 
{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме гово 
{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, санд 
лка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он 
</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изна 
ам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — п 
ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога з 
 случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га 
ући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа с 
Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, ис 
емо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> 
.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као 
 заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која о 
а ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као 
арао много, нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмије 
а, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да преми 
како меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме погл 
 често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе во 
м, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрч 
вати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опа 
S} У кахву, у берберницу, у хућумат ако би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бед 
а читаву ствар мајсторски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогући 
ли људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{ 
и пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме једним презривим погледом премјерили од главе до  
/p> <p>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под па 
ћи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само 
руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; поглади 
ји као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и настала бе 
лашила.</p> <p>Лежећи или сједећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухив 
 <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S} Шта је то 
и се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио је на авлију, с пу 
чунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква слова, бројеве 
о није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с при 
искао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пу 
оговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, 
} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и са 
ио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме прим 
молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио теш 
на?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> < 
} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочек 
о љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима 
, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочопе 
 и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући  
и сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пуш 
и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка ј 
ек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао  
с није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — 
и и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p 
 ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не поквар 
лубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, з 
екнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах наредио, те сте почели пропадати, те вам све 
 ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни стариј 
да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђе 
ма у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој ку 
о бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>Д 
о ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шана 
 се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...< 
} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да с 
 што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер  
змамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајч 
е ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за 
чеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, мал 
е враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, л 
и.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче 
/p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не  
 у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, истопила се пред погледом њезин 
на сјета, туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од св 
им сељачетом, са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако 
 авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по новим, свиленим димијама,  
 воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко рамена. — Сад ћу ја...{S} Сад...< 
мо неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама и са  
соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премами 
ог ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се пок 
елили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само нос ис 
/p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{ 
огом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по т 
 је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сас 
ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је  
и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нест 
ио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умота 
о да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, 
ом, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опаз 
као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима  
>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало 
тап сувом косматом руком, која се испод бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхт 
бија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију,  
рише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом 
име ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почел 
да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштр 
спали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и 
улфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинут 
оњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на  
е, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су  
S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авл 
, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлиј 
!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, о 
бе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опе 
>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа,  
чета њиховијех...{S} Ударају, нападају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао  
ило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крил 
 случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, —  
попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, нак 
е фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са 
 <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су сл 
 и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о т 
ти...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам уз 
/p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се 
арајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292"  
упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" / 
 толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана 
а гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те го 
ље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сј 
ио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спу 
и се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже по 
азухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хо 
 нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са ж 
p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се п 
али, препирали се о нечему.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахив 
 старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додад 
..{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за п 
тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, испод које је провиривао 
ти у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни п 
, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица.. 
с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>На 
врнути...</p> <p>Мајка, која никад није била рачунџија нити је познавала право стање наше, изне 
а нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, не 
лико утрошио...{S} Све, све, све му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> < 
асамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — 
а, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија према нама, нарочито према Хасану, и чес 
 ручак.{S} Хоџиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас 
ли са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина 
а се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} 
о и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ни 
 ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p>  
уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи су их кашње у разговор 
ле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за си 
по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и си 
 женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S} Само се згл 
 све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су  
отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, к 
лемим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и 
фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; ако су фишеклије биле препуне, 
аквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те мучиле пасторчад своју и  
 са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непо 
ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.< 
ритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након р 
учка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попије 
 махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије  
ају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили  
ан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад  
су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали  
више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану 
косно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> 
ицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је пред 
.. ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и д 
{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су  
свјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз  
о, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и  
 новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоуздани, пажљиво је слушао св 
а се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао  
зали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници 
p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румени 
мати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год см 
а не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна гр 
ним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грле 
е бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> 
и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилук 
е и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре г 
{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петком, кад су се у кући к 
{S} А чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле 
а своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао к 
а се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проница 
вљајући се ником.</p> <p>На сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали  
изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ват 
уци, ишли су поред својих коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>К 
ољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешк 
уће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпо 
е се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахв 
подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све в 
ао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и 
ли и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога В 
ам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како с 
је хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијеса 
 до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе 
ко је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја 
и ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</ 
аки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом пр 
 јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друг 
о свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета ко 
се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам м 
таде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла с 
мичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколик 
да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толик 
и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве  
 сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак пр 
је се могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је  
ти оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и 
кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S 
 неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, 
, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n="322" /> <p>Нехо 
 су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, н 
 рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се р 
 лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p> 
авом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хва 
 чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она 
е и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p 
азао.{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао ме 
а коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго о 
е.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се 
но разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која 
p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако н 
тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није 
ли га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он н 
гла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и мо 
јунаштвима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини ч 
лима, ни серџаде, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су 
ичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радници 
сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и  
ти — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су преш 
а, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје неподмитљивости 
рије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије, сељаци некакви, с 
 она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не 
132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени 
/> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођ 
ала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали.</p> <pb n=" 
стале разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љу 
и стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни пре 
удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p 
бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Нехотице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да...  
>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи 
ор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и з 
безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неко 
су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојен 
 разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не зн 
/p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачу 
ече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, о 
и икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се мож 
ог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и оп 
на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјес 
ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су 
еду му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не прого 
 сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже дру 
чао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окри 
вог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока с 
 ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И  
ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљ 
S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свије 
а ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S 
> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио  
...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет з 
а, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа свет 
 та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је 
} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb  
домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њим 
же јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама,  
и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Бо 
.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не в 
лашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по др 
ти?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што би сад имала казати, а прије није могла?..{S}  
е о свему, шалила се.</p> <p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни в 
 мало, покрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и  
 право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непре 
.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Ва 
аблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, к 
<p>— Шта је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, в 
тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори 
итаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово ни 
 продаш све кметове што краду, макар их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја. 
га чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради л 
тезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се нак 
е прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пре 
проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад белај?..  
ник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у обра 
стише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то бу 
а пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, ку 
мијех.</p> <p>Он је сједио управо поред бимбаше, крај шилте му, прекрстио ноге на миндерлуку, п 
илом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са ду 
авно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их  
отово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живј 
 ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да 
 <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако 
 уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај г 
> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и сино 
ата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повали 
апошљетку, кренуше се неколико њих пред бимбашу.</p> <p>— Аман, — повикаше узбуђено — шта се ов 
ршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни  
 нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на  
орити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно 
е имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам х 
дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџ 
тава поносила се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца  
у, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви  
, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што с 
>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле  
ћи собу једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, 
ан танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно д 
ово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче 
 Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у 
 дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратим 
к се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид в 
дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препо 
сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу њима лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ  
ма и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтје 
 и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која ве 
раву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, ча 
 црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и 
о доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио ј 
 сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се  
 стид што ме људи тако одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{ 
њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек 
јепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сад 
мигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији  
силнији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шезд 
 својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале баб 
без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога  
ана након погибије бабине у кући нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам  
 радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода 
и не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тли 
почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије 
ругоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а ниједна мрвица хљеба није остала у 
акрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, ост 
су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске хаљине и ст 
 има ли у кући свега...</p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се н 
 и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност 
комешање неко.{S} Ако који рањеник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су 
би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му корак 
лио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље паз 
и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</ 
објеснила си...{S} Сад удри ти!..{S} Не био мушко, ако ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — за 
ах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. —  
тишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, 
с?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а  
рзелез Алија, као једини човјек који би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломи 
ког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искоч 
итнице!..</p> <p>— Ти... ти си у невољи био... у јаду...</p> <p>— Нијесам, мајко...</p> <p>Она  
ма сунцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен  
 дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запи 
 гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало 
ку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на ши 
, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели 
 по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам  
ли након сваког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе с 
шта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се 
p>— Рашта сам је прекорио?{S} Рашта сам био осоран? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је  
 Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа с 
.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто? 
 зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам  
..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био 
> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је хтио противити се запт 
 <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p 
ао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних сахана, поредани 
p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио  
ке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати 
ислећи о својим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у 
ник није био смртно рањен, ако је имало био при свијести, сви су одмах, — носећи у малим, шарен 
аше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико зб 
.</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не зн 
јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{ 
 сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, исту 
 понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет био — рече. — Је ли?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо с 
да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет,  
Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају от 
е бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Нико!</p>  
ви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заје 
ји ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напра 
вршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више 
И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој пр 
 те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p 
 ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басам 
 објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n 
 тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, 
 обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Ш 
отпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешен 
мо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне б 
 били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им  
м опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хо 
дан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му 
жећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско... 
уком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигн 
ћи: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S}  
на карамфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта сн 
..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све т 
напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава  
бојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — на 
јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води 
ише.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од б 
ајбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb  
х, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао  
одате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ј 
неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} 
утра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одострага, протежући се. — Мен 
њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе,  
па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да н 
, магловито, тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлу 
Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> < 
а у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа. 
 И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!. 
збио прије?..{S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баб 
е ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рват 
— рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише. 
 ни мрк, ни крвавих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде ток 
ју са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје  
ко...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брз 
ибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћ 
и приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа 
, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или неће...{S} Хаљине некакве разбаци по 
ити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се 
 напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Није се чак ни кашње, кад је  
ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам  
ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type="chapt 
ијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, ни крвавих очи 
...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се из 
 мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га 
клонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли ј 
мбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p>  
љајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој ве 
ма.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесе 
} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и 
 па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...< 
 се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих 
на, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Ниј 
<p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, мо 
је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови 
с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p> 
им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и 
да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви пр 
 и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима  
, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Ама, каква је  
— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати о 
а готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа...</p> <p>Непоштени 
 Па какве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и ч 
мао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{ 
год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу  
 хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек  
вљали на миру, нити ме штедјели.{S} Кад бих прошао чаршијом, са јараном којим, беспослене дућан 
 те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једна 
Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, мјерећи штогод, морао се очешати од њега  
ога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликов 
зине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата 
а их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не слушај 
т онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд  
ичињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више 
> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она поче истресати пепео 
 здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело.  
 смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усн 
ити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када  
лободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благо 
ебра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати.. 
аженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb  
справи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и кр 
p> <p>Ништа није помагало.{S} Ако је не бих хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у  
е што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлиј 
о, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p> 
hi>... сада... <hi>Теби</hi> нипошто не бих невјеру учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не 
} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се 
ме причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да с 
се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опе 
о, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима  
од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у бли 
} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не б 
 — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> < 
е ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} 
спавамо... а мени се не спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...< 
 и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Нем 
p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму  
.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио 
се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме 
њи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор. 
урало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламе 
, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме  
ито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, на 
 ни обгрлио, ни протепао ми што.{S} Ако бих кадгод посрнуо, обрезао се или опржио, није се сажа 
уго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, 
 поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати  
 ипак навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми уви 
 одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу 
ити?..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас  
ијеси смио ни пушке опалити, него одмах бјеж’о...</p> <p>— Лажеш!..{S} Ти си први стругно...</p 
дну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је 
 кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затво 
около.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново  
гама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањао, ради чега му се 
силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затиц 
ку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио кол 
ис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као 
. — Све клону, ослаби...{S} Неки почеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ет 
зирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, бе 
нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два скло 
ега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али 
уда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући 
 ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и 
ла нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах и 
јежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта м 
 ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p> 
 ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће  
 ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p> 
покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <p 
ву, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони удар 
јлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Поб 
прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Су 
„Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет 
 како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје 
ада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе м 
а, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена, пада по трави, по калдрми, по широким 
, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада пр 
 хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скр 
ло се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p>  
човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратим 
смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и с 
 сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа 
а је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред ве 
тло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прс 
ђу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S}  
 сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто  
</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо проговори Сулага, који се био одвојио од нас и от 
...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, посл 
је; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико  
 <p>— У мене нема ни поштења правог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони гла 
иљубљене, срећне. — Ни према коме немам благодарности... осим... осим према <hi>теби</hi>... са 
тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла 
чи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да 
шевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће с 
асла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало рум 
S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га  
е, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџиј 
ећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> < 
 оно, које као окамењено стало, па само блене у њих...</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак до 
а ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме 
нађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, ру 
че да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мно 
 кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— 
се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p 
 још нешто питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла 
елим корицама, што је растворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави 
а.{S} При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скака 
то као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо 
 макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сам 
 припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али с 
{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколик 
готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, при 
 јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко... 
се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком п 
S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, 
ка и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо 
ред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена, са расплетеном косо 
о код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне  
сам у томе часу угледао сродника неког, блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигр 
ани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев и 
шарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као  
је причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама пре 
лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се пламиле, сијале, а црвена ш 
 као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова 
о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених гри 
уци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале  
 стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, ни 
 и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p> <p>— Ама умријет’... растати се 
ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче 
вадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли 
де између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. —  
селији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би  
макар што је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су  
мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли 
ни озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан 
љајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је 
то је од рођења још био необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га гото 
 хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се 
ла одмах, на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Ш 
S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него 
оваца уложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да 
Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И ог 
лости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за у 
} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p 
о је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пре 
тране.{S} Нигдје никога.</p> <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се 
о цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговори 
 Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући м 
Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћ 
та Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није до 
знад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да на 
собом све пространство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за  
амбашу, Стојана некаква, неке рањенике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан не 
ре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили,  
за ме. — Шта?..</p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у со 
а поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом 
и у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осветићу те — рече.</p> <p>Па сам 
нуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдаго 
али по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевој 
, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.< 
оворе е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зу 
м пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или каз 
анио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као д 
на, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила на оно »шта ће свијет 
оје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остан 
 кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколи 
 се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, кој 
нувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јо 
— а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен  
 да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио како се он  
 су икад прије судили...{S} Опет сам се бојао батина, шиба, удараца...</p> <p>Па ипак —— остављ 
свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помага 
 миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су пратили тајин у 
онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним устима и необичн 
оворило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми 
чека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према му 
 сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија 
.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широ 
 затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепе 
 као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отв 
о испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — части 
а жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не п 
 прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шт 
p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуч 
вечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о 
х, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хати 
кав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала.{S} Само 
дмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да г 
сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На све то мајка није одговарала. 
и се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>— Хатиџине?</ 
> <p>Хајкуна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је 
м и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти дони 
е!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо ме 
и рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се.. 
 и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за 
јим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у 
— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замр 
 пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш.. 
тах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјеруј 
 ти ноћи! — узвикну пакосно. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накр 
о. — Мрака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати  
 да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и м 
 дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са п 
 кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, 
дговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је мало окршаја...</p> <p>Ј 
, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заи 
ао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и прија 
ем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} П 
дах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осор 
р? — питао сам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна 
гим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедр 
пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратит 
т и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Ф 
 — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више н 
ајкуна!..</p> <p>— Је ли ти то поштење, болан?..{S} Је ли то јунаштво?..</p> <p>— Остави...{S}  
тре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах снуждено. — Не јед 
нио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се 
ис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у  
осом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очим 
собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па  
 отегну некако осорно. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу 
 људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору гази 
шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то крив 
ија је?..</p> <pb n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p 
м.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и 
кнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:< 
 тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p>Хасан, осврнувши се, у први мах  
гледом, погледом каква сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто ли 
 говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником каквим кога нико не смије наљутити, нико увр 
ке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен 
а их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегризе конац 
е по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно, прими 
p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при до 
рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p 
у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе.. 
да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, сна 
Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао пр 
 миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме не боли 
нако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко 
 траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао 
/p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се 
а, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зуј 
тов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" /> страха, од осјећања св 
тка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је  
 од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и раз 
ма, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као  
ошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>А 
 мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — за 
ој слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајки 
ети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— И 
амиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако па 
</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољ 
х подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у стр 
м и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита ти 
— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу.</ 
све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без 
уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p 
прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљу 
— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.< 
 и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по тр 
ла, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све ос 
ико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као д 
 се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, 
бро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чар 
охуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.</p> <p>— <hi>Он< 
и ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши  
ј рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико 
..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, к 
хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи 
ком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао 
но, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са ср 
pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах се могло познати да с 
шецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јована, кој 
 Узалуд!..</p> <p>— Учи се сама, па ћеш боље проћи него ми је мајка прошла — одговарао сам, изм 
/p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу 
вот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>Па опет приступи с 
е...</p> <p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покра 
" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако правије да ја иђем  
.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, приби 
кате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви с 
други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће оно момче, пецкајући. — Нијеси смио ни п 
е знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="25 
димо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево  
4" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад ку 
око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи 
о одмакли.</p> <p>— Могу.</p> <p>— Нико бољи од Алаха!..</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним 
ик!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, ко 
вим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та  
ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страха, 
 ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се намах исправи.</p> <p 
а се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi> 
их двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и напада 
одмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја. 
>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба,  
сто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако 
 Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изре 
очнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи 
и ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи ј 
васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога 
 у Алаге љуба,</l> <l>Љепоте јој у свој Босни нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам  
ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премј 
боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред 
о тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, три 
стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а дру 
 Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за р 
плашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз  
 који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их 
цајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибри 
 оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често 
ри сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од 
 нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико 
и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истира 
говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се см 
 столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела,  
 ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличи 
во слушала ломећи прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада прем 
у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испо 
еђоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у  
на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјел 
азлијевао мек, благ осмијех, рашчешљана брада повијала му се преко прсију као прамен дима, а то 
и људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, 
бо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — реч 
уђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још  
ако му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управо из три дијела и за к 
е му било оивичено кратком, поткресаном брадом, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим та 
 кадифе, са кратком, црном, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откр 
вијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле. 
— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта 
гаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p>  
јетале челе, спуштале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као  
 руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели се.</p> <pb n="402" /> <p>— Јадна к 
едеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Н 
уздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао ниј 
оче причати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедр 
досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми 
 сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предлож 
кове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео на шилту, испод пенџера, спустивши 
 ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и  
етио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си 
им завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="268" /> широке космате  
 пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе  
 њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену  
p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се  
кивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, 
 А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао 
 и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S}  
а један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, ко 
ла стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је 
о и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S}  
 као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти 
пуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да та 
к ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе 
рив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осо 
у.{S} Мајка је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући 
, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шт 
беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према ма 
са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу  
га по обичају нити се противио, нити се бранио.</p> <p>— Јесам крив... јесам — муцао је полугла 
 се чудом чудио како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то ни 
и и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n= 
лио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих 
а имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватрениј 
о наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао  
/p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не кажеш одмах?..</p> <p>Сад ће бит 
но, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и  
 би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</ 
p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, 
 мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих, окр 
м рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато момче, 
, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и 
кну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да г 
двикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> 
в циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућан 
 дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити  
} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и 
стуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брек 
 ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силн 
к, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да  
са:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти 
p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као  
авим прсима, по носу, устима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p> 
нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, п 
<p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега — брже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од 
м себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетура 
ли, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе ра 
ма. —— Нећу, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око вр 
мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрп 
мбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше  
 чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, 
чео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш  
<p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавш 
причала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>С 
уђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не  
, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири нап 
еџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа 
оглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем заг 
ада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и  
ено погледам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шами 
лагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370"  
.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престраше 
ко можете оваку мајку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја  
 ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S 
дне работе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну  
шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући ј 
нак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за  
 Сви старци, ихтијари, као момци какви, брзо се подигоше са својих мјеста, сврнуше луле са чибу 
 рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према 
.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p 
...</p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антери 
 би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући гла 
: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео с 
, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника 
ајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пу 
вик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву сн 
>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напу 
справи.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао? 
гао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — 
годно. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он 
>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбран 
а Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — О 
.</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући 
p> <p>— Ја <hi>само</hi> с тобом могу — брзо се уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањ 
новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним чов 
у му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дук 
 Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој  
уо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари  
бе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њи 
д тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и виш 
кну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да з 
, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и пот 
а сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— Т 
зведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад их про 
</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта  
ши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споме 
p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџ 
p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу от 
и ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле  
ђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш  
за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино си прошао.</p> <p>— А оклен ти?..</p> < 
е доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад  
Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти кући 
 Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и...  
дигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето бакс 
и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</ 
главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> < 
<p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p>—  
Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учин 
ка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући,  
а загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па.. 
 да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низ 
 знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљују 
астајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас у 
 ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио  
о времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга... 
</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за  
 пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и редати и 
ише.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb 
рагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!. 
рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> < 
та, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго,  
мјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према 
е хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам 
Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S}  
{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и хт 
икнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се и 
ац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> 
ати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махал 
у на раме.</p> <p>— Једи!..</p> <p>— Не брини се ти...{S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи  
њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одба 
аца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као шт 
тила опасност, оставио ме, напустио, не бринући се шта ће са мном бити ни како ћу проћи.{S} Ниј 
има непрестано чистили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви најв 
дам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безоб 
м преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим  
у!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја 
м, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, н 
аволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђ 
огунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ног 
ивен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се 
...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Ра 
о му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мир 
их, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајеви 
махнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се 
е двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном страху чинило, лепршал 
е? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле 
>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са очима пун 
о. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причам 
ио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбо 
будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни з 
пита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и  
 било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p 
риступила, показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и зам 
ди нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, са 
м они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вр 
ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ног 
јетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну, увијајући се под ударцима.</p> < 
Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло б 
 А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — у 
паст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и наб 
о у полутами, помрчини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека раз 
о, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не зн 
вјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S}  
 уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— Рашта си се пробудио?</ 
зморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пе 
 у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека 
та све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, 
 су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало,  
амо да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се мо 
мајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће 
ега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, 
 задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана нако 
 викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на 
 — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi>?< 
 порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S}  
ао чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он 
 и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче  
 Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} 
ну пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — Ни од шта се немој препадати.. 
омукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче 
је и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад не 
I</head> <p>Рано, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стаси 
оге комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами диж 
ку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> < 
мах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било к 
</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то 
ео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одуш 
а заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, —  
<p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће 
у јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати  
обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне пр 
ире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким ру 
 у мој, поче ме шкакљати по лицу својом бујном, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — о 
зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо 
их пушку у страну, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело 
да стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје  
у кроз читаву планину, а неколика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по пл 
о на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара 
. ама не сама, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, 
 кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену 
 кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити. 
> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p> <p> 
-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>Кад се код џамије бацали камена  
ају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да 
о, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши ме 
. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Хасанове 
ихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропињати, 
ом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне прашине изгледала  
широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, не смије ни 
је и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> 
улог, сламнатог крова кућњега; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао 
рним лицем, који су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мек 
 извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S 
а авлију, с пушком у руци, обилазио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да н 
p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на 
нички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и б 
Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p 
а кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпра 
, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и,  
о ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким погледом кад бих случајно, м 
постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... дру 
ијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p> 
илан као одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинил 
хаљине, намјештати се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, пола 
во није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према оном низу нових, калајисаних с 
ало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано 
 то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има  
 кашње <pb n="350" /> причали, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али 
ашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они  
се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем  
 као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и он 
милосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отрг 
кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију 
руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте,  
око уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћу 
га наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио  
p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући  
 суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и 
 њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа  
 улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" 
јекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох с 
ок пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми 
нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што 
во запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове. 
јкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од 
у се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док 
ну настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p 
о у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она ра 
свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиж 
главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> < 
 бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, н 
<p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и д 
рена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка 
а од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два ил 
е они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке 
грли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — с 
м!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да ј 
одвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, пр 
p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. 
b n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час м 
 <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трче 
ва, наста комешање, рвање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, ми 
збуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово  
ах наредио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте кри 
 ноћ по читавој удолини.</p> <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита  
 грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са по 
..</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све нов 
некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме 
се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео мило 
еко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити с 
здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита 
хну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} 
ји никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама је овђе све исприч 
ких кућа...</p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— О 
. —</p> <p>Отео ми све моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугл 
i>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогун 
не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији, ни поштенији нема, — кресну. 
ворити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нерад 
. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што в 
а лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко  
/p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човје 
 је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати 
рњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог  
, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом око 
 да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш  
ста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чеп 
и и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врат 
 кухињи, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже гл 
} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли би 
напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у ча 
ни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни,  
е, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Поглед 
азмицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао 
 трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </d 
спознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме об 
 отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено 
...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ватреније:</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам  
— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. 
 <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S 
<p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла 
х и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распозна 
ачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p>  
од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, 
<p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштар 
е, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило 
} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам  
да ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ватром, свијетлило се, блистало некако, очи јој се плам 
 се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он проб 
та старац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кром 
p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово 
ежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибр 
мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" 
ко пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле гов 
 у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — до 
штених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?..  
а, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је 
о какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и пог 
робљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p> 
те...{S} Чудим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрл 
p> <p>Али није био ни онако насмијан ни ведар као обично; са мном се није ни шалио ни омиловао  
зила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирис 
 мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модри 
 због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био бога 
у, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах  
{S} Само му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, бл 
о није, као што човјек, пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> 
рса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама 
тједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у 
 коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, искићене лажним бисером, ударају их по чел 
Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свило 
и у малим, шареним тасима или у танким, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде,  
а каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна 
, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} 
а поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазв 
зо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри 
ш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је споменуо стари 
282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали на нека 
им путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступ 
> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свег 
за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — ваз 
 Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одго 
 да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више  
> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Ш 
раду, ломити је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам рато 
дем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући 
 ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући  
е оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће д 
>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не би 
. што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовал 
>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за з 
 и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уре 
 Био то омален, широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена 
у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, теп 
кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну гоми 
ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p>  
римицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове ка 
мисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил, велики, лијепи карамфил, па црвљив!..{S} Мој!..</p> <p> 
х као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се  
то шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је спомену 
исину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџ 
 чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио.</ 
<pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапали  
ијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове из 
ући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и пон 
на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се нап 
обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрест 
но угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито зазве 
дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве ситнице и  
 цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипим 
, тепала ми, миловала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито,  
оћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам се ве 
 која је навирала у собу сједиле покрај великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала 
уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жерав 
или, наравно, нијесмо ништа.{S} Само се верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, пл 
их чибука, а она стане међу њих румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="3 
повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом  
Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се рас 
је, огрнута лахким, провидним чаршафом, весела, разуздана, као на крилима прелијетала са једног 
преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаг 
 Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да  
пирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, иг 
и покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући,  
едрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и  
е.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се ку 
а, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обила 
аког разговора о њему ја сам био некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.< 
та и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо см 
тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунц 
мешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, мора 
о тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које сиг 
е јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по обр 
/p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој 
но. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујућ 
осећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претр 
могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна ти читав товар послала...</p> <p>—  
се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> 
један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када с 
ри.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хас 
и.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала 
 Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— Нећу ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Т 
p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољ 
...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебо 
ознајеш ли ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда 
/p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптиј 
им!..{S} Аферим, кад си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни 
вијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— 
да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно 
{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог  
 <p>У кући би тада настало читаво једно весеље, џумбус...</p> <p>Комшинице, јаранице, тетке, ст 
риваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{S} Осим мајке 
ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране 
 да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао ста 
асле погдјегдје, при крајевима, оштром, већ сасушеном травом, која нас боцкала кроз чарапе и за 
до, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако см 
еколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само ње 
оздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену  
н због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се 
ве, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела 
и раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кре 
м, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и  
 големом раном на облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена тр 
анџијино опоравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у М 
ему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се  
острије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Готов 
а била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и с 
о, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим. 
сетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пуш 
енем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам н 
ивено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о 
 уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разго 
то.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што 
> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и ра 
ма лакше било обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} З 
} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља 
<p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, с 
з ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јо 
хватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и 
II</head> <p>Како смо обично истом пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан  
 тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га х 
ко рањеника.</p> <pb n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и гр 
апомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху о 
ивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, напе 
викнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отпов 
јекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вр 
...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева по авлији и  
тајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и м 
 рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и  
, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И 
!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И  
</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме п 
да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} За 
обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио би њима, наметао резу и п 
{S} Нарочито према Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији 
јехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како м 
газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије к 
ead>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Заст 
 брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла 
 тихо, пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад с 
м долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал заш 
 /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно друго 
ам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, народ није крив, него је крива судбин 
угљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте изучени на ове чудне кајде и глас 
метнији, ни поштенији нема, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, н 
ога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — ми 
 узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — от 
е измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа 
зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као с 
 што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако на 
ри: како сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p> 
чи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је, бива, Алах  
еврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао т 
е из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакаж 
p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх д 
им чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навра 
хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, м 
собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеле 
у даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој 
d="SRP19132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, 
а мираза?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сула 
о: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну 
издава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види 
 дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући свега. 
ат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увиј 
у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и  
опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све 
био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а,  
им, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ 
су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле р 
олотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p> <pb n=" 
. — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријатеља, па... па ће му свашта 
ло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p 
 ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!. 
апајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шт 
 сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се. 
 кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Поклецај 
> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад ј 
зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте.  
 Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одмахну 
ди и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну 
— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у о 
јину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива 
ено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пр 
е мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће 
 ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио у 
вом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зу 
 готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецује 
pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободни 
 Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигн 
овољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А н 
ам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, 
еко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно 
гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, 
 се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и о 
 руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет 
, а одмах се почели инатити...</p> <p>— Видиш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага прем 
мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук дл 
ло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидан 
 оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је оп 
их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и  
и ријечи.</p> <p>„Шта радиш?..“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу стра 
 руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Ил 
све погази, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је  
ла, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриже 
, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтаним 
 њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућ 
краја.</p> <pb n="262" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање з 
авала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окренуо према вратим 
провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што м 
а смјешније није било него је испочетка видјети како разговара с радницима, кметовима и момцима 
рлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили ку 
могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете 
 Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уск 
ка нема ни праве радости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити н 
ајсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше м 
 сам још само код болесника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, 
<p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се ј 
и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — рече брзо, старају 
 да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овоме не причај ником — реч 
пазе...</p> <p>— Не... не смију нас сад виђети...{S} Не...</p> <p>Кораци нечији изненада одјекн 
леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли с 
потсјетити на то.{S} Радост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и  
— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и уда 
...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{S} Чудо ћеш виђети вечерас!..</p> <p>Па ми п 
ћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је 
 крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене 
то су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у ко 
>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући 
туцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били 
има.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и 
уђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више  
 не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод појаса сн 
г мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе  
дуће народе.</p> <p>— Неће то, болан, — викао је одушевљено, — као стока у чопору газити по бла 
.. дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. —  
.. ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викати...</p> <p>— Ах... муко моја... послови... ах, —  
 Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролаз 
а из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пј 
и, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди г 
равог, ни благодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа он 
ође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем с 
бе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се ист 
S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути,  
а опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их буде много?</p>  
е наљути, распали.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише 
— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа  
Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче никакав! — викну раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} О 
 — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гун 
а на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — О 
е и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, узимајући пушку. — Путници!</p> <p>— Пу 
к да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а 
ас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи! — викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Ост 
мче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па 
вуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момч 
труку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохв 
 и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а т 
кут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојни 
.</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више 
<p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу  
примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико х 
p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав —  
</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили  
Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши ме, па остави посао, скочи са столице и  
атима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не  
, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте 
ка се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајал 
боравих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</ 
но...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет поша 
да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много прича 
 <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут  
тали су помало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи г 
ине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морал 
да до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да 
и и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала 
 <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се, неће моћи мирно отргати.</p> <p>—  
 то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватр 
м ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у винограду.{S} Како нам виногради лежали један поред дру 
 и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни  
е, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И о 
ући се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурл 
</p> <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Од 
 прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће 
леним тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај каба 
исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољеним 
ма и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкал 
м чутурама, које им, објешене о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале не 
 зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готов 
 за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за б 
з хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из  
чати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом гл 
гдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада 
па, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, 
а отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није 
ни, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да  
нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих  
нувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак,  
ши одговора, узела је пешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и о 
јући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни 
ћи у стари, напукнути таламбас, који му висио о појасу, обилази унаоколо, купи бакшише што му и 
ли однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— Хасане!..{S} Чујеш ли?..{ 
сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче  
ућу растављао од наше само један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, доб 
се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста 
 једну, у којој ће становати.{S} Био то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на кој 
Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, како ми се у оном 
ао да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уск 
е и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на свијету нема.</p> <p>— Ја 
" /> прикрадати неко.{S} Момче некакво, високо, танковијасто, са тешким траболозом око главе, с 
 на ме корача напријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од  
pb n="259" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све с 
чео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући 
а се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадифе, са крат 
 Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад су непокорни!..</ 
еђу свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гизд 
очеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма н 
од малим, ружичастим прстима њиховим, а витлови са бехаром својим почеше се окретати и повијати 
цвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана врете 
улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не 
мао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, као ш 
њавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="3 
</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом  
не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано,  
</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p>— Невоља је...{S} Морам викат 
м, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Чифу 
међу њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцим 
езбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах п 
руги пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гур 
еђивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са сел 
а, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати 
 пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она 
 никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, п 
ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати ниј 
правио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је з 
 послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао није у каквом скупу људи, на здоговору какв 
иступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у Сулаге — рече отсјечно. — Нипошто! 
ого, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили 
оје нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у  
 прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо 
мадати. — Ја сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, у 
а сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него др 
> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве 
, откреса:</p> <p>— У овој ти кући нема више мјеста...{S} Пртљај...</p> <p>— Лијепо је то — реч 
с се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије  
овали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана  
ве троје ишли у „ашиковање“.{S} Хајкуна више није ни сакривала ништа од мене, нити је више зази 
 остављали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа 
. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком 
али и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} 
 мицао нити баталио свога посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако  
 више није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.< 
ј у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела  
у ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити 
уно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад б 
а ме, нити ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једн 
е давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим про 
ву на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </di 
гле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Он 
чека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири м 
осито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радоз 
а сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже 
 и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим к 
ек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на т 
напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да 
о о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима  
а чудо, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, о 
ао да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим...{S} Хоџ 
го и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, у 
рекидано, примичући се, нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и б 
брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад сам чула 
..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и  
еобична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву с 
рај ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцм 
што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровос 
 мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p>  
као даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни проговорити.{S} Ћутао је као  
p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и је 
о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан је постао...</p> <p>— Шта ти је учинио 
вању погинулога.{S} Осим мајке, која је више лежала него сједила у ћошку једном, међу јастуцима 
 и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, не 
ије ни сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Ла 
јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га 
се никако није ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окре 
авати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање. 
. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руко 
p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по 
о, бранио... <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и  
ман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак н 
порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница  
аш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапит 
тали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути  
 остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су прати 
наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново узд 
е и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тре 
врби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — в 
акутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="ch 
.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се м 
лазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} К 
 заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати, одбацим комад хљеба који ми лежао у к 
ада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече од 
7"> <head>XXXVII</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљив 
же...</p> <pb n="215" /> <p>Отада му се више нијесам смио ни пожалити никад, ни причати му што. 
а и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другом 
ети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, 
рати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче  
тву, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би м 
етио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и  
вати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо ча 
 неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зелен 
о год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико  
ре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста за 
 дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људск 
распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Паза 
савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио.. 
у.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је приста 
м муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе м 
мана, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} 
пила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушк 
ово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе 
 прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и 
и се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладноћа раздра 
твари.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупи 
 <p>Нијесам могао отезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не пр 
и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог  
 се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јутра, пошт 
осећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окре 
а ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>На 
 „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова в 
и како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapt 
> <pb n="278" /> <p>Па, не проговоривши више ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потр 
рање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући 
више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни 
 грижа савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, то 
м којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у чита 
ом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу него беговском сину, кољено 
онак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да с 
ти их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тог 
језик, ругао се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздра 
но, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и  
ча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, колико о разним чудеси 
ута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих о 
и с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакалницу,  
етиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуц 
ичају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролази 
све луђи, све чуднији.</p> <p>Није хтио више ни спавати у кући, у соби својој, него одлазио у б 
“, како му је „срце од камена“, те како више нема „милости ни љубости“ ни према коме.{S} Нарочи 
а, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакивању погинулога.{ 
ни пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне 
је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више нема!.. </p> </div> <pb n="367" /> <div type="chap 
 ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар  
ачин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с ки 
p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о хајдуцима, био је све луђи, све чудни 
д својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јо 
ознао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакш 
ушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ра 
ли и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јо 
ама, лоповима, разбојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други 
ије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагивали, пост 
грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву гот 
више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ д 
и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ништа — одговорим кроза смије 
р гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па 
грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на пут 
егова хладноћа раздражи ме, распали још више.</p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и З 
огледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену 
рата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса п 
ти ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Хај 
 и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, б 
лећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и с 
рипремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни шенлучио, н 
гунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит 
но у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и об 
џа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља 
n="364" /> <p>— Па... болан... то ми је вјереница — одговорим му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> 
о желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је  
 бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цви 
<l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као  
а једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, 
ло.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини г 
други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјеру 
до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S 
 се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— 
 више смишљања!..</p> <p>Никада нијесам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, пр 
ао постати хајдук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни сна 
ко о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је мутно, магловито, та 
{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер 
 брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао, него мени, с киме је 
— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправ 
живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је ју 
 што је јунак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n= 
о је ватрено, поново ломећи прсте. — Не вјерујем, брате...{S} Чудим се само како се увукао у ва 
 причање. — Рашта?..</p> <p>— Јер му не вјерујем — одговарао је ватрено, поново ломећи прсте. — 
 каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — протепа она меко 
хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указују 
т Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опе 
ине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — од 
{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и о 
миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрз 
е се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна по 
 Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзн 
м рукавом отро би лагано сузе што му их вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n= 
, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и  
 когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварал 
, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист 
 него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и т 
 других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{S} Пјевала непрестано 
 гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на ка 
 онако тих, покоран, скрушен, са уснама вјечито развученим на смијех. — Ово се не смије затезат 
ом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он је сједио управ 
олеме главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, одиже 
дну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по ру 
чито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод 
ан, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце нас тек уријетко, као ругај 
. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећ 
будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му је што ми чини штету по кући и  
асвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, ма 
о, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да из 
е обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одмо 
рестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је гово 
у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S}  
цима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, пре 
нио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, помутиле се мало, покрвавиле.</p> <p 
обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према  
јући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала, а Хатиџа је, лежећи п 
 нема у кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењ 
 чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једн 
е друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао није, ни на чију кућу ударио, никога нап 
 тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на п 
си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— Међу влашке хајдуке?</p> <p>— Јок...{S} Нећемо с њима...{S}  
обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p 
ни ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко о 
их дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда д 
S} Без тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве 
 када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набуси 
ешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плета 
ре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред праг 
везаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високо 
жао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p 
да ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај ках 
и код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње.  
јести их онако како се њему свиђало, не водећи рачуна о томе: хоће ли мени бити на сметњи или н 
ђем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати  
Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
.</p> <p>— Одмах?..</p> <p>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати  
а сам твоја...</p> <p>Ничија више...{S} Води ме!..</p> <p>Па се опет приви уза ме, усиљавајући  
 сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води ме, јер... јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми  
 <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза склапајући руке, увијајући се, мо 
тац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме себи  
пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p 
о свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свр 
ркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се об 
</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна  
 не хтјела, она је морала о свему бригу водити, сама управљати читавим својим имућем.{S} Трзала 
тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подиг 
прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, 
> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу 
и испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећ 
о — узвикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио  
 ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о ње 
и.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, препуњене сламом н 
да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="3 
игнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да с 
ком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p> <p>— Heће? ..</p> < 
лад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће ут 
 и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи дес 
згрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како му тешко и изаћи н 
S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком ж 
рши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се  
да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му н 
рије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и 
 и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p 
ији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="3 
..{S} Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас разм 
рошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном ни 
р их било педесет...</p> <p>— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на коље 
пасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам 
 сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале  
 ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем з 
вао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњели 
еликих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица млађих трговаца, мостар 
 пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљу 
 под чијом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, при 
ким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетал 
ују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удом 
а јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ поч 
е, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, у 
ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, зама 
 сијелима су били пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да  
је нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са би 
ева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо,  
ака, снажно почео лупати алкама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, м 
а одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p> 
, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба  
 и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као шт 
и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — мака 
дом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргод 
стар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле н 
 Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Читав пош 
нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да 
p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" / 
, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак  
 је пламен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи 
робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се,  
оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с 
ћи се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи 
ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авлију му.{S} Х 
на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; кахву јој сам пек 
 n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се  
да, кад сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила т 
рнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — п 
је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p>— А је ли шала била кад 
је кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик ка 
је каткада бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, об 
ћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји нед 
зривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, о 
 само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши  
 у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позв 
Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме 
е као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали,  
на, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч  
еда, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си б 
мирени покуњен, сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао,  
ткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију 
ивши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p 
ина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забр 
тиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе  
ам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила 
чах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћ 
е очеву руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам 
хале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је тефер 
рча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољи од тебе!..{S}  
икну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао са 
ако постиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, а 
дговори мајка, обмотавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па с 
е хвала Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p 
хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам ј 
, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју а 
, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори так 
: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све послове  
 село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> 
>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоћ 
ујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо 
утећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био 
 потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак 
! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку примати?..</p> <p> 
ет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке 
 — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весељ 
ојећи се ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бе 
е није могао, јер нити се окренуо према вратима ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као  
 било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је ст 
, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа п 
да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролаз 
поље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто 
а ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазив 
 дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући к 
еној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обуч 
 намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да 
 вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и преприје 
же...</p> <p>Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необич 
ком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну 
чим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце који 
но, као мачка кад се прикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити п 
— Ух!..</p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пен 
тискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p 
ли?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни  
мо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као 
лат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам оп 
ра, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролазити, њег 
шљетку, пред старим, сниским, испуцаним вратима једним, под чијом накривљеном стрехом легли се  
еобучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљив 
асан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно 
кренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за  
</p> <p>Кад смо се приближили Сулагиним вратима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрм 
о ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу л 
 ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, одиже ногу на праг и 
ве нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?. 
н дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да  
ама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко ор 
кати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да  
> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељајући га погле 
љевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обу 
 — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чиб 
<p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бо 
е враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког  
о.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кр 
 и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић 
>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав  
одрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали с 
сером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бљескају испод оп 
очивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по о 
емљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву 
ћи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану 
е струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као при 
рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше,  
и — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, п 
након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S}  
ему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је 
 шамију, са очима пуним суза, поново се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а 
авао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и нек 
Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, повлачити.{S} 
а по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И 
и смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, не 
316" /> <p>— Тако се ради — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, п 
="SRP19132_C33"> <head>XXXIII</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пр 
стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша,  
рио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави 
ја је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу,  
 два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а 
{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пут 
 и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике,  
ље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је  
дје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепов 
Хатиџи.</p> <p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто  
аге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његови 
у.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би п 
> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и 
онизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш м 
тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у  
лфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си радио  
акрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се  
ил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми 
нувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све ок 
по, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и ка 
чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљива 
квим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче 
х времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе нити сам  
чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму с 
ати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако ј 
ратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући  
а и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Пре 
е него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај  
ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину  
 и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био ј 
{S} Опазивши ме, спустише танка ишарана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и 
не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим 
икнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, 
> <pb n="344" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим к 
еће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешат 
колико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а са 
арили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандук 
морене мршаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну  
и је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости по 
 ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб 
грати се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, д 
и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни напа 
/hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapt 
а бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме  
9132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао  
 и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непомични.{S} 
а рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео на 
ити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с рукама у крило опуштен 
S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он м 
ам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћа 
 и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи једа 
то сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи 
лили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако јуначки,  
п и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо н 
се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око 
акав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заигра 
га и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак с 
а неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали 
милосно, крвнички, по свакоме.{S} Наста вриска, помагњава, кукњава, наста комешање, рвање.</p>  
 препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакри 
година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку  
ећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Тек пошто би се уморила 
ањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, з 
а у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакрива 
ружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече ми 
м како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатр 
, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Поч 
махнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан 
пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а нек 
мућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећ 
Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи 
 ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{S} Шта  
 вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком у 
ку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући п 
омадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! 
ного причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри  
зали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, са 
рени коњи, привезани крај улице, рзали, вриштали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгње 
арали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки вели 
мачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену н 
них, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шен 
не отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љуб 
чаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се опростила бабина 
> <p>Сви наши разговори били су обични, врло обични.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућан 
као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња  
ан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био 
о.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе с 
пет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила 
p> <p>Па, разгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши 
 десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Пр 
о питати, а он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега  
 лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</p> <p>Пушке се почеше упиња 
.{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А  
> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да б 
у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било би 
нала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборил 
 главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по  
ња руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегнутих уздисаја, ни превртања о 
, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по обр 
има големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по  
мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање,  
енемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на 
 је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијет 
 пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме ра 
 дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваље 
, обрасло самом љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се нек 
касте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влаж 
м у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките уда 
некад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела ватра, одсијевали и 
униних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично пре 
 је одмах право мајки која је сједила у врху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши  
 и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју д 
га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p>  
 Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоћ 
кон читава сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног м 
од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мр 
 у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила 
нуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечи 
апта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу  
огађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнае 
 чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида са 
оштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, пам 
ба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује. 
џабе; треба се сад борити, рвати, треба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се осв 
дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило се, не би више могла од њега отргнути.< 
што.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом р 
 нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да му с 
горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати н 
рем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, к 
 жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима 
е, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови п 
многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, огра 
луку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не  
искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим  
</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да оп 
у гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби 
ош једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих  
 измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне мајка 
рну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби 
— изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног  
мо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бис 
е погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у кућу, 
 мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и  
оме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је  
е удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајк 
— ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, че 
...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о  
ћу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се распал 
се да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га од 
 Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се прем 
еху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у 
а лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Је 
би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу —  
 везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко ни 
зити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до ч 
 — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће паст 
p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој близин 
сиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се п 
их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше —  
е имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким п 
аршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још ну 
ље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и 
— замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијеш 
брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хтио н 
екох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада испр 
 се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, 
д се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и на 
во опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у  
ти? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па 
, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцв 
г. — Што ти је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући м 
 заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим г 
{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отад 
е немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан ко 
 спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући... 
е. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, о 
не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p>  
а и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из 
 испод феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те 
е и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала п 
ити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле 
преко крила.</p> <p>— Како си? — питала га Хатиџа тада, меко, мазно, љубећи му руку, — Како мај 
ене, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си ос 
почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакла 
 скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине 
 Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p>  
инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфи 
о кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све унаоко 
 према Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — о 
..{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао 
ецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не 
овјеку који је учинио неку погрешку, па га почели прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као  
њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени  
p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје  
</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?.. 
а се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазир 
ежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо п 
ји и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њим 
дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте  
 наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, 
 није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све  
м, па се ти уморила, па...</p> <p>Слуге га често прекидале у таквом разговору, смијале му се.{S 
..{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква  
 Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. — 
зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће  
размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, него ми.</p> <p>Ја је пољубих  
 и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменим 
а прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је с 
е су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама.</p> <p>— 
ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи н 
сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедев 
и се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>— Крвниче!..</p> <p>— Кућа  
 опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах д 
 и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p 
S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и пон 
оз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна м 
ц и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук м 
ну, неко поче псовати.</p> <p>Савладаше га, свезаше.</p> <p>— Шибајте!</p> <p>— Њега?</p> <p>—  
 за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем 
говор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је к 
он тога појавио у авлији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурн 
сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам при 
шачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље 
сто свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, 
ољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изи 
ога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећа 
 управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сва 
p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме ч 
p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много нов 
="chapter" xml:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак,  
види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан рас 
p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опор 
о се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, ш 
.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за 
поткријепити — рече Хасану, пријатељски га куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једн 
ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он  
 га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и  
и шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха!..{S} Јесте ли га чули?..</p> < 
p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није  
итах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у  
одругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијењ 
S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момци, којих је било неколико, ако 
чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, па 
ањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио с 
ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у пр 
ћи штогод, морао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — гово 
и од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" / 
кали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве 
днекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико кој 
застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишл 
амо иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запје 
рај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућам 
Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да иск 
ко ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S}  
} Трговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенуш 
.</p> <p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:< 
 бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема 
о исправих, подигох се.</p> <p>— Што си га сад споменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запита 
>— Ја се не плашим...</p> <p>— А што си га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним глас 
сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећ 
жа, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се  
ивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отси 
вао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути.{S} Цичећи 
купу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућ 
евојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече пролазио махалама нагиздан, обу 
ца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И н 
ијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци 
е замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим бар 
же почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајку 
ећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе, његови стари то приграбили од њихо 
а иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се 
дно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал  
је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се 
 — окресах ја немилостиво, стријељајући га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбо 
запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и ш 
} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и иза 
оме, освети му се радом својим, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут 
 чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га га 
} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао д 
има кретао право мајки.</p> <p>Опазивши га, она се одмах придизала, исправљала се.{S} Једним за 
аш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђе 
 је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, оч 
ргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше  
p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, о 
ћи се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, мом 
амо како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати 
, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче 
то... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га о 
>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опру 
{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтјед 
у наскоро настати?..{S} О томе нити сам га питао, нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане 
но, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта,  
алице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен. 
p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје добр 
 сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чин 
цани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио 
— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.< 
бу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p> 
</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Куда?</p>  
прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући  
чим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и п 
ер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе  
он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати 
о е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад 
раво и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне 
м, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио  
није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефенд 
 —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— Н 
зео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршумом га преломио!..{S} Још наред 
никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу на 
 јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљи 
може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма... 
ма каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покат 
ма образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да  
 како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се  
е у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни риј 
а, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — заста 
ом, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> <p>А бојали га се сви у кући.{S} Момц 
 се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту непрестано, једнак 
 више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, 
 како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефе 
 се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p> 
 може точити колико који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама треш 
ом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима 
а све то мајка није одговарала.{S} Само га је пажљиво слушала ломећи прсте, отирући руке о бошч 
 на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и 
јевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и 
рха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије н 
напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на 
 мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с  
 тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> < 
 који је једнако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> < 
ла, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити,  
јући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа 
вати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао по 
хом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем 
ек, не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А са 
некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирн 
о му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о 
ех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати 
 <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раме 
, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала 
лијевале се према свјетлости фењера што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиж 
било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си 
 Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи па 
 „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им и 
улагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пре 
јки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, прекида 
и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно кре 
ду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се 
м над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући о 
ониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> 
ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрес 
 преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“< 
ере учинити — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у м 
оз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш х 
еломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу,  
и, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, крмче ник 
И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</ 
, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— Па се о 
не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао. 
 Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјер 
о или не одобравао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он  
и се никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како 
</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову при 
 него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Сти 
ем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити шт 
адост што ћу опет виђети јарана, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је  
ижно, наслањајући се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p> 
љуцки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.< 
..{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред С 
де неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско 
Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набира 
осито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за с 
/p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пак 
уно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш л 
> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мјеста. — Није наш!..{S} Он л 
..</p> <p>— Немој се кладити — прекидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p 
<p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред ње 
 је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазе 
рану отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјеж 
 проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често 
уле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који бос 
, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек  
<p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лиц 
 тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мисл 
ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повуч 
људима који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сре 
Рашта ме почела пецати? — питао сам се, газећи по оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пип 
{S} Шта ће ми сад? —— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли  
 закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тије 
 очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи д 
урно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазу 
она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох  
 да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче  
м.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу 
 ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога час 
увши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, 
утим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по маријашима, кешкати их ногама, ра 
као је одушевљено, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, 
 оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> осјећао 
чила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, попустили, т 
 лабави, прашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опута 
, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгу 
еди и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, из 
на чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.< 
се, обилазиле кириџије вичући, трајући, галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, ле 
ок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред с 
ија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за п 
, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад н 
 у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела о 
припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су 
 млаз крви, која непрестано цури, пуже, гамиже, тече. — Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било д 
и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, 
> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, — сунце на 
есам вјеровао у какве бабинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, 
и, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, бос 
ноћивао у тијесним, смрдљивим колибама, гдје се, у једној половини, која чак није ни преграђена 
дијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно,  
се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, о 
а између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамот 
бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију,  
таву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се  
ам се пробудио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се 
чинила?..{S} У чему се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвик 
це: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распасан, раздрљен.{S} 
у кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, поку 
 пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци.</p> <p>— Ако су хајдуци?.. — по 
 надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија притрчавао м 
о живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да  
} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да м 
овице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи с 
м како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како заје 
ост минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу 
, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Ха 
но ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан са 
} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорс 
овор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} За 
шини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, и 
Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи 
кретали га, чистили.{S} Ако је случајно гдјегод на тавану, у прашини, била каква стара пушчетин 
.</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби с 
јепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум д 
је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у с 
прикрадати, примицати кући једној, чији гиздави ћошкови, са раскошно ишараним пенџерима, наднес 
а, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од св 
да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низал 
ијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, за 
ти... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кес 
говорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p 
шта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако на 
о.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да у 
ане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше с 
 сам јој притрчала, била је мртва...{S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму ран 
јетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и кана 
, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{ 
а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> <p>Негдје  
, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видјеле испод големих, пл 
а да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окр 
па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго 
у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су каткада и 
о кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — бл 
амо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, г 
гачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи,  
лаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ет 
или, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, го 
еђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као  
 измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заиграва 
м кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се ст 
, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака 
 кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже 
дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим 
у муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама м 
/p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да 
она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радос 
<p>Па сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p 
руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна удар 
једним презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком на 
ган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало.</p> <p>— Ух!..</p> <p>Изнен 
> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — прекидох  
 многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се ни 
широк, трбушаст човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, би 
> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему,  
 окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим 
асан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се прем 
и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се о 
ре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p>  
једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су с 
и Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћ 
рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не ос 
прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у со 
премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би с 
о десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она ти 
мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш 
нуше неколико њих једногласно, подижући главе.</p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам н 
јечи; само се поздравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и ле 
рно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не одобравао.</p> <p>Још рјеђ 
 се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </ 
сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглиц 
ко нога, црвена шамија лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куко 
сан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — з 
 танковијасто, са тешким траболозом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћен 
ком одијелу, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким 
горцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоха 
ла се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран прамен 
 од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стис 
ећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на капу, на браду 
ња оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко  
е осуше се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је 
кох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Ид 
није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p> 
рисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали по образим 
 се пламиле, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Гос 
а, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њ 
везаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да с 
т човјек, са бијелом, танком капицом на глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије 
оји имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико  
 шибати по рукама, плећима, бедрама, по глави.{S} Узалуд сам врискао, помагао, отимао се.{S} Те 
 испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— Не питај!..{S} Пусти!..{S} 
 на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао 
>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрвавили...</p> <p>Бржебоље с 
 по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче  
свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су 
етале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршај 
 — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад 
у мало, покривши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у  
 него од болова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очи 
ма и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима нано 
 призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини ше 
 о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сакривен од св 
рски удесили, како би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њ 
исте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запит 
 n="223" /> <p>Омален, ситан, мршав, са главом мало већом од »стиснуте шаке« како му подругљиво 
па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то  
у, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџи 
екнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p> 
 извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p> 
p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смисл 
шао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{S} Ко год  
се под ударцима.</p> <p>Па снажно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћил 
давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S}  
ј се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој 
бино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам 
, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала  
 Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p>  
<p>Не покорава се свакоме, мисли својом главом...{S} А то ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди 
. па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила  
према њима својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу 
 са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</ 
а загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти в 
у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би па истом онд 
тишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један н 
а га не би опазио, као пријетећи климао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми  
, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи  
.</p> <p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, —  
и читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила глав 
да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. — Кад 
ији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, 
рио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит’ главу, кад ти нијеси њему разбио прије?..{S} Аферим!..{ 
ноге, лактовима се одуприје о кољена, а главу спусти међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — за 
 ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила у прса и 
} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n= 
 вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан 
е и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S 
валише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, и 
 орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Ни 
о удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љути 
иче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, погледа ме.{S} Пуно, бијело лице освијетљено ват 
отирући лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече 
А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19132 
запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео.. 
 и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти ми 
г погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, ослаби...{S}  
ти се.{S} При сваком сусрету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади  
ријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија  
мо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — 
> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не п 
лико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отворено да поглед 
гао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијес 
} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави  
291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Са 
на!.. .</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запит 
 ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на 
осно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како 
 ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p>  
пет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Шта је било 
то ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и н 
а и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се  
 ти је?..</p> <p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута г 
.. — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај  
 јер...</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он 
 пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слободе своје... тебе.. 
p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила је у плач.{S} Ништа више није зн 
знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само  
и — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљуб 
.{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — 
p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати з 
Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га 
ана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу 
наш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам 
кривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте  
молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да 
, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче почех притезати себи, привија 
осно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ  
ка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза проли 
 трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући р 
са Јовицом, који ми некад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јо 
> <p>Један је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климал 
ог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети...{S} Хајдуци уд 
атеља, па... па ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка зас 
у кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина 
 и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умотала шамијом, повезала је, те јој само  
 му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је 
и смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан фил 
идио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, прича, го 
а поред њега, уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га  
ојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> < 
ише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута су 
овор, али се ипак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За  
сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здрав 
 студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није рањен!.. — викну н 
Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци 
ам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка ниј 
се, псовао.</p> <p>Што сам више осјећао глад постајао сам све бјешњи, љући, раздраженији.{S} У  
а са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Су 
оћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се уст 
!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рек 
е у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и за 
ст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запр 
и се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијек 
што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!..{S} Их, што не 
ни, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећ 
е заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узв 
ану, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.< 
тити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Х 
ли су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он 
 једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи 
да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао 
олим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И раза 
чује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас ка 
ећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што 
ешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разл 
ов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, пр 
село приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остаја 
чиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало м 
ени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њ 
њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до п 
и небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже 
нем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од 
?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред  
ам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцк 
о га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</ 
оја је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше вриска 
ратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Њег 
ке своје, ја праснух у смијех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох н 
е та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бој 
 по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу пом 
 дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} 
вам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморил 
, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од болова, — нарочито у крстима и у раме 
> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размиш 
јестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови  
 сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савл 
</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих 
епрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових напада х 
 пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надм 
рвени, јадни, најбоље су потврђивали те гласове.</p> <p>Ради тога у читаву шехеру наста чудно к 
у, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега —  
есетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и  
урле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија  
и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта  
болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах 
 кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио 
1" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао  
ајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, отима се 
ном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није шала: све сам то сам ст 
има. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... пошт 
пита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми би 
асан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — Ни према  
ижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га сл 
..{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља јој 
> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати 
тезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p 
 искривио се, подигао главу, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто,  
 крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчин 
уке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да буд 
у...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и 
дивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог раста 
приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као  
p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте  
 Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат, који као да  
.{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније т 
— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на з 
жи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гл 
уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледајући ме преко рамена. — Баш си јунак!..</p> <p>— П 
{S} Каква?.. — отегну он некако очајно, гледајући према небу. — Ти ћеш опет боље смислити.</p>  
ам крив... јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p>  
у запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" />  
— А рашта? —— отегну Сулага као у чуду, гледајући је пажљиво. — Шта ти учинише?</p> <p>— Краду  
сте Ајкуне, Циганчице, слушкиње нам.{S} Гледајући је онако плаху, једру, кршну, како у танкој к 
ао да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми  
/p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> < 
ама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући крв него од болова, малаксах потпуно.{S} У гл 
е тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти 
 <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у прашину.< 
ма о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо оста 
 <p>— Прекјуче — кратко одговори он, не гледајући ме.</p> <p>— У боју?..</p> <p>— Па... било је 
стано радила нешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука 
м главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p> 
азили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досј 
чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и 
ишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа.. 
рих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје д 
јесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом уна 
 отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у пре 
 на бијесним, разиграним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред т 
ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.</p> <p>— Једи! 
ти, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође  
— рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, обје 
.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђено, мазећи се, обгрли ме око 
 лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мје 
теља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њ 
..{S} Она није одговарала...{S} Само га гледала својим лијепим, крупним <pb n="260" /> очима, г 
е дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се мучиш, а муци ти сама била крива...{S}  
 и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, г 
ко, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} 
ниле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по обра 
} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Ј 
ку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђе 
м тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и вес 
јица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? —  
сталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небес 
д осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и о 
то се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S} Ако би пр 
 низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати  
ори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</p> <pb n="317" /> <p>— Хајде — напошљетку про 
<pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуств 
 се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују,  
х дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, 
вши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше п 
S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће от 
јајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мај 
но убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S 
ахат један.{S} Примицао сам се вратима, гледам у њих, у велике широкоглаве клинце којима су иша 
 Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, и 
ка стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћена,  
ар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјева 
кнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се  
вори пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију ка 
ачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада ос 
, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према  
о се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љу 
сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гледао сам га непрестано, смјешкајући се, — ни сам не з 
ан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја <hi>само</ 
провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им  
ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управљен био према о 
, са опруженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињ 
само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> 
 <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле 
.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Друг 
 осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, д 
е се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!. 
је трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, 
посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вјечито је пиљио 
о одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући раменима — него  
свијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — п 
једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена  
 и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све троје. — Шта ћете са мном?..</p> <p>Хајкуна 
 ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> < 
т... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И 
, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не о 
мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму на  
ас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S} Некако бесвјесно повук 
гај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на ус 
авши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> < 
ито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твојим кукањем, хоћеш 
ази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.< 
ије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу.. 
, која чак није ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, к 
 травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дуг 
 запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сје 
заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Клепетање се понови још неколико  
у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи ни 
<p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гун 
 <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихтијари, као момци какви 
м од »стиснуте шаке« како му подругљиво говораху, са ријетком брадом која му се састојала управ 
и велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно 
збуђено. — Ко?</p> <p>— Агинице некакве говоре: како ништа немаш, како ћеш у њих просити...</p> 
ама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се премного  
 да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Т 
 му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим новим пријатељима, хотимично са пуно  
 ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајући се ником.</p> <p>На сијелима су  
ијеме ишли смо обојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поо 
остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су д 
S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говорећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин 
и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, 
 барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама,  
ала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Ха 
пнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазвр 
 сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово  
на, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме 
 не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и с 
замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>— Не бо 
и и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који ј 
Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су ору 
нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе  
и преклонити. . <hi>Никоме</hi>!</p> <p>Говорећи, он није пазио ни слушамо ли га, ни разумијемо 
уху муштеријину, па нешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да 
аном о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па... па... па.. удри ме, молим те — 
ем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте све потрошили, упропастили ви сами и.. 
ш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ри 
е да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</ 
наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p>  
а непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..</p> 
 брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је м 
ад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не можеш тамо...</p> <p>— Макар...{S} Ја ћ 
и, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су наше кадије. 
} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па  
ије.{S} Лакше јој било кад макар с киме говори, кад прича макар о чему.{S} Ништа помогло није н 
ошто!..</p> <p>— Нипошто?..</p> <p>— Не говори ми о томе — узвикну јаче, бранећи се рукама. ——  
 се.</p> <pb n="331" /> <p>— Нипошто не говори тако — прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба д 
у колико о боју...{S} А кад се премного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смје 
 Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непреста 
икнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} 
ово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће и 
ке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јач 
ом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она н 
варајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p> <p>Те 
јаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и п 
 <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни ст 
и, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, тихо, њежно, као са болесником какви 
о бојевима, окршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе. 
 једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, н 
, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су с 
огао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радил 
лагујући се, умиљавајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулф 
 и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће 
цом.</p> <p>Међу нама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не з 
како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није колико о ширењу устанка, о бојевима, окрш 
/p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима го 
 <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p>— Ја говорим како мислим.</p> <p>Изненада ме обузе нека чудн 
обично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, 
 гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у с 
>— Помисли, болан, све од њих стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пр 
) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно. 
види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џамију у ко 
е воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар 
висти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја н 
— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вј 
, колико о хајдуцима.{S} Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо,  
раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се 
 Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имућ 
лама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијегала се п 
тио клањати ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сме 
<p>Па ни на састанцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долаз 
уо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И,  
и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, 
p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S}  
актима. —</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Прес 
и.{S} Нијесу, можебити, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чу 
о говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломио прсте  
о.{S} О хајдуцима, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о ц 
</p> <p>— Она?..</p> <p>— Све што је он говорио потврдила је...{S} Све!..</p> <p>Поред Хамида о 
етка нити сам што питао Хасана, нити му говорио о томе.{S} Тек када он сам, говорећи о својим н 
е он ништа лагао — рече — све је истину говорио...{S} Је ли он крив што су Хамида оробили?..</p 
ила!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни петак није ми послала ручк 
је унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" /> <p>— Шта би то било што  
ду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Кад би увече прола 
/p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци 
и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, 
о смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p 
pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говорити није хтио с њим, ни поздрављати се.{S} При сва 
/p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити — каже увријеђено, ударајући прстима по камењу 
крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно  
тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остајала у соби пустивши јар 
а ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} Мени у лице почну причати о 
 Каква је твоја школа?..</p> <p>— Ја ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас с 
.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док 
охвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га  
х утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С кметов 
д хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка ни 
потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био плах, силовит, необузда 
каквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак јед 
д њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из в 
љавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гу 
пита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврат 
силили се, па их треба скрхати...{S} Ко год се осили, треба га мало поткресати, као што се гран 
, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан заж 
 забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак  
ка на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} 
.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми  
 су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану 
 људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а...  
рдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, викао и врискао непрест 
и што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и  
 отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије 
и, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком,  
ви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрв 
тице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, 
 друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канија 
а крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, 
 канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на гла 
ио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек лахко обучен, стао би, исп 
кошно ишараним пенџерима, наднесени над голема на ћемер озидана врата, осјенчаваху сав искривље 
 се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</ 
а, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам  
азвуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, н 
> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а м 
а...</p> <p>Једно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди н 
вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, која му се са врха феса спуштала  
 фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непреста 
 удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p 
етнијих, нашао сам, те су ми, у тешким, големим бошчама разносиле робу по махалама, међу жене;  
е која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенут 
ећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумје 
ја један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме 
, човјека некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпир 
их пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена пролаз 
о им лица; само понекад, када би се под големим оџаком, у врху собе, мало појаче распламтјела в 
тијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили  
х дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и  
ком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>Он  
пајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једн 
а, са очима које се једва видјеле испод големих, плавих обрва, са танким, нагриженим брковима и 
вих очију!..{S} Може ли бити хајдук без големих бркова кроз које се провиде токе на прсима и бе 
а поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да с 
е нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су баш према мени били толико пажљив 
} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> < 
 се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио вод 
широки, крупним мрљама ишарани врат, са големом раном на облим сапима, која се већ почела корит 
им ме опет премјери погледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> < 
, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђен 
ућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну струку, чији се крајеви вукли по тлима; оп 
 глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама, пробуђени, неиспавани,  
.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали, вр 
!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно рвање, к 
, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче п 
p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, 
и бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну с 
 са распуштеном косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезал 
 своме...{S} По неколико каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се  
ио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не зн 
 мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се састајеш са Х 
 што су још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених ног 
кајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала чох 
нута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су 
ије ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу 
ем се питати, стидљиво прикривајући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је 
 и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас —  
м накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им  
ложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је, бива, народ к 
а одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада не би могао ни по 
{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешт 
вријеме поче се око нас окупљати читава гомила, као око пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче 
 што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који су свратили да т 
гнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се ни 
ајали се опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу л 
ога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући 
ван поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосно, крвнички, по свакоме.{S 
к сам се изненадио кад сам опазио једну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред 
пошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши и 
{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде је 
ао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку нат 
блијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раш 
моглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> <pb n="341" /> <p>Пошто о 
ла ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се  
е пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да  
игао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, 
ње његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, 
буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем п 
 поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у ме  
ауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим г 
 Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих та 
азио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она се  
ходао сам по старој, изрованој калдрми, гонио мачке које се купиле око сирових кожа што их комш 
е ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по оби 
ка, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пођ 
а ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како 
ао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго  
>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао 
 Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и п 
о.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бо 
ћи необично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у јед 
ао одваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се,  
 Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, 
 да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну  
пушку стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уж 
за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку.. 
ројанице. — Хвала Богу, кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи гов 
у су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, 
’о карамфил, па лијеп, велик, црвен, па гори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па 
омцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како 
} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, спремајући се 
 причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, бола 
 полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по ка 
о руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, пламтити; стас постао виткији, облији, а прси н 
епуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим  
црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— за 
иских, крњавих огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сл 
, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? 
 кући, како је она највиша сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p 
е кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља м 
оџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још  
о што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само за 
алити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао  
ини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{ 
 мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљ 
 је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> < 
се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи,  
 <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, ис 
уди научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако по 
ћи у трави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колик 
 — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јуриш!</p> <p>— Бива: 
сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?..{S} На што?..</p> <p>— На јур 
лфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у руци, најнесигурније имуће, одлети док се 
но и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, пс 
игну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је читав низ  
ра самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувиш 
 овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље,  
ано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли  
ичао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је пр 
што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, 
овршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегн 
капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, с 
 спава... причао бих ти све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни 
стале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кућ 
а добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ков 
пе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне шт 
ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се нијесте љуцки, а од 
коравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала ј 
, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам још потпу 
делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, чо 
соко му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло  
зним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или  
шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо с 
p> <p>Па се некако спуза низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> < 
 на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом унаоколо, почне све око себе к 
аругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као што мајка гледа одојче своје.</p> <p>Није ша 
н, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина,  
ма.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, к 
 Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући — а сад нека ти је просто...</p> <p>— З 
распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавш 
јка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећ 
м отприлике онако како сам од њега чуо, готово његовим ријечима.</p> <p>Било то уз тргање, у ви 
увши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{ 
а избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани п 
мити, ни кахву ми испећи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један х 
 ни разумијемо ли му приче.{S} Не!..{S} Готово није ни гледао у нас, него му поглед вазда управ 
оћи криво ми било што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо лег 
о, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: » 
а не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајк 
 тепсије, јоргане, огледала, сахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао. 
а се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и о 
јку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S 
х!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај  
 ријечи, још брже кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео л 
> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не 
</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу 
шњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмј 
го четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид,  
оја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби 
 дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уо 
 чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупов 
и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није понављао старе приче: увијек је имао нових, 
ојима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пуни 
— отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.< 
и да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, 
> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколи 
 се.</p> <p>— Ја га се бојим — прошапта готово плачући. —</p> <p>Бојим га се...</p> <p>— Их!..< 
ли, — она је вазда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њези 
и им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и нејака дјец 
ко пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам  
то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и с 
одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, забо 
тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, а испод разгрнутих пешева прови 
аме готовине потрошили, па опет нијесте готово ништа могли уредити!..</p> <p>— Их!..</p> <p>— П 
тиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају з 
акав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p> <p 
 одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто ј 
р су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> < 
лене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколи 
 пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n="3 
а смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколи 
ам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица,  
пих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?..{ 
о увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну 
в, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осје 
ади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отурио  
.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како х 
ица, ни Хасан, ни Хајкуна нијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се  
 — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо 
ема мени нож који, фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p>  
зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам с 
почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату 
почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихових шала, питања, по 
ајчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264 
по везеним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабан 
да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, 
стајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио  
се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет одизао чи 
S} Глава јој пала на оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топл 
 тако много причало.</p> <p>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према 
 <p>— Аферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз но 
ен низ малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кр 
.. кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш са свадбом?..</p> <p>Узми  
ш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући око њега. — Хоћеш ли п 
и је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и г 
 робови клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исп 
ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и  
 и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, мило 
дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n=" 
лави, босонози, неуређени, потуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли,  
ложило их све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно  
јући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?..</p> <p>Бимбаша одбаци филџан који се откотрља 
ет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p 
свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И  
а је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p> 
е... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p> 
— у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прог 
ити је кмете онако јефтино продао, ни у грађевине онолико утрошио...{S} Све, све, све му лаж би 
има и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разл 
нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Ч 
кав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене о 
ека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви ста 
у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах  
ли да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није 
пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <p 
ли Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у  
ма жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле  
х.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирно је устајала, ходала 
угим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата  
на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, полетила према со 
.{S} Велики, тежак ћилим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунча 
окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и  
це Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за ха 
и, треба га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили нај 
њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му турбан с гла 
оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли с 
еслиђеном, чије <pb n="379" /> се ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољу 
 је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S} Стао покрај канат 
кује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у  
о себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} И 
 је тамо.{S} Свакога јутра, рано, прије гранисунца, износио га на праг, приносио својим жутим,  
о торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продај 
чком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцни 
 да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не  
као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погл 
оки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у  
јегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек 
ноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво, а не брукај ме!.. — јаукну,  
 собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који с 
.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили  
 пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито о 
> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у свом дому 
, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се в 
ма, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и инат 
, а толико си остао на селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си остав 
зити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом 
 Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се оп 
у, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан 
 чим је Хамид оробљен, — у њега су били грдни новци, — ваше се грађевине нијесу више могле довр 
другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држа 
II</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{ 
егнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и  
ито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да 
сне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговорих поносито  
ним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, увиј 
 крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запа 
 нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао о 
а и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку  
едати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Н 
<p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто не 
 дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Пр 
ећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио,  
од оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из тер 
теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, круп 
{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је тегли 
пима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... 
 кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и више нава 
а себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напо 
оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза 
и.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е 
р га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи о 
тупница, којој се на све стране прича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.< 
д га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја 
а није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.< 
 <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах 
 А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући пап 
прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..< 
 наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему, ша 
ћи и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи 
!..{S} Све, све, све!..</p> <p>Она поче грицкати нокте, мучити се.</p> <p>— Па... па... кад си  
дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџеру — ре 
све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мен 
е свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се,  
прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} Погибох! 
благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити р 
носно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пје 
и колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и зва 
 потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који босоног, изувши постуле и носе 
, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скаку 
 сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће,  
 сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи  
 одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали. 
рстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пр 
 на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је т 
ју, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста м 
трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну  
<p>Није у нас било ни стискања руке, ни грљења.</p> <p>Није било ни врућих пољубаца, ни натегну 
у напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — реч 
ту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пр 
одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, 
 дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} З 
еж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, заст 
е. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мен 
да и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледај 
пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај ул 
јеву, како су сакривене по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударит 
чеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по некол 
вљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све прос 
итав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао 
е кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, врело.{S} Све се и при 
ве јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом...</p> <p>— Аааах!. 
ао и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхати ни преломити.{S} По 
а и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се  
p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S 
> <p>Хатиџа чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шил 
ију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру... 
 до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање  
Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати 
писмо, приложивши уза свако по неколико гроша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и д 
е.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се  
вати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што м 
врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми с 
алила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкам 
ија није ишао сам.{S} Сви су путовали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали  
илука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је т 
ала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цич 
о зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, 
ајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвај 
 И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <qu 
о двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет никак 
к и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме заустав 
рпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем. 
опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се в 
паде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, навали.{S} Нагло почех п 
тима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, у 
ма, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцк 
 највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобраз 
да је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душ 
о су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на  
е спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</ 
о глави, по рукама, по раменима, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{ 
ни.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати пок 
 отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} Улагивало!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи,  
вијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, ихт 
} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S}  
постулу или појас.</p> <p>У читавој тој гунгули мој је Јован био најприсебнији.{S} Он нити је х 
чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазна 
азећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ов 
јек!..</p> <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче оп 
 берберу, одгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и н 
упи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне шт 
 чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали  
, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од 
pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је — гунђали су неки, незадовољни што их нећу послушати. — Т 
 И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она уст 
а... ја сам најгори чојек на свијету, — гунђао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући  
— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... ј 
 пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи 
ни дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио,  
обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке  
, он одмах у соби почео мрмољити нешто, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он.. 
p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу 
 страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} 
аци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригу 
овина, ракија, газиле се хурме, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек ка 
 као прецвао бехар расипала по широким, гуравим витловима.{S} Опазивши ме, спустише танка ишара 
посрну на шилту, скљока се.</p> <p>— Не гурај је, ниткове! — викнух ја набусито, прихвативши за 
 борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и не поко 
 нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и је 
лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опе 
рекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, о 
 појасу; ако су фишеклије биле препуне, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе 
рављали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појасу; 
 управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само 
 око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенски 
 врата. — Још ми такав лопов неће мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поп 
рдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... п 
{S} Недалеко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не  
и сумрак распознам сјенке оне што су се гуриле око ватре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И 
тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-зла 
 Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по 
змеђу нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква  
 је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се пола 
 и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, час сам ја гуркао њега.{S} Читав разго 
је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</p> <p>— Ус 
одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз 
и — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чека 
као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — питао с 
стао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе пре 
p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце нап 
 ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса: 
еврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> 
му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и п 
евојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— П 
/p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити 
 неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврну. 
ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и 
 се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам пре 
иско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Р 
 одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тућ 
смо ватру у мргињу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври во 
ио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>—  
несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућ 
ти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Враћа се, па хоће у нас...{S} 
орао се очешати од њега или га нехотице гурнути.</p> <p>— Пхи, погане радње! — говорио је некол 
ели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати поклонима.{S} 
оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као  
 обувених нога непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да 
емење, надносећи суху, космату руку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекуј 
ашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто проријеђеног д 
скочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну 
аци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по челу и лака им с 
потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се стаклиле мутне, влажне о 
но, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p> 
 као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима ко 
мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прекривала <pb n="2 
ема пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз ј 
еко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи биј 
ново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гута 
о, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући ши 
а се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су 
 топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-е 
калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, таламбасџија, 
х чудноват бол у читавом тијелу.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми иг 
икоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад б 
аша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три  
или и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу 
p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико више ни помислити није смио да м 
> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам  
бра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак какав, бескућ 
та бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, 
и се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава  
ио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ мо 
 да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стегнем.</p> <p>Хатиџа, која је, обучена 
дарала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче 
довима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирање.{S} Зати 
морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не 
а мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом о 
то као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p> <p>— Хоћу ли? — пита 
чно закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гост изненадио; прозоре и п 
а била шилта једна, опкољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су од 
е, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није прошло  
ас прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехом оном, макар то била стреха и  
руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се н 
пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он  
да горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не би могли скрхат 
тишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог к 
познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико д 
аљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n=" 
ај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим  
 држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијесам јо 
 барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је 
 стезао.</p> <p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи риј 
И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покаже 
.{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пексимита, уштипака,  
и, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега не 
јка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њ 
а, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо пр 
 пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми раме 
у нико у томе с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</ 
 кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Та 
>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар 
p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој 
 би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да ј 
а, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S}  
и се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме гурала у прикрајак, гонила о 
чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — зап 
 није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и  
миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубов 
ћи штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, ног 
ено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини 
на мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раскиде јечерму  
зви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јач 
бузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.</p> <p>Она не одговори.</ 
вачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, 
и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији,  
ио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријек 
, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да нијесам грђи од њега, макар што је јунак, — одговори 
е, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало од његових њива, о 
p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући 
ти по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — викну, кочоперећи се 
ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и  
дерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то  
е застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што проговорили, говорили су благо, 
пет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет смо најбли 
 смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три п 
> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји, башка њезини, б 
вији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје ш 
е моје...</p> <p>— Вараш се ти, слатки, да те преварио — рече меко, полугласно. —— Оно је један 
и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да в 
познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам не 
ти.</p> <p>Па ипак хоџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, 
и вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на се 
 и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би 
руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо  
 ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и кад 
амфилу.</p> <p>— Мислила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено 
к чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — пл 
 и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сулага сумњиво  
ам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно 
ике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Брука!</p> <p>— Срамо 
 сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одак 
никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изглед 
говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То,  
, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више,  
пи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опе 
својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да те мајка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуб 
о неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке по 
 је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерује 
 застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе  
неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши  
 похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе 
p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм  
ебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске... 
ала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа 
Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде 
Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем п 
 одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — про 
ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрч 
за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно стењући од 
ој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то опази, па брже 
ом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакш 
.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све 
, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвије 
постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осветим мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — зап 
ао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да 
о и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div t 
 опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се 
 осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо  
ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор. 
е и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљ 
245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старају 
е удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину 
енувши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио 
разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала,  
о неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} Толико га се бојали.</p> < 
о кад су јој причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разно 
кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао главом према б 
о ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао 
 слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Би 
ти да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили, како би  
 и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом 
 токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале. 
 да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И чи 
тио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о 
ко је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву др 
јечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове не хтједоше пр 
ојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан  
јетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни  
акше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дош 
једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у разговор...{S} Кад сам ја био међу  
једну.{S} Пјевала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесм 
мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију! 
и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, 
њући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико рука, уз необичну 
ридиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са  
 ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам ов 
 има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечито ме 
 трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако 
али с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели своје  
ога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кући све 
и навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и из 
а себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана 
 очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одудари, истакне се између свију ком 
мо да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио  
ао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргоде 
га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио 
а нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и.. 
њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p>Узбуђен човјек, под  
/p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трговци, бегови, хоџ 
16" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћн 
вијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише 
ише.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, надјачао је све о 
/p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div type= 
им хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div 
ијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и 
опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p 
о раменима.</p> <p>— А сад... рекоше... да си погинуо... — прошапта узбуђено.</p> <p>— Не бој с 
ркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам 
 му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита  
м и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бу 
падај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, пр 
оговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет п 
ни се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје:</p> < 
е, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још  
поставили га насред собе <pb n="234" /> да може точити колико који хоће, унаоколо га окитили тр 
 ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у 
тав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама с 
и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџан 
а још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посад 
p> <p>Непоштени су, краду, варају...{S} Да је то моје, ја бих продао...</p> <p>— Одмах?..</p> < 
ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижу 
еба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана, још би искали. 
се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, 
ешкир, — који је висио крај огледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збу 
смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен  
атиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</p> <p>— Нипошто?.. 
 узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговорио!..</p> <p>Његова хладн 
сну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p> <p>Хоџа презриво одма 
то си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах 
p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао неколико кметовских кућа 
спем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p>Она прегриз 
и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, 
један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бит 
> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у ха 
 ћу говорити — одговори хоџа поносито — да од вас, од нас свијех, нико ни грђи, ни поганији, ни 
 је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— Да није отета, не бих се научио радити...</p> <p>Она по 
>— Неко, неко...{S} Погађај!..</p> <p>— Да није...?...</p> <pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну 
е да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Т 
ш у Сарајево...</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Да учиш...</p> <p>Наслонивши ми главу на раме, ударила  
склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— 
гравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздра 
 брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље уредио, не би се ништа продавало.< 
ут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Н 
пуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p>— Да ми се носи кући — откресах набусито, вадећи кесу и б 
и. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да 
притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да сл 
и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама 
ко смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, видећи како је сви слуш 
и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одговорити, камо  
рич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.< 
} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашњ 
 га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се 
дбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подругнуо се...{S} Тек пошто 
рно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се ј 
>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут спомен 
љена, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они ње 
не волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би на 
ехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не 
прошапута покуњено. — Нипошто!{S} Треба да се преобучеш.</p> <p>— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мен 
у ја сјутра...{S} Хоћу сада...{S} Треба да им наредим нешто...</p> <p>— Нареди сама...{S} Твоји 
Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети сву оштрину овог о 
не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати уна 
ас нема ни јачи, ни старији; свак треба да слуша што ви рекнете, што народ рекне...{S} А што је 
е ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју наговара!..{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену ме 
сам подгајао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кр 
о и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет био! — цикне ма 
о вријеме толико смо се навикли на њега да мајка управо није могла ни ручати ни вечерати ако ње 
према коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не 
асан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</ 
ајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p 
о отац или није хтио или није имао када да води много бриге о мени, био сам препуштен самоме се 
га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чуд 
ио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја махнита глава да твоју на 
им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико 
ражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изнена 
рао.{S} Јок!{S} Он нити је имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепи 
ош никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу 
ком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му и 
 у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео друг 
два дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед ј 
не; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се  
S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мислила о рачунима...</p> <p>Кр 
ледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у  
 <pb n="240" /> Сад се није више бојала да ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хт 
љела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, ново, лијепо, нешто што се не к 
/p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметати не м 
ешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбиј 
ла ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом,  
 сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам 
зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указивао се он, онако ситан, мален, мршав, о 
ао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снагом одупре, одбрани, отме.</p> <p>— Шт 
зи, одби, одбаци.{S} Кад је већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да рад 
у звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се надала пуној, богатој кући, па се пре 
ћи, па се преварила?..{S} Или је хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она,  
све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p> 
о доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи. 
самљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато ј 
би баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је из 
свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са та 
S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чуд 
онекад, кад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала св 
ко, да је нашу чету, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у з 
 чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гл 
/p> <p>— Она је <hi>сама</hi> потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјеш 
ависна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима,  
јела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја 
, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда каквих: пите, пекси 
 поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Ми 
ама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти  
и се уза ме. — Ономадне... кад сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће сви 
 Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се и лом 
х хтио послушати, наређивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> < 
прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам 
а зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох 
ива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исправи, раск 
 ничега одмах сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија,  
 гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљ 
буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; б 
.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији... 
 није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Је 
 — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> 
што су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мал 
вати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убр 
бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук  
а пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним...{S} Помисли, бона...{S} Рањен!..</p> <p>Она  
зда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрх 
.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако н 
ом. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’,  
ни трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, за 
а да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна д 
ферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи... 
</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> 
о? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишаран 
 ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага 
и се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} А 
ном погледа оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред  
и смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет  
е. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се смијеш?..{S} Шта ти је?</p> <p>— брекну бјешње 
ече.</p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги 
.</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он  
ве и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити  
т ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Немој...{S} Нипошто немој у ку 
 ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се 
 те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.< 
авим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се не потужим на кога.{S} То 
а, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све  
 и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — К 
 ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — 
м њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући  
живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — На 
дам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала и на св 
у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А ш 
мио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они  
у сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркоси 
ована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећа 
стријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче! 
том, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом 
 и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. 
да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину 
рави, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од < 
и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а мож 
 послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необ 
стао са Сулагом.{S} Казао сам му узгред да његову понуду никако примити не могу.{S} Размишљао с 
иједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! — ви 
 су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је  
— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се об 
а и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашњ 
 косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су  
етох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити го 
.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — подвикну т 
Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплет 
е се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Х 
чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимич 
апали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да дон 
али се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посје 
} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S}  
е одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати не 
 Хунцут си ти!..</p> <p>Мајка опет пође да нешто проговори, приступи му, али је он немилосно зг 
 извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> < 
 пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан  
ила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p>  
на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Оп 
 раменима. — Остарио чо’јек, па не може да ме гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је.. 
а човјек кога неко или неће или не може да разумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — зап 
имо све нишанџије на свијету, како може да убије тицу у лету, да кроз прстен јабуку простријели 
— рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету? 
а ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p>— Ја?..</p> 
о сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спота 
ећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случај 
и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није  
/p> <p>Срамота од свијета бранила му је да се никад не покаже ни њежнији према мајци, да се осм 
 у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се н 
 је од мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запреп 
како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреше!..{S} Аге, трг 
ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због си 
е могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово 
гога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, у 
у, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, 
оз прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су  
 подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S}  
и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у друг 
превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и 
</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некаква ти тетка — про 
о дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На  
амила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </ 
д ножа одмах ме растријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у 
а је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p>— А рашта да  
} Трзала се, љутила, плакала, нудећи ме да ја све узмем у своје руке, молећи, преклињући.{S} Уз 
акривен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" / 
<p>— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ет 
Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S 
ти или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се пре 
аре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом 
 неку <pb n="372" /> осјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати н 
фендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — у 
уги пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце,  
Тада је остајала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд кој 
ао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао готово узастопц 
ене ниси макла, бре!..{S} Само ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се с 
н, поуздан.{S} Након оне похвале бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја 
е да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готови 
..</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре? 
мида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштер 
ени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па 
овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p>  
?..{S} Није ли исто?..</p> <p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, 
ирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро 
 <p>— Можеш ли ићи?</p> <p>— Чини ми се да могу.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакн 
 <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене обрве нико на с 
у собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.< 
олазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Је 
ијед, модар, — онога часа учинило ми се да је неколико боје промијенио, — са широко отвореним у 
/p> <p>Почеше се комешати, размицати се да нам направе мјесто украј ватре чији се гребенасти пл 
атреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа, окрену главу према мусан-дери.  
м до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p 
ући ону голотињу на себи, као бојећи се да ко не види. — Шта је било са мном?..{S} Шта је?..</p 
застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p 
ам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и 
ер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жеш 
аре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад је наш <hi>слуга</hi 
Па се опет приви уза ме, усиљавајући се да се кроз сузе осмјехне.</p> <pb n="375" /> <p>— Води  
 Нећу — окосих се љутито, спремајући се да га ударим јастуком. — Нећу ја!..</p> <p>Хасан се рас 
а и испрси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама ка 
говарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно ра 
о пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — 
чао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њег 
<p>— брзо одговорише неки, старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији 
 — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — Колико?</p> <p>— Мени не треба ништа 
 причај ником — рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти 
е на прстима лагано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама 
 — одговорим кроза смијех, старајући се да је осоколим. — Шала је била...</p> <pb n="403" /> <p 
иједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> 
је гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјенке оне што су с 
ужјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да удар 
 и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се  
уна се поче освртати.</p> <p>— Бојим се да нас не опазе — прошапта.</p> <p>— Па шта је?..{S} Не 
 сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тет 
ајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босо 
 чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се к 
колико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за н 
 и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са 
едно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За не 
когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и п 
корсе да јој посвршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га 
о очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли  
шта друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њем 
е свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и 
редбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муцала, петљала нешто и гунђа 
{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет се поче ругати Хасан, окрећући се п 
 и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> <p>Не може — вели — још никак 
све махаљане...</p> <p>— Па кад ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкун 
ријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих г 
помињао како пакосни свијет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колик 
, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, 
куша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! — јекну. </p> </div> <div type="chapter" xm 
е и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви 
се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулф 
 мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио  
шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је у 
н Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред би 
 каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и  
а једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани 
 својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ниткове, — окосих се 
јеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас 
мила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n="358" /> Неколико р 
јати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да  
вађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чув 
ко отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала непрестано, брз 
јкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је уграбе, отргну од њега.</p> <p>— Није твоја!</p>  
.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио обо 
неш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; за 
</p> <p>— А ја сам чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах 
уо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p 
у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себ 
рена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{S} 
 Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену  
 да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и о 
, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?. 
p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу  
еџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— св 
е као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не преду 
тјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љеп 
p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједати  
да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пак 
а освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем.< 
, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога  
их им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је бил 
нији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда в 
е упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад макар 
је вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјерова 
 Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам  
 да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, 
жег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било ми  
> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их ред 
јаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се ј 
још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан 
е нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засј 
ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље,  
нске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се чест 
јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, 
ана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, —  
м часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као 
ко ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се п 
викивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једне  
нем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да з 
о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни п 
 рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто 
ски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, кази 
 хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре  
лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији ку 
к страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили 
ше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши о 
ени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено  
ло да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви 
 би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опе 
буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је 
како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — про 
удим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, Ч 
своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!. 
ама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{S} 
ио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана п 
трије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови ми 
говој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некак 
о један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађиват 
старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар та 
 <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама  
дари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све наре 
нуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>—  
ше нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењ 
олико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијеса 
 поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и г 
 нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим п 
p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио ис 
да би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу 
 бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први д 
 да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши 
о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се ба 
могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјес 
ти, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако 
ам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чекали 
уд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за остал 
 и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо, ка 
могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> < 
им погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тада  
.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријек 
зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали 
 га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под г 
али за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p 
че полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати...{S 
о, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну 
 /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да пр 
редложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S}  
јевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— К 
ија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{ 
два чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p 
/p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу,  
помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине  
н да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто 
 да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа споми 
а она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он 
ијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита 
а инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се о 
брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Ха 
очео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и 
 да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко сам у себе поуздања нема, ничија 
ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} 
...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет н 
/p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче  
м почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љут 
, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он 
ко се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
 узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа п 
 готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} Нико виш 
оја је стајала на авлији, кратко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук у 
ене чак.{S} Неко се одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне з 
 се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам  
јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово имање опет остало 
9132_C21"> <head>XXI</head> <p>Треба ли да причам како сам се пробудио у једном хану, у Коњицу, 
не би ни оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очев 
во да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p> 
ућом управљаш, ти се питаш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затек 
Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде г 
у ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам мо 
} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсје 
ли ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна готово ни ручати  
ају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увј 
нако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахн 
јчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били и сигу 
="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о то 
и тамо правдати се, многи су се старали да му напакосте, да га оробе.{S} Прихватали су помало о 
 кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пу 
ха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром 
шљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели д 
и били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четворицу мла 
тали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.< 
хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи са 
е јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и за 
а као чудо какво.</p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита 
.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били  
ека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан с 
а, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право д 
хију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке  
и га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат 
, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и гал 
уги помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав 
е иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чуд 
им, везеним чеврмама, понуда — одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко 
.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви 
 у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>право 
пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну  
опова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда неки, који је побјегао од куће, отргнуо се  
их, одбачених просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који с 
увачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, она 
о колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје 
 нипошто као ратници какви који су ишли да гоне хајдуке.</p> <p>— Ах! — узвикну Сулага угледавш 
и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{ 
ве ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казу 
, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан шт 
у. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоће 
итавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој глав 
м све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и 
ако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се  
залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рука 
а љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам 
p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је ра 
срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се  
олазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мени није д 
и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све к 
 куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагу 
ешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна же 
о да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обар 
?..</p> <p>— Да видим.</p> <p>— Реци ми да се нећеш љутити!</p> <p>— Шта си му рекла?</p> <p>—  
у.</p> <p>— Шта?.. .</p> <p>— Обећај ми да се нећеш љутити.</p> <p>— Лијепо...{S} Нећу се љутит 
 направио би чуда!..</p> <p>— Обећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући ј 
тавио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти 
а и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.</p> <p>— Хасан?..</p> <pb n="388" /> < 
мо с њима...{S} Ми ћемо сами...{S} Сами да царујемо у гори...</p> <p>— Нећу — окосих се љутито, 
џија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјеста — одговар 
пуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага  
н иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за 
шапта.</p> <p>— Нијесам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас 
рнаутин онај, таламбасџија, не смије ни да јој се примакне.{S} Ударајући у стари, напукнути тал 
ма од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за ру 
Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло повед 
 како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и 
му.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђ 
а у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих дога 
е као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Кашње се ипак навикла, научила.{S} 
 n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки. 
да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..< 
ш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p> <pb n="237" /> <p>М 
и.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и  
 се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{ 
е и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине бил 
и да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш ти</hi>, чим ме питаш...</p> <p>Он погл 
е побједа бити, — рече — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{ 
.{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се чини да јеси.</p> <p>— Мени се, опет, чини да јеси <hi>баш т 
ада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још слабијима 
увена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана 
 опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено изл 
осно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што 
о да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајк 
е, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осор 
не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза сам 
ам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени, да се управо о мојој ко 
ом.{S} Нико тада не би могао ни познати да су то они исти момци, који, кад би бабо кренуо у лов 
бе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица чита 
и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p 
p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасана тако: васпитавао га 
их назвао.{S} По свему се могло познати да је то мучи, силовито мучи, кида, распиње.</p> <p>Чим 
ти погледаше.{S} Одмах се могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да с 
ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља 
емјерали нас.{S} Одмах се могло познати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте 
је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бр 
ет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p>— Ако се бојиш свијета, а 
омагале нијесу, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситн 
а.{S} Сад више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнут 
ећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу 
епрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао  
ћу пустити...</p> <p>— Немој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока  
и често, врло често, могло се помислити да је то прије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, 
...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, ста 
главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони у 
мљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се н 
>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага предаде Хатиџи све што јој мисл 
е покорава, никако није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора  
, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p>— То, богме, не ваља — рече 
јама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње се навраћаху те 
9132_C32"> <head>XXXII</head> <p>Видећи да ме никако не може наговорити да примим мираз, Сулага 
осао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешн 
ишта, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам п 
његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су, токорсе 
вно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе 
 ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Х 
каче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, ко 
 зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани  
ем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> < 
 се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од јуче остала.{S} Узалуд 
не у Сарајевско Поље...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <p 
макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се ос 
 ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам се ја, у истини, наслађивао садашњим мукама Хати 
ла и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лицу, него је неко наказно и накриво п 
бе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге пребити«, ако се усудим помолити, појави 
у, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наруга 
...</p> <p>Неколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, н 
S} Узећу...</p> <p>— Једи, па ћеш отићи да се преобучеш — рече умиљавајући се. — Их, какав си!. 
пет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је  
хну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну соб 
ао.</p> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S}  
Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и... 
дио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..< 
икао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши нас 
 Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шиба 
 — одговорим јој набусито, покушавајући да се отргнем. — Ништа!..</p> <p>— Пустио си Хасана...< 
ам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— П 
 замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда,  
ишта поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одиг 
...{S} Шала је... — рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> < 
 из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вратима. –—- Како можете оваку мајку прим 
ман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и  
ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним р 
 са раширеним рукама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако м 
иних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила м 
рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељел 
реџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> < 
амо ћеш мене да служиш, само мене у очи да гледаш, само мени да се смијеш...{S} Никоме више!</p 
мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, шапћући не 
пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полијевати... </p 
а не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме није могао, јер нити се окр 
ћи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, шамијом, да ме штипа 
бе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и 
— Он је сам себи подигао џамију у којој да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, 
ој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти.. 
ене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с  
креса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немира 
криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане 
 /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене н 
е наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, с 
и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније 
виједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их било педесет. 
ући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>—  
вши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb  
<p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ј 
есу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гега 
— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загу 
и му рекла?</p> <p>— Рекла... рекла сам да је <hi>угурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида 
 ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак 
S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто, да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћ 
 сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из  
p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити, уништити, попалити и јо 
нем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним јунаштво, да се о мени прича као о јунаку и.. 
. па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ри 
!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу з 
а речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазнало штогод о мојој хајдучији, па ме сад з 
 на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или  
и се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p>— Да се опростимо? — узвикнем и 
и се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова нијесам сазивао, ни 
дно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када ра 
ући. —</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Ха 
тегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на свијету ништа ново нема, да се све старо повраћа  
ге — рече. — Имаћете је још...{S} Чујем да ти је све уграбио, све отео...{S} Говори: како сте с 
ред нас.</p> <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се ика 
о да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало и 
ушмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, к 
<p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си казао?..</p> <p>— Не могу 
мо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се учини као да ће п 
никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p 
и сахат неће да отспава, ни са комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чарш 
бу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко врије 
атим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену 
е — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p>— Примио си 
ћ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зе 
о је морао <pb n="245" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лаг 
 Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож 
но, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и  
да викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене, приљубљене, срећне. — 
увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, то 
="230" /> бијаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашен 
и да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све!..< 
имично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа је у  
 је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није мо 
 пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо пр 
а, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим,  
. па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гл 
ти један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако  
 онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио,  
 одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачун 
кад би је, — не поздрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како са 
p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сме 
 да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а  
то сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су увијек слали некога по ме, поручи 
 згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена у истину наскоро настати?..{S} О томе  
м, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном...</p> <p>— Јеси ли  
он таквих разговора, — увијек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и сурови 
 изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p> 
мјесту убијем.{S} Једва сам се савладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</h 
е било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као 
<p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледа 
ко окреће главу, стиди се, снебива, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, т 
вратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Гледајући је онако 
ијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} 
/p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледа 
, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забр 
оје својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње  
иђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јак 
екинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекора 
Сулага, кога сусретох пред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити 
изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, ни 
шће, испод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{ 
егов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље кора 
ај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије ударити,  
 запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> 
p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си в 
окаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени  
је један топао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли ј 
кнуо сам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и  
се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лиц 
 оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, о 
до, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Р 
и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, отима од некога...</p> <p>Једне вечери, по 
праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају његове очи, стријељају је, пеку. 
све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада бил 
 ме почео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче,  
крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вј 
 /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ве 
равати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушака, око њих се разасуло с 
е, мушке гласове, који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригу 
облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослица 
 заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од страха чим би му кораке зачули или га  
 као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и  
тихо, прикривено, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко 
аше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си  
егну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? —  
ињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе нијесам смио 
али нијесу, ни питали ме.{S} Хасан, као да ништа ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у 
ни могао уморити; што је више ишао, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме 
њу са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, оп 
ткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, коли 
и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и  
ше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послушати или неће?</p> <p>— А 
га га хтио убити — рече полугласно, као да сама са собом разговара. — Пуцао, кажу, у јаребицу,  
омци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајк 
 јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не 
 на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Х 
з ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="290" /> прикрадати неко.{S 
 пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чува 
рта једна у повијама <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрва 
 посла.{S} Шта више, <pb n="365" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту. 
, гдје нико не слуша, чак ни ја.{S} Као да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарат 
слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гледам мајку: како блиједа, увехла, полуонесвијешћен 
а намах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љути 
ворих му ништа, не рекох ријечи.{S} Као да ме гурну неко, брзо, без размишљања, скочих са ћепен 
да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим 
ријетко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем  
мо, испитујући.</p> <p>— Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а свак 
мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за поса 
нем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а зво 
едан пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вр 
екују те ми се непрестано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p 
ј какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заи 
оријама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако ј 
м истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да га потпуно укроти, стегне и покор 
есни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни са опуштеним подвољком, утону у њему, очи  
врату.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило  
чивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да т 
тања, студен ми се прели преко леђа као да ме неко хладном водом полијева, обје руке као да ми  
вати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам био нешто присебнији.{S} Не бојећи се ничега одм 
 оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p 
 човјек, велике, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, 
у шилту, меку, кадифасту шилту која као да је одавно чекала на нас... </p> </div> <div type="ch 
заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново оживила, препородила се, преобразила.</p>  
>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње 
ражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнув 
и, свађали се.{S} По њиховим собама као да је потоцима текла медовина, ракија, газиле се хурме, 
 бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све муке и сви боло 
у калдрму, а у препуним фишеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљ 
ћи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако  
шао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необич 
још само неколико комшиница, којима као да не бијаше најпријатније растати се са пуним чинијама 
брекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну  
рати, тући о праг, тресући канатима као да ће их иставити.{S} Мајка, око које се <pb n="230" /> 
Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнем 
ти у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим прсима, по носу, устима, свуд 
домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити и 
агиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да ме чекала на вратима, за кан 
итава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хак 
оле!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да с 
пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p> 
, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у  
 и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем 
ад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> < 
S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> 
езино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као  
И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов 
очело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо се, па, одгурнувши књигу с 
д!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио. 
ера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме. 
је велика, шипражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави,  
ужане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да је било у чудној грозници некој, све се комешало, вр 
ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, преда мном. 
и драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, 
и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника неког, блиског срод 
лу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о кој 
и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да 
.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да 
о ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало 
арајући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, п 
змјештати неке ствари но соби, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто 
енка прели јој се преко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p> 
атима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибрати ни освијестити...< 
зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрха 
о хладном водом полијева, обје руке као да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима н 
 могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколико табора, који су 
амирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кадикада тих, пригушен одјек 
кад није прошло горе...</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> < 
 рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Хоћеш ли се на ме на 
љати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би ст 
 потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу 
авија од свију осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савија 
ед, па склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до 
брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало,  
 <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p 
 од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и п 
замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љесковине уједанпут прескочи.</p> <p>Обје Х 
роз читав сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан 
ао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у д 
азио било ми лакше.{S} Чинило ми се као да се тога часа светим свима људима, читаву свијету, ча 
трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те нека 
нија.{S} Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала 
ћи један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} С 
p> <p>Он не одговори.{S} Причини се као да није чуо.</p> <p>— Хоћеш ли још кахве?</p> <pb n="39 
? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро 
чи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.< 
че...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те нека 
тући ни јадикујући.{S} Претварао се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно 
љивији, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук  
вирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава кућа вришти, пјева, бјесни од весеља што се о 
ивала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окр 
ла се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га с 
</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала  
и осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се прибра мало, освијести се, па нагло отскочи, разм 
> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се необично мучила д 
цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од  
јетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „џамију 
е, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није  
.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући јој бли 
га дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима његовим 
 као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало, опет с 
еком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S}  
<p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче укл 
дио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му  
 о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавал 
"328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се не 
 смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук. 
на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Свак 
дизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, оби 
о да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако  
тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — отегну См 
293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Го 
бер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, п 
очео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, п 
хвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах заст 
ам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? —  
.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка 
то јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Лежећи и 
 и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или неће.{S} 
 и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папуч 
атом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице  
е, сијале, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S}  
олова, малаксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да 
енима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити 
а поче ме обузимати све више, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући  
јешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру,  
вали да се притужим бимбаши.{S} Сви као да су били тврдо увјерени да ће их он, онако бистар и п 
але и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби  
кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без м 
е се причале читаве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до 
х.</p> <p>— Само то?..</p> <p>Њојзи као да бијаше криво што се смијем, као да је вријеђало.{S}  
о, и то једним чудним начином, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве њ 
ах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оц 
ј у лијепи, мало погнути врат, који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као  
еш опет боље смислити.</p> <p>Мајки као да се свали камен са срца.{S} Одмах се разведри.</p> <p 
 измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било 
о управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено јецати...</p> < 
 насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло с 
ци неће ни вратити више.{S} Било ми као да сам се ослободио неког големог терета који ме давио, 
оваца, па окићени, оружани, обучени као да су у сватове пошли, са пуним чутурама, које им, обје 
 планину, те ми се покаткад причини као да негдје неко чудновато лаје, штекће, подврискује.</p> 
ар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше 
 — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да није чуо.</p> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. —  
духватим, подупрем, јер ми се учини као да ће пасти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш.. 
за појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну ма 
во, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p> 
еколико капи, почеше се прелијевати као да се међу њима каранфили расцваше.</p> <p>— Приступајт 
} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он ов 
ло, промукло, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нек 
еђусобно, а мукли, пригушени одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних 
има...</p> <p>Кроз неколико мјесеци као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дан 
ри, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући  
и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} 
о сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломил 
на, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледати краја.</p> <pb n="262"  
шли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обојица осјећали да нас чудна нека опасност очек 
друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како нико моћнији од ње нема у кући, како је  
ганови!..</p> <p>Оштар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измах 
а и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање његово.</p> <p>О 
аде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и  
 према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се у 
у у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, мора 
.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другом 
, кад смо прилично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомис 
или се с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопаж 
немо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се никако није ни могао уморити; што је више ишао, к 
 хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо оти 
уо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком 
није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ки 
 — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш л 
ити, кад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје 
било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни  
не женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пробудивши се у  
који би приступио осјећао је некако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По некол 
 кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије н 
 ме гризло нешто, пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово 
ге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силни 
е чаршији, увијек ми се причињавало као да га непрестано слушам како виче, како још хвали и још 
рану.{S} Једнако нам се причињавало као да неко пази <pb n="306" /> на нас, слуша; као да хајду 
 пролазећи туда, увијек причињавало као да осјећам њезин широки, топао поглед на себи, причињав 
с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла б 
а се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на ра 
смо се раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако 
оз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве неп 
ењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И,  
ји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат један.{S} Примицао сам се вратима, г 
 им висиле низ бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрест 
и, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што  
е...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијев 
њкетати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово п 
аво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још ди 
ама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само да нама што 
и ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отв 
 томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А рашта се са 
ријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у оби 
 грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонил 
о...</p> <p>— Лупеж!..</p> <p>Нешто као да поче тутњити, грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, 
изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао и 
 <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да осјетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!.. 
, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене тво 
га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да се међу њима почела водити борба, подмукла, прикриве 
грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Та 
белих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нестаде; руменило јој се опет поче разлијеват 
мче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се по трави потрбушке, 
а до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу, прекривена танком, црвеном  
вртала на мјесту.</p> <p>Напошљетку као да би се пренула, освијестила мало, па баци ногу преко  
 јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, гот 
према нама, чинила се кроз помрчину као да су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је 
 <p>Хасан, осврнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем 
 Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> < 
есну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију  
На јуриш!</p> <p>— Бива: ја једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> 
а.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...< 
 и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се скитао по сокацима и 
х је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тада, ка 
че је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао време 
обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> 
 испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непре 
е таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу уби 
 похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук  
нија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупн 
почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, да је усиљено.{S} Тиме 
е и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рука 
и хајдуци, — нико нам барем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви,  
је бабо напунио лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало  
о, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рукама о кољена,  
било ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми о 
та мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ако је б 
и.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>ње 
змакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само зб 
сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се већ сазн 
бинске приче ни гатке разне, али, право да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову з 
 пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођ 
>— Хајинин!..{S} Хајдук!..</p> <p>Право да речем чудио сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам  
и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило било када сам након дужег чека 
а. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отс 
здаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с њим састан 
ући ме на авлији, имала је понешто ново да прича о њему.</p> <p>Накриви главу према рамену, изв 
 Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да 
како и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова  
редни прекор био ми је увијек тежи него да ме ударио, ошамарио, истукао.</p> <pb n="278" /> <p> 
стајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију,  
нима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му с 
едан другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да  
ало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао 
И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, ужи 
!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми м 
 правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и  
Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам  
> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам к 
.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио да што пазари, нити се мицао нити баталио свога посла.{ 
 било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вр 
о ни освртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од г 
во осјећао сам већ у томе што сам видио да се љути, да му је криво што напредујем.{S} А најбољи 
ји.</p> <p>— Људима које је Алах осудио да буду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер 
слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све 
 да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији порушио је  
г; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични 
, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам  
 упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! —  
инути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из  
Шта може бити?..</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати 
заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</ 
оравио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос  
и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да све ти тргаш...</p> <p>— Башка моји 
отећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеба бацио ми новце. 
чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући 
ју.{S} Нико више ни помислити није смио да му се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје 
љајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачити...</p> <p>—  
тко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и 
 будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се  
 над њом.</p> <p>Наскоро сам се увјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти 
здана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китил 
 рукама обухватајући штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је преша 
о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај свет 
са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам м 
се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је 
олемим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с образа, која је непрестано јуриш 
запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. —</p> <p>Кад? ..</p> <p>— Па није изненад 
>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осве 
готово ништа не бих волио толико колико да ми се подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове 
{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали как 
а проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у  
ирање ме пратило читавим путем.{S} Нико да проговори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави 
ј није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао ј 
је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, к 
ошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако би што прогово 
је опасност минула, барем навратио мало да види гдје сам, како сам.</p> <p>Читав низ оптужаба,  
— и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта 
ого састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се раз 
м који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским погледом, па д 
и ручати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао о 
p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши,  
— Шта је по Богу?</p> <p>— Боље би било да сам болестан, — одговорим јој некако пакосно, осорно 
злуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваки 
азнати, да једне ноћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију  
е зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико не мрзи колико мене. 
ругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада ј 
или се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само у махали, него у читавом шехеру хоџа није им 
ло, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, да гурнем у канат, отворим га.</p>  
трашно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неколико п 
ека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно зап 
— ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да ј 
куна готово ни ручати није хтјела, само да мени више остане, да моја чинија буде пунија.</p> <p 
е од себе, од својих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> 
нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије и 
ловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да 
ели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њи 
п, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испред очију, да их сакрије.</p> 
 побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат зад 
и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одмор 
 и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, с 
а, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него се он пробуди и да дуг 
абацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговањ 
о и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} 
 га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим рођу — вели тужно. — Само мало...</p> <p>Покле 
<p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да з 
е узмицати, уступати, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако 
 шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се у 
и јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше 
о постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за 
виривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао  
и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плач 
е поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, поносит и г 
од мене, што ми у очи не смије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као  
— запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— 
ругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше с 
 не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао 
и и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другом 
е насред собе.</p> <p>— У мојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— 
аза на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, 
и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим?  
кама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар  
И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче х 
огом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> < 
 /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S 
улу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући 
јаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће 
ћи се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјеху 
огу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице по 
 па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта с 
>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да учиним 
p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради 
оводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија преп 
они?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} По 
 и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, з 
 живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Х 
мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме сла 
о, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео с 
а и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађају. 
ма...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни 
ву њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљниј 
ка.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се бабо враћа, мајка би се одмах почела устезати, по 
еобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, сви су савјетовали 
 пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо  
х се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајућ 
дном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, сад ћеш се поткри 
јући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан 
заривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p 
 од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке ску 
е, по наговору њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се 
рестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново крене на хајдуке.</p>  
 син...</p> <p>Хатиџа опет уљезе у собу да узме филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасм 
те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се ми 
та скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мис 
чна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опе 
ви брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— Па није хти 
— рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да га примамо. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу да овуда има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас  
је у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуд 
> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи.{S} Она то 
оје...</p> <p>Једанпут сам имао прилику да га слушам читаве једне ноћи.{S} Оно што ми је тада и 
 <p>— А бре пезевенк, ти ли хоћеш мајку да бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разглед 
клањајући се, па намигну једноме хамалу да приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на ч 
им-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушка 
у одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не за 
и да бјежи.{S} Само одиже руке у висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се освр 
и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до сми 
се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали...  
бразе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру да убијаш људе, а?..</p> <p>— Ја људе не убијам — одгов 
унивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједи 
м осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и  
, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мје 
 да се плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљају 
ијан, опет почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...< 
} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да с 
ам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац стар, немоћан, погурен ч 
тром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Е 
рује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нем 
но ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од весеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан ј 
учно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— Оборите!.. 
ти и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми прича 
 <p>Чим смо се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам  
таје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда 
тезати ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, угр 
а и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гла 
га и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="232" /> <p> 
 чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> < 
p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обој 
>Тад се истом сјетих Хасана, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и 
више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Мак 
да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши 
шта...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно д 
 је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p 
<p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...< 
о пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“ 
<p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове ш 
а ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа... 
ко си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснил 
 Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађ 
а ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... причао бих ти св 
врћући на њега.</p> <p>— А ти баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећ 
и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорени!..{S} Бјежи!</p> <p>— шапну опет.</p>  
ог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти з 
према мени!{S} Мамлазе!..{S} Ако мислиш да <pb n="304" /> се бојим твог оружја, стани да се огл 
l:id="SRP19132_C7"> <head>VII</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по  
е и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око  
подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријеч 
нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу на 
мјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих  
ни, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што сам  
} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на миру 
миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; катка 
ате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; даривао је  
>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге, као да би ме намах осоколио.{S} Одмах 
ати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љут 
p>— Какав?..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну 
под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке са 
м те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети 
кар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пошто су ме ног 
 ослободио неког големог терета који ме давио, притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи за 
 ми се сасуши грло, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио  
е као да су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, з 
 смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>—  
ве штете кад их продамо?..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудноват 
 протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S 
 не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристај 
/p> <p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Х 
> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас  
 суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сула 
 <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете,  
p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, као да је подиже, препороди.{S} Видећи како смије 
 Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм 
у. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштају 
ањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p> <p>Нијесу ме ни погледали.{S} Нијесу, можеби 
потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мн 
капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколиц 
подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући би 
овео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купимо бимбашиници једне пап 
ружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застад 
атко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он с 
укав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{ 
жи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — К 
 ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав 
 се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препашће се...</p> <p>Бербер, 
си, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: 
ом иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а 
 други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све  
ну.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... — благо пр 
.{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дајем, копиљане!</p> <p>— Хајкуна...{S} Нијесмо сами... 
ао да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазарујем!..</p> <p>Трговац ст 
Мени је свеједно гдје хоћете...{S} Само дајте да се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијева 
... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="4 
ви мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо 
} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакле, могло познати да је управо он сам подгајао Хасан 
да, од ватре, од колибе оне.{S} Никако, дакле, нијесу могли бити хајдуци, — нико нам барем није 
 зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готово крвнички хватате ме  
ано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>Напошљетку момче као да се при 
ло што је то учинила.{S} Готово ми није дала ни ока склопити.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме по 
лву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p>— 
оје... слободе своје... тебе... нипошто дала не бих!..</p> <p>— У мене нема ни поштења правог,  
 и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одм 
о, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним димњацим 
шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа се и из 
, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, далеко, преко сусједних кровова са накривљеним  
з гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини тоне, растапа 
—— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата ка 
 прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти ћеш поћи — отсијече 
итно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дуг 
о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} Отргнуо сам се од мајке, отео се, ок 
ваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме 
 претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p>  
.</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се,  
о са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </div> 
некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb  
о хљеба бацио ми новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, 
/p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити оч 
му лежала на раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тр 
ћи унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да п 
>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу даље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не  
ећи. — Проћи ће...</p> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и ост 
м по ваздуху, као да тиме прекида сваки даљи разговор. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зул 
</p> <p>Тиме као да је пресијецао сваки даљи говор.</p> <pb n="360" /> <p>— Тхее...{S} Тако је  
дјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> <p>— 
аче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме 
премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика ства 
аклања према свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде го 
 руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече 
и напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути  
жати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ств 
к питале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допј 
о мачку који ми улови по четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, к 
 жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — Казуј!..{S} Причај!..{S} Све, све, све 
 ме.{S} Било ми је као да ме неко читав дан ударао са врећом препуном пијеска, те ми сва ребра  
— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа с 
о је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуд 
крешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио 
д доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и  
сноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколи 
ам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n= 
, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" 
, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркив 
— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све  
поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копита 
о имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body>  
се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одласка постала је некако сметена, збу 
поравио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> 
тавили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Раш 
азмишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом  
тала је при помисли да би могла једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сок 
P19132_C15"> <head>XV</head> <p>Једнога дана настаде у хоџиној кући чудна промјена нека.{S} Ни  
лимао главом према баби.</p> <p>Једнога дана, поклањајући ми некакве лопте, као у шали напомену 
 томе нико сметати неће.</p> <p>Од тога дана <hi>трговина</hi> је почела брзо напредовати.</p>  
ко нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је нека 
на извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} 
, потмуо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све  
граби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати 
угих махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији 
р што сам био навикнут да готово сваког дана у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и ве 
несоше главе.{S} Гласови који су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били но 
 да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз бабу.{S} Никаква га сила, чинило 
е да се што прије врати.{S} Више од три дана нигдје није смио остати.</p> <p>Са села се враћао  
аграда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још чи 
 <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемир 
рити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све н 
ослове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па ни то није п 
9132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је био нечувен не 
трепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано 
други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и  
ам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој д 
ијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми ста 
C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, широк, трбуша 
унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу одлежати?..{S 
. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?. 
p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је за 
е.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћи изненад 
.</p> <p>Читав комшилук мислио је првих дана као да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђен 
> <head>XXVIII</head> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Доне 
есу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему говорило није, колико о хајдуцима.{S} Св 
:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви  
рака се бојиш...</p> <p>— А ти се бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте. 
м коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмје 
 ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> <p>— Данас ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му ку 
нак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на ручак — проговори меко.</p> <p>— К 
ебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва  
аш, па хоћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј  
 неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно м 
Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то. 
 ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— О 
 против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега...</p> <p>Млад си ти још, 
а дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — доче 
ти траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити 
</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну 
дну гомилу људи каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то би 
у.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причало а правих јунака н 
 на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге 
 било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше куће.{S} Једино стари 
ново, лијепо, нешто што се не казује по дану, под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама ра 
 — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на ногама...{S} У берберницама  
и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво. 
ућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему бригу в 
имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирјак как 
>— А шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.< 
инач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу ас 
окума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви,  
S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p 
о јој да намакне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја није 
ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узе 
итати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећава 
атоварио на врат човјеку који ми обећао дати кћер, како сам се удомазетио, те ме као слијепца к 
улага предаде Хатиџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кмет 
ле се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни ро 
 је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узал 
јесни од весеља што се опростила бабина дахилука.</p> <p>Наравно, чим би стигао хабер да се баб 
Циганке, веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих каду 
 другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки 
ве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, нек 
анке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџ 
творио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кући, нико ријечи проговорити.{S} Свак ко је  
а ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигај 
аље, — одговорим промукло, испрекидано, дашћући. — Не могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— И 
ајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио  
а и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, м 
али из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испружио шију, змијску г 
S} Сулага ме се још најчешће сјећао.{S} Два или три пута написао ми је писмо, приложивши уза св 
љубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их 
и далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну 
да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одл 
ови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених хартијом, и 
 од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; ко 
их шала, питања, подругачица.{S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао,  
 одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто  
ислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.< 
 под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред нас, ишли, враћали се, силн 
ао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати 
има, о јунаштвима њиховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори 
лаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам много с 
и, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташ 
воље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго 
 тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што су још хтјели да настављај 
у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити  
ме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момци 
 раставили, а мени се одуљило као да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} 
, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари. 
ао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо 
нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш чов 
, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p>— Кроз двадесет...{S} Превићемо је неколико пута.</p> <p>Пошто 
 трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједе 
 врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у пр 
огодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дана откако се почео припремати, кад једне ноћ 
таво његово имање опет остало њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div 
вим тијелом...</p> <p>— Аааах!..</p> <p>Двапут јекнух као рањеник, покушавајући да се отмем, ис 
иганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахир 
чно, бацајући ми пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — за 
је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвати 
атекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудаве, плавкасте, танке црте, — трагови суза, 
 чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се тиме, нагло јој  
ео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, 
а је Хајнију, Циганку, која је са своје двије поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчиц 
ебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам 
 је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... 
ника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{S} Чим би сјео почео би све истре 
ву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу данас двије главе уграбити...</p> <p>— Немој се кладити — пре 
им јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; отада управо  
некад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба, у којој је  
е двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбациш 
, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали.. 
ољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица момака, пијаних, разузданих, полудивљих, који с 
омолише се.{S} Напријед су ишли пјешице двојица сеиза, високи, крупни људи, с брковима који, ка 
е смио сам да пође.{S} Окупила би се по двојица, по четворица или више њих, потпуно опремљени и 
лас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb n="285" />  
а би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p> 
е ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и от 
ненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликну 
и веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chap 
 опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ва 
одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у 
рем није причао да хајдуци ћурликају уз двојнице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.< 
е као да смо пронашли нови свијет неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много 
учати ни вечерати ако њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отић 
дати у њега, мрско било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, 
рашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражит 
 чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи 
но му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу с њиме кад  
у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазд 
— Па?..</p> <p>— А сад га не могу вазда дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дук 
е имао обичаја да грди, галами, ни јаче де виче.{S} Они су само стрепили пред силом његовом, ка 
о канатима се нахватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџ 
врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као 
турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне ча 
p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај кан 
за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из 
к један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И  
 танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непрестано трзал 
 некаква, слична Црногорцу, са големим, дебелим турбаном око главе, с очима од кромпира и носом 
долини једној, подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као с 
{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, што је растворена лежала близу њега н 
нако ситан, мален, мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом  
ане рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито поред зида  
шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, о 
ави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена, весела, на 
едрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, дебелих, модрих прстенова испод очију као да сасвим нес 
траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех јечати као болесник какав.</p> <p> 
 сваке стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као д 
одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних дим 
м димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Сам 
ако ћеш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја  
} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах по 
вом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у  
знуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцк 
ситне гране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа 
исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене 
како тужно, снуждено. — Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p> 
ш дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута опип 
 Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија ст 
 великог, отвореног пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према др 
то грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело  
илим, — преко чијих грана разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се п 
скивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацују 
ламећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...< 
д собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и глав 
Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силовито трзао, вик 
рати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натраш 
орено погледа, окрену главу према мусан-дери. — Отета ти је бабовина...</p> <pb n="385" /> <p>— 
, освојила би је опет чудна нека сјета, дерт неки.{S} Али то није била више брига за послове, с 
 — Ни од шта се немој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узви 
уна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни  
 потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше јед 
говор као да није смио ни помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не 
латном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Ј 
</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која 
 вуну, коже, масло, мед, воштину.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњим 
 познатији трговци у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрес 
то готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она  
кшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који с 
ва гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један исти мах са неколико страна хакћу  
о у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија то 
е, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један др 
е Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси несрећа?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И п 
ра у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се, каткад, да човјек ужива, осјећа насладу неку и 
ред вратима, као да одмах познаде да се десило нешто необичније.{S} Нити питајући нити говорећи 
, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, помислио одмах на л 
о мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само м 
и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву  
</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Т 
и то да све што се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мој 
дмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необично, крупно, големо.{S} А пошто су б 
 се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни образ, одмах покрај уха, брада као да се сравни с 
чи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиљавајући се тако да отјера једну муху с 
 се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз 
вицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питал 
како старијим, смјежураним, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога час 
лиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијес 
ужити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска 
p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало 
у његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тра 
ас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, с 
ата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколи 
 је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколико глава на раменима и са неколико р 
шуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна пјесма све то јаче одлијеже авлиј 
ог пенџера, уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су 
..{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме 
лики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и 
у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.</p> <p>Тек кад б 
" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присуству и страши 
к пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дош 
— као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем више није у стању ни размишљати, к 
>Тек касно, испред поноћи, лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а 
} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, бл 
 сад сиротиња сељачка, коју су оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чет 
ике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хаса 
д не би били оружани, наши би се одавно дигли да их тоне...</p> <p>Па показа на тројицу-четвори 
а је вријеђало.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из д 
те! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж...{S} Јунаке кољу, а не шибају...< 
е — а мени се чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сју 
 као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да  
едао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узалудно!..{S} Гласно ст 
и да ћу одлежати?..{S} Људи се најчешће дигну да помогну онда кад је касно помагати; док човјек 
а добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска није мо 
на, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побјеснила си...{S 
јека...</p> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} 
валило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема грај 
хајде...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођос 
био? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја гра 
е то несретни народ који се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне 
 у хендек некакав, падох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па 
ти и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти  
некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући о 
удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p 
— Дижи се!</p> <p>— Остави ме!</p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом 
на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба 
а и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љути 
мру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одм 
иница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, к 
није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита 
н, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћући на њега.</p> <p>— А ти ба 
и, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала сву 
а, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, са 
а, опирући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p 
шати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављају 
 И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам иш 
ртли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су  
ован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за п 
, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувш 
адом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израс 
 пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавал 
м твог оружја, стани да се огледамо, да дијелимо мегдан, а не тако... мучки...</p> <p>Хасан бац 
ивањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> < 
аткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио 
каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склања 
а ће му свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћ 
 руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањ 
шено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на крв своју...{S} Црна мајка гледала како се м 
аквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца уложило их све у робу, а неко 
, једнако се смјешкајући. – Она је моје дијете...{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај  
ан је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чуч 
— Реци: јесам ли кршна?</p> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — П 
, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајн 
мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и п 
апући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, 
рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Д 
нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је 
би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би прича 
осјак.</p> <p>— Бабина крв...{S} Бабино дијете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши  
о узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете!..{S} Таки ће ваљати!.“</p> <p>По свему се, дакл 
и му руку на раме.</p> <p>— А то је оно дијете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p>  
м ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p> <p>Мајка ми прист 
 Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано то 
упкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{ 
о пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, об 
пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о сваче 
 <p>Све хоћу.</p> <p>А бабо, отпустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> 
су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S}  
којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним путницима љепши и свјетл 
 широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више шир 
ге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви  
b n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, д 
 повијала му се преко прсију као прамен дима, а топао, широк поглед блудио је некуд далеко, дал 
преплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала прашина с прста дебела.< 
се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима к 
да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..< 
се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле, поче се пов 
ма, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој ш 
у, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у с 
е разасула по крилу, по новим, свиленим димијама, кад ме опази некако поплашено устукну натраг  
е припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ кукове, са распуштен 
 и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлу 
илом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима 
ј шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чистила их, тријебил 
зговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А за 
гло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се ок 
у пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n= 
 чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, 
све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Јед 
реко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пу 
Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</p> <p>Ја се не  
ци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а у препуним фиш 
би пошао, опасивао је одмах криву своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао з 
 преко сусједних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и к 
прекрстио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, н 
јеме сви смо ћутали.{S} Мајка је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху вла 
ебацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта беде 
рми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих 
су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали и 
о у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и у 
 се бабо, суморан, мрк, опаљен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној 
јетих пљувачку у устима.</p> <p>— Јес’, дина ми!..{S} Пљувачка!..</p> <p>То ме охрабри, осоколи 
у на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — 
 и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанцима каквим бабо није говори 
Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини,  
> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Оста 
и њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске  
равим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме  
чавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. — Ни корака даље...</p> <p>— Чим се одмориш, ти 
 чуло како хоџа, који готово никад није дисао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра 
љиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хај 
, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} По 
е и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма  
е бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о то 
 се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групама, са тамбурама по 
ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима 
е у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p>Ка 
ед свачијим вратима, нити онако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким  
 по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри с 
ше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само блене у 
 пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одијелу, са свиленим траболозом око г 
е као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког син 
S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и 
 /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није могло прибра 
 неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем изненада је заустављао, 
поћерке, двије чупаве, мале, црнпурасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима ве 
"titlepage"> <p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p 
раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћ 
рисуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан прав 
јао Хасана тако: васпитавао га да се од дјетињства научи борити, опирати, пробијати кроз живот, 
векећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој, о причама, шалама, поступцима њезиним.< 
неки, дворе вилинске, о којима нам се у дјетињству тако много причало.</p> <p>Обојица смо готов 
е се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S}  
е главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одм 
е због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио с 
итава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим 
уле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све  
ом сехириле, како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="22 
оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врат 
законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џ 
а нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у то 
hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас окупљати  
вши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима. 
 чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да 
ом читаве им товаре, питао их о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жу 
, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су скакала, врискала, трчала по њој и играл 
итао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се нијесам бојао м 
јеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код кућ 
и поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: или фес, ил 
робу или не продавао.{S} Почеше тјерати дјецу макар чију, гонити их, тући.{S} Чаршинлије сада н 
и да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна св 
ати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном де 
} Хасан је био плах, силовит, необуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се 
ају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други  
да ми се изненада надуше, а мале, ситне длаке на њима нагло <pb n="318" /> почеше расти, костре 
казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут...</p>  
акав ти је — рече пакосно. —</p> <p>Вук длаку мијења, а ћуди никад, казали су стари...</p> <p>А 
дарала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— 
p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зиј 
 — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> <p>— Па. 
и алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да  
уке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио? 
нити је што напоменуо.</p> <p>— Пљуни у длане па ради — само ми рече при поласку и крене низ ча 
>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Говори!..</p> 
че испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као  
 сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње,  
исли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам 
о ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту 
...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно зн 
урених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па  
би, исправио се украј невелике чатрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом 
јунак неки, делија, мушкобана.</p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страш 
и помишљао нијесам никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S 
чији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили уморне коње и поре 
ја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих винограда и замира 
 Сад...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, 
>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уље 
 расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међ 
и нам је био нечувен неред.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непозн 
 чим се снебивао.{S} Радио сам од јутра до мрака, радио без одмора, непрестано.</p> <p>Ишао сам 
д сам кроз четири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, лов 
ијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а д 
сама позва Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У о 
 презривим погледом премјерили од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком наставља 
е, која му се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко ка 
ернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и  
о се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољена.</p> <p>Опазивши бедевију, мајка, која је бил 
 <pb n="268" /> широке космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита: 
о их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру 
 ребра, да продрмусам мало. — Мени није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефен 
положен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, ски 
ну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p 
та друго ни радили, него ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет,  
д.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и н 
 јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруко 
премивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, неп 
о није било него само неколико корачаји до Сулагине куће, мени се чинило као да трчим пун сахат 
гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом  
очех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изн 
 Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно п 
 малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који јој падали  
и и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима 
а дебелог ћилима, ускачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху соб 
ла од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу 
о што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љ 
 жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске границе, нагонећи их да свраћају и по кас 
ставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће  
.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се да се озбиља не з 
отрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шт 
трави, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна ко 
вијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова кућњега; пунио се бу 
у он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p> 
 колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као  
 јуначка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио н 
шљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како с 
ним чакширама, чији је тур падао готово до тала.{S} Огрнута је била лаком, црвеном кабаницом, и 
ферим!..</p> <p>Кад се спустисмо готово до Миљацке чији се потмуо шум разлијевао кроз ноћ све ј 
малу пуначку <pb n="371" /> руку готово до лакта, прелијевао се према сунцу као танак кривудаст 
опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни онда, кад сам кроз четири мјесеца ишла од 
опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздржао да се грохотом не засм 
 разлоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки п 
с — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да у 
ао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешкао, а ситне, мале 
сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можебити травка,  
Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</ 
d="SRP19132_C23"> <head>XXIII</head> <p>До неколико дана отишао сам кадији.{S} Био то омален, ш 
 буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави се у чаршији и у махалама 
у и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све махале једне голема граја, каква се одав 
 сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авл 
а, ипак сви опазисмо како је у пошљедње доба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће о 
>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружје 
 пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба 
е бјешњи, љући, раздраженији.{S} У неко доба готово ништа не бих волио толико колико да ми се п 
ао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, поглед 
освађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је  
и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на  
арада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак почели говор 
дала по трави, ваљала се.</p> <p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отре 
, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је  
есам се много намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који  
 мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на себи носио није и кога су у чита 
једногласно, без размишљања. — Млад си, добар си, бегенишемо те...</p> <p>— Ама моја наука није 
 гледа...{S} А он одавно у овој кући... добар је... поштен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече 
 — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим с 
 рече меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који  
еца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан пакосно, не осврћући се. —</p> <p>Пхи!..</ 
.</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p>  
<p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало н 
ове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморен 
.</p> <p>— Пхи, какав си ми то момак! — добацивао је презриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не з 
нешто од бабе, а нешто од мајке, увијек добивао новаца, био сам најбогатији међу јаранима и сви 
а још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље св 
 црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада 
ад сухим трешњама што сам их од Хајкуне добио.</p> <p>Неко вријеме сви смо сједили тако не мичу 
 са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци ра 
p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине! — отповрнуше неколико њих једн 
уђења, узвикнух планинштарима:</p> <p>— Добра ви вече, људи!..</p> <p>— Добра ти срећа, Турчине 
 је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек  
во над њима...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... с 
ње сам сазнао како је он нашао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим про 
оју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свакако 
<p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребија 
е.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате  
и. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type=" 
к обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини у оно доба никаква оружја на  
ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} С 
д су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни сте, мирни сте, слушате 
 узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изне 
их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p>  
?..</p> <p>— Ништа ме не боли сад...{S} Добро сам — једва сам се некако могао прибрати и одгово 
дати?</p> <p>— Колико хоћеш...</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо с 
p>— Шта је?..{S} Како си ми?..</p> <p>— Добро сам — одговори он једнако поигравајући.</p> <p>—  
мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљева 
 мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} Пратићу те...</p> <p>Па, разгледавши унаоко 
а ни мене ни Хатиџу. — Лијепо?</p> <p>— Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p 
p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толи 
p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би з 
/p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути на добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у чит 
у се на трепавици.</p> <p>— Не слути на добро...{S} Не слути на добро...</p> <p>— Јесам ли кршн 
тета, Смајиле...{S} А то ми не слути на добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
дмах се могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устана 
хну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи ду 
би добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, на Ха 
имо бимбашиници једне папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?. 
ни шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је јецајући. — И мен 
<p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех 
зазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал свој, што ми га уграбили...</p> <p>— Уграбио 
— одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и из 
 <pb n="334" /> <p>Напошљетку, пошто ме добро разгледао, понуди ми цигар.</p> <p>— Тамо кијамет 
 бијеш?</p> <p>— брекну сурово пошто ме добро разгледа, старајући се да ме напријед преплаши др 
 свашта набацати у главу...{S} А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p 
исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих  
укаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p> 
јечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих 
јем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и к 
 крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у неред 
а хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело  
 Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, др 
ему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нар 
тим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто с 
ама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловал 
ћи му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираза?..{S} Није ли 
, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да ј 
амо због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е ј 
ага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да 
...</p> <p>— Их, баш сам луд што сам је довео, а ништа купио нијесам — почех прекоравати самога 
у. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне 
дговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар н 
ћи да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служ 
> <p>— Нудите!..{S} Свакоме нудите!.. — довикивала им мајка, која је, огрнута лахким, провидним 
ним мишицама низ које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Т 
> <p>— Распалила се удовица, па пјева — довикивали јој. — Своју пјесму пјева!..</p> <p>Ни мене  
 <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам ве 
рсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме ост 
 ли на бакалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и  
с су довезли рањенике.{S} Сад их почели доводити по ноћи, да се свијет не плаши...</p> <p>— Бру 
, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту к 
, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одласку његову, засј 
 не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да 
.{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињ 
унцу.</p> <p>Нијесам још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и зд 
p> <p>— А кад више није било пара да их довршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p>  
енима.</p> <p>— Сведно, нијесу се могле довршити — отсијече.</p> <p>— А кад више није било пара 
, — ваше се грађевине нијесу више могле довршити...</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све 
ну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десн 
високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио клања 
могло познати да је то био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора н 
 ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препира 
теферич некакав или да се нечувена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавал 
увши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове 
е, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли  
 у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко,  
ло!..{S} Пхи!..</p> <p>По срећи, његово договарање трајало је само по два по три сахата.{S} Жељ 
ама...{S} Твоји су...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавал 
договарали се.{S} Нијесу ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p 
а затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет 
ет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека... 
да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше ј 
бог кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо се сјутра — одговорим јој весело.</p> <p>— 
ени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаг 
ек половица грађевина једва ако је била доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти  
 нам, давала.</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Он 
n="298" /> <p>— Он нешто чудно смишља — додавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га.  
</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарал 
p>— Неће ти бити на одмет ни Хатиџине — додаде он мекше, једнако се смјешкајући. – Она је моје  
енима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— Мене сврбе леђа...</p>  
> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с крила. — Канат 
и.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се свакоме, мисли сво 
> <pb n="403" /> <p>— А он се наљутио — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> 
 <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и  
 поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</p> <p>— Баб 
</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опет  
гати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њ 
м кораку.</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додија толико узалудно тумарање, љутито одбацих пушку у 
, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети ме 
афове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о на 
мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S} Претварао се као да  
о и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучити ме.</p> <p>Испочетка нијесам је ни о 
.</p> <p>— Не бој се...{S} Нећу ти више додијавати — рече полушапатом, пошто је све покупио и у 
} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове,  
ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору  
оварио...</p> <p>Напошљетку, кад ми већ додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> 
 беговима око цареве џамије, којима био додијао стари хоџа — поткрадао им џамију, — па хтјели д 
 све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене. 
ead> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Св 
шину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме шкакљати по лицу 
кад бијаше разбио главу.</p> <p>Био је, додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али 
же заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа  
о сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткад 
 се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, као да ме гризло нешто, пекло м 
ма, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши  
 <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, не 
м, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} Поинатио бих  
ћи је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим 
давало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по при 
стрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са рашире 
а покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама 
џба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да с 
44" /> <p>У мени поче кипити, врети.{S} Дође ми да узмем ону књигу с тешким дебелим корицама, ш 
о и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута 
оруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми све по 
муо, необичан тутањ.</p> <p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намир 
здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смије 
оћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p 
, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — Мен 
ештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазов 
у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет врати 
амаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнем 
у да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе меке, танане  
.</p> <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и са 
азвађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе н 
све смијешно, необично смијешно.</p> <p>Дође ми да јој се у лице наругам, да је подражим.{S} И  
и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да и 
сте. — Нијесам могла срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо 
Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђен 
 јаглуку, поручивши узгред да јој увече дођем под пенџер, на разговор.</p> <p>Необично сам се з 
ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више д 
Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се скле 
ко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити нам с 
ни кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце п 
/head> <p>Пошто је бербер, — кога одмах дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу 
, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — за 
аца ми није могао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би изв 
тија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у т 
ије, путнике, татаре, слушао их како се дозивају, препиру, инате, гонећи претоварене коње и при 
ла је Циганке што су ми разносиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што ниј 
 каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затв 
ову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све маха 
ј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови 
 Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе в 
јући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанск 
о.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S 
жареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, кови 
и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој вириле испод растављених пешева од кошу 
е се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плахе, једре, са ужагрен 
VI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло  
љају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пи 
а коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма р 
 мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пу 
оја узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне 
мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у  
е а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да  
 се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продир 
е утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно климао главом и непреста 
ди и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано ломи 
 склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да је у 
 је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе,  
ћи, усиљавао се да брже крене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с му 
а и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити  
е под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу 
у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе, спуштале му се на  
шао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бје 
кивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="334" /> <p>Напошљетку, п 
о уобливши глас упуштала се у разговор, док смо нас двојица остајали мало подаље, у страни, <pb 
икну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима, као да п 
како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага 
 да помогну онда кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи 
 могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни з 
тајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом  
} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — болови освојише све ј 
Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче  
виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p 
 ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и пон 
а, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе 
он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не приберем.</p> <pb n="3 
оваца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И ка 
устављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриш 
јеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>М 
ом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, гово 
учајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у гр 
кама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледајући један на другога, не  
 преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати док дођу — отповрну Хасан прекрстивши ноге. — Не хити н 
ра у руци, најнесигурније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да с 
> <p>— Их, колико ли их морало погинути док су тебе ранили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, 
рнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} 
дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због 
 се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као д 
е разлијетати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах,  
стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p>  
ама, шалама, поступцима њезиним.</p> <p>Док је говорио, негдје недалеко, у комшилуку, разлијега 
 да је уживао у мукама мајкиним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен,  
ла се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично мира 
т почнем муцати:</p> <p>— Нећу да... да долази више... јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И  
..{S} У неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако  
брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја заније 
..</p> <p>Хатиџа, која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се од 
ед.{S} Од јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљ 
ого, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читава  
тена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за виноград 
д кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суде, опет онако тихи и онако 
ани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по санду 
.{S} Одиста двојнице!..{S} Ћурликање је долазило баш одонуда, од ватре, од колибе оне.{S} Никак 
ђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљали и сас 
ахане.{S} Готово све што ми је под руку долазило, све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одба 
 врило, кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ј 
же шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква хабера од тебе...</p> <p>З 
</p> <p>— А је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га л 
<p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, танковијаст, прав као јаблан, блијед 
ни, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала 
ка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже 
ањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово као да је и са 
пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у 
р си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друг 
итава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необ 
азио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и п 
ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам с 
 и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изнен 
але према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око 
еним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило мо 
патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међ 
 сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне жен 
вим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Јуче?</p> <p>— Прекјуче — кратко одгов 
 милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо јед 
хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по  
..{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се спустила на главу, на шамију и поч 
лајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одл 
еко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руга, враћао се кад 
ти, грохотом смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазд 
згред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и  
о слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим пословима.{S} Шта више, она као да се бојала ме 
 звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове 
рну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши  
и и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пош 
— отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, 
ену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјевојчице које је сретао путем 
лушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душек 
доготовљена — Како ћемо?</p> <p>— Ти си домаћица... ти наређујеш, а ја ћу слушати — понизно одг 
а слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S}  
и зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У мн 
екако као да се приближује својој кући, дому своме...{S} По неколико каравана коња, голих, раст 
Сви су отворено говорили како он у свом дому „гоји разбојника“, који ће, чим потпуно оснажи, „ч 
им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора 
и око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. —  
 дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједила сам ти гост 
бало да оде у чаршију, да јој што нађе, донесе, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђај 
и у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их имао, — а није их ни имао мног 
мио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и з 
" /> каквим послом да прође авлијом, да донесе што, ишао је на прстима лагано, тихо, старајући  
позвала када да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је 
рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам шта има у књигама.</p> <p 
јек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу 
/p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> 
адан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави преда  
 леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, бе 
ати.</p> <p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и с 
рени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и н 
дио у једном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно  
воје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га на 
к доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнем 
 <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — откреса весело. — А Хајкуна т 
о си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаш 
 трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини озби 
утим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије.</p> <p>— Ништа је — рече мирно, утежући 
ерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта си донио?..{S} Шта?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући  
 се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се  
аћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Хасана, н 
ма...{S} А силеџиска владавина добра не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила и 
 истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Х 
ш права трговина, која нам обојици ћара доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме нагова 
ивши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са  
. .{S} Мало прије ми рекоше наши кад су доносили ствари.</p> <p>Ја се брзо исправих, подигох се 
јести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, 
и, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствар 
прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах по 
е што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.</p> <p>О 
 — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</ 
прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрк 
икот, цика, граја, врисак непрестано су допирали отуда до нас, разлијегали се преко читавих вин 
о ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подруг 
/p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку  
ивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, 
ја друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — 
љеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам ча 
точишта у њему.{S} Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— 
вши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте,  
 враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p>Ка 
 те...</p> <p>— Ама моја наука није као досадашња — опет ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не  
емире.</p> <p>Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би с 
пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за  
иње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он не 
Немој...{S} Нипошто немој у кућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p>  
Ха — раздражено подвикну трговац један, досјетивши се. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из 
 видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, досјетио сам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поч 
чно, нагиздана,</p> <p>— сад сам се тек досјетио да се она у новије доба све више и више гиздал 
е чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су дола 
При скакању нико му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као  
нути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руко 
</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— 
ући очију. — Куда?</p> <p>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде 
репе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним орловским  
е...{S} Их!..{S} Како ћу ја?..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Н 
рати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисуј 
а!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба?...</p> <p>Мом 
оје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји, да с 
рестани!..{S} Доста је!..</p> <p>— Није доста, рђо лажива...</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече мом 
/p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помисли 
ad>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак 
ого намучио.{S} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао  
ни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Х 
 у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли од 
.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако пр 
атити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући с 
вши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оруж 
иште новаца нити што спомиње о њима све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> < 
јно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> пос 
 комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, ка 
о путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што  
м и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући,  
смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико  
 никако да ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на  
p>Ипак се не помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет сми 
а и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуб 
</p> <p>Наредио ми је да ти кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид оп 
 вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући м 
ет кихну.</p> <p>— Рањен је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једн 
у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра  
Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p 
ти — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и  
А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и 
тпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да ти каже 
дгурнувши га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши ши 
 стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко раме 
— Њега?</p> <p>— Шибајте!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихвати 
вије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су др 
ја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах прол 
 да се та опасност одгоди, да дође мало доцније, Хасан се два <pb n="315" /> три пута освртао и 
роговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Ч 
растати се са овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не 
у не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мајка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отр 
Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије  
.</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би 
би се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да  
 момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — о 
ад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изн 
е на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам 
p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је,  
..</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага прим 
ему мање бринуо него што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да  
це на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хам 
 знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији не 
p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се, да ни 
сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Н 
мој ни мислити да сам те молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb 
д срамоте икоме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево. 
. — Пуно ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увиј 
 <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уре 
 ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је пам 
>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући ј 
то се кесиш? — окоси се он опоро, једва дочекавши што му се пружила прилика да проговори, посва 
пригушено јецати...</p> <p>Једне вечери дочекала ме пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам заст 
але, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!. 
е плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Прип 
настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочекали кога, о томе се причале читаве приче.{S} Многи 
још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили га, узели м 
> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си к 
есам имао времена ни да се јавим коме — дочекам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах  
рости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p>  
ајку, ни на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровиј 
> <p>— Ама ја нећу даље...{S} Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопча 
 плаши од њега.</p> <p>— А баш ћу да га дочекам овако — одговорим јој брзо, не размишљајући, ра 
Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> 
, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ра 
табора, који су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе 
та више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измак 
ужину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај. 
о у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</ 
вори меко.</p> <p>— Кад не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је 
а дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, кле 
 их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прс 
ди — одговори он враћајући се. —</p> <p>Дочекаћемо свакога ко наљегне, престрашићемо...</p> <p> 
ес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, буд 
дгојила је човјека, а није разбојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага прис 
>— Враћа се, па хоће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га од 
е може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са  
, — што јој слушкиња увијек доносила, — дочекивала је Хајнију, Циганку, која је са своје двије  
шли кућама а који им се нијесу свиђали, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући 
ла, увијала.{S} На ме, макар што сам је дочекивао на авлији смјешкајући се, ни погледала не би, 
звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што ниј 
мо га немој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. —  
а с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући 
..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се  
p>Сваке вечери, кад сам се враћао кући, дочекујући ме на авлији, имала је понешто ново да прича 
енуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на туђа 
 тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да се на њој осветим.</ 
нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољ 
д би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га ј 
ца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и де 
виждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли 
раменима, поносито је ишао даље.</p> <p>Дошавши кући обојица смо трчали у собу, тражили хоџиниц 
зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фише 
као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати, бојећи се  
и. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам послом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И п 
љао о читавој ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у зак 
рестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} По 
тавајући ми руку око врата. — Сам ми је дошао...</p> <p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и  
, осмјехујући се.</p> <p>— Погоди ко је дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. 
је наш <hi>слуга</hi>?</p> <p>— Он није дошао од невоље да вас служи, него га је умолила некакв 
ш свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине, по 
хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, п 
.</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?.. 
и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза  
ена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио 
уо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у кућу, — ипак никада као да ни покушао није да г 
у, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је слегнуо раменима и мирн 
, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Хамиду паре отели хајдуци, нити је кмете 
...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S 
— запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина једва ак 
к навикла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек  
 куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана пред башчу, раскорачио с 
кавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка к 
окуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се за 
> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуњено, снебивајући се 
 њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" / 
ш разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке  
вима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет их на броју, растоварили ум 
. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...</p> <p>— 
 само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, н 
ини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око очију и око нос 
 сашаптати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p 
њао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло да насрнем на кога, да убијем, отмем.</p> <p>Неко 
туга нека.{S} У неколика пута бијаше ми дошло да се сакријем куда, да побјегнем од свију и глас 
и се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјерова 
чити се.</p> <p>— Па... па... кад си ми драг, узми ме!.. — узвикну готово плачући. — Што отежеш 
ила да изрекне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, 
си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све 
гурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> <p>— Треба...{S} Све ми треба... — узвикнух 
 Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклињ 
, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући  
> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Ха 
 и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну наслањајући ми се н 
у на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми је драго што је твој јаран!..{S} Онакога јарана нико више  
Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, п 
гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S}  
а се предати његовој власти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико ма 
n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и... 
ве то јаче одлијеже авлијом, опијајући, дражећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама поди 
а си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{ 
о се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен,  
након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>— Казао си да ће свадба бити.</p> <p 
бима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, 
хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама 
ајући да му сметам, много да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за  
ца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њихо 
 сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да ме неко читав  
да јој помогне у послу, да донесе воде, дрва, масла.</p> <p>— Нећу ја — говорио је набусито, мр 
а сељака, који је покрај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије 
 своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демир 
и ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклони 
а, тјерала, гађајући га у леђа камењем, дрвима, стакладима.{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздр 
азисмо како се испод нешто проријеђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен с 
а опет бити!..{S} Опет можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p 
разлијегати тупи, мукли удари сјекире о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, 
 га мало поткресати, као што се гранато дрво поткресује...{S} А фукара кад се осили најгрђа је  
нице, — него чобани какви, планинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори 
луцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да никоме толико годила није колико Зулфа 
а, старајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на ку 
b n="358" /> Неколико рука, уз необичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зал 
авом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им 
хливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заме 
кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат као 
 познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и  
мало, а испод стрехе, која се још једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, о 
нију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском по 
руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S}  
о се оно неколико крпетина што се једва држало на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним о 
ни.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на 
ком се опирући на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кор 
ијекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао 
ли сјеђаше,</l> <l>Вјерну љубу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других  
се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распа 
ушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман да опали.</p> <p>— Мож 
треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Ни 
p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p 
 — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињали 
ај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. —  
 са мном?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, г 
клони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, стаде на авлију и ви 
екакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађати  
 застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке по 
лага кад стигосмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако с 
 Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи 
 од врата, чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах  
уком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једн 
 <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да се једва чуло и некако попла 
ри!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се удари по 
 пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта момче да с 
диже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш ли још ријеч да сам ти најдража?..{S} Говори!..</ 
приче причати о њему.{S} Онако јуначки, дрзак, насртљив, у дане кад се само о јунаштвима причал 
ије отворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непош 
је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио 
хата каскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ће 
е дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не да 
ча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..< 
неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раз 
а, немоћна просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазу 
тово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њима провидило се голо, 
епане, искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима исп 
ма и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијес 
ала ми тога часа као преступница каква, дрска, безобзирна преступница, којој се на све стране п 
 се губи као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чини 
му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак но 
 осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде! 
ти и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, остав 
 знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жил 
.. то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као сл 
<p>СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ</p> <p>ДЈЕЛА</p> <p>ДРУГА КЊИГА</p> <p>СВЈЕТЛОСТ / САРАЈЕВО</p> <p>1953</p> 
ија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапа 
ледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— Није друге...</p> <p>Мајка се распели, наљути.{S} Приступи м 
 и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и  
 рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не л 
и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивш 
ји ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локума, бајама и 
за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај пр 
{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеони 
е...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „Дај пешкир“... трећи пут: „Дај кахву“...{S} 
ет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити  
} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио нијесам и који су се у  
 ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, — рече меко, готово тепајући  
b n="340" /> <p>— Први пут се прашта, а други пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми дад 
 намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти нијеси бољи — опет ће  
 Све!..</p> <p>Поред Хамида она је била други <hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбра 
читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} И 
 Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну о 
е је било добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изве 
ече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није  
добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је већ  
 разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узв 
ије крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А ка 
<p>Нијесам се ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљ 
, што је најчудније, није ни скакао као други момци онако, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је  
 чибук, јављао се, обично, доцније него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочељ 
чи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па записује не 
> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него усташи, који се преобукли у турске  
же, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба 
> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем 
р кад си ти овђе.</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се до 
бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p>Други пут, опет, тужила ми се како јој не да ни пјевати 
ава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили како то нико други није био него  
рестао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> 
 прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије 
Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуко 
слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читаво 
ојица тихо, лагано, не говорећи један с другим.{S} Кашње, кад смо прилично поодмакли, Хасан као 
су потпуно срасла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див ка 
јемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште з 
оја се пред њим није сакривала као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео  
 моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред чит 
 ли могли да се договоре, ишли су једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да 
..</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјева 
це па поново поче ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве 
необично богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и скл 
 и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала  
јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по одлас 
а, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} Х 
е познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лије 
>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је пјевала само ту једну.{ 
ка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и р 
е, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По св 
>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на  
и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи ору 
неће.{S} Па га повуче према вратима, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе и 
крилима прелијетала са једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила  
 да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бра 
је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нех 
е миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>—  
м.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикивати и хактат 
ије ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим 
о?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како  
 сахат један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, 
 над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је н 
аве приче.{S} Многи као да нијесу ништа друго ни радили, него ишли од махале до махале, па прич 
, тући.{S} Чаршинлије сада нијесу ништа друго ни радиле, него сједећи на ћепенцима прекрштених  
бе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је п 
, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да се осоколи, а све ст 
 послове, страховање од немаштине, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S 
— Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране 
 сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано сам се с 
ла их, тријебила.{S} Погледавши једно у друго не проговорише ни ријечи; само се поздравише лаки 
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти,  
пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје, у прсима, ка 
уче познао, него мени, с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што м 
— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне мар 
у и сам његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> < 
Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мене.{S} Макар с 
 с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам б 
оговарали.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих 
урну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражити кад си ти овђе...{S} Хајде!..</p> <p>— М 
з радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће окупљати  
јесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: који ће отпочети.{S} Напошљ 
е и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да ом 
 прође поред њих, не гледајући један на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се  
 непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријек 
 по длану, поредавши гроше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијева 
} Како нам виногради лежали један поред другога, наложили смо ватру у мргињу, украј гомиле једн 
једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе два-три комадића.{S 
 заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то први каже, изговор 
</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Након другога куцаја освијетли се један пенџер на ћошку и неч 
д...</p> <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, ис 
и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један 
ли се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала 
 не говорећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се глед 
ала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која се као прецвао бехар ра 
 како на једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни  
 једног мјеста на друго, од једне групе другој, јављала се свима, шалила се, смијала, цичала, у 
бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — О другој ни помислит’ не смијеш ни сад, ни кад наусница н 
ије ни преграђена, спраћала говеда, а у другој спавала чељад; сједио крај ниских, крњавих огњиш 
сећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико 
, носећи у једној руци грану шебоја а у другој чибук, јављао се, обично, доцније него други, по 
амишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовим 
едном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудн 
вши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обз 
ивале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарали.{S} Непрестано је пит 
ла канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио  
коше до насред авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујућ 
и препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима,  
 опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа 
 да готово ни ријечи не проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже р 
е Хамид ту био, – да остану близу једно другом, да се погледају отворено, да се сами упусте у р 
, не себи, него... као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ 
госмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијемо, испитујући.</p> <p>— 
о се десило није се могло десити никоме другоме, него само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зат 
и знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедевију 
</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договор 
и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="352" /> то додијало не би.{S} Сахати су 
сти и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим пра 
у натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахб 
у, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу, много да испричају.{S} Зул 
шека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смиј 
убивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја бијаше потпуно ишчезла, исто 
и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у полутами, помрчини, у сјенци старих брш 
пирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико говорити, колико о мени.{S} 
аву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разб 
војкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати...{S} То ли хоћеш?..</p> <p>— Немој, — от 
јући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоће ли Хасан 
“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита 
које се циједила вода, довикивале једна другу, препирале се, свађале.</p> <p>Три Циганке, весел 
<p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да се опет није што  
х кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Нико нема — прошапта уз 
рага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си бл 
рана вретена у крило, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, о 
b n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника  
 да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спу 
к су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио  
 од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једнога Влаха посјекао ни 
брани ми скитање по махалама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио. 
надмашује све друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаница 
ту, која је пошла била да уништи читаву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стоја 
амом на којој су лежали, <pb n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана  
је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, сакривао се, склањ 
ви се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазарива 
 је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према М 
ешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, тр 
ћи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек као да осјети како  
ам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни могло бити...</p> <p>— Сад... сад узми 
ији од свију.</p> <p>С кметовима је био друкчији.{S} Кад би нам они дошли у авлију, до шездесет 
дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном травом  
>, чим ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад  
робудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам м 
ласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...</p> <p>— Сјутра ће бити кише — опет ће онај одо 
 је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе...{S} Треба два-три сахата каскати д 
да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, пок 
вљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, 
, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавити, набијати на колац?..{S 
 готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S}  
лу, ослањајући се о пушку, пређем преко друма, на другу страну.{S} Не водећи рачуна о томе: хоћ 
 од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни читаво по сахата није  
 селима, по уским, прашњавим, изрованим друмовима њиховим; ноћивао у тијесним, смрдљивим колиба 
 ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путнике, татаре, 
ећи му се у лице. — Овђе?..</p> <p>— На друму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p 
због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са опруженом руком.{S} Бе 
 остао спавајући...</p> <p>Примичући се друму обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо 
 на међеда?..{S} Или, ако се примакнемо друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити 
хтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око нога ми, као да се испреплело неколико пушак 
гао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање  
 приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољ 
ти, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек  
ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли  
<pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад  
и, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам прекинуо с њима.{ 
болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим тијелом... 
} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме обузимати све више, мрави као да ми п 
ава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— С 
 поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>—  
кнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати...{S} По друму, око но 
ијаша, па се све то тресе, све трепери, дрхти, отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, 
однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакв 
 је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Жи 
запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли с 
з тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштр 
о и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Једанпут сам опазио како је оштрим нокт 
 викну промукло, а руке које је раширио дршћу му. —— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затва 
ушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним п 
загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати ту 
лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг  
ц?..{S} Некако бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најпри 
е молио — сурово дочека Осман, а оштра, дубока црта једна у повијама <pb n="250" /> као да потп 
згледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа 
 буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и 
т, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас како грми испред врат 
плиткога чворугавог чела <pb n="310" /> дубоко утонуле у главу. — Планинштарима нико не пријети 
вао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на  
p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с вама 
естити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, з 
ди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— К 
 закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили с 
мећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали как 
покрај ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и по 
о одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали 
тешким појасом, о коме је висила шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везени 
му, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се 
ја лепршала јој око главе, треперила, а дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се 
е провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао је Хасан са  
ње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S 
 лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била сврнута лула и ве 
опустивши напријед момка, који је носио дугачки, мушемели фењер, лагано, оборених глава ишли за 
ебо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непрестано граби, лови, хв 
 и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкама, чије су ресе готово падале по тлима, 
, са полегнутих ниских стреха, окићених дугачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и мил 
ох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим ус 
гим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црном џубом, носећи у једној руци грану шебој 
са, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се  
цима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове а сабље пребацивши преко крила, и  
евао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарским такумом на врху, излаз 
едни најстарији људи, ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, пр 
 на снијежне, обнажене прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позв 
 с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, црн 
 мршав, огрнут тешким дебелим ћурком, с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прља 
шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шареним рукавом отро би лагано сузе што му их вје 
у се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајућ 
ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у 
...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Понеки момци, у групам 
S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно другоме.{S} Сва срџба моја 
 и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
чати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Дуго су гледали један на другога, као погађајући се: ко 
више бабине крви, које ми је сметала да дуго останем у друштву таквих јарана.{S} Укратко сам пр 
е скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с  
метова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући.{S 
Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S} Мајка је 
гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </div> <div type="chapter" 
 изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала, дуго се шалила са дјевојкама.{S} Поне 
нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> < 
сакривати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих сл 
да је била срамота нека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забавља 
оше једног поред другога, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао  
немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао 
Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и 
ају добри стари пријатељи када се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" 
p>Тек пошто су ме ноге почеле бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, 
јући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након дугога лутања, он сам предложио да се вратимо кући и ок 
штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугога лутања, опазили ватру, како пред колибом пламти, 
е поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим,  
 то висок, коштуњав човјек, са необично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мал 
ћу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед, подбухо, с дебелим м 
 по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је д 
ј шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким клим 
 танковијаст, прав као јаблан, блиједа, дугуљаста лица, које му било оивичено кратком, поткреса 
есника у огњуштини виђао...{S} Блиједо, дугуљасто лице дошло му још блеђе, мале ситне боре око  
да изнијети може.</p> <p>Хасан јој није дужан остајао.{S} Ако је требало да оде у чаршију, да ј 
абили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, чак, неки Хасан Ар 
} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора измеђ 
.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, в 
ка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати,  
сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па 
S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћу 
и и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, некако пакосно, као дражећи га.</p> <p>—  
астану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запи 
се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мало погнути врат 
, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан?</p> <p>— Јесам.</p> <p>— 
жем, баш ми је мило било када сам након дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој 
гдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} Десет рије 
оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и не 
ло њојзи.{S} Двадесети дан погинуо је у Дузи.</p> <p>1911.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
ћурком. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не  
у се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка з 
а увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <pb n="225" 
 остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или  
p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, — тад сам се наљутила и.. 
 кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стисн 
 прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је бил 
к кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за ма 
пао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да намакне што треба себи у кући; дари 
врдили да је преко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доист 
 челичне демире, рукама ломи та-лијере, дукате, шаком пробија столове, бурад, терђахе.</p> <p>К 
згледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку дуката давао јој да 
 се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, 
У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— 
у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме п 
макне што треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао 
ли јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено 
у препуњене свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцим 
ма дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спреман 
; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба мирисала, а по пенџерима, пор 
..</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— 
звије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, ослањају 
чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више наличио на пушкарницу какву него ли на бакал 
 <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да  
угом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И  
тајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према друг 
е, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не глед 
<p>Авдо, бојећи се несреће, ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> < 
ао сам са Сулагом, изненада ми ступи не дућан човјек некакав.{S} Умотан је био у голему, црну с 
 а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. </p> </div> <div type= 
одавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамб 
о се растали отишао сам одмах да тражим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много н 
 сељаци некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу,  
 ће он сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, с 
дан, након кијамета оног, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећ 
е бољети од дугога ходања, уљегао сам у дућан, сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако,  
ад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио, једнако ме хвалио  
ише да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је 
м сам себи пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан зам 
и.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, ишао међу комшије, састајао се с њима, сашаптав 
улфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије 
е, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана да буде хладније, —— прилегли на ћепенцима да за 
 струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме забор 
ста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини 
свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам 
</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред п 
 ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним.</p> < 
 и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју с 
а једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава, а нож од 
да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S 
дари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а  
} Како је у оно доба било доста празних дућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати роб 
порушио је читав низ старијих, тијесних дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама  
арати...</p> <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу ј 
кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, који се окупљали по 
 <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се виш 
ица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз плач их проклињући и псујући н 
ма, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, о 
че су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући јези 
им, претеци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на прола 
 приступи.</p> <p>— Носи!..</p> <p>Пред дућаном, на чаршији, сусретох се са Сулагом.</p> <p>— Т 
рити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
азгледавши унаоколо, опет се врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, п 
> <p>Хасан се првих дана настани у моме дућану, одомаћи се потпуно.{S} Донесе све ствари што их 
или да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div> <div type 
шија ми, који је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умиј 
и.</p> <p>Ако сам јој причао о радњи, о дућану, о мачку који ми улови по четири миша на дан, о  
 видјели како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, ц 
јискренији!..</p> <p>Оставивши Хамида у дућану, потрчах Хатиџи.</p> <p>— Ти кућом управљаш, ти  
говали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући  
у сам читаву киту бацио у ћошак један у дућану, гдје је одмах дочекао дебели, угојени мачак и п 
 док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p>Макар што је Хамид вазда био поред њега, 
а пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер није имао с киме, — одлазио је у 
ије.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили ча 
 чаршијом, са јараном којим, беспослене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: кол 
{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде он 
еколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије гологлави, босонози, неуређени, потуривши се  
анесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{S} Слабићи, немајући с 
рчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се на њега, оборише му  
нуди.</p> <p>Кахва се пролијева — кажу, духан се просипа, дукати се бацају као марјаши...{S} Ко 
 у кући, непрестано им износили понуде: духан, кахву, ракију, непрестано послуживали, частили.< 
ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих. 
х са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па што нијеси Хамида послао да донесе? 
хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој и 
варали се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, т 
оја је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати.. 
около радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, пр 
 у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре.{S} Непрестано као  
" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је т 
..{S} Благо вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?< 
е међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио. 
тније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело  
 износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ћ 
и — одговарао сам мирно, опет га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p> 
це и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и 
Како мајка?..</p> <p>Па, напунивши лулу духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепе 
апалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо какво.</p> <p>— Ви би хт 
усандере, а широка, риђа брада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се с 
ак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — коју сам прије ријетко у руке узимао 
а и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p 
, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја н 
ек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>— Душе ми...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја  
што празна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах 
лушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај  
то сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> <p>— Треба ми духана.</p> <p>— Па  
оју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учин 
 пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговорише једно другоме, нити 
љезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— Хајдемо — рече одсјечн 
/p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва б 
мо да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, сл 
ој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуре 
ер, шапћући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему ра 
та нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли о 
 коња, који су били претоварени храном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадо 
ани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту је он, ту  
збојницима, који имају више убистава на души него на глави длака.</p> <p>Други су опет тврдили  
е и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људ 
ио некако веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи по 
и као да није више било ни пријатеља ни душмана да се, по дану или по ноћи, врзају око наше кућ 
то радиш добро радиш, тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет пла 
р да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на 
одију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан, након кијамета оног, долазило ми 
 Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима се губи као дим да своје мјест 
ма била крива...{S} Црна мајка помагала душманима да те гоне, да гњаве...</p> <p>Па се опет исп 
е и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и 
во изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што више вјерује њему, кога је јуче познао,  
ед њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити и 
 сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо  
и на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила  
> <p>— Пјевај ми, Хајнија!..{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољен 
 га оробили хајдуци, а кад је примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, по 
и... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!..{ 
> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички превр 
јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непр 
н ми постаде.{S} Има часова када, макар душу притискивали најтежи терети, ускипи нешто у <pb n= 
викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хајдуке!..</p> <p>— Пошао на усташе  
 <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим 
емој препадати...{S} А дерт?{S} Нека га ђаво носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који  
дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мал 
Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бо 
им гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!..{S} А волио бих да је остао спавајући...</p> <p> 
 исти, а ако били оваки, нека их свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након 
ала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има т 
 се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p 
 <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p> 
S} Их...{S} Кавгаџијо један!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах мин 
оче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?..{S} Шта?{S} Како то?..</p> <p>— Ништа ме н 
 у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговори 
енем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмјено јуначка? — питао је сагињући се готово д 
рно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се  
гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам сам себе, провирујући кроз шибљ 
оре и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је че 
S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад м 
и ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... у 
још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу узимати 
ад су непокорни!..</p> <p>— А што ће ти ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом 
а прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедн 
пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чибуком по глави. — 
 и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојкама да ми к 
о је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... 
 облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле — дочека опет онај одос 
онешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет к 
рестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјев 
 јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек који би био у стању у 
>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од мене, — дочека мај 
ави се:</p> <p>— Досад су вам вазда, од ђетињства, говорили: добри сте, честити сте, паметни ст 
, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки,  
тежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало млијека...</p> <p>Оба момка, без поговора, д 
усто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима б 
е вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њи 
 хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли  
било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, 
 се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљ 
> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод басамака и о 
турбан око главе бијелио се као вијенац ђулбехарски, ишаран праменовима големе, свилене ките, к 
ши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — 
сподар у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, д 
уну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p 
е може — вели — још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И 
пекло ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И шт 
, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни глед 
само да сам пред собом оправдам одлуку, е се овакво друговање мора прекинути.{S} Додуше овдје,  
е? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погле 
чуо, — рече још тише да се једва чуло — е ти се мати преудала...</p> <p>— Ах!..</p> <pb n="287" 
ва и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити  
сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да окушамо сад ко је јунак бољи! —  
на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се натраг не може — рече.</p> <p>— Ту 
терију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако 
ру њезину, морале сваки пут да одговоре е је нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирот 
имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасност, те се унапријед,  
 што је каткада сасвим озбиљно прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и  
ну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити 
.</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку с 
есна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо до 
ће стићи...{S} Сада...</p> <p>— Онда... ево му куће, — дочека она без размишљања и показа на со 
етири мјесеца ишла од врата до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Пи 
ће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него  
 И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и  
нуо би, погледавши на Хатиџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p>  
невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свег 
риснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S} Ево робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући с 
 најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! — узвикну дјевојче, умотавај 
 за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде...</p> <p>— Не могу...< 
апта узбуђено.</p> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за  
рви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и крен 
е прекиде:</p> <p>— Нећеш тражити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> < 
и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> < 
е јунак бољи! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијени 
н и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама. 
мо је мумољио, пјевуцао нешто.</p> <p>— Ево нас — рече напошљетку Сулага кад стигосмо до куће,  
а и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну након краће почивке, носећи воду и указуј 
 потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— Т 
 пута. — Таки ли си јунак!..</p> <p>— А ево да се кладимо да ће нам данашњи дан бити несретан — 
ма да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад ви 
ам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p>—  
а држи...{S} Није он мене оставио, него ево, на твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја са 
те да поново крене на хајдуке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада  
не можеш јарана дочекати у својој кући, ено ти моје...</p> <p>— Мени је свеједно гдје хоћете... 
ана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар ника 
тења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за 
емо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово д 
ви...</p> <p>— Али молим те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах... 
гло прибрати ни освијестити...</p> <p>— Ено ти момка, — рече пригушено — па га држи...{S} Није  
је у рукама, прођоше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По  
еким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушк 
Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу 
 <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове спустиле су се 
ијесам ни помишљао.</p> <p>Сама Хатиџа, ето, нехотице ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за 
а се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — откреса бабо, куцнувши ме чиб 
 сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала претворила у праву правцату збиљу 
. као што бумбул пјева другоме... теби, ето, баш теби!..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И 
махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било  
 никад, казали су стари...</p> <p>А он, ето, ни длаке промијенио није...{S} Хунцут остао хунцут 
 огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па ломе 
ну на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — нас 
Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p> <p>— Чак амо?</p> <p>— Кажу д 
но, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узнемирено почех шетати 
 хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... па се може преврнути...</p> <p 
 њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, Смајиле, — пр 
истим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци к 
креса она опоро, пакосно, осветнички. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срам 
аде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски р 
>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима...{S} Твр 
 му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет  
уће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не м 
 спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим 
своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се 
му се огријешила?..{S} Гдје?..</p> <p>— Ето, ето... почео се љутити!.. — узвикну она очајно, па 
оче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш — отсијече јаче — он овђе више треба...{S} Ак 
 брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Каза 
вати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га  
се причини као да га није чуо.</p> <p>— Ето, прича се, — настави лакше — да се сад сиротиња сељ 
 изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели 
 маријаша преда ме, у прашину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p 
ћи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све 
за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па 
ући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... опет је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и из 
о, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти бу 
м и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи  
е доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— Па  
ући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p 
тати по читавој махали.</p> <p>Док опет ето Сулаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блиј 
и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је ч 
ко њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам причати, ефендија? — питали су готово једногласно, оптрчавајући  
оче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће 
у и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весело, трљајући руке. — Тако му и т 
 Дођи... други пут...</p> <p>— Не могу, ефендија, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми 
се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не галами так 
.</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?.. — јаукну он, р 
{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— Ефендија!..</p> <p>— Ах... не вичи тако... ах!..</p> <p 
ичини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе — почнем ја викати 
з корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љу 
 потврдила да их је потрошила — нагласи ефендија презриво се смјешкајући.</p> <p>— Она?..</p> < 
која ме родила?..</p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Е 
/p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И з 
осмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“ 
ила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{ 
на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето 
 све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је казао.. 
отовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, нијесу се мо 
м оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао — рече  
, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као од кадиф 
се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће  
</p> <p>— Чудна топлина — отегну Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Сл 
ичао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ј 
о сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p 
ем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p 
. опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, 
во... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изнен 
ем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> </div> <pb n="276" /> <div t 
.</p> <p>— А да те он таког видио!..{S} Ех!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И  
>— Камо среће да сам вазда с вама...{S} Ех!..</p> <p>Неко вријеме сви смо ћутали.{S} Мајка је г 
ружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледавши на Хатиџу 
 још би искали.</p> <pb n="309" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући с 
S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи  
иђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук  
сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S} Ех, да сте њега чули! </p> < 
кољено.</p> <p>— Јунаци су они...{S} Не жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и 
 је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и ш 
 <p>— Не могу...</p> <p>— Не може...{S} Жали што му се удала мајка, па неће да га подоји — опет 
кољену. — На штеди грла, не било га; не жали срца, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре 
уни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се пон 
м, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад муч 
снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ћ 
жалиш, ругаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због  
жале гинути... — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истре 
{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће хајдуци дочекују 
 да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнут 
— Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} Немилосно, готов 
и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S}  
мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледат 
уду несретни, укажеш ли мало љубави (не жаљења, јер то чини још јаднијим) пружио си утјеху и ог 
екла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га 
и се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми само што га још једном није добро измлатила...{S 
<p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а нијесам се љутила — рече полугласно.  
ар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се гледаше ми у лице као да искуша 
засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се поново родити...< 
?</p> <p>— Нимало.</p> <p>— А мени опет жао што сам му рекла — прошапта тихо, пригушено. — Ето, 
 сам у соби, опет сам проплакао.</p> <p>Жао ми бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага  
p>— Њега?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</ 
 мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се разли по читавим  
као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку  
 травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударај 
— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запело  
отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И раз 
се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса болио ме.{S} Било ми је као да м 
агријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чу 
викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке 
ало од његових њива, ограда, винограда, желећи да му освоје, отму управо, теретећи га како су,  
има одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb n="253" /> и 
вљала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изг 
а и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, ну 
рите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.< 
— Јунак ли је! — подвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p 
игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Ха 
.{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А о 
 притискивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега 
љу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјец 
на, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред 
 небу, готово ништа говорио није, ништа желио, ништа исказао.{S} Само му се преко лица, које је 
 кући.</p> <p>Ништа тада нијесам толико желио колико да се дочепам своје мале вјеренице ми да с 
 молећи. — Ти си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div  
им га се...</p> <p>— Их!..</p> <p>— Ако желиш мира у кући не примај га! — викну.</p> <p>Деси се 
p>У мени се тада опет јављала она чудна жеља: да мучим, да пецам, да уједам подмукло, испотаје: 
ице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим.</p> <p 
изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уш 
и, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан да је разбијем, подвриснух:</p> <quote> <l>Лијепа 
рајало је само по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану н 
p>У неко доба чинило се као да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ос 
стала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И 
жи у соби баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понека 
луком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнем 
чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније,  
спод ока, погледали на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И,  
људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S}  
ам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, д 
чали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуц 
{S} Све ми треба... — узвикнух весела у жељи да непрестано онако говори, читав дан да говори. — 
 себе, провирујући кроз шибље.</p> <p>У жељи да се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља буд 
а овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавајући у ћурак и од  
и се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами немају према још сла 
мо срели ниједнога.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стар 
...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па изва 
, осорно, примичући се са чудном, лудом жељом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смр 
 се кад је све то чула, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена 
 Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толико бојала свакога, непрестано пазила  
жно, ђаволасто дјевојче, него као удата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, д 
рије слушкиња каква, робиња му, него ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из 
више нам причала о некаквим маћехама, о женама које су обично биле шејтанског поријекла, те муч 
 њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Лијепо је то...</p> <p>Мајка от 
Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</p> <p>— Она је овђе хан 
порављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху покаткад, почеше се ја 
и један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе ни погледати.{S} Потрча право бед 
слони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А 
рабија што их држала у крилу.{S} Остале жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражи 
 јутра до мрака непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених маха 
ах се споразумјесмо.{S} У рукама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали д 
рио је набусито, мрштећи се — радити уз жене, макар ме на комаде сасјекли...{S} Јок, ханума!..< 
 посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и  
 обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље понешто: ил 
зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако питаш! — отегну некако осорно. — Јунаци  
ошчама разносиле робу по махалама, међу жене; неколико торбара опремио сам чак до црногорске гр 
, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, кад је остала осамљена, готово  
едном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни  
езиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било н 
злоге.{S} Макар што ми још није било до женидбе, што нијесам прије ни мислио нити се љуцки прип 
ека онаквоме јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспос 
слегну раменима.</p> <p>— Шта ћеш...{S} Женска памет — рече сажаљевајући. — Кад јој се опет вра 
 је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставиш 
о кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима за 
орити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смиј 
еном, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од свијета бранила 
/p> <p>— Хајкуна!..{S} Моли Бога што си женско...{S} А доста је...</p> <p>— Хоће ли бити свадба 
ешећи се приступао мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њем 
 — рече оно момче, намигнувши.</p> <p>— Женскоња — дочека други.</p> <p>— Шути!..{S} Ни ти није 
ећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је би 
ме.</p> <pb n="288" /> <p>— Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче 
 су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Омален, ситан, мр 
вјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим...{S} Ја сам само питао, па...</p> <p>Не  
може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И 
шку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и биј 
 носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређива 
е тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није га 
очекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су, — рече — ударил 
а, што никад нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега  
и.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, по 
али јој се, улагивали, постајала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледа 
и... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p 
је ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митил 
 пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљутио није, никада се јаче распалио.{S} Макар ш 
p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу,  
/p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се ску 
 себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> < 
 и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На више мјеста могло се видјети како, из кућа 
а ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет с 
ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{S} Пустити некоме да ти сазна тајну која је за ч 
то их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p>— Све.. 
рси се према њему, спремајући се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабук 
.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси ли жив?..</p> <p>Познадох Хатиџу.{S} Фереџа на раменима тр 
ма...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта хоће, убијају кога хоће!..{S}  
 и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше главе.{S} Гласови који су сваког дана сти 
ђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се 
и било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као  
слила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њезина оца док... док се још љуцки ни  
к распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S}  
ј се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, покушавајући да ме сустигне и зад 
сам га, гледајући му право у очи, — или живио од твоје доброте или од њезине... од њезина мираз 
у у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш? 
p> <p>Опет он — ни ријечи.</p> <p>„Како живиш?..“</p> <p>„Никако“ одговори сељак љутито. „Прошл 
ла, уплашила се.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико 
виједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али којима још никад ништа заповје 
 „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва пратиоце, који су преобуче 
> <p>— Аман, ефендија, — викну очајно — живјети ми не да...{S} Убиће ме разбојник.</p> <p>—— Ха 
ли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети — рече. — Ако останеш тамо, он ће ти доћи главе 
ам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага 
ве почео причати</p> <p>— настави мајка живље, окренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, 
м узела кумру на прси, — настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати ј 
запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p> 
 кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе  
 ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, ју 
књивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно в 
вега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега. — Ено их!..</p> <p>— Стој!..{ 
но.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне.</p> <p>— Вјерујем у се,  
ав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити 
 Немој... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И  
кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо скочи, исправи се.{S} Опрезно, као мачка кад се пр 
> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има, брате!. 
 одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, н 
и је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p>На 
х би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244" /> 
е нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p 
о.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се, нагињући се све више.< 
а, богата агинска кћи, научена на љепше живовање?{S} Је ли хтјела одмах, на првом кораку, истаћ 
 видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један д 
 муке ћеш имати...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже г 
е?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде  
ум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ћ 
ни да живи, ни ђецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати? 
а научи борити, опирати, пробијати кроз живот, гурајући свакога с пута, не уступајући никоме и  
Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове зап 
џа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, будуће народе.</p> <p>— Неће то, бо 
и све од почетка, готово половицу свога живота...</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадо 
атима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога...< 
... него освети Алаховој... него оваком животу...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.< 
им говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљ 
 <p>Нећу слагати ако рекнем да никада у животу нијесам тако вечерао, нити ми се икада хљеб учин 
72" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човјека да се моли усрдније.{S} Кл 
акрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одма 
често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим 
S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, ко 
, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши праза 
на остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чисто бакарну боју и ка 
под врелим, топлим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно  
тово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви мишићи на образима играли,  
дук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри 
<p>— Види се да ти крв бабина тече кроз жиле — одговори Сулага тихо, покуњивши се. — Тврде си г 
и; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи  
</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам и 
шаве коње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави  
е и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, кант 
ће онај одострага, протежући се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додад 
S} Лагано, кришом, опрезно, носећи мали жмирави фењер у рукама, спуштали смо се низ стрме, крив 
ћи шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти... ниш 
 — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Неко, не 
дмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегну весел 
чима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао га, уређивао, чист 
и, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрест 
ле жене са пригушеним вриском потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</ 
гледати на њих, ни осмјехнути им се.{S} Журно, хитно корачала <pb n="289" /> је, газила даље, н 
лаге.{S} Није ишао него каскао сиромах, жут, блијед, модар, — онога часа учинило ми се да је не 
 — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међу прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Та 
 готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неколике обвехле дуње од којих читава соба ми 
, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: 
и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкавим мехлемом, што га уза се донио, привије 
> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испод плиткога чворугаво 
ца, износио га на праг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим,  
м пазио много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари  
<p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су мислили да сам луда 
ила на ме, као да ме чекала на вратима, за канатом сакривена.{S} Мени се барем, пролазећи туда, 
 другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} 
новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдје стигне, само да их што прије уклони испр 
не, гурали су фишеке у њедра, у џепове, за силахе, у големе духанкесе, које им висиле низ бедре 
е и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, кршнијих,  
готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу ов 
ељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио на врат човјеку који ми обећао дати  
јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику.. 
сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко вријеме читаве приче причати о њему.{S} Онако 
андук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно 
анку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n="35 
Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...< 
 прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S} Почеше се пропиња 
падају, бију, пале, крве се...{S} Људи, за које нико није имао срца ни милости, немају срца ни  
задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести  
 ми напомену, указа на све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста  
 као да су почели јењавати.</p> <p>Али, за чудо, неки необичан страх поче ме све више и више об 
а однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију др 
они. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео с 
у.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што ви 
ји јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован, дембеласт, легао нас 
а рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем прев 
и је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, дремован,  
ом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме ј 
 те, за срећу коју си ми само ти донио, за слободу оволику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и  
ош дуго пјешачити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је  
акве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганака, млађих, 
питивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тра 
рукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хаса 
везане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндер 
 инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром прж 
шинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за инат улази 
лијепо чујем, него тамо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво  
климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неколике кириџије, са к 
сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њима су, на омањим враним парипима, јахала тројица м 
 смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је био сасвим празан, а нијед 
 <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео  
ричати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме нијесу имали толико г 
 не смије наљутити, нико увриједити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали д 
ко стотину ћемера самих дуката било.{S} За чудо, та се готовина, — ако је доиста толико било, — 
х о кући, о дјеци, о стоци, о свему.{S} За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморн 
ти робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мјеста, гдје могу  
ће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{S} Мамлазе!..{S} А 
откреса поносито, након дуже почивке. — За инат свакоме оздравио сам.</p> <p>Па, једнако шантуц 
..{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе је кавга...{S} Жене нек се не петљају у то...</ 
есијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, нит сам имала каква 
<p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће руча 
зом око главе, са читавим снопом ножева за појасом, са позлаћеним токама на прсима које су необ 
 указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јавио му се нијесам, ни 
, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из лу 
и на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ништа — отсијеч 
о кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни јадикујући 
 гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемаж 
рт неки.{S} Али то није била више брига за послове, страховање од немаштине, него друго, друго  
 неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са неке стране пријети опасно 
ако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам дим 
т-два у крило, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино милова 
ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац 
прстен јабуку простријели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и к 
 лулу, као, бива, да му то буде награда за онакву пресуду.</p> <p>До три дана након тога појави 
зили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је само муц 
гачким мразним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долије 
бе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на вјешалима 
ечно. — Нипошто!..</p> <p>— Не кажем ја за Сулагу...{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зул 
 се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари,  
 ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз чит 
 — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> 
њио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколик 
ући се рукама о кољена, одмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Та 
која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве поводили и  
се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих није, ни наређивала да се часте.{S} Опет је мисл 
 бедевију, мајка, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</ 
а се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а преплашени трговци ми дућанџије г 
, округле главе која као да му прионула за рамена, са големим, бијелим турбаном, за који увијек 
рисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обг 
вао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p>Неколико Циганак 
Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухва 
хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште сва 
и куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Не 
уком, шамијом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука 
ао да нас непрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Стр 
осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и преб 
пао, њежан поглед на ме, као да ме пита за дозволу, приступи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — 
џу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376" /> <p>Па, смијући 
с и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награ 
ли.{S} Непрестано је питао један другог за нове гласове, хабере, питао је ли било каквих нових  
зе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, која је стајала на авлији,  
саст у том часу, јер се он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи  
о посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни говори 
ацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако... — од 
 непрестано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа  
 бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Та 
ле бабине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада 
устити некоме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, окова 
и се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала, гађајући га у леђа камењем, 
 се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — рече опет,  
ти.{S} Потрча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је те 
име говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p 
 се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И 
некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шта је?.. — про 
а сахата у собу уљезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих годи 
..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није мо 
могла трпити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било?  
 се на њој осветим.</p> <p>Чупао бих је за косе, обарао, газио, искидао је на комаде.{S} Мучио  
 било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њо 
но крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и  
престано причињава као да неко пристаје за мном, као да ме узастопце прати.</p> <p>О свему томе 
доносио.{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца ни 
онако недограђене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n=" 
и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чини јој се, као да је одасвуда гледају њег 
ве, мајка би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на  
/p> <p>Мајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта 
Нити питајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Х 
.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — реч 
ече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по 
} Немилосно, готово крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку ши 
ана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта нека 
n="376" /> <p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>—  
етан ли си! — викну јаче, стискајући ме за мишицу.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик,  
ућу, — као досјети се она, хватајући ме за руку. — Нипошто!..</p> <p>Мени сад истом свану пред  
о? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врат 
о је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} З 
>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређ 
<p>Сама Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и 
 трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај т 
тупи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Види 
и — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.< 
тку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о  
огао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чарш 
ели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невјеру учинио... <hi>Никоме</hi>!.. 
и прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му увијек били 
/p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече мирио, по 
утило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онолика.{S} Макар га и го 
 — Није ми необично...</p> <p>— А ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиж 
</p> <p>— Обрукала?..</p> <p>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!.. 
узе оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново пр 
 му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима распали се, поп 
 један у другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, д 
</p> <p>— Припреми пушку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује 
и нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу под оружјем, ор 
једи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи пр 
плашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађено <pb n="291" /> ударцима 
леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде?  
и не проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забу 
иче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорицали.{S} Гледали смо 
омећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> < 
аља — рече Хасан снуждено, уједајући се за усне. — Док се ми смислимо, усташи ће ојачати.</p> < 
опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.</p> <p>— Хајдем 
, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... нијесам глух...</p> <p>— Ама дошао сам 
од пенџера, на серџаду.{S} Ухвативши се за руке, приљубивши се, дуго смо гледали у очи једно др 
>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори з 
е, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, 
саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, за те, за срећу коју си ми само ти донио, за сло 
ан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим. 
мењени.{S} Ја стао на прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се 
а, исправио се, једном руком ухватио се за демире, док у другој држи пушку, па нас, онако загрљ 
бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој  
ајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.< 
е.{S} Ја сам опет ишао готово узастопце за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје 
{S} Какав ми је, бива, народ који јауче за добром, за славом некаквом, за слободом, а сам пјан, 
иџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p>  
и нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо. — Јефтино 
ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP19 
осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац о 
зи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се успла 
ши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко 
 му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на лиц 
/p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прогов 
чари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босон 
 разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупује 
ам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — к 
14" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно др 
е.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, 
о ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нароч 
а у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p>  
> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад л 
приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, ск 
— А ако нећу?..</p> <p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рук 
 и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила се њиме а ја, јединац 
астављали пут.</p> <p>Јесу ли ме држали за скитницу каква, за лопова, бескућника? ..{S} Или су  
реобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двад 
— који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд,  
бедре.{S} Непрестано као да се спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачил 
али, дочекивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са уст 
ело насмијао баш онда кад би му причали за разне Хасанове испаде, — које би сваки други отац на 
ло, потегнувши ме прије тога за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За д 
у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што ни 
шири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај. — Љутиш се?..</p> <p>Он се причини као да  
мели фењер, лагано, оборених глава ишли за њим, не стружући постулама, не говорећи, не јављајућ 
евојачке.{S} Хајкуна ишла пред нама, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути сн 
пињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Поче 
ражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му  
 по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} Непрестано с 
S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је 
ђа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283" /> <p>П 
ецу да рађа, јер шта ће живот кад се ни за се ни за њих нема чему бољем надати?“</p> <pb n="283 
о у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао н 
јне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегн 
</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и с 
<p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне  
и почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, ш 
гло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на 
је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити 
</p> <p>— Напријед!</p> <p>Чим прихвати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам к 
Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си,  
} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише з 
и му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши  
еднако пријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опали 
/p> <p>— Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, наг 
<hi>свједок</hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p> 
?..</p> <pb n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим  
<p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли и 
алогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</ 
.</p> <p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p> 
о у гласан смијех, морао сам се уједати за усне.</p> <p>Бојећи се да се ипак нећу моћи савладат 
а ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па... — вели њежно, пос 
— живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p>  
ао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човјек, који је читав вијек провео носећи  
зити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њ 
м претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружн 
едва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p> 
ипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежа 
сташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџиј 
ло што у чаршији купити, погодити, наћи за нас, Сулага је ишао, узимао, доносио.{S} Дешавало се 
 — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари  
оних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} По 
 — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb n="298" /> <p>— Он не 
вљао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p 
p>— Лаже! — викнух помамно прихватајући за нож.</p> <p>— Лаже он!</p> <p>— Она је <hi>сама</hi> 
. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет пре 
ље почех на глас размишљати, пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се  
ота је, — опет јој се јавих, пристајући за њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме по 
ги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> <p>— Хоћу.</p> <p>— Добро...{S} П 
езина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, као да би да је бране. — 
кове! — викнух ја набусито, прихвативши за пушку која ми стајала баш украј врата. — Још ми така 
баша одбаци филџан који се откотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p>  
тили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних пет дана, колико су, отприлике, мислили да ћу  
.{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из 
учем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за 
> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ало подаље, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили там 
ршава неке послове, те да га тако барем за неколико дана отјера од себе, да га одстрани.{S} Па  
 да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимари 
Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено погледам у очи. 
 за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни ста 
ан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и м 
атрње у дну авлије, големом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати 
 ње, сјецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправља 
S} Почеше увече редовно долазити, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и х 
ндуке.{S} Три сахата остао сам сакривен за сандуцима.</p> <p>Тако се, ето, једни ситна шала пре 
дру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са 
Свак је о њима говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом не 
 шта је од тих новаца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p>  
руженом руком.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> 
отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него готово као слуга, изме 
.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угод 
тражио није никога од њих, ни пристајао за њима.{S} Најволио је бити сам.</p> <p>Ако му је поне 
едлог био узалудан, јер Хасан тада, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно  
 ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много раније него је она  
 видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Упр 
ошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — реч 
спасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено 
 свак, — био луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводе 
прије ни мислио нити се љуцки припремио за њу, одлучио сам да се одмах вјенчамо.{S} Ни сватова  
го је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек  
Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фер 
су ми налетиле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо о 
јечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планин 
 га, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — пр 
ама, на трави.{S} Ни ручавати није хтио за софром, с осталом чељађу, него носио у торби, о раме 
љне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, з 
е једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрва 
звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао 
ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехли 
ушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1913 
грали.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбат 
, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за њим.{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу  
ражје густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> 
ах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега намјештена била шилта једна, опкољена јастуцима 
им ни да прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према  
ји му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом  
 Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, ни опрости 
љена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час престајали са грајом или почели шапутати, немирн 
сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> <p>Она устукну м 
е, да се какогод одмакне барем за сахат за два хода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли  
вала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“... 
.</p> <p>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долаз 
а пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, у 
ам.</p> <p>Читав низ оптужаба, све тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да с 
у, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима  
 нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, хоџа је постај 
вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побјед 
мшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запит 
а свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, — могао бих учинити све што ни 
 никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао сам у чаршију, међу чаршинлије, причао сва 
p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, 
улфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као д 
еном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него омалено, ситно дјевојче у мушком одије 
p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хајде с друге стране пу 
аскати до њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на  
више и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед, који ј 
ина нових трговаца.{S} Добила дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима  
p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала у 
ишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам био онако 
пну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, пошао Сулаги да  
а Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи нијесмо, п 
 <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо напријед, само напријед. </p 
d="SRP19132_C36"> <head>XXXVI</head> <p>За све вријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док ј 
xml:id="SRP19132_C5"> <head>V</head> <p>За неколико дана након погибије бабине у кући нам је би 
ки подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За чудо, тај поклич његов као да ми је давао нове снаге 
огу па пао...{S} Ништа је ово...</p> <p>За Османом одоше још неколико њих, одбјегоше.</p> <p>На 
 сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица смо сједили тако, нијеми, непом 
ијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и че 
и као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико смо се навикли на њега да мајк 
оли, а све стрепило, плашило се.</p> <p>За неколико дана Хасан је непрестано одлазио у чаршију  
ну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се осјећао некако чилији, лакши него пр 
 је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали су врло често на моју собу и 
 главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хоџиница ни Хајкуна не помакоше се нити пог 
мао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задје 
 <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и  
 — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не би Шерифа ханума, мати 
посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, 
о ће причати, ако њега нема?..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбам 
говарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од св 
ко, на голоме пољу!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и 
head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тетке 
шљетку проговори он тихо, пригушено, па забаци пушку на раме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— 
ебаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p>  
а људе не убијам — одговорих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> 
јући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, који  
вља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искеж 
двољком, утону у њему, очи се помутише, заблијештише.</p> <p>— Освети ми се!..{S} Гони ме!.. —  
, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила је 
акон тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не слути на доб 
> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, 
 зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Бо 
се уморила шибајући, пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући 
епромишљено, прекиде са свима обзирима, заборави на све, све погази, одби, одбаци.{S} Кад је ве 
 пробудивши се у ведро, свијетло јутро, заборави на ружне <pb n="390" /> снове што их недавно с 
другога, опет не <pb n="389" /> може да заборави, да омрзне ни он на ме ни ја на њега.{S} Опет  
 их он почне обасипати поклонима.{S} Не заборави ни жене, ни дјецу, ни чобанице; свакоме пошаље 
енаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за ру 
ута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S 
је.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уријетко, ако би стигао какав  
емље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу 
опове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено 
агло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</p> <p>— Хасане!..</p> <p>Готово одгурнувши  
е са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«, мајка као да би наново ож 
воје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица, шала, подсмије 
, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да ништа ни било није, као што човјек, пр 
ам имала каква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја з 
не, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтино дај 
рпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта је то? — викну опазивши  
/p> <p>— Све?</p> <p>— Све...</p> <p>Ја заборавих на се, планух.</p> <p>— Лаже! — викнух помамн 
{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих  
рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га то исто при доласку питао. — Ју 
 у хоџиној кући.{S} Готово сасвим почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су би 
иједна мрвица хљеба није остала у трави заборављена.{S} Да нас није било стид од простих чобана 
и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се  
} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по махалама, трговање, дружење са ја 
е већ видјела да јој нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум па 
ије ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене престале долазити, к 
сан се распали.</p> <p>— Кад би ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а  
слабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, нити им забрањивала.{S} Кашње, кад су жене 
и Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погледати не смију, камо ли да се с  
и пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узнемири ниј 
 све.</p> <p>Али, за чудо, мјесто да се забринем, наљутим, планем, поста ми све смијешно, необи 
а села се враћао увијек некако суморан, забринут, тужан.{S} Џепови му вазда били препуни некакв 
е нам Сулага.{S} Био је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред соб 
p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поздр 
никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џами 
м их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по обр 
.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек по 
ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. — Хоће, вјере ми.</p> <pb  
да они поштеде наше куће? — отегну хоџа забринуто. — Наши су били домаћини, господари у земљи,  
ја се за хајван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb  
та си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p>  
упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао 
штар, суров узвик као да поплаши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо  
јехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — 
.</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p>— Вр 
<pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у гов 
поменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох 
а, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се наново поче мут 
 пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу нас д 
арањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио...{S} Ружно — поч 
донесе воде са чесме, или ћупицу какву, завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи  
ло на њему могло назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикн 
 сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почели и улаги 
бринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на  
изала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, 
али смо се низ стрме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Ха 
 рамена, а ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвор 
 се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, до 
поче ходати, мотати се по читавој кући, завиривати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиј 
него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је је 
са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га ник 
еде...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— Па  
мове.</p> <p>Прексјутри дан, око подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, 
се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— А да те он таког видио 
.. немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је  
ми се, стужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз  
ним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која му прек 
петљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве с 
је...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем 
 климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговори 
јдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негдје хајдуци дочек 
ша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слатки 
ао да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не предушуј 
 због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешку примакох јој се опет, узех је око пас 
ажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога.. 
о јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити деб 
ба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимат 
а крви!..{S} Није рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише ј 
 говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали га, чистили.{S} Ако је сл 
рутићима по пепелу, <pb n="308" /> а ни загледали нас нијесу боље, ни премјерали нас.{S} Одмах  
им жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипао оштрице, трљао  
рану, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и —  
но застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поно 
 се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто  
о из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајиш 
новце.</p> <p>Кренувши даље опет почнем загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од  
раном, душецима, чадорима...</p> <p>Кад загледах боље, познадох међу њима Јована, оног истог Јо 
јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилен 
, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше  
.</p> <p>Чим смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам  
 је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли од 
е, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгу 
гријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок!..{S} Није твоја!..{S} Наша је! 
 се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S} Трговац онај поно 
 је овђе ханума!..{S} Њезина је кућа! — заграјаше остали момци за инад њему, опколивши мајку, к 
ање.</p> <p>— Шта вам је, несретници? — заграјаше неколике чаршинлије, мијешајући се међу нас и 
ослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</ 
анпут сам опазио како је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како  
{S} Пошље, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега.. 
 снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити,  
коме више!</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p 
нат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, загријах се мало, распалих се.{S} Хвалећи робу све више 
 шантуцао сам, тетурао; кашње, пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као 
ве снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо, — слушали како у даљини негдје, у другим сок 
.{S} Их!..</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче  
и.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два- 
лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђево 
 док у другој држи пушку, па нас, онако загрљене, продире чудним једним погледом, погледом какв 
е на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине 
главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трг 
ући нешто у себи, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која 
х након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, преб 
е како, попевши се на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, 
да кад је касно помагати; док човјек не загрца, не осврћу се на њега.{S} По срећи, њихова помоћ 
 часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је јаче поч 
 отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, устала на своје дијете, на  
м, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак  
о тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да  
е одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко д 
а се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављено неколико пута према неколицини путника, угуши 
ећи ништа, гледали смо један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри 
>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — 
шћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебел 
зимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео  
з басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите 
ушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући,  
> <p>Осванули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и не 
а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испрекидано, загушено. — Ја, црна мајка, уста 
о кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би 
} Свако јутро убрао би по киту цвијећа, задјенуо под широки, ћошкасти фес, који му падао по уши 
, бијелим турбаном, за који увијек биле задјенуте дебеле, жутим концем превезане наочари и двиј 
ањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p 
ало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p 
Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запит 
 он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учинио.. 
пролазио испред дућана весео, насмијан, задовољан, а око њега, са двије стране, ишла двојица мо 
показујући на кућу, на Хатиџу. — Ја сам задовољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба  
е, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о св 
и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбу 
ити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипнуше ме мало за образе 
ћа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасан 
 пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити 
уги отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је бабино дијете! 
9" /> <p>— Ех, брате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Ст 
ијесам, ни довикнуо му што.{S} Необично задовољство осјећао сам већ у томе што сам видио да се  
јале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махала читава поносила  
ти, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украдене 
бу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једну лулу, као, бива, да му то буде награда за  
 граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног мукл 
ра.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту  
у, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У чаршији га сви  
ваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потрчим вратима, 
а и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних осам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка  
ије био у близини.{S} Само њему за инат задржао сам се, остао.</p> <p>Човјек овај као да је ужи 
 и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и н 
 и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је највише жељела да и 
 сам одмах да се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој 
креса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов?.. 
 мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагив 
де.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се 
убав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете  
ма колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би могла једнога дана, огољ 
кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјес 
а крила лабудова над језером каквим.{S} Задуго се ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања 
 и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и  
еним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем 
ила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумра! 
им је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам себе прекоравати што сам б 
ршне, плахе, једре, са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које  
пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што 
уке.</p> <p>— Еј, рођо, јеси ли се пута зажелила? — питао је каткада бедевију, хватајући је исп 
Ђе?..{S} Кући?..</p> <p>— Па кући...{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамо 
 јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето 
 — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запит 
 мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже  
p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну пако 
унца не виђети...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запит 
чице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава г 
граше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се. 
авим брчинама, стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{ 
о сваку вече.{S} Рано, одмах по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио б 
Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхт 
S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се к 
ами, вратио с пута, кад би пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени пари 
једоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њихо 
 ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о 
" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао сам  
 и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није било узалудно.{S} Неколике муштерије,  
и?..</p> <p>— Кијамет.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим 
и обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није б 
х из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не 
и сакривала ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, 
еобуздан дјечко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам с 
им даном постајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој к 
итом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у групе, пушећи и и 
бу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклет 
ушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пили, с 
о питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући више ни од чега, не осјећајући готово никаквих 
утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаок 
ци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита л 
ме? — подвикну струка некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Је 
одника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође  
> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно ми заигра срце.{S} Једва се савладах да не узвикнем од вес 
пазили ватру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену с 
је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као растопљени туч, 
е, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући п 
пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, 
устивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по авлији, кад би посједали по трави, он сам с 
омци, којих је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би 
: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и н 
учају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се с 
>Ни ја нијесам смио потрчати авлијом ни заиграти се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како 
анка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а витло 
ор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је крес 
ао да ни сама није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као 
 се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — рече — ако га мислиш поштено враћати. 
, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са неуређеном косом која јој се расипала по 
е је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су и 
 у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" />  
ећ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и  
 изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам 
ем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он исправљен, пон 
и дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помол 
оџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њ 
нао.{S} Неколико пута сам их видио како заједно пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је 
би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, договорити?..{S} Па, а 
И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из  
о богат, богатији него четворица других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали с 
} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу на прса све је 
ја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </div> <div type="ch 
 Ах, не вичи... ах... не галами тако, — зајеча он испрекидано, хватајући се за прси. — Ах... ни 
х... муко моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> < 
иш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> <p>— Колико хо 
ет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко  
ући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно,  
 <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застад 
а десно кољено узе јање преко крила.{S} Закла га.{S} Млаз топле црвене крви шикну, попрска све  
Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену напријед.< 
е пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што с 
црвеном шамијом, која јој половицу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у др 
ки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, с 
ио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големим  
у сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, погур 
 — рече — а кад би ти хтио остати овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком 
ије наш!..{S} Он лаже!..</p> <p>— Он се заклео да су га оробили хајдуци, а кад је примио на душ 
свакоме!..</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослух 
авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некак 
чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi> од 
а од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мисл 
јесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјерати 
ћале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој, да ћ 
ао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разг 
ад се нијесам заклињао, ни тражио да се заклиње.</p> <p>Сви наши разговори били су обични, врло 
некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и 
пет кијамет!..</p> <p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, поглед 
лфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната 
одарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако састављене 
нога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким,  
и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да и 
 као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — 
и пажљиви, обазриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав н 
љен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и 
илиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отс 
ребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци 
 —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p 
 и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаг 
на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, газ 
ави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни 
p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о,  
ли, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — п 
има и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, комеш 
, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, 
и и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p> <p>— Дај ти, болан, — рече — да купи 
а.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на од 
м, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва 
размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико се не од 
е за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешањ 
сељацима пошао у Мостар.</p> <p>Кад сам закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а су 
 овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате 
402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој 
колика листа букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново  
ати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагл 
и очију ни проговорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништ 
гњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова ку 
амен кроз <pb n="281" /> отворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а од 
 Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, ко 
ори као врела крв...{S} Ја га његовала, залијевала, па... па ми драго што се расцвао...{S} Сагл 
на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залијевала је јорговане, пресађивала албабере и невене, 
} Шта ће ми новци кад треба хљеба?..{S} Залогај хљеба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и ра 
ру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и  
еба га освојити...</p> <p>А најслађи је залогај који се освоји!..</p> <p>Чим сам остао сам у со 
 заборавиле, макар комадић хљеба, макар залогај какав.{S} Ништа.</p> <p>А цријева као да врију, 
 ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џабе; треба се сад борити, рвати, треба га осв 
и...{S} По читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и зав 
ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неколико минута шкипић је 
 чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у ус 
..{S} Лијеп! — нашалих се ја, давећи се залогајима.</p> <p>Она заврти главом, уздахну.</p> <p>— 
једити.{S} За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем;  
и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови поле 
те...</p> <p>— А јаран ми...</p> <p>Она заломи рукама, искриви се.</p> <p>— Ја га се бојим — пр 
>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни отворити очију ни 
авао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</p> <p>Одлазили су не  
е, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор,  
> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S 
ећега ропства у потпуну слободу свакога залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мир 
милији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се дигнем, д 
лепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа некаква канта, заклопараше нечије нануле, зацили 
рестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га суст 
лио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми с 
се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењ 
џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљујући 
ва бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да  
много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, д 
ам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теб 
 што ми се каткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, мн 
јкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије по 
 соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три буса љес 
мах придизала, исправљала се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила 
сукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто,  
 одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвј 
уги.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам више наличио каквоме хамалу  
куда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Ка 
ајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претв 
а дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнути.{S} Одмах се могло познати да то не слути на  
е њезина оца док... док се још љуцки ни замиловали нијесмо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да  
ма коме...{S} Не може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не би 
азлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко руг 
 ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, замисли се.</p> <p>— Не можеш ти у оној кући живјети —  
ба прекинути.</p> <p>Хасан поћута мало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа  
...{S} Их!..</p> <p>Стари зажмири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, ка 
 и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само колики ће дућан бити кад она распе паре!.. 
 руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад  
за подвољак. — Реци ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p>  
астанак, теферич какав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он 
вом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу с 
еци га...</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике ко 
ли се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су макар за час пре 
не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, н 
да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама 
ко ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Никакав по 
ако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и о 
е поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледала.< 
иправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника. 
ђе ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече покуње 
/p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш ли?..</p> <p>— Да видим 
нуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n="2 
ећи је. — Опростио би...</p> <p>— Ја да замолим?..{S} Ја?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада  
и, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем 
олила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опростио 
ећај ми да више нећеш с њиме говорити — замолих је, хватајући је за подвољак. — Реци ми!..</p>  
ули смо у шуми, у планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, ла 
азмишљала о нечему.</p> <p>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврн 
ши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш ми је мило 
једе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече раз 
 с бимбашом.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се 
њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, окићених 
ијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми  
ипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропињало уз демире.< 
оз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко чуо или опа 
а ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— Ко ће нас уловити?</p> <p>— Па... ха 
авио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, ј 
ати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно раз 
испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... замуца трзајући низама дуката као да ће их откинути, —  
... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих им 
>— Па... па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри. 
..{S} Казуј!..</p> <p>— У твојој кући — замуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звеке 
т ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад 
, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разговарала с њиме — додад 
под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле кахву.{S} Све као да  
 са усташима...{S} Трговцима, бакалима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножеви 
 су продавали робу под оружјем, оружане занатлије радиле о занатима, оружане кахвеџије пекле ка 
ем ја викати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи.. 
 и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.</p> <p>— Води ме! — опет убрза  
о мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, о 
 покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није ли ме ко  
вих, које се чиниле још љепше, чудније, занимљивије.{S} Човјек који је много проживио, много пу 
.{S} Пјевај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било 
..{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче 
амисли, болан, како ће то бити, — викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску 
бољи од тебе!..{S} Нико бољи! — узвикну заносно, љубећи ме. — Ти... ти никад кумре убио не би.. 
а може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука нема ни праве радости!..{S}  
тапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, будуће људе, буду 
и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са одушевљењем.</p> <p>— Помисли, болан, све о 
d="SRP19132_C18"> <head>XVIII</head> <p>Заноћили смо покрај чобана, планинштара, пред старом, н 
ила потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жен 
е.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, по 
рекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећ 
ече.{S} Сједне на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — ре 
ећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тиш 
кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету гин 
оге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече развлачећи. — Проћи 
ово лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши наргилу, — што јој слушкиња увијек доносила,  
шкасти фес, који му падао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, 
м турбанима око главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гле 
ући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједили  
 помамна.{S} Лице јој готово помодрило, запалило се, искривило, жиле на врату набрекле, сви миш 
 у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Тада би по обичају и оп 
и ми отац забрањивао полазак, ја бих му запалио кућу, — рече — а кад би ти хтио остати овђе, за 
ог.</p> <p>— Какав је, још ће чију кућу запалити — говорио је хоџа забринуто, гледајући за њим. 
гова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима 
е голема граја, каква се одавно чула ни запамтила није.</p> <p>Читав се шехер узнемири.{S} Дућа 
рата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу.{S} Заборавих на све.</p> <p>— Шта 
чађаве бркове који му пали по устима. — Запело ми нешто за ногу па пао...{S} Ништа је ово...</p 
ила у некакве грађевине... задужила се, запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочек 
 твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} Колико сте саме готовине  
н стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се ча 
м?..</p> <p>Хајкуна отпочину.{S} Држећи запету пушку стајала је према њему усправљена, горда и  
 травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве по 
 се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљ 
епрестано граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од  
обрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радит 
и, метнуо некакву хартију на кољено, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бу 
/p> <p>— Хоћеш ли се на ме наљутити? —- запита меко, плашљиво, тихо, а глас јој дршће, трепери  
 је ли шала била кад си мени долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</ 
 Шта слиниш, женскоњо?..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли  
, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њим 
ке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли  
аве.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још  
орица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише 
>— А како ћеш радити... празних рука? — запита замишљено. — Како?..</p> <pb n="337" /> <p>— Ник 
 пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи сваки покр 
 баш хоћеш да продаш кметове, ханума? — запита испрекидано, премећући велике жуте бројанице међ 
шће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хасан нестрпљиво, врпољећи се. — Је ли?..</p> <p 
ло, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем да на с 
а Сулагом.</p> <p>— Треба ли ти пара? — запита полако, шапћући, старајући се да нико не чује. — 
 собу.</p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман м 
.</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио с 
укат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште нов 
ставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се.  
тупи му:</p> <p>— Хоћеш ли још кахве? — запита шапатом.</p> <p>Он не одговори.{S} Причини се ка 
 ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита живо. —</p> <p>Гладан сам...</p> <p>— Има, има,  
ћи нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита јаче, пристајући за нама. — Е лијепо, лијепо...< 
а у шехеру«.</p> <p>— Па хоћеш ли је? — запита, смјешкајући се добродушно. — Је ли ти драга?..< 
 прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас? 
> <p>— А ће хајдуци дочекују путнике? — запита Хасан поново, уносећи му се у лице. — Овђе?..</p 
не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, 
ве друге...</p> <p>А имаш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колик 
 болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо меко, опет пристајући за мном. — Нећеш?</p> 
/p> <p>— Смајиле, Смајиле, спаваш ли? — запита ме уплашено након дуже почивке. — Јеси ли будан? 
p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— 
>— А како ти је било тамо, на страни? — запита Сулага мирно, правећи се као да не гледа ни мене 
<p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар 
.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио одмах уз ватру и неп 
међу шаке.</p> <p>— Што си се препао? — запита.</p> <p>— Ја?..{S} Нијесам...</p> <p>— А мени се 
ошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..< 
ишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти 
си учинио, за Бога?{S} Шта си учинио? — запита шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њом 
ешто.</p> <p>— А како те хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што  
ује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједа 
Шта?..{S} Да се опет није што десило? — запита као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...< 
вукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си то 
 — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфаг 
о чудила се.</p> <p>— Хоћеш ли кахву? — запита га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се 
х се разведри.</p> <p>— А пуно краду? — запита брзо.</p> <p>— Пуно.</p> <p>— Па какве штете кад 
 се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запита готово плачући. — Да је моје ја... ја бих продао 
ела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар т 
се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не љутиш?..</p> <p>— Не 
ухана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — запита цар, примичући му се.</p> <p>Он ни ријечи.</p> < 
, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде 
тили?..{S} Шта им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима 
 ти је?...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначк 
тјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њег 
не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће  
> <p>„Што шибаш човјека, честити царе?“ запита велики везир чудећи се. „Шта је скривио, ако је  
>— Можеш ли ићи? — причини ми се као да запита.</p> <p>— Шта питаш? — отегнух полугласно.</p> < 
алим умријет’?..{S} Рашта?.. — сам себе запита. — Ко ће жалити?..</p> <pb n="311" /> <p>— А ће  
 <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?..</p> <p>— Радити... 
асипале...</p> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n 
ично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви, ваистину, нијесте  
и.</p> <p>— Рањен?..{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} 
.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p>Друго ни 
е на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је?</p> <p>— Видиш... не могу д 
..{S} Шта ти је?.. — њежно, испрекидано запита она, милујући ме по глави. — Смајиле!..</p> <p>— 
ржећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш 
та вам је?...{S} Шта вам је?.. — очајно запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, 
да, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p>— Па то је ни 
е први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, 
а, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну ру 
p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни 
</p> <p>— Шта?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђ 
ман да опали.</p> <p>— Можеш ли? — опет запита пошто смо прилично одмакли.</p> <p>— Могу.</p> < 
ану.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он — ни рије 
ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p> 
ери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађиват 
ће, ама...{S} Кад дођем тамо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> 
 да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А 
и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не  
поносио.</p> <p>— Јесте ли посустали? — запитала би уријетко, покаткада, којега од нас двојице, 
p>— Јесам ли кршна овако? — изненада би запитала Хатиџа, жељна да га развесели, сва се умотавај 
</p> <p>— Јесте ли одавно подијелили; — запитам га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се п 
и.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија  
не и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?.. 
ди се!..</p> <pb n="301" /> <p>— Шта? — запитам га буновно, промукло, не отварајући очију. — Ку 
, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — С 
, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их 
о да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам полако, примичући се.</p> <p>— Тхе... сврби...  
м мало.</p> <pb n="386" /> <p>— А ти? — запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући 
гаш се.</p> <p>— А рашта да те жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?.. 
 <p>— А рашта се састајеш са Хасаном? — запитам након дуже почивке, гледајући јој у лијепи, мал 
ем разговор.</p> <p>— А кад си рањен? — запитам меко, болећиво, сасвим заборављајући да сам га  
окрвавиле.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио 
оменула?..{S} Што ти је пао на памет? — запитам пријекорно, лако је одгурнувши.</p> <p>— Што... 
 <p>— Јеси ли изненада кренуо на пут? — запитам након краће почивке, тек колико да не шутимо. — 
 А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. 
е постао...</p> <p>— Шта ти је учинио — запитам весело, гађајући је листићима искиданог, згњече 
ни превртања очима.{S} Никад је нијесам запитао: јесам ли јој драг; никад се нијесам заклињао,  
Шта сад? — као да смо у исти мах хтјели запитати један другога, а сваки се устручавао да то прв 
и.</p> <p>— Шта је?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу 
оваца, што их мајки дао за грађевине? — запитах жешће.</p> <p>— Потрошила.</p> <p>— Све?</p> <p 
 у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — запитах намигнувши, хватајући је за меки, обли подвољак 
повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запитах мирно.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изв 
уше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаћемо...</p> <p>Па крену 
адост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и с 
м.</p> <p>— А рашта да га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта 
>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — жи 
оћеш ли да примимо једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, 
омену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?..</ 
 смо легли, одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се  
.</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чем 
ао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати ништа све док се не утишам мало, док се не  
ритрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставиш 
бацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</p> <quote> <l>„Бег Али-бег на кули сјеђаше,</ 
p>— Нећу хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p>  
ојој кући то да ми рекнеш?..{S} Ти?.. — запјева развлачећи.</p> <p>— Ово је моја кућа, а ти си  
и...</p> <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се по 
— вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати. 
 да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ама не сама, не себи, него... као што бумбу 
ног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично  
ју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба!..{S 
 као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да 
и очи, црвена долама прелијевала се као запјенушена крв, а турбан око главе бијелио се као вије 
жем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, од 
гњечиш...{S} Уби, сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме  
 је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p> </ 
лас јој дршће, трепери као да ће поново заплакати. — Хоћеш ли се љутити?..</p> <p>= Љутити?,..{ 
и, с рукама у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb  
вом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам.{S} Спустивши јој главу н 
ем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више савлађивати 
 да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће н 
цима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлуцима ра 
Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око г 
е на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, кршне, плах 
ућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!< 
ајку, као да би да је бране. — Она овђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо 
>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш све кметове што краду, макар их б 
Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у о 
ти свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што с 
Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјешта 
а тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да продаш с 
уђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружј 
у овој кући, али којима још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку. 
асцваше.</p> <p>— Приступајте! — мукло, заповједнички осијече бабо, па окваси руке у крви и, ра 
у.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли 
јеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!</p> <p>За ч 
>— Ти хајде с друге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опал 
руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, чапкуне!.. 
ично поодмакли, Хасан као да сам хтједе заподјести разговор, али се ипак предомисли, па окрену  
вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по 
х! — умало што нисам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, с 
ивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пр 
пове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пу 
 — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам започео...{S} Ја... — одговори Хусо поносито. — За људе 
ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — плану 
<p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко је кавгу започео? — запита мајка као осоколивши се и подиже глав 
, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чис 
 ни облачио, ни гиздао као други.{S} Са запрегнутом бошчом, опрашен, замаштен, прљав, често сам 
м а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?</p> <p>— 
и је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> 
није био ни друг ни пријатељ.{S} Чим му запријетила опасност, оставио ме, напустио, не бринући  
икну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде 
 још потпуно ни био довршио посла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим но 
 до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком да је само њему, Јовану, дозвољено пр 
ући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред 
е из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, чучнуо поред мангале, у руц 
рљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с би 
ебнији.{S} Он нити је хтио противити се заптијама, ни бјежати, ни узмицати.{S} Не.{S} Само се з 
мље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеше на све стране гонити свакога кога су опа 
а једној страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге,  
а звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> 
а Сулага, немиран, усплахирен.{S} Тутну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом. 
улуд, не осврћући се.{S} Неколике пушке запуцаше за њим, заграјаше свиколици, потјераше га.{S}  
дох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то би 
шао сва наша добра у нереду, остављена, запуштена, готово сасвим пропала.{S} Бабу је необично х 
е могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све глед 
 што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Могла си и з 
ни се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања оноликог, смучи ми се, стужи.{S} Испод по 
 да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, пред нама, може показивати како ј 
егавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се друже са човјеком који још ни једн 
нијесам много састајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и к 
нема, да је отишла некуд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, боја 
 заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што је Хамид ту био, – да остану близу јед 
а још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не пецне, вјечи 
 кажем да ће доћи...</p> <p>— Оставиће, зар, чету?..</p> <p>Хамид опет кихну.</p> <p>— Рањен је 
ке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p> 
ух по трави, прућих се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— 
 и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити што сам дошла да ти кућу видим? — рече п 
 до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> <p>Тада би замолио да му коњу 
 — рече одлучно, заповједнички, желећи, зар, одмах да се увјери: хоће ли је послушати.</p> <p>— 
 отезали с поласком.</p> <p>Не смијући, зар, да се одмах окрешу са усташима многи су отпочели с 
 мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ басамаке, п 
p>Истога дана дође нам Сулага.{S} Хтио, зар, да види: је ли све намирено, уређено, има ли у кућ 
јка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој ударати ни кажњавати — брзо 
Па није хтио ни окусити...{S} Мрско му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, н 
<p>— Ни мени, мајки за љубав?{S} Нећеш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику. 
иџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их!..</p> <pb n="376 
тио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покори 
бићу свакога!..</p> <p>— Хахахаха!..{S} Зар сам ти толико драга?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам 
..</p> <p>— Стој!..{S} Спремај се!..{S} Зар никад људе нијеси видио, живино? — откреса он, поку 
о тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па 
p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако говорити?..</p> <p>Тада је остаја 
и се на мајку. — Што ћу га питати?..{S} Зар сам дијете?..</p> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену м 
њему мислио као о поштену човјеку?..{S} Зар <pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није 
 отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси  
е крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да заглади 
астиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој јаран?..</p> <p>— Ако је јаран, не ашикуј 
ан? — опет се почех љутити сам на се. — Зар је крива што га је споменула узгред..{S} Зар се и з 
врћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсм 
ирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?</p> <p>Па привуче Ха 
о тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам намјестила?..</p> <p>— Лијепо  
 живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, 
 ефендија меко, хватајући ме за руку. — Зар си толико љутит?..</p> <p>Па отвори врата, помилова 
сан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> <p>Хоџа се причини као да га није чуо 
чио да одбијем.</p> <pb n="336" /> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га З 
шку!..{S} Уреди се за нападај!</p> <p>— Зар...</p> <p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И му 
— рече шапатом. — Мичимо се!..</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Х 
зумије. — То је мој одговор!..</p> <p>— Зар? — запита он мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са 
жити...{S} Ево ти моје куће...</p> <p>— Зар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти м 
и — а сад нека ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха. 
емире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти 
ватала прашина с прста дебела.</p> <p>— Зар ме овако дочекујеш? — запита Хатиџа одбацујући фере 
опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да тако говоре?..{S} Зар смију о мени тако г 
о?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пип 
лавом, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно.. 
уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар тако, момче? — тек сада про 
се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројаниц 
 још сам је више мучио, пецао.</p> <p>— Зар ти је сада мрзак, па га гониш? — запитах пакосно.</ 
отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромп 
ги раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми није једнако — питао сам га, гледајући му право  
 да уједам подмукло, испотаје:</p> <p>— Зар се ни Хатиџа не би усрећила? — питао сам тихо, указ 
амо, па кад ме запитају: „Ђе си био?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Ш 
> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа“...{S} А, токорсе, пошао сам да уч 
..{S} Зажелио сам се куће...</p> <p>— А зар би могао од срамоте икоме у очи погледати? — брзо д 
Сви конци попадаше по трави.</p> <p>— А зар је зазор разговарати са твојим јараном?</p> <p>— за 
носим над њу. — Одговори ми.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижу 
га гониш? — запитах пакосно.</p> <p>— А зар га се ти не бојиш? — живо дочека она, гризући усне. 
тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узел 
 и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нех 
 руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, про 
н, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!..  
p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин  
су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија  
, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S 
босоног, распасан, раздрљен.{S} Како се зар прејео за ручком, стењао је непрестано, јечао и дах 
ћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једно 
 n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулф 
еврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, 
осао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена што га мало прије изгубила.{ 
ако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме 
кивао, мучио.</p> <p>Шта више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — поч 
врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се нечувена чуда догађ 
и нема...</l> </quote> <p>Људи, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Ник 
његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озби 
ав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S 
и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, 
/hi> је почела брзо напредовати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико см 
 нека муче колико хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и вол 
ати се за чело.</p> <p>— Па зар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блеса 
има. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумр 
це било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p 
p>Није шала: све сам то сам стекао, сам зарадио!..</p> <p>Сам!..</p> <pb n="347" /> <p>Ни украо 
b n="347" /> <p>Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуко 
Ни украо, ни отео, него зарадио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p 
дре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из ље 
 комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвр 
 — рече мирно, утежући бедру платном. — Зарашће брже...</p> <p>— Кроз десет дана? — запита Хаса 
тупи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> < 
еном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити с 
И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као су 
пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претварал 
ти ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа одмах ме растрије 
друму, хоће ли нас опколити хајдуци, па заробити, убити обојицу?..{S} Шта ће бити?..{S} Шта мож 
ма и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, тр 
а јарани, — желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била 
це, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се ба 
 и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до  
 ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне 
тужи.{S} Испод појаса снажно ми заврти, засврдла нешто, <pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси 
ућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их т 
 и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у стабла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p> 
на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што сам их од Хај 
ичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто гр 
акав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто гр 
г, долазило ми у дућан по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонив 
је густо...{S} Све као да је удешено за засједе...</p> <p>Ја легнух по трави, прућих се.</p> <p 
.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се с 
мбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајд 
</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одговор 
 нас, слуша; као да хајдуци ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</ 
о, прелетио бих тамо, само да час прије засједнем покрај оног пламена, да се одморим под стрехо 
са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, д 
ткада напунила би их се читава соба.{S} Засједну по меким, рутавим миндерлуцима, прекрштених но 
ме. — Пођимо.</p> <p>— Куда?</p> <p>— У засједу.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да 
 јатомице првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе ок 
ик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, 
нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они тр 
су свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама прелијевала се као запје 
м приточи, а одмах поред њега, на тлима засјео други, метнуо некакву хартију на кољено, па запи 
еца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим софа 
о ти се уклонио!..</p> <p>— Хахахаха! — засмија се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећућ 
поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кренути — рече.</p 
азна.</p> <p>— Празна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{ 
ре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, п 
ко главе. — Јесам ли кршна?..</p> <p>Па засмијавши се стискала је очеву руку, пребацивала је се 
чим јој преко прага прешла, грохотом се засмијала.{S} Ни ћилима, ни серџаде, ни шилтице какве н 
тити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако засмијала?..{S} Рашта ме почела пецати? — питао сам се, 
е филџане.{S} Погледасмо се очи у очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих  
</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се смијати — дочека 
 једва сам се уздржао да се грохотом не засмијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на  
да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она.. 
није до чекања...</p> <p>Он као да опет заспа.</p> <p>— Ефендија!</p> <p>— Ах... имаш ли душу?. 
м ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
и кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у неко 
 склопи очи.{S} Причини ми се као да ће заспати.</p> <p>— Ефендија... дошао сам послом до тебе  
лио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то по 
едан на другога, готови сваки час да се заспемо грдњама, пријекорима, псовком...{S} Хасан се јо 
 се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорга 
, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... не г 
ла вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div 
>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не заспим брзо настави разговор о другом.{S} Поче ме питат 
егох, окренух се на други бок да поново заспим.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну м 
е хладније, —— прилегли на ћепенцима да заспу мало, покривши се великим јаглуком по глави; бего 
и у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> < 
и се!..{S} Гони ме!.. — протепа молећи, заставши преда мном са раширеним рукама, а ипак не смиј 
нијесу допирале ни до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мен 
.{S} Дошавши до испод ћошка успори ход, застаде пред ћемерли-вратима, лагано, као размишљајући, 
краја допјевао.{S} Изненада је прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S}  
он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са  
ућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, т 
p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем 
8" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто 
> <p>Једва у неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:< 
А дијете добро, честито...</p> <p>Мајка застаде мало, поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И  
по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стр 
зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори главу...</p> <p>— Жао ми га било, а није 
 <p>— Нико нема — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зид 
, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари 
>Тек пошто се заморила толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше 
 и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку 
бично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустићеш ме  
уришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и 
гладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало, почеша се по упалим, мршавим прсима, — св 
тати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија  
а растолегну ћурликање двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S 
у магазу која ми се чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на м 
 опет раздражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их  
и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као укопан кад пређох преко прага.{S} Велики,  
олазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично бл 
н смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> 
а и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слуш 
p> <p>Али ове ноћи нијесмо, по обичају, застајали пред свачијим вратима, нити онако тражили дје 
а дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело  
 служило, — а био је грлат као пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе,  
.{S} Ако би прошли поред мене, свако је застајао мало да ме поглади по глави, да помилује; ако  
 се љутио на Хасана, који је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{ 
уо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет са 
шће какве непролазне шуме, Хајкуна поче застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих 
жљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућан, сакри 
дврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чин 
ако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузе 
 коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>Напошљетку,  
n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине 
сахнула ми; само ми на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! —  
 према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје! — викну брз 
 алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно према другом нијеми, окамењени. 
p> <p>Пред вече су ми дошли обојица.{S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и з 
пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прича? — пита узбуђено. — Ко?</p>  
е могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одо 
 <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у мене на р 
сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан као да се ника 
с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p> 
ми да се вратимо, — предложих ја мирно, застанувши. — Хоћеш ли?..</p> <p>— Ђе?..{S} Кући?..</p> 
дебели штап, прекорачио би преко прага, застао крај каната, опустио руке низа се и некако измор 
 пред Сулагиним вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отво 
тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију,  
ти, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> < 
 Шибајте!</p> <p>— Не...{S} Немојте! —— застења Хусо, покушавајући да се дигне. — Нисам лупеж.. 
им коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни застењати, од страха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко  
ој!</p> <p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео,  
 чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати 
чући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</ 
и.</p> <p>— А зар га нијеси ти довео? — застиђено прошапта она уздижући обрве. — Зар није твој  
оји ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити...{S} Дође ми да се 
рбере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прали  
бнаженим рукама до лаката, које су биле засуте брашном.{S} Опазивши међу нама страно, непознато 
рајаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p> <p>Авдо, бојећи се несрећ 
—— Оставите беспослице!..</p> <p>— Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Н 
ачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затварај!..</p> <pb n="357" /> <p>Авдо, комшија ми, кој 
ћући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај!</p> <p>— Нећу — одговорим им опоро, држећи ру 
аршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, оп 
 ме гурала у прикрајак, гонила од себе, затварала у собу, озбиљно пријетећи да ће ми »ноге преб 
p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико минута, а препла 
разлијевати по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвиј 
што је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да изла 
...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љутити, раз 
n="355" /> <p>Пред вече, раније, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као 
ити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој д 
, који ће, чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} За 
 дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну, а смео се п 
хвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече  
Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сј 
ајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамен 
ају ни отишла у своју собу нити се тамо затворила.{S} Не!..{S} Остала је онако лежећи на трави, 
ћама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута  
 зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> < 
} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у кућ 
pb n="296" /> <p>— Врата треба још боље затворити — додаде хоџиница тихо, одбацивши кошуљу с кр 
свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну 
о, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам  
 за другим, преко некакве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених деге 
омећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се 
и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед!< 
шибају...</p> <p>— Удрите!</p> <p>Неки, затежући, мрштећи се, приступише.</p> <pb n="239" /> <p 
 да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ломе 
развученим на смијех. — Ово се не смије затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши м 
 једног госта данас — запитах узбуђено, затекавши је у кухињи, украј огњишта, како чучи поред в 
е ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку босоног, распаса 
ађати.</p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су п 
. — Она!..</p> <p>Кад сам уљегао у собу затекао сам мајку како узваљена уз јастуке сједи на шил 
лаву.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радо 
, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли су ме уплакана.{S} Обоје се склепташе око мене, 
ишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком ш 
у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вечери затекох је снуждену, тужну, уплакану.{S} Двије кривудав 
планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће од 
ли, као за инат, никад је нијесам могао затећи код куће.{S} Управо, — како су ми кашње <pb n="3 
ктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребати као помамна.{ 
им пешкиром преко рамена, да му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скр 
махну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми приступи, спусти се на т 
} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око 
дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из с 
као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо поче уклањати некакве сахане са серђена и ре 
љу не би чуо разговор или препирање.{S} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више з 
поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступи 
амо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто би она приступила, показивао јој некаква с 
звијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, о 
неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шапта 
ено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држећи каната, искочи преко прага, ст 
ом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу браду која м 
на у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о кољена, с муком  
м се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да се исправим.</p> <p>Узал 
ао да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука м 
а скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и пров 
дравише лаким климањем главе.{S} Сулага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони  
 <p>— Јеси ли ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што  
>— Само сам разговарала с њиме — додаде затим шапћући.</p> <p>— <hi>Само</hi> разговарала?..</p 
 вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према вратима, увијајући се.</p> < 
ике, бој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се б 
, које као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта 
помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — 
е љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, 
дао, поново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадор 
 снуждено. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> 
> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи 
к?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној 
и за нама. — Е лијепо, лијепо...</p> <p>Затим ме опет премјери погледом, ухвати ме големом свој 
адниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим је, — не обзирући се на то што сам се трзао, отим 
тајали за њим, — да донесу јање.</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свиј 
оред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их 
рсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му  
а припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред њега, уз кољено му, спустила му  
/p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се пр 
аги, у авлију му.{S} Хатиџу, вјереницу, затицао сам обично гдје сједи на софи са цвијећем, међу 
 му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, к 
али да нас чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мал 
добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{ 
рније имуће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде 
од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угл 
м, који као да није трпио приговора.{S} Зато би одмах након такве његове упадице обично и наста 
стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, испружи шију, понизно се наклањају 
е у таквом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p>  
етнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијес 
њега није било да двори, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала  
једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, вјечито страхујући да их случајно не бих одао баб 
 се не нашале с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само  
 отегну некако ђаволасто, дражећи ме. — Зато?..</p> <pb n="373" /> <p>Узнемирен, сметен, омађиј 
. „Драго ти“, каже, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо 
, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао  
од главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?..</p> <p>Она застаде, обори  
ко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла чу 
оса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме.  
 давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он м 
чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак 
смијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се  
о само мени или некоме од мојих.</p> <p>Зато поред све њихове љубазности поче ме обузимати нека 
..</p> <p>— Добро...{S} Узећу колико ми затреба...</p> <p>Чим смо се растали отишао сам одмах д 
ам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда г 
ударе у дахире, уздигну се на прсте им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим  
екета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229 
штап, на силу хтио да мушки коракне, да затресе кућом.{S} Али чим је прешао преко прага, нога м 
 крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.</p> <p> 
.</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по ч 
.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone u 
 се у гркљану.{S} Затим као да се нешто затресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде 
 Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипошто!..</ 
а јачег шума: ни гранчицом каквом да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И неп 
е до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> <p>— Аман!..</p> <p>Хајкуна живо ско 
у, нећу, нећу...</p> <p>Па се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> < 
 земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао уп 
ужје зазвекета.{S} Читава авлија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> < 
нино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се исплачем.{S} Хајкуна, милују 
p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га 
а; пунио се буха, испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, 
и су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих  
зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око разлупаних пенџер 
 све што је патила.{S} Старала се да ме заузда, стегне, пригњечи што може јаче.</p> <p>Па као д 
почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијега 
<p>Суза једна скотрља јој се низ образ, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап  
 неко доба један од путника застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта 
вши се у страну, поклопи уста руком, да заустави смијех.</p> <p>— Па... па чим сам те опазио, о 
поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S} Шта си уч 
овори лијепе ријечи са мном; нико да се заустави мало, да ме саслуша.</p> <p>Чак ме ни у ханове 
јецање.{S} Сваки пут нешто као да би ме зауставило, задржало ту, нешто као да ме гонило да потр 
нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту кућу, која је бјежала, да је ухватим, стег 
осртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо се, напошљетку, пред старим, сниским, испуц 
Неколико пута чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново 
е хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и н 
из басамаке.</p> <p>Дотрчавши на авлију зауставих се од чуда.{S} Макар што сам био навикнут да  
</p> <pb n="395" /> <p>Други пут, опет, зауставља ме Хатиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом з 
реко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком.</p> <p>— Пјевај ми, Хајнија 
шено промолила понека глава дјевојачка, заустављали смо се одмах, застајали.{S} Хајкуна је не о 
ћу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се, зар, — макар што 
ченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали на коси, пешевима кошуља, или падали на сни 
ојчице које је сретао путем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне 
..</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако с 
премао се нешто да предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да  
ити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута на »поштеној« одбрани и 
мом, привезаном за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, н 
се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја нијесам смио потрчати  
нога јутра не поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд н 
х, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијат 
 робе!.. — почнем викати лудо, помамно, зацењујући се, те се многи пролазнини почеше освртати и 
у!..{S} Удавићу!.. — рикнух ја помамно, зацењујући се, раздражен њезиним смијехом. — Убићу свак 
каква канта, заклопараше нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p> 
х ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељо 
надио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чу 
о дрво, а одозго са врхова планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вук 
тога часа мајка не указа на вратима.{S} Зачувши, зар, необичнију грају, хитно је стрчала низ ба 
ко слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она се зачуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде  
о код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, гри 
ер, на разговор.</p> <p>Необично сам се зачудио таквој поруци...{S} Шта је хтјела са цвијећем,  
..</p> <pb n="338" /> <p>Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока 
је мало окршаја...</p> <p>Ја се токорсе зачудих.</p> <p>— Их, колико ли их морало погинути док  
који као да је био бјељи од филдиша.{S} Зачудо, учини ми се као да сада први пут гледам у тај в 
узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се, подигао главу, па ме само гледа,  
 да је у кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас ш 
ану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! —  
head>XX</head> <p>Освијестивши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> < 
едне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и го 
p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одбијемо.</p> <p>— Нем 
/p> <p>— Не можеш...{S} Рашта? — запита зачуђено. —</p> <p>Шта ти фали?</p> <p>— Осман ме ’сује 
...{S} Да нијеси болестан?... —— запита зачуђено, а низ мерџана, опружен низ малу пуначку <pb n 
/p> <p>— Госта2?..{S} Кога?.. —— запита зачуђено. — Оклен?</p> <p>— Хасана!</p> <p>— Њега?..</p 
.</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, 
пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова!..</p> <p>От 
ш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас д 
 и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкајући се по глави.</p> <p>— Баш се раскрв 
е.</p> <p>— Шта је опет било? — запитам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат з 
 отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, бржебоље отс 
ресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око м 
ада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, о 
а би премрли од страха чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <p 
с њиме, поџавељао се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро зв 
ет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, р 
ечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала да отвори, указ 
разговарати са твојим јараном?</p> <p>— заштита лукаво.</p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она 
 Ко сам у себе поуздања нема, ничија га заштита подићи не може...</p> <pb n="215" /> <p>Отада м 
 Јован, који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли  
том свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p> 
/p> <p>Мени сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сје 
 напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо  
и?..</p> <p>= Љутити?,..{S} На те?..{S} Зашто?..</p> <p>= Крива сам.</p> <p>— Ти?..</p> <p>— Не 
ити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — неколико пута питао сам Сулагу, п 
ру ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто сам мислио да се баш хтио наругати? — мјесто хљеб 
гано, тихо, старајући се да ни трава не зашушти, ни шљунак не захршти под ногама.</p> <p>Ни ја  
м да не затресемо, ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на дес 
а! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> 
и.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе. 
/p> <p>— Он ми није јаран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по ра 
 госта...</p> <p>— Хасана?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи прамено 
во, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну ја 
ебе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — ре 
<p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта 
есвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опазе 
гло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави,  
х, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљ 
 у њој.{S} Као да није вјеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше  
 тајанствено.</p> <p>Шта ће бити ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?... 
а се увјерим јесам ли још у сну или сам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за рук 
 ситна шала претворила у праву правцату збиљу.{S} Адет онда такав био да јарани, — желећи очува 
скрено, непритворно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселиј 
авајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чуда!..</p> <p>— Обећај м 
<p>„То“, каже, „опет за инат мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле 
ан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} Удавићу!.. — рикнух ј 
е</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љ 
> мушки глас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи пла 
ата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спу 
ме превијати нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и  
апитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме 
 у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мене зар?..{S} Због мене?..</p> <p>— Убићу!..{S} У 
/p> <p>— Рашта си се пробудио?</p> <p>— Због тебе.</p> <p>— А ништа друго не чујеш?</p> <p>— Ни 
 сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније, сједајући на 
јесу хтјели застајати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрв 
 Ја сам мислила да ти... да ти... ништа због мене не би учинио...{S} Мислила сам...{S} Их...{S} 
 загледао у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у  
ла се њиме а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су д 
 <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због м 
никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он у 
м дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова одл 
то га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погрешк 
<p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чешће 
 звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспосли 
ијечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, пријетио, ударао.{S} Јок!{S} О 
атиџа.</p> <p>— Да се договорим с тобом због кметова — вели.</p> <p>— Нека...{S} Договорићемо с 
бу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан због ових посјета.</p> <p>Мајка, која већ бијаше научен 
ије госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђено спусти пушку поред себе и сј 
 звали због крупних каквих ствари, него због ситница, беспослица разних.</p> <p>— Шта је? — зап 
допјева...{S} Колико ли сам суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао  
чан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађивати.</p> <p>П 
а устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шибати по рукама, плећима, бедра 
едало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све доведе у забуну, да 
 <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењака, те попријетише да ће сви селити и 
.. и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила м 
иска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсо 
ијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да 
вили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни  
 развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} 
релијетао управо.</p> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели 
 би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у г 
шку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и  
 је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очиј 
<p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> <p>Једнога јут 
S} Говори!..</p> <p>— Хајкуна!</p> <p>— Збори, држиш ли ријеч?</p> <pb n="293" /> <p>Момче се у 
дигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p> <p>— Држим. — прошапта мом 
> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку  
, задовољна...{S} Чаврљала је, причала, зборила само о својим пословима, нарочито о приходима с 
вао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио је тихо, преврћући бројанице. — Хвала Богу, кад  
> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемај 
очи — засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </ 
радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћ 
393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душ 
> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хасан се збуни, порумени.</p> <p>—Па... ето... пошли у лов...</p 
ричати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се м 
е би да сједне.</p> <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се о 
>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о овом 
као пред другима, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и  
узе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завуч 
о у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> <p>Збуних се, спетљах, замуцах...</p> <p>— Само сам разгов 
ашујући.</p> <p>Опазивши мене као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према 
уке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прих 
ад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и ме 
гова одласка постала је некако сметена, збуњена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: ка 
ни сад истом свану пред очима: зашто је збуњена, зашто усплахирена тако.{S} Сад се сјетих свега 
p> <p>Сад ће бити — почех ја шепртљати, збуњено се осврћући...</p> <pb n="363" /> <p>Сулага оди 
пере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај се...{S} И 
нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме 
т мени...{S} Због црвљивог карамфила га звала“...{S} Помисли, Смаиле!.. <hi>Мој</hi> карамфил,  
де покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — запита полугласно, отегнуто, пажљиво пратећи с 
 отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? — питао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и ост 
м, коврџавом косом.</p> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>—  
а љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>—  
И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида...</p> <p>„То“, каже, „опет за инат мени.. 
 је то требао?..</p> <p>— Ја га нијесам звала — мирно одговори мајка, обмотавајући ми руку око  
 увијек слали некога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних как 
у људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и 
ивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него због ситница, бе 
 уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан одмах са душека дочекује:</p> < 
S} Рашта? — запита јаче. — Да те нијесу звали?..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумен 
 једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, ул 
понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са с 
мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И,  
дар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао го 
е, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто јој додија пуцњава купила 
пао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет мотике, у одмјереним размацима, одјекивао је кро 
а <pb n="319" /> теркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по стра 
.</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са о 
 ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>— Увриједил 
извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве димишћије ударајући о неравну калдрму, а  
амуца она ломећи се, а дукати на прсима звекећу, звекећу, — у дому...</p> <p>— Шта?..</p> <p>—  
 преврћући се, ковитлајући, лепршајући, звекећући...{S} Пролијећу, врте се, расипљу, расту...</ 
еко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> <pb 
о је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству јој 
о пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235"  
а и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— Је ли, бива, хтјела да покаже како се 
 пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потпуно растјера све 
о спусти у џеп.{S} Причини ми се као да звецнуше дукати.{S} Па се опет окрену заптији мало, пог 
дје, у другим сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјев 
</p> <p>— Ништа.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар  
ог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, звиждања некаква, што толико сличи цвиљењу, уздисању, ј 
ао по ушима, па, запаливши чибук, почео звиждукати или, стиснутих очију, некако попијевати кроз 
 руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до исп 
, прорицали.{S} Гледали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричава 
еве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним 
а.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и 
оћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер какву: на вука, на међеда?..{S} Или, ако се прим 
 питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, б 
е мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. — Ја жену не молим. 
ина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао б 
и по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима 
дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па к 
лаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, звони кроз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смока 
та.</p> <p>— Не чујеш како звечи нешто, звони?</p> <p>— Јок!</p> <p>Бојећи се зар да опет не за 
ило ми се да се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио свак 
 себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, 
н, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове 
пуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи, да се ко 
епрестано шапће на ухо, чупка за косу а звоно оно клепеће све јаче, одјекује кроз читаву планин 
</p> <p>Негдје у даљини мукло заклепета звоно.{S} Хасан намах прекиде говор.{S} Ослухну.{S} Кле 
 почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослу 
е ништа друго ни чуло није осим чуднога зврјања тога, које је необично сличило непрекидном зуја 
авише оружја нити устукнуше.{S} Само се згледнуше међусобно, као да се питају: хоће ли је послу 
есело, гађајући је листићима искиданог, згњеченог шебоја у лице, који јој се обично заустављали 
нат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли?. 
} По срећи, њихова помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <p 
! — викну, кочоперећи се. — Ево нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се пл 
руму — мирно одговори стари. —— Тамо је згодније...</p> <p>— А је ли далеко друм?</p> <p>— Тхе. 
миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S} А је ли вјеровао да ће та времена 
, привиривати свуда.</p> <p>— Мјесто је згодно, — шапну — трава је велика, шипражје густо...{S} 
, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога  
 користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — р 
овори, приступи му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на ши 
бом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, подупрта ода  
, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, ст 
ише јављао није у каквом скупу људи, на здоговору каквом.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} 
је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почивке. — За инат 
о се, да у неко доба не зачух разуздан, здрав смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијеца 
 и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека  
је рањен!.. — викну неко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p 
еко загледајући. — Здрав је...</p> <p>— Здрав — потврдише још неки.</p> <p>Авдо ме подухвати ис 
{S} Не хтједе је ни погледати.</p> <p>— Здрав сам ја, здрав — откреса поносито, након дуже почи 
 гласом пуним стрепње:</p> <p>— Јеси ли здрав?..{S} Шта ти је?..</p> <p>Ја проплаках, не говоре 
/p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао донијети товар поздрава — открес 
е дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет п 
ћи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, а ја њега рањена да гоним.. 
ори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао дон 
Старац се осмјехну.</p> <p>— Млади сте, здрави сте, па добро једете...{S} Благо вама!..</p> <p> 
укатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дво 
ивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио 
е проговорише једно другоме, нити се за здравље упиташе...</p> <p>Мени смијешна дође та забуна  
 узбуђено — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше 
ена, мишице, бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се и 
</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он му вазда  
ући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам 
намо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> <p>— Охо!.. — отегну он, изненађен мојом 
ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми 
/p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си блијед, зелен тако?..</p> <p>— Нијесам спавао, мајко...{S} Од н 
ворена врата зализивао уз мале, глатке, зелене лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио 
мати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зеленила, од дрвећа онога које нам се склопило изнад гл 
који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгр 
це, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица,  
свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге и 
нако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при  
и од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опет поврати барја 
 <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка, прибирајућ 
тни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни 
те...{S} Свак лаже ко каже да је сретни земан — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не в 
 „Шта је скривио, ако је споменуо стари земан?“...</p> <p>Цар се наљути, распали.</p> <p>„Опаки 
 росе разлијева се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па з 
дговори сељак љутито. „Прошли су сретни земани кад се лијепо живјело“...</p> <p>Цар дозва прати 
 и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће  
ули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада 
их у једној руци а другом придржавајући зембиљ, струже низ чаршију, не обзирући се на коју стра 
му, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> < 
а дјеца ћеф за пазаривањем, па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које диј 
тране гонити свакога кога су опазили са зембиљем, па продавао робу или не продавао.{S} Почеше т 
ко дана он је већ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака,  
лути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> <p>Чак ни царска војска н 
 одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?< 
, узели му све новце што их наплатио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — преки 
 врну према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увије 
бичну дреку, прихвати ме тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне 
емом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. — Пуно ће јест 
 те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптије почеш 
. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему мање 
ј и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрадан стигао је заптија с поруком д 
то се расцвао...{S} Сагла сам се чак до земље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љуби 
начка? — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на м 
о прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... ј 
а, дрпава, дроњава, готово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима 
 за ноге, ударати ме по бутима, теглити земљи...{S} Почех посртати. </p> </div> <div type="chap 
их румена, весела, насмијана, пита их о земљи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјер 
на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на прашњавим тозлу 
VI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове попунише се, нарас 
о. — Наши су били домаћини, господари у земљи, па им мало било госпоства, него још ударили и у  
д зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну ч 
о, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на 
рижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пар 
све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш, тежаче?..“ — 
, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човјека отворено, — вје 
 весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима 
у!</p> <p>Не!{S} Он је забадао ножеве у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се пре 
о и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким из 
а извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, 
и ако је збиља истинита она напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук дон 
..{S} У томе часу опет ми онај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} 
 Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес,  
ти...{S} Сметењаче!..</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке, — одвратих му п 
сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спрема у хајдуке — добаци Хасан п 
и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Смете 
.</p> <p>— Баш бих волио да не поплаших зеца — најпошље почех на глас размишљати, пристајући за 
да речем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И н 
једва држала, обијелио сам читав крњави зид, да је, готово, отсијевао према сунцу.</p> <p>Нијес 
амо један танак, висок, увијек обијељен зид, — био је Сулага, мирни, добри Сулага, који једини  
ава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар 
ну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи с 
..</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи  
 отимају лутку, ослањајући се раменом о зид, каже:</p> <p>— С њиме се не може више...{S} Чудан  
ук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мислиш ли ти да су усташи жене, кад тако  
алуфли-јастуцима који се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене м 
гурсуз</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла 
/p> <p>У дну авлије, готово одмах поред зида, намјести као страшило неко, човјека некаква, слич 
чајно, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>П 
 и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Н 
 под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Н 
навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на ст 
к и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Момче испусти алку, уз 
 хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи подигао џа 
хивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче п 
чини, у сјенци старих бршљаном обраслих зидова, кад се чудна тишина, нека разлије унаоколо и ка 
ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се  
а и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гле 
и ни молити се, јер — како је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, з 
еби.{S} Његови високи, чисти, обијељени зидови, са два низа малих, уских пенџера, облијепљених  
оји се поносито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом из 
гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу 
, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>— Нећу с тобом ни говорити  
јели, име своје да за-пише куршумима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече чели 
д себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Како то?..</p> <p>— Ја хоџу нијесам ни питао —  
 собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајд 
јала у соби пустивши јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Н 
јетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S} Их!..</p 
оговоривши више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устане 
 ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевајући погледах онако мрка, одлучна, наоружана и оп 
се једе...{S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{ 
ашка свакога сина,</p> <p>— одговори он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи сво 
пи се по лицу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у 
Тек кад би које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, 
врху собе, на својој шилти, — коју су у зиму обично превлачили новом чохом, — сједио је хоџа, н 
ло на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо ви 
га нудећи духаном. — Никад...</p> <p>Он зине, блене у ме.</p> <p>— Не могу?..{S} Вјерујеш ли?.. 
избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак му је баш у ономе који кук 
стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од зла...{S} Хајде Сулаги...{S} Брже...</p> <p>Сулага, ког 
едан добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p 
ранчама.</p> <p>— Кршан ли је!</p> <p>— Златан ли је!</p> <p>— Јунак ли је! — подвикивале су гл 
олемим зеленим барјаком у руци, чији се златан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а  
, штипајући, рвући.{S} Широк модрикасто-златан пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог,  
ај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвој 
комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврам 
 и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од барјака, орошене са неколико капи, почеш 
у, са свиленим траболозом око главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом,  
го и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p>  
једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручив 
уно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— 
гледа ме једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> 
ма, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; ис 
 са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали мо 
ј Злати, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама  
окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце о 
 ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не би...{S} Н 
о да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камен 
ак му је баш у ономе који кука да му је зло.{S} Какав ми је то несретни народ који се сам с мук 
нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Н 
луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шаптао је Сулага након дуже почивке, милујући  
љењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх ме од Хас 
 проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси н 
b n="314" /> постане некако лаковјеран, злокобник, гатало, а у шуми оној, у вјечитом полумраку, 
смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији чо 
 о њима ружну ријеч проговори, ко их по злу помене.{S} Комшије су, пажљиво се осврћући на све с 
 Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По чаршији се тих дана ни о чему гово 
о гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће, от 
ђеног дрвља бјеласа узак искривудан као змија друм, оивичен са обје стране густом, допојасном т 
<p>Пушке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, тегл 
обично дугом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се  
 Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на  
и пута видио сам како је испружио шију, змијску главу принио уху муштеријину, па нешто шапће, п 
вријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам би 
ога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште 
де шта хоће, убијају кога хоће!..{S} Не зна им се за кућу, не зна за кућиште; кућа им све горе  
е да ме одбрани. — Млад је још...{S} Не зна...</p> <p>На жалост, мајка се није дала умолити.{S} 
Бјежи куд било — шапну, а смео се па не зна за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p> 
нусмо опет.</p> <p>Ни пута, ни стазе не зна ниједан.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и иш 
ти?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — 
га је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> < 
ме с њиме надметати не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А ник 
 Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то  
 <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скамених се.< 
... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, ниско опушт 
ибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можеби 
о на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и с 
м руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће ђедо опет ударити у старе дипле  
су они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију 
ргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи мојој, презирање ме пратило чита 
траха да ме ко не чује, не опази.{S} Ко зна да се нијесу они трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко з 
</p> <p>— Зар међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме  
носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кути 
 цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет можеби 
S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!. 
ити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, 
лише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на врати 
S} Аферим!..{S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се туж 
мири мало, замисли се.</p> <p>— А ко то зна? — запита отегнуто, као размишљајући. —— Ја мнијем  
а...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане. 
а презриво одмахну руком.</p> <p>— Алах зна чија ће побједа бити, — рече — а мени се чини да је 
ио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати се ни парничити, како 
 сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почнем као помаман подвикив 
дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе...</p> <p>— Хм...</p> <p>—  
.</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није диј 
оворећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали з 
p>— Мене?..</p> <p>Она ми бржебоље даде знак да не вичем толико.</p> <pb n="370" /> <p>— Хасан  
 — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, н 
у је криво што напредујем.{S} А најбољи знак да оно што радиш добро радиш, тај је, ако видиш ду 
ти се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак руком да му приступим.</p> <p>Обгрли ме.{S} Па се  
"363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Данас ћете у м 
сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми знак руком да му се не примичем.</p> <pb n="405" /> <p> 
 да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледавши боље, брзо ми присту 
слово не може му се разабрати, ни један знак разумјети.{S} На мајку, на жене, на ме не хтједе н 
уо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњи, још дивљији и јо 
едали смо у мјесец, у звијезде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе  
 се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су оружје, окретали  
и.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знала сам да се твоје отима — настави задихано, испреки 
ивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у томе с њиме надметат 
жаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда каквих, вјечито је 
а руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој није требало поч 
, ударила је у плач.{S} Ништа више није знала проговорити, ни објаснити ми. </p> </div> <pb n=" 
јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом.. 
рага?..{S} Хахахаха!..{S} То нијесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ош 
обојица смо постајали све немирнији.{S} Знали смо да нам нема још дуго пјешачити па да га се до 
ећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S}  
и хануму. — Брже ће...</p> <p>— Јади га знали... а, глад ми, ево, прође... — шапну Хасан растег 
 је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љепотица одмах смо били  
 <pb n="279" /> хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им к 
,кад је једно сељаче, које сигурно није знало за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам 
говарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и 
једајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти је криво учинио.</p>  
дигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> 
 <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, грицкајући танки свилени  
попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко 
 му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — ал 
м. — Бег?..</p> <p>— То опет ја најбоље знам.{S} Нико мом ђетету не може бити бољи пријатељ од  
и чудно завијају <pb n="312" /> а... не знам јесу ли момчад на опрезу...{S} Треба сам да обиђем 
кне.</p> <p>— Па... ти си ми драг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидан 
 међу хајдуке?</p> <p>— Ко зна?..{S} Не знам...{S} Хајдемо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и 
ћи се, приближивали смо се ватри.{S} Не знам управо шта, али ме нешто силно гонило, гурало напр 
им се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући око себе  
... што си сад спомињала?..</p> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако. 
 она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице стадох на оне мерџане ш 
{S} Тешко?.. — брзо запита.</p> <p>— Не знам...</p> <p>— Је ли стигао?..{S} Је ли овђе?..</p> < 
исли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— Не знам... не умијем...</p> <p>— Учи се!..</p> <p>Окренувш 
звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири  
т ће он јаче, грицкајући браду. — Ја не знам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо ново 
резриво, окрећући ми леђа, а, ни сам не знам рашта, тај узгредни прекор био ми је увијек тежи н 
аги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њему ја сам би 
идио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфаг 
аки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох  
е, него друго, друго нешто... ни сам не знам како бих назвао.{S} По свему се могло познати да ј 
мари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад 
непрестано, смјешкајући се, — ни сам не знам рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све  
рчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се м 
једно, баш код чатрње.</p> <p>Ни сам не знам како сам се онда могао уздржати да не вриснем и не 
!</p> <p>— шапну опет.</p> <p>Ни сам не знам шта ми би у томе часу.{S} Не одговорих му ништа, н 
"SRP19132_C29"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се позн 
вјерио да је говорила истину.</p> <p>Не знам ради чега отпусти она након неколико дана ту исту  
</p> <p>— То... то ваља!..{S} Сад барем знам да имам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође 
/p> <p>— Они?..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сул 
и ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзече!..</p> 
су ми сви ти људи ахбаби неки, давнашњи знанци.{S} Са сваким од њих побратио бих се, загрлио, п 
 и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се м 
d="SRP19132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану неснос 
 одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предлог био узалудан, јер Хасан тад 
.{S} Нити га звали, нити је одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је с 
есам смио ништа ни споменути Хасану.{S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипа 
 закуцао на авлиска врата, — ђаво би га знао рашта, а сузе су ми налетиле на очи чим сам прихва 
ити па да га се дочепамо, за ђаво би га знао ушљед чега, опет бисмо вољели да је мало подаље, д 
а погодио Хамида у ногу...{S} Он му све знао, све лоповлуке, па га хтио макнути са свијета...{S 
по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко п 
вине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> него су написани  
е није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и на 
 једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S} Ниједном ме није узео на крило, ни поцупк 
 био бабо у животу Осман као да није ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни пок 
 и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вратио — прошапта.</p> <p>— Нијесам имао  
ча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити.. 
оћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зазирући чак ни од уобичајених трговачких 
сти, оковати се драговољно.{S} А ја сам знао не једну, него неколико мајкиних тајни.{S} Зато, в 
а као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јављао сам се и,  
сам се таквим упадицама. 3а хајдуке сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> баб 
и, непомични.{S} Ја од узбуђења нијесам знао шта ћу говорити, а он опет није хтио запиткивати н 
аво у похвалама.</p> <p>— Никад нијесам знао да си оваки — зборио је Хасан, наслонивши се на ја 
..</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека, необичан 
је је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Ружно сам учи 
му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши рук 
о; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још 
.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одмах сам прихватио за ор 
им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих знао нити бих могао сазнати, да једне ноћи, — када се ч 
међу нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни по 
нђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што 
 њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и 
</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих  
њигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! —  
— уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад гла 
емного говори о једном послу, то, бива, значи, да се нема смјелости да му се приступи...</p> <p 
ме да ти сазна тајну која је за чување, значи упола се предати његовој власти, оковати се драго 
ине да ће »бит човјек«, — која је за ме значила много, — ја сам му први приступио и отада више  
да ћу сад?..</p> <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије  
ти, посрнути. — Рашта?..</p> <p>— Па... знаш... доста сам био овђе — прогунђа суво, дајући ми з 
 је било?.. -</p> <p>— Криво му било... знаш... што ми се расцв’о карамфил, па лијеп, велик, цр 
јим. — Јеси ли се одморила, рођо? ..{S} Знаш ли како смо ишли једном, па се ти уморила, па...</ 
ете, — рече — о коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде 
{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијеће... па ми се  
лачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли, јадниче, да ће се мајка љутити?..</p> <p>Затим 
ита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — у 
кох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама шта ти је? — з 
ацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а 
у, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка била!..</p> <p>— А њему и т 
ле, — протепа она меко, мазећи се. — Не знаш ти...</p> <p>— Он мене здрава пазио у својој кући, 
ћи ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене, болан, направио би чу 
> <p>— Што сам те звала? — отегну. — Не знаш?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну 
о да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми то казао —— узвикну н 
 <p>— Шта сам ти учинила?..</p> <p>— Не знаш? — отегнух подругљиво, накривљујући главу као и он 
ио, да ме намучиш, душманине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог ча 
уз њега...</p> <p>Млад си ти још, па не знаш...{S} А, ето, хајдуци напредују...{S} Чете њихове  
ивљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p>Токорсе нехотице ста 
теби, будало, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Т 
ви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти знаш да на те дигнути руке нећу, па си се осилила, побј 
пучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смиј 
као узгред не дижући главе.</p> <p>— Ти знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p>  
во родити...</p> <p>— Мучи!..{S} Шта ти знаш, кењче један — окоси се стари увријеђен и попријет 
е главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Бр 
p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чу 
а.</p> <p>— Ти си домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из с 
 ријечи ја ћу слушати.</p> <p>— Ти како знаш...</p> <p>— А шта ја знам? — окоси се мајка оштро, 
нао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамену настави ват 
ме, као да јој није требало почивке.{S} Зној је облијева по лицу, по врату, по мишицама, мокра  
а, навали.{S} Нагло почех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке би 
а непрестано текла, цурила густа крв, а зној им цурком текао с лица, — које као да се и сад пре 
окре крпе некакве, која је заударала на зној, истресе нешто духана на длан, узе га међу прсте и 
но стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једин 
н пламен освјетљавао им половину мрког, знојавог, сунцем опаљеног лица, док је друга половина о 
бразима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ух 
 каравана коња, голих, растоварених, са зобницама на глави, збијали се око њега са неколико стр 
абусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимбаша...</p> <p>— Шта је?..{S} Какав је сад б 
.</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја занијемих.{S} Само га зијевају 
 и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једном иште: „Дај чашу воде“... други пут: „ 
} Устани!.. — чух, у неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — 
пут: „Дај кахву“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже:  
 сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и д 
 правио јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Ш 
и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их сваки дан правио; каткада ме узимао и на  
очити...{S} Дође ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у с 
ебе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p> <p>Тад се истом сјетих Хасана, т 
 нагињући се све више.</p> <p>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</ 
сто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар шт 
а чинило ми се као да ће га зауставити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на 
ало штогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друг 
ј што боље угоди.{S} Свако јутро, прије зоре, босоног је ишао на Неретву, доносио воде и спушта 
ли жена, домаћица.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ват 
RP19132_C19"> <head>XIX</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да  
ви, остала преко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колик 
ећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког ра 
ву дружину чувеног харамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток ок 
о о свему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући од 
 разлијевао се демирима рашчешљан широк зрак сунчани, — простирао се по тлима, оивичен са три с 
штали.</p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељ 
обаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и на 
ане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлук 
у кољенима, као ругајући се искезих све зубе према њему.</p> <p>— А шта је од тих новаца, што и 
у, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ор 
, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја. 
змакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да пог 
рав!..{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледат 
p>— Какви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p 
Не чуди се што сам га нашао — рече кроз зубе, не баталећи посла. — Оставио сам онога хајдука... 
 — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам  
аги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиљавајући се да будем што мирнији. — Оклен, кад 
p>— Тхе... сврби... — проциједи он кроз зубе све се више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Изв 
> <p>— Ако су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво  
неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се по 
накав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. . 
бојника — дочеках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и накл 
шта, ништа — отсијече Хасан, стискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, по 
/p> <p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. —  
брахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако је... ето... пропало све...</p> <p>Ја узне 
p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ниш 
е мало нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у р 
 отирала, а Хатиџа је, лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, п 
м, поткресаном брадом, необично бијелим зубима које је непрестано откривао, чим ме опази пође м 
дућану, што су са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терези 
нувши Ајкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није 
ошаље понешто: или фес, или округу, или зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или с 
ду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, отпијевале на тепање њего 
а, које је необично сличило непрекидном зујању читавог једног роја муха, негдје прикривеног.</p 
ксах потпуно.{S} У глави као да ми поче зујати, звонити, тутњити, пред очима поче да се мрачи,  
ади, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзну 
 чини да је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити у 
ни и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилу 
из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и 
 — Разбојник сам, зликовац сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милост 
ио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више не 
јети...{S} Хајдуци ударају на силеџије, зулумћаре...</p> <p>Хасан се приближи староме да га бољ 
ојасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен 
, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих пара кад је у нас дошао, нити су Ха 
 као марјаши...{S} Ко год хоће да пије, Зулфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага донос 
ца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустивши ни да се уредим ни да прашину стре 
 неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој додијавао иштући ни ја 
 кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, р 
лфага плаћа...{S} Шта год Хасан зажели, Зулфага доноси...</p> <p>Испочетка нити сам што питао Х 
а пролазио оборене главе, као постиђен, Зулфага је, наклањајући му се према уху, непрестано шап 
ажити нешто.</p> <p>— Ономадне, у лову, Зулфага га хтио убити — рече полугласно, као да сама са 
азмахивала рукама као доказујући нешто; Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се пр 
есао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је, хтио не хтио, морао бјежати испред њега, из 
 као да се збунише мало, сметоше се.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом 
јерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио испред дућана весео,  
 одстрани.{S} Па ни то није помогло.{S} Зулфага је, као за инат, све послове свршавао много ран 
о много да кажу, много да испричају.{S} Зулфага је свакако имао много више да прича и, док је Х 
ридижући се. — Мислиш ли да...</p> <p>— Зулфага ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поно 
жући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу о 
че се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... 
о, као да ме неко поче давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави м 
уци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго  
е око ње. — Наша је ноћас!..</p> <p>— А Зулфага?..</p> <p>— На селу је — мирно одговори мајка и 
 паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље, придижући се. — Мислиш ли 
 хунцута у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хун 
 <p>— Уграбио? ..{S} Уграбио? — запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према 
 света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама к 
ко се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Кахва се про 
 на једном слузи, на Хамиду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и 
бјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага није био у близини.{S} Само њему за инат задржа 
о ће јести.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало 
..</p> <p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голе 
. па... па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а не 
али?</p> <p>— Осман ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо 
уци.</p> <pb n="343" /> <p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца 
/p> <p>— Ето, честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о 
{S} Сулага је миран чо’јек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош. 
ека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>—  
бијаше мајке.{S} Чинило ми се као да је Зулфага премамио, отео, уграбио, да је негдје у даљини  
 сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао право кад је говорио мајки: »Готова пара у 
о гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и  
> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>Кад је Зулфага стигао кући био сам већ преобучен.{S} Сједио са 
ека потајна, подмукла борба, у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрест 
</p> <p>— Ех, а преша је ово — муцао је Зулфага, једнако стојећи пред њом онако тих, покоран, с 
ој ударати ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је ј 
} Зашто?</p> <p>Је ли он крив што му се Зулфага наметнуо у друштво, што га је пратио вазда и ча 
м стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано, ти 
рам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о неч 
ко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разгов 
 <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико 
pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вјер 
брзо, не размишљајући, радознао: шта би Зулфага учинио да ме оваквога види. — Нећу се преоблачи 
ј причали о мени.{S} Кришом, да не види Зулфага, свраћала је Циганке што су ми разносиле робу,  
јеш, а ја ћу слушати — понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задњ 
ати, ударати.</p> <p>— Шта је још лагао Зулфага? — запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахи 
е мајку гурати!..</p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за 
иш... видиш кога си подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p>  
ти је просто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340 
нда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, купио од твоје мајке за сво 
 — Све си отео...</p> <pb n="339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p> 
чки. — Ето ти свједока, болан!..</p> <p>Зулфага ће ти, на срамоту, све повратити...</p> <p>У ме 
на у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, 
и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи с 
..{S} Ја бих их давно продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би 
цити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају нити се противио, нити се бранио.</p 
епо... — прогунђа. — Кушаћемо...</p> <p>Зулфага се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче ша 
уто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</p> <p>Зулфага ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некак 
 њима.</p> <p>Нико се не одазва.</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не п 
— Баш твоја воља?</p> <p>— Моја.</p> <p>Зулфага готово паде на кољена, дотаче се мајчина скута  
еках ја бјешње, стискајући зубе.</p> <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са  
р. — Што ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним о 
учено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зулфаге, је ли?..</p> <p>Ја застадох изненађен.{S} Мора 
ле!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изг 
, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага м 
стајао старији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога  
 да је мајка жељела да се сасвим отресе Зулфаге, да га се потпуно ослободи.</p> <p>Опет као да  
он бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било  
а очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — рече суво. — Чим сам му ја љуцки опри 
вршите, онда...</p> <p>— Онда су прешле Зулфаги?</p> <p>— Онда их Зулфага, онако недограђене, к 
о, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом поруком: нека оставља све посл 
ладао да то не учиним.</p> <p>— А оклен Зулфаги <hi>његове</hi> паре — запитам кроз зубе, усиља 
очито је тражио да му што више причам о Зулфаги.{S} Интересовало га све шта он ради и како гово 
ло и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим прет 
као да никоме толико годила није колико Зулфаги.{S} Свако јутро пролазио ми он испред дућана, и 
почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко Зулфаги ако би се након тога појавио у авлији.</p> <p>Ч 
р, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, па ме зато и о 
шла у ову кућу затекла сам га...</p> <p>Зулфаги се засија лице од радости.{S} Опружи обје руке  
атио за земље некакве...</p> <p>— То је Зулфагин момак! — прекидох га ја узбуђено, скачући с мј 
 Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапка 
огао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ствар мајсторски удесили 
у је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његово, пажња онол 
 мирно, отегнуто.</p> <p>— Ко је год са Зулфагом, грђи је од њега!..</p> <p>Хасан поврати нож у 
 разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако да ће он сам, до н 
 четири миша на дан, о разрачунавању са Зулфагом, слушала ме пажљиво, као да сам китио најзанос 
х!..</p> <p>Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се  
ве стрине, тетке ли, узе једног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну,  
осла. — Оставио сам онога хајдука...{S} Зулфагу онога... па отишао јунаку, у чету његову.</p> < 
 оквасише косу.</p> <p>— Преудала се за Зулфагу — настави хоџа мирно, пошто сам се поново приди 
 обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју собу нити се 
, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} П 
имбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом његовом, са змијском главом  
е’дно...{S} Ми му вјерујемо...{S} Он је Зулфагу одавно знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук  
n" /> <p>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво  
мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђу  
ма, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> 
чуди.</p> <p>— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједоч 
шао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, паз 
{S} Примјећивао није ништа.{S} Нарочито Зулфагу није хтио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и 
тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог Зулфагу, са дугачком шијом њег 
а, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да 
ти, нијесам био на Косову, а, можебит’, и ти...{S} Ко зна?..{S} Био сам, да рекнем, травка Божј 
е, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љуба 
и у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали н 
у, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грл 
ешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, он 
лико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао.{S} Хтјела не хтјела, она је морала о свему б 
твоје очи, казао ми да сам му најдража, и ја сам оставила њега!..{S} Ево ти га!..</p> <p>— Пхи! 
уз чије се демире пропињала дивља лоза, и, окренуте једна према другој, упредале су свилу, која 
зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235" /> мушки глас  
вега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S}  
и од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану  
нолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито онако сми 
о, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестано, вјечито 
 рафове а сабље пребацивши преко крила, и додијавали са својим питањима.{S} Распитивали се и о  
кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колик 
тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по лицу, по л 
милосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; ударала по  
ремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед момка, који је носио дугачки, м 
даљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки, наметале јој се, токорсе да је тјеше и ра 
еди на софи са цвијећем, међу шебојима, и токорсе прешива некакве хаљине, крпе.{S} Опазивши ме, 
и размишљати, колико о разним чудесима, и ни у што толико вјеровати, колико баш у оно што је му 
чну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb  
очи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цупкати.</p> <p>Тешко З 
 разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати затегнуте јечерме на прсима, и димије се 
сједила у ћошку једном, међу јастуцима, и ћутала, све су жене галамиле, викале, неке се и смија 
народ није крив, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{ 
м Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак,  
b n="405" /> <p>— Примио си ме болесна, и хвала ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу 
 домаћин, па чини како знаш — рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div>  
примакох јој се опет, узех је око паса, и снажно, у наручју, одигох са серџаде.{S} Уживајући у  
а Османа, премјери га од главе до пета, и брзо, не размишљајући, откреса:</p> <p>— У овој ти ку 
p>Упознавши Хајкуну стресе се, задрхта, и лагано поче узмицати, уступати, старајући се само да  
 додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, увијек била љубазнија пре 
 грмити, хрштати близу нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрах 
у написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да прежива.{S}  
калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и о 
. поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... боји...</p> <p>На св 
евају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И,  
испијао кахву која је заударала на чађ, и погађао се, цјењкао, куповао стоку, сир, вуну, коже,  
 у нашој кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио ј 
а комшијом да попије по неколике кахве, и који хоће читав ред чаршиски наопако <pb n="349" /> д 
иду неком, кога Зулфага однекуд доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и 
<p>У зиму, када су ноћи постајале дуже, и разговарали смо више.{S} Док је напољу цичао, вриштао 
S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим  
итка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као д 
> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто  
аве и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, као да нас непре 
 разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе,  
пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њ 
тигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и д 
а.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели 
ог доласка, и њезиних састанака с њиме, и моје ненадне женидбе.{S} На све био заборавио као да  
им тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили м 
какве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену доносио читаве ките цвијећа, кутије, огледа 
е, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пу 
ога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице  
ера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Ми 
слио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак винограда, и све дао 
 <p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице прво 
, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, душе ми,  
ти травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко д 
дашњим мукама Хатиџиним, светио јој се, и мјесто да олакшам, још сам је више мучио, пецао.</p>  
али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу 
е ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и неко као да ме прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи  
јници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако били оваки, нека их свијех ђа 
изно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p> <p>Па јој спусти н 
— Наслонила се на демире, међу цвијеће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само д 
ама, као да се више никад видјети неће, и тужни, замишљени, забринути одлазили кућама.</p> <p>И 
, босоног, полазио у башту међу поврће, и тамо копао, тријебио, пребирао.{S} Туп, потмуо звекет 
атио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи.{S} Ни <pb n="279 
јећи се зар да их саме оставе код куће, и читава широка авлија препуњавала се дјецом која су ск 
 сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи са голим ножем, а Ха 
 и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим,  
и се сам с муком диже, с муком се миче, и вазда чека да му други помогне, да га заложи залогаје 
 дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдј 
ајде даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Н 
ће у нас...{S} Моли — дочеках ја мекше, и сам је молећи. — А грехота да га одбијемо...</p> <p>О 
{S} Чете њихове попунише се, нарастоше, и са својим навалама учесташе необично.{S} Сељаци из св 
су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше куће? — отегну 
хујући да их случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по  
 мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p> <p>— Због мен 
ном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи им и лагано,  
в, него је крива судбина, и свак други, и читав свијет је крив...</p> <p>— Хм...{S} А како ћеш  
з собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту као креветац неки, да може поред ње и но 
 /> би одмах све, покуњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође 
 остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде го 
 макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке 
 да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на и 
се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око паса силом је притегну себи у крило  
ји нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала  
гред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар 
уће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рође 
...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си  
 Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањал 
адају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни 
ше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом трзају као да ме неко боцкао безбр 
че морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо ради 
бабо је сједио у врху, на својој шилти, и, пуштајући димове низа своју дугу, црну браду, мирно  
, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака 
 на пушку, коју сам једва држао у руци, и редовно застајући на сваком десетом кораку.</p> <p>На 
{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да је гледала избавите 
а, као да ради нешто што се не приличи, и новце, не бројећи, трпа у џеп, у њедра, за појас, гдј 
ако живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, д 
сличи цвиљењу, уздисању, јауку нечијем, и као да злокоби, пријети, претсказује нешто.{S} Страх  
тивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увије 
{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да 
а, подуприје ме читавим тијелом својим, и поведе мало.</p> <p>— Можеш ли ићи? — причини ми се к 
знад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спу 
х сам потрчао према вратима да отворим, и тек што сам отшкринуо канат, а бедевија, узвијерена,  
сјећао сам у томе да их мрвим, уништим, и нешто као да ме поче голицати на смијех...</p> <p>— А 
ајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много с 
, уских пенџера, облијепљених хартијом, и са големим вратима кроз која би могли товари сијена п 
азговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> <p>Срамота од  
м и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се заиграју по 
ор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо ника 
итао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препричати љепше, <pb n="210" /> н 
питам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> <p>А Хасан  
 некакви, свратише се, уљегоше у дућан, и држећи руке на леђима почеше разгледати робу, погађат 
но. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазећи се глед 
 за њим, као надзиравајући читав посао, и ако би се гдје појавила каква тврдоглавија муштерија  
стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од корака својих, који мукло одјекују 
нили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло 
ала...{S} Каткада, на велико моје чудо, и пригрлила би ме страсно, силовито, махнито и почела с 
блиског сродника који ми најмилији био, и срце ми заигра, застрепи, залупа као да ће искочити.. 
а и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и 
олем хљеб, којим би, како ми се чинило, и међеда могао умлатити.{S} Све спустише пред нас.</p>  
 сјео покрај ћепенка, на сандуче једно, и онако, ради обичаја, почео на глас хвалити робу и заз 
о један у другога, задивљено, узбуђено, и весело, као што се гледају добри стари пријатељи када 
ај, душо медена! — викне мајка заносно, и удари се по кољену. — На штеди грла, не било га; не ж 
о је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да није трпио приг 
јван плашим — прошапта стари забринуто, и попридиже се. — Вукови чудно завијају <pb n="312" />  
.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усудио не би ни оштрије ми одг 
 ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обијесан смијех разли се кроз читав сокак и ка 
грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} 
о сам, да рекнем, травка Божја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду год 
> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они поштеде наше ку 
ико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, дубоки, <pb n="235 
 инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио...</p> <p>— А ти се зато наљутила?..{S} Је ли 
илазила је одмах у дно авлије на траву, и, не тражећи шилте ни јастука, ту се сасула, пала, лег 
у, скљоках се под једну букву, у траву, и, наслонивши се леђима о тврдо, дебело стабло, почех ј 
гао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајку 
Зулфагу како стоји недалеко, на сокаку, и вреба ме, пази.</p> <pb n="265" /> <p>— А шта си ради 
26" /> на неке, ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p 
ворена лежала близу њега на миндерлуку, и да га треснем њоме по глави, да га на мјесту убијем.{ 
је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два маха помислио, е ће 
Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући се.{S} Неколике 
ацим комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једе 
 — шта се ово ради, у царскоме здрављу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им  
рожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио,  
и, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи трав 
ака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, ђецо, мало м 
нија према нама, нарочито према Хасану, и често као да је од себе, од својих уста штедила, само 
ије отпуштати слушкиње, једну по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада ј 
руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је обухватао собом све пространство оно, сву „ 
ава кућа кад потоне у мрак, у помрчину, и кад све поспе онда настану праве муке за њу...{S} Чин 
са чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукн 
је.{S} Клечећи на трави, утонувши у њу, и раширивши руке према небу, готово ништа говорио није, 
, грожђа, шљива, да их оставим на миру, и молили по неколико пута да оцу не причам о том, да се 
но пролазе чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто мног 
ему.{S} Одлазио је рано, готово у зору, и враћао се тек око подне.</p> <p>Дошавши кући одмах би 
?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окр 
/p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за ме, некако поребарке крену нап 
<p>— Ах! — узвикну Сулага угледавши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибр 
 рече.</p> <p>— Heће? ..</p> <p>— Па... и усташи су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не ша 
кварити?..</p> <p>— Па... па млад је... и не зна мислити својом главом... — замуца он и остави  
здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p>Нећу 
а, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хасан, п 
 осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p> <p>Он 
— викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p>Узех  
и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло м 
 зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p>— Мо 
 сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Опет би 
S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по рамен 
које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, изм 
заће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете 
 погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносит 
о је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба!..</ 
о, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и 
 сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</p> <p 
ори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја занијемих, скаме 
и. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...< 
..</p> <p>— Сад си мој... мој... мој... и ја твоја — опет прошапта, па отрже струк феслиђена и  
ни се на њу. — Ево... право да речем... и ја сам се зажелио куће, ама...{S} Кад дођем тамо, па  
... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и,  
иџу. — А ти... ево... опет ме примио... и довео... и... ех, ех...</p> <p>Па преврне очима, стис 
жаљевајући. — Кад јој се опет вратио... и вратио се убрзо <pb n="361" /> зар због чибукања... о 
коло — јер... јер је севдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p>  
 купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У мени  
и увијек распитивала о мени.{S} Питала: и како живим, и како радим, и гдје спавам, и гдје једем 
ки дан, по неколико пута као да зачује: и коњски топот, и звеку оружја, и глас његов, оштри, ду 
д очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог бркајлију како трчи  
ћ носио кроз чаршију, у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дрече 
од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим 
кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и 
ред собе хоџа га одгурну <pb n="270" /> и деран посрну, паде управо покрај Хајкунине шилте и гл 
а, увијек тапшући рукама <pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво м 
одигне нове, велике куће <pb n="253" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу к 
ху собе на својој шилти, <pb n="255" /> и, разасувши по димијама неколике прегршти мохуна, чист 
, сврнуше луле са чибука <pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе 
и је непрестано застајао <pb n="307" /> и непрестано загледао у пушку.{S} Можебити да би се збо 
ји га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припремали се за обрану.{S} Трговци су продавали робу 
спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Зб 
 суза пролио због тих подругачица!..{S} И колико сам камења набацао у дућане подругивача, кроз  
и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки дан, по неколико пута као да зачује: и ко 
та и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа да виче како је гладан и како га неста 
анинштари, дрвосјече.</p> <p>— Их!..{S} И ти се уплашио! — прекори ме Хасан подругљиво, гледају 
 поћута.</p> <pb n="257" /> <p>— ...{S} И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам  
напомена да зец баксузлук доноси?...{S} И какав ће то баксузлук донијети?...{S} Хоће ли се који 
подвољак. — Баш?..</p> <p>— Свиђа...{S} И баби се свиђа — одговори некако заносно.</p> <p>— Ех? 
 — додаде она јаче.</p> <p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— 
ко хоће, све сам то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него...  
и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа не смије...{S} Живе како хоће, раде шта 
 ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се мргодио, непрестано л 
ке, па га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па 
лаго и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно дијете ружно ће мислити о мени...</p 
ар овђе да останем?</p> <p>— Овђе...{S} И тако си ти мој...{S} Као син...</p> <p>Хатиџа опет уљ 
е може, пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} 
 не доноси, јер подгаја осветнике...{S} И ето... створила их је...{S} Дигли су се...</p> <p>— П 
ожја, цвијет, и сисао крви људске...{S} И ко зна шта ћу до хиљаду година опет бити!..{S} Опет м 
оре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговар 
S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти приступити мајка, јер... јер... јер...</p 
 отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се  
 ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка т 
ајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...< 
поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} 
аиграло се, па стеже, стеже, дави...{S} И уста ми се спекла, осушила.{S} Пљувачке сасвим понест 
ного?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтавица поче ме 
кама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиљане, стигла те...{S} Сад  
не...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>— А ако их бу 
 коју треба <pb n="249" /> чувати...{S} И добра је срца...{S} Бољи је од мене па... па је свака 
а ти сад у очи не смије погледати...{S} И мајка ти не смије рећи: сине...{S} И не смије ти прис 
е — ако га мислиш поштено враћати...{S} И ако ти треба зајма...</p> <p>— Ти ћеш ми га дати?</p> 
стима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И 
чео их запиткивати о дому, о кући...{S} И сваки пут ме оставише без одговора.{S} Само би ме јед 
 је мало, па ће доћи да се лијечи...{S} И казао је да му припремиш једну собу у кући...</p> <p> 
адим, и гдје спавам, и гдје једем...{S} И увијек их молила да ме поздраве, да ми понесу понуда  
<p>— Не смијеш!..</p> <p>— Смијем...{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p 
исати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо поче 
говорити.{S} Ћутао је као заливен...{S} И није ми преостајало <pb n="342" /> ништа друго него д 
д бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима бих зликовац био...{S} Нико се уза ме усрећио не 
бедре, цјеванице...{S} Све здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из  
тице било па... па нијесам уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p>  
 главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад је у нашој кући...</p> <p>— Па?..</p> <p>Мајка се 
 је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће 
лавом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме се покорити неће, нити се уклонит 
а до врата... ево, у овом одијелу...{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме д 
, „што ћу брже ићи па зато пјеваш...{S} И нећеш у соби да пјеваш да те лијепо чујем, него тамо  
о слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p> <p>Шта би мисли 
?...{S} Ако нас сад опазе, опколе?..{S} И почну нас овђе, насред друма царскога, мучити, гњавит 
pb n="369" /> га је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зу 
, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о поштену човјеку 
ријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И ко зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема с 
јала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, 
арише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за  
прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве ноћи криво ми било што је то учинила.{S} Гот 
естано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не заз 
 сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маћехама, о женама кој 
еру хоџа није имао правог пријатеља.{S} И он као да га ни тражио није.{S} Ни за ким трчао није, 
лама, трговање, дружење са јаранима.{S} И узалуд сам се отимао, бранио... <pb n="240" /> Сад се 
ашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни, сметени, непоу 
неко говори у кући, да граје, ларма.{S} И зато је најчешће ишла у собу одакле је најбоље могла  
 прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живи 
ата жена, која још има толиког сина.{S} И бојећи се, зар, да је когод не прекори тиме, да је не 
 остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје живо прихватим 
на бедевија: витка, танка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — б 
е о гајтанима држе два-три комадића.{S} И појас ми се разгулио, распао; кошуља раздрљена; од фе 
нови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега ли, посрнух у хендек некакав, пад 
 образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући ма 
оме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима за 
емоћи, од срџбе неке на самога себе.{S} И дође ми да викнем у помоћ, да зовнем макар кога.</p>  
 нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјеш 
да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах су долазили да однесу празне суд 
ма још никад ништа заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! 
221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хв 
почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се распричао.{S} О хај 
утуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да су ми сви ти људи ахбаби неки, да 
ајвише о томе, готово једино о томе.{S} И како је свак, — био луд или паметан, — налазио за пот 
рисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Са 
 да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се покаже као јунак неки, делија, мушкобана 
дне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је непрестано заст 
ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом могао опазити колико се разрасла, колик 
а, тад опазих да га нема поред мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја н 
е, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочи 
 прекоравати, смијати му се ради ње.{S} И као што се он најчешће љути баш на онога који му се с 
 поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако прође.</p> <p>Повалише нас, једнога за друг 
 невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу томе, као да јој 
почеше разгледати робу, погађати се.{S} И макар што сам, — непрестано мислећи о својим недаћама 
 ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да постану још бјешњ 
а сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање њихово, циликтање, као да потп 
прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријеме гледали нијемо, ћутећи.{S} Зати 
и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако више сличило весељу каквом нето оплакив 
p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна трзала, цичала, отимала, покушаше да ј 
нако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији,  
 нити ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести 
товали у групама, сви се удруживали.{S} И сви ми се причињавали големи, стасити, јаки, а ја сла 
оворило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али након сваког разговора о њ 
 се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета 
ене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали некако меко, питомо, сажаљевајући.{S}  
ући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псовао сам, грдио ни сам не знам кога, на силу тражећ 
ати за нож, видио сам да се не шали.{S} И, ни сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајк 
з чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је смијешећи се приступао мени, одвајао ме од „ 
а може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало пренио је тамо.{S} Сваког 
чну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу им се свилене косе по плећима, и почну пуцати 
че застајкивати, пазити, ослухивати.{S} И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке  
има, кешкати их ногама, разбацивати.{S} И што сам више газио било ми лакше.{S} Чинило ми се као 
дук, никако нијесам могао вјеровати.{S} И може ли он бити хајдук, кад није ни снажан, ни мрк, н 
птати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред ав 
се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И покрај све муке своје, ја праснух у смијех, у силан,  
дати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што су више стрепили пред њом, клањали јој се, улагив 
ко му није могао ни близу доскочити.{S} И, што је најчудније, није ни скакао као други момци он 
у злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпаметнији човјек у неким часовима <pb n="314" /> п 
или тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који готово никад није ди 
очи свијетлиле му се као свијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао  
 смо, хајдуци, пљачкаши, разбојници.{S} И ако нам се ђеца не опамете, и они ће бити исти, а ако 
ћао се кадикада тих, пригушен одјек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени ко 
 био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, све сам више и  
 Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех пакосника, попада сва роба и 
престано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта друго да радим, почне 
 и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам како ми дође та чудна мисао, — чупкајући о 
их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И на демире пенџерске пазио је.</p> <p>По неколико пута 
тријезни, натјера ме да се приберем.{S} И сва крв као да ми изненада јурну у образе и страшан б 
 покушавајући да се отмем, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати о 
ј се у лице наругам, да је подражим.{S} И чудна жеља обузе ме да се поиграм њоме, да је намучим 
ом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио  
дам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пенџеру, кроз гране феслиђена опазим њега, сама.{S 
ао давати, јер није бабо дозвољавао.{S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат мор 
.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао их о кући,  
те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него опет преврнути се и опе 
уну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он  
 сазивао, ни шенлучио, ни теферичио.{S} И кућу сам у брзини узео под кирију, не бирајући и не р 
 да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — 
уда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало по читаву комшилуку и 
нем пред собу његову њему уз кољено.{S} И, рачунајући зар да сам већ „поприличан момак“, дозрио 
же се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опремивши ме у собу, обојица  
охтједе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, же 
реним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док п 
Први пут споменула је њега, Зулфагу.{S} И одмах, по тим ријечима, познао сам да се боји нешто,  
ажим дућан, магазу какву под кирију.{S} И нијесам се много намучио.{S} Како је у оно доба било  
пркосити му свуда, на сваком кораку.{S} И ништа ми није било милије, него када би се ушљед моје 
есто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су ми сви људи сродниц 
јевати по прсима, по читавом тијелу.{S} И, тога часа, дође ми да заплачем, да зајецам, загрцам. 
pb n="275" /> и потрчаше према њему.{S} И постуле, камење, духан-кесе, гране некакве осуше се н 
о прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговори 
 да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p>— Пхи, какав  
а безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе часу угледао сродника не 
боље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши како ми сви прсти набре 
има говорио, свак распитивао за њих.{S} И све некако тихо, прикривено, са страхом неким, као да 
понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему, да све кажу.</p> <pb n= 
 не може, да нико не зна онако »китити« и онако »вести« као он.</p> <p>А никада готово није пон 
у:</p> <p>— Охо!...</p> <p>— Ситница! — и опет добаци Хасан, узваливши се на јастуке. — Зрно се 
од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало поткопан.</p> <p>— Ено га! — 
је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни помислити.{S} 
 бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала главом, као чудила се.< 
ше чаршијом.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увиј 
 иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено вртио главом...{S} И одмах би се снуждила и 
 рашта, а опет ми дошло да се смијем, — и... и све као да нијесам вјеровао да је то баш он, Хас 
коју сам прије ријетко у руке узимао, — и на силу ме гонио да запалим, задиманим пред њим.{S} Т 
кренуо би напријед, — готово потрчао, — и дочепавши се сокака, снажно почео лупати алкама на ту 
 би сваки други отац најжешће казнио, — и поносито, задовољно узвикнуо је: „Аферим!{S} То је ба 
им људима окријепио ме, оснажио мало, — и нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам 
ти се осветити, — прошапта пригушено, — и... и раставиће те са Сулагом...</p> <p>— Мене?..</p>  
p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно, — и напи се крви, ако си жедна, колико хоћеш...{S} Ти зна 
 су оружани, — дочека Сулага пакосно, — и не шале се...{S} А кад не би били оружани, наши би се 
а пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгре 
као гледајући је.{S} Тако, — причају, — и змија гледа у преплашену тицу, која узалуд облијеће,  
иле на очи чим сам прихватио за алку, — и кад је мајка отворила канат, застали смо обоје једно  
е оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, помијешани, као да се на 
</p> <p>— Има ту голема прича — рече. — И ако хоћеш да не спавамо... а мени се не спава... прич 
 пошао да тужиш, узалуд ти је — рече. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужи 
да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми од бабе остала 
нивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и здружио се твојим душм 
о они ово раде — говорио је јецајући. — И мени товаре на леђа да те ја наговарам...{S} Моја мах 
а леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>— Осман је велики момак, а ти... ти 
настави Хатиџа живље, не дижући главе — и почела је миловати, тепати јој, он одмах у соби почео 
 ми, — викну ватрено, примичући ми се — и... и ја нијесам више могла трпити... он је...</p> <p> 
о, то ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјеш 
уге стране пута, — рече заповједнички — и не пуцај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти... 
Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа 
 алву, — настави брзо, не предушујући — и дала Хамиду да га понуди, па...</p> <p>— Па?..</p> <p 
ћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>— И вечерас?</p> <p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— 
 <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћ 
тово тепајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, с 
мам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам болећиво, тужно, ругајући се и п 
 се. — Мене жица у раменима...</p> <p>— И грмљавине ће бити — додаде стари невесело.</p> <p>— М 
p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И због мене би, зар, могло бити кијамета?..</p> <p>Због 
ела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, подне 
вала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам звала Хамида... 
о је преша...</p> <p>— Шути...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка 
 Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p> 
запита тихо.</p> <p>— Давно...</p> <p>— И ти заповиједаш да продам?</p> <p>— Заповиједам да про 
 ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, и... — Метну прст на уста и  
јући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени се чини.</p> <p>— Хатиџине винограде, бојим се,  
— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си дошао?{S} Рашта? — запита  
еће, и чекала.</p> <p>— Зар?..</p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} До 
и наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— И јуче?</p> <p>— Ноћас су довезли рањенике.{S} Сад их п 
Добро ми било.</p> <p>— Вазда.</p> <p>— И учио си?..</p> <p>— И учио...</p> <p>— Па што си доша 
оче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа! — рече меко, готово тепајући.</p> <p>— Ох 
 коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И зато се наљутио — отегну некако ђаволасто, дражећи ме 
кмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом ——  
и: неће ни у кога него у тебе.</p> <p>— И данас ће доћи?</p> <p>— Данас.</p> <p>Тога часа чудно 
.</p> <p>Мени поклецнуше ноге.</p> <p>— И баш да дочекамо? — запитах шиштећи.</p> <p>— Дочекаће 
ице као да искушава, испитује.</p> <p>— И да загладим, скухала сам алву, — настави брзо, не пре 
 растављених пешева од кошуље.</p> <p>— И овђе... овђе — рече живље, — оклен сам те хранила, пе 
<p>— Нека...{S} И одљутиће се.</p> <p>— И опет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати. 
еђу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запита меко, милујући.</p> <p>— Не  
слом...</p> <p>Он не одговори.</p> <p>— И преша ми је...{S} Невоља!</p> <p>Опет ништа.</p> <p>— 
и смислимо, усташи ће ојачати.</p> <p>— И јуче су разбили наше чете — напомену Сулага.</p> <p>— 
p>— Синоћ је казао да ће доћи.</p> <p>— И ти ћеш га одбити?..</p> <p>Гледајући ме некако постиђ 
овори он једнако поигравајући.</p> <p>— И здрава..</p> <p>— Да нијесам здрав, не бих ти могао д 
рујеш ли?..</p> <p>— Вјерујем.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Ник 
на њега, е ти је криво учинио.</p> <p>— И јес’ ми криво учинио — пресјекох га ватрено сједајући 
орили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>Старац застаде мало 
о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати, — узвикну љутито, устресајући  
 отишао јунаку, у чету његову.</p> <p>— И био четник?..</p> <p>— Само десет дана...</p> <p>Зати 
па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И оставићу, чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на 
обом?..</p> <p>—- Разговарају.</p> <p>— И не пријете ти?..</p> <p>— Рашта би пријетили?..{S} Шт 
подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p>  
 их имао, — а није их ни имао много, —— и размјести их онако како се њему свиђало, не водећи ра 
ну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И кушали смо заједно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену 
т можебити травка, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком 
о мени, одвајао ме од „женског друштва“ и звао да сједнем пред собу његову њему уз кољено.{S} И 
но прорицао е ће „свршити на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га  
 опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нуди 
чим потпуно оснажи, „чаршије затварати“ и од кога ће стрепити половина шехера.{S} Зато је сваки 
 на вјешалима“ и називао га „угурсузом“ и „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, удар 
 хтјела да се подругне мом „сиромаштву“ и да каже како је она, богата агинска кћи, научена на љ 
е?..{S} Што шутиш?.. — запитах мекше, а и нехотице се сагињем, надносим над њу. — Одговори ми.< 
 Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ј 
ми!..</p> <p>Она се замисли.</p> <p>— А и вечерас ће доћи, — прошапта.</p> <pb n="374" /> <p>—  
ивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, зап 
луге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли и 
ио у торби, о рамену, овећи комад хљеба и неколике главице лука, па ручавао негдје осамљен, сак 
та, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелил 
хотан смијех пакосника, попада сва роба и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шак 
!..</p> <p>— Ђаволе!..</p> <p>Све срџба и сва љутња као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам 
пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијетлој висини 
тру, како пред колибом пламти, заиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, би 
а, одсијевали им окићени балчаци ножева и срмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви 
се све око мене смије, све звони, пјева и одјекује.</p> <p>Сулага нам долазио сваку вече.{S} Ра 
 се испред њега као испред туђина каква и тек кад сам знао да ће почети с дијељењем дуката, јав 
 дугих, ниско опуштених, сиједих бркова и снажно гурну у ватру.</p> <p>— Рашта да жалим умријет 
 изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам наука треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хо 
 и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S} И макар што су ми одговори били нејасни 
ad> <p>Пошто је продао неколико кметова и новце предао мајки, Зулфага за дуго времена није јој  
 <p>Мени смијешна дође та забуна њихова и да не бих ударио у гласан смијех, морао сам се уједат 
опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: поче засијецати у ста 
под феса.</p> <p>Неколико пута слала га и на села, токорсе да јој посвршава неке послове, те да 
, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га и рукама, и ногама, и раскиданим цријевом од наргиле; у 
ема Хајкуни, — Пхи!..</p> <p>Хајкуна га и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откр 
слађивали се псовком Османовом, стид га и од мене, од свега свијета.{S} Зато оде пред мајку, ис 
рса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је свак 
не боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смјежураним, а мишићи на д 
рговац онај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, 
жебоље, стаде покрај пенџера, отвори га и провири напоље.</p> <pb n="236" /> <p>— Ништа нема —  
, подругљиво, пецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чи 
 не могу бити у соби поред њега, што га и сад сама не дворим...</p> <p>— Па?..</p> <p>— А сад г 
ђење његово, пажња онолика.{S} Макар га и гонила, и грдила, и ружила, он је пристајао непрестан 
е никада.</p> <p>Наравно, комшије су га и због тога грдиле.{S} Сви су отворено говорили како он 
> <pb n="366" /> <p>Због тога сви су га и гледали с дивљењем, сви га вољели.{S} У његову присус 
ки опричао какав је оно чојек, одмах га и омрзнуо...{S} И вели: неће ни у кога него у тебе.</p> 
евијом.</p> <p>— А тад? — запита Сулага и, онако прекрштених нога, попридиже се. — Тада?..</p>  
</p> <p>— Тако суђено — прошапта Сулага и поглади се по бради. — Воља Божја...</p> <p>— Жао ми  
није уредио?..{S} Он?.. — кликну Сулага и тресну бројаницама о ћилим. — Бег?..</p> <p>— То опет 
ам зачуђено, чим сам прешао преко прага и затворио канат за собом. —</p> <p>Опет кијамет!..</p> 
е зачуђено, одмах се уклањајући с прага и пуштајући нас да уђемо у авлију. — То ли је? — запита 
едом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово  
таре дипле — дочека опет онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, 
 хоџа опет бољи — дочека неко одострага и указа на старог хоџу, који је, смирени покуњен, сједи 
 живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и Хамид.</p> <p>— Зар?..</p> <p>Сломивши лулу одбаци је 
вога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се пребијам по туђим кућама као сирја 
ти.</p> <p>— Неће — брзо дочека Зулфага и поново му даде некакав знак. — Он увијек мало једе... 
p>— Ти знаш све — упорно дочека Зулфага и развуче лице на смијех. — Твоја је памет голема...{S} 
па.. удри ме, молим те — замуца Зулфага и поднесе јој главу да га удари. — Удри... а немој да ј 
ти ни кажњавати — брзо дочекује Зулфага и као стане преда ме да ме одбрани. — Млад је још...{S} 
</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о нечему.{S}  
осто...</p> <p>— Зар? — цијукну Зулфага и разглави вилице од уха до уха.</p> <pb n="340" /> <p> 
ри хајдука су, — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова  
осиле робу, дозивала их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитив 
о одбијају од себе био је јачи од свега и испочетка све друго савлађивао.{S} Али што сам дуже и 
ву, па ме само гледа, премјера ме свега и трљајући руке шапуће нешто, непрестано шапуће.</p> <p 
и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет почеше поклецавати.{S} Два-три пута пипа 
 ни знао ни за кога у кући осим за њега и другоме се ни покоравао није.{S} Он му тимарио бедеви 
ки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш према мени!{ 
 а ја, јединац му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и с 
ароме да га боље чује, сједе поред њега и ослони му се лактом о кољено.</p> <p>— Јунаци су они. 
пао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</ 
за, која је непрестано јуришала не њега и додијавала му.{S} Осјетивши да сам уљегао, — видјети  
де муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели како ја непре 
> <p>Лијепо послали људи сахију по њега и поручили: како би жељели да им он буде у џамији и да  
ти се.</p> <p>— Нећу ја вазда тих брига и кијамета — викала је затим јаче, полазећи према врати 
 <p>Па пође од једнога момка до другога и, спустивши се на кољена, поче их напајати, испирати и 
ахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе међу њих.{S} И замоли их да причају о свему 
 и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни од чега, — частили су се међусобно, пи 
уцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве...</p> <p>Све је врило, кипило, ком 
товати.</p> <p>Затим збаци обућу с нога и погледа у прсте,</p> <p>— Их! — рече зачуђено, чешкај 
 да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија  
ас како грми испред врата.{S} Због тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико. 
у пушку.{S} Можебити да би се због тога и поново посвађао с њиме, поџавељао се, да у неко доба  
јелио са Хасаном.{S} Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што  
в џумбус заметну се у чаршији ради тога и замало што се не претвори у кавгу.{S} Јово, намамљују 
{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовко 
а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p>— Ко ће причати, ако њега нема? 
авући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазв 
лом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са такви 
Је ли видјела од других, па зажељела да и сама окуша?..{S} Или је имала да ми каже нешто чудно, 
 — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зна да и ја, можебити, нијесам био на Косову, а, можебит’, и т 
трговци сакрили гдјегод?..{S} Ко зна да и сад не вребају на нас, желећи да ухвате, убију, закољ 
— Само — рече промукло — пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето т 
а га хтио макнути са свијета...{S} И да и Хамид није имао пушку, погинуо би...</p> <p>— Па?..</ 
 сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пецнем, надражим, да се осв 
смо?..</p> <p>Сулага, испочетка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} По 
амах ми се створи пред очима.{S} Као да и сад лијепо гледам: и сеизе, и трговце, и оног љутитог 
етко, као ругајући се, обасја, — као да и памет помрча мало, подивља у дивљини, па ни о чем виш 
ту.</p> <pb n="231" /> <p>А тада као да и мени свану пред очима.{S} Познадох да се догодило неш 
ећи, распаљујући...</p> <p>Мајка као да и сама подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши  
вале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — м 
тати.</p> <pb n="258" /> <p>А то као да и мајку осоколи, као да је разгали мало.{S} Готово прек 
 нешто као да ме непрестано голицало да и сам запјевам.{S} И у обијести оној, не знајући шта др 
 ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И  
преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи.{S} Узалуд.{S} Преврну се још једном, збац 
оџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијех 
тио спомињати.{S} Ако бих га ја каткада и споменуо, само је узвијао носом, набирао обрве и одма 
ри, да послужи.{S} Зато, ако је каткада и морао отићи на село, наређивала му је да се што прије 
, односили робу.{S} Нападали су каткада и на кућна врата тражили цуре, дозивали их...</p> <p>Де 
 <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада и подвикне на Хасана да донесе књигу. — Да вам причам ш 
б и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакривен чучао покрај врата, чекајући ме да 
че, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутра 
шта би ти смислио? — запита га изненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их 
а?..{S} Њега?.. — плану Хатиџа изненада и опет затресе чупима. — Да се прва покорим?..{S} Нипош 
ниједан, макар што смо бахнули изненада и још онако оружани.{S} Сви су били некако мирни и равн 
и када причам</p> <p>— узвикну изненада и пребаци шамију преко очију.</p> <p>— Стид ме...</p> < 
 разлијегали се преко читавих винограда и замирали негдје доље, у пољу, одакле као да се неко р 
то ми је тада испричао, препричаћу сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике он 
м.</p> <p>— И нећу, — одлучно вели тада и исправи се. -—</p> <p>Никоме за љубав не бих ти невје 
он застаде на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано 
с њом, да је не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би  
етнуо у друштво, што га је пратио вазда и частио?..{S} И је ли крив што је о њему мислио као о  
 настави мајка немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље н 
з</hi>.</p> <p>Па брзо чучну поред зида и сакри лице у димије.</p> <p>— То... то сам рекла!..</ 
, па ломећи прсте, спусти се испод зида и удари у плач. — Ето...</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрч 
себе кидати, чупати, разбијати.{S} Кида и кошуљу, и димије, и месо на себи као да кида; чупа и  
м да треба...{S} Кад се кућа кући, онда и треба.</p> <pb n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити  
аморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје,  
га од нас двојице, не успоравајући хода и не осврћући се.</p> <p>— Нијесмо.</p> <p>— Аферим!..< 
чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и чита 
стајала је према њему усправљена, горда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајућ 
рме, кривудаве сокаке, завиривали свуда и свуда тражили куће дјевојачке.{S} Хајкуна ишла пред н 
оз башчу, пробија се кроз гране шандуда и смокава и тамо негдје далеко, далеко у плавој, свијет 
ло, јер си ме повео ни сам не знаш куда и јер не знамо шта радимо ни ја ни ти...{S} Теби, зевзе 
а се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво буре ракије, поставили га насред собе <pb n="2 
>— Јер?..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и.. 
аку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге м 
ворих му хладно, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје 
ка Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И он ради...</p> <p>—  
дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући 
, мрави као да ми почеше милити уз леђа и, на сву силу, ослањајући се о пушку, пређем преко дру 
ва широка шамара, гурну га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се 
и да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када, уз грохотан смијех п 
S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и свети јој се...{S} И мајка ти сад у очи не смије погл 
м то сама зарадила...{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Ала 
p>— Отео си је, ниткове, — окосих се ја и пођох према њему. — Све си отео...</p> <pb n="339" /> 
рали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шт 
 ми се икада хљеб учинио слађи.{S} И ја и Хасан као да смо се натјецали ко ће више појести и го 
авили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивши как 
 нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: 
ћу с њиме кад немам посла...{S} Имам ја и другог, свога рада...</p> <p>— И то је све? — запитам 
 се није зачудио.</p> <p>— Па то сам ја и знао — рече мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и  
ора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за рукав. — Коњско је звоно.</p> <p> 
ку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја и Хасан посједасмо на земљу.</p> <p>— Никог нема — поно 
черам чак.</p> <p>Након таквих догађаја и Зулфага и мајка дуго су разговарали, препирали се о н 
д самих везирских <pb n="324" /> Сараја и сваки који би приступио осјећао је некако као да се п 
 њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div t 
адох ничице.</p> <p>Диже се чудна граја и неко зазва у помоћ.{S} Замало, па се око мене окупи ч 
 свијех ђаво носи!..</p> <p>Чудна граја и гунгула настаде након говора хоџина.{S} Сви старци, и 
оло тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у  
 ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су још висили на њ 
творено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више?..</p> <p> 
ачући покаткад чак до Хајкуниних димија и треперећи на њима.{S} У врху собе, на својој шилти, — 
е, промисливши се мало, опет се загрија и опет ме поче наговарати да останем код њега...</p> <p 
комшилуку, разлијегала се пјесма нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, 
а и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала  
застаде.{S} Видећи га онако силна, јака и поносита, са големим зеленим барјаком у руци, чији се 
у у једноме низу стајали испод басамака и оде, отрча управо на воду.</p> <p>— Ево — узвикну нак 
 и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем хљеб, којим би, како ми се чинило, и ме 
 страни, <pb n="285" /> као стража нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајућ 
илту — Одмах...</p> <p>— Одмах — дочека и трговац наклањајући се, па намигну једноме хамалу да  
е у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и и 
 лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснут 
ради како ја наредим — прекиде га мајка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>О 
Ето то...</p> <p>— Јок! — откреса мајка и љутито баци кесу у чекмеџу. —- То нећу пустити...</p> 
 <p>— На селу је — мирно одговори мајка и опет узе чибук. — Зар бих ја смјела доћи да је овђе?< 
 се прислони уз јастук један, док мајка и надаље чишћаше мохуне не дижући главе нити се осврћућ 
..</p> <p>— Доста! — готово цикну мајка и пљесну дланом о длан. — Не увијај ми ништа...{S} Гово 
и? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа?..</p> <p>—  
вена чуда догађају.</p> <p>Граја, хајка и галама није се стишавала све док се није бабо појавио 
ступи ми на дућан, повуче ме са ћепенка и сам поче затварати.</p> <p>— Бјежи куд било — шапну,  
брзо, без размишљања, скочих са ћепенка и потрчах према оближњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну 
Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетати по читавој махали.</p>  
бе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па забо 
 миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко од врата, 
S} Аге, трговци, бегови, хоџе, све кука и помаже, кука са фукаром заједно, а узгред јој отима и 
жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, и ишле мајки 
ш, зар?..</p> <p>Мени лако задрхта рука и испустих кашику.{S} Покорно, као дијете какво, подигн 
о у свануће, пробудила ме необична хука и граја у авлији нашој.{S} Као поплашен скочио сам одма 
и он зијевајући. — Свачије нек је башка и свак нек научи својим управљати.{S} Без тога нема сре 
а и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну кроз читаву планину, а неколика листа б 
мајка ми као да га се доста прибојавала и често, врло често, могло се помислити да је то прије  
ити, зовнути.{S} Па се ипак савлађивала и поново лијегала на траву.</p> <p>Узваљена, запаливши  
а у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџан 
киним.</p> <p>Док се она ломила, кидала и гребала, он је, прикривен, непрестано посматрао и, ув 
 се окренула према њему, весело зарзала и почела тући копитом о земљу, трчао јој као сулуд, тап 
дан у другога, а она је једнако стајала и једнако разговарала...</p> <p>Враћајући се кући, с пу 
е могу.</p> <p>Она је непомично стајала и као да га хтјела још нешто питати, а он, осјећајући ј 
 Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И, желећи зар да заг 
више...</p> <p>Једанпут ми само послала и цвијећа.{S} Киту једну ружа, шебоја и рузмарина обмот 
 и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала нова 
чао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} 
и по лицу.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Св 
..{S} И тражила те, ловила...{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?. 
м на своју кућу, која ми од бабе остала и на своју мајку, која ме родила?..</p> <p>— Ето, чести 
а, распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се 
Опазивши ме, остављала је посао, трчала и пружала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте д 
а ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p 
ла је гола, празна, без узде, без седла и теркије, са мрком, прљавом, окрвављеном гривом која с 
ја му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да је израсла на л 
о му, зар, било што је нијесам изнијела и... и што га, зар, нијесам молила да опрости...</p> <p 
ханскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, косматим прсима њ 
тајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након то 
слила је, може бити, да сам је ја убила и зажалила на ме — прошапта снуждено. — Јадна моја кумр 
мени, улагивала се, миловала ме, љубила и давала новаца, само да не причам о свему ономе што са 
зити колико се разрасла, колико развила и прољепшала!..{S} Бледуњаво лице њезино сад је испод ш 
тио главом...{S} И одмах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калд 
зна, може бит’ би се међу нама изродила и голема свађа, да сам хоџа једнога јутра не поче да на 
ршавао много раније него је она мислила и враћа се обично кроз дан, кроз два, носећи узгред и н 
мислило о мени?..</p> <p>Шта би мислила и сама Хатиџа, кад би виђела како живим од доброте њези 
том смијати...{S} Смијехом сам домамила и кумру...{S} Знаш ону моју кумру, што ми вазда долијећ 
ало, па се око мене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да о 
бијелог рукава кошуљина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде... 
м, окрвављеном гривом која се слијепила и прионула јој уз широки, крупним мрљама ишарани врат,  
м љесковином, која се при врху склопила и начинила као мало кубе, провучем се некако, сав изгре 
</p> <p>Једне вечери, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају  
тргнуо се, па, одгурнувши књигу с крила и кашљуцнувши у шаку, почео причати.</p> <pb n="282" /> 
ебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане 
.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не прог 
што, гунђати...{S} А чим сам је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?.. 
а ће их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли 
о по соби, а кахва се непрестано точила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не боје 
ећи зар да заглади што ме онолико тукла и мучила, нудила ме слаткишима, тепала ми, миловала...{ 
 дозвасмо чим смо Хасана скинули с кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати д 
ин чибук, с којега је била сврнута лула и велики ћилибарски такум којим се хоџа толико поносио. 
а помоћ мени је ипак у згодан час дошла и на велико чудо ханџијино опоравио <pb n="329" /> сам  
колико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише ду 
ада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и да се спустим покрај ње, да пољубим, угризем, уштинем 
ну, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p> <p>Од тог 
ушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини по 
 мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зав 
, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се ни облачио, н 
 по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче ост 
де, ни шилтице какве није било у собама и празне, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле  
не по хановима, по гробљима, по црквама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попал 
а ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А кад се прем 
ча како се чудновато препоручивао агама и беговима око цареве џамије, којима био додијао стари  
оштром шљунку који ми хрштао под ногама и пипајући се по џеповима у којима су звецкале паре. —— 
 упознао, остао је такав.{S} Са слугама и слушкињама ни дружио се није.{S} Бјежао је од њих, са 
ихтијари сами, са дугим сиједим брадама и големим турбанима око главе, прекрстили ноге, запалил 
са три стране рутастим, меким серџадама и опкољен дебелим, калуфли-јастуцима који се поносито п 
 бих им купио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је б 
пријатније растати се са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању по 
Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, почнем газити по прашини, по мариј 
ен пушчаним димом, са поломљеним токама и траговима крви на везеној долами, вратио с пута, кад  
За те људе са испуцаним, жуљавим рукама и мрким, суморним лицем, који су непрестано стресали бу 
везаним главама, у крпе умотаним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{ 
 чекала га у соби са прекрштеним рукама и обореном главом.</p> <pb n="219" /> <p>Погледала би п 
са расплетеном косом, разбаченим рукама и са неколико капи крви на образима, дрпава, дроњава, г 
убе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кретао право мајки.< 
!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> <pb n="330" /> <p>— Шта је то? 
</p> <p>— Их!..</p> <p>Па пљесну рукама и зажмири мало.</p> <p>— Бојиш се ти ноћи! — узвикну па 
и се, па нагло отскочи, размахну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе  
џани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клиз 
некад са мном продавао робу по махалама и хтио отворити дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше 
 љутити, раздражени, с исуканим сабљама и напуњеним пушкама, застану на сред чаршије и само јед 
не, био је најбољи мегданџија међу нама и обоје нас редовно је побјеђивао.</p> <pb n="284" /> < 
ам збиља будан штипао сам се по бедрама и уједао се за руку.{S} Затим покушах да се дигнем, да  
у.{S} Сви гуштерови, нарочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити 
веселе, бијесне, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, накла 
пуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикра 
 и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима разним.{S} У кухињи, око које се разливао  
есело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још поклонити. —</p> <p>Све х 
 придруживали им се.{S} У многим кућама и не остаде готово мушке главе; остали су само старци и 
подупрта ода свих страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна п 
вијек су на ногама...{S} У берберницама и кахвама и не говоре ни о чему колико о боју...{S} А к 
 а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно почели испадати.{S} Н 
бербере, који су са запрегнутим бошчама и засуканим рукавима непрестано чистили, истирали, прал 
ганији, ни нераднији, ни махнитији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда 
јкуну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја?  
на столицу једну, са загрнутим рукавима и бошчом повијеном главом, ознојена, зарумењена, весела 
х обрва, са танким, нагриженим брковима и великим, дебелим уснама, које се, на крајевима, непре 
дугачке плетенице шибале је по куковима и расплетале се, расипале...</p> <p>— Ко је то? — шапат 
о свему.</p> <p>Питао о новим пословима и грађевинама нашим, о продаји кметова и о новцима.{S}  
оворим им опоро, држећи руке у џеповима и раскорачивши се на ћепенку. — Јок...</p> <p>— Затвара 
и како разговара с радницима, кметовима и момцима, како рачуна, погађа се, наређује.</p> <p>Кме 
није него други, поздрављао се са свима и одмах пролазио у прочеље, гдје је нарочито за њега на 
 са ужагреним очима, зажареним образима и набреклим, полунагим дојкама које се пробиле испод ко 
змахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркати.</p> <p>— Ја сам мислила да ти... да ти 
ене шамије, који јој падали по образима и сакривали половицу лица.{S} И, наклонивши главу прама 
За ручком нудили ме најбољим залогајима и натјеривали да више <pb n="286" /> једем; Хајкуна гот 
ма, весело гугућући, лепршајући крилима и хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не о 
наге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњени уз зидове, одбијајућ 
ваца, био сам најбогатији међу јаранима и сви ми завидили на томе.{S} Било их, који ми се почел 
рашњави тозлуци са распанутим гајтанима и широки расквашени опанци са испуцаним опутама.{S} Чит 
див какав са неколико глава на раменима и са неколико рука.{S} Кикот, цика, граја, врисак непре 
 преко пушке која му лежала на раменима и са познатим својим ножем, чији преломљени држак чудно 
рже одговори Хасан, комешајући раменима и јежећи са од студени... — Није ми необично...</p> <p> 
ио те Хасан, — рече комешајући раменима и бирајући гдје ће сјести. — Рекао ми да те поздравим.< 
му се потужим, само је слегнуо раменима и мирно ми одговорио:</p> <p>— Па шта ће него ти разбит 
—— питала је љутито, газећи по рачунима и кушљајући их, гњечећи. — Хоћеш ли ме уморити са твоји 
 из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. 
— викну брзо, опруживши руке према њима и као молећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погле 
војица су загрљени климали се не коњима и попијевали...{S} За трговцима се отегла сеисана: неко 
т товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, 
им, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте г 
 па напунила зембиље свакаквим стварима и почела продавати: које дијете имало нешто новаца улож 
љи, о хајвану, <pb n="381" /> о добрима и одмах мјери, размјере, рачуна, записује.</p> <p>Запит 
 Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрвицу што ми од 
ека, носећи у малим, калајисаним тасима и пилава, и червиша, и долме, и јапрака.{S} Све ми то о 
ова кроз које се провиде токе на прсима и без оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије 
ри он мирно, прекрстивши руке на прсима и пресамитивши се. — Не могу ја више овђе.</p> <p>Мајка 
 глави, са раздрљеном кошуљом на прсима и са гаћама чије ногавице нијесу допирале ни до чланака 
о главе, са златним копараном на прсима и широким, тешким појасом, о коме је висила шарена дува 
аздера златом везену антерију на прсима и примаче се:</p> <p>— Е удри, ђевојко, — викну помамно 
ом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И обоје се неко вријем 
опет исправи, раскиде јечерму на прсима и указа на усахле, смјежуране, објешене дојке, које јој 
рави, по калдрми, по широким јој прсима и јаким, гуштерастим бутима.</p> <p>Арнаутин онај, тала 
ом косом што јој падала по голим прсима и по обнаженим мишицама, чудно се протезала, ломила, ув 
 одијелу, са безброј штака под пазусима и безброј штапова у рукама.</p> <p>Кад смо, након дугог 
 треба себи у кући; даривао је дукатима и момке, те, напошљетку, ни ја нијесам остајао без дије 
по вечери, зазвечала би алка на вратима и стари мандал зашкрипио би.{S} Чим би Хатиџа потрчала  
чинила најзгоднија, застадох на вратима и испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога. 
о подне, завришта бедевија пред вратима и копитама поче ударати, тући о праг, тресући канатима  
јући туђе момке да застају пред вратима и провирују кроз кључаницу.{S} Чинило се као да читава  
/p> <p>Изненада скочи, приступи вратима и ослухну.{S} Затим, бржебоље, стаде покрај пенџера, от 
> <pb n="294" /> <p>Па приступи вратима и пружи руку дјевојчету, које као да се још ни сад није 
пудар, — застајао пред свачијим вратима и звао укућане да купе, да пазаре.{S} Ја сам опет ишао  
 са фукаром заједно, а узгред јој отима и оно што има, пазарује с њоме!..{S} Сви сте ви, сви см 
стењући од болова, — нарочито у крстима и у раменима, — завалих се опет, а у глави као да ми се 
, нагло их почнем мељавати међу прстима и трпати у уста, жвакати.{S} Чудна грчина као да ми се  
мље, принијела <pb n="401" /> га устима и почела љубити од драгости...{S} И Хамида сам звала, и 
ромијенио, — са широко отвореним устима и необично разрогаченим очима.{S} Само што муца нешто,  
S} Непрестано сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Ма 
једних кровова са накривљеним димњацима и руковијетима кумрина грожђа на шљемену, и као да је о 
 игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више разговара него с њиме.{S} Криво му и ш 
 по обичају кренуо кадикада, са момцима и са јаранима неким, према Црној Гори, да се тамо окреш 
ијама од свиле бешлуклије, о састанцима и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку при 
них дућана, са мрким нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли  
ој Гори, да се тамо окреше са хајдуцима и пљачкашима „како не би заборавио владати с оружјем«,  
по неколико њих, засједали по сандуцима и по врећама с кахвом, прислонивши дуге пушке уз рафове 
{S} Хаљине некакве разбаци по сандуцима и по роби, заклони ми робу њима, оружје објеси о рафове 
галамећи, а роба трговачка, у сандуцима и дењковима, лежала им испод нога и закрчивала путеве.. 
 наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаким, шареним шамијама.{S} Хајкуна није хтјела ни по 
а се научим лоповлуцима, пехливанлуцима и мајсторијама туђинским.</p> <p>Дрека ова као да ником 
нице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпама, да се на пољу не би чуо разговор или препирањ 
 стрепи! — говорио је, сијевајући очима и руменећи. — Све дршће пред њима...{S} И нико им ништа 
м, с крупним, кадифастим, сањивим очима и дугим танким, правим носом, огрнут својом дугачком, ц 
аг, приносио својим жутим, упалим очима и шкиљио у њега, загледао, тврдим, жуљавим прстима пипа 
есан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и у 
страшан, с исколаченим, помућеним очима и пјеном око уста, поново врисну, прекиде коноп један и 
шини, задуо у образима, закрвавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одм 
дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанцима у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и  
рена, утрчи у авлију.{S} Стрижући ушима и као зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати 
а је уз онога ко се дигне против зулума и неправде...{S} Није ли данас, сјутра ће бити уз њега. 
и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замотавати цигар.</p> <p>Право да кажем, баш м 
погледах онако мрка, одлучна, наоружана и опремљена, а нити могу да се приберем, нити да прогов 
 се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</ 
ке широкоглаве клинце којима су ишарана и у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале 
хукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана 
еби пребацивати, ходајући испред дућана и непрестано гледајући у сокаке куд је Хасан замакао.</ 
 некако весело, па заигра насред дућана и нагло се рашири преда мном. — Јеси ли ме заборавио?</ 
инлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали за њим.{S} Махал 
е, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>— Оставите оружје!  
се, улагивали.{S} Један му носио духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи по 
 се упињала да ме што више задржи будна и да ми причањем сан разбије.{S} Лакше јој било кад мак 
опет прошапта, па отрже струк феслиђена и поче ме шкакљити по врату. — Сад нас нико раставити н 
поче уклањати некакве сахане са серђена и редати их по тлима, уз огњиште.</p> <p>— Грехота је,  
лаги да му све опричам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> 
за низ миндерлук, готово паде на кољена и поче љубити скут бимбаши.</p> <p>— Аман, ефендија, —  
збјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, готово безумним погледом у 
лумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према коме...{S} Не може,  
тале му се на капу, на браду, на рамена и непрестаним једноличним зујањем као да су одговарале, 
рени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умијемо руке прије ручка, сам поче полиј 
ата, пребацио тешку мотику преко рамена и необувен, босоног, полазио у башту међу поврће, и там 
> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рамена и позва нас да пођемо за њом. </p> </div> <div type="ch 
а даље, носећи лаку шишану преко рамена и под пазухом дугачки хоџин чибук, с којега је била свр 
 прекиде, застаде, скиде пушку с рамена и напунивши је опали.{S} Врисну пушка и пуцањ одјекну к 
па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе у траву. — Стигли смо.</p> <p>— Стигли смо — му 
не, неслане шале.</p> <p>Мајка, уморена и ослабљена, испочетка није ни могла ништа забрањивати, 
 остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се.</p> <p>У  
 и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло служило, — а био је грлат  
није вјеровала да је кућа заиста њезина и да је она једини господар у њој.{S} Као да није вјеро 
 пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S} Обузе ме жеља и 
азлупаних пенџера испреплела се паучина и повијала се попут дима: по канатима се нахватала праш 
 борба, подмукла, прикривена, али силна и очајна борба, којој као да се није могло лако сагледа 
а не би, ни осврнула се.{S} Онако ломна и замишљена силазила је одмах у дно авлије на траву, и, 
та?..{S} Шта је? — забринуто запита она и поче ме миловати по коси, по образима. — Ђе те боли?. 
p>— Голубови моји!..</p> <p>— Па ће она и ноћити код нас — брзо дочека Хатиџа, опет је водећи ш 
> <p>— Не знам, — покуњено одговори она и отегну обрвама. — Тако...{S} Нехотице...</p> <pb n="3 
блачити...</p> <p>— Нећеш? — отегну она и рашири руке. — Ти?</p> <p>— Јок!..</p> <p>Она устаде, 
pb n="384" /> <p>— Мајка! — узвикну она и, потрчавши, сави ми руке око врата. — Она!..</p> <p>К 
.</p> <p>— Немој!.. — готово врисну она и, смијући се, отскочи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чуда 
љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају 
 показивати како је слободна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван 
 њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хасана за руку. — Ено!..</p> <p>Момче се прима 
/p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ко, момче? — тек сада проговори Хајкуна и испрси се према њему, спремајући се да још жешће нава 
</p> <p>— Тешко теби! — уздахну Хајкуна и обгрли ме чвршће. — Знаћеш шта су муке...</p> <p>Хоџа 
е сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет дођоше у собу, затекли  
ниском колибом њиховом, која се, трошна и окрхана, згурила у малој, неравној удолини једној, по 
во му куће, — дочека она без размишљања и показа на собу. — Не смије га рањена нико његовати, н 
адећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио 
ину.</p> <p>— Ето.</p> <p>Па ободе коња и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан поглед 
S} Што не једеш?.. — проговори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!.. 
ет мрмљао, гунђао.</p> <p>— Гунђаће, па и престати.</p> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и 
 Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага имао својих  
свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми  
реко читаве ноћи, управо до зоре.{S} Па и Зулфага остао с њоме...{S} И ко зна колико су се разг 
а залуди помало; одузме му памет.{S} Па и њој.{S} Она мирна, тиха, повучена жена, која се толик 
— тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша сила била...{S} Била и не враћа се више...</p> < 
е:</p> <p>— А зар си будан?..</p> <p>Па и не сачекавши одговора, узела је пешкир, — који је вис 
виривали каљави, трули остаци од чарапа и црни, испуцани прсти.</p> <p>— Не чуди се што сам га  
имије, и месо на себи као да кида; чупа и гњечи траву, гризе, жваће; и баце папучу једну, другу 
S} Чо’јек ће бити кад тако зна да удара и да се брани, а не трчи баби да му се тужи...{S} Ко са 
једну, другу...</p> <p>Напошљетку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, ско 
им ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— 
мо да и оно <pb n="221" /> дође до пара и да протргује.{S} И како је свако, по примјеру Јованов 
ћи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар 
рећом препуном пијеска, те ми сва ребра и све кости поломио.{S} И ништа не бих волио тада, него 
угу страну.</p> <p>Цар га гурну у ребра и опет запита.</p> <p>„А како живиш?“</p> <p>Опет он —  
и си мој...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapte 
е преда ме, јављале се, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим ј 
ила се Хајкуна, али не она бујна, једра и плаха Хајкуна коју сам навикнуо гледати како се непре 
не прси, прекривене дугим низама бисера и дуката, који су ситно, ситно позвецкивали. — Шта је б 
 били препуни некаквих хартија, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је 
ошница завиривао је у њих, метао шећера и полугласно тепао, док су му око главе облијетале челе 
улага затим стењући сједе испод пенџера и леђима се прислони уз јастук један, док мајка и надаљ 
 унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном п 
ране обавиле око мрких, челичних демира и лако се пољуљују.</p> <p>— Улази — рече Хатиџа меко,  
турбаном око главе, с очима од кромпира и носом од патлиџана, у чоханим чакширама, огрнута дола 
Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p> <p>— Планина је кућа њихова — ре 
ила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам,  
Сулага осјети сву оштрину овог одговора и умукну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезат 
обично што од тога одјекује читава гора и планина, те се причиња као да десетина њих у један ис 
лије, тврдећи узгред како код куће мора и пелене прати, и хљеб кухати, и мотати памук на цијеви 
охвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, танку крпу некаквим жутим, гњецкави 
 огњишта на којима увијек горјела ватра и зализавала готово до самог натрулог, сламнатог крова  
учи памети...</p> <p>Узех га око појаса и посадих на сандуче једно, одмах поред Сулаге...{S} Гл 
 Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскочим поред њега.  
 била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и ж 
 пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тапкајући у мјесту. — Са једним треба прекинути.</p>  
p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени није лакше...{S} И ме 
и главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S}  
екивали су насред пута, хватали за прса и шамарајући питали имају ли каквих веза са усташима... 
заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и гребле по лицу вр 
уз кољено му, спустила му главу на прса и, увијајући се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаг 
ошље га Стојанова пушка погодила у прса и раставила са бедевијом.</p> <p>— А тад? — запита Сула 
ам, мајко...</p> <p>Она се удари у прса и поче се климати.</p> <p>— Хаљине ми кажу све...{S} Ку 
афима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглуцима и лаки 
узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, за Бога?{S 
хвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече мргодно. —  
к!..</p> <p>Она устаде, повири на врата и полако, на прстима, врати се.</p> <pb n="331" /> <p>— 
 ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — реч 
и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — рече промукло — пустиће 
када бедевију, хватајући је испод врата и приносећи румене ноздрве њезине смјежураним, обвехлим 
и, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке вечери, након јације, одлазио 
да је очекивао кад ће му показати врата и отјерати га.</p> <p>То мајку још више распали, наљути 
румењена, весела, пјевајући чисти врата и пенџере, трља их крпом некаквом, запе ми ријеч у грлу 
која је неколико пута долазила до врата и враћала се, напошљетку као да се одважи, уљезе у собу 
 хамалом.</p> <p>Кад сам дошао до врата и од хамала узео ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи 
у руку, пребацивала је себи преко врата и опет се привијала уз њега.</p> <p>— Реци: јесам ли кр 
очела окупљати <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич нек 
стиђено, мазећи се, обгрли ме око врата и привуче себи.</p> <p>— Нећеш се љутити на ме, ако ти  
а Алаху кад ти проговори, а макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не  
гурати се, тјескати, око авлиских врата и око баштенских плотова.</p> <p>Момци, што нам још ост 
смо његово мјесто, умотасмо се у ћебета и полијегасмо по трави.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем 
хајдуцима.{S} Говорили су како има чета и у самом Сарајеву, како су сакривене по хановима, по г 
 по два по три сахата.{S} Жељан да пита и распитује о усташима, — а то у дућану није могао, јер 
зна?..</p> <p>Опет се засмија, закикота и, узевши ме за руку, поведе у собу.{S} Застадох као ук 
њега, мислио је да би му мања и грехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад 
ио, можебити, и... — Метну прст на уста и застаде мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и уда 
и душу?.. — јаукну он, растворивши уста и мученички преврћући очима. — Ах...</p> <p>Остави...</ 
паде на кољена, дотаче се мајчина скута и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на  
 шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, — почела ме шиба 
 дремован, дембеласт, легао насред пута и препријечио им улазак у кућу!..{S} И још има образа д 
ио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати  
} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије штогод заборавиле, макар к 
издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето ба 
ао сам поскочити, ђипнути неколико пута и нагло прихватити за алку једну, само да зауставим ту  
, исправим.{S} И коракнух неколико пута и...</p> <p>Све поче дрхтати око мене, све поигравати.. 
} Клепетање се понови још неколико пута и све јаче, све јаче...{S} У неко доба причини нам се к 
 да убијем, отмем.</p> <p>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта  
е...{S} Не нашавши ништа скренем с пута и спустим се на траву да отпочинем.{S} И, — не знам как 
а толиким причањем застаде мало, поћута и преврну се на бок.{S} Покушаваше зар да и сама заспи. 
 сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, дијелила нам, давала.</ 
ича о гријеху, а ипак се прави невјешта и неће да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и  
стили, истирали, прали бритве, клијешта и приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали 
 мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и не питајући приступи Арнаутину, који је једнако прије 
дужег чекања видио да се Хасан не враћа и да се по свој прилици неће ни вратити више.{S} Било м 
ћајући се кући, с пуним њедрима цвијећа и слаткиша, сви смо били весели, сви задовољни.{S} Хајк 
ју је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; уз 
у се са врха феса спуштала све до плећа и лагано га куцкала по њима.</p> <p>Ријетко када да чар 
е мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, а 
> <p>— Зар ја, покрај света свога имућа и добра, макар ми га Зулфага и не дао сада, да се преби 
 дошао џепови му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по т 
 под стрехом оном, макар то била стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам 
их кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулфагу, мрског, поганог 
ако би мајку истакли као главног кривца и тиме ми онемогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, н 
 Путници?..</p> <p>Подигосмо се обојица и стадосмо један према другоме.{S} Гледали смо се нијем 
 Нека затвара! — опет заграјаше обојица и почеше псовати. — Нека затвара!..</p> <p>— Нећу!</p>  
.{S} Онако, насумце, лутали смо обојица и ишли напријед, само напријед.{S} Испочетка сам се јед 
јетљујући пуна, буцмаста задовољна лица и јаке, забрекле прси њихове.{S} Не узбуни се нити узне 
 и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и конопа по путу, спустих се низ басамаке.</p> <p>Дотрч 
прашњави, са лицем препланулим од сунца и са закрвављеним очима од несанице, Зулфага, не пустив 
ецкала је на малој дашчици дуван за оца и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку 
те, паметни сте, мирни сте, слушате оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274"  
кори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело насмијао баш онда кад би му причали за разне Х 
и није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мал 
ага је свакако имао много више да прича и, док је Хасан испред мог дућана пролазио оборене глав 
д си таки! — узвикну весело, па притрча и обгрли ме. — Аферим!..{S} Нисам ни знао да имаш тако  
аци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p>— Оставите се кавге, људи 
/p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа и поче ме дрмусати за рукав, теглити. — Није он здрав!. 
макар врата и ђаво однио! — дочека хоџа и осмјехну се.</p> <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! 
 ђевојке, несретни сине? — откреса хоџа и гурну га ногом у слабину. — Што ће ти оне?..</p> <p>— 
но, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увиј 
 треба...</p> <p>— Е лијепо — рече хоџа и попридиже се. — Ја ћу баш учити како ја знам...</p> < 
рча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: свршиће на  
/p> <p>— Ви би хтјели да будем ваш хоџа и да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их р 
з два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут само задржао се пуних  
ука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са Хасаном.{S} 
нка, поносита.{S} И окићена је, и љепша и гиздавија од свију осталих, — бијели се као да је од  
бијаше научена да је свак слијепо слуша и да јој се покорава, никако није могла подносити да се 
куће.{S} Једино стари Осман, онако слаб и немоћан, што се прикрадао покаткада и заклоњен, сакри 
 као од невоље одлазио каткада у мектеб и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за 
 би одмах дотрчала, дирнула ме за рукав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у  
му, али је он немилосно зграби за рукав и одгурну у страну.{S} Она посрну на шилту, скљока се.< 
ла ти на томе...{S} Сад сам, ево, здрав и сад могу ићи.</p> <p>— Не дај му — живо дочека Хатиџа 
— још никако ни смислити, е је он мртав и да више никад доће неће.{S} Јок!..{S} И сада, сваки д 
готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} А једно јој око ос 
с, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S} Чудим 
о, као размишљајући, одиже ногу на праг и тихо закуца алком...{S} Причека мало...</p> <p>Нико с 
е опази некако поплашено устукну натраг и одиже руке.</p> <p>— Шта ти је?...{S} Да нијеси болес 
 његовати, јача је била од свега другог и у први мах на друго нијесам ни помишљао.</p> <p>Сама  
рећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјеравајући све да длану, 
улфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, све у нереду?..{S} 
а зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изг 
ама много вјеровало.{S} Има времена кад и најпаметнији људи вјерују у најлуђе приче.{S} Зато су 
 „несретником“, макар што га је понекад и гурнуо, ударио, — као онда кад сам им истом дошао у к 
и се, — могао бих учинити све што никад и никоме за љубав учинио не бих.{S} Њему за инат ишао с 
словице, које је волио уплетати, каткад и гдје им није мјесто, биле му нове, необичне.{S} Многи 
ђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам да ће наша војска све покорити 
акар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити слуша шта она говори...{S} Не мо 
уровошћу, па једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзе 
 ме нешто силно гонило, гурало напријед и да сам могао, прелетио бих тамо, само да час прије за 
 Дочекаћемо...</p> <p>Па крену напријед и спусти се, клекну за голем грм један.</p> <p>— Ти хај 
ми трзну руком, гурну ме мало унапријед и некако заповједнички откреса:</p> <p>— У руку хоџу, ч 
 брзо шаптати, отегнувши шију унапријед и узвијајући главом...{S} Она није одговарала...{S} Сам 
бично кроз дан, кроз два, носећи узгред и некаквих пешкеша и понуда разних.</p> <p>Једанпут сам 
 блиједа, слаба, ослони се леђима о зид и десном руком прихвати се за чело.</p> <p>— Па зар ниј 
ешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије половине.{S} Момче, користећи се ти 
 нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p> <p>Ако су негд 
, — кресну. — Ви сте, бива, један народ и нико од вас нема ни јачи, ни старији; свак треба да с 
ваљен комад клисуре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни гр 
м ја трошаџија, па да бацам паре узалуд и да расипам...</p> <p>— А Зулфага? — поче Сулага живље 
ад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса она опоро, пакосно,  
да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџада 
оји су непрестано стресали бухе са себе и заударали на зној, он је једино имао мекших и топлији 
рну се још једном, збаци јорган са себе и један јастук одбаци испод главе.{S} Опет поћута мало. 
одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратим 
цао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263" /> <p>— Н 
екако постиђено спусти пушку поред себе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — 
поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у кр 
 за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идем 
ши момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хт 
!..</p> <p>Неко дохвати три-четири шибе и добаци им.{S} Они не прихватише.</p> <p>— Шибајте!</p 
Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да з 
...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе говорио,  
ерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, остављала га је, враћала се 
аочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао сам га гдје лежи на миндерлуку бос 
..</p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја 
а од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— Камо среће да погибох! 
.{S} Не дај!..</p> <p>Хасан стиште зубе и опет прогунђа нешто.{S} Не хтједе је ни погледати.</p 
акви хунцути? —— запита мајка кроз зубе и погледа га попријеко. — Ко ће га покварити?..</p> <p> 
че задављено, циједећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се 
 какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти... а ти си кучка једна!.. .</p>  
p>— Ништа је — прогунђа стискајући зубе и жваћући чађаве бркове који му пали по устима. — Запел 
о нашалило.</p> <p>Па одмах стисну зубе и намршти се.{S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и 
би, клекну покрај душека, загрну рукаве и, погледавши у широку, голему рану, која се црнила изн 
и, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више затеже, прип 
 онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким 
...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... ама може зн 
 извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним по 
 висину да тако отклони ударце од главе и покушаваше да се осврне.{S} Али је Хајкуна ударала не 
едно младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући  
га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без много новаца... мучно је... не спасава се ова кућ 
себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И о 
га тихо, покуњивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш има 
рала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{S} Само понекад, кад би смрдљив 
г, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једв 
е се на њега, оборише му турбан с главе и раскидаше џубу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и  
аран...</p> <p>Она збаци шамију с главе и коврџаста коса расу јој се по раменима.</p> <p>— И за 
з ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— 
нако, не престајући, набраја и поздраве и савјете. </p> </div> <pb n="217" /> <div type="chapte 
 а постава испод ње позеленила од траве и почела се разгуљивати.{S} Тозлука једног сасвим неста 
 шум Миљацке, пјевање тица, шапат траве и цвијећа.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази  
— Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ножеве и навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта б 
— Оборите!..</p> <p>Момци бацише ножеве и онако, голим шакама, навалише на Хусу.{S} Наста једно 
троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, борити.{S} Х 
авши кући одмах би почео оштрити ножеве и пунио фишеке.{S} И распричао би се тада, необично се  
а а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој маховини: преливају се и шарен 
епрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао се, чудно се смјешк 
 вјетар нагонио на очи; погладио бркове и прстима <pb n="382" /> рашчешљао браду, па мирно сјео 
женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њима забавља.{S} Због <pb n="247" /> тога се че 
нијом поруком: нека оставља све послове и нека дође, врати се што прије.</p> <p>— Оставио си ми 
 наслоњени уз зидове, одбијајући димове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне 
али и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, прорицао сам 
ала на земљи.</p> <p>— Лагао си, лопове и разбојниче, јер... јер си пошље заборавио на ме и пре 
 јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и с 
на. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље, шта ће с њиме бити?</p> <p>— Отац се о њему ма 
о, само је узвијао носом, набирао обрве и одмахивао руком.{S} И одмах је прекидао разговор, одм 
 с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свилене, високо повијене о 
убих у чело.</p> <p>— Онда припреми све и све уреди — рекох полазећи. — Ја ћу казати Хамиду да  
тени, непоуздани, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примј 
с киме, — одлазио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред в 
 ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сула 
а окићених грива; низ седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провир 
тарији, све сам више зазирао од Зулфаге и све ми се чинило да он у читавој кући никога толико н 
сам не знам кога, на силу тражећи кавге и ината, жељен да се макар с киме ухватим у коштац и да 
четка, као да и сам усвоји моје разлоге и као да му се свиђеше.{S} Пошље, промисливши се мало,  
 сам сједао је међу њих, прекрстио ноге и понудио им духанкесу да запале.</p> <p>Сам је точио к 
 пребаци <pb n="241" /> ногу преко ноге и, забацивши косе а узевши тамбуру на крило, запјева:</ 
вијестила мало, па баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зов 
ао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нарочито је тражио да му што више причам 
очила и непрестано испијала.{S} И слуге и слушкиње, — не бојећи се више никога и не зазирући ни 
поче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуге и слушкиње.</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изне 
и“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу  
пустивши дим, превуче руком преко браде и пружи руку Сулаги.</p> <p>— Нек је сретно — рече отеж 
и јаране да осамљени зијевају од досаде и да се разилазе куд који хоће.{S} Ни питала за њих ниј 
и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђено погледа у рану, он се сав стресе, брж 
о и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. — Шта ће ово?</p> <p>— Ништа...{S} Тако. 
о</hi> разговарала?..</p> <p>Она устаде и тресну димијама.{S} Сви конци попадаше по трави.</p>  
рсуза...</p> <p>Зулфага поносито устаде и, стиснутих очију, раскорачи се насред собе.</p> <p>—  
дмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах ми се створи пр 
ојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три хајдука су,  
учивао највише да се остала добра уреде и некретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да  
ће свијет рећи, па ето! — нагло прекиде и одгурну ме. — Треба ли баш рећи колико си драг?..</p> 
ину, нијесте изучени на ове чудне кајде и гласове...</p> <p>Ништа...{S} Не плашим се ја ничега  
— Ја?..</p> <p>— Ако тужим Зулфагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је о 
гладан...{S} Их!..</p> <p>Брже боље оде и донесе млијека, сира, кајмака.</p> <p>Све остави пред 
p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде и затвори врата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и,  
осоног је ишао на Неретву, доносио воде и спуштао пред врата њезине собе, одмах поред прага; ка 
ом за дугачки коноп кантом захитио воде и почео се умивати.{S} Ту покрај чатрње, на високој, до 
том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало к 
<p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{ 
у покаткад, почеше се јављати све рјеђе и рјеђе.{S} Остадоше још само неколико комшиница, којим 
здух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и тежак, топао мирис  
— био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу да р 
 <p>— Хајкуна!..</p> <p>— Нек свак дође и нек свак слуша — кресну Хајкуна одлучно, па и сама по 
ајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пр 
стани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо 
...{S} Хајдемо...</p> <p>Сулага се диже и онако ситан, погурен, пође пред нама, — ми пођосмо за 
— запјева Зулфага увријеђен, па се диже и климајући се пође према пенџеру.</p> <p>— Ја грабио?. 
!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за соб 
ка сурово, <pb n="256" /> па се придиже и отрже ме од Сулаге. — Нисам ја трошаџија, па да бацам 
> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — викну узбуђено, у 
 прага и приступих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си  
реба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загледати унаоколо, привиривати свуда.</p> <p>—  
смијеш...</p> <p>Хасан се лагано подиже и приступи собним вратима.</p> <pb n="271" /> <p>— Смиј 
 дао...{S} Чудим се како се о њему може и мислити рђаво.</p> <p>— Охо!..</p> <pb n="368" /> <p> 
ву и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих б 
оџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне н 
ивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се није знала уморити у послу  
пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећерлеме и  
а који хоће напријед, који јуначки газе и пробијају путе...{S} Свак лаже ко каже да је сретни з 
мјехнуше се, штипнуше ме мало за образе и опет ништа не говорећи сједоше.{S} Танка, зашиљена вр 
 подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, 
ле јој се низ пуначке руменкасте образе и још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некак 
а крв као да ми изненада јурну у образе и страшан бијес обузе ме.</p> <p>— Теби се смијем, — до 
а.</p> <p>Пошто је бербер отишао, уљезе и Хатиџа у собу.</p> <p>Носила је велику, тешку, распаљ 
сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгриза и све 
поврати у кесу гунђао <pb n="225" /> је и кришом, да га не би опазио, као пријетећи климао глав 
 их сакрије.</p> <p>Ради бабе Сулага је и мене волио много.{S} Никад не би прошао а да ме не ом 
ретварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло по 
> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник Зулфагин, да су обојица читаву ств 
ада, препуна духанскога дима, као да је и сама горјела и као да се све више ширила по јаким, ко 
, раздражљивији.{S} Чинило се као да је и дјелом хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулу 
але, а црвена шамија на глави као да је и сама горјела, пламтјела.</p> <p>— Госта2?..{S} Кога?. 
 с њима, поздравили.{S} Хасан као да је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и н 
ад је остала осамљена, готово као да је и сама жељела да јој неко говори у кући, да граје, ларм 
...{S} А фукара кад се осили најгрђа је и најћоравија...{S} Њезина тиранија надмашује све друге 
етку удара и наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући 
неколико дана ту исту слушкињу, која је и спавала с њом, а мој душек премјести у своју собу и п 
 басамака дугачку шибу једну, — која је и била устргнута и ту се вјечито чувала само због мене, 
одна, независна и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пр 
нико ништа не може забранити, хтјела је и да ради све што год јој на ум пане.{S} И хтјела да се 
> <p>Пошто јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлиј 
космате прси све до појаса, рашчешља је и некако мукло, отегнуто запита:</p> <p>— Шта ћете?..</ 
и, претварајући се да спавам.{S} Она је и даље говорила, питала, гласно размишљала о нечему.</p 
по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и донијеће ти пара — тјешио ме Јован, који је једини оз 
о сад? — запита мајка забринуто, кад је и опет дошао да иште новаца, а тек половица грађевина ј 
да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, силнији од свију.</p> <p>С км 
ц сам, хајдук, зулумћар...{S} У мене је и срце од камена и нема милости ни љубости ни према ком 
 <p>Па привуче Хатиџу уза се, пољуби је и дубоко уздахну:</p> <p>— Камо среће да сам вазда с ва 
ана, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без шт 
е и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одговорих јој весело, показујући на кућу, 
екипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је упорно, не попуштајући — Па и наша с 
међу вас, — рече полугласно — али он је и благ и добар човјек...{S} Крви би испод грла дао...{S 
} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида као да је само зато и водио  
а.</p> <p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине ш 
више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивији, раздражљивији.{S} Чини 
а Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</ 
!..</p> <p>Он није слушао.{S} Шаптао је и даље неуморно, шаптао живо, испрекидано, примичући се 
о није могао тамо приступити, тражио је и питао бербере, који су са запрегнутим бошчама и засук 
кренувши се Хатиџи. —</p> <p>Долазио је и мени, па и мени причао...{S} Нити је, каже, Зулфага и 
а су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвој 
амиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ  
га, уређивао, чистио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, кос 
ао је и пара и данас их има...{S} То је и Хамид потврдио...</p> <p>— Опет Хамид!..</p> <p>— Све 
уће, одлети док се окренеш«.{S} Зато је и препоручивао највише да се остала добра уреде и некре 
а предложи, али чим је заустио одмах је и престајао.{S} Ја сам, опет, знао да би ми сваки предл 
орити.{S} Одмах сам прихватио за оружје и кренуо за њим.{S} Нити смо се јавили планинштарима, н 
јлуђе приче.{S} Зато су куповали оружје и они који га никад имали нијесу <pb n="297" /> и припр 
оћи — отсијече он упорно, покупи оружје и спусти га поред себе. — Опет ћемо путовати.</p> <p>За 
оји је читав вијек провео носећи оружје и радећи око њега, мислио је да би му мања и грехота и  
— пустићеш ме да и данас очистим оружје и истимарим бедевију...{S} Ето то...</p> <p>— Јок! — от 
и пред вратима зазвонило момачко оружје и зарзали у пјену обучени парипи, мајка се опет претвар 
ам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима ради лакшег дисања. 
гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И  
е, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.< 
азмјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу нас.</p> <p> 
S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</p> <p>— Оп 
и и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренувши на пети заустављала се пред мајком. 
ним парипима, мрко гледајући чаршинлије и хотимично нагонећи коње испред туђих дућана, само да  
е свилом, о димијама од свиле дукатлије и о димијама од свиле бешлуклије, о састанцима и тефери 
ке се почеше упињати, увијати као змије и запињати ми за ноге, ударати ме по бутима, теглити зе 
какве ониске клупе, затегоше нам димије и ударише по неколико папрених дегенека.{S} И пустише н 
крену заптији мало, погледа ме питомије и одмахну главом:</p> <p>— Други пут буди паметнији, —  
ко, који као да ни ода шта зазирао није и никога се бојао, чак ни оца.{S} Ја сам се чудом чудио 
 доба никаква оружја на себи носио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом 
ји су се у нашој кући некако слободније и рахатније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби. 
о треба вратити, — дочека она ватреније и, као кривац какав, бојећи се да ме отворено погледа,  
ајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..</p> <p>Шта је?..< 
.</p> <p>— Дижи се! — викну он осорније и гурну ме пушком. — Треба ми друг, а нећу другог тражи 
се догодило нешто страшно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и с 
осјећао некако чилији, лакши него прије и корачао сам брже од Хасана.{S} И на души ми било лакш 
 страни трче дјеца, а на другој заптије и како, проклињући <pb n="222" /> једни друге, гађају с 
сти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је  
тврдио је немилосно, савијајући хартије и гурећи се — Још само мало... ето... корак један па... 
брда и планине, гониле су моје кириџије и моји момци, и читавим путем пјевало се, шенлучило, пу 
 главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S}  
 комшиске пенџере.</p> <p>Многе комшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на с 
уњеним пушкама, застану на сред чаршије и само једном подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И с 
а.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна,  
небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и загријан, 
тово до под таваницу. — Сад је ово моје и само моје.</p> <p>— Лажеш!..</p> <p>— Моје је!..</p>  
то да сједи у соби као прије, да тугује и размишља, поче ходати, мотати се по читавој кући, зав 
} Никад не би прошао а да ме не омилује и не штипне за образ.</p> <p>Кад би нам дошао џепови му 
одвикивале су гласно, желећи да их чује и да се барем осмјехне на њих.</p> <p>Сама Хатиџа, једн 
крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке и приближио се чаршији, увијек ми се причињавало као да 
отуривши се грабили су тихо кроз сокаке и без обзира трчали, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак с 
мијем, — дочеках оштро, стискајући шаке и пријетећи, — теби, будало, јер си ме повео ни сам не  
рже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примједбе разне није одговарао много, нити се обзирао 
а сам се савладао да не налетим на неке и не почнем их ударати...</p> <p>Погледавши око себе, н 
оправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезане о појас 
наслонивши се на њега, припремао фишеке и набијао их, засипајући се покаткад сухим трешњама што 
стио пушке, сабље, ножеве, пунио фишеке и припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао 
ио одмах на лопове, хајдуке, разбојнике и готово хтио запомагати, звати у индат...</p> <p>Пошто 
 лежећи поред ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и гриц 
у њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по ч 
Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, моје жене — доче 
оке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и планине, гониле су моје кириџ 
главе, прекрстили ноге, запалили чибуке и кроз сумаглицу од дима духанскога гледају га као чудо 
 се на мајчина њедра слијевале све муке и сви болови што сам их имао.</p> <p>— Шта?..{S} Шта је 
...</p> <p>— Макар...{S} Живот без муке и није прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкају 
ма.{S} Застаде пред прагом, рашири пуке и препријечи ми пут, тресући чупима, осмјехујући се.</p 
ја лице од радости.{S} Опружи обје руке и поче их трљати као да се умива.</p> <p>— Ето видиш —  
е.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, пометоше.{ 
е нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су наговорен 
призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш — рекох 
пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесет пута  
/p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако склопљене, поднесе их под браду.{S} Сневесели с 
p>— Моје је!..</p> <p>Мајка рашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта в 
иснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне поигравати, цу 
м пред вече морали узимати књиге у руке и учити, и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли 
> <p>Она устаде, узе ми главу међу руке и унесе ми се у лице.</p> <p>— И ти се не љутиш? — запи 
ас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робови? — уплете  
мбаша отури чибук, узвали се уз јастуке и поче се накашљавати.</p> <p>— А бре пезевенк, ти ли х 
ипаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи, дворила га све дотле, 
и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудн 
оље збацише струке, прихватише за пушке и падоше по трави, за бусије.{S} Коњи се усплахирише.{S 
> <p>Све троје живо прихватимо за пушке и ножеве и почнемо, токорсе, нишанити, вјежбати се, бор 
ла и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и, тако ск 
S} Застали пред дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p 
руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче за собом. </p> </div> <div type=" 
>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— Збори: држиш ли ријеч?..</p>  
а на прсима које су необично одсијевале и прелијевале се према свјетлости фењера што га носило  
<p>— Како ли би ме тад душманке гледале и како ли би се светиле!.. — говорила је узбуђено, чупк 
оје се, на крајевима, непрестано трзале и непрестано развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изг 
ј кући гледам свакојаке скупове, и мале и велике, ипак сам се изненадио кад сам опазио једну го 
о и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по калдрми, — сви као да задржаше дах и м 
ији, облији, а прси набрекле, наједрале и јечерма на њима као да почела пуцати, попуштати.{S} П 
у нове калајисане алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они  
} Димије су јој у лету необично шуштале и заплетале се око нога, црвена шамија лепршала јој око 
 то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи  
бојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S} Ловили, наравно, нијесм 
е првог дана по одласку његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе,  
, док су му све комшије унаоколо радиле и уређивале земљу за садњу духана.</p> <p>„ Шта радиш,  
 тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, бојећи се зар да их саме оставе код к 
руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко ав 
е опет, окупљали у мале, ријетке гомиле и полугласно шаптали, договарали се.{S} Нијесу ли могли 
акве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, и — не питајући ме, — сједио с њима, сашапта 
га, гледао сам их дуго како се свијетле и одсијевају према сунцу, гледао их, — макар ми се и на 
едног муштерију, баш почео хвалити луле и ја му као, почео припомагати, кад дјеца око нас подиг 
а трговца, који босоног, изувши постуле и носећи их у једној руци а другом придржавајући зембиљ 
зубун, ђердан, тозлуке.{S} Свакоме шаље и поздрав или савјет какав.{S} И, пошто га већ сви кмет 
како, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито стискајући пушку, извал 
 бесвјесно повукох се још дубље у шибље и збацих фес с главе, од страха да најприје њега не опа 
а свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, желећи зар да накнади оно времена 
икнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да 
према дућану, одиже моју пушку са земље и, дунувши у грлић, пође, држећи је у рупи, увијек спре 
 — питао је сагињући се готово до земље и љубећи ме у скут. — Нијеси, зар, заборавио на ме?</p> 
есанице, лагано смо се вукли кроз грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући је 
дам у очи.{S} Она то опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> < 
..</p> <p>— <hi>Ја</hi> то знам најбоље и нико не треба да ми их хвали.</p> <p>Сулага осјети св 
сам, одлазећи, чуо како усиљеније кашље и нешто гунђа, гунђа....</p> <p>Наравно да је Зулфага з 
нешто, мучити, стезати.{S} Због тога ме и опет малаксалост поче обузимати свега и ноге ми опет  
а застаде.{S} Заустави коња, погледа ме и кратко запита:</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Дај!</p> <p 
еш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам пазио много, ни разм 
 <p>Растанак са Хасаном значио је за ме и — растанак са Сарајевом.{S} Друкчије се није могло.</ 
крвнички хватате ме за прса, обарала ме и, вадећи испод басамака дугачку шибу једну, — која је  
пошто је обје руке забољеле, пуштала ме и затварала у собу, не допуштајући више никако ни да из 
ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p> <p>— Спремај с 
И много поче обећавати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, 
де на прагу, изненађен, погледа и на ме и на мајку некако лукаво, испитујући, па лагано, тихо,  
че, јер... јер си пошље заборавио на ме и престао ми долазити, — рече распаљено. — Другијем си  
стиво.{S} Каже: „Додијао сам вам, па ме и не гледате... бјежите од мене... гоните ме“...</p> <p 
ињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, 
..</p> <p>— Ништа не питај — прекиде ме и лукаво намигну. — Овога пута све је било добро...{S}  
</p> <p>А тад се окрену мени, загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — ре 
да се исплачем.{S} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању  
у стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и  
за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље 
е одигне од тала, исто онако као што ме и хоџа одигнуо.{S} Зовну прстом Хајкуну да и она опипа. 
<p>Причајући непрестано је гледала у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p> 
 потказао хоџи.{S} Хасан је сумњао у ме и почео ми пријетити; ја сам опет сумњао у њега.{S} И к 
адржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног муклог, тупог, непрестаног шуштања, цичања, з 
ну заптији нешто у руку, узе ме за раме и повуче за собом.</p> <p>— Бјежи одовлен — рече брзо.  
о њега...</p> <p>Хасан ме дрмну за раме и полугласно прошапта:</p> <p>— Сјутра ћемо на друм...< 
ао —— узвикну наслањајући ми се на раме и умиљавајући се. — Не знаш ти...{S} Их!..{S} Због мене 
ође ми у сусрет, спусти ми руку на раме и тихо, развучено протепа:</p> <p>— Ти долазиш због Зул 
ивоту...</p> <p>Глава јој клону на раме и склопи очи.</p> <p>— Ја... ето свједочила сам, а знал 
вима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима;  
те се, богме, и уморили.</p> <p>— Богме и јесмо.</p> <p>— И огладњели?</p> <p>— Јесмо.</p> <p>С 
 на којој ће сједити, куповао шећерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхоп 
 нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb  
ај проклети зец паде на памет, а с њиме и злокобљење Хасаново...{S} Шта ће бити ако нам се деси 
 царскога друма ухватим у коштац с њиме и порвем се, побијем, покрвим.</p> <p>Испод појаса поче 
јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеника.</p> <pb n="355" /> 
м о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спомињали нијесу, ни 
ћи свакога с пута, не уступајући никоме и не покоравајући се никада.</p> <p>Наравно, комшије су 
иснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSecti 
но као да је тражио кавге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и  
астанку причали смо о томе, само о томе и, за чудо, никада нам се, ни једном ни другоме, <pb n= 
вилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шише жутиле се неко 
 када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној опазисмо како се испод нешто пр 
 по једну, и одбијати од куће све зване и незване гошће.{S} Тада је приступала и мени, улагивал 
али смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле погдјегдје, при кра 
е су, пажљиво се осврћући на све стране и често застајкујући, прелазиле један у другога на дућа 
алима, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили 
ли-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дје 
оје је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи, гицајући, трчале су 
кушао није да га потпуно укроти, стегне и покори.</p> <p>Шта више, често се од срца и весело на 
откреса он, покушавајући да ме сустигне и задржи. — Стој!..{S} Јеси ли готов?..</p> <p>— Готов? 
који је сједио крај ниске чекмеџе једне и на кољену срачунавао нешто, бржебоље одбаци тефтер, о 
кући шенлук.{S} Многе комшије, зачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се дес 
{S} Шта више, она као да се бојала мене и никад ме није смјела јаче ударити или казнити жешће.{ 
</p> <p>— Хм...</p> <p>Сједе поред мене и поче чупкати траву:</p> <p>— Окладио бих се да ћу дан 
оред собних врата, прошао је поред мене и очешао се лактом о моју антерију, не опазивши ме нити 
шли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договарали, шапутали.{S} И сви ме гледали не 
<p>У њезину присуству миловао је и мене и, као малом дјетету, давао ми пушке од зовине што их с 
и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређену риђ 
и.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, натуривш 
ођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!..</p> <p 
ено <pb n="359" /> се окретала око мене и пипала ме по прсима, по раменима.</p> <p>— А сад... р 
 јој свирале, штрцаљке, пушке од зовине и причао приче.{S} Каткада нам је приступала и Шерифа-х 
 и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на све стране.{S}  
 — рече.</p> <p>— А ко би жалио да гине и да умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе неш 
а се жали?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио 
таши, који се преобукли у турске хаљине и стали у шехер да штогод упљачкају.</p> <p>Наравно, св 
к би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214 
 и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће и 
 звонарима, него ће свак тражити висине и ићи према њима својим путем, мислећи својом главом и  
 пред ноге некакав нож, двије пушчетине и торбу. — Дижи се!</p> <p>— Куда? — запитам га у чуду, 
а ћу неком јачем испричати њезине тајне и као да се хтјела осветити на мени за све што је патил 
не, голе, без намјештаја, зијале су оне и црниле се некако, као након навале хајдука, као након 
ачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесма се пробија кроз оштру, студену ноћ, па као да  
омађијана и малаксала потпуно, не клоне и не спусти се пред њу.</p> <p>Има тренутака када човје 
коњима и по неколика крда стоке, крупне и ситне, од чије рике, буке и блеке одјекивала брда и п 
шиски наопако <pb n="349" /> да преврне и да све муштерије поквари.{S} Муштеријама су, опет, ка 
..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахире, уздигну се на прсте им, за 
куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљивши на једно око. — Овђе ти нема мјеста...</p> 
.</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену.</p> <p>— Па...</p> <p>— Ш 
рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно, као дијете коме отимају лутку, 
ед мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби ба 
ла стреха и једне колибе, старе, трошне и окрхане.{S} И много сам се љутио на Хасана, који је н 
 ту као креветац неки, да може поред ње и ноћивати, спавати.{S} И оно оружје што је преостало п 
анка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до кољен 
 комшилука долијетале, купиле се око ње и падале јој по глави, по рукама, по раменима, весело г 
ош хтјели да настављају своје гозбовање и да се опијају.{S} Били донијели однекуда и читаво бур 
ао, новаца је код мајке бивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњ 
е и рјеђе купити око баште, све их мање и мање долазило.{S} У оно доба кад су се обично окупљал 
 више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људска највиши су душмани стида; пред њима с 
ти да би ми било узалудно свако опирање и затезање.</p> <p>Не проговоривши више ријечи, опет ло 
но граби, лови, хвата за хаљине, запиње и задржава <pb n="302" /> нас.{S} Страх ме и од оног му 
препиру, инате, гонећи претоварене коње и при сваком десетом кораку натежући чутуре и наздравља 
ет их на броју, растоварили уморне коње и поредали по калдрми вреће препуњене житом, кртолом, л 
нијесам бојао много.{S} Њезине пријетње и заклетве ништа помагале нијесу, нити ме могле натјера 
у и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим искрено, непритворно.</p> <p>Кметови с 
ом травом, која нас боцкала кроз чарапе и запињала за ноге, те смо се често као пијанице какве  
тили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — 
ене, купио од твоје мајке за своје паре и.. и још их лијепо платио...</p> <pb n="344" /> <p>У м 
јући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бо 
вала је јорговане, пресађивала албабере и невене, окопавала руже и лехандере.{S} И као да се ни 
— рече брзо, старајући се да се прибере и уозбиљи, — Испричаш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> 
и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљив 
 <p>Па јој спусти на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p 
уче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакласто замрзнуто грање дивље лозе што се пропиња 
и?..</p> <p>Све на свијету гине и умире и све се поново рађа...</p> <p>Бог тако наредио...</p>  
 сокацима, циличу тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласов 
ћу, не зна за кућиште; кућа им све горе и планине, а коначиште свако мјесто ђе се затеку...</p> 
оголили, дигла у хајдуке...</p> <p>Горе и планине препуне су чета њиховијех...{S} Ударају, напа 
какав непозвани гост изненадио; прозоре и пушкарнице на зидовима зачепљали су јастуцима и крпам 
и, украј огњишта, како чучи поред ватре и подстиче је. — Хоћеш ли?..</p> <p>Она подиже главу, п 
о лулу, он је одмах трчао да нађе ватре и да поднесе нек припали; ако је требало што у чаршији  
.{S} Ушишикани веселим пуцкарањем ватре и ћурликањем двојница убрзо смо заспали. </p> </div> <d 
и сваком десетом кораку натежући чутуре и наздрављајући један другоме.{S} И чинило ми се као да 
тога и претрне, премре.{S} Због тога се и ноћи плаши толико.</p> <p>Кад се ноћ спусти, — каже — 
ло ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио и 
кав није се могао ни замислити, а да се и Смајил-ефендија не позове, да и он ту не буде.</p> <p 
као да прије није ни имао времена да се и таквим беспослицама забавља.{S} Свако јутро убрао би  
 то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свијетом, похвали.</p> <p>Рад 
и и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва са 
а као да намах минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и 
> <p>Још рјеђе су га могли навући да се и сам уплете у разговор, да и он рекне своју.{S} А кад  
ам од чуда.{S} Погледавши ме, као да се и он застиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцк 
чео тјешити.</p> <p>Шта више, као да се и веселио томе.{S} Једанпут,кад је једно сељаче, које с 
а кроз оштру, студену ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкун 
м цурком текао с лица, — које као да се и сад прелијевало страхом, — слијевао се на окрхано, по 
 иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они ви 
и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ватри, са жељом да упозна кога...</p> <p>Уз 
јек страховао да ће ме позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије суди 
астао крај каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> 
сам дана.</p> <p>Али, за чудо, мајка се и због тога узнемирила.{S} Већ шести дан након његова о 
{S} Затим је поново устајала, дизала се и гледала напоље, освртала се, завиривала свуда.</p> <p 
ључао у њу, остављала га је, враћала се и, уморена и малаксала, опет падала по трави, ваљала се 
 је била узрујана, узбуђена, бранила се и много је размахивала рукама као доказујући нешто; Зул 
ко од њега, на ћенару једном, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући гла 
едећи често би се стрекнула, пренула се и узвијерено почела ослухивати, пазити.{S} Затим је пон 
ђивати, сијати, она се збуни, спетља се и као почне размишљати.</p> <p>— Шта ћу казати? — одмах 
ну тицу, која узалуд облијеће, отима се и лепрша, док напошљетку, омађијана и малаксала потпуно 
авој, свијетлој висини тоне, растапа се и изумире.</p> <p>Тек покаткада, уријетко, освојила би  
ет пребаци фереџу преко главе, умота се и готово каскајући оде према кући... </p> </div> <pb n= 
екој, све се комешало, врело.{S} Све се и прибијало једно уз друго, приљубљивало се, токорсе да 
ба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се сашаптавати с бимбашом.{S} Тргну му у руку не 
ивши ме, отури чибук у крај, придиже се и пође ми у сусрет.</p> <p>— Нећеш ми, зар, замјерити ш 
.</p> <p>Она не одговори.{S} Придиже се и као да пође да тражи нешто, да узме.{S} Затим брзо по 
, све су жене галамиле, викале, неке се и смијале.{S} Чибуци ни сад нијесу били заборављени; ди 
има, трчале су на пенџере, откривале се и ударале га у прса китама цвијећа, чеврмама, наранчама 
лије причвршћене о појасу свијетлиле се и блистале према сунцу засјењујући очи, црвена долама п 
амен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се и хтједе да сврне, да узмакне.</p> <p>— Ха, соколе! — п 
е осјећале некако јаче, храбрије, те се и они заклињали по неколико пута да ће га пратити у бој 
.{S} И, онако везан, спућен, саплете се и опет посрну.{S} Сав модар у лицу, надут, страшан, с и 
е мајка поче помало опорављати, поче се и хука стишавати.{S} Жене, једна по једна, изостајаху п 
, мислећи зар да сам пјан, раставише се и начинише ми пут.{S} Нико ни ријечи не рече, нико не о 
цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опруживши се кол 
> <p>Оба момка, без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се в 
> <p>— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И зв 
бе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мршава, блиједа, слаба, ослони се леђима о зид 
?..</p> <p>Она збаци шамију, исправи се и затресе косом, густи праменови опустише се, падоше по 
 Само забоде барјак у земљу, исправи се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде зн 
и главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на земљи.</p> 
уцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S} И, од страха, од чега л 
чеше бјежати бацајући оружје, а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и...  
и са својим питањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки 
е, сви су затварали дућане, праштали се и грлили с комшијама, као да се више никад видјети неће 
се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју соб 
ми се у оном страху чинило, лепршали се и преко рамена.</p> <p>Огрнути тешким, дугачким струкам 
дговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— Нијесам просјак.</ 
 грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се опкладити, да се и он, — макар колико се  
овском сину, кољеновићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство св 
у према сунцу, гледао их, — макар ми се и наругао овом, — са чудном љубављу неком, готово као ш 
pb n="322" /> <p>Нехотице наметну ми се и ново питање: „А да нисам рањен?“</p> <p>Не зазирући в 
подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше,..</p> <p>Изненада, зар од викања онолико 
— Баш си јунак!..</p> <p>— Плашио си се и ти!..</p> <p>— Лажеш!</p> <p>— Лажеш ти!</p> <p>Хасан 
S} Знао сам да би одмах почео ругати се и грдити.{S} А ипак... ипак чинило ми се и смио бих се  
акву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз 
 бих волио тада, него опет преврнути се и опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити д 
се, купи, ишао је одмах, не мргодећи се и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве покло 
 га не примимо? — запитах као чудећи се и прождирући је погледом. — Рашта?..</p> <p>— Немој...  
 — говорио је неколико пута, мрштећи се и отпљуцкујући у страну. — Трговац!..{S} Гуликожа!..{S} 
> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и постајући све немирнија.{S} Неколико пута чинило ми с 
бу.{S} Брзо се вратише сашаптавајући се и носећи међу собом пун шкипић млијека и један поголем  
 видим? — рече покуњено, снебивајући се и ломећи прсте. — Нијесам могла срцу одољети да не дође 
онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми зау 
азе, ишао је улицом лагано, гегајући се и увијек понешто носећи у руци: или ђугум да донесе вод 
жалим? — запитам пјевајући, ругајући се и опет. — Због Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи  
 — запитам болећиво, тужно, ругајући се и пренемажући. — Све?..</p> <p>Она ме испод ока погледа 
ек — брзо упаде Зулфага, превијајући се и отежући шијом. — Он није лош...</p> <p>— Он не смије  
 без поговора, дигоше се и чешкајући се и протежући одоше у колибу.{S} Брзо се вратише сашаптав 
 дућаном, наперили пушке и климајући се и заплећући језиком одмах загаламили:</p> <p>— Затварај 
 долазио! — запита Хајкуна отимајући се и ударајући га лактима. —</p> <p>Је ли шала била што си 
 понизно одговори Зулфага, клањајући се и нарочито наглашавајући оне задње ријечи ја ћу слушати 
ве тужбе, рачуне и сенете, старајући се и упињући да је задржи у соби баш у том часу кад је нај 
рече, напошљетку, мајка, прибирајући се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити... 
би нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбјесни, и ухвативши је око 
а сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p> <p>Ипак се не помакох с мјес 
та! — отсијече кратко, не узбуђујући се и не повисујући гласа. — Да нијеси више ријечи проговор 
 — изненада се окоси Хусо, не мичући се и не пуштајући Ајкуне, која је, застиђена, заклањала ли 
ијеме сви смо сједили тако не мичући се и не говорећи.{S} И тад се само чуло како хоџа, који го 
почео? — запита мајка као осоколивши се и подиже главу. — Ти?..</p> <pb n="238" /> <p>— Ја сам  
јале, подругивале!..</p> <p>Тада јој се и чинило да од Зулфаге нико на свијету паметнији нема.{ 
џу.{S} Фереџа на раменима тресла јој се и нимало се не обзирући на зачуђеног Авду збуњено <pb n 
ам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли склапајући руке. — Нећеш 
ио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се  
 мирно, грицкајући браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све остав 
очети с дијељењем дуката, јављао сам се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза д 
клецавати.{S} Два-три пута пипао сам се и по њедрима и по џеповима, мислећи да ћу наћи коју мрв 
че остала.{S} Узалуд.{S} Свраћао сам се и у хендеке украј пута и тражио: нијесу ли кириџије што 
додијало толико размишљање, подигнем се и исправим.</p> <pb n="323" /> <p>— Куда ћу сад?..</p>  
 Покорно, као дијете какво, подигнем се и пођем према њој.</p> <p>— Дај ми преобуку...</p> <p>К 
 ни сад нијесу били заборављени; дим се и сада колутао по соби, а кахва се непрестано точила и  
јући ме, — сједио с њима, сашаптавао се и пунио фишеке.</p> <p>Ако се који од муштерија јавио д 
 окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, об 
, — чинило се као да се збунио, омео се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе из 
ну рукама и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p 
овори Осман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> 
 он, осјећајући јој близину, врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из 
И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p>Мајка је гледала за њим мрштећи се и по 
гушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; сам 
/p> <p>Хасан је стискао зубе, мрштио се и мрко ме гледао.{S} Одговарао није ништа.</p> <p>— Ја  
д бијела дана пред башчу, раскорачио се и почео ножем сасијецати ограду, ломити је.</p> <p>— Мо 
авајући.{S} Неки су ми говорили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, 
"> <head>XXIX</head> <p>Не знам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколи 
баш на онога који му се смијао, тако се и ја почех љутити на Хатиџу.</p> <p>— Рашта се онако за 
о да су два дана.</p> <p>— Рашта смо се и растајали икако?..{S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било  
ђу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била ша 
цу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И већ сјутрадан о томе се причало  
и, који је побјегао од куће, отргнуо се и беспосличи по друму?..{S} Ко зна!</p> <p>По несрећи м 
 што га је споменула узгред..{S} Зар се и због тога завађати с њоме?..</p> <p>Да загладим погре 
вићу.{S} Макар ми се и ругали, макар се и подсмјехивали, ја сам беговство своје био објесио о к 
у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не <pb n="389" /> може  
ни у кога неће него у мене.{S} Макар се и свађали, макар се и љутили један на другога, опет не  
по мркој, трулој маховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешан 
око не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се кад су видјели ка 
ивало све мање и мање.{S} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p>  
{S} И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што с 
ао, па...</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што по 
мам друга за невоље!..</p> <p>Окрену се и пође, а ја као слијепац за њим.{S} Поново кренусмо на 
ас.{S} Па се опет савлада, приповрну се и лагано, тихо, шапатом поче причати нешто, непрестано  
</p> <p>Зулфага застаде мало, осврну се и као бојећи се да не побјегнем, опет ме узе за руку и  
попуштати.{S} Погледавши ме осмјехну се и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас 
јући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам досјетити од кога је.{S} И чим бих ручао, одмах с 
ксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
дом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p> <p>— Нема крви!..{S} Није ра 
икати, бојећи се да се озбиља не занесе и не заспи. — Ефендија!..</p> <p>— Ах, не вичи... ах... 
S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под главу, и згњечио. 
јех, у силан, гласан смијех, који тресе и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превиј 
ерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио сам како је испру 
неш тамо, он ће ти доћи главе, макар те и мајка бранила...{S} Он се сад и не осврће на њу нити  
а и Шерифа-ханума, сједала поред нас те и она причала.{S} И највише нам причала о некаквим маће 
те оца и матер, не убијате, не пљачкате и... нико <pb n="274" /> од вас ни бољи, ни паметнији,  
а непрестано нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице и 
 и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети не 
пиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И разговарају с тобом?..</p> <p>—- Ра 
 кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, аршини, калупи сафуна, потковице и  
а дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад  
рну, паде управо покрај Хајкунине шилте и главом удари о бедру Хајкунину.</p> <p>За чудо, ни хо 
јаше окупило неколико ханум да се часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши 
учени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан због тога некако постиђен 
јка види...</p> <p>Па се пропе на прсте и пољуби ме у образ.</p> <p>— Слатки мој!..{S} Шећеру м 
а се лукаво осмјехну, одиже се на прсте и поче шаптати нешто.{S} И хоџа поче шаптати.{S} И опре 
 уплетала Хатиџа, пропињући се на прсте и наслањајући ми главу на раме. — Среће своје... слобод 
тано се мргодио, непрестано ломио прсте и прекидао ме узвицима:</p> <p>— Хајинин!..{S} Хајдук!. 
нешто духана на длан, узе га међу прсте и поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — 
е јечерме на прсима, и димије се опусте и почну заплетати око нога, док <pb n="261" /> оне, крш 
 тај је, ако видиш душмане како се љуте и кидају.</p> <p>Мајка је опет плакала непрестано кад с 
проговоре једно другом.{S} Ја се уопште и не сјећам да су кадгод дуже разговарали.{S} Ако је и  
и Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако  
има лова.</p> <p>— А не бојите се да ће и вас уловити?</p> <p>Ја претрнух, замријех.</p> <p>— К 
и се и исправљајући. — Чини ми се да ће и теби добро бити...</p> <p>— Мени је и сад добро — одг 
...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и мене, и њу, и свакога гађати као кумру, те некако и н 
кала их.</p> <p>— А, чини ми се, сад ће и теби бољи земан доћи</p> <p>— рече, напошљетку, мајка 
 поче потпрашивати...</p> <p>— А сад ће и Хасан доћи — рече кихајући. —</p> <p>Наредио ми је да 
ли, залијевајући <pb n="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, к 
е опире, брани, отима; узалуд се окреће и увија по душецима.{S} Нико га отјерати не може.{S} Ту 
 поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и одмјене твоје!..</p> <p>— Подгојила је човјека, а ниј 
тству, научена да свега има колико хоће и више него колико хоће, задрхтала је при помисли да би 
брижљиво бацају, а непрестано се осврће и гледа: је ли довољно удаљен од бедевије и може ли га  
еко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> дође до па 
ај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе си, одмј 
ти, један за другим, обилазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око  
>— Хајнију зовни! — узвикне мајка жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио не 
е позвати преда се и да ће судити жешће и суровије нето су икад прије судили...{S} Опет сам се  
ах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко или неће или не може да раз 
{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједоке.</p> <p>Наравно, ни јав 
ануле, аршини, калупи сафуна, потковице и гађају гдје стигну каквога грлатијега трговца, који б 
сам се трзао, отимао, пљувао му на лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку  
 авлије, унесоше се један другом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, поче 
} Затим, уносећи се један другом у лице и говорећи више знаковима него ријечима, загледали су о 
и ме, па остави посао, скочи са столице и потрча ми у сусрет. — Шта је?</p> <p>— Ево...</p> <p> 
<pb n="260" /> очима, гледала нетремице и немирно се вртила, превртала на мјесту.</p> <p>Напошљ 
азио је у чаршију, у кахве и бербернице и тамо остајао, задржавао се све до пред вече.</p> <p>У 
а бакрених, продавао им некакве ситнице и мијењао с њима за барут, за фишеке, за брашно.</p> <p 
га!..</p> <p>Хасан поврати нож у корице и подиже се.</p> <p>— Доста! — отсијече кратко, не узбу 
и, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и ф 
ени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Виђећеш!. 
м!..{S} Нисам ни знао да имаш тако срце и... и да се тако знаш бранити...</p> <p>Тапшући ме по  
 више ићи у Сулаге — нагласи мајка јаче и пресијече руком по ваздуху, као да тиме прекида сваки 
.</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна јаче и спусти прст на обарач.</p> <p>Момче поче муцати нешто 
руги пут се суди — откреса бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме  
потмуо шум разлијевао кроз ноћ све јаче и јаче те се чинило као да негдје у даљини хуји вјетар  
мало. — А и сад си гладан! — викну јаче и удари се по кољену. — Ја се запричала, а ти гладан... 
>— Узми!..{S} Води ме!.. — узвикну јаче и поче чупати шамију, кидати је, комадати. — Ја сам тво 
p>— Ха, соколе! — подвикну трговац јаче и опет замахну. — Ха!..</p> <p>Учини ми се као да три б 
 <p>— Не дај! — узвикну Хатиџа још јаче и препријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да  
ни помакнуо се, — поче стењати још јаче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом и 
уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је сатре, самеље, 
авајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку преко рам 
своју димишћију о бедру, двије ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини  
, дрво а... а можебит’ и јаре, и говече и... ко зна!..</p> <p>Па превуче руком преко дугих, нис 
— оклен сам те хранила, пече сада, пече и гризе и дави...{S} Храна мајчина црну ти мајку подгри 
ен... вјеран...</p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла  
ушки?..{S} То?..</p> <p>— Устани — рече и Хајкуна меко, па се саже и узе ме за руку. — Устани и 
 међу чаршинлије, причао свакакве приче и лагао; за инат тукао сам Хамида, љубимца његова; за и 
..</p> <p>— Ја нисам лаг’о — рече момче и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо пр 
, локуми, гурабије, котурале се наранче и лимунови.</p> <p>Тек кад се мајка поче помало опорављ 
вати свуда, надгледати, пазити.{S} Поче и заповиједати оштрије, и грдити, и пријетити.{S} И што 
пехливана или Цигана с међедом.{S} Поче и дречати, грајати, кудити нам робу.{S} Читав џумбус за 
ео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у чаршију.</p> <pb n="214" /> <p>Тако га дворил 
и чепрка миш некакав, док напољу фијуче и цијуче вјетар засипљући снијегом у пенџере и у стакла 
 дана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута пок 
 да их све доведе у забуну, да их утуче и тако им опет покаже, е је и у говору моћнији, јачи, с 
м потрчаше, журно почеше тражити фереџе и сакривати се по собама.</p> <p>Једини ја као да сам б 
да лијепо причам, увијек се сјетим хоџе и увијек уздахнем:</p> <p>— Ех, да сте њега чули!..{S}  
дућан, а који, ето, сада безбрижно јаше и удара уз тамбуру.{S} И било ми је као да сам у томе ч 
стрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни 
 Танка, зашиљена вретена опет зазврјаше и заиграше под малим, ружичастим прстима њиховим, а вит 
ице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по  
ји би био у стању ударити на све усташе и покорити их, поломити, уништити за неколико дана.</p> 
ји и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно ору 
а букова, погођени куршумом, залепршаше и падоше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново оп 
и, наметале јој се, токорсе да је тјеше и разговоре.{S} Неке су доводиле и дјецу са собом, боје 
 отскакује...{S} Маријаши као да почеше и летити, облијетати ми око очију, преврћући се, ковитл 
 није било кавге међу нама.{S} Шта више и уортачили смо се и отпочели са трговином неком.</p> < 
сјетио да се она у новије доба све више и више гиздала и китила, — сједила на авлији, на трави  
довати.</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо  
о, неки необичан страх поче ме све више и више обузимати, освајати ме.{S} Страх од шуме, од зел 
што год сам боље радио, оне се све више и више расипале.{S} Уколико човјек више вриједи, утолик 
атре чији се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста  
ам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{S} Презирање и суровост људ 
, распалих се.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Па 
</p> <p>Зарада је расла све више и више и у неко доба толико смо се били осилили да смо чак поч 
а савјести постајала јача, све сам више и више наваљивао оптужбама, све их више тражио, товарио 
јих уста штедила, само да нама што више и што љепших понуда изнијети може.</p> <p>Хасан јој ниј 
излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смет 
приправљали мехлеме, јер су сви највише и замјењивали хећиме и готово једини радили око рањеник 
 не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и пољубише.</p> <p>— Сад, ето, имаш своју ђевојку — отк 
 их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хазур?</p> <p>— Јесм 
о, погледаше једна у другу, па повирише и на авлију.{S} Затим се хоџиница, опирући се рукама о  
<p>Опазивши ме и они као да се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му с 
 сам више плакао бивало ми је све лакше и са сузама као да су се на мајчина њедра слијевале све 
 пошто се загријах мало, ишао сам лакше и болови у жглобовима као да су почели јењавати.</p> <p 
S} Рашта?..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашапта 
е од Хасана.{S} И на души ми било лакше и свјетлије, — разговор са живим људима окријепио ме, о 
и дан бити несретан — отсијече он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се в 
лећи. — Одмах!..</p> <p>Момци застадоше и погледате је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женс 
реко очију, које као да намах постадоше и крупње, и црње, тамније...</p> <p>— А он је крив био, 
<p>— Сад ћу...</p> <p>Слуге му донесоше и кахве, духана, хљеба и он понуди свакога и сам сједе  
ољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачити, чешће се купати, умивати, као да прије није 
м почех заборављати на своје.{S} Додуше и они мене као да су били заборавили: тек каткада, уриј 
 ћурцима, окићени оружјем, па само пуше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби 
ску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад истрче дућа 
ан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— На знам шт 
а и нешто шапутала, Хасан је оштрио нож и поправљао пушку, а ја, наслонивши се на њега, припрем 
м, гурила се и хоџиница, премјерала без и шила кошуље, не дижући главе и не осврћући се никуд.{ 
 <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага могао постати хајдук, никако нијесам могао вј 
ђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се о рамена, а ми смо једнако ишли, јед 
се.{S} Једним замахом руке саставила би и кошуљу на прсима и спустила рукаве низ мишице.{S} И о 
и.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се споразумјесмо.{S} У рукама лије 
тио?</p> <p>— па?..</p> <p>— Осудили би и тебе...</p> <p>Она се придиже, исправи се и, онако мр 
а високој, допојасној трави отклањао би и дову.{S} У кући, у соби, у џамији никад није хтио кла 
нијесам остајао без дијела.{S} Бацио би и мени дукат-два у крило, потегнувши ме прије тога за н 
утити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и поново се погладивши по брковима кр 
нило да су ми сви људи сродници, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље с 
 и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови клањају господару.</p> <p>Он их готово 
рочито о приходима смијући се сама себи и хвалећи се чак.{S} Смијех њезин звонио је тада кроз п 
лене дућанџије увијек ме призивале себи и увијек питале: колико ракије попије мајка на дан и ко 
е о мени, био сам препуштен самоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим ш 
 рече опет, кушајући да је привуче себи и мало подаље одвуче од врата.</p> <p>— Немој...</p> <p 
ј...{S} Ти...{S} Ако желиш добра и себи и мени, води ме!.. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
} Хајкуна, милујући ме и притежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам  
Какав је сад белај?.. — помислих у себи и, право да речем, препадох се.</p> <p>Мислио сам да се 
рчала низ басамаке, полетила према соби и онако задихана и уплашена застала на прагу.</p> <p>—  
ти, немирно је устајала, ходала по соби и чупала, кидала све што јој се у руци налазило.</p> <p 
одврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећи јој да ме удара плетеницама, јаглуком, ша 
еђу демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пл 
 нестати.</p> <p>Док се однекуда појави и бабо, онако мрк, суморан.</p> <p>Не говорећи ништа и  
а колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија него сви домаћини шехерски 
ад би смрдљива лојаница почела да плави и да шкиљи, узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и о 
и китила, — сједила на авлији, на трави и низала мерџане које бијаше разасула по крилу, по нови 
 с маслом по калдрми, засједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а о 
ајући док узаври вода, засјели по трави и запалили чибуке.{S} Недалеко од нас, у страни, сједил 
ева провиривале им танке пушчане цијеви и сијевали сребрни, криви дршци великих ножева.{S} За њ 
о су баш према мени били толико пажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се дес 
те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Какви хунцути? —— зап 
и је. — А у нас се почели будити робови и биће бруке и много јада с њима...</p> <p>— Какви робо 
о је говорио — зидови они, мрки кровови и гиздава кубета сметали му, заклањали, да види Алаха у 
ши се великим јаглуком по глави; бегови и аге, који су се напола голи одмарали у својим одајама 
 на земљу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо 
 на испуцаним уснама застала капља крви и почела се корити.</p> <p>— Дај! — шиштао сам задављен 
чки осијече бабо, па окваси руке у крви и, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступи 
кривао се, склањао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто виш 
сио није и кога су у читавом шехеру сви и називали <hi>женскоњом</hi>.</p> <pb n="223" /> <p>Ом 
 Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их  
>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> <p>— Ради ка 
рашно, најстрашније и, потрчавши Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомаг 
ама се управо највише говорило о Сулаги и сви га спомињали.{S} И, ни сам не знам рашта, али нак 
ецкајући.</p> <p>Зато га и мрзили многи и туђили се од њега.{S} Мени се барем чинило да не само 
тао, задихао се, да поклецујем од глади и умора, погледао би ме попријеко, подругљиво узвио нос 
суђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради тога.</p> <p 
о, него кад би се спустио дотле да ради и <hi>женске</hi> и <hi>рајинске</hi> послове и да се њ 
аги.{S} Интересовало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, н 
образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а плаха пјесма разлијеже јој се, одјекује, зво 
/p> <p>Опазивши пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим,  
и разасу се по чаршији, Јован поблиједи и стиснутих шака полети у гомилу.{S} Поче тући немилосн 
ш ти!</p> <p>Хасан узе пушку по сриједи и поче ударати по њој.</p> <p>— Е да видимо, момче, да  
 главу људску на ножу, па се крв циједи и низ нож и низ руку.{S} Биће, бре, галама једна, кад и 
Ти... ти си све наређивала...{S} Нареди и сад.</p> <p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сн 
здрављајући, — позвао да му хамам уреди и изнесе ново одијело.</p> <p>Како сам, нешто од бабе,  
<p>Упознавши ме боље, као да се застиди и збуни.</p> <p>— Што си виђео, нека си виђео, ама о ов 
о ваља...</p> <p>— А то ваља! — потврди и Хајкуна и подиже главу. </p> </div> <div type="chapte 
а буде скухана прије него се он пробуди и да дуго не чека на њу.{S} Кад би се пробудио, хитала  
и чак ни од уобичајених трговачких лажи и заклетава.</p> <p>Наравно, наша је <hi>трговина</hi>  
тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псов 
 само о мени, да се управо о мојој кожи и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих 
, као да је постајао све то лакши, бржи и окретнији.{S} На ме се готово ни освртао није.{S} Сам 
а и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је  
аботе неке, у праве махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слобо 
м. — Усташи, кажу, дочекали наше у Дузи и све поубијали...</p> <p>— Опет!.. .</p> <p>— Не слути 
— Шта ћу му ја?..{S} Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта  
вши барјак поново, он приступи бедевији и баци јој се на рамена.{S} Појахаше и остали.{S} И раз 
оба постао некако обазривији, пажљивији и како чешће обилази врата и притврђује их.{S} Сваке ве 
 у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себе.</p> <p>Читаву шаку 
но, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам на своју кућу, која ми 
му криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима ви 
његову, засјеле и по собама и по авлији и, разбацивши фереџе око себе, а папуче оставивши дјеци 
 слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка који је увијек био богат и обилат, били с 
цима да постану још бјешњи, још дивљији и још разузданији...</p> <p>Пред вече су ми дошли обоји 
: како би жељели да им он буде у џамији и да им он учи дјецу.{S} Дубоке је књиге, —— рекоше — п 
е љутили, хоџа је постајао све ваљанији и све брже и јаче ударао мотиком.{S} На псовке и примје 
ао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на  
а изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама обухватајући штап, на силу хтио да муш 
три дана након тога појави се у чаршији и у махалама још читава друзина нових трговаца.{S} Доби 
ема ти овђе мјеста — одговарао је сваки и не саслушавши ме добро. —— Хајде даље!..</p> <p>Један 
епити половина шехера.{S} Зато је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој 
а неки се и сакрише...{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага  
 ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S} Сваки пут нешто као да б 
.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и комешање унутра, у авлији.{S} Закакоташе неколике кок 
/p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљубих се уз Хасана, јаче стежући п 
чући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од папуча.{S} Захваљивао јој по двадесе 
S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.</p> <p>— Зашто га ружиш тако — нек 
> <p>— Охо!</p> <p>Опет се окрену мајки и подругљиво узви носом.</p> <p>— Видиш ли га какав ти  
p>Обгрли ме.{S} Па се опет окрену мајки и указа јој на ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и 
 врата, осјенчаваху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скро 
иступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чиб 
ире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вриште, звоне и пјесм 
зненада и унесе му се у лице. — Знаш ли и ти што?..</p> <p>— Их!..{S} Како ћу ја?.. — ускликну  
 са пуним чинијама и са духаном.{S} Али и оне, видећи да се у чашћавању почело штедити, кашње с 
, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања н 
едно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било људе да се др 
l:id="SRP19132_C0"> <p>Сви га познавали и сви хвалили.{S} Сијело, скуп, састанак, теферич какав 
знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p> <p>Ја, млад и з 
базриви.{S} Врата су обично закључавали и подупирали мертецима, да их не би какав непозвани гос 
њао, ради чега му се сви и подсмијевали и пецкали га.</p> <p>Једино је нешто више пристајао за  
е спремали за бој, непрестано уређивали и — непрестано одуговлачили, отезали с поласком.</p> <p 
ми смо једнако ишли, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната 
естано слушам како виче, како још хвали и још нуди... </p> </div> <pb n="397" /> <div type="cha 
х слуга и слушкиња, који су све гледали и наслађивали се псовком Османовом, стид га и од мене,  
имове и пијуцкајући, пожудно их гледали и добацивали им масне, неслане шале.</p> <p>Мајка, умор 
е тада, одиже од земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло под 
кви путници, који се међусобно порезали и платили ханџији унапријед читав мој трошак за пуних п 
 Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити се поздрављајући.</p> 
 се плијенити може...{S} Ако смо чекали и дочекали смо...{S} Хајде!..</p> <p>— Шта?</p> <p>— Пр 
46" /> ни на комшије који ми се јављали и зазивали ме на какву.{S} С рукама у џеповима ходао са 
Многи су их кашње у разговору понављали и износили као своје...</p> <p>Једанпут сам имао прилик 
S} У оно доба кад су се обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио нек 
</p> <p>У чаршији га сви лијепо примали и сви га хвалили.{S} Почеле се, шта више, за кратко ври 
ај прије мене...{S} Кад ја опалим, пали и ти...{S} И онда... кад викнем... јуришај!..</p> <p>—  
 духаном, подносила му ватру да припали и подметала пепеоницу.</p> <p>Затим је сједила поред ње 
лим сунцем, кад се крв у жилама распали и кад се отворено гледа очи у очи једно другоме, него у 
оћи, — када се чинило да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их об 
..{S} И ко зна колико су се разговарали и шта су све разговарали!..{S} Знам само да је у сванућ 
и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и на образ, и на имуће, па рашта да они пош 
вати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање“.{S} Х 
их је било неколико, ако би се заиграли и заговорили кад он није био у кући, као да би премрли  
мо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињ 
језде, тражили знакове небеске; причали и препричавали и своје и туђе снове и тумачили их.</p>  
го ишли од махале до махале, па причали и препричавали.{S} Неки су опет, у жељи да што ново изн 
адити!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамиј 
ном хану, у Коњицу, гдје су ме донијели и оставили некакви путници, који се међусобно порезали  
ло обојима...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као 
и се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у комшилук...</p> <p>Мо 
 на томе.{S} Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећ 
неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p>  
 нудим, цијеним.</p> <p>Одмах су почели и да вичу, протествују.{S} Назваше ме лацманом, Швабом, 
рно.</p> <p>Кметови су, због тога, били и слободнији пред њим, ведрији, веселији и након ручка  
башиница чувена љепотица одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>И 
{S} И мени... и мени су отели, уграбили и срце и душу...{S} Хајде...</p> <p>— Куда?</p> <p>— Ви 
ричали о нападачима.{S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу по 
е, попустили, те се испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш  
мо се често као пијанице какве поводили и посртали.</p> <p>Тек након дугога лутања заустависмо  
много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p>Покаткада напунила би их се читав 
њена, усплахирена.{S} Момци су долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, ш 
их се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило ми се да се и они потсмјехују 
оји су о Зулфаги такођер лијепо мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задоби 
S} Чак ме два-три пута на плач нагонили и кад плач није помогао, почео сам се бранити камењем.{ 
истили, поправљали.{S} Узгред су пунили и фишеке и гурали их у фишеклије, које им биле привезан 
м мало било госпоства, него још ударили и у силеџиство над њима...{S} А силеџиска владавина доб 
оз дим назирући један другoгa, говорили и бенетали о свачему, бабо је сједио у врху, на својој  
њали, да види Алаха у свој његовој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, 
{S} Чак ме матере и очеви њихови митили и давали ми смокава, грожђа, шљива, да их оставим на ми 
 верали по Требевићу, пуцали, шенлучили и попијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале  
не своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, ош 
да, као за инат, — силећи се да осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио  
ама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике  
поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога не вара...</p> <p>— Он!..</p> <p>— Нама ј 
као да потпуно растјера све мутне мисли и све дертове.{S} Разбацивши их по длану, поредавши гро 
и не погледа.</p> <p>— Ако си ти дертли и ја сам — откреса и силом ме поче дизати. — Ни мени ни 
е одострага још усуди да у оној гунгули и гурне Јову у леђа и да му преврне зембиљ.{S} И када,  
итао сам је сјутрадан, кад смо се нашли и остали осамљени обоје. — Рашта?..</p> <p>Она се насми 
 <p>Једнога јутра, пошто се сви разишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изненада ми ступи не  
ткотрља чак за врата, куцну се по сабљи и подвикну према мени:</p> <p>— Оковаћу те, бре!..{S} М 
Зар да ми се са свих страна и пријатељи и душмани потсмјехују, како сам се, за рана, натоварио  
аху, једру, кршну, како у танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у 
нам хоће ли вам се свиђати.</p> <p>— Ми и тражимо новог хоџу, са поштеном науком</p> <p>— брзо  
 случајно не бих одао баби, и тепала ми и митила ме, мазила.</p> <p>Кад би бабо по обичају крен 
м своју зараду, похвалим се.{S} Дође ми и да запјевам, да подвриснем мало.</p> <p>— Ама је роба 
 кољена, с муком попридиже, приступи ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући  
ајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p>— Збогом!..</p> <p>— Не дај! — узв 
 учинио!..{S} Нипошто!..</p> <p>— Ти ми и не можеш невјере учинити — одговарао сам мирно, опет  
ња.{S} Криво ми што он, Хасан, јаран ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, бр 
роша џепашлука, а неколико пута слао ми и слаткиша и других понуда, које сам увијек дијелио са  
 с киме је толико друговао.{S} Криво ми и што окреће главу од мене, што ми у очи не смије отвор 
 сам знао да су опаки људи, — они су ми и <pb n="246" /> бабу убили, — али да би и Зулфага мога 
 сте све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какв 
лади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p 
у села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети разни, — остављали су домове, неки их и палили 
јицу-четворицу младића, који, нагиздани и оружани, носећи пуне боце ракије у рукама, прођоше ча 
в, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним пари 
</p> <pb n="237" /> <p>Момци, загријани и поднапити, одмах се узбунише, заграјаше:</p> <p>— Јок 
о и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и  
 по двадесет пута на »поштеној« одбрани и грухајући се у прса напомињао како пакосни свијет ник 
мазетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p 
, па се саже и узе ме за руку. — Устани и хајде с нама...{S} Ево смо дошли по те...{S} Хајде... 
ужани су били сви.{S} Румене се мерџани и блиста се срма на тешким пушкама и ножевима а одсијев 
 и ја и Хасан били смо потпуно слободни и могли смо радити шта год смо хтјели.{S} Хасан је био  
ангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, на тлима засј 
творица или више њих, потпуно опремљени и оружани, с напуњеним пушкама, и, пропустивши напријед 
ствари.{S} А трећега дана дошао је мени и узевши ме за руку, повео за собом у закутак један.</p 
сман. — А рахметли бег одужио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па  
> <p>— Шта ћу казати? — одмах трчи мени и пита.</p> <p>— Смисли, па нареди како хоћеш.</p> <p>— 
запита мајка, трчећи час њему, час мени и увијајући се, ломећи пред обојицом. — Јесте ли људи,  
а као да врију, кључају, кркљају у мени и нешто под грлом заиграло се, па стеже, стеже, дави... 
тница је!..</p> <p>Затим се окрену мени и прошапта:</p> <p>— Не дај Хатиџи да улази...{S} Препа 
 оне?..</p> <p>— Па се опет окрену мени и поче тумачити. — Мало му је што је зулума починио, не 
ке даде знак слугама, — који су смирени и потурени пристајали за њим, — да донесу јање.</p> <p> 
гнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву ми радост помути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запит 
тока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тражити виси 
ине.</p> <p>Сви као да му били невјерни и сви га поткрадали.</p> <p>— Без мудре главе и без мно 
ко оружани.{S} Сви су били некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратки 
аз, заустави се на танкој, руменој усни и заблиста као кап росе на карамфилу.</p> <p>— Мислила  
засмијасмо се обоје...{S} А то ме збуни и не одговорих Сулаги ништа, ни ријечи... </p> </div> < 
> <p>Хасан, опазивши је, и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S 
су сваког дана стизали били су све црњи и што су гласници били новији биле су им и вијести стра 
ли у соби и слушали како пуцкара, тутњи и хукти ватра, чији је пламен кроз <pb n="281" /> отвор 
тано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад пређе у насиље, онда јој је и крај — тврдио је уп 
стали.{S} И разиграше се бијесни парипи и сјајно оружје зазвекета.{S} Читава авлија као да зату 
укама, а ипак не смијући да ми приступи и да ме такне. — Лакше ће ми бити, ако ме пригњечиш...{ 
лити о мени...</p> <p>Мајка ми приступи и поче миловати.</p> <p>— Отсада више не смијеш ићи у С 
е треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не погађајући се, почео сам узимати: тенџере, сачеве, 
хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p> <p>Дошао лијепо усред бијела дана 
оштрије ми одговорити, камо ли да удари и да жешће увриједи!..{S} Чак ме матере и очеви њихови  
 шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни сам не знам како сам му изм 
а им ми радимо?..</p> <p>— запита стари и погледа ме својим жутим, помућеним очима које му испо 
?</p> <p>— Па... хајдуци — отегну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари изв 
 дебеле, жутим концем превезане наочари и двије ситне чачкалице: за зубе и за уши.{S} Затекао с 
 прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} Затим завуче прсте у густу, неуређ 
 је?</p> <p>— Ево...</p> <p>Ова привири и пљесну рукама...</p> <p>— То?..{S} А шта ће то?</p> < 
{S} Хасан се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњав 
совало га све шта он ради и како говори и како рачуна...{S} И, док сам говорио, непрестано се м 
тога и канат се на вратима нагло отвори и један крај димија нечијих, нешто слично прамену магле 
м себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући се да кроз плавичасти сумрак распознам сјен 
одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтавајући од узбуђења, узвикнух планинштарима:</ 
 молила да опрости...</p> <p>— Могла си и замолити — дочекам ја пецкајући, дражећи је. — Опрост 
чи у страну. — Не шкакљи!..{S} Чудан си и ти!..</p> <p>— Баш?..</p> <p>— Мјесто да ме пожалиш,  
његовој забуни, муци.</p> <p>— Казао си и да ћеш ме испросити — настави након дуже почивке, нек 
фагу, оде и ти под суд...{S} Зар нијеси и ти свједочила како је он хтио?</p> <p>— па?..</p> <p> 
а у ме и непрестано ме миловала по коси и по образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије,  
н дуже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали 
<p>Па ме обгрли, приви ми главу на прси и, спустивши ми усне на чело, прошапута гласом пуним ст 
<pb n="328" /> одјекну ми кроз све прси и као да застаде, скамени се у гркљану.{S} Затим као да 
— Твоја је памет голема...{S} А... а ти и заповиједаш...</p> <p>Мајка, нестрпљива, поче размјеш 
> <p>— Их!..</p> <p>— Пошље... пошље ти и мајка ударила у некакве грађевине... задужила се, зап 
 исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунц 
ачуђене и узнемирене, почеше дотрчавати и питати нас шта се десило.{S} Сулага је, како ми рече, 
и које од нас од досаде почело зијевати и протезати се, хоџа као да би се пренуо мало, тргнуо с 
што.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није ишло од срца, д 
дани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почне обасипати п 
 Било их, који ми се почели и улагивати и потварати друге, само да бих им купио шећерлема, локу 
а, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} Они се и не осврнуше 
а радим, почнем као помаман подвикивати и хактати, уживајући необично што од тога одјекује чита 
кама на туђа врата, почео подврискивати и камењем ударати у ниске, мале демирли-пенџере, зазива 
одмах ме почела заговарати, запиткивати и причати нешто.{S} Познао сам одмах да се упињала да м 
а су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о чему другоме ни 
аткад улагивао, што ме хтио замамљивати и поклонима.{S} Осјећајући да му сметам, много да му см 
јеровала, е сад збиља може заповиједати и овим људима, који су, додуше живјели у овој кући, али 
вши се мало, зачуђено сам почео гледати и разгледати унаоколо.</p> <p>— Ђе сам ово? — питао сам 
а...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и понеки од момака који бијаху отишли са бабом.{S} Сви  
зазирући од нечега, поче фрктати, рзати и бјежати унаоколо.{S} Била је гола, празна, без узде,  
ахирише.{S} Почеше се пропињати, трзати и узмицати натраг, фркчући, стрижући ушима, обарајући т 
се посрну, паде.</p> <p>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше  
убивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше  
јеца, колико их било, почела ме пецкати и дражити.{S} Нијесам готово нигдје могао крочити од њи 
 се око наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече ре 
у и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски гла 
кну.</p> <p>Поново поче на силу кашљати и протезати се.{S} Затим, опазивши мене, даде ми знак р 
p>— Знаће шта су муке... ама може знати и шта је радост! — узвикну заносно. — Без правих мука н 
 и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну 
 ћутећи.{S} Затим би се почео наклањати и шаптати нешто, брзо шаптати, отегнувши шију унапријед 
е, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу, рамена, мишице, бедре, ц 
 све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p> <p>Чим муштерије  
огло није ни кад сам престао одговарати и склопио очи, претварајући се да спавам.{S} Она је и д 
 друго ни мислио него шта ћу одговарати и како ћу се бранити...</p> <pb n="338" /> <p>Али како  
атити по момчету ономе.{S} Поче ударати и по глави, по леђима, по ребрима, по раменима.{S} Дјев 
ам — једва сам се некако могао прибрати и одговорити јој. —</p> <p>Ништа.</p> <p>— А што си бли 
 њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и ла 
но друго, почеше заустављати крв, прати и превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјеж 
.{S} Чим би сјео почео би све истресати и сасипати ми у крило.{S} Новаца ми није могао давати,  
ви са бехаром својим почеше се окретати и повијати као раширена крила лабудова над језером какв 
ви разговор о другом.{S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупу 
и тамо по два по три сахата учио читати и писати, ни за што друго нијесам имао да се бринем.{S} 
 те се многи пролазнини почеше освртати и гледати ме зачуђено. — Робе!..</p> <p>Робе!..{S} Нова 
ене, поскочи, док сам ја почео посртати и тетурати као пијаница, с муком се опирући на пушку, к 
ед мене.{S} И одмах се почех присјећати и наше засједе и нападаја нашег.{S} Читава слика намах  
омшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чеврама што су везене чистим златом 
стиђе, смете, па на силу поче кашљуцати и опљуцкивати око себе.</p> <p>— Поздравио те Хасан, —  
лио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на сил 
 изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али и он се збуни, смете, замуца.{ 
...</p> <p>Тада су већ смјели и причати и запиткивати и препирати се.{S} За чудо, као да ни о ч 
ко, чини ми се, није знао онако причати и онако тумачити.{S} Кад мене неко похвали да лијепо пр 
ћи рачуна о томе: хоће ли Хасан видјети и наругати се, проберем најзгодније мјесто, уско, тијес 
ма све дотле док се бабо сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окр 
е, користећи се тиме, нагло јој прилети и зграби је за руку.</p> <p>— Остави...{S} Шала је... — 
јет никако неће да призна колико памети и мозга има она у глави и колико је боља и разумнија не 
ице рукавом, па се нагло окрену на пети и побјеже у собу.{S} Димије су јој у лету необично шушт 
> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеше се око наше куће све то чеш 
и лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан чојек — додаде тише. —</p> <p>Не покорава се св 
/p> <p>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса 
Запита ли који: шта ће унапријед радити и шта засађивати, сијати, она се збуни, спетља се и као 
53" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао 
еко ноге. — Тој ћу се војсци придружити и ја...</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригуш 
војска све покорити, уништити, попалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док  
ао у шали напомену како ће ми поклонити и кћер Хатиџу, која ће »сигурно бити најпрва љепотица у 
ама и само чекају згоду када ће ударити и читав шехер попалити с једнога краја на други.</p> <p 
били осилили да смо чак почели говорити и о свом дућану, о <hi>правом</hi> дућану. </p> </div>  
облим сапима, која се већ почела корити и црнити: само једна танка, румена трака што још избија 
...{S} Ко може рећи да се неће спустити и усред Сарајева?..{S} Ко?..</p> <pb n="296" /> <p>— Вр 
ротив њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни пријатељ.{ 
ушљед моје неподмитљивости почео љутити и стискати зубе.{S} Напошљетку би и одмахнуо рукама и п 
у глави као да ми се наново поче мутити и пред очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб оста 
b n="378" /> <p>— Могу ја кућу закућити и својим парама...</p> <p>— Неће ти бити на одмет ни Ха 
сао на уста, шишти кроз нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопа 
ен.{S} Сједио сам покрај мајке на шилти и разговарао с њоме.{S} Опазивши ме он застаде на прагу 
како узваљена уз јастуке сједи на шилти и пуши.{S} Опазивши ме, отури чибук у крај, придиже се  
рзо дочека Хатиџа, опет је водећи шилти и намјештајући, уређујући јастуке око ње. — Наша је ноћ 
рата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чекмеџи с новцима, те ми је у неко доба дућан више 
 да смо се натјецали ко ће више појести и готово смо отимали залогаје један другоме.{S} За неко 
кољена јастуцима, да лијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, у 
>Обојица смо готово вриснули од радости и, упирући прстом тамо према ватри а не говорећи ништа, 
као дим да своје мјесто уступи дрскости и безобразлуку.{S} И, као што ми се прије чинило да су  
.</p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге  
врнувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погле 
и, јачи.{S} Могао сам се опет подигнути и наставити пут.</p> <p>Опет сретнем неколико људи.{S}  
 два маха помислио, е ће намах посрнути и носом ударити о земљу.{S} Ни гледати није могао човје 
мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови некакви и ако ти је не помуте...</p> <p>— Как 
е брани, не опире, него само шути, шути и смјешка се.{S} Непрестано као да је тражио кавге, ина 
онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ући у траг.</p> <p>Једини Сул 
есет година трговали непрестано сједећи и лешкарећи у дућану, што су са чибуком или цигаром у з 
љезе хоџа.{S} Вукао је за собом, грдећи и проклињући, дерана једног мојих година, који се силов 
глог Османа, који је и осиједио служећи и који више ни ићи није могао без штапа, често и без шт 
ш?..</p> <p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— 
адовољни.{S} Хајкуна највише.{S} Грлећи и мене и Хасана попијевала је, поигравала, скакутала, н 
 Хоћу ли? — питао сам сам себе руменећи и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам прола 
потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се препирати, шалити, смијати...  
 ствари, био сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у  
 и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер  
 се свадили? — запита отегнуто, чистећи и стружући све живље.</p> <p>— Ко?..</p> <p>— Зулфага и 
е, ударале га и гребле по лицу вриштећи и подцикујући, штипао је сваку за образе и љубио по нек 
скивати за њим, кочоперећи се, јуначећи и на силу се смијући, шалећи.</p> <p>Тек када би, након 
јку још више распали, наљути.{S} Цичећи и пјенушећи од бијеса поче жестоко, силовито ударати по 
ле су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и д 
а је разгали мало.{S} Готово преко ноћи и она поста ведрија, лакша, чилија.{S} Оних големих, де 
запитам тихо, полако, хотимично отежући и наглашавајући свако слово. — Ти шта ћеш?..</p> <p>Она 
више ријечи, опет ломећи се, зијевајући и придржавајући се за стабло буквино, устанем и прихват 
S} Гладан сам — отегну Хасан зијевајући и протежући се устаде.</p> <p>— Па хајде...{S} Хајдемо. 
цу.</p> <p>— Хајде!..</p> <p>Зијевајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S}  
даних, полудивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, ш 
поче да нам све објашњава захтијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не  
а према неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просј 
ати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> <p>— А кад си  
учинио — пресјекох га ватрено сједајући и без питања на миндерлук поред њега. —</p> <p>Отео ми  
 <p>— Честит?..</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати ош 
гом у лице и, непрестано се наклањајући и размахујући рукама, почеше се објашњавати, погађати.< 
у, испружи шију, понизно се наклањајући и љубећи јој скуте, и тихо прошапта:</p> <p>— Ето...</p 
чешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго... </p> </d 
 Улази — рече Хатиџа меко, као тепајући и лако ме повуче за собом. — Зар није лијепо како сам н 
м у брзини узео под кирију, не бирајући и не разгледајући је.</p> <p>Хатиџа чим јој преко прага 
ед нас, ишли, враћали се, силно трајући и гурајући један у другога, а она је једнако стајала и  
осит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушку, чију је мрку цијев грчевито стез 
 Не могу — дочекам раздражено, бацајући и остало оружје и раскопчавајући антерију на прсима рад 
ужно. — Само мало...</p> <p>Поклецајући и опирући се о тешки, дебели штап, прекорачио би преко  
и је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чупати, ударати по врату.</p 
вио сам.</p> <p>Па, једнако шантуцајући и опирући се о пушку, приступи ми и пружи руку.</p> <p> 
вао се.</p> <p>Одлазили су не слушајући и не осврћући се више...</p> <p>Једанпут ми само послал 
ње, зубима ломила љешнике и, намигујући и као дражећи ме, пробирала језгре и грицкала их.</p> < 
?..{S} Камо?.. — питала је потскакујући и облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми,  
ма весело улазиле и, некако поцупкујући и скакућући, претрчавала преко авлије и брзо се окренув 
јале, угибале, пјевајући, подврискујући и намамљујући туђе момке да застају пред вратима и пров 
 чим си таки — планух ја жешће, пљујући и на њега и на нож његов. — За ситницу, па нож бацаш пр 
те, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те да поново к 
 неко доба, како ме зове Хасан, псујући и звекећући ми оружјем око главе. — Разбуди се!..</p> < 
рда и поносита, презриво се осмјехујући и необично уживајући у његовој забуни, муци.</p> <p>— К 
био један обичан догађај у њиховој кући и да се нико због тога не мора ни бунити нити изненађив 
ет кад сам понекада ишао Сулагиној кући и пролазио сокаком, она као да је пазила на ме, као да  
а лице и на хаљине, мирно ме водио кући и гурајући пред мајку почео уздисати:</p> <p>— Ето... о 
ња, он сам предложио да се вратимо кући и окренуо низа страну, усуђивао сам се да му споменем и 
S} Мало му је што ми чини штету по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па т 
ене окупи читава гомила и Авдо, стењући и отхукујући, поче да прича нешто, да објашњава. <pb n= 
са чибуком или цигаром у зубима стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравал 
не подругивача, кроз плач их проклињући и псујући немилосно!..{S} Стид ме и сад да причам о том 
гледала, — да ме сама опере.{S} Отирући и обгрлила ме и некако збуњено, сметено промуцала:</p>  
љала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах 
е пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су ми још једнако дрхтале, а у б 
ли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S} Дошавши до испод ћошка ус 
е ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и врхове од п 
> <p>— Убићу је! — пријетио сам плачући и ваљајући се по трави. — Убићу!..</p> <p>— Богата је и 
нови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер сте женск 
ашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму 
 да однесу празне суде, опет онако тихи и онако мучаљиви.{S} Залуд бих покушавао да их задржим  
 је нешто размјерао у свом дућану, баци и терезије и оке, усплахирено утрча и умијеша се међу н 
чи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и нож, па потрча као сулуд, не осврћући 
шље сви причињавали лупежи и разбојници и свакоме бих плазио језик, ругао се, псовао.</p> <p>Шт 
крај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издв 
ко је оштрим ноктима загребла по мишици и пустила крв; затим, опазивши како цури, почела гребат 
наше куће све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно до 
е ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешима и са састанци 
тније осјећали него најбољи наши знанци и ахбаби.{S} Оружани су били сви.{S} Румене се мерџани  
9132_C27"> <head>XXVII</head> <p>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији не 
док је друга половина остајала у сјенци и црнила се; пуне, жилаве, снажне мишице добиле им чист 
искајишане.{S} Низ бедре ми висе дроњци и голо месо провирује испод њих; на кољенима испуцала ч 
јом накривљеном стрехом легли се врапци и голубови, и Зулфага, као са страхом неким, приступи и 
тово мушке главе; остали су само старци и нејака дјеца, који се нијесу могли пушком ни заметнут 
з оружја за појасом!..{S} Па су хајдуци и кавгаџије, зулумћари, отмичари, а Зулфага је миран, с 
<p>Па отвори врата, помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <di 
т је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И кад она застаде и некако зачуђе 
урасте дјевојчице, носећи дахире у руци и позвецкујући њима весело улазиле и, некако поцупкујућ 
се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му полије; затим, 
у и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весели, раздрагани, обијесни, гуркајући се, 
 обледениле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми чит 
ниле, — болови освојише све јачи и јачи и силна дрхтавица, као у грозници, овлада ми читавим ти 
е прикова на мјесту.{S} Пуцањ, још јачи и још силнији, понови се и куршум ми мину покрај уха.{S 
.. сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад 
и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући ме чак.{S} Знали су добро да ћу се и сам 
ним очима.{S} Само што муца нешто, цичи и размахује рукама, а ни једна ријеч, ни једно слово не 
е сузе што му од кихања налетиле на очи и опљуну.</p> <p>— Неће он више у Зулфаге нипошто — реч 
алке које се блистале и засјењивале очи и... и све ми се чинило као да и они трче, као да бјеже 
под којих се стаклиле мутне, влажне очи и некако пријекорно звјерале, шкиљиле према свима нама. 
опази, па бржебоље и рукама поклопи очи и још чвршће притеже шамију.</p> <p>— Шта је било?..{S} 
овори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више приљубљујући се уза ме. — Ономадне... кад са 
Куда? — запитам га у чуду, трљајући очи и протежући се. — Ђе?..</p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке. 
, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато мигајући големим десним ухом, усиља 
ако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући  
о гледао у ефендију, у кадифасте му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао поз 
разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и сама као да почне 
е часте и да тефериче, изненађена скочи и, поплашено узвикнувши он, одбаци од себе и чинију с а 
е погледом. — Наћерао си зеца да искочи и то ће нам несрећу донијети...{S} Сметењаче!..</p> <p> 
Хасана?..</p> <p>Она ђаволасто прискочи и почне ме чупкати за бркове.</p> <p>— Па... па... па.. 
шкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на миру.</p> < 
ла је узбуђено, чупкајући ресе на бошчи и све јаче лупкајући папучама. — Како ли би се смијале, 
е!..{S} Брже!..</p> <p>Па приступи хоџи и умиљавајући се спусти му руку на раме.</p> <p>— А то  
да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Голубови моји!.. 
а пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијати димове.</p> 
у авлији.{S} Закакоташе неколике кокоши и заклепеташе крилима, неко као да поврисну, залупа нек 
ичињавали су се уморним путницима љепши и свјетлији од самих везирских <pb n="324" /> Сараја и  
мијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и 
како веселији.{S} Лакше ми било на души и слађе сам спавао.</p> <p>У зиму, када су ноћи постаја 
.</p> <p>Сломивши лулу одбаци је у крај и поче пипати око себе, као тражити нешто.</p> <p>— Оно 
ечи што може јаче.</p> <p>Па као да јој и то мало било.{S} Незадовољна, зар, што само у кући, п 
..</p> <p>— Хатиџа!</p> <p>Притрчим јој и прихватим за шамију да је отргнем, да је отворено пог 
нио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ с 
>— Један исти човјек не може бити и мој и Зулфагин пријатељ — дочеках пјенушећи од бијеса и тап 
љивим диплама, учвршћеним на искрпљеној и напуханој мјешини, задуо у образима, закрвавио очима  
м се бранити камењем.{S} У љутини, оној и јуришао сам <pb n="226" /> на неке, ударао, док напош 
и подгојила, — отегну Зулфага према њој и опет као да поче попијевати. —</p> <p>Ето ти среће и  
немилосно. — Он му вазда и прича, о њој и вазда је хвали... </p> <p>Ништа даље нисам чуо.{S} От 
оја су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако 
а кроз полумрачну собу, одјекивао у њој и, чинило ми се да се све око мене смије, све звони, пј 
hi>...</p> <p>Па ме ухвати за подбрадак и погледа ми у очи.</p> <pb n="345" /> <p>— Ако си поша 
ворено да погледа, што није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено б 
ијесан смијех разли се кроз читав сокак и као да се прели и преко кућа, преко зидова, чак у ком 
аху сав искривљени уски и тијесни сокак и заклањаху собом читав низ омањих скромнијих кућа, пог 
м.{S} Тргну му у руку некакав замотуљак и овај га брзо спусти у џеп.{S} Причини ми се као да зв 
еђивала је слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сул 
ије био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радине.</p> < 
ко је све посвршавао, ишао је у челињак и тамо се забављао.{S} Чучнувши поред кошница завиривао 
а развесели, сва се умотавајући у ћурак и од ишараног пешкира правећи турбан око главе. — Јесам 
<p>А подругачица, шала, подсмијеха, чак и псовака на мој рачун, било је премного и што год сам  
желећи очувати јаранство, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и 
дан.{S} Потрчао је да пољуби мајку, чак и мене, у руку, и заплео се, спотакао, да сам у два мах 
ветим свима људима, читаву свијету, чак и добротвору ономе, који, хотећи да се наруга, —— зашто 
им трчао није, ни за ким пристајао; чак и кад му је неко требао, није му знао ласкати ни улагив 
а се враћа на старо, да прежива.{S} Чак и пословице, које је волио уплетати, каткад и гдје им н 
јала је све жешћа, све осорнија.{S} Чак и на ме поче друкчије гледати.{S} Забрани ми скитање по 
ња, којима су, узгред, мезетили.{S} Чак и слушкиње били домамили себи, помијешали се с њима.{S} 
их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто би се сви разишли по собама, силазио ј 
чима видио није...</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се у 
се уплашише и узвикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло при 
о путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки дан, и читаве чланке знао препри 
p> <p>Пошљедње ријечи и нагласио је чак и погуривши се као да је очекивао кад ће му показати вр 
.</p> <pb n="284" /> <p>Једанпут је чак и ошинуо Хајкуну ножем по руци и крв јој отворио.{S} И  
е оружјем, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око вр 
ала непрестано, неуморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином  
поинатим с њоме.{S} Поинатио бих се чак и са људима који су пролазили и гледали у ме.{S} Чинило 
ешто, не питајући нас, не гледајући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеб 
ју комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још ј 
 сам већ „поприличан момак“, дозрио чак и за озбиљнији разговор, нудио ми је духанску кутију, — 
јем за те...{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је 
ма и теферичима дјевојачким.</p> <p>Чак и при растанку причали смо о томе, само о томе и, за чу 
 ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити о њему, узносити га.</p> <p> 
 је одмах дочекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на саст 
екретнине да се подигну; зато је увијек и тражио да се сва готовина у то уложи.{S} У чаршији по 
оглед на себи, причињавало ми се увијек и као да чујем шапат неки и пригушено грцање, јецање.{S 
плина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао 
азна мјеста, гдје могу намјестити душек и ноћивати.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да  
уђим кућама као сирјак какав, бескућник и беспосличар? — питао сам сам себе, преврћући се с бок 
довином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткишима раз 
енио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бијаше умо 
ам сам себе, преврћући се с бока на бок и отхукујући. — Зар да ми се са свих страна и пријатељи 
 <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} Запали.</p> <p>— А може бити и кршан  
, старајући се само да јој уграби чибук и да јој га отме.</p> <p>— Зар тако, курвићу?..{S} Зар  
е на траву, прекрсти ноге, запали чибук и одмара се.</p> <p>— Хајде да читамо — рекне покаткада 
стајао је с причањем, опет одизао чибук и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лаган 
хтио показати како је „зликовац, хајдук и зулумћар“, како му је „срце од камена“, те како више  
Чим муштерије одоше, сјео сам на сандук и почео пребројавати новце.{S} И, за чудо, оно звецкање 
 оштро, грицкајући танки свилени јаглук и немирно клепећући папучом о тле. — Шта ћу ја?..</p> < 
знао...</p> <p>Опет сједох на миндерлук и стиснувши руке међу кољенима, као ругајући се искезих 
борио је Хасан, наслонивши се на јастук и као дријемајући. — И огријешио сам се пред тобом, и з 
анили!..</p> <p>Он се наслони на јастук и, окренувши се од Хатиџе, погледа у зид.</p> <p>— Мисл 
у и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајде!..</p> <p>— Ама...</p> <p>— Напријед 
p> <p>— И... и хтјела само да те гледам и да ти пјевам...{S} Дошло ми тако... да запјевам... ам 
с крила и почнем загледати.{S} Погледам и на хаљине: исцијепане, искајишане.{S} Низ бедре ми ви 
се.{S} Чим би ме угледала како се врзам и како правим шанчеве, мајка би одмах дотрчала, дирнула 
екну бјешње, гледајући како се превијам и све се силније и силније тресем. — Јеси ли махнит?..< 
 на кућу, ни пријетио оружјем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и стра 
 удари. — Удри... а немој да ја смишљам и да се мијешам у твоје ствари...{S} Ти... ти си све на 
 све сам узимао.{S} Само стојим, узимам и одбацујем у страну, а трговац, зачуђен, искривио се,  
 несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погле 
а, ми за њом.{S} Под ногама шкрипао нам и хрштао замрзнути снијег, са полегнутих ниских стреха, 
 /> то додијало не би.{S} Сахати су нам и у таквоме разговору били краћи од минута.</p> <p>Петк 
и, ни чули шта сам говорио, — једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели зас 
. — Јунак ме у ову кућу довео, њега сам и служио...{S} Кад њега нема, жене служити нећу...{S} Л 
а баци ногу преко ноге и гласно, да сам и ја могао чути, узвикне:</p> <p>— Зови Хајнију!..</p>  
вртао није.{S} Само кад би видио да сам и сувише заостао, задихао се, да поклецујем од глади и  
 сам чула да си погинуо... вриснула сам и не гледајући шта ће свијет рећи, па ето! — нагло прек 
нас?..</p> <p>— Ја сам онакав какав сам и био, — дочекам кезећи зубе и готово режећи — а ти...  
ме.{S} Неко као да ме прекоравао, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је г 
ући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устани!..{S} Устани!.. — чух, у не 
ажљиви и мене толико мазили, познао сам и то да све што се десило није се могло десити никоме д 
м ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сулага, јадник, полумртав од страх 
ешто шапће, прича, говори.{S} Видио сам и како указује на трговце и као да их призива за свједо 
 пате и страдају због тога.{S} Смио сам и ударити, и отети нешто, и опсовати, а да се нико усуд 
и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одговорих мирно. —</p> <p>Друкчије није ни м 
мид вазда био поред њега, макар што сам и Хатиџи непрестано препоручивао да на њ пази, опет су  
— Па... па чим сам те опазио, одмах сам и помислио да због тога долазиш — настави затим мирније 
други које прије никад ни видио нијесам и који су се у нашој кући некако слободније и рахатније 
олику...{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!.. 
нај поново ошину коња, удари га и ножем и бакрачлијом, али коњ, усплахирен, запјенушио, удари у 
 поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на пут, тога ће и нес 
пијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S} Сваки пут када б 
минуше.{S} Дође ми да се и сам засмијем и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p> 
о наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ по читавој удолини.</ 
аскрвавили...</p> <p>Бржебоље се изујем и ја и одбацим обућу.{S} И престрашено узвикнух опазивш 
унак, — одговорих поносито — а вјерујем и теби...{S} Што бих га се бојао?..</p> <pb n="391" />  
 звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, ст 
ржавајући се за стабло буквино, устанем и прихватим за оружје.</p> <p>Кренусмо опет.</p> <p>Ни  
вајући и протежући се једва се подигнем и сједнем у траву.{S} Сваки жглоб, сваки драм меса боли 
е ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вратим, улагујући се и молећи да опрости...</p>  
ући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, одмах поред њега.</p> <p>За неко вријеме обојица  
 страну, усуђивао сам се да му споменем и о глади и о умору.{S} И увијек сам се покајао ради то 
да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатеље и да покажем своју за 
више нијесам смио ни покушати да викнем и да се јавим коме.{S} Нијесам смио ни јекнути, ни заст 
ао кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чувај се!..</p> <p>— Шт 
оја кумра!..</p> <p>Нехотице се осврнем и погледам на собу у којој је сједио Хасан.{S} И на пен 
 прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме,  
ам се онда могао уздржати да не вриснем и не јаукнем од страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз и 
 Сулаги и приљубивши се уз њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пре 
оваца, па ће он отпочети са пазаривањем и бринути се о свему, а добит да дијелимо на пола, као  
дна почивка, испуњена усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као  
мислили и које је он својим претварањем и удварањем знао задобити за се, заварати?..</p> <p>— Р 
"222" /> једни друге, гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или посту 
 сада и ја, старајући се да све изнесем и оцртам отприлике онако како сам од њега чуо, готово њ 
о није могла подносити да се ја одмећем и отимам испод њезине снаге и надзора њезина.{S} Кад го 
ма у крило опуштеним, готов да заплачем и зајаучем не толико од болова, колико од <pb n="321" / 
фага, као са страхом неким, приступи им и лагано, тихо, пажљиво, закуца зарђалом алком на њима. 
ор.{S} Два-три пута и притрчавао сам им и смјешећи се почео их запиткивати о дому, о кући...{S} 
 што су гласници били новији биле су им и вијести страшније.{S} Рањеници, — које су доносили у  
 мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би ми било...</p> <p 
еколико пута хтио сам отићи да је видим и да проговорим с њоме, али, као за инат, никад је није 
и.{S} Залуд бих покушавао да их задржим и увучем у разговор, залуд бих их митио, улагивао се.</ 
е трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе саме — готово јаукну.</p> <p>— Бојим се за се, з 
, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>Морам рећи да сам с 
 у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкуна, па заборавивши  
више, — желећи зар да сам себе осоколим и раздражим против њега, — почео сам се као и љутити и  
мјери ме једним необичним, и поплашеним и радосним погледом.</p> <p>Тек кад се спустих с прага  
да поново напуним уста травом, да пуним и да гутам, онако, не жваћући.</p> <p>Стиснуо сам очи и 
{S} Хоћеш ли, болан, да се рвем и с њим и са собом?..</p> <p>— Рви се.{S} Бићеш јача!..</p> <p> 
у, нити ме могле натјерати да се смирим и да, као слушче какво, помажем јој у ситнијим, домаћим 
уци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзирући није л 
 <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфага ми неколико пута пролазио  
Тада би замолио да му коњушницу отворим и да га кришом проведем тамо.</p> <p>— Само да видим ро 
ој, окршај, кијамет... поменуо је затим и бабу, сан некакав, и на крају надодао како се боји... 
 као да јој на путу биле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти 
ти и говорити нешто.{S} Проговори затим и ситан женски глас, зазвони као сантур, и јасан, обије 
оново ми враћали.</p> <p>Ишао сам затим и међу аскере, војнике, под сиве, искрпљене чадоре, пре 
е, бјеснећи управо, наумих да се вратим и да јој одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први 
 сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу, да својом чистином одуда 
а.{S} Мајка, која је стајала пред собом и брижљиво чистила некакве хаљине, препријечи ми пут и  
p> <pb n="370" /> <p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер ј 
а је, застиђена, заклањала лице рукавом и трзала се јаче. —</p> <p>Што си дошла?..</p> <p>— Ко  
е пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p> <p>— Ти си 
јете — осмјехну се Сулага вртећи главом и, одигнувши прст, удари ме по носу. — А ја знам да тре 
ази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи прстом. — Сад ћу имати посла...</p> <p>— Их 
има својим путем, мислећи својом главом и опирући се на своју снагу...{S} И на томе путу никоме 
ачком шијом његовом, са змијском главом и големим уснама вјечито развученим на смијех.</p> <p>О 
е Сулага, напротив, тужно климао главом и непрестано уздисао.</p> <p>— Кад сила прекипи и кад п 
p>Једини Сулага сумњиво је вртио главом и одмахивао руком.</p> <p>— Шта је било било, — зборио  
а просјакиња каква, у чађавом, дроњавом и подераном одијелу, са безброј штака под пазусима и бе 
о који хоће, унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, уз 
а обје стране густом, допојасном травом и бујним, широким бусовима коприве, — која је од силне  
вши он, одбаци од себе и чинију с алвом и неколико гурабија што их држала у крилу.{S} Остале же 
ио се и мени и свакоме својим јунаштвом и срцем својим...</p> <p>Па све јаче стискајући свој шт 
амота!</p> <p>Хасан одгурну пушку ногом и погледа ме.</p> <p>— Имаш ли што да се једе? — запита 
упусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још п 
билазити око куће и са необичном грајом и хуком гурати се, тјескати, око авлиских врата и око б 
 се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слаткишима смијући се и намигујући, распали се, разбј 
ајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно 
лагано се бранећи, само је отезао шијом и све се чудније смјешкао гледајући је.{S} Тако, — прич 
 продала...</p> <p>Зулфага отегну шијом и чудновато узви главом, као да би да боље чује.</p> <p 
 старајући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока н 
ајући се да ме напријед преплаши дреком и крвничким погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пр 
247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој помогне у посл 
о назвати хаљинама, — са завезаним оком и са три крупне чворуге на глави, узвикнуо сам од чуда. 
лагано би се дигао он, огрнуо се ћурком и, узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из с 
и вреће препуњене житом, кртолом, луком и купусом, сандуке с јајима, канте с медом и мјехове с  
рајући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући до на врх главе крајеве црвене шамије, кој 
<p>Она устукну мало, заклони лице руком и некако покуњено, постиђено, погледа ме једним оком ис 
стоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, 
</p> <p>Сулага поклопи очи десном руком и пригушено се засмија.</p> <p>— Та војска још неће кре 
..</p> <p>Сулага уздахну, одмахну руком и оде.</p> <p>— Не свиђе му се прича — рече оно момче,  
але...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече одлучно. — Нема  
"214" /> <p>Тако га дворила и за ручком и за вечером, а да готово ни ријечи не проговоре једно  
а голем и тежак нож са сломљеном дршком и окрханим канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три 
како и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати косу, хаљине, намјештати се.</p> <p 
ла са цвијећем, шта са јаглуком, свилом и златом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали  
марина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгред да јој увече д 
 унаоколо га окитили травом и зеленилом и са читавим гранама трешања, којима су, узгред, мезети 
е у себи, опијали се тада његовом силом и, у пијанству, жељни да се размећу оним чега сами нема 
 испод које је провиривао чибук с лулом и мрка цијев дугачке шишане...{S} Недалеко од ње стајао 
стаде преда ме, поносито зазвеча сабљом и набусито проговори:</p> <p>— Хајде...{S} Зове те бимб 
вори хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуц 
сле, највише и кукају за старим земаном и јаучу за њим.{S} А то смета људима који хоће напријед 
нам како се и Зулфага познао са Хасаном и гдје се познао.{S} Неколико пута сам их видио како за 
..</p> <p>Зар не би било лакше и једном и другоме да смо заједно, да се можемо сашаптати, догов 
 у Сулаге ишао доста често, — по једном и по два пута у неђељи, — ипак се са Хатиџом нијесам мн 
дати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за пјесмом, него ома 
д тобом, и здружио се твојим душманином и хтио...{S} Ех, много сам хтио! — узвикнуо би, погледа 
радио, лијепо зарадио, својом вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем рук 
 отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара, страх да се не нашале с њом, да је 
..</p> <p>Хвалио га чак и пред Хајкуном и пред хоџиницом.</p> <p>Међу нама се управо највише го 
унце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом њиховим, да слуша шум Миљацке, пјевање тица 
— отповрну стари, залажући се кромпиром и жваћући. — Кад огладне, наврате и амо...</p> <p>— И р 
канте с медом и мјехове с маслом, сиром и кајмаком, и, пустивши још петеро шестеро јањади да се 
ознојене, узбуђене, са неуређеном косом и обнаженим мишицама низ које се циједила вода, довикив 
>Она ме испод ока погледа, узвије носом и љутито се окрене према зиду.</p> <pb n="398" /> <p>—  
ично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама, стаде преда ме, поносито заз 
би ме попријеко, подругљиво узвио носом и одлучно, заповједнички подвикнуо:</p> <p>— Напријед!< 
ужа, шебоја и рузмарина обмотала златом и црвеном свилом и послала ми у јаглуку, поручивши узгр 
, о чеврама што су везене чистим златом и о чеврама што су препуњене свилом, о димијама од свил 
а усиљеним кашљањем и подмуклим шапатом и сваки који се налазио у соби као да се није најугодни 
ишта чуо о дому: — запита затим шапатом и погледа ме пажљивије. — Јесу ли ти што причали?..</p> 
оње по авлији, разбацају вреће са житом и мјехове с маслом по калдрми, засједну на трави и почн 
ци, у групама, са тамбурама под пазухом и с фењерима о пушкама, по два пута пролазили су поред  
 с дугим јасминским чибуком под пазухом и са шкиљавим прљавим фењером у руци.</p> <p>Дугим шаре 
p>— Па?..</p> <p>Мајка се огрну фереџом и поче се обазирати на све стране.</p> <p>— Зулфага ће  
м ме питаш...</p> <p>Он погледа на друм и усиљено се осмјехну.</p> <p>— Е није друге, сад се на 
чим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем за некакве сандуке.{S} Три сахата ос 
 кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, грчевито ст 
ба од дуката, је дражи!..</p> <p>Гњеван и раздражен, са стиснутим шакама и клетвом на устима, п 
 на друм, да нападамо.{S} Онако бунован и сметен, нијесам му знао ни ријечи одговорити.{S} Одма 
а, на друго мјесто.{S} Промијени јорган и јастуке, растресе их.{S} Леже.</p> <p>— Смајиле, Смај 
тале: колико ракије попије мајка на дан и колико ми тамбура разбије о главу док пјесму допјева. 
вио <pb n="329" /> сам се већ трећи дан и у друштву с некаквим сељацима пошао у Мостар.</p> <p> 
И још има образа да виче како је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне исти 
а у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо почео срачунавати нешто, писати.{S} Затим, пошто 
ста, поново врисну, прекиде коноп један и размахну рукама, пријетећи, грдећи.</p> <p>Уби, курво 
белим мјехурима испод очију, али снажан и присебан, откопча прљаву, подерану, <pb n="392" /> ук 
да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и п 
 свакога хана, постиђен, покуњен, тужан и само ја нијесам могао наћи уточишта у њему.{S} Никака 
јечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа исп 
јим недаћама, — још једнако био узрујан и спреман на инат, ипак, у погађању оном, у цјепкању, з 
— Стид ме...</p> <p>Стао сам као укопан и нијесам знао ријечи проговорити.{S} Чудна слутња нека 
сеља.</p> <p>Рањен, слаб, немоћан јаран и опет никог другог не тражи, ни у кога неће него у мен 
 Зулфага је напротив био необично миран и, како ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно 
није малаксао, клонуо, како је још оран и расположен.</p> <p>Ипак читаву пјесму није до краја д 
p> <p>Тада смо остајали сами: ја, Хасан и Хајкуна.{S} И одмах би се заиграли.</p> <p>Све троје  
ме у очи погледати? — брзо дочека Хасан и спустивши пушку наслони се на њу. — Ево... право да р 
> <p>— Ко је то? — шапатом запита Хасан и брзо ми приступи. — Чија је?..</p> <pb n="364" /> <p> 
</head> <p>Прије зоре пробудио ме Хасан и позвао да кренемо на друм, да нападамо.{S} Онако буно 
агодарности — опет изненада викне Хасан и заклони главу јорганом да нас не гледа онако саставље 
p> <p>— Какви робови? — уплете се Хасан и сједе поред њега, уз кољено му. — Зар их има?..</p> < 
о баксузлука! — узвикну ражљућени Хасан и престријели ме погледом. — Наћерао си зеца да искочи  
отово гола лежи на земљи, а он, бијесан и раздражен, са закрвављеним очима и пјеном на уснама,  
слабићи стрепе пред неким који је моћан и јак.{S} Доста је било да их само једном погледа оним  
 Ту је он, ту непрестано, једнако моћан и силан, једнако влада над њом.</p> <p>Наскоро сам се у 
и, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнув 
ед очима наново маглити.</p> <p>Немоћан и слаб остадох неко вријеме тако, сједећи у трави, с ру 
S} Поче ме питати и за Јована, за дућан и обећа нам дати новаца да накупујемо робе.{S} И много  
апрака.{S} Све ми то остављали на дућан и одлазили мирно, не говорећи ни ријечи и не гледајући  
 сам, до неколико дана, доћи ми у дућан и сам ми се јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изг 
ака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио, дозивао себи.{S} Његови високи, чист 
шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде нема.</p> <p>— Свиђа ти се? — 
а и одјури за друговима.</p> <p>Снужден и жалостан погледах у оне маријаше...</p> <p>Новци!..{S 
— Да се опростимо? — узвикнем изненађен и брзо потрчим да га подухватим, подупрем, јер ми се уч 
 кењче један — окоси се стари увријеђен и попријети чибуком. — Бог све зна а ми јок!..{S} Ко зн 
рушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом цвијећа испод феса.</p> <p>Неколик 
b n="391" /> <p>Она се ухвати за серђен и поче трести њиме.</p> <p>— Ама ја се бојим и себе сам 
аш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко вријеме ишли смо 
, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрамљен.{S} Само сам, одлазећи, чуо како усиљеније  
ла, када заптија један, необично угојен и здепаст, са големим носом и великим плавим брчинама,  
а је? — запитам улазећи у собу, ознојен и уморан, и погледам их обоје. — Што сте звали?..</p> < 
ударао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада није 
</p> <p>Затим се, онако горд, усправљен и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на з 
{S} Тек кад би се, рашчерупан, раздрљен и испрљан дочепао собе и сакрио се, закључао у њу, оста 
</p> <p>Остао сам пред дућаном замишљен и забринут, не осврћући се ни на пролазнике који ме поз 
</p> <p>Па снажно удари папучом о камен и пркосно одиже главу.</p> <p>— И није га могао гледати 
ривља...</p> <p>Застао сам као окамењен и забленуто гледао у ефендију, у кадифасте му очи и иск 
новом чохом, — сједио је хоџа, натмурен и замишљен, држећи у једној руци чибук а у другој књигу 
одбацио јорган са себе и онако необучен и неуређен потрчао према собним вратима.{S} Мајка, која 
престано, вјечито онако смирен, скрушен и насмијан и вјечито чист, уређен и нагиздан, са китом  
 сам беговство своје био објесио о клин и готово сасвим заборавио на њега.</p> <p>А подругачица 
стењући и гунђајући прихватили за аршин и терезије, премјеравали робу с кољена, што никад нијес 
Зулфага је миран, стидан, сметен.{S} Он и не зна друго него служити мајки и превртати хартије.< 
 да вам учим ђецу? — мирно их запита он и погледа их редом. — То ли хоћете?..</p> <p>— Сви хоће 
на мислити својом главом... — замуца он и остави ме. — Па... па.. видила си каквих имамо пријат 
моја... послови... ах, — опет зајеча он и поче уздисати. — Дођи... други пут...</p> <p>— Не мог 
раво да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n="216" /> тога: да их све д 
p> <p>— Пошао на усташе — поправи ме он и потврди главом. — Осилили се, па их треба скрхати...{ 
е помакох с мјеста.</p> <p>— Доћи ће он и сам — као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихв 
— Баш си дијете! — осмјехнуо би се и он и пољубио је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећу 
!..</p> <p>— Ради како знаш — вели и он и звекеће бројаницама.</p> <p>Тада, чупајући шамију, са 
боље?..</p> <p>— Познајем — одговори он и погледа у страну. —</p> <p>Честит човјек!..</p> <p>—  
одавала је Хајкуна, која је пазила на њ и пратила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодил 
ће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пролијев’о, зарадио сам и бољу башчу.</p> <p>Сула 
лончиће на пећи, а одсијев му заигравао и клизио по шарама дебелог ћилима, ускачући покаткад ча 
. тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао.{S} Не хтједе више ни о 
зним.{S} У кухињи, око које се разливао и ширио по читавој авлији силан мирис печења, ишле су о 
у којој је Зулфага непрестано наваљивао и нападао, а мајка непрестано кушала да се са свом снаг 
 на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, загледао нешто.</p> <p>Затим је 
к који је много проживио, много путовао и много читао, — читао је чак и новине редовно сваки да 
рету окретао је главу у страну отпљувао и отресао руком као да се гади од нечега.{S} Зулфага је 
уже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обу 
оџа мирно, пошто сам се поново придигао и убрисао сузе. — Замамио је, кажу, и пошла за њега...< 
сима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим, гонила га, тјерала,  
ућана, нашао сам један у који сам могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за арди 
 пристајући за Хасаном. — Баш сам могао и мировати.</p> <p>— Ко се од зеца плаши, нек се не спр 
ивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n="266" /> познати да су све говорили само о мени 
 не причам о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А к 
ту паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему као да ј 
ајмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто.{S} Али  
бог <pb n="247" /> тога се често свађао и с мајком и љутио се ако би га позвала када да јој пом 
рај своје њиве под дрветом једним лежао и пландовао, док су му све комшије унаоколо радиле и ур 
ах је прекидао разговор, одмах се дизао и одлазио у собу.</p> <p>Неколико пута био сам ишибан з 
ебенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољна лица  
ом оним?..{S} Је ли жељела да и ми, као и остали момци и дјевојке, отпочнемо са таквим пешкешим 
е.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и отац му, ни тражио није никога од њих, ни пристајао з 
ако тражили дјевојке, макар што су, као и прије, прекривене танким чаршафима, непрестано извири 
ке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкина, само ако те не покваре хунцути и ниткови нек 
ој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо  
 није онако дрзак и онако необазрив као и обично.</p> <p>— Ко непоштено брани и сам нешто непош 
здражим против њега, — почео сам се као и љутити и пребацивати му како ми није био ни друг ни п 
ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продате ли кметове и земље 
се враћа кметовима.</p> <p>— Радите као и досада — каже, а неће на нас ни да погледа...</p> <p> 
 дозва пратиоце, који су преобучени као и он узастопце пристајали за њим, те нареди да сељака с 
сман је велики момак, а ти... ти си као и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и ч 
 и да се увијам, онако да се увијам као и она...</p> <p>— Не знаш колико ми је драго што си ми  
ивши се. — Тврде си главе и поносан као и он...{S} А са таком памећу муке ћеш имати...</p> <p>— 
уре какве, а вазда горд и усправљен као и сама клисура, да га, чинило се, ни громови ни муње не 
о као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се већ могло познати и по држању њего 
еко, сажаљевајући — срце ти је исто као и у мајке...</p> <p>Још би ти и памет била као и мајкин 
 јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно било као и мени.</p> <p>То се  
гнух подругљиво, накривљујући главу као и она. — Ти ништа не знаш?..</p> <p>— Не знам...</p> <p 
дини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима...{S} Мало му ј 
.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијавати, мучит 
 одмах поред прага; кахву јој сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Са 
p> <pb n="269" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читав 
х година, који се силовито трзао, викао и врискао непрестано, покушавајући да оца угризе за рук 
I</head> <p>Хасан што се више опорављао и оздрављао, постајао је и све несношљивији, насртљивиј 
 их сваки дан правио; каткада ме узимао и на леђа и почео потркивати по соби ржући као парип и  
екам брзо, правдајући се. — Данас допао и ево одмах кавга...</p> <p>Сулага се осмјехну.</p> <p> 
гилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту на којој ће сједити, куповао шећер 
 како се он често упорно бранио, опирао и као пркосио оцу, а да се хоџа на то никада жешће наљу 
 он је, прикривен, непрестано посматрао и, увијајући бркове и набијајући фес до обрва, смјешкао 
ење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за друго.{S} Човје 
тао ме и распитивао о свачему.{S} Питао и за мајку, за здравље јој, за слуге и слушкиње.{S} Нар 
 од страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — по 
 се два <pb n="315" /> три пута освртао и спремао се нешто да предложи, али чим је заустио одма 
држању његову.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, ка 
о више.{S} Док је напољу цичао, вриштао и фијукао вјетар снијегом засипљући широки велики пенџе 
чује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чаш 
 за ручком, стењао је непрестано, јечао и дахтао, лијено склапајући очи и каткада чудновато миг 
иховим говорио је по два сахата, причао и о животу њихову, о царевању у гори са заносом, са оду 
 <p>Свак је, након смрти бабине, причао и говорио како је он оставио много готовине иза себе.{S 
ек.{S} И цврчак је негдје у грму цврчао и голи, растоварени коњи, привезани крај улице, рзали,  
 — рече распаљено. — Другијем си прешао и друге тражио...</p> <p>— Ја...</p> <p>— Шути!..{S} Не 
го савлађивао.{S} Али што сам дуже ишао и стида је почело све више и више нестајати, губио се.{ 
ту по кући и авлији, него, бива, отишао и у махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем р 
—</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам 
pb n="332" /> <p>— Ја сам поштен отишао и поштен се вратио, — окресах ја немилостиво, стријељај 
> <p>Кад би, напошљетку, међу нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Пита 
м о свему ономе што сам гледао и слушао и да њему ништа о том не напомињем.</p> <p>А кад би се  
своју дугу, црну браду, мирно их слушао и уријетко лаким климањем главе одобравао нешто или не  
овој сили и слави, сметали да види небо и сунце, и модре планине, баште са бехаром и зеленилом  
лопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које својим мрким, дугачким гранама, к 
 је био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наг 
као нека борба, инат неки; отада управо и почиње моје право <hi>житије</hi>, како се то рекне,  
еру учинио... <hi>Никоме</hi>!..{S} Ево и крви, ако треба, да пролијем за те...{S} Ево свега... 
— викну заносно — кад уљезем у Сарајево и пронесем главу људску на ножу, па се крв циједи и низ 
ј... немој се смијати — дочека она живо и заврти главом. — Њега је Зулфага примио...{S} И сад ј 
 и на куће ударати? — запита Хасан живо и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p> 
ема у хајдуке, — одвратих му подругљиво и за инат хакнух још три пута. — Таки ли си јунак!..</p 
а полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено промолила понека глава дјевојачка, заустављ 
p>— Ама шта ти је? — запита она дурљиво и напући усне. —— Какав си то данас?..</p> <p>— Ја сам  
..{S} Шта је?.. — запита Хасан презриво и поче ме гуркати ногом. — Је ли то мушки?..{S} То?..</ 
 сам се наждерао траве као магаре какво и одмах се осјетио некако силнији, јачи.{S} Могао сам с 
доше му по плећима.{S} Он напуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме 
 је.</p> <p>— Моје је ово — вели сурово и преврће закрвављеним очима. — Ја сам ратов’о и крв пр 
ме неће да слушају — упаде Хасан сурово и гурну главом у Хајкунин витао који се умало не преврн 
аним рукама и ребрима, без коња, готово и без оружја и без хаљина.{S} Кроз дроњке оне што су јо 
 клањају господару.</p> <p>Он их готово и не погледа.{S} Само забоде барјак у земљу, исправи се 
на првом кораку, истаћи своје богатство и показати колико сам ситан према њој?..{S} Шта је хтје 
 И казаће како му је мајка расула благо и... и како сам ја томе крив...{S} И златно, послушно д 
. — И не можеш само <hi>њега</hi>, него и рођену мајку тужити...{S} Она је најкривља...</p> <p> 
оворили како се и у кахви састају много и како га Зулфага увијек части, позива, нуди.</p> <p>Ка 
 псовака на мој рачун, било је премного и што год сам боље радио, оне се све више и више расипа 
 један, чинило ми се као да ништа друго и не чујем него само тутањ онај, страшан, потмуо, необи 
дити...</p> <p>Она поче истресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси л 
ио је некако снужден, забринут, невесео и, макар што сам стајао баш поред собних врата, прошао  
, загледао нешто.</p> <p>Затим је почео и попијевати и — одмах сам познао да му пјевање није иш 
би ме намах осоколио.{S} Одмах би почео и живље корачати и прикаскивати за њим, кочоперећи се,  
Али је Хајкуна ударала непрестано, брзо и живо ударала, да му се није дала ни осврнути.</p> <p> 
 честити ефендија, — упаде Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, 
го што се ја бринем — дочека мајка брзо и одбаци мохуне с крила.</p> <p>— Да је он ствари боље  
p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, збацивши све оно да кољена, устаде и пође за њим. —  
као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми на ухо:</p> <p>— А <hi>он</hi>, кажу отишао. 
е прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу ста 
али.{S} Хајкуна је не оклијевајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упушта 
јеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} Након оне похвале бабине  
 припремао кремење.{S} То му управо био и једини посао и за живу главу није хтио прихваћати за  
одмах скрешем, очитам све.{S} Макар био и први дан, дође ми да се свадим, поинатим с њоме.{S} П 
осоколи и себе и мене — упорно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед 
д њих побратио бих се, загрлио, пољубио и упустио у ма какав разговор.{S} Два-три пута и притрч 
аква хабера од тебе...</p> <p>Заборавио и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити. 
ћи га погледом, — а тебе лопова оставио и... и нашао разбојника и угурсуза...</p> <p>Зулфага по 
 се као да је све ствари потпуно уредио и као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је н 
че давити.</p> <p>— Зулфага је то видио и зато се здружио с њим — настави мајка немилосно. — Он 
акалницу, трговину...{S} Чак је доводио и некакве Арнауте, дивљаке некакве, полуголе и одрпане, 
 сам да му сметам по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињит 
 Колико?..</p> <p>— Тебе нијесам служио и немаш ми шта плаћати</p> <p>— кратко, поносито одгово 
кипило, комешало се.{S} Свак је долазио и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једин 
 боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заигравао, чудно су се прелијевале, као ра 
иџи све што јој мислио дати.{S} Одвојио и нешто готовине, и неколико кућа кметова, и десетак ви 
днако о томе говорио, једнако ме хвалио и једнако нудио крви.{S} И, кад бих замакао кроз сокаке 
вим пропала.{S} Бабу је необично хвалио и ковао у звијезде, жалећи што није био толико и домаћи 
p>— Па?..</p> <p>— Па се Хамид распалио и сад све почео причати</p> <p>— настави мајка живље, о 
х дућана.{S} Ћепенке сам чак и обијелио и ишарао мало, а испод стрехе, која се још једва држала 
ц му, био сам се због њега и сам осилио и сва комшиска дјеца морала су да пате и страдају због  
ици, ахбаби и да бих се са сваким грлио и љубио, тако ми се пошље сви причињавали лупежи и разб 
 га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео миловати:</p> <p>— Штета...{S} Штета, Смајиле.. 
опет заспати...</p> <p>Али зар сам смио и помислити да то покушам?..</p> <p>Хасан, наоружан и о 
још свјетлуцале, нос при врху поцрвенио и дошао некако тањи, а очи, крупне, влажне очи њезине,  
ан полумјесец при врху бљештао, руменио и горио, а тешке, дебеле ките ударале и расипале се по  
} Напошљетку се и задњи ћемер испразнио и задњи се дукат потрошио.</p> <p>— Шта ћемо сад? — зап 
в смијех нечији, — који је оштро звонио и пресијецао помрчину, — и снажне, мушке гласове, који, 
истио.</p> <p>Једнако је и фишеке пунио и припремао кремење, надносећи суху, космату руку над г 
 рече полушапатом, пошто је све покупио и упрти на се. —</p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао  
ачила много, — ја сам му први приступио и отада више није било кавге међу нама.{S} Шта више и у 
—</p> <p>Је ли шала била што си говорио и што си обећавао?</p> <pb n="292" /> <p>— Престани!..{ 
другнуо се...{S} Тек пошто би се уморио и почео готово шиштати, престајао је с причањем, опет о 
 љутити што ме одгурнуо од себе, отурио и опремио с ову страну друма, да овдје самујем...{S} Ни 
и не гунђајући никад.{S} Тамо јој носио и некакве поклоне што их слала ко зна коме, и у замјену 
селу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душм 
 огледала.</p> <p>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме нег 
хладећи је по образима.{S} Чак се љутио и што му не одговара ништа, што се не брани, не опире,  
амоме себи и радио сам све шта сам хтио и како сам хтио.{S} Осим што сам као од невоље одлазио  
м могао и натрпати робе колико сам хтио и да ми опет, — за ардијом, — преостане нешто празна мј 
еданпут је, чак, неки Хасан Арнаут хтио и на башту му покрај куће да удари и да је приграби.</p 
тадох на оне мерџане што сам их одбацио и почех газити.{S} Необичну насладу неку <pb n="372" /> 
, да се и он, — макар колико се јуначио и претварао, — плашио исто као и ја, да је и њему мучно 
ријеме, испочетка, док се Хасан лијечио и док је имао болова био сам врло мало у дућану.</p> <p 
S} Дубоке је књиге, —— рекоше — проучио и зна све јазије и законе у прсте, па би хтјели да им т 
ући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуди ли се, поново се почела протезати, превијати, <p 
 ме.</p> <p>— А шта ће овом остати, ако и добра пролете као и готовина. — запита јаче. — Продат 
..{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је... он је опет као антика нека,  
ече јаче — он овђе више треба...{S} Ако и не ради ништа... ако... ако и једе хљеб џаба, он је.. 
ми је Хасан, једини син, — рече — и ако и ти будеш као и он, обојица ћете свршити на вјешалима. 
 — Ако је и крао, опет није ружио овако и... и барем је пријатељ народски...{S} Онаки нам треба 
?..</p> <pb n="251" /> <p>Па би, некако и нехотице, застала пред огледалом и почела поправљати  
, — ако је доиста толико било, — некако и сувише брзо потрошила.{S} Готово да је Зулфага имао п 
но пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Почео се љепше и облачи 
с, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и погледасмо у висину.</p> < 
, и свакога гађати као кумру, те некако и нехотице устукнем и повучем је за собом.</p> <p>— Чув 
овком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљавао се да брже к 
5" /> као да му било криво што ја икако и пазарујем код је он ту.{S} Вазда ме премјеравао мрким 
 као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио на ме... на мајку.</p> <p>Па се некако с 
е папуче, па ће све добро бити.{S} Тако и старији раде, па што не би и ми?..</p> <p>Одмах се сп 
у прстима. — Говоре тако.</p> <p>— Тако и јес’ — потврди мајка мирно, не мичући се. — Не лажу.< 
ћи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кметове и остале радин 
 у звијезде, жалећи што није био толико и домаћин колико и јунак и што није боље пазио на кмето 
. — Јунаци су оно, болан, а ми смо нико и ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...< 
ерлеме и нудио јој, клањајући се дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</ 
ди каква се у најсвечаније дане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши  
тедити, кашње се навраћаху тек уријетко и остајаху само по час по два.</p> <p>Једино момци што  
репирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се  
ости!..{S} Сад ћемо видјети је ли мушко и је ли соко!..{S} Неће више бити ни једног залогаја џа 
ла их, куповала свега и што јој требало и што није требало, и увијек распитивала о мени.{S} Пит 
еднако дрхтале, а у бедрима ми сијевало и болило ме.</p> <p>— Хоћеш ли Сулаги? — запита Авдо ме 
</head> <p>Да нам не би имуће пропадало и забаталило се, мајка по препоруци некакве стрине, тет 
ма — прошапта узбуђено, па застаде мало и спустивши пушку на земљу чучну испод зида.</p> <p>Ја  
 скорене крви антерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница ј 
ли од главе до пете, намргодили се мало и одмахнувши руком настављали пут.</p> <p>Јесу ли ме др 
потрчим у сусрет.{S} И придигох се мало и хтједох се указати...</p> <p>Док пуче пушка.</p> <p>Ш 
н дуже почивке први се Хасан смири мало и полугласно запита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И 
тсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> <p>Хасан се ла 
звикнуше.{S} Хајкуна чак и устукну мало и сакри му се за леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку  
2_C8"> <head>VIII</head> <p>Мало помало и мајка као да отпоче »штедити«.{S} Поче отпуштати слуг 
_C26"> <head>XXVI</head> <p>Мало помало и хајдуци се у земљи сасвим осилише.{S} Чете њихове поп 
2_C14"> <head>XIV</head> <p>Мало помало и ја се некако одомаћих у хоџиној кући.{S} Готово сасви 
е распели, наљути.{S} Приступи му нагло и ошину га по образу.</p> <p>— Јок!..{S} Слушаћеш ме, к 
стране, рачунајући: хоће ли бити дебело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијах 
јајући јој меко, топло, пуначко, тијело и мени се пријатна топлина нека поче разлијевати по прс 
а све се више затеже, припија уз тијело и димије на куковима тресу се, дршћу, дршћу...</p> <p>Ј 
 кошуљи која јој се припијала уз тијело и танким свиленим димијама које се мало опустиле низ ку 
вољан.</p> <p>— Ама теби се твоје отело и то треба вратити, — дочека она ватреније и, као крива 
ље одбаци тефтер, одиже наочаре на чело и погледа ме.</p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И 
авала, скакутала, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div 
испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијешно, — морао сам поскочити, ђипнути неколико пут 
ашљавајући се...{S} И, — макар сад било и смијешно, — морам рећи да сам се наждерао траве као м 
 могло јасно разабрати: шта је све било и како је било.{S} Сазнали смо само толико, да је нашу  
у пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сувише бабине крви, које ми је сметала да дуго остане 
за нос или за ухо.</p> <p>То му је било и једино миловање.{S} За друго као да ни знао није.{S}  
 је познавао боље?..{S} И зар није било и других, паметнијих људи, који су о Зулфаги такођер ли 
о према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано 
није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му било и гледати у њега, мрско било посматрати како двори мајк 
х све у робу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="2 
е, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад сам јој притрчала, била је мртва...{S} 
>Цикнувши узвалих се на Хајкунино крило и бризнух у плач.</p> <p>Они заћуташе.{S} Пустише да се 
око паса силом је притегну себи у крило и цикну:</p> <p>— Да се од мене ниси макла, бре!..{S} С 
2" /> <p>Мајку је — видјело се — љутило и узрујавало Зулфагино пристајање за њом, ухођење његов 
црвене крви шикну, попрска све унаоколо и пјенушећи поче се пушити на трави, а златне ките од б 
 се чудна тишина, нека разлије унаоколо и кад се само шапатом смије говорити?..</p> <pb n="353" 
ржим. — прошапта момче да се једва чуло и некако поплашено, блесасто, поче нас гледати све трој 
тати, договорити?..{S} Па, ако би дошло и да се гине, лакше је погинути заједно...</p> <p>А ова 
и...</p> <p>— И свијет зна да пропадамо и прича о том...</p> <p>Мајка застане.</p> <p>— Ко прич 
ода...{S} Макар што смо се упутили тамо и ишли одлучно, без предомишљања, ипак као да смо обоји 
инат.{S} Сваки дан готово ишао сам тамо и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хати 
ла нам пексимита са пекмезом, да узмемо и »да заварамо глад«...</p> <p>Кад би, напошљетку, међу 
е и наоружа потпуно, па обојица кренемо и упутимо се кроз махале и сокаке „у лов, у планину“.{S 
а боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне глав 
 нам сад згоде, ево људи, па да ударимо и да плијенимо што се плијенити може...{S} Ако смо чека 
демо!..</p> <p>Неко вријеме стајали смо и кошкали се међусобно: час је он мене гуркао напријед, 
кршајима, јунацима разним, говорили смо и ми највише о томе, готово једино о томе.{S} И како је 
потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за осталима, врачали, гатали, прорица 
с чудна нека опасност очекује; зато смо и жељели да се та опасност одгоди, да дође мало доцније 
 натраг не може — рече.</p> <p>— Ту смо и треба да се окушамо.</p> <p>Па се подиже и поче загле 
двојница.</p> <p>Застадосмо, послушасмо и опет ускликнусмо од радости.{S} Одиста двојнице!..{S} 
нас.{S} Обојица, и нехотице, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и о 
грмље и шипражје, отхукујући непрестано и мрко погледајући један на другога, готови сваки час д 
и и радило.{S} И стрепио сам непрестано и, — након таквих разговора, — увијек страховао да ће м 
 луд или паметан, — налазио за потребно и да прориче понешто, тако смо и ми, поводећи се за ост 
и ту негдје у засједи чекају нас одавно и чувају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада с 
ар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном похвали како није малаксао, клонуо,  
... па... па... — вели њежно, постиђено и наслони ми главу на прси, — вазда ме зове...{S} Једно 
утиш ли се на ме? — запита она узбуђено и рашири руке, као да би да клекне, да моли за опроштај 
 <p>А то га још више збуни.{S} Зачуђено и као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побј 
<p>— Опет био! — цикне мајка раздражено и сијевне очима. — Опет, зар!</p> <p>— Само га немој уд 
.“</p> <p>„Видиш“ одговори сељак лијено и преврну се на другу страну.</p> <p>Цар га гурну у реб 
 <p>— Хвала Богу! — узвикнух одушевљено и одахнувши мало спустим се поред друма и почнем замота 
} Како ћу ја?.. — ускликну он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја 
и преда ме на ћилим, сједе ми уз кољено и, непрестано гледајући у очи, спусти ми руку на раме.< 
p> <p>— Стар је — рече и мајка покуњено и обори главу.</p> <p>— Кад сам дошла у ову кућу затекл 
е...{S} А једно јој око остало отворено и гледа у ме, право у ме...</p> <p>Суза једна скотрља ј 
 <p>— Нама је овђе све испричао поштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, 
е израсла на лицу, него је неко наказно и накриво прилијепио за образе, ишао је улицом лагано,  
е</hi>, како се то рекне, о коме једино и вриједи да се нешто прича. </p> </div> <div type="cha 
..{S} Она има...</p> <p>— Што је њезино и подај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставив 
даљен од бедевије и може ли га случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао 
 сам.</p> <p>Ако му је понекад случајно и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда 
ехота и срамота била кад би се случајно и превјерио, него кад би се спустио дотле да ради и <hi 
нити се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљ 
S} Позлаћене токе на прсима, оружје оно и фишеклије причвршћене о појасу свијетлиле се и блиста 
е — одговори Хасан <pb n="362" /> мирно и пребаци ногу преко ноге. — Тој ћу се војсци придружит 
 нијесам ашиковала — одговори она мирно и погледа ми право у очи...</p> <p>Ах, очи оне!..</p> < 
епоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек кога неко 
првим утисцима, никад не може све јасно и лијепо испричати...{S} Ни момци то нијесу могли.{S} Д 
="236" /> <p>— Ништа нема — рече гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше ви 
ја, више долазити — откресах ја пакосно и дође ми да га гурнем у ребра, да продрмусам мало. — М 
одмах након такве његове упадице обично и настала бескрајна једна почивка, испуњена усиљеним ка 
о ми се причињавало, говорио је одлучно и потпуно убједљиво.</p> <p>За чудо, обоје њих гледали  
загрли ме и поче љубити.</p> <p>— Добро и ваљано момче моје, — рече некако меко, сажаљевајући — 
е могло познати да то не слути на добро и да ће се наскоро читава земља дигнути на устанак.</p> 
мо му се преко лица, које је било ведро и свијетло као прољетње јутро, разлијевао мек, благ осм 
 каже, обично је креснуо укратко, оштро и одсјечно, и то једним чудним начином, који као да ниј 
 лажи опет!.. — пресијече Хајкуна оштро и одиже шишану. — За толики вакат нит’ си ми долазио, н 
 рече. — Узми њу, узми и мираз...{S} То и други раде.</p> <p>Ја опет одбих.</p> <p>— Зар ми ниј 
 и моћна сада, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред ч 
ини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим лоповлуцима, пехливанлуц 
>Неколико пута и одлучивао сам се на то и припремао пушку.{S} Али шта сам могао?..{S} Ниједан п 
 се зар да све договори.</p> <p>— Па то и Осман Салих-агин ради — опет дочека Хасан упорније, и 
убу на плећима.</p> <p>— Душманин је то и динсуз — викали су помамно пријетећи и трчећи за њим. 
и законе у прсте, па би хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред 
а добит да дијелимо на пола, као што то и други ортаци раде.</p> <p>Кроз неколико дана он је ве 
ала се новог каква кијамета, па ме зато и одбијала.</p> <p>Али опет кад сам понекада ишао Сулаг 
вао свакога; Хамида као да је само зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је с 
Зулфага брзо и дубоко се поклони. — Ето и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече  
грлила би ме страсно, силовито, махнито и почела стезати, привијати уза се, као да ме брани, от 
 дочекаћемо их, — кресну Хасан поносито и удари се у прса. — Да видимо ко ће побиједити!..</p>  
ад би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на биј 
не треба ништа, — одговорих му поносито и, држећи да ми се и он руга, додадох пакосно:</p> <p>— 
више ни ићи није могао без штапа, често и без штаке.{S} Док је био бабо у животу Осман као да н 
ријети опасност, те се унапријед, често и преко воље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, 
ан ме ’сује, — промуца Зулфага отегнуто и поче комешати раменима. — Остарио чо’јек, па не може  
 ево, прође... — шапну Хасан растегнуто и збаци струку са себе. — Их!{S} Сретан ли си! — викну  
стио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат.</p> <p>Напошљетку, једне вече 
вге, ината с њоме и вазда се жестио што и она није била кавгаџија, што и она није газила у инат 
 било?..</p> <p>— Па... па криво му што и сад, увијек, не могу бити у соби поред њега, што га и 
вати.{S} Обећањима ме и замамила вјешто и тек пред зору пустила ме да заспим, да се одморим иза 
же, а она је само муцала, петљала нешто и гунђала, нагло се окрећући и бјежећи, сакривајући се  
иле.{S} Поче затим и као рачунати нешто и размишљати.</p> <p>— А шта би ти смислио? — запита га 
Хајкуна му опет приступи, узвикну нешто и замахну чибуком који удари о зид и преби се на двије  
p> <p>Момче испусти алку, узвикну нешто и пљесну дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза ка 
гледао би ме испод ока, лукаво намигнуо и накашљао се.{S} И то као да је био знак пратиоцима да 
а доносила.</p> <p>Он је први напоменуо и почео ме наговарати да му дам новаца, па ће он отпоче 
ргнуо сам се од мајке, отео се, окренуо и тркимице пошао према Сулагиним вратима. </p> </div> < 
3" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала му се на трепавици.</p> <p>— Не 
 <p>— Је ли вам необично, момци? — тихо и некако подругљиво запита стари, окрећући нам се. — Ви 
 знаш...</p> <p>— Ја? — запита она тихо и порумени.</p> <p>Руменило њезино још ме више наљути.{ 
>— А шта си радио тамо? — питао је тихо и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи 
p>Мајка га као од милоште ухвати за ухо и, онако пресамићена, опет увуче у собу.</p> <p>— Не мо 
о — рече Осман мирно опирући се на штап и кушајући да се исправи. — Јунак ме у ову кућу довео,  
и.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не гледајући, баци неколико маријаша преда ме, у пра 
 њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина, желећи да ту подигне нове, велике куће <pb  
очео потркивати по соби ржући као парип и одбацујући ногама.</p> <p>За кратко вријеме толико см 
меко, полугласно. —— Оно је један добар и поштен човјек, који никоме зла не мисли и који никога 
о и нехотице погледа кроз пенџер. — Зар и овђе?..</p> <p>— Наши су њима ударали и на живот, и н 
м, као да би да боље чује.</p> <p>— Зар и ти смислила тако? — запита тихо.</p> <p>— Давно...</p 
ну стари и лукаво намигну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира  
 се наруга, подсмјехне или окоси, макар и испотаје, кришом, а камо ли јавно, отворено.{S} Сада  
 да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не оставише оружја нити устукнуше.{S 
јунаку дуго разговарати са женом, макар и са својом, и забављати се женским беспослицама.</p> < 
оџа се окрену мени, да ми све то, макар и укратко, протумачи:</p> <p>— Ето, то ми је Хасан, јед 
, — заруче, чак и вјенчају дјецу, макар и млада и луда била.{S} То се и са мном десило.{S} И ве 
а, а ти... ти одмах узми Хатиџцу, макар и млади били обоје — рече. — Узми њу, узми и мираз...{S 
о, пригушено. — Ето, жао ми...{S} Макар и гунђао, и ружио опет... опет ми га жао...</p> <p>Мазе 
ка када човјек по нагону неком, — макар и не имао јачих разлога за то, — ипак осјети е му са не 
ла каква стара пушчетина, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљ 
 је усиљено.{S} Тиме је само хтио макар и унеколико да одагна страх а уједно и да се преда мном 
нило као да негдје у даљини хуји вјетар и милује лишће какве непролазне шуме, Хајкуна поче заст 
врдо увјерени да ће их он, онако бистар и проницав, некако пронаћи и ухватити, да ће им први ућ 
> <pb n="282" /> <p>— Ишли — каже — цар и велики везир преобучени по народу, па узгред натрапал 
ђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зна шта може бити...</p> <p>Ја з 
о провиривао кроз <pb n="280" /> пенџер и гледао их како одлазе.{S} Нијесам се усуђивао ни да и 
илту, сјела, или се наслонила на пенџер и поднимљена, замишљена, тужна слушала их.{S} Ако су ма 
снијегом засипљући широки велики пенџер и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, м 
а га мирно, пошто је свршио читав говор и почео се обазирати, бирајући зар гдје би да сједне.</ 
е ледењаче и јатаган задијевао за појас и, прихвативши по средини дуги дебели чибук са ћилибарс 
 готово разуздани.{S} Почели би на глас и попијевати и гудити уз гусле.</p> <p>А тад их он почн 
пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, заигравати.{S} И разаспу и 
љао са мном по Требевићу, а Хајкуна нас и даље нудила смоквама, орасима, љешницима... </p> </di 
 веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да зас 
вори Сулага, који се био одвојио од нас и отишао у кухињу да види хануму. — Брже ће...</p> <p>— 
ико папрених дегенека.{S} И пустише нас и робу нам повратише.{S} Само бимбаша за се задржа једн 
 свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; заметак  
дмах се дизала за њим, не гледајући нас и ништа не говорећи.</p> <p>Тада смо остајали сами: ја, 
лике чаршинлије, мијешајући се међу нас и развађајући. —</p> <p>Шта ћете?..</p> <p>Дође и запти 
уцати нешто, гунђати.</p> <p>У исти час и ја и Хасан одигосмо пушке и примакосмо се.</p> <p>— З 
се по трави потрбушке, одиже ноге у вис и, климајући њима, узе двојнице па поново поче ћурликат 
 <p>Обје Хасанове руке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци 
кидох га ја.</p> <p>Он одиже руку у вис и запуцка прстима.</p> <p>— Замисли, болан, како ће то  
 је гутала димове враћајући их кроз нос и, како јој очи бијаху влажне, неколико их пута отирала 
неколицини путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Д 
коваћу те, бре!..{S} Мјесец дана у хапс и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче  
 и након ручка који је увијек био богат и обилат, били су готово разуздани.{S} Почели би на гла 
стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било у 
уна одлучно, па и сама погледа на канат и опљуну према њему. — Није ми било стало до свијета ни 
е мекше, испод ока погледајући на канат и на дјевојче оно, које као окамењено стало, па само бл 
осмо до куће, једном руком држећи канат и пуштајући нас да уђемо у авлију. — Ако си огладнио, с 
разним шипкама, капала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би  
 као да сада први пут гледам у тај врат и његова бјелина и пуноћа изненада освоји ме, замами.{S 
мно пријетећи и трчећи за њим. — Муртат и одметник!..</p> <p>— Међер је стари хоџа опет бољи —  
фага за све ово сазнао кроз непун сахат и плачући и пренемажући се поче љубити мајки и руке и в 
њи разговор са Хатиџом паде ми на памет и — одмах као да ми се сасуши грло, као да ме неко поче 
љу.</p> <p>— Никог нема — понови и опет и преметну чибук преко крила.</p> <p>— А ми ћемо чекати 
 заповједила није.{S} И погледа их опет и — подиже руку.</p> <p>— Оборите га! — рече одлучно, з 
 га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела 
атима истрча нам неко у фереџи у сусрет и поче ме дрмусати.</p> <p>— Смајиле, болан!..{S} Јеси  
 сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p> <p>„Што шибаш човјека, чес 
у чаршији, што су по десет, по двадесет и по тридесет година трговали непрестано сједећи и лешк 
 прекоравати што сам био онако напрасит и онако груб према њему...{S} Зашто?</p> <p>Је ли он кр 
ед Хасана, кад се он исправљен, поносит и горд, помоли на прагу, шантајући и опирући се на пушк 
додуше, још једнако својеглав, јогунаст и напрасит, али је био и поштен, вјеран, поуздан.{S} На 
добро...{S} Дај Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на ч 
стила некакве хаљине, препријечи ми пут и хтједе ме зауставити, али се брзо отргнем од ње, изма 
о, са страхом неким, као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њим 
главија муштерија притрчавао му у помоћ и хвалио робу што <pb n="220" /> сам знао боље, не зази 
раци нечији изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, 
могу.{S} Размишљао сам о њој читаву ноћ и, напошљетку, одлучио да одбијем.</p> <pb n="336" /> < 
 у земљу окренувши им врхове према небу и затрчавши се прескакао их, прелијетао их, прелијетао  
 другога на дућан, сакривале се за робу и чучнувши један према другом сашаптавали се, договарал 
ади обичаја, почео на глас хвалити робу и зазивати муштерије.</p> <p>По срећи, зазивање ми није 
анову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије, диже се, у нека доба, кроз све ма 
повали жито, брашно, пиринач, меку робу и све новце, што сам им дао, поново ми враћали.</p> <p> 
тко нареди да скува кахву, уљезе у собу и сједајући на миндерлук указа руком да сједнем и ја, о 
а ме узе испод пазуха, повуче ме у собу и гурну на шилту...</p> <p>— И гладан си био, можебити, 
.</p> <p>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руко 
питујући, па лагано, тихо, ступи у собу и сједе покрај пенџера.</p> <p>— А што си га звала? — з 
 хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме заједно да станем пред Хасана, кад се он 
 кола и унијели у кућу, — ступио у собу и почео припасивати дугу, шарену бошчу, Хасан, блијед,  
ца његова; за инат улазио у његову собу и са запаљеном цигаром пржио му хаљине и правио рупе на 
њом, а мој душек премјести у своју собу и прострије управо покрај свог душека.{S} И већ прве но 
{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља«, нико није смио дахнути у к 
 њих гледали су врло често на моју собу и указивали на њу.{S} По томе сам одмах могао и <pb n=" 
д једне ноћи изненада уљезе у моју собу и раскорачивши се више душека силом ме подиже.</p> <p>— 
ако ја знам...</p> <p>Па подухвати џубу и, пребацивши је преко руке, исправи се:</p> <p>— Досад 
у Смајил-ефендија лијено, свлачећи џубу и отпасујући појас. — Слути на кишу...</p> <p>— И мени  
ни путника, угушивајући и понос и срџбу и наклањајући се, угибајући попут просјака. — Дај!..</p 
мах би се снуждила и она, оборила главу и живо почела тући папучама о калдрму.</p> <pb n="244"  
 се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дуби 
ским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом.{S} Нико тад 
и лице јаглуком.</p> <p>Па подиже главу и лукаво намигну.</p> <p>— И ти знаш о том — рече. —— И 
е прави живот...</p> <p>Он подиже главу и грицкајући бркове запита:</p> <p>— Па шта ти мислиш?. 
ло.{S} Не смијући сасвим да дигне главу и да ме отворено погледа, провири мало из димија и приј 
 оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и врисне за слободом, нико од њега силнији није — рече  
оставио ме самога! — сину ми кроз главу и опет ме обузе она чудна језа.{S} Сад више нијесам сми 
н се опет умота у струку, сакри и главу и оружје, те му се само видјели лабави, прашњави тозлуц 
.</p> <p>Она, по обичају, накриви главу и, држећи мали прст на устима, меко, наивно запита:</p> 
 бојиш дана...</p> <p>Она накриви главу и поче грицкати нокте.</p> <p>— А ја те чекала на пенџе 
/p> <p>— Ех?..</p> <p>Она накриви главу и поче растезати јаглук у рукама.</p> <p>— И како гледа 
 дошао, — рече весело, па накриви главу и поче жмиркати. — Погоди!</p> <p>— Ко је?..</p> <p>— Н 
за његову моћ ни силу, разбило ми главу и кад сам окрвављен дошао да му се потужим, само је сле 
p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и стрижући шиљастим ушима, фрче, рже и копа земљу ногом 
едан је јахао по страни, накривио главу и ударао уз тамбуру, а двојица су загрљени климали се н 
љу, и тежак, топао мирис ударао у главу и као да је гушио, опијао.</p> <p>— Чудна топлина — оте 
т.</p> <p>— Чуо сам зазивање, помагњаву и пошао био да видим шта је.{S} Чим сам тебе угледао, д 
духана и пунио лулу, други носио жераву и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јасту 
е, брзо ми приступи, спусти се на траву и ухвативши ме за руку мукло запита:</p> <p>— Шта ти је 
 и да сједим више, преврнух се на траву и жалосно јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахн 
или хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали ручак.{S} Хоџиница, која је 
трча право бедевији, ухвати је за гриву и, једнако онако муцајући и цичећи, поче је теглити, чу 
прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и тепајући и ласкајући миловао је дуго... дуго... дуго. 
уђих дућана, само да нанесу штету какву и оборе робу, коју су дућанџије изнијели пред ћепенке.{ 
 канијама, стару, зарђалу пушку некакву и три улупљене фишеклије, окити се и наоружа потпуно, п 
тогод о мојој хајдучији, па ме сад зову и хоће да испитују.{S} Читавим путем нисам на друго ни  
м, сви га вољели.{S} У његову присуству и страшивице се осјећале некако јаче, храбрије, те се и 
о зато и водио уза се да наручује кахву и да точи.{S} Чак је свраћао и муштерије, који се враћа 
у моћи савладати, узмем од Хатиџе кахву и, сједајући и испијајући, сам отпочнем разговор.</p> < 
и порумени још више.{S} Наточивши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже  
ворила га све дотле, док би испио кахву и почео тражити хаљине и оружје, да се обуче и крене у  
су да запале.</p> <p>Сам је точио кахву и нудио.{S} И, мјерећи погледом читаве им товаре, питао 
е на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли умилостивити 
Хасан је ради тога и сам заволио Сулагу и одушевљено га хвалио, макар што га никад очима видио  
и до чланака, босоног, застаде на прагу и мрким погледом једним премјери и мене и Зулфагу.{S} З 
вратима.{S} Баш кад сам застао на прагу и прихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, у 
>Исте ноћи, око јације, убио је Зулфагу и наредио мајки да пријеђе мени, јер је читаво његово и 
 Јадниче!..</p> <p>Па узе некакву књигу и поче је прелиставати.</p> <p>— А ја сам чуо, — рече ј 
низити...{S} А има послова који се могу и празних рука почети.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</ 
а нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо 
>Хамид се спусти на ћепенак, одиже ногу и поче причвршћивати опуту на распалим опанцима, из кој 
ћи се, умиљавајући, чупкала га за браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> < 
иче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</p> <p>— Јеси ли ишта чуо о 
зједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{S} Половицу лица поклопи њоме.</p> <p>— П 
, пажљиво је слушао све и гладећи браду и ушмркујући размишљао о њима.{S} Примјећивао није ништ 
ичати нешто, непрестано чупкајући браду и поправљајући појас, чије му ресе падале по бедри.</p> 
ам се.</p> <p>Па помијеша прсте у браду и поче је чупкати.</p> <p>— Нијесам ни знао да си се вр 
 како ми ни оке ни аршини нијесу у реду и како сам само за то и ишао „у свијет“ да се научим ло 
p>Када сам с мајком разговарао о Хамиду и његовој свађи са Зулфагом, ни помишљао нијесам никако 
ом га преломио!..{S} Још наредио Хамиду и да му га донесе и, за инат, гурнуо га под јастук, под 
звикну након краће почивке, носећи воду и указујући на чисте пешкире које бијаше пребацио преко 
открадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по  
а се након дугог растанка изненада нађу и састану.</p> <pb n="305" /> <p>Тек након дуже почивке 
} Ашиковала сам са ђевојкама да ми кажу и... казале су ми...{S} И ево... уфатила сам те, копиља 
ајали за њим, те нареди да сељака свежу и да му отцијепе двадесет и пет штапа по табанима.</p>  
отово на силу нагонио да се и сами дижу и прихватају за рад.</p> <p>А што се они више љутили, х 
 не знам како, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — за 
pb n="293" /> <p>Момче се удари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> < 
н јације, одлазио би њима, наметао резу и подупирао их још дирецима, сандуцима, камењем.{S} И н 
итањима.{S} Распитивали се и о нападају и о Авдаги и причали о нападачима.{S} Неки се правили и 
Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кијамета, п 
 као да хајдуци већ и по чаршији ходају и свете се сваком ко гласније о њима ружну ријеч прогов 
 хаљине са себе и полунаге да се ваљају и премећу по ћилимима и серџадама, док су они, наслоњен 
ознати да су ти људи научени да примају и мало страшније госте и да другују с њима.{S} Хасан зб 
као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стране, рачунајући: хоће ли бити д 
— одлазили да га обиђу, виде, да питају и распитају о свему.{S} Ко није могао тамо приступити,  
 се по трави...{S} Чудни земани настају и чудна се несрећа спрема.</p> <p>— Па зар ће нам и на  
горске границе, нагонећи их да свраћају и по касабама и продају касабалијама.</p> <p>Нијесам се 
диманим пред њим.{S} Тада би по обичају и опет почео питати, распитивати о свему.</p> <p>Питао  
те је зачуђено.{S} Ненаучени да слушају и женске заповијести, макар и домаћичине биле, не остав 
е приговори, видећи како је сви слушају и гледају некако друкчије, мекше, питомије, сада тек ка 
свијести.</p> <p>Остави брзо и бедевију и мене, узе ђугуме што су у једноме низу стајали испод  
се сакријем куда, да побјегнем од свију и гласно заплачем.{S} Напошљетку, не могавши се више са 
>Знанци и пријатељи каткада грђе додију и постану несноснији него најљући душмани.{S} Сваки дан 
та, искочи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагај 
рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати, грохотом смијати... 
иџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и угледао је како, попевши се на столицу једну, са загр 
. па ми се спустила на главу, на шамију и почела гугутати...{S} Не знаш, болан, како је слатка  
, пошто је обдарила и отпустила Хајнију и истукла Зулфагу, није по обичају ни отишла у своју со 
с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљине са себе и полу 
ом и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бра 
зарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, изненадили су се к 
орећи ништа.{S} Топлина мајчиних прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Ш 
му још блеђе, мале ситне боре око очију и око носа ишарале га и направиле некако старијим, смје 
..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендија, — отегн 
оравати самога себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа 
а Хасан је непрестано одлазио у чаршију и непрестано распитивао о свему.{S} Одлазио је рано, го 
фијучући, пролети ми готово поред ушију и оштрим врхом зари се у траву.</p> <p>Страх од ножа од 
жне мишице добиле им чисто бакарну боју и како је одсијев кадикада клизио и преко њих, заиграва 
ог поријекла, те мучиле пасторчад своју и гониле их.</p> <p>Причајући непрестано је гледала у м 
д доведе, и на једној слушкињи, за коју и мајка рече да је боља и поштенија од свију других.</p 
то и сада говори о својој кући, за коју и суд царски рече да је моја...</p> <p>— Отео си је, ни 
ања дову.{S} Па се опет поврати барјаку и клекнувши на десно кољено узе јање преко крила.{S} За 
b n="283" /> <p>Па опет приступи сељаку и сам својом руком отцијепи му још пет штапа по табаним 
наштво, да се о мени прича као о јунаку и... и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну ру 
д, да човјек ужива, осјећа насладу неку и у мукама својим и онога ко му је најдражи...</p> <p>М 
се и, непрестано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па н 
 како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном. 
када је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругивале му се потајно све чаршинлије, 
лане па ради — само ми рече при поласку и крене низ чаршију. — Ако се икад мислиш осветити коме 
запетљала још више...</p> <p>Напошљетку и хајдуци дочекали вам на путу момка, Хамида, оробили г 
, њу слушао кад ми говорила о комшилуку и комшиницама, о махнитој Фати и паметној Злати, о чевр 
н о томе се причало по читаву комшилуку и све, дјеца, колико их било, почела ме пецкати и дражи 
а шапћући, а све ме јаче стиска за руку и трза њоме. — Како си могао оно учинити?..</p> <p>— Шт 
ано, покушавајући да оца угризе за руку и да бјежи некуда.{S} Дошавши насред собе хоџа га одгур 
се да не побјегнем, опет ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада наста 
пити... он је...</p> <p>Узех је за руку и лагано повукох у крај.</p> <p>— Шта је било? — запита 
ајка се нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући 
ајући нити говорећи што, узе ме за руку и као дијете какво поведе за собом у кућу.{S} Хатиџи, к 
реџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p> <p>— Чекај — прошапта некако њежно 
о и као забринуто, хватајући ме за руку и привлачећи себи.</p> <p>— Шта си ишао?..{S} Знаш ли,  
Хатиџа, једне вечери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кр 
у нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему. 
ријетио ножем, снажно га ухвати за руку и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му д 
 прашину стресем, узе ме чврсто за руку и нагло поведе кроз уске, тијесне сокаке према узбрдици 
ато момче, полугласно цикну, одиже руку и сакри лице рукавом, па се нагло окрену на пети и побј 
/p> <pb n="363" /> <p>Сулага одиже руку и даде ми знак да застанем, да се смирим.</p> <p>— Дана 
уче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута поклонио се до земље.{S} А већ сјутрада 
 се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> <p>— Дај!..</p> <p>Једва у неко 
 пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје 
тупих јој ближе, она одиже и другу руку и готово врисну:</p> <p>— Смајиле, што си блијед тако?. 
.{S} И... ево... ја и хоћу освету љуцку и волим јој него... него освети Алаховој... него оваком 
цаја освијетли се један пенџер на ћошку и нечија глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза то 
ирио, поправљајући <pb n="295" /> пушку и огледајући је. — А у нас се почели будити робови и би 
а леђа.{S} А он нагло прихвати за пушку и исправи се.</p> <p>— Стој!</p> <p>Упознавши ме боље,  
иљубих се уз Хасана, јаче стежући пушку и бесвјесно се пипајући око паса гдје су ми били фишеци 
 устресајући раменима — него узео пушку и онако, кроз пенџер, погодио га, преломио...{S} Куршум 
ерас!..</p> <p>Па ми пружи хоџину пушку и удари ме по рамену.</p> <p>— Буди ми јунак! — рече. — 
.{S} Жена, која је вазда живјела у малу и богатству, научена да свега има колико хоће и више не 
мацима, одјекивао је кроз читаву махалу и ударао, разбијао се о комшиске пенџере.</p> <p>Многе  
еном косом која јој се расипала по челу и са обнаженим рукама до лаката, које су биле засуте бр 
 мишицама, мокра коса лијепи се по челу и по образима, док она ради, непрестано ради и пјева, а 
и праменови опустише се, падоше по челу и лака им сјенка прели јој се преко очију, које као да  
очех повраћати.{S} Зној ме обли по челу и по образима, — док ми се руке биле обледениле, — боло 
ћене лажним бисером, ударају их по челу и по очима; о врату објешени талисмани свијетле сем бље 
ата за њим, па пјевуцкајући узе наргилу и, сједнувши и пребацивши ногу преко ноге, поче одбијат 
сам пекао и износио, сам чистио наргилу и пунио је духаном.{S} Сам је брао и руже и китио шилту 
опалити и још чвршће утврдити нашу силу и господство наше, док је Сулага, напротив, тужно клима 
џиница, која је непрестано била у послу и непрестано радила нешто, не питајући нас, не гледајућ 
</p> <p>Отада се потпуно предадох послу и раду свакаквоме.{S} Ни од чега се стидио нијесам, ни  
 спусти филџан на тле, опет напуни лулу и отпоче причати.</p> </div> <pb n="212" /> <div type=" 
 и, пружајући Хајкуни да му напуни лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао 
стресати пепео и, токорсе, чистити лулу и стругати је.</p> <p>— Јеси ли чуо да су се свадили? — 
з кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Рашта да се жали?..</p> <p>Све на свијету г 
аиграва и лиже готово до под саму трулу и искривљену стреху, било нам је као да смо пронашли но 
е неколико пута мирно одбацивала кошуљу и продријемала мало, а да је ни прекорио није, ни подру 
по тлима; опута на опанцима попуцала му и влачила се по земљи, заплетала се за ноге, гајтани на 
а заборавивши на своју рану, притрча му и ухвати га за руку. — Шта ти би?..</p> <p>— Ништа, ниш 
 очи, стријељају је, пеку...{S} Чује му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, бр 
 и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у образе.{S} Сав помодри. — Хоћеш у шехеру  
ног субашу, Зулфагу некога, намјести му и уреди у кући собу једну, у којој ће становати.{S} Био 
ијетњаци.{S} И баш због тога што сам му и одвише сметао, — а познао сам да му сметам по томе, ш 
више разговара него с њиме.{S} Криво му и што се смије онолико, шали, залијевајући <pb n="399"  
отегну весело, трљајући руке. — Тако му и треба!</p> <p>Заптија један уљезе, саже се и поче се  
ом разговору, смијале му се.{S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не  
..</p> <p>— Зажелио се куће — слагах му и порумених до ушију. — Ето...</p> <p>Он набра обрве, з 
ији.</p> <p>Чим би га опазила, одмах му и трчала у сусрет и снажно га гурнувши у прса обарала н 
гати, кад дјеца око нас подигоше галаму и задречаше, како су све слабе, напукле, како су украде 
 како је слатка била!..</p> <p>— А њему и то криво?</p> <p>— Кад сам узела кумру на прси, — нас 
 поче жестоко, силовито ударати по њему и руком и папучом, поче му дерати и антерију и кошуљу.{ 
0" /> него су написани — имао је о чему и да прича, и није му требало да се враћа на старо, да  
 му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уби!..{S} Закољи!..{S} Курво!.. 
о га гурнувши у прса обарала на калдрму и почела газити, тући, немилосрдно тући.{S} Ударала га  
 јој прст под кратку, затегнуту јечерму и почнем шкакљити.</p> <p>— Не ругам се.</p> <p>— Немој 
<p>— Говори!...</p> <p>Он дубоко уздану и сневесели се.</p> <pb n="254" /> <p>— Како ћу? — запи 
S} Бербер немилосно забоде прсте у рану и као да нешто тражаше.</p> <p>— Боли ли? — запитам пол 
 и нијем, одвоји од свију, оде у страну и на трави, на зелењу, мирно отклања дову.{S} Па се опе 
 усплахирен, запјенушио, удари у страну и поче одбацивати ногама, одавирати.{S} Хасан замаче са 
е сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Осве 
ак предомисли, па окрену главу у страну и полугласно поче попијевати.</p> <p>За чудо, ја сам се 
опет?..</p> <p>Хасан се окрену у страну и отпрсну.</p> <p>— Не питај...{S} Обрукала се — рече.< 
увши Сулагу с пута брзо притрчим Хасану и пољубим се с њиме.</p> <p>— Шта је?..{S} Како си ми?. 
и не смију, камо ли да се с њим састану и проговоре.</p> <pb n="277" /> <p>Али Хасан, као и ота 
и како ја непрестано трчкарам по дућану и око дућана, како се увијам, улагујем, нудим, цијеним. 
а се Хајкуна усиљено, спуштајући шишану и окрећући се нама. — Јесте ли га чули?...{S} Хахахаха! 
 пусто, никога да замилује...{S} И жену и ђецу кад бих имао, ни њих не бих миловао...{S} И њима 
едно...</p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет по 
И, наклонивши главу прама десном рамену и грицкајући мале, ружичасте нокте, питала ме о свему,  
 ми да се дигнем, да га зовнем по имену и са раширеним рукама да му потрчим у сусрет.{S} И прид 
љима, хотимично са пуно похвала спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</ 
ђе заповиједа...</p> <p>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није 
као увријеђено погледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјех 
! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову сна 
ши кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p> 
се и почео црвенити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савл 
 и прихвати за нож.{S} Брзо се и окрену и као да хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — нама 
.{S} И хоћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа з 
ало, замисли се.{S} Па се лагано окрену и не говорећи ништа поче купити своје ствари.</p> <p>—  
.</p> <p>— А прогутале нам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменим 
да, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку шилту, меку, кадифа 
ше нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј: држиш  
а моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А тад... за 
ло поткопан.</p> <p>— Ено га! — узвикну и опет, па, погледавши ме, збаци пушку с рамена и сједе 
во носи!..</p> <p>— Напријед! — узвикну и Хасан који је опазио како оклијевам и затежем. — Хајд 
ојник.</p> <p>—— Хајдук, бре! — узвикну и бимбаша, а вратне жиле набрекнуше му и крв удари у об 
има.{S} Дјевојче оно, преплашено, цикну и устукну мало, сакри се за канат, док момче, изненађен 
 рвање, комешање, ломљава, Ајкуна цикну и отскочи у страну, неко јаукну, неко поче псовати.</p> 
>Па сам себе удари у бедру, а крв шикну и попрска и ћилим и ћенаре.</p> <p>— Их! — цикну Хајкун 
атресе, уздрма у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчин 
<p>— Хасан се с тобом и свадио, — шапну и опет погледа наоколо — јер... јер је севдисао Хатиџу. 
епаде од тих ријечи, па ме снажно гурну и руком ми зачепи уста...{S} Загледа се и сам према ват 
И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву страну.{S} Једнако нам се причињавало као д 
ву.{S} Непрестано се освртао и на десну и на лијеву страну, ослухивао и, токорсе, као тражио, з 
.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтједе да скочи, да се отме.{S} И, онако везан, спуће 
е он снажно уједе за танку, румену усну и окренувши се у страну, поклопи уста руком, да заустав 
 обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кадија хрче“, прошапута окрећ 
је прешао преко прага, нога му поклецну и он посрну, паде.</p> <p>— Ништа је — прогунђа стискај 
жнији према мајци, да се осмјехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се 
ћила? — питао сам тихо, указујући на њу и као подсмјехујући се. —</p> <p>Ни она?..</p> <p>Хасан 
о више пристајао за мајком, пазио на њу и старао се да јој што боље угоди.{S} Свако јутро, приј 
искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могли уми 
прагу, ухватио се за канат, гледам у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну 
ежући себи и сама проплака; у превијању и трзању оном осјетио сам како ми њезине сузе оквасише  
а серџаде.{S} Уживајући у њезину цикању и подврискивању, трчећи понесох је по соби и, не бранећ 
е вукова, што је много наличило јаукању и запомагању нечијем и чудно, чудно одзвањало кроз ноћ  
рговина</hi> одмах привукла на се пажњу и остале дјеце.{S} Кроз кратко вријеме поче се око нас  
 претварала у ону стару, смјерну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са 
е, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахва буде скухана прије него с 
...</p> <p>Хасан баци оружје, баци капу и торбу.</p> <p>— Аферим!..{S} Аферим, кад си таки! — у 
шарена дуванкеса, спуштала се низ бедру и куцкала је по везеним чакширама, чији је тур падао го 
се брже боље затрча, ускочи ми уз бедру и сави руке око врата.</p> <pb n="404" /> <p>— Нико бољ 
.{S} Зулфага окрену главу према пенџеру и поче отезати шијом као да гута сув залогај, а бимбаша 
царска војска није могла остати на миру и њезине силе као да се више нико бојао није.{S} Неколи 
 предложи да засада све оставим на миру и да ништа не предузимам до бољих, згоднијих времена.{S 
спомену и Зулфагу, прекидох га у говору и запитах подругљиво.</p> <p>— А познајеш ли га боље?.. 
рац један који је сједио одмах уз ватру и непрестано запретавао земљаве и неочишћене кромпире у 
и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <pb n="308" /> а  
а да ће га пратити у бој, да ће у ватру и у воду за њим.</p> <p>Чак и дјевојке почеле говорити  
 јој додија пуцњава купила је и тамбуру и поче ударати уза њу.{S} Сједне насред авлије, пребаци 
нише, пометоше.{S} Јован одбаци тамбуру и нагло прихвати за дизгин, сеизи брже боље збацише стр 
..{S} Онаки нам треба!..</p> <p>Њега су и послушали.</p> <p>Отада се хоџа никада више јављао ни 
озивали их...</p> <p>Дешавало се, па су и чаршију затварали.{S} Крену неколико њих, обијесни, љ 
е није најугодније осјећао.{S} Многи су и нехотице чешће, испод ока, погледали на врата, као да 
ти за неколико дана.</p> <p>Казивали су и како је нишанџија мимо све нишанџије на свијету, како 
обуђени, неиспавани, љутити, скакали су и викали, псовали, грдили што су могли жешће.{S} На виш 
и некако мирни и равнодушни; гуркали су и даље у ватру и шарали кратким прутићима по пепелу, <p 
умима на зиду, на дрвету.{S} Причали су и како ножем сијече челичне демире, рукама ломи та-лије 
} Недалеко од нас, у страни, сједили су и лешкарили покрај своје ватре тргачи и тргачице, весел 
закољу, да се освете?..{S} А оружани су и они, и јунаци су, и...</p> <p>Нехотице ми се оте погл 
 су пратили тајин у Никшић, дочекани су и разбијени; једва по десетак људи што живе изнесоше гл 
ли, ишли, бјежали кућама.</p> <p>Чак су и мене натјерали да затворим и да се сакривам.{S} Зулфа 
 са нестрпљењем очекивао.</p> <p>Чак су и дјеца по махалама знала да се у читаву шехеру нико у  
једва сам и сам себе чуо, — или, ако су и чули, нијесу хтјели застајати ни губити времена због  
 — Ноћиваћу код њих одсада...{S} Ако су и хајдуци, људи су...{S} Нијесу змајеви...</p> <p>По ча 
Уколико човјек више вриједи, утолико су и нападаји на њега јачи; ситни нападаји осипљу се само  
уњили се, стишали, и с рукама на појасу и обореном главом чекали док прође поред њих, не гледај 
 здраво...{S} И зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чист 
и кући — откресах набусито, вадећи кесу и бацајући новце на шилту — Одмах...</p> <p>— Одмах — д 
 сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ништа је то — рече р 
о вама!..</p> <p>Па нам пружи духанкесу и отегнуто запита:</p> <p>— А куд сте пошли?</p> <p>Хас 
<p>— Сам?..</p> <p>Па се почеша по носу и као да размишљаше нешто.</p> <p>— А како те хоџа пуст 
ма у ноћи, по мјесечини, кад руже цвату и јоргован мирише?{S} Је ли видјела од других, па зажељ 
о, — као стока у чопору газити по блату и прашини и ћораво трчати за звонарима, него ће свак тр 
евајући брзо и весело приступала канату и чудно уобливши глас упуштала се у разговор, док смо н 
нечије нануле, зациликта реза на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, с 
— Ено!..</p> <p>Момче се примаче канату и ухвативши се за алку поче се љуљати и говорити нешто. 
трчао јој као сулуд, тапшао је по врату и сапима, прстима рашчешљавао дугу, свилену гриву и теп 
ју према још слабијима, чинили су штету и насиља.</p> <p>За чудо, и мајка ми као да га се доста 
о.{S} Гледајући је онако сурову, љутиту и распаљену, дође ми да и сам постанем суров, да је пец 
који је једини озбиљно узимао у заштиту и хвалио. — Богата је, а то ваља...{S} Замисли само кол 
стави затим мирније, сједајући на шилту и прекрстивши ноге. — Знам да се ти тужиш на њега, е ти 
..{S} И ето:.. таки и остадоше у животу и... ево нас овђе...</p> <p>Сулага уздахну, одмахну рук 
 по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту и глава даје!..</p> <p>— Сад ће ручак...{S} Одмах... —  
е и зацењује.</p> <p>Застадох на мјесту и почех се превијати од смијеха.</p> <p>— Шта је?..{S}  
ћи, у соби својој, него одлазио у башту и спавао под смоквама, на трави.{S} Ни ручавати није хт 
 и мене, и заклетве, па си мислио да ћу и ја заборавити...{S} Мислио си да ја свој понос јефтин 
узимала је мумаказе, усекњивала свијећу и опет настављала посао живље и хитрије него прије, жел 
један исти мах са неколико страна хакћу и подвикују.</p> <pb n="313" /> <p>Неколико поплашених  
вратима, увијајући се.</p> <p>— Ја хоћу и живота, весеља, шале...{S} Тога хоћу...</p> <p>Тога.. 
много, ни размишљао: шта треба, за кућу и шта не треба.{S} Брзо, не загледајући ствари и не пог 
{S} Дешавало се те нам накупује за кућу и ствари, хаљина, свега, па нити иште новаца нити што с 
 погледима. — Ти ли, бре, удари на кућу и пријетиш оружјем?..</p> <p>— Нити сам ја ударио на ма 
тијевајући и од нас да боље чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— 
е.{S} Само се за дан-два склонио у кућу и лагано размишљао о читавој ствари.{S} А трећега дана  
 одлазио.{S} Знао је само за своју кућу и своје послове.{S} Ако је све посвршавао, ишао је у че 
, што ћу га рањена примити у своју кућу и сам његовати, јача је била од свега другог и у први м 
удим се само како се увукао у вашу кућу и ко вам га натовари...</p> <p>Па би ме обгрлио и почео 
који, помијешани, као да се надвикиваху и надметаху међусобно, а мукли, пригушени одјеци као да 
 то чини још јаднијим) пружио си утјеху и огријао им душу, — говорио је кашње и говорио сасвим  
 на врапце, који се окупљали под стреху и, чешкајући се кљунићима, џавељали, цврчали.{S} И псов 
а, да се све старо повраћа у новом руху и, бива, у новом облику...{S} Ко зна!..</p> <p>— Сад ће 
чем, чим смо поново пошли, мисао о зецу и његову злоношењу поче ме све више мучити.{S} И најпам 
 земље.{S} Неко ме зали и водом по лицу и од студени оне стресох се и нагло подигох главу.</p>  
а се насмија, ошину ме јаглуком по лицу и, објешењачки додирнувши својим носом у мој, поче ме ш 
69" /> <p>У соби сам затекао и хоџиницу и кћер јој Хајкуну.</p> <p>Обје су под читавим пљуском  
ица смо трчали у собу, тражили хоџиницу и, расипљући набрану траву и цвијеће по ћилиму, искали  
 и припаљивао, трећи подметао пепеоницу и уређивао јастуке око њега.</p> <p>— Хоћеш ли нам прич 
и заптија.{S} Похвата тројицу-четворицу и поведе нас пред бимбашу, на суђење.{S} И све олако пр 
ано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући.</p> <p>Опазивши мене као да  
нако крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</ 
знадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми дошло д 
по је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отс 
ујеш? — запита Хатиџа одбацујући фереџу и осврћући се. —- Зар ти је ово кућа за миловање?{S} Их 
некако њежно, молећи, па разгрну фереџу и погледа ме својим лијепим, крупним очима. — Чекај, да 
ао је промукло, погледом тражећи Хатиџу и окрећући се према њој. — Разбојник сам, зликовац сам, 
трија порука од Зулфаге: да слушам хоџу и да будем ваљан...{S} Сулага ме се још најчешће сјећао 
"339" /> <p>Зулфага се сакри за бимбашу и као плачући рече:</p> <p>— Ето... тако и синоћ ударио 
е по калдрми, — сви као да задржаше дах и мучке се поклонише, као што се слаби и немоћни робови 
због чибукања... обузео је стари севдах и... покорила му се...</p> <p>— Тако суђено — прошапта  
иберем, нити да проговорим.{S} Погледах и — опет легох, окренух се на други бок да поново заспи 
е му лаж била!...</p> <p>Ја је погледах и слегох раменима.</p> <p>— Па тако сам и мислио — одго 
једва чекао да угледам некога, па одмах и да се крвим с њиме!..</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!< 
им бих их опазио, смиривао сам се одмах и опет према њима пружао руку и задављено стењао:</p> < 
.</p> <p>Наравно, постарао сам се одмах и да дућан лијепо очистим и уредим, те, кад унесем робу 
а буде пунија.</p> <p>По томе сам одмах и познао да се морало негдје нешто десити, нешто необич 
м нешто непоштено има у себи — откресах и осорно и пакосно, као што најчешће и одговара човјек  
мути.</p> <p>— Ко ли је тамо? — запитах и сам себе, пажљивије гледајући према ватри и старајући 
јку примати?..</p> <p>Бржебоље притрчах и падох јој пред ноге.</p> <p>— Моја је кућа као и твој 
n="303" /> теби што те нагони на смијех и, — отимао се не отимао, — не можеш му одољети.{S} И п 
ти, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвикивати до промуклости...{S} 
.{S} Хвалећи робу све више и више почех и шале просипати и пецкати их...</p> <p>Пазарисмо.</p>  
крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада ос 
иџе, моје жене — дочека мирно. — Има их и она доста...</p> <p>— А ја сам мислио да су све твоји 
а.</p> <p>— Ако сте их жељни, можете их и овђе срести,</p> <p>—— отповрну стари, залажући се кр 
и разни, — остављали су домове, неки их и палили, и придруживали им се.{S} У многим кућама и не 
, помијешали се с њима.{S} Натјерали их и да се пропију и у пићу да расплећу косе, бацају хаљин 
 <p>Зулфага приступи вратима, отвори их и наклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове 
је.</p> <p>По неколико пута опипавао их и кушао могу ли се преломити.{S} Чак и по ноћи, пошто б 
ирио се и, као облак какав, обавијао их и заклањао им лица; само понекад, када би се под големи 
утем изненада је заустављао, обгрлио их и привио на прса и док су се оне отимале, ударале га и  
S} Зато му и било криво на њих, зато их и прекоравао.</p> <p>— Не знате ви, поганови, како је м 
упио шећерлема, локума, бајама и да бих и њима коју пару дао.{S} По срећи, у мени је било и сув 
зио, искидао је на комаде.{S} Мучио бих и њу и Сулагу и никакви јауци ни помагања не би ме могл 
сам не знам како, у оном часу заборавих и на мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух з 
мо.</p> <p>— Стигли смо — мукло понових и ја.</p> <p>— Починућемо.</p> <p>Он прекрсти ноге, лак 
 сједио на тлима, покрај врата џамиских и токорсе читао нешто. — Ако је и крао, опет није ружио 
е ли било каквих нових напада хајдучких и није ли когод и опет погинуо, заглавио, настрадао.</p 
ади?..{S} Како ли је њему?.. — помислих и кришом почнем провиривати кроз лишће, у нади да ћу га 
.</p> <p>— Ено их, — рече, — и оружаних и опремљених...</p> <p>По дану, по ноћи увијек су на но 
в низ омањих скромнијих кућа, погурених и шћућурених једна уз другу, при дну сокака.</p> <p>— Н 
и свијетле сем бљескају испод оплетених и зеленим тракама окићених грива; низ седла висе бисаге 
дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, по сниским малим со 
да у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} Почнем мијешати. |</p> <p>— Јесте ли  
и стари то приграбили од њихових старих и како је то он дужан повратити.</p> <p>Једанпут је, ча 
као да ми шапну неко, те се опет смирих и прихватих за посао...</p> <p>Кад сам, пред вече, поша 
тово никаквих болова више, нагло скочих и почех сам себе пипати и разгледати.{S} Опипах главу,  
мајку и на Зулфагу.{S} Бесвјесно скочих и кренух за Хајкуном.{S} Пођосмо.</p> <p>Али ове ноћи н 
арали на зној, он је једино имао мекших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако  
дражи.{S} Ослоних се на пушку, застадох и, гледајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, 
 пушка.</p> <p>Шикну куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде 
огрнута доламом.{S} Набивши га на колац и тутнувши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушк 
махалу, на сокак, па тамо начинио шанац и камењем рашћерао све махаљане...</p> <p>— Па кад ме н 
би ми било...</p> <p>Она прегризе конац и настави да ниже другу половицу.</p> <p>— Шта?..{S} Да 
ајао.</p> <p>Стид је, зар, било да отац и мати виде како пристаје за мном и како се разговара,  
љен да се макар с киме ухватим у коштац и да гушим, давим, бијем све око себе...</p> <p>Тек пош 
га?..</p> <p>Па несвјесно испусти жарач и у забуни голим рукама хтједе гурнути у ватру.</p> <p> 
сретно — рече отежући. — Ријеч је ријеч и лажи бити не смије...</p> <p>Обојица се загрлише и по 
даде му руком.</p> <p>— Хм...{S} Па баш и није дијете, — отегну хоџа, токорсе зачуђено, одмах с 
.{S} Питала и распитивала: коме долазиш и којој си ђевојци прешао?..{S} Ашиковала сам са ђевојк 
 једној слушкињи, како је он, бабо, још и сад мучи и прогони, како ни сад неће да је остави на  
</p> <p>Хајкуна је, кашње, додавала још и сухих смокава, и ораха, и љешника.{S} Она је, некако, 
пријекорима, псовком...{S} Хасан се још и држао некако и, кад сам себе на силу соколећи, усиљав 
ни да им напоменем о томе а камо ли још и да причам коме и да их одам.{S} Ни они мени ништа спо 
шег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <pb n="227" /> други које прије никад ни видио  
улагивати се.</p> <pb n="273" /> <p>Још и сада се о њему приповиједа прича како се чудновато пр 
 их откинути, — тад сам се наљутила и...и...</p> <p>Немој се и ти љутити, душе ти, — замоли скл 
И Хамида сам звала, и хвалила му се и...и...</p> <p>— И?..</p> <p>— Хасану криво било што сам з 
 све потрошили, упропастили ви сами и...и још свашта говори.</p> <p>— Их!..</p> <p>— А какве су 
ј да се молимо...</p> <pb n="272" /> <p>И морам признати, још никад у животу нијесам видио човј 
уца и не застане.</p> <pb n="243" /> <p>И кашње, кад се мало одомаћио у кући, кад је све упозна 
 враћа се више...</p> <pb n="383" /> <p>И, након тога, поново уздахнуо и суза једна заблистала  
убу на крилу држаше”...</l> </quote> <p>И, као да није знала других пјесама ни других кајда как 
на тако.{S} Сад се сјетих свега!</p> <p>И Хасановог првог доласка, и њезиних састанака с њиме,  
е затеку...</p> <p>Љепота једна!</p> <p>И што је чешће одлазио у чаршију, што више распитивао о 
</p> <p>— Моја...</p> <p>— Наша!</p> <p>И склепташе се око њега, навалише.{S} И, док се Ајкуна  
м подвикну:</p> <p>— Затварајте!</p> <p>И сва се чаршија затварала одмах, опустјела за неколико 
вјештином и мајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и саз 
 и продрмуса њиме.</p> <p>— Ето!</p> <p>И, опаливши му два широка шамара, гурну га ногом у леђа 
.</p> <p>— Мораш!</p> <p>— Нећу!</p> <p>И, одгурнувши га јаче, потрчах према ватри и, подрхтава 
/p> <p>— Робе хоћеш?..{S} Ево!,.</p> <p>И стаде преда ме и поче показивати.</p> <p>Нити сам паз 
..{S} Аман, каква је ноћ била!..</p> <p>И није више о томе хтјела говорити.</p> <p>А у наредни  
ако је гладан и како га неста!..</p> <p>И нико не смије да рекне истину, да му све каже, откреш 
— Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И срџба нека поче ме обузимати, чудна, пакосна срџба, к 
јесам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмирк 
 навалише опет.</p> <p>— Наша!..</p> <p>И ко зна шта би било да се тога часа мајка не указа на  
љине?..{S} Куку!..{S} Смајиле!..</p> <p>И, изненађена, пљесну рукама и поче ломити прсте.</p> < 
 затезати...</p> <p>— Мичи се!..</p> <p>И, приступивши му, почне га тући, шамарати. —</p> <p>—  
p> <p>— Ништа...{S} Не бој се!..</p> <p>И хтједох да пођем, да је поведем у собу и онако с њоме 
био је у чело. — Право дијете!..</p> <p>И звекећући бројаницама почео би причати о дјетињству ј 
<p>— Тако...</p> <p>— Јадниче!..</p> <p>И хоџа се ухвати за браду и поче је увијати око руке.</ 
аш ли икоме, ово ће ти судити!..</p> <p>И поносито показа на нож.</p> <p>Отада никад више нијес 
 њих просити...</p> <p>— Мучи!..</p> <p>И опет почне да бије, да шамара.</p> <p>— Зар о мени да 
а, усахло ти!..</p> <p>Пјевај!..</p> <p>И хитре Циганке, вавијек орне и распаљене, ударе у дахи 
 облијетајући око мене. — Дај!..</p> <p>И пјевала ми, причала, забављала се са мном, све док не 
— Слатки мој!..{S} Шећеру мој!..</p> <p>И плашљиво се осврнувши опет пребаци фереџу преко главе 
гам ти се, јање моје...{S}Јок!..</p> <p>И полако, пажљиво завучем јој прст под кратку, затегнут 
ила га. — Биће кијамета с њим!..</p> <p>И погодила је.</p> <p>Није прошло ни пуних двадесет дан 
лаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим би се окренула према њему, весело зарзала и почел 
ја је кућа као и твоја, мајко!..</p> <p>И заплакасмо обоје, зајецасмо једно крај другога. </p>  
 како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивши ми руку на раме, прошапта:</p> <p>— Баш ми 
добро!..{S} Не слути на добро!..</p> <p>И како се у читаву шехеру ни о чем толико говорило није 
вши их, и пљесну рукама. — Ах!..</p> <p>И одмах као да се прибра, освијести.</p> <p>Остави брзо 
стио си Хасана...</p> <p>— Их!..</p> <p>И ја се грохотом засмијах...</p> <p>— Немој... немој се 
. јер... јер...</p> <p>— Јер?...</p> <p>И унесе ми се у лице, а чупи ме почеше шкакљати по обра 
амо на авлији...{S} За инат!“...</p> <p>И тако сваку вече.{S} Час му криво било што трчи, пјева 
о?..“ зар да им рекнем „Ниђе“...</p> <p>И кад ме запитају: „Шта си радио?“ зар да рекнем „Ништа 
нство оно, сву „џамију Божју“...</p> <p>И одмах након молитве прихватио би за рад.{S} Загрнуо б 
 срцу одољети да не дођем, да...</p> <p>И, погледавши и мене и Хатиџу, тихо додаде:</p> <p>— Го 
 му још пет штапа по табанима...</p> <p>И хоџа би са заносом почео описивати будући живот, буду 
ај њојзи...{S} Ја нећу њезина...</p> <p>И, оставивши га осамљена, потрчах за хамалом.</p> <p>Ка 
о их на крило, па... па... па...</p> <p>И хоџа затресе главом, стидећи се зар да све договори.< 
<p>—- Пст... да не чује когод...</p> <p>И мучке, прикрадајући се, приближивали смо се ватри.{S} 
“...{S} Хамид ту, а мене зове...</p> <p>И све говори некако жалостиво.{S} Каже: „Додијао сам ва 
, у њему, готово, гледала све...</p> <p>И нареди да сви укућани пазе на њега, да га слушају.{S} 
там га узгред.</p> <p>— Тхеее...</p> <p>И опет се придиже.</p> <p>— Има ту голема прича — рече. 
 вјешалима...{S} Тврдоглав је...</p> <p>И одједном чучећи прихвати за чибук и напуни лулу.{S} З 
> <p>— Не бој се...{S} Ево ме...</p> <p>И поздравивши се с Авдагом уљегнем за њом у кућу. </p>  
е јаран, не ашикује се с њиме...</p> <p>И загледах се у обрве и учини ми се да тако танке, свил 
ви... јер... јер сте женскоње...</p> <p>И као што ништа трпио није што је било ново у кући, што 
езу...{S} Треба сам да обиђем...</p> <p>И, онако мршав, висок, усукан, гегајући се и застајући  
>— Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по  
 није ли ме ко чуо или опазио...</p> <p>И сам Хасан као да се препаде од тих ријечи, па ме снаж 
о их нећу послушати. — Тааако...</p> <p>И сви се одмах дизали и одлазили, не зборећи више, нити 
/p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p> <p>И залуд сам га дозивао и мољакао даље, залуд сам чекао. 
ажеш!..{S} Ти си први стругно...</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи 
тискајући зубе. — Ситно је то...</p> <p>И тјешећи једно друго, почеше заустављати крв, прати и  
м живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече:</p> <p>— Немој ме н 
 коме сам ти писао...{S} Знаш...</p> <p>И намигнувши, чудноват некакав знак даде му руком.</p>  
а она?..</p> <p>Шта је хтјела?..</p> <p>И све више љутећи се, бјеснећи управо, наумих да се вра 
њом. — Наш је...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И опет ме погледа зачуђено.</p> <p>— Грехота да га одби 
се. — Не могу...</p> <p>— Шта?..</p> <p>И наднесе се над њим да боље чује.</p> <p>— Шта си каза 
си ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, прол 
 кијамета?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан с 
..{S} Ко ће забављати друштво?..</p> <p>И увијек се одазивао молбама, увијек долазио.{S} Висок, 
ско је звоно.</p> <p>— Коњско?..</p> <p>И он се придиже и ослухну опет.</p> <p>—- Кириџије! — в 
апита:</p> <p>— Ко ли је тамо?..</p> <p>И то отегнуто, тихо питање намах ме растријезни и сву м 
им му поносито.</p> <p>— Тооо?..</p> <p>И удари се руком по кољену.</p> <p>— За онаку се љепоту 
 га спомињао кад се не плашиш?..</p> <p>И спуштеним гласом доврши:</p> <p>— Нека га носи ђаво!. 
ричао, тумачио по сахат, по два.</p> <p>И нико, чини ми се, није знао онако причати и онако тум 
цу, по леђима, по прсима, свуда.</p> <p>И кад би се подигао и почео бјежати, трчала је за њим,  
ио све буџаке, привиривао свуда.</p> <p>И ми сви мишљасмо да нас је неко одао, потказао хоџи.{S 
ане ријетко и пред џамијом виђа.</p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из на 
рмом оковане главе малих пушака.</p> <p>И док су сви, једва кроз дим назирући један другoгa, го 
а хтједе јуришати на противника.</p> <p>И — намах застаде.</p> <p>Упознавши Хајкуну стресе се,  
Да вам причам шта има у књигама.</p> <p>И читао нам је, причао, тумачио по сахат, по два.</p> < 
сила, власт, господар над свима.</p> <p>И нагло се поче мијењати.</p> <p>Мјесто да сједи у соби 
му хаљине и правио рупе на њима.</p> <p>И у Сулаге сам најчешће ишао њему за инат.{S} Сваки дан 
у прстом Хајкуну да и она опипа.</p> <p>И, макар што ми није било до смијеха, једва сам се уздр 
 да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} Везене ките, и 
у...</p> <p>— Нећу без договора.</p> <p>И обоје ме тако заустављали, задржавали.{S} Бојали се,  
образе и љубио по неколико пута.</p> <p>И као побједник какав, накрививши фес над око, а пребац 
је му и ход, осјећа и дах његов.</p> <p>И узалуд се опире, брани, отима; узалуд се окреће и уви 
е му очи и искежене бијеле зубе.</p> <p>И по свему сам могао познати да је и он ортак, сарадник 
е сасула, пала, легла поребарке.</p> <p>И не осврћући се никуда, не пазећи гледа ли је ко и чуд 
а нечија и припуцавале су пушке.</p> <p>И дуго смо сједили тако, сами, одвојени од свакога.</p> 
ре, мицале се, угибале, кретале.</p> <p>И опет ме обузе чудан страх неки и некако нехотице приљ 
 Боже, да буде други пут и боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </ 
ога по ме, поручивали, звали ме.</p> <p>И није да су ме звали због крупних каквих ствари, него  
ни мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> <p>— Што си ме звала? 
ати ни губити времена због мене.</p> <p>И опет сам остајао на друму сам, смрвљен, погружен, са  
p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И мирни, добри Сулага оста сам самцит, понижен и посрам 
а ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије ми на уста, нав 
ти овђе, заклао бих те к’о јање.</p> <p>И опет ме удари кундаком.</p> <pb n="299" /> <p>— Дижи  
ијепо може сјести и узвалити се.</p> <p>И сви су одмах трчали око њега, удварали се, улагивали. 
ла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је испочетка видјети к 
. — Сад нас нико раставити неће.</p> <p>И, као присјетивши се нечега, саже се брзо и шапну ми н 
а жешће и баци му папучу у лице.</p> <p>И одмах би се скупио некако, покуњио се и пошао.</p> <p 
и хтјели да им то и дјеца науче.</p> <p>И дошао је међу њих и засјео пред џамијом.{S} Око њега, 
на канату и — врата се отворише.</p> <p>И голем, стасит човјек, са бијелом, танком капицом на г 
т ме узе за руку и привуче себи.</p> <p>И опет закуца.</p> <p>Тада настаде чудан клепет неки и  
ухати, и мотати памук на цијеви.</p> <p>И макар што је од рођења још био необично богат, богати 
палити с једнога краја на други.</p> <p>И таквим се причама много вјеровало.{S} Има времена кад 
и, једнако завиривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво  
..</p> <p>— Не спава се ни мени.</p> <p>И додадох му кахву.</p> <p>Он спусти филџан на тле, опе 
чеше ударати камџијама, псовати.</p> <p>И опет пуче пушка.</p> <p>— Ха — раздражено подвикну тр 
 нади да ћу га видјети, опазити.</p> <p>И готово се почех љутити што ме одгурнуо од себе, отури 
случајно и ту копитом дохватити.</p> <p>И док је он тако зазирао, дотле су други, подијељени у  
и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И нигдје да застанемо, да се одморимо мало.{S} Хасан ка 
 би више могла од њега отргнути.</p> <p>И није да је пристајао за њим као јаран, пријатељ, него 
е у даљини убије, удави, уништи.</p> <p>И читава слика стварала ми се пред очима.{S} Као да гле 
 на другога, не шапнувши ријечи.</p> <p>И није да су га се бојали због тога што је псовао, приј 
ад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њоме и лагано из 
готово изравнила један с другим.</p> <p>И тек тада осјетих чудноват бол у читавом тијелу.{S} Св 
е и отпочели са трговином неком.</p> <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш прав 
ам вриснуо од страха, запомагао.</p> <p>И побјегао бих, сакрио се, уклонио, само да Зулфага ниј 
ћи браду. — Томе сам се и надао.</p> <p>И одмах ми предложи да засада све оставим на миру и да  
и у сокаке куд је Хасан замакао.</p> <p>И дође ми да потрчим за њим, да га сустигнем и опет вра 
евом.{S} Друкчије се није могло.</p> <p>И — кренем право према Мостару.</p> <p>Сад ми већ било  
у једни другима кући, на сијело.</p> <p>И нико није смио сам да пође.{S} Окупила би се по двоји 
 све што јој се у руци налазило.</p> <p>И као да се плашила нечега, много се плашила.</p> <p>Ле 
 и плашљиво звјерајући унаоколо.</p> <p>И опет сам пролазио даље, бјежао управо, а читав сокак  
 и свак се веселио, частио тамо.</p> <p>И само ја, једини ја, морао сам се враћати испред свако 
 ни лишћем јаче да не зашуштимо.</p> <p>И непрестано смо се обзирали и на десну и на лијеву стр 
, раширене, одиже их према небу.</p> <p>И сви приступише и оквасише руке.</p> <p>— Јесте ли хаз 
абла, сјећи гране, лишће, траву.</p> <p>И смијешан ми постаде.{S} Има часова када, макар душу п 
тили се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјев 
гласно и поново се врати душеку.</p> <p>И као да размишљаше више њега: хоће ли опет лећи или не 
 сам не досјети и не исплати му.</p> <p>И кад наплаћује а он некако окреће главу, стиди се, сне 
ело и колико ће ока бити у њему.</p> <p>И обје као да бијаху задовољне.{S} Осмјехнуше се, штипн 
ље, прибира и спрема на одбрану.</p> <p>И ја, што сам којим даном постајао старији, све сам виш 
рихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити 
оља и поштенија од свију других.</p> <p>И јарани мајкини почеше се све рјеђе и рјеђе купити око 
немогућили сваки рад против њих.</p> <p>И, ни сам не знам како, опет ми рука полети ножу и нагл 
љу, и какав је ово зулум настао?</p> <p>И закукаше како им је живот омрзнуо због оних објешењак 
Он је сад здравији и ено му Хамида...{S}И... и... и кад га не дворим, шта ћу с њиме у соби?..</ 
смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико ни споменуо није о њима, ипак сви опазисмо ка 
ишанити, вјежбати се, борити.{S} Хасан, иако млађи од Хајкуне, био је најбољи мегданџија међу н 
танцима каквим бабо није говорио много, иако га често призивали, тражили и долазили му.</p> <p> 
S} Неки се правили и као да их познају, иако их, — увјерен сам — нијесу познавали.</p> <p>Назив 
показивао јој некаква слова, бројеве, — иако није знала ни читати ни писати, — и замишљено врти 
и прсте, отирући руке о бошчу,</p> <p>— иако јој биле чисте, — и покаткада према њему узвијала  
:id="SRP19132_C16"> <head>XVI</head> <p>Иако смо наше ноћне шетње сакривали од хоџе, иако нико  
:id="SRP19132_C25"> <head>XXV</head> <p>Иако сам у Сулаге ишао доста често, — по једном и по дв 
:id="SRP19132_C30"> <head>XXX</head> <p>Иако није било него само неколико корачаји до Сулагине  
м те...</p> <p>— Ено... тамо... ах..{S} Ибрахим ефендија...</p> <p>Ах...{S} Питај... тамо...</p 
, застадосмо и почесмо се обазирати.{S} Ибрахим ефендија ослухну и осмјехну се лукаво. „То кади 
 је умолила некаква ти тетка — прогунђа Ибрахим ефендија у браду. — А имао је и пара и данас их 
сам испричао Сулаги како сам прошао код Ибрахим-ефендије, ни мало се није зачудио.</p> <p>— Па  
 примио на душу, ми му вјерујемо — рече Ибрахим ефендија мирно, поново указујући зубе. — Тако ј 
оштено и све смо му потврдили — настави Ибрахим ефендија тише, као успављујући ме. — Све нам је 
го да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, помоћника кадијина, и њему да се прит 
ам сву готовину и све кметове!..</p> <p>Ибрахим ефендија слегну раменима.</p> <p>— Сведно, није 
— запитам оштрије — Причај ми!..</p> <p>Ибрахим ефендија отпочину.</p> <p>— Није он ништа лагао 
кадијина, и њему да се притужим.</p> <p>Ибрахим ефендија, витак, љепушкаст младић, с очима као  
 са медовином, велике чиније с духаном, ибрик и филџане са кахвом, тепсије са питама и слаткиши 
њу, украј гомиле једне, гурнули кахвени ибрик уза њу, па чекајући док узаври вода, засјели по т 
ве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибрик и бијелили се танки филџани.{S} Читаву главу бија 
у.</p> <p>Сулага дохвати велики бакрени ибрик, пребаци пешкир преко рамена и понудивши да умије 
и га.</p> <p>Бербер, гунђајући, дохвати ибрик с водом, очисти рану, опра и намазавши широку, та 
чучнуо поред мангале, у руци држи овећи ибрик кахвени и чека да им приточи, а одмах поред њега, 
цу лица заклањала, носећи у једној руци ибрик са кахвом, а у другој филџане.{S} И сад сам истом 
ако ни одвајала није од мангале нити од ибрика.</p> <pb n="393" /> <p>Хасан, опазивши је, и сам 
о се с њима, сашаптавао.{S} По неколико ибрика кахве наручивао је и чашћавао свакога; Хамида ка 
 њу.{S} Кад би се пробудио, хитала је с ибриком у руци и са чистим пешкиром преко рамена, да му 
тога нема среће у кући...</p> <p>Вода у ибрику поче врети.{S} Ја приступих и досух кахве.{S} По 
еркијама на којима су звекетали кахвени ибрици.</p> <p>Један је јахао по страни, накривио главу 
ије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између сви 
испод њих провидили и стопе и закрпљене ивице од чарапа.</p> <p>— Познајеш ли ме? — подвикну ст 
д страха.{S} Готово уза саму чатрњу, уз ивицу јој, исправила се Хајкуна, али не она бујна, једр 
 у зембиљу једном: и лула, и кресива, и игала, напрстака, вретена и, дречећи колико га је грло  
а једнога дана, огољена, остављена, без игдје ичега остати на сокаку.</p> <p>— Како ли би ме та 
трзају као да ме неко боцкао безбројним иглицама, трњем.</p> <p>Тада, више од страха гледајући  
шеклијама као да клопара нешто, штекће, игра.</p> <p>И коњи им опремљени, уређени потпуно.{S} В 
а поче да се мрачи, да се колута нешто, игра.{S} Немоћан и да сједим више, преврнух се на траву 
 <p>И није то била шала каква ни обична игра, него баш права трговина, која нам обојици ћара до 
и пјеном на уснама, гази по њој, гази и игра, скаче и удара, гњечи као тијесто, желећи да је са 
 криво било што трчи, пјева по авлији и игра се, час се љутио што са радницима и кметовима више 
 тешким пушкама и ножевима а одсијев им игра уз напукнуте зидове и клизи по мркој, трулој махов 
сам навикнуо гледати како се непрестано игра с вретеном и наднесена над ђерђеф ниже пјесму за п 
, а мишићи на десном образу мичу му се, играју, трзају...{S} Тога часа чинило ми се као да ће и 
ко себе, а папуче оставивши дјеци да се играју њима, отпочеле са својим теферичима.</p> <pb n=" 
аш ли дружине? — запита Сулага шапатом, играјући се бројаницама. — Колико?</p> <p>— Ја сам чуо  
 <p>— И да ти платим, — отсијече оштро, играјући се кесом —— све што сам дужна...{S} Колико?..< 
..</p> <p>— Хоћу — весело му одговорих, играјући се лоптама и као очекујући што ће ми још покло 
е, слободна, ведра и весела, вјечито се играјући својим малим, мирисавим јаглуком и забацујући  
ла, натуривши фес на чело и све се више играјући својим чибуком. </p> </div> <div type="chapter 
дворити — вели јаче, грицкајући нокте и играјући се дукатима. — Шта ћу му ја?..{S} Он је сад зд 
 су други, подијељени у групе, пушећи и играјући се оружјем, галамили, грајали, те се чак и дје 
а су скакала, врискала, трчала по њој и играла се клиса, лопте, сакриваче.{S} И све је некако в 
не, разуздане, са дахирама и чампарима, играле су испред раздраганих кадуна, наклањале се према 
 врату набрекле, сви мишићи на образима играли, трзали се.</p> <p>— Ух! — умало што нисам врисн 
дивљих, који су попијевајући и вриштећи играли се оружјем и насред чаршије пуцали, шенлучили.{S 
превезивати ране.</p> <p>Ако се нијесмо играли и вјежбали, онда смо све троје ишли у „ашиковање 
и се.{S} Бићеш јача!..</p> <p>— И да се играмо ватром?..</p> <p>— Ако је ватра, баш хоћу да те  
о сам се скитао по сокацима и махалама, играо се с дјецом, свађао, тукао.</p> <p>Матере се није 
 и на авлији, на ширини, <pb n="264" /> играо се са Хатиџом, правио јој свирале, штрцаљке, пушк 
 <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може те ни зајам понизити, — р 
 се да још жешће навали. — Мислиш ли се играти ђевојкама као јабукама, па једну бацати а другу  
очекао дебели, угојени мачак и почео се играти њоме.</p> <p>И нијесам отишао на састанак.</p> < 
рочито у бедрама и листовима, почеше ми играти, трзати се некако, грчити, и при сваком њиховом  
укама лијепе жене муж је најчешће ситна играчка, а пошто смо знали да је бимбашиница чувена љеп 
 танкој кошуљи и димијама, без јечерме, иде, ломи се, крши и свакога у соби нуди ракијом и слат 
и погледасмо у висину.</p> <p>— Мора да иде неко — једва се присјетих ја и почех га теглити за  
аке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах све, покуњили  
е!..</p> <p>Окренувши се љутито од мене иде Сулаги и њега пита.</p> <p>— Шта ћу радити!..</p> < 
евдисао Хатиџу... и видила сам како јој иде на врата, на разговор...</p> <p>— Хатиџи?</p> <p>Чи 
<p>Опет сретнем неколико људи.{S} Један иде напријед са старим, смрдљивим диплама, учвршћеним н 
 било посматрати како двори мајку, како иде за њом, <pb n="248" /> удвара се, улагује.{S} Ни го 
пајући.</p> <p>— Охо!..</p> <p>— И како иде, како збори!..{S} Право мушко!..</p> <p>И, спустивш 
јало <pb n="342" /> ништа друго него да идем у другу собу, те да потражим Ибрахим-ефендију, пом 
ни било није, опет ме позивао да с њиме идем у „лов“ и врљао са мном по Требевићу, а Хајкуна на 
орно би одбио и још би жешће навалио да идемо напријед, само напријед...</p> <p>— Ено га! — нап 
 за који ће ћепенак прије прихватити. — Иди!</p> <p>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза  
ем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупка за  
, панем.{S} Почнем ослухивати.</p> <p>— Иду, иду — као да ми неко непрестано шапће на ухо, чупк 
аха да најприје њега не опазе...</p> <p>Иду!..</p> <p>— А шта ли Хасан ради?..{S} Како ли је ње 
ути заједно...</p> <p>А овако...</p> <p>Иду!..</p> <p>Помолише се.{S} Напријед су ишли пјешице  
.</p> <p>Сад ми већ било и обичније.{S} Идући право друмом сретао сам непрестано кириџије, путн 
 И држећи се старих, напуклих зидова, — идући поребарке поред њих, — лагано се поче прикрадати, 
ио, те сте почели пропадати, те вам све иђе наопако, томе... томе, опет, ви нијесте криви, наро 
у раздражено. — Ти остајеш, а Осман нек иђе...{S} Он ми не треба...</p> <p>Па сама позва Османа 
ман — био...{S} Лаже!..{S} Сретни земан иђе и ко не вјерује у то, не треба ни да живи, ни ђецу  
е он мекше и уздахну. — Све нам наопако иђе.</p> <p>— А ми да се вратимо, — предложих ја мирно, 
> <p>— Мене сад ништа не боли — рече. — Иђем.</p> <p>И стиснувши ме за руку, снажно затресе њом 
епријечи му пут. — Куда ћеш?..</p> <p>— Иђем... да више не дођем.</p> <p>— Љутиш ли се на ме? — 
 мене па... па је свакако правије да ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти с 
а ја иђем а он да остане...</p> <p>— Да иђеш? — запрепасти се мајка гледајући га.</p> <p>— Ти?< 
 их буде много?</p> <p>— Не питај...{S} Иђи...{S} И пази на ме!..</p> <p>Јака, необична дрхтави 
за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. —</p> <p>Бјежи од 
т какав.{S} И, пошто га већ сви кметови ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он је 
се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехотице подигосмо главе и п 
кон пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на плијесан; око 
а земљу ногом, а испод румених ноздрва, из којих бије пара, расипље се лака, бјеличаста пјена,  
куцкајући по рамену...</p> <p>Изненада, из собе једне, истрча Хатиџа, весела, зајапурена, са не 
ичвршћивати опуту на распалим опанцима, из којих му провиривали каљави, трули остаци од чарапа  
лико?</p> <p>— Ја сам чуо да се одавле, из Мостара, спрема читава војска, која ће гонити усташе 
ни загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима разлијегати 
нам долазиле жене, познате и непознате, из комшилука и удаљених махала, посебице или у групама, 
уже почивке, милујући Хатиму по коси и, из шале, огрћући је ћурком. — Усташи, кажу, дочекали на 
и се под руке, па попијевају.</p> <p>И, из чудног ината неког, и мени се прохтједе да запјевам, 
/p> <p>И нијесу то били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су  
вачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све снаге поче чибуком ударати, млатити по момчету о 
 завиривала свуда.</p> <p>Једанпут сам, из радозналости, прислушкивао кад се жалила једној слуш 
ука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на стареж, на пл 
> <p>— Само десет дана...</p> <p>Затим, из мокре крпе некакве, која је заударала на зној, истре 
} На више мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и н 
 И како је свако, по примјеру Јованову, из свега грла хвалило своју робу и дозивало муштерије,  
оно раширено крило готово на саму рану, из које цурила крв и натапала топло, мекано перје...{S} 
асти кров са неколико оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причиња 
ма провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непрестано текла, цури 
он навале хајдука, као након пожара.{S} Из зидова им, из подова, из таваница силно заударало на 
S} Али и он се збуни, смете, замуца.{S} Из читава му причања није се могло јасно разабрати: шта 
 и загрљени загледаше се у звијезде.{S} Из шуме, из дубине, почеше се у одмјереним размацима ра 
ја него сви домаћини шехерски.</p> <p>— Из зависти што је добро пошло они ово раде — говорио је 
мпире у пепео. —</p> <p>Оклен?</p> <p>— Из Сарајева.</p> <p>— Охо!..{S} То сте се, богме, и умо 
з седла висе бисаге и кесе чибуклије, а из теркије, покрај кабанице, провирују кахвени ибрици и 
n="348" /> дружио се с њима, јео пилава из старих, великих казана бакрених, продавао им некакве 
вавио очима и, сав обливен знојем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под 
акољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе  
ма и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само никне; з 
една танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри све до 
над главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав се стресох.</p> <p>Трговци се збунише, по 
 гледајући небо, ведрину ону, запјевала из свега гласа...{S} А он одмах почео викати... „Драго  
еколике слушкиње, које је мајка најмила из махале задихане и зајапурене, увијајући се, ломећи,  
к не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да узмемо 
{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> <p>— К 
 о кајишу, висиле о ункашу, са бисагама из којих им провиривале некакве крпе, са <pb n="319" /> 
 твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутије, повуче ме себи:</p> <p>— Немој ићи...{S 
придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испрекидано. 
м, галамили, грајали, те се чак и дјеца из махале почела окупљати <pb n="228" /> око врата и пр 
ћу!..</p> <p>Па се брзо окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. —  
и одјеци као да им се одазивали однекуд из даљине, с мрких, суморних висова планинскијех.</p> < 
ио ноге на миндерлуку, па одбија димове из чибука и присркује кахву.{S} Један заптија, недалеко 
сједну на трави и почну одбијати димове из кратких, дебелих чибука, а она стане међу њих румена 
у мени.{S} Рука ми клону и пушка испаде из ње.</p> <p>И сва она трава, сва грчина она наврије м 
јече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу даде, 
ије бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи га он 
уку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Исте  
о преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога истога дан 
, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP191 
јка и, поносито му окренувши леђа, пође из собе. —</p> <p>Он ништа не ради без мене.</p> <p>И м 
..</p> <p>Не довршивши окрену се и пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији 
 сине!..</p> <p>Хатиџа заплака, побјеже из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! —  
 брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>— А како ти је било тамо 
гледа је, па се окрену и готово побјеже из авлије.</p> <p>Мајка се само осмјехну.{S} Лагано оде 
и хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па 
јући чак и не говорећи ништа, вадила је из сандука једног и хљеба и сира и пршута и, премјерава 
и бабине није се промијенио.{S} Само је из собе препртљао у коњушницу, бедевији, и намјестио ту 
бре, галама једна, кад истрче дућанџије из својих дућана, изненађени, када ме виде онако крвава 
="399" /> цвијеће и хранећи кумре, које из читава комшилука долијетале, купиле се око ње и пада 
етко када да чаршинлије нијесу устајале из својих дућана и са чудним неким задовољством гледали 
лашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас  
укав и ударајући, шамарајући, гонила ме из куће на сокак, у махалу.{S} Узалуд сам се противио,  
е из собе.</p> <p>— Убите ме, гоните ме из куће своје! — јаукну мајка кушајући да пође према вр 
а.</p> <p>Ујутру, прије зоре, дизала се из душека, трчала у кухињу и ложила ватру, само да кахв 
о образима.</p> <p>Сулага, враћајући се из чаршије, затицао нас тако у групи.{S} И одмах је сми 
се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Погледам на св 
 умре?.. — брзо одговори стари, истресе из кесе нешто дувана, напуни крњаву лулу и запали. — Ра 
а починио, него ухватио двије ђевојчице из комшилука, метнуо их на крило, па... па... па...</p> 
жно удари главом о под, а крв му потече из носа и разли се по ћилиму и по антерији.</p> <p>— Уб 
>Почеше врискати и жене, пошто истрчаше из соба, узрујаше се, заграјаше и склепташе се око ње.{ 
 /> <p>Неколико поплашених тица прхнуше из шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и од 
. — Хајдуци!..</p> <p>Па брзо исука нож из канија, бијесно ошину коња њиме и потјера право прем 
 подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, изм 
 махнитлуке.{S} Брзи и изненадни прелаз из највећега ропства у потпуну слободу свакога залуди п 
p>Комшинице, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог  
мјеста могло се видјети како, из кућа и из дућана неких, немилосно лете и папуче, и нануле, арш 
о били само наши људи, из наше махале и из нашег комшилука.{S} Не.{S} Били су ту још и многи <p 
е, јаранице, тетке, стрине, и из наше и из других махала, доврвиле би јатомице првог дана по од 
уморно, да јој се чак и ругати почели и из спрдње назвали пјесму »удовичином пјесмом«...</p> <p 
нека и, — премећући се с ноге на ногу и из све снаге дувајући у прозебле руке да их загријемо,  
 Хајде...{S} Доста си лежао...</p> <p>И из тиквице сасувши мало воде на длан, пошкропи се по ли 
 ли махнит?..</p> <p>Шта је?..</p> <p>И из све снаге баци према мени нож који, фијучући, пролет 
 ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и нашкиљ 
ебе и сједе међу њих.</p> <p>— Јесте ли из далека, момци? — запита старац један који је сједио  
 је пустила и она полећела, он... опали из пушке и...</p> <p>— И?..</p> <p>Хатиџа склопи руке и 
је свраћао и муштерије, који се враћали из дућана ми, те и њих чашћавао.{S} Два-три пута видио  
ијесу радили готово ништа; само су ишли из собе у собу, укривали се од мене и нешто се договара 
обу, а неко је, богме, грабило и ствари из куће и продавало их, само да и оно <pb n="221" /> до 
III</head> <p>Враћајући се једне вечери из дућана, сусретох Хатиџу пред вратима.{S} Застаде пре 
њега, почнем и сам јаукати и запомагати из свега гласа...</p> <p>Пред вече почеше пристизати и  
ши му чибук међу рукаве, поче га гађати из пушке, стријељати.</p> <p>Читав комшилук мислио је п 
шењака, те попријетише да ће сви селити из ове земље, ако овако остане.</p> <p>Ради тога заптиј 
 да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по обичају н 
о, па записује нешто, непрестано вадећи из џепа малу, уску бурмутицу и непрестано потпрашујући. 
смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Јован је 
м навалама учесташе необично.{S} Сељаци из свију села,</p> <p>— којима додијали зулуми и намети 
 све то чешће окупљати и момци и удовци из читава шехера...{S} Почеше увече редовно долазити, ј 
 Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p>— Не може 
јесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <pb n="280" /> пе 
 по томе, што ми нудио и новаца да одем из авлије, — хтио сам мучити га, кињити, пркосити му св 
чао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> <p>— Ђе  
 Чујеш ли?..{S} Људи су оно! — узвикнем из свега гласа и, одгурнувши Хасана с пута, живо поскоч 
арамбаше Стојана, у зору дочекао Стојан из засједе и да је настао жесток окршај.</p> <p>— Три х 
 само да је у свануће, кад сам се дигао из душека и хтио се умивати, уљегла ми у собу, блиједа, 
 јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло!.. — шап 
бане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре, одигнем их с крила и почнем загледати.{S} Пог 
адзора њезина.{S} Кад год бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увиј 
враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како стоји  
во свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о томе г 
кла, научила.{S} Увече, пошто бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосн 
тком брадом која му се састојала управо из три дијела и за коју се никако не би могло рећи да ј 
еш ти говорити? — прекиде га један дедо из прикрајка и чудно се накашља. — Каква је твоја школа 
ибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapter" xml:i 
са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен комад клисур 
припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирући се рук 
Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не наговоре...</ 
 и да ме отворено погледа, провири мало из димија и пријекорно запита:</p> <p>— А шта ћеш више? 
вим путем пјевало се, шенлучило, пуцало из пушака.</p> <p>Сељаци су кашње у мене куповали жито, 
се.</p> <p>— Ти би, зар, да их дочекамо из засједе?</p> <pb n="316" /> <p>— Тако се ради — одго 
 и сад да причам о томе!..</p> <p>Нешто из радозналости, а може бити и због чега другога, почеш 
да, уријетко, ако би стигао какав хабер из Мостара, од мајке, и по која оштрија порука од Зулфа 
 њему, Јовану, дозвољено продавати робу из зембиља и да му од сада у томе нико сметати неће.</p 
p>Авдо се нагло окрену, уграби ми пушку из руке и одбаци је.</p> <p>— Бјежи!..{S} Видиш да су н 
могне, да га заложи залогајем или да му из неба печени голубови полете у уста!..{S} Какав ми је 
е хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је овог — запита мајка брзо и, зб 
 ижљубе у руку и с коњима заједно крену из авлије, он једнако пристаје за њима и једнако, не пр 
p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викну из свега гласа, готово наричући. — Ни поздравили се ниј 
чи преко прага, стаде на авлију и викну из свега грла:</p> <p>— Помагајте!..{S} Помагајте!..{S} 
, која је била потрчала за мном, врисну из гласа и зањихавши се посрну, паде.</p> <p>Почеше ври 
ијајући се, ломећи, гицајући, трчале су из собе у собу носећи боце и чаше са медовином, велике  
о да донесе?</p> <p>— Јок!..{S} Ја хоћу из твоје руке...</p> <p>Па, узевши духана из моје кутиј 
нашој.{S} Као поплашен скочио сам одмах из душека, одбацио јорган са себе и онако необучен и не 
дајући за њима, почех грдити, ружити их из свега, гласа.{S} Почех и на мегдан зазивати и подвик 
 ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефендија меко, 
p> <p>Брзо га ударих по кољену и викнух из света гласа:</p> <p>— На моју душу, опет пошао у хај 
е да га призна.</p> <p>Отргох јој конац из руке и бацих га у страну.</p> <p>— Ти... ти све знаш 
<p>— А баш сам чекао тебе, да се вратиш из чаршије, — рече задављено, циједећи ријечи кроз зубе 
у двојици момака што су сједили отрага, иза леђа му, и отежући проговори:</p> <p>— Донесите им, 
виривали и тражили.</p> <p>И чим би се, иза полуотвореног каната каквог, стидљиво и поплашено п 
љали ме на миру.{S} Мајка је, шта више, иза тога постајала и некако мекша, њежнија, блажа.{S} И 
з нос, како хукти и букти ватра у пећи, иза које у старој мусандери клопара и чепрка миш некака 
 шехер узнемири.{S} Дућанџије, које су, иза подне, — пошто су пошкропили чаршију испред дућана  
и му увијек били пуни ораха и љешника а иза појаса увијек се румениле по двије по три наранче.{ 
<p>— Је ли крив Зулфага — рече — што је иза твога доброг и поштеног оца остало све запетљано, с 
шчезну.</p> <p>Тога истога дана, негдје иза подне, дође нам Сулага.{S} Био је некако снужден, з 
танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам везеним јаглу 
ворио како је он оставио много готовине иза себе.{S} Неки су поуздано тврдили да је преко стоти 
себе, силазећи у чаршију и чешкајући се иза врата. — Оженио се, а не купио ништа!..</p> <p>И ср 
еба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш?.. — прогов 
ам, мајка, узбуђена и поплашена, истрче иза каната и силом ме заустави.</p> <p>— Шта си учинио, 
измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао у своју собу и затворио се »да премишља 
о, блесаво нас гледајући као да се буди иза сна. — Нека ме убију, објесе, утуку, нека муче коли 
ваше ме лацманом, Швабом, Чифутом, који иза ручка ни сахат неће да отспава, ни са комшијом да п 
ижњем сокаку.{S} Силан пуцањ одјекну ми иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{ 
 <pb n="228" /> око врата и провиривати иза каната, мислећи зар да је теферич некакав или да се 
и ми и не говорећи ништа поче ме пипати иза врата, кушајући да ме одигне од тала, исто онако ка 
амену магле, поче се повијати, лепршати иза њега.</p> <p>— Аман! — застења Хајкуна и стегну Хас 
уке одигоше се у вис и — као зец искочи иза грма.{S} Поче бјежати.{S} Одбаци и фес, и пушку, и  
ано се склањајући за мајку и вирећи јој иза димија, очекивао свој дио.</p> <p>Па ни на састанци 
азио даље, бјежао управо, а читав сокак иза леђа ми као да поново почне јецати, тихо, пригушено 
ору пустила ме да заспим, да се одморим иза толиког разговора. </p> </div> <div type="chapter"  
очи и гутао на силу, ударајући се шаком иза врата, отежући шијом и закашљавајући се...{S} И, —  
огледом, ухвати ме големом својом шаком иза врата и подиже од земље.</p> <p>— Тежак је — рече м 
дланом о длан.{S} Па брзо пружи руке до иза каната као да би да ухвати, да затрли кога. .</p> < 
мшије и љутиле се, псовале што их будио иза сна и готово на силу нагонио да се и сами дижу и пр 
, чији преломљени држак чудно му стршио иза појаса.</p> <p>Опазивши ме и они као да се уплашише 
а овим свијетом мучно је, — дочека неко иза леђа, зијевајући. — Никад више сунца не виђети...{S 
глава као да провири напоље.{S} Наскоро иза тога и канат се на вратима нагло отвори и један кра 
>— Нећу.</p> <p>И потегнувши малу пушку иза појаса почнем се кочоперити, пријетити...</p> <p>—  
и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијесним, разиграним парипима, мрко гледају 
вајући се од њих.</p> <p>Наравно, одмах иза тога морао је Хамид трчати Зулфаги са најозбиљнијом 
јем, дува из све снаге.{S} Остали одмах иза њега, ухватили се под руке, па попијевају.</p> <p>И 
љени, забринути одлазили кућама.</p> <p>Иза акшама, пред џамијама, састајали се опет, окупљали  
крадао им џамију, — па хтјели да нађу и изаберу новога.</p> <p>Лијепо послали људи сахију по ње 
 што га носило у руци, помоли се отуда, изађе безбрижно звиждућући и полугласно пјевуцкајући.{S 
 и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме за руку и снажно повуче.</p>  
ништа од мене, нити је више зазирала да изађе преда ме у мушком одијелу.{S} Лагано, кришом, опр 
баш у том часу кад је највише жељела да изађе и да се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгле 
— отсијече мајка кратко, па се окрену и изађе из собе.</p> <p>Случај овај као да јој нову снагу 
 кахву и понудивши нас брзо се окрену и изађе, управо побјеже из собе.</p> <pb n="335" /> <p>—  
к се није бабо појавио.</p> <p>А чим он изађе из собе све замукну, смири се, застаде.{S} Видећи 
е за руку, снажно затресе њоме и лагано изађе из авлије.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ивен чучао покрај врата, чекајући ме да изађем из куће и кренем у чаршију.</p> <pb n="252" /> < 
са бимбаша јаче и руком ми даде знак да изађем.</p> <p>Пред вратима ме дочека Сулага, немиран,  
аклони ми се са подсмијехом...</p> <p>— Изађи из ове куће — рече полугласно, развлачећи усне и  
 своју.{S} А кад би га заиста навукли и изазвали да нешто каже, обично је креснуо укратко, оштр 
 се да се и они потсмјехују, ругају се, изазивају ме.{S} Једва сам се савладао да не налетим на 
једе да запјевам, да пустим глас.{S} И, изазивајући, хотимично насрнувши на групу њихову, жељан 
n="271" /> <p>— Смијем — викну пркосно, изазивајући. — Смијем ја!..</p> <p>— Не смијеш!..</p> < 
 испрсих се, искривих, као да на мегдан изазивам кога.</p> <p>— Дајте робу!..{S} Хоћу да пазару 
ного да му сметам, дражио сам га свуда, изазивао, ругао му се.{S} Њему за инат, — чинило ми се, 
 све знаш — рекох још пакосније, жешће, изазивачки. — Знаш а кријеш, прикриваш...</p> <p>— Ама  
, забацивши руке на леђа и гледајући га изазивачки. —</p> <p>Ја само иштем своје добро, мал сво 
једну ногу опружи напријед и погледа ме изазивачки. — Таки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>—  
рикрада, приступи вратима, раскорачи се изазивачки и, не вриснувши нити подвикнувши, из све сна 
 би бабо кренуо у лов, онако поносито и изазивачки, оружани и опремљени, јашу иза њега на бијес 
н ми и пријатељ, на један чудан, готово изазивачки начин, брани мог најљућег душманина, што виш 
ати по образима.</p> <p>— Јер? — отегну изазивачки.</p> <p>— Биће бруке... кавге...</p> <p>— И  
 подсмјехне когод, <pb n="325" /> да ме изазове, те да се насред царскога друма ухватим у кошта 
 у гуркању старали смо се обојица да не изазовемо никаква јачег шума: ни гранчицом каквом да не 
осталих, — бијели се као да је од свиле изаткана,</p> <p>— па нестрпљиво, савијајући главу и ст 
ити.{S} Чак се и окрену и као да хтједе изаћи, оставити нас.{S} Па се опет савлада, приповрну с 
пирати се ни парничити, како му тешко и изаћи на суд а камо ли тамо правдати се, многи су се ст 
 те окушам у њој, да видим каква ћеш ми изаћи...{S} Ето колико ти вјерујем!..</p> <p>— Немој, С 
 све док не би Шерифа ханума, мати јој, изашла из собе и понудила нам пексимита са пекмезом, да 
а, тефтера и писама и, кад год би мајка изашла у авлију, сједао је у прикрајак један и тамо поч 
није ни шалио ни омиловао ме.{S} Кад је изашла мајка, — која се пред њим није сакривала као пре 
 распиње.</p> <p>Чим би ујутру устала и изашла на авлију, лакше обучена, у кошуљи која јој се п 
Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када кроз густеж оној о 
од свакога.{S} У њему као да је гледала избавитеља неког, добротвора, у њему, готово, гледала с 
 га ногом у леђа и нареди момцима да га избаце напоље.</p> <p>Од тога се дана Сулага приљуби уз 
 слугама да ме узму у нарамак и на силу избаце пред врата.</p> <p>Тада сам бјежао Сулаги, у авл 
 <p>— Не бојте се!..{S} Чуваћу их ја! — избаци Хасан оштро, са пуно самопоуздања. — Ноћиваћу ко 
окрену и истрча из собе.</p> <p>— Ето — избаци хоџа и показа за њим. — Ето!..</p> <p>Казао сам: 
би!..{S} Закољи!..{S} Курво!..</p> <p>— Избаци га из куће! — отсијече мајка кратко, па се окрен 
чери, узевши ме за руку и као шалећи се избаци како ми је јаран кршан и како кршнијега у хиљаде 
ерију, раздрљи је мало и осмјехнувши се избаци:</p> <p>— Ништа!..{S} Ситница је!..</p> <p>Затим 
к какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову муху. .{S} Ах...</p> 
пријед...</p> <p>— Ено га! — напошљетку избаци он када смо изашли готово до на крај шуме и када 
 купиле око сирових кожа што их комшије избацили пред своје дућане, бацао се камењем на врапце, 
; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљиво, пецкајући.</p> <p 
ти се обзирао на њих; ако би случајно и избацио коју ријеч, избацио би с подсмијехом, подругљив 
репороди.{S} Видећи како смије ударити, избацити кога хоће, а да јој нико ништа не приговори, в 
нине, као да не знаш да те могу к’о пса избацити из куће одмах, овог часа...</p> <p>Зулфага по  
тима, свуда.{S} Брже боље испљунух све, избацих.</p> <pb n="327" /> <p>Испљунувши, опет као да  
 уредио...{S} И зарадио сам да... да ме избациш... сад... одмах.</p> <p>Пошљедње ријечи и нагла 
-пенџере, зазивајући по имену укућане и избацујући неслане шале о домаћинима.{S} Неколике дјево 
тији нема и да свако зло које нас снађе избија из нас и ни откуда више.{S} Нема зла које само н 
ати, чудна, пакосна срџба, каква обично избија у човјеку који је учинио неку погрешку, па га по 
 само једна танка, румена трака што још избија из ње и лагано се повлачи по јакој бијелој бедри 
а других заједно, ипак су га готово сви избјегавали и склањали се од њега.{S} Стид, зар, било љ 
мршавим прсима, — сва му се ребра могла избројати, — па се окрену двојици момака што су сједили 
но младо, безбрко момче, големе главе и избуљених очију као да се вјечито чуди нечему, прући се 
 n="300" /> <p>Он сједе, прекрсти ноге, извади духанкесу и замотавши цигар запали.</p> <p>— Ниш 
</p> <p>Хасан, гунђајући и мргодећи се, извади нож и прстом му поче опипавати оштрицу.</p> <p>— 
озна кога...</p> <p>Узалуд!..</p> <p>Па извади нож, опипа му оштрицу, и, као заклањајући се за  
 је то...</p> <p>Мајка отвори чекмеџу и извади кесу с новцима.</p> <p>— И да ти платим, — отсиј 
игну.</p> <p>— Зар и овђе?</p> <p>Стари извади неколико упечених кромпира и поче их љуштити.</p 
апуни поново и поново опали...{S} Затим извади нож, огледа га и њиме поче размахивати око себе: 
.</p> <p>— Зар да будеш хамал?..</p> <p>Извадивши из џепа бројанице поче се играти њима.</p> <p 
више мргодећи. — Не тражи куршума!..{S} Извађен је! — викну љутито берберу, одгурнувши га.</p>  
S} И то га увијек љутило.{S} Кад год би извађени дукат морао поново да поврати у кесу гунђао <p 
тргати.</p> <p>— Хатиџине?</p> <p>Он се извали поребарке и наслони се на руку.</p> <p>— Хатиџе, 
 од свакога, грчевито стискајући пушку, извалим се потрбушке, панем.{S} Почнем ослухивати.</p>  
ћурликати.{S} Двојица других, у страни, извалише се на леђа, подбацише гуњеве под главу и загрљ 
да, хтјела је и желила да то и другима, изван куће, покаже да се и пред њима, пред читавим свиј 
..</p> <p>И, увјеривши се потпуно да су изван опасности, тутунећи и срчући кахву почеше се преп 
 боље.</p> <p>И не пуштајући ми рамена, изведе ме на чаршију. </p> </div> <div type="chapter" x 
мијем, стојећи тако међу њима, као јање изведено на пазар, кога пипају и загледају са сваке стр 
.</p> <p>— Сад... сад узми Хамида себи, изведи га пред суд и он ће ти све потврдити — откреса о 
е једним оком испод рукава, чије златом извезене гране као да јој горјеле на образу.</p> <p>— Х 
ад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чеврме и готово падале по јастуцима; испод шиш 
аховини: преливају се и шарени, седефом извезени кундаци дугих, тананих шешана; звекећу криве д 
pb n="402" /> <p>— Јадна кумра пови се, изви, залепрша... опусти једно крило и паде...{S} Кад с 
е и обори главу.</p> <p>Хајкуна се оте, изви се и брзо прихвати за шишану, која је лежала на зе 
с и окове!..{S} Одмах!..</p> <p>Зулфага изви шију и поче жмиркати.</p> <p>— Тако, тако, ефендиј 
 ја рекнем не пориче се.</p> <p>Зулфага изви главом и чудновато преврну својим ситним очима.</p 
?..</p> <p>Због мене?..</p> <p>И она се изви, искриви, и удари у грохотан, обијестан смијех.</p 
о.</p> <p>— Па...па...па...</p> <p>Опет изви обрвама, напући усне и накриви главу према рамену. 
м дојкама које се пробиле испод кошуља, извијају се, ковитлају, трзају, а дивља, силна, страсна 
јетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.< 
а планинскијех зачу се стегнуто, језиво извијање, лајање, штектање вукова, што је много наличил 
акле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S} Коњ узви главом, пропе се 
 браду и јаглуком разгонила дим који се извијао из луле.</p> <p>— Опет крв била!..{S} Опет зло! 
ји се гребенасти пламен све више и више извијао и поигравао освјетљујући пуна, буцмаста задовољ 
ко оџаке на тјемену, из којих се увијек извијао танак, љубичаст дим, причињавали су се уморним  
ше и разговарају.{S} Густ, загушљив дим извијао се по соби, ширио се и, као облак какав, обавиј 
ему.</p> <p>Накриви главу према рамену, извије танке обрве, напући усне и некако дурљиво, мазно 
 наргилом о зид, разбија је и вриснувши извије се, скочи и, ширећи руке и пуцкајући прстима, и  
 у њу и кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једни 
астили — отегну он љутито, а шија му се извила готово до под таваницу. — Сад је ово моје и само 
прекривене танким чаршафима, непрестано извиривале иза каната и саме се наметале, машући нам ве 
уку над густе, сиједе обрве, непрестано извирујући и као очекујући бабу да се поново врати, те  
ужила прилика да проговори, посвађа се, извиче. — Јесам ли ја међед јали пехливан па да ми се с 
з шибља и цијучући и лепршајући крилима извише се и одлетише дубље, у шуму, а зец један, опружи 
на, нож, па макар и косијер, — и њих су извлачили, и њих чистили, поправљали.{S} Узгред су пуни 
 и сам се збуни и поче пипати око себе, извлачити нешто испод душека.{S} Ни ријечи не проговори 
нас дошао и Сулага, узимао ме за руку и изводио у страну.{S} Питао ме и распитивао о свачему.{S 
агин ради — опет дочека Хасан упорније, изврнувши се на леђа и одижући једну ногу у висину. — И 
жала ми руке, тражећи да јој изручим на изврнуте длане шећерлема, хурма, љешника.</p> <p>— Шта  
ко, опет ми рука полети ножу и нагло га извукох из корица.</p> <p>— Шта ћеш то? — запита ефенди 
 зарадовах се у том часу и протежући се извукох се из љесковине и стадох на чистину.</p> <p>Пог 
 одмах смо били и сигурни да ће нас она извући из ове незгоде.</p> <p>Истога дана, пред вече, Ј 
 је и подранио баш због тога да се може извући неопажен и непримијећен ни од кога.</p> <p>Неко  
и затребао какав друг, звао је мене.{S} Извуче однекуда голем и тежак нож са сломљеном дршком и 
дари по ножу и као да опет хтједе да га извуче, да се брани...</p> <p>— Говори! — викну Хајкуна 
уну, поново подвикну, шкргутну зубима и извуче нож из корица.</p> <p>— Ко каже да није моја? —  
ом да јој све те мерџане проспем, да их изгазим, смрвим и сатрем. — Да сам болестан, лакше би м 
ну.{S} По десет, по петнаест товара, на изгладњелим мршавим коњима и по неколика крда стоке, кр 
дећи ријечи кроз зубе и старајући се да изгледа што мирнији. — Хтио сам да се опростимо.</p> <p 
 пође из собе.{S} Старао се и упињао да изгледа што поноснији и што јуначнији и, објема рукама  
јући се да пред паметним човјеком и они изгледају што паметнији. —</p> <p>Нова и дубока нам нау 
 бих дошао из чаршије и сјео покрај ње, изгледала ми увијек радосна, срећна, задовољна...{S} Ча 
pb n="242" /> и поцупкујући на пети.{S} Изгледала је више као какво младо, безбрижно, ђаволасто 
>Руменило њезино још ме више наљути.{S} Изгледала ми тога часа као преступница каква, дрска, бе 
дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у чађаво 
има коприве, — која је од силне прашине изгледала пепељаста, — и на неким мјестима помало потко 
 поломљено оружје што им још остало.{S} Изгледали су као гомила јадних, одбачених просјака који 
>Мајка се окрену и погледа унаоколо.{S} Изгледало је као да ни сама није вјеровала да је кућа з 
 се разговори с њима.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потај 
асла, слијепила се једно с другим те је изгледало као да тамо сједи огроман див какав са неколи 
чаршијом, у живом разговору, и, како је изгледало, имали су један другоме нешто много да кажу,  
едуњаво лице њезино сад је испод шамије изгледало руменије, пуније; црне очи почеле јој горити, 
ем — дочекам и ја осорно, упињући се да изгледам што суровији и страшнији. — И рашта да ударам  
 развлачиле на смијех.{S} Кад је дошао, изгледао је некако сметен, збуњен, стидан.{S} Потрчао ј 
вима причало а правих јунака није било, изгледао је као нови Ђерзелез Алија, као једини човјек  
као да је све одлучно пошло на боље.{S} Изгледао је некако и задовољнији, веселији.</p> <p>Поче 
и шалио.{S} Једино је у таквим часовима изгледао дарежљивији и немилосно расипао дукате око себ 
ших и топлијих ријечи; једино међу њима изгледао је некако блажи, питомији.</p> <p>— Људима кој 
јехне на њу и нашали мало.{S} Ни кад је изгледао најведрији није се смијао нити шалио.{S} Једин 
 на свијету паметнији нема.{S} Тада јој изгледао и крупњи, и јачи, и већи од свакога.{S} У њему 
p>Ја застадох изненађен.{S} Мора да сам изгледао необично блесаст у том часу, јер се он снажно  
ошљетку најмлађи од њих, који је некако изгледао и најприсебнији, поче причати и казивати нешто 
е љутити...</p> <p>— Па... па...</p> <p>Изгледаше као да се борила сама са собом, као да се нео 
о је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам могао познати да би ми било узалуд 
/p> <p>А читав ваздух мирисао на зрело, изгњечено грожђе и <pb n="211" /> на увелу кудељу, и те 
 а сваки се устручавао да то први каже, изговори.</p> <p>Неколико минута тако смо се гледали.</ 
раг... не знам ти рећи колико си драг — изговори брзо, испрекидано, стискајући очи и све више п 
..</p> <p>Сакри ми главу за леђа и брзо изговори:</p> <p>— Јер... јер и он долази... и... ко зн 
ко су хајдуци?.. — покушах кроз зубе да изговорим и одмах занијемих, замријех, пажљиво се обзир 
p> <p>— Хајде...{S} У хајдуке...</p> <p>Изговорио је тако мирно као да зове на ручак.</p> <p>Ја 
и помислити.{S} Десет ријечи није могао изговорити, а да не замуца и не застане.</p> <pb n="243 
p> <p>— Дај!</p> <p>Друго нијесам могао изговорити.</p> <p>Он се прекрсти, маши се у џеп и, не  
д нијесу могли пазарити а да жестоко не изгрде муштерију и не напсују се и они њега и он њих, и 
, ни на чију кућу ударио, никога напао, изгрдио.{S} Шта више, знајући како он не воли препирати 
ио сам смислио: и шта ћу рећи и како ћу изгрдити Хатиџу.</p> <p>Али чим сам ступио у авлију и у 
јавити.{S} Кад ми стаде на ћепенак, сав изгребан, мрк, необријан, у подераним, иструлим хаљинам 
 као мало кубе, провучем се некако, сав изгребан и одрпан, кроз шибље и сакривен од свакога, гр 
арао, док напошљетку, и сам окрвављен и изгребан, нијесам бјежао кући.</p> <p>Ништа тада нијеса 
...</p> <p>Нехотице ми се оте поглед на изгребане, окрвављене руке.{S} Бржебоље, као из ватре,  
 несанице је.</p> <p>— А што су ти руке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут 
у још висили на њима провидило се голо, изгребано тијело; из рањавих, напола обувених нога непр 
ке изгребане, крваве?</p> <p>— Путем се изгребао...{S} Пут ружан био...</p> <p>— А хаљине?..{S} 
да оним орловским погледом, па да одмах изгубе главу и да се смету, као голубови пред јастребом 
 склепташе се око ње.{S} Све се помете, изгуби, узбуни.{S} Писка и помагњава поче се разлијетат 
ама, одавирати.{S} Хасан замаче сасвим, изгуби се.</p> <p>Тада ми дође као несвјестица нека, ма 
и се и застајући почесто, замаче у ноћ, изгуби се.{S} Ми заузесмо његово мјесто, умотасмо се у  
ма <pb n="250" /> као да потпуно утону, изгуби се међу набраним, густим обрвама, испод којих се 
 уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуби у густежу, у шипражју.</p> <p>— Ето баксузлука!  
<pb n="291" /> ударцима, као да потпуно изгуби главу, па нити покуша да се брани, нити да бјежи 
гађају се камењем и сваког часа посрћу, изгубивши често или фес или постулу или појас.</p> <p>У 
>— Кад је бег погинуо, читава наша чета изгубила је главу — одговори момак тихо. — Све клону, о 
 — рече — ударила на бега и сва тројица изгубила главу.{S} Најпошље га Стојанова пушка погодила 
а накнади оно времена што га мало прије изгубила.{S} Хајкуна, покрај ње, сјецкала је на малој д 
 загледати нијесу ли путници, случајно, изгубили што од хране...{S} Не нашавши ништа скренем с  
 ни размишљати више.</p> <p>Страх да не изгубим Хатиџу, да ми је не преотму, премаме, уграбе, н 
вати.{S} Тозлука једног сасвим нестало, изгубио се, а од другога само ми се о гајтанима држе дв 
јући товаре са себе.{S} Кириџије као да изгубише главе и бијесно почеше ударати камџијама, псов 
<p>Па, смијући се, ухвати ме за рамена, изгура пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази м 
 помилова ме по руци и лагано, пажљиво, изгура ме пред собу. </p> </div> <div type="chapter" xm 
 нагло придиже, шчепа ме за руку и брзо изгура из собе.</p> <p>— Иђи! — прошапта стењући, испре 
 долазили и питали: какве ће наредбе да изда за винограде неке, шта ће да им каже, а она је сам 
" /> и магазе, које ће лијепо уредити и издавати под скупу кирију.</p> <p>А што је више зидао,  
, е сам и сам био рђа, кукавица, готово издајник.{S} И што је грижа савјести постајала јача, св 
аки ли си?..</p> <p>— Зевзече!</p> <p>— Издајниче! —— отегну Хасан плазећи ми језик.</p> <p>— Х 
уд.{S} Бојала се, зар, сирота, да је не издају и не поткажу Зулфаги, бојала се новог каква кија 
је сваки и затварао врата чим би Хасана издаље угледао, а својој дјеци забрањиво да га ни погле 
страна дебелим сохама и тојагама, те је издаље изгледала као стара, немоћна просјакиња каква, у 
 чим би му кораке зачули или га опазили издаљега гдје иде.{S} Оставили <pb n="213" /> би одмах  
х просјака који су свратили да ту умру, издахну, а нипошто као ратници какви који су ишли да го 
 јекнувши склопих очи, очекујући кад ћу издахнути.</p> <p>У томе сам и заспао...</p> <p>— Устан 
зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка, поносита.{S 
кроз сузе се смијешим, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необич 
ајсторлуком својим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комш 
зец један, опруживши се колико је дуг и издигнувши уши, прескочи нам преко пута и брзо се изгуб 
ма подивља, као да се разбјесни.</p> <p>Издигнувши се на кољена и гледајући широким, врелим, го 
ом, да ме штипа, уједа, чупа за бркове, издигох је у висину и спустих покрај јастука, на широку 
Дижи се!..</p> <p>Па ме ухвати за руке, издиже и, силом ми упртивши пушке и торбу, нагло повуче 
ом шијом, на којој се, слична змијској, издизала мала, ситна глава, са очима које се једва видј 
ћи.{S} На сваких, готово, хиљаду корака издизао се украј друма по један хан и као да ме мамио,  
зетио, те ме као слијепца каква храни и издржава?..{S} И шта би се, тада мислило о мени?..</p>  
вати.</p> <p>Али као да није могао дуго издржати тако.{S} Стид га, зар, било од осталих слуга и 
, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишчезну.</p> <p>Тога исто 
— рече, па, и не погледавши више на ме, изиђе из собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
рну робињу и, не смијући да му у сусрет изиђе, чекала га у соби са прекрштеним рукама и оборено 
а никад више нијесам смио сам на авлију изићи, али сам из радозналости често провиривао кроз <p 
лу — почела га грдити чим се повратио и изишао пред њу. — Све си оставио, да ме намучиш, душман 
о да су сви поспали и када сам случајно изишао на авлију — не угледах их обоје заједно, баш код 
бих се враћао из куће Сулагине, кад бих изишао из врата његових, увијек сам опазио Зулфагу како 
..{S} Ево свега...</p> <p>Чак и кад бих изишао из собе и кренуо, пошао у дућан, он је једнако о 
 нијесам се љутила — рече полугласно. — Изишла сам на авлију и да се осветим, почела се смијати 
 се како јој не да ни пјевати.</p> <p>— Изишла ја на авлију, на сунце, — вели — и гледајући неб 
о рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша да се исправи.</p> 
, као да сам китио најзаноснију љубавну изјаву.{S} Ја сам, опет, њу слушао кад ми говорила о ко 
 Никакав ханџија није допуштао ни да се изјадам, ни да испричам што.</p> <p>— Нема ти овђе мјес 
ана, пред вече, Јован је однио папуче и изјадао се.{S} Пољубио јој и руку и неколико пута покло 
о читав дан једва ако неколико залогаја изједе...</p> <p>Хоџа се ухвати за браду и заврати је.{ 
у знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао.{S} Па ни ја не бих зн 
 хоџа ни хоџиница нијесу знали да икако излазе из куће ни куда излазе, нити им ко о томе причао 
/p> <p>— Ово је моја бабовина.</p> <p>— Излази!</p> <p>— Нећу.</p> <pb n="333" /> <p>— Шта вам  
а.</p> <p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам с 
пред врата и затвори канат.</p> <p>— Не излази ми сад на очи — рече тресући главом и пријетећи  
 били код куће, — кад би отишли куда, — излазила је преда ме, јављале се, слободна, ведра и вес 
>Он ју је кашње пратио и по ноћи кад је излазила од куће, и остајао с њоме негдје чак до поноћи 
>Сад се мање затварала и у собу и чешће излазила на башчу, међу цвијеће.{S} Својом руком залије 
зда била код куће, никуд готово није ни излазила, али су слуге, по наговору њезину, морале свак 
 собу, не допуштајући више никако ни да излазим, ни да вечерам чак.</p> <p>Након таквих догађај 
е чувамо кућу и да никуд не мичемо и не излазимо без оружја.</p> <p>— Кад роб подигне главу и в 
узевши чибук под пазухо а фењер у руку, излазио из собе, одлазио. </p> </div> <div type="chapte 
и чибук са ћилибарским такумом на врху, излазио из авлије, јак, поносит, силан као одваљен кома 
обично окупљали и састајали, Зулфага је излазио пред мајку, износио некакве тужбе, рачуне и сен 
завежљај, торбу, плетару.{S} Каткада је излазио носећи дијете у нарамку и тада обично подругива 
, прије свијех укућана, будио се хоџа и излазио у авлију.{S} Онако голем, стасит, кршан, увијек 
 лулу и припали, лагано, достојанствено излазио из собе, ишао да спава.</p> <p>Хоџиница, опирућ 
тле, да побјегну.{S} И, право да речем, изледало је као да је он и проговорио само због <pb n=" 
и.</p> <p>„Опаки људи“, викну, „који се излежавају, не раде и не мисле, највише и кукају за ста 
лија као да затутња, затресе се.</p> <p>Излетише кроз капију.</p> <pb n="229" /> <p>Након топа, 
пијевали, плашећи унаоколо тице које су излијетале из шипражја и с веселим цвркутом извијале се 
дици једној.{S} Морали смо се пењати уз излињале, изроване и поломљене камене басамке, обрасле  
у једној руци чибук а у другој књигу са излињалим корицама и разасутим листовима који одавно по 
/p> <p>Збогом!..</p> <p>Чим је отишао и измакао ми испред очију, зажалих за њим.{S} Почех сам с 
 псовком.{S} Ни сам не знам како сам му измакао и курталисао се.</p> <p>А глад почела додијават 
 врпољио се и пипао рану.{S} Тек кад се измакла од њега и изишла из собе, стиште зубе и покуша  
 зауставити, али се брзо отргнем од ње, измакнем се, и не пазећи на гомиле бисага, кабаница и к 
ина необично црнила и необично дрхтала, измакну се од врата и ту застаде...</p> <p>— Само — реч 
на врата, као да би жељели да што прије измакну одатле, да побјегну.{S} И, право да речем, изле 
 и дијете — отсијече хоџа кратко, па се измакну мало и чучну у крај. — Ти то не смијеш...</p> < 
} Сад више нећеш лагати...</p> <p>Па се измакну и опет подиже шишану, напери је.</p> <p>— Казуј 
. — Јадна моја кумра!..</p> <p>Затим се измакну и погледа ме испод ока, поплашено.</p> <p>— А т 
 пушку Зулфага поблиједи и поплашено се измакну, заклони се за канат.{S} Затим, једнако се држе 
p>— Немој, — отегну он молећи и опет се измакну.</p> <p>— Остави, Хајкуна!..</p> <p>— Је ли ти  
/p> <p>— Окушај!..</p> <p>Он ме пусти и измакну се.{S} Пођох посрћући и поводећи се.{S} Ноге су 
им комад хљеба који ми лежао у крилу, и измакох се иза софре.</p> <p>— Једи!..{S} Што не једеш? 
и.{S} И опремивши ме у собу, обојица се измакоше до насред авлије, унесоше се један другом у ли 
е био у Сулаге...{S} Ја сам га управо и измамио из авлије и... и сачувао га да га опет не нагов 
прсију и глас њезин, мек и звонак глас, измамише ми сузе.{S} Што сам више плакао бивало ми је с 
и да ме сви хвале...{S} Их!..</p> <p>Па измахну руком и окрену се.</p> <p>— Напријед! — рече од 
нувши се, у први мах као да се наљути и измахну руком дајући ми знак да се дижем; затим погледа 
сав стресе, бржебоље отскочи у страну и измахну ножем.</p> <p>— Не бој се, Хајкуна!..{S} Освети 
p> <p>Момче, прибравши се потпуно, брзо измахну руком, снажно раздера златом везену антерију на 
p> <p>— Ко каже да није моја? — запита, измахнувши ножем. — Ко?..</p> <p>Сви прихватише за ноже 
, затресавши бујним коврџастим чупима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте гла 
де даље!..</p> <p>Један је, шта више, и измахнуо био да ме ошамари и дочекао ме псовком.{S} Ни  
 момке, забуни их.{S} Брзо узеше шибе и измахнуше.</p> <p>Хусо прикупи сву снагу, врисну и хтје 
и се и, ништа не говорећи, једним лаким измахом руке даде знак слугама, — који су смирени и пот 
4" /> <p>— Моје — поново каже Арнаутин, измахујући ножем и пријетећи Сулаги. — Ко ми стане на п 
има, занатлијама одлазили су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили р 
сам ни знала...{S} Хахахаха!..</p> <p>И измахујући шамијом, ошину ме по образима и поче жмиркат 
ри хоџа, па и сам отре браду махрамом и измаче се. — Једи, болан!..</p> <p>— Не могу — промуцах 
е, умотавајући се у чаршаф, па се нагло измаче и затвори врата.</p> <p>Хајкуна пребаци пушку пр 
и изненада одјекнуше кроз ноћ и одоздо, између кућица оних, као да се поче примицати, <pb n="29 
збијали се око њега са неколико страна; између њих мотљале се, обилазиле кириџије вичући, трају 
варали.{S} Ако је и било када разговора између њих, било је насамо, одвојено, гдје нико не слуш 
 и замрзнуто стакласто грање дивље лове између демира, ми смо мирно сједили у соби и слушали ка 
ашири руке и поплашена, узбуђена, стаде између нас.</p> <p>— Шта вам је, ако Бога знате? — викн 
.</p> <p>Понекад је изгледало као да је између њих двоје настала нека потајна, подмукла борба,  
 пред њезиним јаранима.</p> <p>Отада се између нас двоје отпочела као нека борба, инат неки; от 
 да својом чистином одудари, истакне се између свију комшиских дућана.{S} Ћепенке сам чак и оби 
 се, испуцали, а скорена крв, црнећи се између њих, слијепила их и готово изравнила један с дру 
<p>— Ко хоће да види Алаха, нека излази између зидова — говорио је увијек. — Он је сам себи под 
ику, тешку, распаљену мангалу, на којој између жераве руменио се трбушасти, крупни кахвени ибри 
, збуних, запетљах.{S} Бржебоље истрчим између њих, завучем се чак у подрум и тамо се сакријем  
 ништа...{S} Једва сам живу главу изнио између њих...</p> <p>И одбацивши празан филџан отсијече 
трицу.</p> <p>— На знам шта је све било између вас, — рече полугласно — али он је и благ и доба 
с сам ја гуркао њега.{S} Читав разговор између нас водио се полако, шапатом, и у гуркању старал 
и и златасти зарфови од филџана.</p> <p>Између свију издвојила се бабина бедевија: витка, танка 
јаран, пријатељ, него готово као слуга, измећар неки.{S} Ако је бабо напунио лулу, он је одмах  
 тамбуре, звече дахире и пиште зурле, а измијешани момачки и дјевојачки гласови као да циче, вр 
 не пецну.{S} Зато се вазда и уклањала, измицала, сакривала.{S} Само кад они не би били код кућ 
 му полије; затим, припаливши му чибук, измицала се натрашке и, скрстивши руке а оборивши очи,  
> <p>—— сви се понизно уклањали с пута, измицали се и поздрављали га.{S} Ако би иза подне пошао 
д страха, само је муцао нешто, шаптао и измицао се на леђа.</p> <pb n="224" /> <p>— Моје — поно 
тио не хтио, морао бјежати испред њега, измицати се, сакривати.</p> <p>Али као да није могао ду 
он задивљено и некако поплашено поче се измицати натраг. — Кад твоја памет не може...{S} Их!..{ 
ожем, а Хасан бјежи безобзирно, струже, измиче пред њим.</p> <p>— Побјегао и оставио ме самога! 
чинило као да и они трче, као да бјеже, измичу испред мене.{S} И, — макар то сада било и смијеш 
.{S} Безнадежно сам гледао за њима како измичу и проклињао, страшно проклињао.</p> <p>Кашње ми  
 на кољено све тефтере и све хартије и, измичући се на леђа, крену из собе.</p> <p>— Шта је ово 
его ми је мајка прошла — одговарао сам, измичући се.</p> <p>И ништа смјешније није било него је 
дубоко и, са особитим страхопоштовањем, измичући се на леђа.</p> <p>У њезину присуству миловао  
и пољуби га.{S} Затим, онако преклоњен, измичући се на леђа, изиђе из собе некако нечујно, ишче 
му дерати и антерију и кошуљу.{S} А он, измичући се натрашке и лагано се бранећи, само је отеза 
 у кући...{S} Нећу!.. — запјева Зулфага измичући се. — Не треба ми хунцут.</p> <p>— Хунцут си т 
 ви, поганови, како је мени — гунђао је измичући и као стидећи се. — Не знате ви... јер... јер  
рате, лијепо! — узвикну задовољно Хасан измичући се.</p> <p>— Слатко.</p> <p>Старац се осмјехну 
еки су опет, у жељи да што ново изнесу, измишљали праве бајке о хајдуцима.{S} Говорили су како  
е тежу за тежом, набацивао сам на њега, измишљао их, само да сам пред собом оправдам одлуку, е  
Али како ли се зачудих кад мјесто силом измишљених тужилаца и свједока код бимбаше затекох Зулф 
 је било ново у кући, што се након бабе измјењивало, тако није трпио ни Зулфаге.{S} Мрско му би 
>— Удала се за онога... за онога што га измлатила...</p> <p>— Их!..</p> <p>Хасан слегну раменим 
ао ми само што га још једном није добро измлатила...{S} Да га научи памети...</p> <p>Узех га ок 
ј каната, опустио руке низа се и некако изморен малаксало цикнуо:</p> <p>— Рођо!..</p> <p>И чим 
изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запитала ме:</p> <p>— А зар си будан?..</p> < 
ао тијесто, желећи да је сатре, самеље, измрви.</p> <p>Хајкуна и Хасан, који, преобучени, опет  
осито поред зида уздизали; на зидовима, изнад њих, висиле свилене махраме и златом извезене чев 
 ноћ, па као да се и она мрзне у мраку, изнад глава наших...</p> <p>Хајкуна се дуго разговарала 
но, — вјечито је пиљио негдје у висину, изнад себе, — и на какав дужи говор као да није смио ни 
 иза леђа и нешто зазвижда кроз ваздух, изнад главе ми.{S} Ноге ми задрхташе, стресох се, и нек 
јера право према мјесту, одакле се још, изнад <pb n="320" /> грма, извијао танак прамен дима.{S 
и у широку, голему рану, која се црнила изнад лијеве бедре, зачуђено узвикну:</p> <p>— Охо!...< 
пима и измахнувши голим пуначким рукама изнад главе, пусте глас и почну се окретати, вртити, за 
м нагњилим ћепенцима и големим стрехама изнад њих, по којима одавно израсли и прилип и маховина 
ли су у дућане и измахујући им ножевима изнад глава, узимали, односили робу.{S} Нападали су кат 
p>Хасан, наоружан и опремљен, стајао је изнад мене, мргодан као џелат и по изгледу му одмах сам 
пражја и с веселим цвркутом извијале се изнад нас и пливале у сунцу, у свјетлости.</p> <p>И ниг 
њима, оружје објеси о рафове, ћепенке и изнад врата ардијских, фишеке разбаца по шилти и по чек 
 неко доба причини нам се као да долази изнад нас, испод неба, из грања оног, те некако и нехот 
 куршум кроз ваздух и као да ми пролети изнад главе.{S} Од страха ми испаде пушка из руке и сав 
е хоџа пустио? — запита јаче, гледајући изнад себе у пешкир некакав што је висио на зиду. — Как 
 јесам — муцао је полугласно, гледајући изнад себе и чупкајући чакшире на бедри.</p> <pb n="263 
пријед, а цијев пушчана високо му стрши изнад главе.{S} Страх ме, готово, и од самога себе, од  
S} Загрнуо би широке рукаве кошуљине до изнад лаката, пребацио тешку мотику преко рамена и необ 
59" /> кршити, састављајући руке високо изнад главе и ломећи прсте, а танка кошуља све се више  
а, од дрвећа онога које нам се склопило изнад главе и заклонило нам небо и сунце Божје, и које  
 шта су муке...</p> <p>Хоџа одиже књигу изнад главе и исправи се.</p> <p>— Знаће шта су муке... 
ојим!</p> <p>И дође ми да издигнем руку изнад главе, да викнем и сазовем све комшије и пријатељ 
им, а она се извила, издигла једну руку изнад главе и мјери ме једним необичним, и поплашеним и 
, калајисаних сахана, пореданих на рафу изнад мусандере, а широка, риђа брада, препуна духанско 
ко крвава, а нож одсијева према сунцу и изнакажена глава клима се, наклања према свакоме!..</p> 
p> <pb n="387" /> <p>Мршаво лице њезино изнакази се, искриви.{S} Уста као да пређоше на десни о 
ми језик.</p> <p>— Хоћеш да ме оставиш, изневјериш, па си хотимично започео свађу.</p> <p>— И о 
онај одострага и засмија се. — Остарио, изнемог’о, па ти жао умријети, па све мислиш да ћеш се  
леми, стасити, јаки, а ја слаб, клонуо, изнемогао.</p> <pb n="326" /> <p>Чим бих их опазио, сми 
могу...</p> <p>— Уморио се, а?</p> <p>— Изнемогао сам...</p> <pb n="300" /> <p>Он сједе, прекрс 
есвјестица нека, малаксалост.{S} Сасвим изнемогао узвалих се и клонух на траву. </p> </div> <di 
ати, уљегла ми у собу, блиједа, слаба и изнемогла и, заставши крај врата, тихо, изморено, запит 
ијаху отишли са бабом.{S} Сви ослабили, изнемогли, малаксали, са повезаним главама, у крпе умот 
или у колима, на носилима, на коњима, — изнемогли, сатрвени, јадни, најбоље су потврђивали те г 
 планини.{S} Задихани, заморени, готово изнемогли од дугог хода и несанице, лагано смо се вукли 
аче и, као болесник какав, неким меким, изнемоглим гласом избаци:</p> <p>— Ах...{S} Гони ову му 
ар нијесам зарадила да ме осуде? — рече изнемогло, промукло, блесаво нас гледајући као да се бу 
</p> <p>Најприје отјера Османа, старог, изнемоглог Османа, који је и осиједио служећи и који ви 
..{S} Хоће ли се који од нас разбољети, изнемоћи на путу?..{S} Хоћемо ли натргати на звијер как 
ала нам вода за врат и милила низ леђа, изненада понека груда долијетала би и разбијала нам се  
/p> <p>Тада ме некако обузе чудан стид, изненада.{S} Сметох се, збуних, запетљах.{S} Бржебоље и 
 <p>Погледавши око себе, на дућане оне, изненада ми се оте узвик:</p> <p>— Сад ћу јој показати! 
/p> <p>Па преврне очима, стисне зубе и, изненада, почне сам себе кудити.</p> <p>— А ја... ја са 
рамоту, све повратити...</p> <p>У мени, изненада, као да поче копрцати, чепркати нешто.{S} Глед 
ају да им не умакнемо.</p> <p>По срећи, изненада се однекуда растолегну ћурликање двојница.</p> 
ихватио за мандал, да гурнем и отворим, изненада, умотана у фереџу, изађе преда ме, ухвати ме з 
зишли и пошто сам остао сам са Сулагом, изне